Категорија:Социјализам

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.46.0-wmf.23</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Категорија:Социјализам</title>
    <ns>14</ns>
    <id>13314</id>
    <revision>
      <id>142452</id>
      <parentid>50262</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T15:55:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142452</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="135" sha1="jbkybwjxal4sc92c0gtggc2poh2kdpe" xml:space="preserve">[[Категорија:Друштво]]
[[Категорија:Политика]]

[[en:Category:Socialism]]
[[ko:분류:사회주의]]</text>
      <sha1>jbkybwjxal4sc92c0gtggc2poh2kdpe</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142455</id>
      <parentid>142452</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T16:02:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142455</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="81" sha1="ij1s349uigmabtkz5z1jgsig72939wx" xml:space="preserve">[[Категорија:Друштво]]
[[Категорија:Политика]]</text>
      <sha1>ij1s349uigmabtkz5z1jgsig72939wx</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142456</id>
      <parentid>142455</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T16:03:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142456</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="130" sha1="tjy8y8mb966o28u6c9sy6hgitqc8qnh" xml:space="preserve">{{Википедија|Социјализам}}

[[Категорија:Друштво]]
[[Категорија:Политика]]</text>
      <sha1>tjy8y8mb966o28u6c9sy6hgitqc8qnh</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Говор о албанском питању</title>
    <ns>0</ns>
    <id>19698</id>
    <revision>
      <id>142454</id>
      <parentid>44863</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T15:59:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142454</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6040" sha1="7ewjxke3xn9wwgvf92w3uyx9nphwr39" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=ГОВОР О АЛБАНСКОМ ПИТАЊУ
| одељак=
| аутор=Драгиша Лапчевић
| белешке=''Говор посланика Драгише Лапчевића о албанском питању, одржан у Народној Скупштини 6. фебруара 1914. године.''
}}
Политиком наше владе створене су такве погодбе и такви услови, да ће се, можда, за дуги низ година (и десетина година!) обнављати сукоби и несреће између два несрећна народа. Сматрам да је политика српске владе са првим походом на Арбанасе била погрешна, штетна и несрећна, како за слободу арбанашкога народа, тако и за мир и спокојство српског народа. Са једним треба бити начисто и са једним се треба измирити: на западу Балканског Полуострва постоји један народ који оће да живи својим слободним животом.

Српска влада није требала да покорава Арбанију и да потчињава арбански народ.

Арбанаси су читав низ векова имали са српским народом извесне заједнице. У ратној прокламацији тај се однос нарочито помиње и истиче. Имамо у новијој историји примера да су Арбанаси увек хтели живети у споразуму са Србијом, у заједници са њима задобити од Турака слободу и српског и арбанашког народа. Године 1806 на бедемима Београда чуо се узвик јуриша и на арбанашком језику. У историји Шумадије, у њезиној револуцији, ми налазимо људе коју су тако рећи генијални револуционари, а пореклом су Арбанаси. Не треба изгубити из вида: 1829 Арбанаси су желели и тражили везе са Србијом, да су то поновили 1847 и да је Србија остала глува и према том позиву, онако исто као и 1829 године, да после годину дана шаље своје чете и своје батаљоне ради угушивања једне револуције на Северу. Знамо да су Арбанаси 1875 и 1876 године хтели заједнлцу са Србијом, а да је Србија 1878 године истерала и протерала Арбанасе из четири округа које је тада заузела. У пролеће 1904 они су послали изасланство у Београд и тражили ништа друго, него само пријатељско одношење Србије према њиховом покрету за аутономију. И напослетку, 1912 године арбанашке племенске поглавице долазе, чине састанке с владом српском, чине састанке с г. Пашићем и стављају се на расположење: да омогуће продирање српске војске под условом да Србија њима омогући да се они ослободе од Турске и да добију своју аутономију.

Наде су и захтеви арбанашки изневерени.

Уместо да Србија, која се негда толико времена борила за своје ослобођење, учини са своје стране све да и Албанци до своје слободе дођу - Србија је упутила своју војску да прекрха преко Арбаније, да изађе на Јадранско море са жељом да покори Арбански народ и да га стави у своје ропство.

Србија је могла учинити да Арбанија дође до своје аутономије и националне државе. Да је тако урађено, то би омогућило пријатељство и интимност, дало услове за чвршће везе и стварања једне привредне заједнице између Србије и Арбаније, то би била полазна тачка и за политичке споразуме.

Уместо тога отишло се тамо с пушком и топом, па је не само вршено оно што је супротно части једне земље, која је негда имала традиције револуције и ослобођења, него су створене погодбе за трајно трење између Арбаније и Србије.

Ми ћемо непрекидно имати кубуре и несреће, ако се Србија не реши да измени своју политику у правцу пуног додира са арбанашким народом и стварањем пуне везе с њим.


'''Извор''': [http://www.dlib.si/preview/URN:NBN:SI:DOC-62VD4ZBC/67e8d69a-d1b7-4d68-ac39-e9bbc09c22a5, Srbija i Albanci, Pregled politike Srbije prema Albancima od 1878. do 1914. godine]

{{ЈВ-аутор|Драгиша Лапчевић|1939}}

[[Категорија:Говори]]</text>
      <sha1>7ewjxke3xn9wwgvf92w3uyx9nphwr39</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Нисам сам</title>
    <ns>0</ns>
    <id>28877</id>
    <revision>
      <id>142464</id>
      <parentid>67428</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T16:24:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142464</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3581" sha1="c98a7ncjk14p5rae766kjw0jwjhp8ua" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= НИСАМ САМ
| одељак=
| аутор= Ратко Павловић Ћићко
| година= 1938
| белешке= Песма је написана 1938. године и исте године објављена у Барселони у књизи „Крв и живот за слободу”.&lt;ref&gt;Мрдаковић Р. 1998. РАТКО ПАВЛОВИЋ ЋИЋКО. „Клуб НТ”, Београд. стр. 18—19&lt;/ref&gt;
}}
&lt;poem&gt;
     Друговима из Андалузије и Астурије

Нисам сам — 

Самном су хиљаде, 

Самном су милиони, 

Самном смело ступају напред.

Челични редови храбрих бораца, 

Редови бораца за слободу. 

Рањен сам. 

Одлазим тешка срца. 

Широка поља путују са нама

Поља са поморанџама

Поља са преораном плодном земљом. 

Воз одмиче.

Кревети се гибају. 

Људи са изрешетаним грудима,

Људи са изранављеним главама, 

Са изломљеним ногама и рукама, 

Путујемо не знам куда, 

У болницу не знам коју. 

Један друг из Астурије

Јауче изнад мене.

Млаз крви му бризга из устију

Постаје блеђи и блеђи — 

Износе га.

О, друже! 

Ти бљујеш крв за слободну, 

Бљујеш за срећну Шпанију.

Други има изломљену руку, 

Три пута је до сада рањаван, 

Рука му је учвршћена даскама. 

Смеје се и гледа у њу. 

Црну капу је ставио на врх прстију 

И обраћа се свима нама:

„То је фашиста”.

Показује, весело, насмејано, радосно, 

Како је гађао „црне кошуље и капе”

Црне фашистичке варваре. 

О друже, твоја рука је рањена, 

Укочена и стегнута, 

Али твоје је срце весело. 

Твоја мисао је зрела, 

Ти си син ових раздраганих поља, 

Из којих ничу јунаци. 

Из којих се јављају револуционари, 

Ти си сина Андалузтије. 

У фабрици ти је ребро пребијено, 

А сада рука сломљена.  

И браћа побијена, 

И мајка обешена. 

Пет си прошао фронтова, 

Са песмом на уснама. 

На плавој си Харами изабчен из строја.

Друже, ја ти се дивим. 

Ја сам сељак са Балкана, 

Ја сам син балканских гора, 

И балканских поља. 

Ми путујемо и смејемо се заједно, 

И наступали смо заједно

Ми се разумемо. 

Ми се на овим брдима, 

Боримо за срећу и слободу, 

Милог нам Балкана и драге Шпаније. 
&lt;/poem&gt;

== Извори ==
{{reflist}}

{{ЈВ-аутор|Ратко Павловић Ћићко|1943}}

[[Категорија:Песме Ратка Павловића Ћићка]]</text>
      <sha1>c98a7ncjk14p5rae766kjw0jwjhp8ua</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Говор Ратка Павловића Ћићка</title>
    <ns>0</ns>
    <id>28882</id>
    <revision>
      <id>142469</id>
      <parentid>67515</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T16:29:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142469</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13393" sha1="fkb0vf6f9k2j1ugclw4vx7qd5jrcau8" xml:space="preserve">{{заглавље
| наслов=Говор Ратка Павловића Ћићка у Косаоници
| аутор= Ратко Павловић Ћићко
| година= 1941
| претходна=
| следећа=
| белешке=Говор народног хероја Ратка Павловића Ћићка који је одржао када је Топлички партизански одред дошао у село Косаоницу да придобију сељаке, а потискују четнике Косте Пећанца. Забележио га је у јесен 1941. године борац Радомир Мрдаковић Ргајац.&lt;ref&gt;Гвозденовић Б. 1983. РАТКО ПАВЛОВИЋ ЋИЋКО. „Народна армија”, Београд. стр. 31—34&lt;/ref&gt;
}}
Браћо и пријатељи, 
први пут ми, партизани, долазимо код Вас, да се упознамо, да нас видите, да Вам кажемо зашто се боримо и шта хоћемо. Говорено нам је да су ова села на територији крушевачке општине била главна база Косте Пећанца, где је он боравио после окупације и да ћемо наићи на отпор. Другови из ових села, који су са нама, тврдили су нам да ћете нас пријатељски дочекати и тражили си да што пре дођемо овамо. Били смо заузети на другој страни, те нисмо стигли пре. Сада смо ту, међу Вама, и осећамо да смо међу својим пријатељима. Срећни смо што су се преварили они који су говорили да ћемо код Вас наићи на отпор. 

Били бисмо срећни и да је Коста Пећанац на страни борбе против окупатора, а не његов слуга. Ми одајемо признање његовим заслугама из прошлости. Поштујемо његове заслуге у устанку 1917. године. Због тих заслуга из прошлости, Ви сте њему пружили уточиште када је после срамне капитулације дошао код Вас. Ви сте га прихватили као борца који не признаје ту капитулацију, верујући да ће наставити борбу и спрати љагу која је нанета нашем народу и његовој херојској прошлости. 

Представници нашег покрета посетили су Косту, јула месеца, овде, у Соколовици, и понудили му сарадњу у борби против окупатора. Тих дана њега су посетили и представници окупатора и, као што знате, он је прихватио сарадњу с окупатором и постао издајник своје земље. Њега је уплашило напредовање на Источном фронту и он је изгубио веру у победу над Немачком. Да би оправдао свој кукавичлук и издају, он и његови пропагандисти, које плаћају Немци, говоре како им је то наређење од краља и Енглеза. У ту лаж могу да поверују само наивни. Краљ је побегао из земље испред Немаца, а четници служе Немцима. То значи да су против краља. Енглези ратују против немаца и они не могу подржавати оне који служе Немцима. 

Толико о Кости Пећанцу и његовим четницима. Надам се да више нећемо имати потребе да други пут говоримо о њему. Он је издајник и слуга окупатора и сваки поштен Србин и родољуб треба да га презре. 

Сада ћемо говорити о другим назови Србима и онима који су довели земљу до катастрофе априла месеца. То су владајући кругови, који су двадесет година водили политику супротну интересима народа. У гушењу народних слобода, у пљачки народа, све су владе биле једнаке, било да су радикалске или демократске, од Пашићеве, па до Цветковићеве. Смењивали су се радикали и демократи, а понекад и заједно формирали владе, али у њима никада није било места за поштене радикале, ни за поштене демократе, а о другима и да се не говори. Демократа Љуба Давидовић, који је изгубио сина јединца на Кајмакчелану, није могао бити ни у једној влади. 

Југославија је била једна од ретких земаља која није имала дипломатске односе са братском Русијом. Реакционарне владе су се бојале веза наших народа са руским народима, да и наш народ не учини оно што је учинио руски: да сруши реакционарни режим. Те владе су више волеле да земља падне у ропство, него да народ узме власт и лиши их опљачканог богатства. 

Вештачки се радило на распиривању мржње између Срба и Хрвата, а ту мржњу окупатор је искористио те распирио братоубилачки рат. Под окриљем окупатора, усташе убијају стотине хиљада Срба. Хрватски родољуби су устали и воде борбу против усташа, који су слуге Немаца, као што ми овде, у Србији, водимо борбу против Љотића, Недића и Косте Пећанца, који су обичне слуге Немаца. 

Бивша југословенска војска, подривена петом колоном и вођена од кукавица, није била у стању да се супротстави Хитлеровој војсци, те је срамно капитулирала, оскрнавивши нашу прошлост. 

Срби су и на Косову знали да су Турци јачи, али се нису предали, ни побегли. Јуначка смрт косовских јунака вековима је давала снаге борцима за слободу. 

Карађорђеви устаници су уздрмали моћно отоманско царство. Мала Србија 1914. године задивила је свет својом победом над моћном аустро-угарском царевином. 

Од када су се наши преци населили на овој ватрометини, где се укрштају путевим за исток и запад, увек се морала водити борба за опстанак. Наша историја пуна је битака у којима је било победа и пораза, али су и порази били славни, јер се јуначки гинуло. Јуначке погибије су нешто што не умире, што се не заборавља, што остаје да живи у народу и позива у бој за освету, за слободу... 

Витезови Косова, јунаци устанка против Турака, хероји Куманова и Кајмакчалана вапе за скидањем љага са српског имена. 

Сви они што као наше звезде сијају на нашем небу, позивају у бој против савремених варвара — немачких фашиста. 

Ми, партизани, повели смо борбу да бисмо наш народ спасили од уништења, да бисмо спрали љагу због срамне капитулације. Ако не бисмо водили борбу, наши људи би убрзо постали топовска храна фашистима у борби против Русије. Све способне људе би отерали на рад, где би од глади и робовског рада умирали, служећи туђину, против своје слободе. Значи да ми морамо водити борбу због нашег опстанка, због наше слободе, због будућности, због наших предака, чијем јунаштву и борби морамо бити захвални што постојимо. Нашом борбом ми настављамо њихова дела и доказујемо да смо достојни њихови потомци. 

Ми, Топличани, имамо посебне обавезе према прецима. Топлица је један од крајева где је Немаља ударио темеље првој српској држави. Топлица је дала Југовиће, Топлицу Милана, Косанчић Ивана, у њој је Лазар боравио када је ишао на Косово. Ту, на Плочнику, једном је поразио Турке. 

У Првом светском рату сва српска војска се прославила, али је само један пук назван „Гвоздени пук” и добио признање јунака, а тај пук је био састављен само од Топличана. 

Због издаје четника, ми, у Топлици, сада заостајемо у борби за неким крајевима у нашој земљи, а увек смо били први. Борци западне Србије, Шумадије, Црне Горе, Босне и још неких крајева, већ су ослободили градове од Немаца. Чачак и Ужице, и многи други градови су слободни. Ми смо, као што знате, заузимали Прокупље. Сада нам је задатак да ликвидирамо четнике у Косаници, да осигурамо залеђину и да онда кренемо на градове где су окупатори. 

Фашисти и њихове слуге говоре како је Црвена армија разбијена и како је Русија пред капитулацијом. То је пропагандна лаж. Хитлерова армија наћи ће у Русији свој гроб, како је нашла и Наполеонова армада. Поразивши Наполеона, Руси су дошли у Париз. Црвена армија развиће заставе победе над Берлином. Фашисти ће бити уништени, а немачки народ ће плаћати за све злочине, које су фашисти починили по туђим земљама. 

Ми, партизани, изабрали смо пут борбе и жртава и знамо да ће победа бити наша. Слобода се не добија на тањиру, већ крвљу најбољих синова. 

Нашом борбом ми постајемо саборци Црвене армије и западних савезника, па стичемо право да после рата сами одлучујемо о својој судбини и неће моћи други да нам кроје капу како њима одговара.

У име наше јуначке прошлости, у име борбе за опстанак, у име наше будућности, позивам све који се осећају Србима, родољубима, да нам се придруже и помогну борбу против окупатора и његових слугу. 

== Извори ==
{{reflist}}

[[Категорија:Песме Ратка Павловића Ћићка]]
[[Категорија:Говори]]</text>
      <sha1>fkb0vf6f9k2j1ugclw4vx7qd5jrcau8</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142471</id>
      <parentid>142469</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T16:29:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извори */</comment>
      <origin>142471</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13458" sha1="dja4yjpm1wibbpkbqbkvp30djuobbt0" xml:space="preserve">{{заглавље
| наслов=Говор Ратка Павловића Ћићка у Косаоници
| аутор= Ратко Павловић Ћићко
| година= 1941
| претходна=
| следећа=
| белешке=Говор народног хероја Ратка Павловића Ћићка који је одржао када је Топлички партизански одред дошао у село Косаоницу да придобију сељаке, а потискују четнике Косте Пећанца. Забележио га је у јесен 1941. године борац Радомир Мрдаковић Ргајац.&lt;ref&gt;Гвозденовић Б. 1983. РАТКО ПАВЛОВИЋ ЋИЋКО. „Народна армија”, Београд. стр. 31—34&lt;/ref&gt;
}}
Браћо и пријатељи, 
први пут ми, партизани, долазимо код Вас, да се упознамо, да нас видите, да Вам кажемо зашто се боримо и шта хоћемо. Говорено нам је да су ова села на територији крушевачке општине била главна база Косте Пећанца, где је он боравио после окупације и да ћемо наићи на отпор. Другови из ових села, који су са нама, тврдили су нам да ћете нас пријатељски дочекати и тражили си да што пре дођемо овамо. Били смо заузети на другој страни, те нисмо стигли пре. Сада смо ту, међу Вама, и осећамо да смо међу својим пријатељима. Срећни смо што су се преварили они који су говорили да ћемо код Вас наићи на отпор. 

Били бисмо срећни и да је Коста Пећанац на страни борбе против окупатора, а не његов слуга. Ми одајемо признање његовим заслугама из прошлости. Поштујемо његове заслуге у устанку 1917. године. Због тих заслуга из прошлости, Ви сте њему пружили уточиште када је после срамне капитулације дошао код Вас. Ви сте га прихватили као борца који не признаје ту капитулацију, верујући да ће наставити борбу и спрати љагу која је нанета нашем народу и његовој херојској прошлости. 

Представници нашег покрета посетили су Косту, јула месеца, овде, у Соколовици, и понудили му сарадњу у борби против окупатора. Тих дана њега су посетили и представници окупатора и, као што знате, он је прихватио сарадњу с окупатором и постао издајник своје земље. Њега је уплашило напредовање на Источном фронту и он је изгубио веру у победу над Немачком. Да би оправдао свој кукавичлук и издају, он и његови пропагандисти, које плаћају Немци, говоре како им је то наређење од краља и Енглеза. У ту лаж могу да поверују само наивни. Краљ је побегао из земље испред Немаца, а четници служе Немцима. То значи да су против краља. Енглези ратују против немаца и они не могу подржавати оне који служе Немцима. 

Толико о Кости Пећанцу и његовим четницима. Надам се да више нећемо имати потребе да други пут говоримо о њему. Он је издајник и слуга окупатора и сваки поштен Србин и родољуб треба да га презре. 

Сада ћемо говорити о другим назови Србима и онима који су довели земљу до катастрофе априла месеца. То су владајући кругови, који су двадесет година водили политику супротну интересима народа. У гушењу народних слобода, у пљачки народа, све су владе биле једнаке, било да су радикалске или демократске, од Пашићеве, па до Цветковићеве. Смењивали су се радикали и демократи, а понекад и заједно формирали владе, али у њима никада није било места за поштене радикале, ни за поштене демократе, а о другима и да се не говори. Демократа Љуба Давидовић, који је изгубио сина јединца на Кајмакчелану, није могао бити ни у једној влади. 

Југославија је била једна од ретких земаља која није имала дипломатске односе са братском Русијом. Реакционарне владе су се бојале веза наших народа са руским народима, да и наш народ не учини оно што је учинио руски: да сруши реакционарни режим. Те владе су више волеле да земља падне у ропство, него да народ узме власт и лиши их опљачканог богатства. 

Вештачки се радило на распиривању мржње између Срба и Хрвата, а ту мржњу окупатор је искористио те распирио братоубилачки рат. Под окриљем окупатора, усташе убијају стотине хиљада Срба. Хрватски родољуби су устали и воде борбу против усташа, који су слуге Немаца, као што ми овде, у Србији, водимо борбу против Љотића, Недића и Косте Пећанца, који су обичне слуге Немаца. 

Бивша југословенска војска, подривена петом колоном и вођена од кукавица, није била у стању да се супротстави Хитлеровој војсци, те је срамно капитулирала, оскрнавивши нашу прошлост. 

Срби су и на Косову знали да су Турци јачи, али се нису предали, ни побегли. Јуначка смрт косовских јунака вековима је давала снаге борцима за слободу. 

Карађорђеви устаници су уздрмали моћно отоманско царство. Мала Србија 1914. године задивила је свет својом победом над моћном аустро-угарском царевином. 

Од када су се наши преци населили на овој ватрометини, где се укрштају путевим за исток и запад, увек се морала водити борба за опстанак. Наша историја пуна је битака у којима је било победа и пораза, али су и порази били славни, јер се јуначки гинуло. Јуначке погибије су нешто што не умире, што се не заборавља, што остаје да живи у народу и позива у бој за освету, за слободу... 

Витезови Косова, јунаци устанка против Турака, хероји Куманова и Кајмакчалана вапе за скидањем љага са српског имена. 

Сви они што као наше звезде сијају на нашем небу, позивају у бој против савремених варвара — немачких фашиста. 

Ми, партизани, повели смо борбу да бисмо наш народ спасили од уништења, да бисмо спрали љагу због срамне капитулације. Ако не бисмо водили борбу, наши људи би убрзо постали топовска храна фашистима у борби против Русије. Све способне људе би отерали на рад, где би од глади и робовског рада умирали, служећи туђину, против своје слободе. Значи да ми морамо водити борбу због нашег опстанка, због наше слободе, због будућности, због наших предака, чијем јунаштву и борби морамо бити захвални што постојимо. Нашом борбом ми настављамо њихова дела и доказујемо да смо достојни њихови потомци. 

Ми, Топличани, имамо посебне обавезе према прецима. Топлица је један од крајева где је Немаља ударио темеље првој српској држави. Топлица је дала Југовиће, Топлицу Милана, Косанчић Ивана, у њој је Лазар боравио када је ишао на Косово. Ту, на Плочнику, једном је поразио Турке. 

У Првом светском рату сва српска војска се прославила, али је само један пук назван „Гвоздени пук” и добио признање јунака, а тај пук је био састављен само од Топличана. 

Због издаје четника, ми, у Топлици, сада заостајемо у борби за неким крајевима у нашој земљи, а увек смо били први. Борци западне Србије, Шумадије, Црне Горе, Босне и још неких крајева, већ су ослободили градове од Немаца. Чачак и Ужице, и многи други градови су слободни. Ми смо, као што знате, заузимали Прокупље. Сада нам је задатак да ликвидирамо четнике у Косаници, да осигурамо залеђину и да онда кренемо на градове где су окупатори. 

Фашисти и њихове слуге говоре како је Црвена армија разбијена и како је Русија пред капитулацијом. То је пропагандна лаж. Хитлерова армија наћи ће у Русији свој гроб, како је нашла и Наполеонова армада. Поразивши Наполеона, Руси су дошли у Париз. Црвена армија развиће заставе победе над Берлином. Фашисти ће бити уништени, а немачки народ ће плаћати за све злочине, које су фашисти починили по туђим земљама. 

Ми, партизани, изабрали смо пут борбе и жртава и знамо да ће победа бити наша. Слобода се не добија на тањиру, већ крвљу најбољих синова. 

Нашом борбом ми постајемо саборци Црвене армије и западних савезника, па стичемо право да после рата сами одлучујемо о својој судбини и неће моћи други да нам кроје капу како њима одговара.

У име наше јуначке прошлости, у име борбе за опстанак, у име наше будућности, позивам све који се осећају Србима, родољубима, да нам се придруже и помогну борбу против окупатора и његових слугу. 

== Извори ==
{{reflist}}

{{ЈВ-аутор|Ратко Павловић Ћићко|1943}}

[[Категорија:Песме Ратка Павловића Ћићка]]
[[Категорија:Говори]]</text>
      <sha1>dja4yjpm1wibbpkbqbkvp30djuobbt0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Мајко!</title>
    <ns>0</ns>
    <id>28925</id>
    <revision>
      <id>142463</id>
      <parentid>67520</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T16:19:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142463</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1679" sha1="div3bri0vlju0hrm9s1xis7g9t45wsb" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= МАЈКО!
| одељак=
| аутор= Ратко Павловић Ћићко
| година= 
| белешке= Песма је написана у писму мајци током његовог боравка у Шпанији, током 1937. и 1938. године.&lt;ref&gt;Мрдаковић Р. 1998. РАТКО ПАВЛОВИЋ ЋИЋКО. „Клуб НТ”, Београд. стр. 17&lt;/ref&gt;
}}

Како су ми уста пуна твог имена!

Како су ми груди пуне твоје љубави, 

коју осећам! 

Ти би хтела да се комад твога срца

удаљи од домашаја митраљеза

Питам те мајко:

да ли данас на свету постоји и један кутак

који њима није угрожен?

Буди поносна, мајко!

У рововима слобода куца

поред твог срца

још пола милиона срдаца других мајки.

Буди поносна мајко!

Крв коју си ми дала — 

нећу узалуд пролити.

Она ће оплодити земљу из које ће нићи

Нови свет. 

У њему ће куцати срца мајки. 

По школама, по творницама, 

на тракторима, по пољима, 

певаће се химна ослобођених робова. 

== Извори ==
{{reflist}}

{{ЈВ-аутор|Ратко Павловић Ћићко|1943}}

[[Категорија:Песме Ратка Павловића Ћићка]]</text>
      <sha1>div3bri0vlju0hrm9s1xis7g9t45wsb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Писмо мајци (Ћићко)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>28927</id>
    <revision>
      <id>142465</id>
      <parentid>67521</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T16:25:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142465</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2013" sha1="4c1vbk62kpk0nbppkbykfxa94gvfy33" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= ПИСМО МАЈЦИ
| одељак=
| аутор= Ратко Павловић Ћићко
| година= 
| белешке= Песма је написана у писму мајци током његовог боравка у Шпанији, током 1937. и 1938. године.&lt;ref&gt;Мрдаковић Р. 1998. РАТКО ПАВЛОВИЋ ЋИЋКО. „Клуб НТ”, Београд. стр. 16—17&lt;/ref&gt;
}}

&lt;poem&gt;
Мајко!

Видим те како седиш сама

И тужиш у дну шљивика.

Мислиш: убили су га негде, 

Ко зна код ког врбака. 

Шпанија? Где је та земља?

Да продам све до коже, 

Да ли бих за њега сазнала?

Он је тако сладуњав и жут, 

и ров за њега није. 

Непријатељ је суров и љут,

а он не уме да се крије. 

Мајко, 

знам колико твоје срце зебе.

Хиљаде нас мисли на своје драге

Из Шпаније поздрављам сестру и тебе

и мислим на твоје очи благе. 

А ми ћемо ићи све даље, 

кроз градове, шуме и биље

и уз поздрав који нам народ шаље

од Телуела, Бургоса и Севиље.

Вратићемо се ипак вама, 

да би направили свој пут, 

диктатура мора да се слама

и режим крвав и крут 

и онда веселиће се земља сва, 

нестаће фашистичког зла, 

оборићемо стара зла

и певаће се Интернационала!
&lt;/poem&gt;

== Извори ==
{{reflist}}

{{ЈВ-аутор|Ратко Павловић Ћићко|1943}}

[[Категорија:Песме Ратка Павловића Ћићка]]</text>
      <sha1>4c1vbk62kpk0nbppkbykfxa94gvfy33</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>У фабрици</title>
    <ns>0</ns>
    <id>28928</id>
    <revision>
      <id>142466</id>
      <parentid>67522</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T16:26:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142466</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1728" sha1="iyv1vxzevlcm9ubdwsbjiq0aay06dzx" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= У ФАБИРИЦИ
| одељак=
| аутор= Ратко Павловић Ћићко&lt;ref&gt;Мрдаковић Р. 1998. РАТКО ПАВЛОВИЋ ЋИЋКО. „Клуб НТ”, Београд. стр. 13&lt;/ref&gt;
| година= 
| белешке= 
}}

&lt;poem&gt;
У ноћи без звука

У чопору гладних вукова

Људи болесни и без кукова

Самују!

У дну без тишине

У фабрици пуној прашине

Са порцијом прљаве сплачине

Дањују!

У ноћи без звукова

У чопору гладних вукова

Људи болесни и без кукова

Свањују!

У доба кад се буре сламају

Они по улицама чамују

И по локвама спавају

И са жаром у очима

И са болом у костима

И са болом у грудима

Стоје!

И целог дана

Љути и без сна

У тужном и жалосном вапају

Трају се да не скапају

На смрдљивом градском камену

Са грудима и у пламену

И болом у раскрвављеном рамену

Звере се и цере камену

Горећи у пламену!

У дану без тишине

У фабрици пуној прашине

Са порцијом прљаве сплачине

Живе —

Људи.
&lt;/poem&gt;

== Извори ==
{{reflist}}

{{ЈВ-аутор|Ратко Павловић Ћићко|1943}}

[[Категорија:Песме Ратка Павловића Ћићка]]</text>
      <sha1>iyv1vxzevlcm9ubdwsbjiq0aay06dzx</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142468</id>
      <parentid>142466</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T16:27:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142468</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1706" sha1="8i8kh80ssrbe6vnf56u6o8j1lhlwut7" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= У ФАБИРИЦИ
| одељак=
| аутор= Ратко Павловић Ћићко
| година= 
| белешке= 
}}

&lt;poem&gt;
У ноћи без звука

У чопору гладних вукова

Људи болесни и без кукова

Самују!

У дну без тишине

У фабрици пуној прашине

Са порцијом прљаве сплачине

Дањују!

У ноћи без звукова

У чопору гладних вукова

Људи болесни и без кукова

Свањују!

У доба кад се буре сламају

Они по улицама чамују
И по локвама спавају

И са жаром у очима

И са болом у костима

И са болом у грудима

Стоје!

И целог дана

Љути и без сна

У тужном и жалосном вапају

Трају се да не скапају

На смрдљивом градском камену

Са грудима и у пламену

И болом у раскрвављеном рамену

Звере се и цере камену

Горећи у пламену!

У дану без тишине

У фабрици пуној прашине

Са порцијом прљаве сплачине

Живе —

Људи.
&lt;/poem&gt;

== Извори ==
Мрдаковић Р. 1998. РАТКО ПАВЛОВИЋ ЋИЋКО. „Клуб НТ”, Београд. стр. 13.

{{ЈВ-аутор|Ратко Павловић Ћићко|1943}}

[[Категорија:Песме Ратка Павловића Ћићка]]</text>
      <sha1>8i8kh80ssrbe6vnf56u6o8j1lhlwut7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Житије Ајдук-Вељка Петровића</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59910</id>
    <revision>
      <id>142485</id>
      <parentid>142302</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T08:34:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142485</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="47454" sha1="5rerojrlalkopdxje7clogfzak390pv" xml:space="preserve">{{Радови_у_току}}
{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Житије Ајдук-Вељка Петровића
| одељак=
| аутор= Вук Стефановић Караџић
| година=1826
| белешке=
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ајдук Вељко Петровић, војвода Крајински и комендат Неготински родио се око године 1780 у Црној ријеци у селу Леновцима. Кад Пасманџијске крџалије, тукући се с војском Бијоградском, попале и поарају Леновце (који се потом прозову Негалица), као и млога друга села наоколо, Вељко, као дијете од десетак-петнаест година, остави оца и мајку и браћу, и отиде у Видин, те се најми у некака Турчина, да му чува овце, или, управо, да послужује друге чобане; а послије неког времена дође у Пожаревац, и онђе се најми у војводе, да му готови јело. Пошто и ту проведе неко вријеме, задоцни се на васкрсеније играјући с момчадма у колу, те своме господару не зготови на вријеме вечере, зато га господар поћера да бије, а он утече и отиде у ''ајдуке'' к Станоју Главашу, с којим оно љето (1803. године) проведе. Кад пред зиму ајдуци отиду по јатацимa, њега Главаш намјести у наији Смедеревској у селу Дубони код некака човека, као да му чува овце. И тако на јатаку као најамлик чувајући овце ожени се у том селу, ушавши у кућу некакој удовици, рођаци или посестрими Станоја Главаша, која није знала да је он ајдук, него је мислила да је прави најамлик. Кад се у почетку 1804. године почне дизати буна на даије, он се једно вече обуче тајно код свога бившег газде у ајдучке аљине и припаше оружје, па онако накићен дође к жени у кућу, а жена, кад га види, стане се бусати рукама у прси: „Куку мене! међер сам ја пошла за ајдука!” Но он је утјеши, и запријети јој, да не казује ником ништа, па отиде да тражи друштво. Кад се већ буна почне, он се изнајприје држао са Станојем Главашем, а послије се прилијепи Ђуши Вулићевићу, као поглавици наији Смедеревске, и тако је узањга ишао и војевао готово двије године; а кад Ђуша (1805. године) погине у Смедереву, он остане код његова брата Вуице; но у том је већ и сам био стекао неколико момака и начинио се као буљубашица. Те зиме, између малог и великог Божића, дође са своја неколика момка пијан у Смедерево, те оплијени некаке Турке, који су се били предали Србима; зато га Срби позову на суд, но он не смиједне доћи, него побјегне опет у ајдуке, и тако се са својим момцима крио и веркао којекуда по крајини, док негђе, кад су се Срби спремали да дочекају Турке, изиђе с подоста момака, те се преда Црном Ђорђију, и тако се му се опрости све.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;У почетку 1807. године, пошто Срби завладају Бијоградом, Вељко се стане молити Српском совјету, да му даду допуштење, да пређе из Параћинске наије на Криви вир, да побуни Црну ријеку или мали Тимок и да отме од Турака, за који посао није искао никаке помоћи, до један барјак, и отворено писмо, да сваки човек од бјегунаца или дошљака из онога краја, који оће, може слободно с њим поћи на тај посао. Понајвише ондашњих совјетника Српски нити су знали што је Криви вир, ни Црна ријека нити су тије имена прије чули  до од њега; зато су га изнајприје све разбијали, а кад им он досади молећи се сваки дан, онда рече Младен, који је као најстарији био у совјету: „Ајде, море, кад је тако навалио, да га пошљемо, па ако да Бог те што отме, добро, распространићемо о земљу нашу; ако ли погине и пропадне, ми му нијесмо криви, видиш да не ће да мирује, него ће отићи и без допуштења.” И тако му даду барјак, и отворено писмо, у коме га наименују буљубашом, и допусте му, да може сваки од дошљака из онога краја, који оће, поћи с њим слободно; и даду му још неколике стотине гроша новаца и мало џебане. Вељко сад с тим барјаком и с писмом скупи готово 100 којекаки бјегунаца и бећара из онога краја, па удари с њима управо преко Кривог вира, и дође у село у Подгорац, те онђе опколи некака бега у кули. Истина да с бегом није било више до десетак-петнаест душа, али је кула била тврда, за то му дању нијесу могли ништа учинити; а кад буде у вече, Вељко нађе у селу неколико буради и каца, па и напуни сламом и сијеном, и приваљавши под кулу запали, те тако упали кулу. Кад кула стаде горети, бег се преда. Ту Вељко нађе код бега у ћемеру 800 дуката, и још некаке двојице трговаца, који су били пошли да купе говеда, па се ту застали, пуне двије зобнице бијели новаца; осим тога поузима од Турака све оружје; а од аљина што буде у Турака боље, оно помијењају (Вељко и бег, а његови момци и остали Турци) за своје горе; тако Вељко узме и бегова ата себи, а њему даде свога коња, па га сјутрадан са свима Турцима испрати у Турску. По том Вељко искупи све своје момке у параду, па им ону једну торбу бијели новаца подијели свима једнако; тако им раздијели и оружје бегови момака; а што су узели од бега и она два трговца неколико пари лијепи пиштоља и ножева, од оније он најбоље избере за себе, а остало испоклања знатнијим момцима, говорећи једноме: „На, ти си мој бимбаша;” другоме: „ти си мој буљубаша;” трећему: „ти си мој барјактар” и т. д. Па онда ону другу торбу новаца запечати и по своме бимбаши пошаље совјету, и пише му, како је њему Бог дао, те је задобио, и од добитка својега шаље по ''по своме бимбаши'' дијел у народну касу. Кад бимбаша те новце с писмом донесе и преда совјету, совјетници нијесу знали, или ће се прије чудити, како Вељко тако одма доби толике новце и њима посла; или, од куд њему бимбаша, кад је он тек буљубаша! Најпослије дозову бимбашу унутра, па га запитају: „Ко си ти?” А он одговори: „Ја сам бимбаша господара Вељка.” — „А кад си ти бимбаша, шта је Вељко?“ — „Он је вели господар.” Да су господар и бимбаша искали што од совјета, могло би бити и више разговора, али будући да су давали, тако совјет прими торбу новаца драговољно, и благодари и бимбаши и  господару.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад чују остале субаше и бегови по Црној ријеци, шта је било од овога бега у Подгорцу, одма сви побјегну у Видин и у остале околне градове и вароши, а Црну ријеку оставе Вељку; но он не ћедне народ сав дизати на војску (као што је био обичај), него прикупи још нешто бећара и самовољаца, а народу каже, да раде сваки свој посао, а он ће и чувати од Турака, само да му војсци таин доносе; па се по том намјести у некаком селу да зимује, јер је било још рано, и био снијег ударио. Кад Турци у том чују, шта се ради по Црној ријеци, и разберу, да Вељко нема млого војске, онда се подигне из Видина неколико стотина Турака, и пођу на њега; а кад дођу на пошљедњи конак, па ће као сјутра ударити, онда он скупи све своје момке, па им рече: „Браћо! ми Турке овђе не можемо чекати, јер је њи млого више него нас; већ ајдемо, у име Бога, да ми ударимо ноћас на њи, па ако и како забунисмо и разбисмо, добро; ако ли им не могбудемо ништа учинити, а ми ћемо ноћ на главу, па у планину.” Па онда подигнувши све своје момке, отиде, те се полако привуку и уђу усред Турака, па уједанпут сви оборе ватру из пушака и стану викати Турски: „Бјежите! разби нас ајдук Вељко.” Турци се од пуцњаве и од вике онако иза сна смету, а коњи им се још изоткидају, па ударе преко логора и преко њи; и тако Турци побјегну, који пјешице, који бос, који гологлав, а сав логор оставе Србима. И од тада Вељко остане код своји момака и бимбаша и буљубаша ''господар'', а код совјета и Црнога Ђорђија ''рабри војвода'', а код Турака на свему ономе крају ''страшни непријатељ.''&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Године 1809. послије пропасти на Каменици чувао је Бању од Турака, и био му је совјет послао Стефана Живковића, као за управитеља или совјетника, бојећи се, да он са својом превеликом слободом и рабрости не би ђе војску своју лудо потръо и погубио. Тукући се ту око Бање с Турцима рани се и он и Живковић. Пошто и Турци опколе, и, држећи и неколике неђеље дана опкољене, врло притијесне, дођу им Младен и Вуица с војском у помоћ. Кад они виде и познаду Српску војску, онда Вељко, који се прије Живковића био ранио и већ се придигао, узјаше на ата, па кросред Турске војске изиђе међу Србе, те им каже, ђе ће ону ноћ поградити шанчеве и откуда ће ударити на Турке; па се онда кроз Турке врати у Бању, да уреди војску своју, да и она у одређено вријеме удари ђе треба. Кад Срби ови споља дођу у вече на оно мјесто, ђе им је Вељко казао, да начине шанац, онда се несрећом некако обори пушка некаком војнику Српском сама, те пукне, и тако се Српска војска побуни и утече натраг, а Вељко, кад чује ђе пушке пуцају, помисли, да Срби ударише на Турке, па удари и он изнутра, но Турци га узбију натраг. Кад у јутру сване, ато од Срба на одређеном мјесту нигђе никога, него им се вију барјаци чак негђе по некаким брдима; онда Вељко, не могући се више у Бањи држати (јер су му Турци били и воду узаптили), а не имајући већ никаке надежде на Србе, намисли, да с војском бјежи кроз Турке, па ко прође, прође, а ко остане, нек остане. Кад се он у својој соби спремао да бјежи, запитају ra момци, шта ће чинити са Живковићем, који је у другој соби рањен лежао, а он одговори поздраво, како ће Живковић чути: „Шта ћете учинити? Ако може ићи, нека иде, као и остали људи; ако ли не може, а ви му одсјеците главу, па понесите, да је Турци не носе.” Кад Живковић чује те ријечи, он помисли: „Шта! овај какав је луд, он ће то и учинити;” па скочи онако рањен, и нада између првије.&lt;br /&gt;,,
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад Турци те јесени дођу на Мораву, Вељко им је са својим бећарима изокола чинио велику штету и узнемиривао и и плашио. А кад буде у Бијограду о новом љету на скупштини, оптуже га некаки кнешчићи и буљубашице из они наија, куда је он заповиједао, да је некаке ђевојке силовао, и момци његови да су некаким људима поотимали говеда и овце и продали као Турско; и зато га совјет одсуди у кулу, но срећом његовом онај га дан не затворе, него оставе до у јутру, а он у вече скупи своје момке, па им каже: „Браћо! ја сам мислио, мене зову у Бијоград, да ме питају, колико сам рана љетос претрпио, и колико ми је момака погинуло, колико ли сакати остало, и колико ми је кумбара више главе пукло, и колико је коња пода мном погинуло, и имам ли чим момцима ајлук исплатити; а они ме питају, колико сам ђевојака обљубио; па сјутра оће да ме затворе у кулу; него бјежите да бјежимо одавде.” Па се онда дигне са свима својим момцима и ту ноћ побјегне из Бијограда. Кад у јутру стигну у Смедерево, онђе одјашу од коња, те се одморе и ручају, и каже свакоме, како је утекао из Бијограда, и иде управо к Миленку у Пореч: „Довде сам, вели, бјежао, а одавде ћу ићи полако; а ко је рад бити се и мријети, нека иде за мном.” Из Смедерева послије ручка отиде преко Мораве, и доље преко наије пожаревачке управо у Пореч, ђе гa Миленко једва дочека, и одреди му по 500 гроша на мјесец, а његовим бимбашама и буљубашама ком 200, ком 100, а момцима као и осталим бећарима.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад пређу Руси 1810. године у Крајину, отиде и он са својим момцима преда њи, и то је цијело љето с њима рабро војевао око Дунава и Тимока, и за раброст своју добио златну колајну; а под јесен је видио Руску војску на Варварин, ђе се у оној славној битки ранио у лијеву руку, и по том у шаци мало остао сакат (нити је могао прста добро скупити, ни исправити). Тога љета добије негђе од Турака врло лијепу сабљу, оковану сребром и златом и искићену камењем, па је преко ондашњега поглавара Руске војске пошаље фелдмаршалу Каменскоме на дар, но он му је врати натраг, изговарајући се, да он није вриједан таку сабљу носити, него нека је носи онај јунак, који је од Турака задобио; и пошаље му 200 дуката на дар.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Прем да се он тога љета састајао и помирно с Црним Ђорђијем, но у јесен остане опет код Миленка и код Петра, и они га по новом љету (1811. године) доведу у Бијоград, да би им са својим момцима био у помоћи ако се побију с Младеном и с Црним Ђорђијем. Црни Ђорђије пак и Младен, видећи да је он једина надежда и потпора Миленкова и Петрова, обласкају га и поткупе, па још изнесу некако лажљиво писмо, као да су Турци ударили на Бању, те га тако пошаљу на крајину пред Турке, обећавајући, да ће му се одма војводска диплома за њим послати, као што и буде.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Те исте године у љето скоче опет на њега оне буљубашице и кнешчићи из Бањске и из Црноријечке, који су сад већ на прошавшој скупштини војводе били постали, али од њега нијесу могли да војводују, те га оптуже Младену и Црном Ђорђију, и подмитивши писара Црног Ђорђија, дигну га са великом жалошћу његовом из Бање и премјесте у Неготин, мјесто Мише Карапанџића, који умре тога љета. Кад је тако дошао у Неготин, никака другог богатства није имао, осим добри коња и господскога руа и оружја; јер на војсци што је гођ откуд добијао, све је дијелио са својима; али ту 1812. године закупи од совјета скеле и ђумруке на оном крају, те се срећом врло обогати, но и тај добитак готово сав подијели са својим бимбашама и буљубашама.,,,,&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад се 1813. године отворио рат с Турцима, одреди му Совјет и Црни Ђорђије још три кнежевине из наије пожеревачке у помоћ да чува онај крај од Турака. Пошто с осталим женама и с ђецом из Неготина испрати и он своју жену са снаама и с ђецом у Пореч, дође му један пријатељ, и виђевши по соби различне сребрне наките коњске и друге којекаке скупоцијене ствари, запита га увече насама, зашто и то није послао са женом у Пореч; а он му одговори: „Нека жене носе и чувају њиове кошуље и чарапе, и платно, и пређу и плетиво; а ово су ствари јуначке, које сам ја на сабљу добио и сад са сабљом ваља да и чувам; а који то није кадар сабљом чувати и бранити, није га вриједан ни имати. Срамота би било да Турци дођу у моју кућу па, код толике славе и имена мога, ништа у њој да не нађу.“ Пријатељ је тај његов намјеравао да иде у Биоград, но он га је задржавао и устављао, говорећи: „Ми смо овђе доста весели дана заједно провели, остани и сад да разбијемо Капетан-пашу (за кога се говорило да ће с војском на Неготин ударити), па барем и славу да дијелимо.“ Пријатељ га запита како мисли он сад разбити Турке, а он му одговори: „Е како? Извешћу моје солдате и бећаре преда њи, па ћу им ј… матер.“ Он тада свега војске није имао под својом командом више од 3000, па и то није било све у Неготину, него нешто било одвојено у Брзу Паланку, а нешто у Велико острво, а за Турке знало се да иде на Неготин више од 15000; зато му рече пријатељ: „Али сад неће ударити на тебе само субаше, него ће доћи царска војска, и довући убојне топове и кумбаре; зато може бити да би боље било да се ти не затвораш у Неготин, него да начиниш још један мали шанчић ђе у планини, а овђе да наредиш само толико пјешака колико је потребно за чување шанчева и да им поставиш добре уреднике; па кад Турци ударе на Тимок, а ти изиђи те и дочекај тако с бећарима и са солдатима, па ако и разбијеш, а ти ајде опет у Неготин, ако ли тебе Турци разбију, не иди више у Неготин, него са свим коњаницима и с осталом војском, што је сувише у шанчевима, иди у планину; па ће се Турци тебе из планине с 100 људи више бојати него да имаш 10000 па да те овђе опколе.“ На то се он грохотом насмије, па одговори: „Е! ти си се поплашио од Турака. Моли се ти само богу да Турци ударе, па кад дођу моји козаци с Тимока и реку: „Ето Турaка“, - онда ћу ја припасати сабљу и узјати Кушљу&lt;ref&gt;''Кушља''; тако му се звао најмилији коњ&lt;/ref&gt;, па идем у поље преда њи, а ти вичи Петра кључара нека ти донесе олбу пеленаша, па ево овђе сједи те пиј и узми дурбин те гледај како ћу ја њима да ј… матер.“ Потом на неколико дана тај пријатељ његов срећом отиде у Пореч и оданде у Биоград, а он остане у Неготину по староме.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад Турци Реџепови из Адакале први пут изиђу у Кључ да народу не даду бјежати унутра у Србију, него да га враћају у Адакале, и ту се побију с Вељковим братом Милутином, онда Вељко подигне неколико стотина своје војске и отиде преко Тимока, па пјешаке остави изнад Видинскога поља у брдима, а он с коњицама сиђе до самога Видина, те заплијени сву стоку што нађе по пољу видинскоме и побије Турке које онако изненада затече на пољу; па се тај исти дан с неколико иљада оваца и говеда врати здраво и весело у Неготин.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад се војска турска прикупи у Видин, онда се дигну неколике иљаде турски коњаника, те пређу преко Тимока само да виде како је; но Вељко и дочека око Буковаче и срећно и узбије натраг. Потом трећи дан удри сва сила турска, с топовима и са свом оправом, те пређе преко Тимока. Он, истина, с оно своје војске што је могао извести из шанчева изиђе опет пред Турке и с неисказаном раброшћу удари да би и опет узбио; но шта је он са своји 3-400 коњика и с толико влашки солдата у равну пољу могао учинити турској војсци од 15-16000? С једном се војском тукао, а двије су три обилазиле да му зађу с леђа; и тако он уступи и измичући се пред Турцима дође у Неготин. Ту ноћ изиђе опет из Неготина те удари на Турке; но Турци се одрже. И тако је послије неколико дана сваки дан изилазио у поље и с неисказаном раброшћу тукао се с Турцима, но Турци се утврде и пограде шанчеве око Неготина. Турцима дође y помоћ Реџеп из Адакале и каравлашки кнез Караџа и сам велики везир Рушић-паша; а у њега и од оно мало војске што је имао изгину и изране се најбољи јунаци. Турци су се сваку ноћ кроз земљу ближе прикучивали к српским шанчевима и најпослије су се тако близу били прикучили да су се батинама пустимичке могли тући. Ту већ сад другога боја није било осим са шанчева из топова и из кумбара и из пушака. Турци све куле неготинске топовима и комбарама развале и оборе, и сама она највећа кула ђе је он сједио падне, и он сиђе у подрум. Најпослије му нестане џебане, особито танета и топовски и пушчани, зато покупи сва калајна кандила и кашике и тањире, те растопи на пушчана танета; а у топове је, кад су негђе Турци чинили јуриш, метао најпослије и талијере.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Још из почетка, како је виђео да му џебане нестаје, писао је Совјету у Биоград да му пошаљу џебане; и кривио и што зараније нијесу то уредили и више му џебане послали; и најпослије пријетио им, говорећи: „Ако бог да те ову рану преболим која је сад на мени (тј. ако изиђе жив из Неготина), оћемо се на зиму питати како се држи царевина.“ Из Биограда пошаљу му одма (по ономе истом пријатељу који му је говорио да се не затвара у Неготин) једну лађу топовски танета и нареде да се барута и пушчане џебане узме из Пореча и да му како пошље ако буде могуће; но то све за њега стигне доцкан у Пореч, а ни осталима се не могне унијети у Неготин. Такођер је писао и Младену да пошље помоћ, као што је било уговорено; но Младен, уздајући се у Вељково јунаштво, мислио је да Неготин неће тако ласно пропасти, а што ће се Вељко мало више намучити, није марио, него је још говорио: „Кад је мир, њему се пјесма пјева и по 10 музиканта за ручком свирају: нек се држи сад.“ И тако одгађајући од данас до сјутра, не пошље му помоћи.&lt;br /&gt;
Сад већ како су се Турци тако прикучили и није се више могло излазити на поље да се с њима бије, он је и дан и ноћ одао по шанчевима и људе слободио и уређивао да чувају добро. Тако једно јутро (први дан мјесеца августа) изиђе у један мали шанац, и на табљама стане наређивати и казивати како ће се нешто заградити и поправити што су турски топови били развалили; а турски га тобџија загледа, па потегне из топа, те га удари испријека кросред плећа и тако га прекине и разнесе да ништа више није могао рећи до „Држ —“, и с том половином ријечи падне мртав на земљу. Како он тако падне, момци његови, који су онђе били око њега, одма узму некакве траве, што је за коње била донешена и онђе се десила, те га покрију да га људи не виде; и тако је до мрака ту лежао мртав, а увече га брат његов Милутин с момцима узме те га изнесе из шанца и сарани код цркве. Залуду су тако смрт његову крили: војска сва још онај дан позна да Вељка нема међу њима; и изнајприје једни стану говорити да се ранио па лежи, а други да је прошао кроз Турке и отишао по индат; а мало послије сви дознаду да је погинуо. Док је он са својим момцима сваки час по шанчевима пролазио, нико није смио показати да се поплашио и слутити на зло, него је сваки морао бити слободан и весео, ако му се и неће; а како њега нестане, војска одма повиче да се више не може држати у Неготину, него да се мора бјежати макар како. И тако Срби пети дан послије његове смрти оставе Неготин и побјегну у Пореч. Потом одма сав онај крај, а мало послије и сва Србија, позна да Вељка нема.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Вељко је био танка и висока струка, смеђе косе и врло мали бркови, дугуљасти суви образа, широки уста и подугачка, мало покучаста носа; и није му млого више било од 30 година кад је погинуо. По срцу и по телесном јунаштву био је први не само у Србији, него се може слободно рећи и у цијелој Европи свога свуд ратнога времена. У вријеме Ахила и Милоша Обилића он би заиста њиов друг био, а у његово вријеме богзна би ли се они могли с њим испоредити. Но то његово превелико јунаштво Кара-Ђорђије и Младен ове пошљедње године нијесу употребили као што би ваљало. Неготин, као сваки други град, могао би млого мањи јунак, али добар уредник, чувати боље од њега; а он би у пољу пред одабраним коњицима вриједио више него иљаде другије. А осим тога, он је ''свагда'' потребовао старјешину да му каже шта ће чинити; то је он сам признавао и још је казивао да би од свију српски старјешина с којима је војевао најволио слушати Вујицу и кнеза Милоја Теодоровића (а за Младена је јавно говорио да није за војску, и да Срби морају бити надбијени и несрећни ђе год он заповиједа и управља). Као што млоги велики људи познају своју вриједност, тако је и Вељко своју познавао и често се срдио што брошћу или новцима и с лажима добили (као нпр. Џода Вражогрначки, Јова Поречки, Живко Кладовски, Милисав Зајечарски), имају име и чест као и он; и често би говорио: „Да бог дâ да се Срби не умире с Турцима док сам гођ ја жив, јер како Турци ударе, одма мене стану мало одликовати од ови кокошара&lt;ref&gt;Тако је звао оне војводице.&lt;/ref&gt;, а да се умири с Турцима, онда би ми и жене судиле; а кад ја умрем, да им бог да мир, па никад више рата да немају.“ Истина да се Црни Ђорђије готово више бојао њега него он Црног Ђорђија, али је слушао заповијести доста добро, особито како се био преселио у Неготин. Био је прави ајдук и тим се именом дичио и поносио до своје смрти. Као прави јунак, и ђе је ваљало, није умио лагати. Тако је био искрен и простодушан да му човек никакве тајне није могао казати. Истина да је слабо био побожан и душеван, али му је опет могао човек, као правом јунаку, у по ноћи без икакве свједоџбе небројано благо повјерити. Може бити да је оно карактеру своме најпротивније учинио што је издао Миленка и Петра у Биограду. Колико је на новце и на остали сваки плијен био лаком на војсци, толико за те ствари није марио кад и је имао, него и је штедро поклањао другима, па и то не само својим војницима него и другоме свакоме: „Кад у мене, вели, има, коме гођ треба, нека дође да му дам, али кад у мене нестане, ја ћу отети у кога гођ знам да има.“ Русе је неисказано љубио и млоге је обичаје од њи попримао, нпр. с астала јести, косу стрићи, мараму око врата носити, пунч пити, мрсити итд.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Вељко се женио два пута, или, управо рећи, имао је двије жене. (О првом је женом изнајприје живио доста лијепо, а, послије се заваде што му она није ћела да служи момака кад зими дођу с њим с војске. Кад му она једанпут срдита каже да неће служити његових хајдука, он јој рече: „То су моја браћа, с којом сам добио чест и славу и све што имам; зато ти њих мораш служити и поштовати као и мене; ако ли нећеш, ја ћу те оћерати па узети другу жену.“ А она му рече: „Док је жив Кара-Ђорђије, и мој брат, Станоје Главаш, нећеш ти мене оћерати.“ Онда јој он на то одтоворио: „Тамо њој матер и с Главашем! A Кара-Ђорђије нека суди и заповиједа својој жени; а ти ћеш виђати смијем ли ја то учинити или не смијем.“ Потом, 1809. године, кад Турци дођу на Мораву, жена се та његова досели из Јагодине у Биоград, и онђе остане, кад он утече у Пореч. У Поречу нађе једну лијепу ђевојчицу, по имену Стану, која је из Крајине, из села Сикола, била, пристала за бећарима, који су похарали Сиколе и још неколико села крајинских, и дошла у Пореч да се тужи Миленку и осталим поглаварима не би ли јој повратили њезине дарове и аљине; ову ђевојчицу он најприје види у кући крајинскога капетана, Стојана Абраша, и омиљевши му одмах, одмами је у свој конак, као да му слуша госпођу, и више је не пусти од себе, него је преобуче у варошке аљине, и стане живити с њом као са женом. Кад његова, жена у Биограду чује да се он већ готово оженио, она се стане спремати да дође к њему у Пореч; но он јој одма поручи да ће је бацити у Дунаво ако дође. А кад се те јесени састане и помири с Кара-Ђорђијем, он даде владици иљаду гроша, а толико Кара-Ђорђијиним писарима, те му допусте да се вјенча са Станом; и тако се ожени по други пут; а оној првој жени поклони кућу и још којекаквих миљкова у Јагодини, те је послије тамо живила. Но он, као и други млоги славни војници, љубећи више женски род него своју жену, није ни Стани вјеран остао; па не само што је гријешио с другима, него се и овој првој жени, коју је већ једанпут оставио, опет навраћао, те је 1812. године и дијете родила. С другом женом није имао ђетета ниједнога, a с првом, осим овога, што је рођен 1812. године, имао је још првих година сина, Раку (Радован или Радојица), с кога ће се, ако га бог поживи, моћи препочети право лице Вељково. Од Вељкова рода имају у Србији још два рођена брата његова: Милутин и Миљко. Милутин је кнез омољски, а Миљко печки. Истина да у лицу ниједан није млого налик на Вељка, али јунаштвом обојица свједоче ко су.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Вриједно је још неколике ријечи рећи о Стани. Њу је Вељко, као што је казано, с осталом чељади својом и неготинском још зарана био послао у Пореч; но пошто први пут разбије Турке на Буковчи, учини му се срамота да он своју жену крије по Поречу; зато пошаље те доведу и њу и Милутиновицу опет у Неготин. Кад Срби побјегну из Неготина, Милутин с момцима изведе Стану, као и своју жену, која је била трудна па у Неготину од пуцњаве топова и кумбара побацила дијете. У збјегу ниже Панчева састану се Стана и Марија (прва жена), па Марија каже Стани: „Камо, курво, мој муж? Ти си мога мужа појела.“ А Стана вели: „Иди, друго, бог с тобом! Немој ми на јаде пристајати; доста ми је мога јада и жалости. Док је био жив, био је и мој и твој, а сад га нема ни мени ни теби.“ Стану је послије у Банату просио некакав богат трговац, но она није ћела поћи: „Ја сам, вели, била за јунаком и, ако се још једанпут узудајем, опет ћу се удати за јунака.“ И заиста одржи ријеч: уда се за арнаутскога капетана ''Јоргаћа'', који је 1821. године у Каравлашкој доказао да је био вриједан узети жену Хајдук-Вељкову.

{{Википедија|Житије Ајдук-Вељка Петровића}}

== Напомене ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
''Даница'' за годину 1826. Издао Вук Стеф. Караџић. Прва година. Беч: у штампарији Јерменскога манастира. Стр. 70-94.

{{ЈВ-аутор|Вук Стефановић Караџић|1864}}
[[Категорија:Вук Стефановић Караџић]]
[[Категорија:Биографије]]</text>
      <sha1>5rerojrlalkopdxje7clogfzak390pv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:Coaorao</title>
    <ns>2</ns>
    <id>59976</id>
    <revision>
      <id>142474</id>
      <parentid>142424</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T07:21:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Аутори и Ауторке */</comment>
      <origin>142474</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="64010" sha1="s9sqnpwho4o14yp37k4nejpykzoitur" xml:space="preserve">&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим ''[[w:Google Gemini|Вешца]]'', али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
''почето, незавршено или скоро да је завршено''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

[[Таманго]], [[О Коштани]], [[Чучук-Стана]], [[Зла срећа девојачка]], [[Певање и мишљење]], [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Руслан и Људмила]], [[Модерне жене]]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић))]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: Српским мајкама [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ће више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/])

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]

== Ново (проверити) ==
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме од М. М. Ракића]]/ [[„Песме” Милана Ракића]]?-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ!]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Остало ==
Данас, на велики петак, удаљенога од драге слободе српске и уједињења српског, силне ме мисли облијећу, језа ме попада и хладни трнци кроз тјело пролазе, слушајући приче јеванђелске о страдању спаса Исуса Христа, које приче још више пријањају за човека када то страдање спаситељево упореди са страдањем, патњама и бједама премилог нам народа српског, што ће сваку душу Србинову потрести само ако помњиво ово разлагање до краја пратио буде.
Ох, боже! ох, поштени чланови човечанства! да ли има на земљи поштене душе, која данас тужила не би; видећи ће од грозних мука а од злоће подлих мрачњака и себичњака издише на крсту разапет онај свети узор човечанства, који је дошао да раздере црну и паклену завјесу мрака и предрасуда, и да сатре и уништи власт и силу „ђавола“, то јест, деспотизма и апсолутизма; а на мјесто тога да подигне и риспостре свјетило: истине и правде, слободе и братства, љубави и јединства, врлине и милосрђа, узоритости и снисхођења.
Слава дуготрпљењу твојему спасе!
Расуђујући дакле о страдању и догађајима Христовим држим за потребно, по ради веће успомене, да то његово страдање и до-
​[Страна 10]
​гађаје са страдањем и догађајима народа српског упоредим; јер судбина и историја народа српског у свему се готово са историјом христових страдања слаже, као што ћемо из ових навода видети и уверит и се:
Исус Христос, прије осамнајест и по вјекова, на данашњи дан, за правду и истину, слободу и једнакост, ужасно је страдао, а и наш народ српски због тих истих начела ево ће скоро пет стотина година бити, још чемерније муке подноси и трпи. Христа спаситеља подле душе бише и гонише, мучише и ругаше му се, а таква иста судбина и Србина је кроз пет вјекова сналазила и дане живота народњег ужасно кињила. Њега на данашњи дан паклене душе као најгорега зликовца на крсту разапеше, на коме издишући говораше: „боже, боже мој, зар си ме оставио?“ завршујући те вапаје: „нека буде света воља твоја“. Тако исто заклети непријатељи српства, насилници и бешчовечници разапеше, то јест, раздјелише, и разпарчаше вјерозаконо и политично на неколико дјелова премили нам род српски, па због тога он од великих јада бјежао је по туђим земљама и крио се од злотвора по шумама и пећинама мрачним, где је у горкој тузи нарицао плачући: „боже, боже, зар си нас оставио?“ Па и опет већи део оставши вјеран вјери и народности
​[Страна 11]
​својих прађедова, храбрио је самога себе надом на бољу будућност, у главноме ослањајући се на бога, то јест, на своје право, вазда готово блажећи се у страдању своме са рјечма: „нека буде света воља божија.“ Христа прободоше копљем онако на крсту распетог, појећи га једом, а Србина су злотвори његови гонећи га на кулук и у војску, да бије непријатељевог непријатеља, били бодом и ханџаром и пробадали ђецу у женама, напајајући их духом туђе вјере и народности; али и опет Србин је живот свој сачувао и у већини правим чистим Србином остао. Христа из посмјевке и унижења неприродним именом „царем јудејским“ називаху, и у мјесто круне трнов вјенац на главу метаху. И Србин за његову искреност и јуначка дјела, што их завојевачу и душманину своме учини, у мјесто заслуга својих називан је другим неприродним именом, као: „илиром, вендом, рацијаном, рацом, грконеунијатом, оријенталцем, буњевцем, бошњаком, шизматиком, влахом“, итд. која неприродна имена и саме ћесарске повеље наметаху нам у мјесто вазљубљеног нам имена народног, са том намјером да би тиме наше старо, прађедовско народно име, Србин, уништили; јер сви злотвори наши — који су, добро их знамо — нерадо су име Србин и српство гледали и слушали.
Христос умире на крсту од грозних мука, но и опет из мртвих васкршава и гонитеље своје тиме побеђује. И Србин је до тога долазио био да се са лица земље искорени и уништи од грдних невоља и навале нашијех злотвора, али они честити и свети остатци који духом не клонуше, бораху се с мачем у десници противу оних који жестоко наваливаху да Србина, српску народност и његов слободни и јуначки дух коначно униште и упропасте. Они дивни борци не само што непријатеље од подле намјере одбијаху, него тим јуначким радом у млађем нараштају пробуђиваху ватрену љубав према народности, вјери и слободи златној. Дјела њихова јуначка сачуваше Црну Гору у независности од туђинаца, сачуваше најдрагоценији камен круне некадашње, у душманске да не падне руке. Одважни дух светих павших бораца за слободу српства и садањој кнежевини Србији извојевао је темељ за славу и слободу.
​[Страна 12]
​Ученици, то јест, апостоли Христови пошље васкрсења његовог очеличише духове и карактере своје примјером распетог на крсту, те са ужасним пожртвовањем себе самих и дивном ревношћу иронијеше по свјету начела и науку за коју он — Христос — смртном жртвом постаде. И српски борци од младог нараштаја, подобно апостолима проносећи свјетило јеванђелске истине и правде, братства и јединства, слободе и напретка по свима крајевима и сталежима српства, радили су, раде и радиће с народом а за народ док остваре тежње свеколиког српства, знајући да без жртве, страдања и бједе и нема живота ни славне побједе.
Христос дакле и ако је тако страдао, поруге трпео и као највећи злочинац на крсту осуђен и распет био, најгрознијом смрћу умревши, али баш тиме као и са својим ускрснућем још више је прославио себе и своју науку и за њу придобио дивне поборнике. Тако исто и народ српски прошавши кроз огањ и мач чемерних искушења, није пропао, него је се још већма прославио, од неких мана очистио и дивну науку из оних јада поцрпео, са којом данас две кнежевине српске са поносом народњег достојанства по свјету гледају, трудећи се да корачају до своје природне мете.
Данас народ наш српски, и слободни и неслободни, научен искушењем и страдањем, а опојен духом садањег времена, више него икада досада жуди, осјећа и требује потпуне слободе, правде, српскога јединства и свјетлости моћне науке.
Српство данас дубоко схвата да је слобода украс човечанства, почем се у њој најлакше и најпоузданије долази до свега онога што народе, као и поједине грађане узвишава, прославља и усрећава.
Данас зна српство да тамо ће гођ сила и неправда, то јест тиранизам царствује све је као стјешњено, затворено, стегнуто, увезано и притиснуто због чега све мора бити: увело, жуто, потмуло, недорасло, квржњаво, изопачено и болешливог изгледа, које недошавши до своје праве мете гаси се, гине и пропада.
Данас готово сво српство зна а труди се и више дознати, да они народи, који самостално потпуна права и свету слободу не уживају, за прави човечански живот не знају, но
​[Страна 13]
​живе као нека бјесомучна створења, у јаду и мраку, а ја ти, роде мили, уз то твоје знање и поимање још и то кажем, што св. писмо говори, да опстоји ад, то јест пакао, у ком ће се пакосне, неправедне и грјешне душе људске и пошле смрти мучити, велим ти, да за свјестне људе и врле грађане народа не може бити горега пакла ни код ђаволског цара вехелзевула — ако тај доиста опстоји — (Спаситељ свјета Исус Христос разумевао је под именом ђавола: пакостне, неправедне, безсвјестне и немилосрдне, покварене људе,) — но што је јадном људству и бједним народима, који се под тиранском и апсолутном владом налазе, као што је бједној браћи нашој у душманским и туђим рукама? јер народу, што се под таквом владом налази, не да се да живи за себе и за неку вишу цјел људску, него само за вољу и насладу својих нечовјечних господара, који мисле да је народ по ради њих створен, а не ће да знају, хрђа их убила! да је народ природно и божије имање по ради неке узвишеније сврхе саздан, а не ради срамног другом робовања, као и то што не ће да чују да су они за управитеље земље и народа дошли, по ради среће, благостања и унапређења народњег а не ради своје насладе, самовољства и себичности.
Данас и потлачени делови српства, страдајући у душманским рукама дубоко схватају дивну важност слободе, напретка и свег српског јединства. Осим свега наведеног народ наш са тугом у срцу разуме поругу што му злотори за његове крвљу стечене новце не допуштају храмове божије — цркве — и храмове народног унапређења — школе — по својој вољи подизати и у њима по духу вјека и народних потреба просвећивати се; разуме народ притисак душманских налога, по којима му се забрањује новине, књиге и повремена издања добијати и читати, што у просвећеније браће и хришћана излазе; забрањује нам се са слободном једнокрвном браћом нашом састајати се, мјешати и договорити; забрањује нам се предрагим народним именом српским називати; не допушта нам се честите, ваљане и родољубиве учитеље и свештенике имати нити се за њихова погажена права заузети кад пострадају; не допушта нам се народну историју
​[Страна 14]
​учити, која је за сваки народ светиња; не даје нам се право на своме језику у суду говорити и пресуде и решења добијати; немамо јемства личне сигурности ни као стадо у друштву курјака; стаје нам се на пут јавно слати синове и сроднике на науке једнокрвној слободној браћи; не допушта нам се читаонице и књижнице по вољи оснивати, што су толико потребите за развиће народно; забрањује нам се јавна удруживања и предавања као и слободна, родољубива, праведна и истинска рјеч; нисмо сигурни са нашим животом и имањем ни у дому ни у путу; не смемо ни саме хаљине — одјећу — по духу времена и својој вољи носити, нити домове за радњу и станишта по потреби правити; не смемо јавно црквене и народне светковине прослављати по обичају наших прађедова; не смемо законити обичај, свадбу и вјенчање дању свјету на видику чинити, но то вршимо ноћу као да нешто крадемо; не допушта нам се да руковође народне своје из свога народа и по вољи бирамо, него нам се намећу на силу они што су вјерни „корану“, трбуху и орденима, а не народу, позиву и јеванђељу; не дају нам се за црквене поглаваре људи од карактера и савјести, него вјерне слуге падише својега, који полажу душу све и сва за новце, ордене и хатове а не за овце стада свога, чијом се они крвљу хране; не да нам се право да можемо бар нешто сами за себе радити као народ, и као чланови државе, којој грдне дације дајемо, него нам на силу за наше заступнике у судове и „меџлисе“ оне постављају, који умију брже „темена“ учинити, у скутове љубити, у суду спавати и „Евет ефендум“ казати, и што брже ударати свој потпис на разна рјешења, не питајући и не знајући шта пише и за кога гласи то рјешење. На кратко рећи: ми смо на жалост и срамоту нашу јоште робље душманина свога, па још и онима што Христа не знају, који све и сва чинише и чине да нас још и душевним робовима учине, на срамоту хришћанске Јевропе.
Тако ето страда сиротиња раја од крштених и некрштених Турака, што иде не само њој, но и свему српству на срам и поругу, које више трпети не можемо и не смјемо.
О, Србине, брате! кад си у стању био толико се вјекова борити, страдати и трпети па
​[Страна 15]
​и опет у већини сачувати част и достојанство народњег поноса, сјети се данашњег Христова и твога распела, што си политично на четверо разкомадан; сјети се благословених начела садањега вјека и науке; сјети се важности свеколиког српског ослобођења и уједињења: те се јуначки лати слободне рјечи а уз рјеч и мача и оружја, борити се са срцем јуначким за слободу свеколиког народа и за славу свога имена, јер дуго нам је трајао велики петак, дуго је трајало разпело и ропство народно, јер стидно је, грјешно и срамно да више у вјеку слободе и напретка, јединства и стварности ма коме робом будеш а још црње и горе тиранину клетом, који те као вјечити непријатељ с лица земље истребити жели, и над којим си још одавно достојнији пре да њему господариш, него да он теби.
Само ти одважно почети треба, Србине, борбу за свето ослобођење српства и страдалног на југу Јевропе хришћанства, пак је твоја побједа, јер од једног сложног удара твога пасти мора трула и без наде оставша Турска, почем су је страшни болови тако испијали и изнурили, да се само још о вјештој медецини подлих туркофила и крштених Турака држи. Сусједна браћа, Срби, које исте ране тиште, братски ће ти у помоћ притећи и успјех уско-
​[Страна 16]
​рити, а млада Јевропа у интересу човечанства, напретка хришћанства не ће више допустити туркофилима борити се противу страдалног хришћанства.
Не чекај више, Србине, да ти султани турски и хришћански слободу поклањају или на њу одобрење дају, које нигда из личних и себичних интереса учинити не ће.
Утуви осведочену истину Србине, да се слобода не поклања но силом отима, а од Турчина још лакше ју је отети, почем ће и сами мухамедовци уз нас пристати, јер и њима је дошла у подгрлац душа, тако да на све стране и у Малој Азији говоре: „блажени они који у рату одбегну“, јер веле, немамо се за кога бити, почем ће свака влада, ма чија била, од цариградске боља бити.
Даклем, напрјед Србе, с нама је бог! а и сав поштени хришћански род. Сложно ступај, попјевајући:
„Кој' слободу свету љуби, руку руци дај!
„Па хајд тамо ђе се чује ропски уздисај!“
Да б' нам српство сједињено било као рај. Желим и жудим брате, Србине, да нам скоро премили род ускрсне како у савршеној слободи и општој заједници српства, тако и у сваком погледу унапређења, узоритости, славе, и свих човечанских врлина.</text>
      <sha1>s9sqnpwho4o14yp37k4nejpykzoitur</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142475</id>
      <parentid>142474</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T07:28:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Остало */</comment>
      <origin>142475</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="64653" sha1="2cs6xw0tmdu3ug7x9gdcjd8bclunsna" xml:space="preserve">&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим ''[[w:Google Gemini|Вешца]]'', али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
''почето, незавршено или скоро да је завршено''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

[[Таманго]], [[О Коштани]], [[Чучук-Стана]], [[Зла срећа девојачка]], [[Певање и мишљење]], [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Руслан и Људмила]], [[Модерне жене]]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић))]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: Српским мајкама [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ће више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/])

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]

== Ново (проверити) ==
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме од М. М. Ракића]]/ [[„Песме” Милана Ракића]]?-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ!]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Остало ==
{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = Ј
| годинарођења =1833
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}

== Дела ==
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)


----
Данас, на велики петак, удаљенога од драге слободе српске и уједињења српског, силне ме мисли облијећу, језа ме попада и хладни трнци кроз тјело пролазе, слушајући приче јеванђелске о страдању спаса Исуса Христа, које приче још више пријањају за човека када то страдање спаситељево упореди са страдањем, патњама и бједама премилог нам народа српског, што ће сваку душу Србинову потрести само ако помњиво ово разлагање до краја пратио буде.
Ох, боже! ох, поштени чланови човечанства! да ли има на земљи поштене душе, која данас тужила не би; видећи ће од грозних мука а од злоће подлих мрачњака и себичњака издише на крсту разапет онај свети узор човечанства, који је дошао да раздере црну и паклену завјесу мрака и предрасуда, и да сатре и уништи власт и силу „ђавола“, то јест, деспотизма и апсолутизма; а на мјесто тога да подигне и риспостре свјетило: истине и правде, слободе и братства, љубави и јединства, врлине и милосрђа, узоритости и снисхођења.
Слава дуготрпљењу твојему спасе!
Расуђујући дакле о страдању и догађајима Христовим држим за потребно, по ради веће успомене, да то његово страдање и до-
​[Страна 10]
​гађаје са страдањем и догађајима народа српског упоредим; јер судбина и историја народа српског у свему се готово са историјом христових страдања слаже, као што ћемо из ових навода видети и уверит и се:
Исус Христос, прије осамнајест и по вјекова, на данашњи дан, за правду и истину, слободу и једнакост, ужасно је страдао, а и наш народ српски због тих истих начела ево ће скоро пет стотина година бити, још чемерније муке подноси и трпи. Христа спаситеља подле душе бише и гонише, мучише и ругаше му се, а таква иста судбина и Србина је кроз пет вјекова сналазила и дане живота народњег ужасно кињила. Њега на данашњи дан паклене душе као најгорега зликовца на крсту разапеше, на коме издишући говораше: „боже, боже мој, зар си ме оставио?“ завршујући те вапаје: „нека буде света воља твоја“. Тако исто заклети непријатељи српства, насилници и бешчовечници разапеше, то јест, раздјелише, и разпарчаше вјерозаконо и политично на неколико дјелова премили нам род српски, па због тога он од великих јада бјежао је по туђим земљама и крио се од злотвора по шумама и пећинама мрачним, где је у горкој тузи нарицао плачући: „боже, боже, зар си нас оставио?“ Па и опет већи део оставши вјеран вјери и народности
​[Страна 11]
​својих прађедова, храбрио је самога себе надом на бољу будућност, у главноме ослањајући се на бога, то јест, на своје право, вазда готово блажећи се у страдању своме са рјечма: „нека буде света воља божија.“ Христа прободоше копљем онако на крсту распетог, појећи га једом, а Србина су злотвори његови гонећи га на кулук и у војску, да бије непријатељевог непријатеља, били бодом и ханџаром и пробадали ђецу у женама, напајајући их духом туђе вјере и народности; али и опет Србин је живот свој сачувао и у већини правим чистим Србином остао. Христа из посмјевке и унижења неприродним именом „царем јудејским“ називаху, и у мјесто круне трнов вјенац на главу метаху. И Србин за његову искреност и јуначка дјела, што их завојевачу и душманину своме учини, у мјесто заслуга својих називан је другим неприродним именом, као: „илиром, вендом, рацијаном, рацом, грконеунијатом, оријенталцем, буњевцем, бошњаком, шизматиком, влахом“, итд. која неприродна имена и саме ћесарске повеље наметаху нам у мјесто вазљубљеног нам имена народног, са том намјером да би тиме наше старо, прађедовско народно име, Србин, уништили; јер сви злотвори наши — који су, добро их знамо — нерадо су име Србин и српство гледали и слушали.
Христос умире на крсту од грозних мука, но и опет из мртвих васкршава и гонитеље своје тиме побеђује. И Србин је до тога долазио био да се са лица земље искорени и уништи од грдних невоља и навале нашијех злотвора, али они честити и свети остатци који духом не клонуше, бораху се с мачем у десници противу оних који жестоко наваливаху да Србина, српску народност и његов слободни и јуначки дух коначно униште и упропасте. Они дивни борци не само што непријатеље од подле намјере одбијаху, него тим јуначким радом у млађем нараштају пробуђиваху ватрену љубав према народности, вјери и слободи златној. Дјела њихова јуначка сачуваше Црну Гору у независности од туђинаца, сачуваше најдрагоценији камен круне некадашње, у душманске да не падне руке. Одважни дух светих павших бораца за слободу српства и садањој кнежевини Србији извојевао је темељ за славу и слободу.
​[Страна 12]
​Ученици, то јест, апостоли Христови пошље васкрсења његовог очеличише духове и карактере своје примјером распетог на крсту, те са ужасним пожртвовањем себе самих и дивном ревношћу иронијеше по свјету начела и науку за коју он — Христос — смртном жртвом постаде. И српски борци од младог нараштаја, подобно апостолима проносећи свјетило јеванђелске истине и правде, братства и јединства, слободе и напретка по свима крајевима и сталежима српства, радили су, раде и радиће с народом а за народ док остваре тежње свеколиког српства, знајући да без жртве, страдања и бједе и нема живота ни славне побједе.
Христос дакле и ако је тако страдао, поруге трпео и као највећи злочинац на крсту осуђен и распет био, најгрознијом смрћу умревши, али баш тиме као и са својим ускрснућем још више је прославио себе и своју науку и за њу придобио дивне поборнике. Тако исто и народ српски прошавши кроз огањ и мач чемерних искушења, није пропао, него је се још већма прославио, од неких мана очистио и дивну науку из оних јада поцрпео, са којом данас две кнежевине српске са поносом народњег достојанства по свјету гледају, трудећи се да корачају до своје природне мете.
Данас народ наш српски, и слободни и неслободни, научен искушењем и страдањем, а опојен духом садањег времена, више него икада досада жуди, осјећа и требује потпуне слободе, правде, српскога јединства и свјетлости моћне науке.
Српство данас дубоко схвата да је слобода украс човечанства, почем се у њој најлакше и најпоузданије долази до свега онога што народе, као и поједине грађане узвишава, прославља и усрећава.
Данас зна српство да тамо ће гођ сила и неправда, то јест тиранизам царствује све је као стјешњено, затворено, стегнуто, увезано и притиснуто због чега све мора бити: увело, жуто, потмуло, недорасло, квржњаво, изопачено и болешливог изгледа, које недошавши до своје праве мете гаси се, гине и пропада.
Данас готово сво српство зна а труди се и више дознати, да они народи, који самостално потпуна права и свету слободу не уживају, за прави човечански живот не знају, но
​[Страна 13]
​живе као нека бјесомучна створења, у јаду и мраку, а ја ти, роде мили, уз то твоје знање и поимање још и то кажем, што св. писмо говори, да опстоји ад, то јест пакао, у ком ће се пакосне, неправедне и грјешне душе људске и пошле смрти мучити, велим ти, да за свјестне људе и врле грађане народа не може бити горега пакла ни код ђаволског цара вехелзевула — ако тај доиста опстоји — (Спаситељ свјета Исус Христос разумевао је под именом ђавола: пакостне, неправедне, безсвјестне и немилосрдне, покварене људе,) — но што је јадном људству и бједним народима, који се под тиранском и апсолутном владом налазе, као што је бједној браћи нашој у душманским и туђим рукама? јер народу, што се под таквом владом налази, не да се да живи за себе и за неку вишу цјел људску, него само за вољу и насладу својих нечовјечних господара, који мисле да је народ по ради њих створен, а не ће да знају, хрђа их убила! да је народ природно и божије имање по ради неке узвишеније сврхе саздан, а не ради срамног другом робовања, као и то што не ће да чују да су они за управитеље земље и народа дошли, по ради среће, благостања и унапређења народњег а не ради своје насладе, самовољства и себичности.
Данас и потлачени делови српства, страдајући у душманским рукама дубоко схватају дивну важност слободе, напретка и свег српског јединства. Осим свега наведеног народ наш са тугом у срцу разуме поругу што му злотори за његове крвљу стечене новце не допуштају храмове божије — цркве — и храмове народног унапређења — школе — по својој вољи подизати и у њима по духу вјека и народних потреба просвећивати се; разуме народ притисак душманских налога, по којима му се забрањује новине, књиге и повремена издања добијати и читати, што у просвећеније браће и хришћана излазе; забрањује нам се са слободном једнокрвном браћом нашом састајати се, мјешати и договорити; забрањује нам се предрагим народним именом српским називати; не допушта нам се честите, ваљане и родољубиве учитеље и свештенике имати нити се за њихова погажена права заузети кад пострадају; не допушта нам се народну историју
​[Страна 14]
​учити, која је за сваки народ светиња; не даје нам се право на своме језику у суду говорити и пресуде и решења добијати; немамо јемства личне сигурности ни као стадо у друштву курјака; стаје нам се на пут јавно слати синове и сроднике на науке једнокрвној слободној браћи; не допушта нам се читаонице и књижнице по вољи оснивати, што су толико потребите за развиће народно; забрањује нам се јавна удруживања и предавања као и слободна, родољубива, праведна и истинска рјеч; нисмо сигурни са нашим животом и имањем ни у дому ни у путу; не смемо ни саме хаљине — одјећу — по духу времена и својој вољи носити, нити домове за радњу и станишта по потреби правити; не смемо јавно црквене и народне светковине прослављати по обичају наших прађедова; не смемо законити обичај, свадбу и вјенчање дању свјету на видику чинити, но то вршимо ноћу као да нешто крадемо; не допушта нам се да руковође народне своје из свога народа и по вољи бирамо, него нам се намећу на силу они што су вјерни „корану“, трбуху и орденима, а не народу, позиву и јеванђељу; не дају нам се за црквене поглаваре људи од карактера и савјести, него вјерне слуге падише својега, који полажу душу све и сва за новце, ордене и хатове а не за овце стада свога, чијом се они крвљу хране; не да нам се право да можемо бар нешто сами за себе радити као народ, и као чланови државе, којој грдне дације дајемо, него нам на силу за наше заступнике у судове и „меџлисе“ оне постављају, који умију брже „темена“ учинити, у скутове љубити, у суду спавати и „Евет ефендум“ казати, и што брже ударати свој потпис на разна рјешења, не питајући и не знајући шта пише и за кога гласи то рјешење. На кратко рећи: ми смо на жалост и срамоту нашу јоште робље душманина свога, па још и онима што Христа не знају, који све и сва чинише и чине да нас још и душевним робовима учине, на срамоту хришћанске Јевропе.
Тако ето страда сиротиња раја од крштених и некрштених Турака, што иде не само њој, но и свему српству на срам и поругу, које више трпети не можемо и не смјемо.
О, Србине, брате! кад си у стању био толико се вјекова борити, страдати и трпети па
​[Страна 15]
​и опет у већини сачувати част и достојанство народњег поноса, сјети се данашњег Христова и твога распела, што си политично на четверо разкомадан; сјети се благословених начела садањега вјека и науке; сјети се важности свеколиког српског ослобођења и уједињења: те се јуначки лати слободне рјечи а уз рјеч и мача и оружја, борити се са срцем јуначким за слободу свеколиког народа и за славу свога имена, јер дуго нам је трајао велики петак, дуго је трајало разпело и ропство народно, јер стидно је, грјешно и срамно да више у вјеку слободе и напретка, јединства и стварности ма коме робом будеш а још црње и горе тиранину клетом, који те као вјечити непријатељ с лица земље истребити жели, и над којим си још одавно достојнији пре да њему господариш, него да он теби.
Само ти одважно почети треба, Србине, борбу за свето ослобођење српства и страдалног на југу Јевропе хришћанства, пак је твоја побједа, јер од једног сложног удара твога пасти мора трула и без наде оставша Турска, почем су је страшни болови тако испијали и изнурили, да се само још о вјештој медецини подлих туркофила и крштених Турака држи. Сусједна браћа, Срби, које исте ране тиште, братски ће ти у помоћ притећи и успјех уско-
​[Страна 16]
​рити, а млада Јевропа у интересу човечанства, напретка хришћанства не ће више допустити туркофилима борити се противу страдалног хришћанства.
Не чекај више, Србине, да ти султани турски и хришћански слободу поклањају или на њу одобрење дају, које нигда из личних и себичних интереса учинити не ће.
Утуви осведочену истину Србине, да се слобода не поклања но силом отима, а од Турчина још лакше ју је отети, почем ће и сами мухамедовци уз нас пристати, јер и њима је дошла у подгрлац душа, тако да на све стране и у Малој Азији говоре: „блажени они који у рату одбегну“, јер веле, немамо се за кога бити, почем ће свака влада, ма чија била, од цариградске боља бити.
Даклем, напрјед Србе, с нама је бог! а и сав поштени хришћански род. Сложно ступај, попјевајући:
„Кој' слободу свету љуби, руку руци дај!
„Па хајд тамо ђе се чује ропски уздисај!“
Да б' нам српство сједињено било као рај. Желим и жудим брате, Србине, да нам скоро премили род ускрсне како у савршеној слободи и општој заједници српства, тако и у сваком погледу унапређења, узоритости, славе, и свих човечанских врлина.</text>
      <sha1>2cs6xw0tmdu3ug7x9gdcjd8bclunsna</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142483</id>
      <parentid>142475</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T08:24:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>142483</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="64755" sha1="k92yv1tyljfizxwqw3t4q7tyfx10kpe" xml:space="preserve">&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим ''[[w:Google Gemini|Вешца]]'', али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
''почето, незавршено или скоро да је завршено''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

[[Таманго]], [[О Коштани]], [[Чучук-Стана]], [[Зла срећа девојачка]], [[Певање и мишљење]], [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Руслан и Људмила]], [[Модерне жене]]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић))]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: Српским мајкама [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ће више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/])

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]

== Ново (проверити) ==
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме од М. М. Ракића]]/ [[„Песме” Милана Ракића]]?-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ!]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Остало ==
{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = Ј
| годинарођења =1833
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}

== Дела ==
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018]


----
Данас, на велики петак, удаљенога од драге слободе српске и уједињења српског, силне ме мисли облијећу, језа ме попада и хладни трнци кроз тјело пролазе, слушајући приче јеванђелске о страдању спаса Исуса Христа, које приче још више пријањају за човека када то страдање спаситељево упореди са страдањем, патњама и бједама премилог нам народа српског, што ће сваку душу Србинову потрести само ако помњиво ово разлагање до краја пратио буде.
Ох, боже! ох, поштени чланови човечанства! да ли има на земљи поштене душе, која данас тужила не би; видећи ће од грозних мука а од злоће подлих мрачњака и себичњака издише на крсту разапет онај свети узор човечанства, који је дошао да раздере црну и паклену завјесу мрака и предрасуда, и да сатре и уништи власт и силу „ђавола“, то јест, деспотизма и апсолутизма; а на мјесто тога да подигне и риспостре свјетило: истине и правде, слободе и братства, љубави и јединства, врлине и милосрђа, узоритости и снисхођења.
Слава дуготрпљењу твојему спасе!
Расуђујући дакле о страдању и догађајима Христовим држим за потребно, по ради веће успомене, да то његово страдање и до-
​[Страна 10]
​гађаје са страдањем и догађајима народа српског упоредим; јер судбина и историја народа српског у свему се готово са историјом христових страдања слаже, као што ћемо из ових навода видети и уверит и се:
Исус Христос, прије осамнајест и по вјекова, на данашњи дан, за правду и истину, слободу и једнакост, ужасно је страдао, а и наш народ српски због тих истих начела ево ће скоро пет стотина година бити, још чемерније муке подноси и трпи. Христа спаситеља подле душе бише и гонише, мучише и ругаше му се, а таква иста судбина и Србина је кроз пет вјекова сналазила и дане живота народњег ужасно кињила. Њега на данашњи дан паклене душе као најгорега зликовца на крсту разапеше, на коме издишући говораше: „боже, боже мој, зар си ме оставио?“ завршујући те вапаје: „нека буде света воља твоја“. Тако исто заклети непријатељи српства, насилници и бешчовечници разапеше, то јест, раздјелише, и разпарчаше вјерозаконо и политично на неколико дјелова премили нам род српски, па због тога он од великих јада бјежао је по туђим земљама и крио се од злотвора по шумама и пећинама мрачним, где је у горкој тузи нарицао плачући: „боже, боже, зар си нас оставио?“ Па и опет већи део оставши вјеран вјери и народности
​[Страна 11]
​својих прађедова, храбрио је самога себе надом на бољу будућност, у главноме ослањајући се на бога, то јест, на своје право, вазда готово блажећи се у страдању своме са рјечма: „нека буде света воља божија.“ Христа прободоше копљем онако на крсту распетог, појећи га једом, а Србина су злотвори његови гонећи га на кулук и у војску, да бије непријатељевог непријатеља, били бодом и ханџаром и пробадали ђецу у женама, напајајући их духом туђе вјере и народности; али и опет Србин је живот свој сачувао и у већини правим чистим Србином остао. Христа из посмјевке и унижења неприродним именом „царем јудејским“ називаху, и у мјесто круне трнов вјенац на главу метаху. И Србин за његову искреност и јуначка дјела, што их завојевачу и душманину своме учини, у мјесто заслуга својих називан је другим неприродним именом, као: „илиром, вендом, рацијаном, рацом, грконеунијатом, оријенталцем, буњевцем, бошњаком, шизматиком, влахом“, итд. која неприродна имена и саме ћесарске повеље наметаху нам у мјесто вазљубљеног нам имена народног, са том намјером да би тиме наше старо, прађедовско народно име, Србин, уништили; јер сви злотвори наши — који су, добро их знамо — нерадо су име Србин и српство гледали и слушали.
Христос умире на крсту од грозних мука, но и опет из мртвих васкршава и гонитеље своје тиме побеђује. И Србин је до тога долазио био да се са лица земље искорени и уништи од грдних невоља и навале нашијех злотвора, али они честити и свети остатци који духом не клонуше, бораху се с мачем у десници противу оних који жестоко наваливаху да Србина, српску народност и његов слободни и јуначки дух коначно униште и упропасте. Они дивни борци не само што непријатеље од подле намјере одбијаху, него тим јуначким радом у млађем нараштају пробуђиваху ватрену љубав према народности, вјери и слободи златној. Дјела њихова јуначка сачуваше Црну Гору у независности од туђинаца, сачуваше најдрагоценији камен круне некадашње, у душманске да не падне руке. Одважни дух светих павших бораца за слободу српства и садањој кнежевини Србији извојевао је темељ за славу и слободу.
​[Страна 12]
​Ученици, то јест, апостоли Христови пошље васкрсења његовог очеличише духове и карактере своје примјером распетог на крсту, те са ужасним пожртвовањем себе самих и дивном ревношћу иронијеше по свјету начела и науку за коју он — Христос — смртном жртвом постаде. И српски борци од младог нараштаја, подобно апостолима проносећи свјетило јеванђелске истине и правде, братства и јединства, слободе и напретка по свима крајевима и сталежима српства, радили су, раде и радиће с народом а за народ док остваре тежње свеколиког српства, знајући да без жртве, страдања и бједе и нема живота ни славне побједе.
Христос дакле и ако је тако страдао, поруге трпео и као највећи злочинац на крсту осуђен и распет био, најгрознијом смрћу умревши, али баш тиме као и са својим ускрснућем још више је прославио себе и своју науку и за њу придобио дивне поборнике. Тако исто и народ српски прошавши кроз огањ и мач чемерних искушења, није пропао, него је се још већма прославио, од неких мана очистио и дивну науку из оних јада поцрпео, са којом данас две кнежевине српске са поносом народњег достојанства по свјету гледају, трудећи се да корачају до своје природне мете.
Данас народ наш српски, и слободни и неслободни, научен искушењем и страдањем, а опојен духом садањег времена, више него икада досада жуди, осјећа и требује потпуне слободе, правде, српскога јединства и свјетлости моћне науке.
Српство данас дубоко схвата да је слобода украс човечанства, почем се у њој најлакше и најпоузданије долази до свега онога што народе, као и поједине грађане узвишава, прославља и усрећава.
Данас зна српство да тамо ће гођ сила и неправда, то јест тиранизам царствује све је као стјешњено, затворено, стегнуто, увезано и притиснуто због чега све мора бити: увело, жуто, потмуло, недорасло, квржњаво, изопачено и болешливог изгледа, које недошавши до своје праве мете гаси се, гине и пропада.
Данас готово сво српство зна а труди се и више дознати, да они народи, који самостално потпуна права и свету слободу не уживају, за прави човечански живот не знају, но
​[Страна 13]
​живе као нека бјесомучна створења, у јаду и мраку, а ја ти, роде мили, уз то твоје знање и поимање још и то кажем, што св. писмо говори, да опстоји ад, то јест пакао, у ком ће се пакосне, неправедне и грјешне душе људске и пошле смрти мучити, велим ти, да за свјестне људе и врле грађане народа не може бити горега пакла ни код ђаволског цара вехелзевула — ако тај доиста опстоји — (Спаситељ свјета Исус Христос разумевао је под именом ђавола: пакостне, неправедне, безсвјестне и немилосрдне, покварене људе,) — но што је јадном људству и бједним народима, који се под тиранском и апсолутном владом налазе, као што је бједној браћи нашој у душманским и туђим рукама? јер народу, што се под таквом владом налази, не да се да живи за себе и за неку вишу цјел људску, него само за вољу и насладу својих нечовјечних господара, који мисле да је народ по ради њих створен, а не ће да знају, хрђа их убила! да је народ природно и божије имање по ради неке узвишеније сврхе саздан, а не ради срамног другом робовања, као и то што не ће да чују да су они за управитеље земље и народа дошли, по ради среће, благостања и унапређења народњег а не ради своје насладе, самовољства и себичности.
Данас и потлачени делови српства, страдајући у душманским рукама дубоко схватају дивну важност слободе, напретка и свег српског јединства. Осим свега наведеног народ наш са тугом у срцу разуме поругу што му злотори за његове крвљу стечене новце не допуштају храмове божије — цркве — и храмове народног унапређења — школе — по својој вољи подизати и у њима по духу вјека и народних потреба просвећивати се; разуме народ притисак душманских налога, по којима му се забрањује новине, књиге и повремена издања добијати и читати, што у просвећеније браће и хришћана излазе; забрањује нам се са слободном једнокрвном браћом нашом састајати се, мјешати и договорити; забрањује нам се предрагим народним именом српским називати; не допушта нам се честите, ваљане и родољубиве учитеље и свештенике имати нити се за њихова погажена права заузети кад пострадају; не допушта нам се народну историју
​[Страна 14]
​учити, која је за сваки народ светиња; не даје нам се право на своме језику у суду говорити и пресуде и решења добијати; немамо јемства личне сигурности ни као стадо у друштву курјака; стаје нам се на пут јавно слати синове и сроднике на науке једнокрвној слободној браћи; не допушта нам се читаонице и књижнице по вољи оснивати, што су толико потребите за развиће народно; забрањује нам се јавна удруживања и предавања као и слободна, родољубива, праведна и истинска рјеч; нисмо сигурни са нашим животом и имањем ни у дому ни у путу; не смемо ни саме хаљине — одјећу — по духу времена и својој вољи носити, нити домове за радњу и станишта по потреби правити; не смемо јавно црквене и народне светковине прослављати по обичају наших прађедова; не смемо законити обичај, свадбу и вјенчање дању свјету на видику чинити, но то вршимо ноћу као да нешто крадемо; не допушта нам се да руковође народне своје из свога народа и по вољи бирамо, него нам се намећу на силу они што су вјерни „корану“, трбуху и орденима, а не народу, позиву и јеванђељу; не дају нам се за црквене поглаваре људи од карактера и савјести, него вјерне слуге падише својега, који полажу душу све и сва за новце, ордене и хатове а не за овце стада свога, чијом се они крвљу хране; не да нам се право да можемо бар нешто сами за себе радити као народ, и као чланови државе, којој грдне дације дајемо, него нам на силу за наше заступнике у судове и „меџлисе“ оне постављају, који умију брже „темена“ учинити, у скутове љубити, у суду спавати и „Евет ефендум“ казати, и што брже ударати свој потпис на разна рјешења, не питајући и не знајући шта пише и за кога гласи то рјешење. На кратко рећи: ми смо на жалост и срамоту нашу јоште робље душманина свога, па још и онима што Христа не знају, који све и сва чинише и чине да нас још и душевним робовима учине, на срамоту хришћанске Јевропе.
Тако ето страда сиротиња раја од крштених и некрштених Турака, што иде не само њој, но и свему српству на срам и поругу, које више трпети не можемо и не смјемо.
О, Србине, брате! кад си у стању био толико се вјекова борити, страдати и трпети па
​[Страна 15]
​и опет у већини сачувати част и достојанство народњег поноса, сјети се данашњег Христова и твога распела, што си политично на четверо разкомадан; сјети се благословених начела садањега вјека и науке; сјети се важности свеколиког српског ослобођења и уједињења: те се јуначки лати слободне рјечи а уз рјеч и мача и оружја, борити се са срцем јуначким за слободу свеколиког народа и за славу свога имена, јер дуго нам је трајао велики петак, дуго је трајало разпело и ропство народно, јер стидно је, грјешно и срамно да више у вјеку слободе и напретка, јединства и стварности ма коме робом будеш а још црње и горе тиранину клетом, који те као вјечити непријатељ с лица земље истребити жели, и над којим си још одавно достојнији пре да њему господариш, него да он теби.
Само ти одважно почети треба, Србине, борбу за свето ослобођење српства и страдалног на југу Јевропе хришћанства, пак је твоја побједа, јер од једног сложног удара твога пасти мора трула и без наде оставша Турска, почем су је страшни болови тако испијали и изнурили, да се само још о вјештој медецини подлих туркофила и крштених Турака држи. Сусједна браћа, Срби, које исте ране тиште, братски ће ти у помоћ притећи и успјех уско-
​[Страна 16]
​рити, а млада Јевропа у интересу човечанства, напретка хришћанства не ће више допустити туркофилима борити се противу страдалног хришћанства.
Не чекај више, Србине, да ти султани турски и хришћански слободу поклањају или на њу одобрење дају, које нигда из личних и себичних интереса учинити не ће.
Утуви осведочену истину Србине, да се слобода не поклања но силом отима, а од Турчина још лакше ју је отети, почем ће и сами мухамедовци уз нас пристати, јер и њима је дошла у подгрлац душа, тако да на све стране и у Малој Азији говоре: „блажени они који у рату одбегну“, јер веле, немамо се за кога бити, почем ће свака влада, ма чија била, од цариградске боља бити.
Даклем, напрјед Србе, с нама је бог! а и сав поштени хришћански род. Сложно ступај, попјевајући:
„Кој' слободу свету љуби, руку руци дај!
„Па хајд тамо ђе се чује ропски уздисај!“
Да б' нам српство сједињено било као рај. Желим и жудим брате, Србине, да нам скоро премили род ускрсне како у савршеној слободи и општој заједници српства, тако и у сваком погледу унапређења, узоритости, славе, и свих човечанских врлина.</text>
      <sha1>k92yv1tyljfizxwqw3t4q7tyfx10kpe</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142484</id>
      <parentid>142483</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T08:25:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>142484</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="64900" sha1="td8fd65z239811z9di9ne9grm78obgo" xml:space="preserve">&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим ''[[w:Google Gemini|Вешца]]'', али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
''почето, незавршено или скоро да је завршено''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

[[Таманго]], [[О Коштани]], [[Чучук-Стана]], [[Зла срећа девојачка]], [[Певање и мишљење]], [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Руслан и Људмила]], [[Модерне жене]]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић))]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: Српским мајкама [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ће више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/])

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]

== Ново (проверити) ==
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме од М. М. Ракића]]/ [[„Песме” Милана Ракића]]?-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ!]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Остало ==
{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = Ј
| годинарођења =1833
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}

== Дела ==
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]


----
Данас, на велики петак, удаљенога од драге слободе српске и уједињења српског, силне ме мисли облијећу, језа ме попада и хладни трнци кроз тјело пролазе, слушајући приче јеванђелске о страдању спаса Исуса Христа, које приче још више пријањају за човека када то страдање спаситељево упореди са страдањем, патњама и бједама премилог нам народа српског, што ће сваку душу Србинову потрести само ако помњиво ово разлагање до краја пратио буде.
Ох, боже! ох, поштени чланови човечанства! да ли има на земљи поштене душе, која данас тужила не би; видећи ће од грозних мука а од злоће подлих мрачњака и себичњака издише на крсту разапет онај свети узор човечанства, који је дошао да раздере црну и паклену завјесу мрака и предрасуда, и да сатре и уништи власт и силу „ђавола“, то јест, деспотизма и апсолутизма; а на мјесто тога да подигне и риспостре свјетило: истине и правде, слободе и братства, љубави и јединства, врлине и милосрђа, узоритости и снисхођења.
Слава дуготрпљењу твојему спасе!
Расуђујући дакле о страдању и догађајима Христовим држим за потребно, по ради веће успомене, да то његово страдање и до-
​[Страна 10]
​гађаје са страдањем и догађајима народа српског упоредим; јер судбина и историја народа српског у свему се готово са историјом христових страдања слаже, као што ћемо из ових навода видети и уверит и се:
Исус Христос, прије осамнајест и по вјекова, на данашњи дан, за правду и истину, слободу и једнакост, ужасно је страдао, а и наш народ српски због тих истих начела ево ће скоро пет стотина година бити, још чемерније муке подноси и трпи. Христа спаситеља подле душе бише и гонише, мучише и ругаше му се, а таква иста судбина и Србина је кроз пет вјекова сналазила и дане живота народњег ужасно кињила. Њега на данашњи дан паклене душе као најгорега зликовца на крсту разапеше, на коме издишући говораше: „боже, боже мој, зар си ме оставио?“ завршујући те вапаје: „нека буде света воља твоја“. Тако исто заклети непријатељи српства, насилници и бешчовечници разапеше, то јест, раздјелише, и разпарчаше вјерозаконо и политично на неколико дјелова премили нам род српски, па због тога он од великих јада бјежао је по туђим земљама и крио се од злотвора по шумама и пећинама мрачним, где је у горкој тузи нарицао плачући: „боже, боже, зар си нас оставио?“ Па и опет већи део оставши вјеран вјери и народности
​[Страна 11]
​својих прађедова, храбрио је самога себе надом на бољу будућност, у главноме ослањајући се на бога, то јест, на своје право, вазда готово блажећи се у страдању своме са рјечма: „нека буде света воља божија.“ Христа прободоше копљем онако на крсту распетог, појећи га једом, а Србина су злотвори његови гонећи га на кулук и у војску, да бије непријатељевог непријатеља, били бодом и ханџаром и пробадали ђецу у женама, напајајући их духом туђе вјере и народности; али и опет Србин је живот свој сачувао и у већини правим чистим Србином остао. Христа из посмјевке и унижења неприродним именом „царем јудејским“ називаху, и у мјесто круне трнов вјенац на главу метаху. И Србин за његову искреност и јуначка дјела, што их завојевачу и душманину своме учини, у мјесто заслуга својих називан је другим неприродним именом, као: „илиром, вендом, рацијаном, рацом, грконеунијатом, оријенталцем, буњевцем, бошњаком, шизматиком, влахом“, итд. која неприродна имена и саме ћесарске повеље наметаху нам у мјесто вазљубљеног нам имена народног, са том намјером да би тиме наше старо, прађедовско народно име, Србин, уништили; јер сви злотвори наши — који су, добро их знамо — нерадо су име Србин и српство гледали и слушали.
Христос умире на крсту од грозних мука, но и опет из мртвих васкршава и гонитеље своје тиме побеђује. И Србин је до тога долазио био да се са лица земље искорени и уништи од грдних невоља и навале нашијех злотвора, али они честити и свети остатци који духом не клонуше, бораху се с мачем у десници противу оних који жестоко наваливаху да Србина, српску народност и његов слободни и јуначки дух коначно униште и упропасте. Они дивни борци не само што непријатеље од подле намјере одбијаху, него тим јуначким радом у млађем нараштају пробуђиваху ватрену љубав према народности, вјери и слободи златној. Дјела њихова јуначка сачуваше Црну Гору у независности од туђинаца, сачуваше најдрагоценији камен круне некадашње, у душманске да не падне руке. Одважни дух светих павших бораца за слободу српства и садањој кнежевини Србији извојевао је темељ за славу и слободу.
​[Страна 12]
​Ученици, то јест, апостоли Христови пошље васкрсења његовог очеличише духове и карактере своје примјером распетог на крсту, те са ужасним пожртвовањем себе самих и дивном ревношћу иронијеше по свјету начела и науку за коју он — Христос — смртном жртвом постаде. И српски борци од младог нараштаја, подобно апостолима проносећи свјетило јеванђелске истине и правде, братства и јединства, слободе и напретка по свима крајевима и сталежима српства, радили су, раде и радиће с народом а за народ док остваре тежње свеколиког српства, знајући да без жртве, страдања и бједе и нема живота ни славне побједе.
Христос дакле и ако је тако страдао, поруге трпео и као највећи злочинац на крсту осуђен и распет био, најгрознијом смрћу умревши, али баш тиме као и са својим ускрснућем још више је прославио себе и своју науку и за њу придобио дивне поборнике. Тако исто и народ српски прошавши кроз огањ и мач чемерних искушења, није пропао, него је се још већма прославио, од неких мана очистио и дивну науку из оних јада поцрпео, са којом данас две кнежевине српске са поносом народњег достојанства по свјету гледају, трудећи се да корачају до своје природне мете.
Данас народ наш српски, и слободни и неслободни, научен искушењем и страдањем, а опојен духом садањег времена, више него икада досада жуди, осјећа и требује потпуне слободе, правде, српскога јединства и свјетлости моћне науке.
Српство данас дубоко схвата да је слобода украс човечанства, почем се у њој најлакше и најпоузданије долази до свега онога што народе, као и поједине грађане узвишава, прославља и усрећава.
Данас зна српство да тамо ће гођ сила и неправда, то јест тиранизам царствује све је као стјешњено, затворено, стегнуто, увезано и притиснуто због чега све мора бити: увело, жуто, потмуло, недорасло, квржњаво, изопачено и болешливог изгледа, које недошавши до своје праве мете гаси се, гине и пропада.
Данас готово сво српство зна а труди се и више дознати, да они народи, који самостално потпуна права и свету слободу не уживају, за прави човечански живот не знају, но
​[Страна 13]
​живе као нека бјесомучна створења, у јаду и мраку, а ја ти, роде мили, уз то твоје знање и поимање још и то кажем, што св. писмо говори, да опстоји ад, то јест пакао, у ком ће се пакосне, неправедне и грјешне душе људске и пошле смрти мучити, велим ти, да за свјестне људе и врле грађане народа не може бити горега пакла ни код ђаволског цара вехелзевула — ако тај доиста опстоји — (Спаситељ свјета Исус Христос разумевао је под именом ђавола: пакостне, неправедне, безсвјестне и немилосрдне, покварене људе,) — но што је јадном људству и бједним народима, који се под тиранском и апсолутном владом налазе, као што је бједној браћи нашој у душманским и туђим рукама? јер народу, што се под таквом владом налази, не да се да живи за себе и за неку вишу цјел људску, него само за вољу и насладу својих нечовјечних господара, који мисле да је народ по ради њих створен, а не ће да знају, хрђа их убила! да је народ природно и божије имање по ради неке узвишеније сврхе саздан, а не ради срамног другом робовања, као и то што не ће да чују да су они за управитеље земље и народа дошли, по ради среће, благостања и унапређења народњег а не ради своје насладе, самовољства и себичности.
Данас и потлачени делови српства, страдајући у душманским рукама дубоко схватају дивну важност слободе, напретка и свег српског јединства. Осим свега наведеног народ наш са тугом у срцу разуме поругу што му злотори за његове крвљу стечене новце не допуштају храмове божије — цркве — и храмове народног унапређења — школе — по својој вољи подизати и у њима по духу вјека и народних потреба просвећивати се; разуме народ притисак душманских налога, по којима му се забрањује новине, књиге и повремена издања добијати и читати, што у просвећеније браће и хришћана излазе; забрањује нам се са слободном једнокрвном браћом нашом састајати се, мјешати и договорити; забрањује нам се предрагим народним именом српским називати; не допушта нам се честите, ваљане и родољубиве учитеље и свештенике имати нити се за њихова погажена права заузети кад пострадају; не допушта нам се народну историју
​[Страна 14]
​учити, која је за сваки народ светиња; не даје нам се право на своме језику у суду говорити и пресуде и решења добијати; немамо јемства личне сигурности ни као стадо у друштву курјака; стаје нам се на пут јавно слати синове и сроднике на науке једнокрвној слободној браћи; не допушта нам се читаонице и књижнице по вољи оснивати, што су толико потребите за развиће народно; забрањује нам се јавна удруживања и предавања као и слободна, родољубива, праведна и истинска рјеч; нисмо сигурни са нашим животом и имањем ни у дому ни у путу; не смемо ни саме хаљине — одјећу — по духу времена и својој вољи носити, нити домове за радњу и станишта по потреби правити; не смемо јавно црквене и народне светковине прослављати по обичају наших прађедова; не смемо законити обичај, свадбу и вјенчање дању свјету на видику чинити, но то вршимо ноћу као да нешто крадемо; не допушта нам се да руковође народне своје из свога народа и по вољи бирамо, него нам се намећу на силу они што су вјерни „корану“, трбуху и орденима, а не народу, позиву и јеванђељу; не дају нам се за црквене поглаваре људи од карактера и савјести, него вјерне слуге падише својега, који полажу душу све и сва за новце, ордене и хатове а не за овце стада свога, чијом се они крвљу хране; не да нам се право да можемо бар нешто сами за себе радити као народ, и као чланови државе, којој грдне дације дајемо, него нам на силу за наше заступнике у судове и „меџлисе“ оне постављају, који умију брже „темена“ учинити, у скутове љубити, у суду спавати и „Евет ефендум“ казати, и што брже ударати свој потпис на разна рјешења, не питајући и не знајући шта пише и за кога гласи то рјешење. На кратко рећи: ми смо на жалост и срамоту нашу јоште робље душманина свога, па још и онима што Христа не знају, који све и сва чинише и чине да нас још и душевним робовима учине, на срамоту хришћанске Јевропе.
Тако ето страда сиротиња раја од крштених и некрштених Турака, што иде не само њој, но и свему српству на срам и поругу, које више трпети не можемо и не смјемо.
О, Србине, брате! кад си у стању био толико се вјекова борити, страдати и трпети па
​[Страна 15]
​и опет у већини сачувати част и достојанство народњег поноса, сјети се данашњег Христова и твога распела, што си политично на четверо разкомадан; сјети се благословених начела садањега вјека и науке; сјети се важности свеколиког српског ослобођења и уједињења: те се јуначки лати слободне рјечи а уз рјеч и мача и оружја, борити се са срцем јуначким за слободу свеколиког народа и за славу свога имена, јер дуго нам је трајао велики петак, дуго је трајало разпело и ропство народно, јер стидно је, грјешно и срамно да више у вјеку слободе и напретка, јединства и стварности ма коме робом будеш а још црње и горе тиранину клетом, који те као вјечити непријатељ с лица земље истребити жели, и над којим си још одавно достојнији пре да њему господариш, него да он теби.
Само ти одважно почети треба, Србине, борбу за свето ослобођење српства и страдалног на југу Јевропе хришћанства, пак је твоја побједа, јер од једног сложног удара твога пасти мора трула и без наде оставша Турска, почем су је страшни болови тако испијали и изнурили, да се само још о вјештој медецини подлих туркофила и крштених Турака држи. Сусједна браћа, Срби, које исте ране тиште, братски ће ти у помоћ притећи и успјех уско-
​[Страна 16]
​рити, а млада Јевропа у интересу човечанства, напретка хришћанства не ће више допустити туркофилима борити се противу страдалног хришћанства.
Не чекај више, Србине, да ти султани турски и хришћански слободу поклањају или на њу одобрење дају, које нигда из личних и себичних интереса учинити не ће.
Утуви осведочену истину Србине, да се слобода не поклања но силом отима, а од Турчина још лакше ју је отети, почем ће и сами мухамедовци уз нас пристати, јер и њима је дошла у подгрлац душа, тако да на све стране и у Малој Азији говоре: „блажени они који у рату одбегну“, јер веле, немамо се за кога бити, почем ће свака влада, ма чија била, од цариградске боља бити.
Даклем, напрјед Србе, с нама је бог! а и сав поштени хришћански род. Сложно ступај, попјевајући:
„Кој' слободу свету љуби, руку руци дај!
„Па хајд тамо ђе се чује ропски уздисај!“
Да б' нам српство сједињено било као рај. Желим и жудим брате, Србине, да нам скоро премили род ускрсне како у савршеној слободи и општој заједници српства, тако и у сваком погледу унапређења, узоритости, славе, и свих човечанских врлина.</text>
      <sha1>td8fd65z239811z9di9ne9grm78obgo</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Велибор Јонић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>60294</id>
    <revision>
      <id>142461</id>
      <parentid>142363</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T16:15:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>142461</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1243" sha1="480tdkdlnguvg5ckarc06aa9aeqkji8" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Велибор
| презиме = Јонић
| иницијал_презимена = Ј
| годинарођења = 1892
| годинасмрти = 1946
| опис = '''Велибор Јонић''' је био српски и југословенски политичар и професор, а током Другог светског рата министар просвете и вера у квислиншкој влади Србије под немачком окупацијом. 
| слика = Velibor Jonić.jpg
| опис_слике =
| википедија =  Велибор Јонић
| вики_цитати = Велибор Јонић
| остава = 
| остава_кат = 
}}

== Дела ==
* [[Апел српском народу]]
* [[Св. Сава као творац српског национализма]]
* [[Смена система]]
* [[После две године]]
* [[Издаја Европе]]
* [[Годину дана „Српског народа”]]
* [[Чистунци]]
* [[Говор министра В. Јонића у Нишу]]
* [[Светосавски национализам]]
* [[Не партија, већ патрија]]
* [[Промашен циљ]]</text>
      <sha1>480tdkdlnguvg5ckarc06aa9aeqkji8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Туциндански чланак</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60589</id>
    <revision>
      <id>142449</id>
      <parentid>141802</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T15:49:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142449</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7458" sha1="iwhykrtut0ih2ndub1y7t4eyidx8bc0" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Туциндански чланак
| одељак=
| аутор= Светозар Милетић
| година= 1860
| белешке=
}}
{{Википедија|Туциндански чланак}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На туцин дан 1860.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Војводство је дакле сахрањено!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тако је.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ми смо већ од ручног писма од 20. окт. страх захватили; од како је нама позната алијанција мах преотела, знали смо, колико је сати ударило.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Не жалимо за Баховим војводством; ко је за њим жалио? Али зар осим Баховог војводства никакво друго није постојати могло?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Разделише ризе наше, али нека им, власт је у њиховим рукама.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Не замерамо оном, који прима, што му се даје — можда ће се он поправити; а ако не, можда ће се покајати.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Војводство је сахрањено — али ми му нисмо очи заклопили, и злосретан би Србин био, који би неверном ногом ковчегу војводства приступио, ма и само, да га целива, а камо ли да ликује.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Војводство — то значи, биће политичко народа српског с ове стране — сахрањено је, али који су га сахранили, заједно су и још нешто сахранили, што више никад неће васкрснути моћи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Војводство ће пак, у преображеном виду, ма и без имена тога, за цело васкрснути.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Шта смо ми од Аустрије захтевали?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ништа друго, него да нам само начин да, да се са угарском краљевином — или ако хоћете — са мађарским народом путем нашег конгреса, или народне скупштине о условима нашег народног бића погађати можемо.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Место тога предати смо угарском сабору на милост и немилост.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тога ради нисмо толика добра изгубити, нисмо толику крв пролити, нисмо толике матере, удовице, и децу у црно завити морали.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Са овом годином свршујемо рачун наш с досадашњом владом.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ту као уставни људи не мешамо цара и краља, који је свет и неодговоран, него владу аустријску.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Војводство је у Бечу и Пешти сахрањено — али, мислим, не у срцима честитих Србаља.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„И један Србин ако остане — он је народ.”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је наша девиза, коју су 110 младих Срба изрекли.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Зар смо ми само „Bevölkerung?”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Св. патријарх има одличне људе послати, да жеље своје код канцеларије Бечке представе.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Где је гаранција, да ће ти Срби жеље народа погодити, или представити моћи?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Где је гаранција, да ће канцеларија оном угарском сабору представити, што депутација српска њој представи?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Где је гаранција, да ће угарски сабор на оно пристати, што им влада њихова предложи?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Што се Мађара тиче, идемо, да видимо.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Многи се добру надају, и ми који смо одмах из почетка за условно скопчање били, желимо, да буде добро.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Видићемо.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мађари су нам увек пребацивали, да никад од њих нисмо искали, што нам треба.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ми смо показали, да на то идемо, да се са њима разговарамо, зато и нисмо трчали у Беч, да захтевања наша предлажемо, него смо само захтевали, да нам се орган народни да, који ће, и то уставним путем, угарском сабору захтевања народна представити моћи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мађари нас нису никад, па ни сад, на сабљи добили; видећемо, како ће сад слободу, једнакост и братинство разумети.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Угарска само федеративно — са политичком супремацијом мађарског народа постојати може; сваки је други пут наличан на Бахов систем, ма и калајом немачко-мађарске слободе помазан био.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Срби, будимо себи верни; против силе и времена никуд ни камо; зато будимо стрпљиви; Мађарима непрестајмо пружати руку уставну, док нам народно чувство и срце ценити буду; — али свакако будимо уверени, да ће доћи и наше време. Бог наш, који је Црну Гору сачувао, који је Србију после четири стотине година васкрснуо, који је срца Змај-Деспот Вука, кнеза Павла, Јакшића, браће Бакића, Манастирлије, и стотине хиљада српских јунака укрепио — он је још жив, он ће и нас сачувати.

== Извор ==
''Србски дневник'', 25. децембар 1860. Бр. 102. Година IX

{{ЈВ-аутор|Светозар Милетић|1901}}

[[Категорија:Либерализам]]</text>
      <sha1>iwhykrtut0ih2ndub1y7t4eyidx8bc0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Говор министра В. Јонића у Нишу</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60707</id>
    <revision>
      <id>142457</id>
      <parentid>142354</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T16:13:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[„Све што је родољубиво и честито мора бити у српском националном фронту”: Говор министра В. Јонића у Нишу]] на [[Говор министра В. Јонића у Нишу]]: Правилан назив</comment>
      <origin>142354</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11883" sha1="9yzpt12ht8p9dwwnhu6vs895f0wkf63" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= „Све што је родољубиво и честито мора бити у српском националном фронту”
| одељак=
| аутор= Велибор Јонић
| година= 1944
| белешке=
}}
{{Средина|'''Говор министра В. Јонића у Нишу'''}}

{{gap}}Браћо и сестре Нишлије,&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми данас, са осталим народима Европе, преживљујемо тешке и критичне тренутке. Ви пратите догађаје из штампе и ви сами доносите суд о њима. И шта видите? Видите Англо-Американце како су читаву Европу закрвили и онда је препустили њеној судбини. Ви се добро сећате како су Англо-Американци гурнули били пољски народ у један рат који му није био потребан. Обећавали су му златна брда, обећавали су му помоћ са свих страна; међутим, та помоћ није дошла ни са које стране. То се поновило са осталим народима Европе, па и са нашим народом. Англо-Американци хоће да упропасте Европу и да је поруши. Није им доста што овај рат не воде својом крвљу већ крвљу других народа, већ хоће читаву Европу да поруши и да њене градове и села претворе у прах и пепео. А знате ли зашто?&lt;br /&gt;
{{gap}}Зато, јер је г. Рузвелт имао у својој земљи неких 15 милиона незапослених радника и, да би решио питање њихове незапослености, он је њих прво мобилисао као војнике, а сада руши један град за другим у Европи, да би после рата они имали запослења у порушеној Европи. Зашто ти плутократско-јеврејски газдаши нису решили питање незапослености на неки други човечнији начин? Зашто не спроведу друштвену правду, па би било посла за тих 15 милиона незапослених у њиховим земљама. Али, они хоће да то питање реши на рачун других народа, а не на рачун својих капиталиста.&lt;br /&gt;
{{gap}}Даље браћо, ми видимо данас Енглеску, која је целог века поповала о хришћанству, како читаву Европу препушта бољшевизму, ономе бољшевизму који данас, да би направио лепо лице, бира неког свога патријарха, пошто је претходно тај исти бољшевизам поубијао целокупно свештенство у Русији, и читав Балкан препуштају томе безбожничком и рушилачком бољшевизму, који нема за циљ ништа друго, него да пороби све народе и да их стави у службу једне идеологије која негира и Бога и све светиње и своди човека на животињу, објашњавајући да је човек исто што и свака животиња и да он нема никаквих других идеала и стремљења, него што су животињски инстинкти.&lt;br /&gt;
{{gap}}И ви данас видите какву судбину спремају српском народу. На челу балканског комунистичко-партизанског покрета налази се Хрват Јосип Броз, затим Хрват Иван Рибар док Србе треба да представља, после Милоша Обилића и Карађорђа, Моша Пијаде београдски Јеврејин. Из устава који су они спремили за тај будући Балкан видите да српске земље деле на неких пет-шест покрајина, а то је учињено зато, да би се на тај начин остварио и спровео у делo онај паклени план и она паклена завера која је склопљена противу српског народа, а који иду за потпуним уништењем његовим.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је ово тачно, погледајте шта раде партизани када уђу у неко српско село. Они убијају прве људе у селу, убијају учитеље, свештенике. То значи да они раде оно исто што су дахије намеравале да се учине са српским народом. И сва та недела чине под видом неког тобожњег ослобођења српског народа. Хоће да поубијају све виђене српске домаћине, не би ли остала само луда деца од 7 година, јер би онда могли да раде шта хоће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дакле, са једне стране расцепкати српске земље у комаде, да српски народ не буде јединствен, а са друге стране поубијати све оно што је у њему водећи човек, како би се паклена намера уништења српског народа могла да спроведе у дело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ви сте читали у новинама да је тај Тито, који је сада постао некакав маршал, слао делегације у Каиро да би кобајаги преговарао са емигрантском владом. Том приликом они доводи у питање и Краљев престо. Али они при том заборављају једно, заборављају да овде, на овоме тлу, још има Срба, још живи српски народ. Они заборављају да је провиђење послало српском народу једног јунака и ратника, генерала Милана Недића, који зове све Срби да се окупе око њега да би осујетили паклену намеру која је скована противу српскога народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}И зато, браћо и сестре, нека се нико не вара! Дошао је тренутак, када у Србији и у српском народу могу постојати свега два фронта. У једном фронту су међународни партизани са несрбима на челу, а други фронт, то је фронт националних Срба, под вођством генерала Милана Недића.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све што је родољубиво и честито у овој земљи, мора се сврстати као један човек чврсто у тај национални фронт. Све старе размирице и зађевица заборавите и баците сада у страну, јер данас нема времена да се Срби гложе и расправљају. Сви морамо имати на уму само оно наше гесло „Само слога Србина спасава”. Јер, браћо, нису још сва искушања прошла. Ко зна шта још чека српски народ. Да би смо свим тим искушењима одолели, да бисмо остали живи, да би српски народ остао жив, све оно што је здраво и национално у њему мора бити сврстано у чврсте редове.&lt;br /&gt;
{{gap}}Бољшевизму и партизанима морамо огласити рат до истраге. Или ми њих морамо утаманити, или они нас —  треће је немогуће!&lt;br /&gt;
{{gap}}Видите, немачки народ пре неколико стотина година био је у сличном положају у коме се данас налази српски народ. Они који су учили школу, знају да је у XVII веку у Немачкој беснео тридесетогодишњи рат. Тридест година су на земљишту Немачке војске разних народа крстариле. Тридесет година су те војске харале и пљачкале немачки народ и можете мислити у каквим се приликама налазио немачки народ за то време, када је пре тридесетогодишњег рата немачки народ бројао 15 милиона становника, а када је после тога рата остало било свега пет милиона Немаца. Од тих пет милиона постала је данас Велика немачка нација. Тај немачки кнез био је Фридрих Вилхелм који је рекао: „Ја морам да још док рат траје извршим консолидацију своје државе”. Он је организовао војску, завео ред и мир у градовима и обезбедио на тај начин будућност немачком народу. Ми Срби морамо данас то исто да урадимо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Браћо моја, сви ми данас морамо бити јунаци. Али јунаштво данашњег времена не састоји се у томе да се одлази у шуму и одатле тражи ослобођење, него је данас јунаштво остати на своме дому, у своме селу и у свом граду и одржавати мир и ред. То је данас највеће јунаштво. Јер сви ми, који смо данас у редовима генерала Недића, не дамо никоме да буде већи националиста или већи јунак од нас.&lt;br /&gt;
{{gap}}Браћо, сви ми који смо у влади генерала Милана Недића, верујемо у животну снагу српског народа и уверени смо да ће он из овога рата изаћи жив и велик.&lt;br /&gt;
{{gap}}Живео српски народ! Живео генерал Недић!

== Извор ==
''Српски народ'', 1. јануар 1944.

{{ЈВ-аутор|Велибор Јонић|1946}}

[[Категорија:Други светски рат у Југославији]]</text>
      <sha1>9yzpt12ht8p9dwwnhu6vs895f0wkf63</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142459</id>
      <parentid>142457</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T16:14:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142459</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11721" sha1="87o4kcscjbjspocxf7rid7hroxl5nk3" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Говор министра В. Јонића у Нишу
| одељак=
| аутор= Велибор Јонић
| година= 1944
| белешке=
}}
{{gap}}Браћо и сестре Нишлије,&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми данас, са осталим народима Европе, преживљујемо тешке и критичне тренутке. Ви пратите догађаје из штампе и ви сами доносите суд о њима. И шта видите? Видите Англо-Американце како су читаву Европу закрвили и онда је препустили њеној судбини. Ви се добро сећате како су Англо-Американци гурнули били пољски народ у један рат који му није био потребан. Обећавали су му златна брда, обећавали су му помоћ са свих страна; међутим, та помоћ није дошла ни са које стране. То се поновило са осталим народима Европе, па и са нашим народом. Англо-Американци хоће да упропасте Европу и да је поруши. Није им доста што овај рат не воде својом крвљу већ крвљу других народа, већ хоће читаву Европу да поруши и да њене градове и села претворе у прах и пепео. А знате ли зашто?&lt;br /&gt;
{{gap}}Зато, јер је г. Рузвелт имао у својој земљи неких 15 милиона незапослених радника и, да би решио питање њихове незапослености, он је њих прво мобилисао као војнике, а сада руши један град за другим у Европи, да би после рата они имали запослења у порушеној Европи. Зашто ти плутократско-јеврејски газдаши нису решили питање незапослености на неки други човечнији начин? Зашто не спроведу друштвену правду, па би било посла за тих 15 милиона незапослених у њиховим земљама. Али, они хоће да то питање реши на рачун других народа, а не на рачун својих капиталиста.&lt;br /&gt;
{{gap}}Даље браћо, ми видимо данас Енглеску, која је целог века поповала о хришћанству, како читаву Европу препушта бољшевизму, ономе бољшевизму који данас, да би направио лепо лице, бира неког свога патријарха, пошто је претходно тај исти бољшевизам поубијао целокупно свештенство у Русији, и читав Балкан препуштају томе безбожничком и рушилачком бољшевизму, који нема за циљ ништа друго, него да пороби све народе и да их стави у службу једне идеологије која негира и Бога и све светиње и своди човека на животињу, објашњавајући да је човек исто што и свака животиња и да он нема никаквих других идеала и стремљења, него што су животињски инстинкти.&lt;br /&gt;
{{gap}}И ви данас видите какву судбину спремају српском народу. На челу балканског комунистичко-партизанског покрета налази се Хрват Јосип Броз, затим Хрват Иван Рибар док Србе треба да представља, после Милоша Обилића и Карађорђа, Моша Пијаде београдски Јеврејин. Из устава који су они спремили за тај будући Балкан видите да српске земље деле на неких пет-шест покрајина, а то је учињено зато, да би се на тај начин остварио и спровео у делo онај паклени план и она паклена завера која је склопљена противу српског народа, а који иду за потпуним уништењем његовим.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је ово тачно, погледајте шта раде партизани када уђу у неко српско село. Они убијају прве људе у селу, убијају учитеље, свештенике. То значи да они раде оно исто што су дахије намеравале да се учине са српским народом. И сва та недела чине под видом неког тобожњег ослобођења српског народа. Хоће да поубијају све виђене српске домаћине, не би ли остала само луда деца од 7 година, јер би онда могли да раде шта хоће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дакле, са једне стране расцепкати српске земље у комаде, да српски народ не буде јединствен, а са друге стране поубијати све оно што је у њему водећи човек, како би се паклена намера уништења српског народа могла да спроведе у дело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ви сте читали у новинама да је тај Тито, који је сада постао некакав маршал, слао делегације у Каиро да би кобајаги преговарао са емигрантском владом. Том приликом они доводи у питање и Краљев престо. Али они при том заборављају једно, заборављају да овде, на овоме тлу, још има Срба, још живи српски народ. Они заборављају да је провиђење послало српском народу једног јунака и ратника, генерала Милана Недића, који зове све Срби да се окупе око њега да би осујетили паклену намеру која је скована противу српскога народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}И зато, браћо и сестре, нека се нико не вара! Дошао је тренутак, када у Србији и у српском народу могу постојати свега два фронта. У једном фронту су међународни партизани са несрбима на челу, а други фронт, то је фронт националних Срба, под вођством генерала Милана Недића.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све што је родољубиво и честито у овој земљи, мора се сврстати као један човек чврсто у тај национални фронт. Све старе размирице и зађевица заборавите и баците сада у страну, јер данас нема времена да се Срби гложе и расправљају. Сви морамо имати на уму само оно наше гесло „Само слога Србина спасава”. Јер, браћо, нису још сва искушања прошла. Ко зна шта још чека српски народ. Да би смо свим тим искушењима одолели, да бисмо остали живи, да би српски народ остао жив, све оно што је здраво и национално у њему мора бити сврстано у чврсте редове.&lt;br /&gt;
{{gap}}Бољшевизму и партизанима морамо огласити рат до истраге. Или ми њих морамо утаманити, или они нас —  треће је немогуће!&lt;br /&gt;
{{gap}}Видите, немачки народ пре неколико стотина година био је у сличном положају у коме се данас налази српски народ. Они који су учили школу, знају да је у XVII веку у Немачкој беснео тридесетогодишњи рат. Тридест година су на земљишту Немачке војске разних народа крстариле. Тридесет година су те војске харале и пљачкале немачки народ и можете мислити у каквим се приликама налазио немачки народ за то време, када је пре тридесетогодишњег рата немачки народ бројао 15 милиона становника, а када је после тога рата остало било свега пет милиона Немаца. Од тих пет милиона постала је данас Велика немачка нација. Тај немачки кнез био је Фридрих Вилхелм који је рекао: „Ја морам да још док рат траје извршим консолидацију своје државе”. Он је организовао војску, завео ред и мир у градовима и обезбедио на тај начин будућност немачком народу. Ми Срби морамо данас то исто да урадимо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Браћо моја, сви ми данас морамо бити јунаци. Али јунаштво данашњег времена не састоји се у томе да се одлази у шуму и одатле тражи ослобођење, него је данас јунаштво остати на своме дому, у своме селу и у свом граду и одржавати мир и ред. То је данас највеће јунаштво. Јер сви ми, који смо данас у редовима генерала Недића, не дамо никоме да буде већи националиста или већи јунак од нас.&lt;br /&gt;
{{gap}}Браћо, сви ми који смо у влади генерала Милана Недића, верујемо у животну снагу српског народа и уверени смо да ће он из овога рата изаћи жив и велик.&lt;br /&gt;
{{gap}}Живео српски народ! Живео генерал Недић!

== Извор ==
''Српски народ'', 1. јануар 1944.

{{ЈВ-аутор|Велибор Јонић|1946}}

[[Категорија:Други светски рат у Југославији]]</text>
      <sha1>87o4kcscjbjspocxf7rid7hroxl5nk3</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142462</id>
      <parentid>142459</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T16:16:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>142462</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11759" sha1="fj3hcb0n9vrc3cuhjiuoq0mcl01030o" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Говор министра В. Јонића у Нишу
| одељак=
| аутор= Велибор Јонић
| година= 1944
| белешке=
}}
{{gap}}Браћо и сестре Нишлије,&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми данас, са осталим народима Европе, преживљујемо тешке и критичне тренутке. Ви пратите догађаје из штампе и ви сами доносите суд о њима. И шта видите? Видите Англо-Американце како су читаву Европу закрвили и онда је препустили њеној судбини. Ви се добро сећате како су Англо-Американци гурнули били пољски народ у један рат који му није био потребан. Обећавали су му златна брда, обећавали су му помоћ са свих страна; међутим, та помоћ није дошла ни са које стране. То се поновило са осталим народима Европе, па и са нашим народом. Англо-Американци хоће да упропасте Европу и да је поруши. Није им доста што овај рат не воде својом крвљу већ крвљу других народа, већ хоће читаву Европу да поруши и да њене градове и села претворе у прах и пепео. А знате ли зашто?&lt;br /&gt;
{{gap}}Зато, јер је г. Рузвелт имао у својој земљи неких 15 милиона незапослених радника и, да би решио питање њихове незапослености, он је њих прво мобилисао као војнике, а сада руши један град за другим у Европи, да би после рата они имали запослења у порушеној Европи. Зашто ти плутократско-јеврејски газдаши нису решили питање незапослености на неки други човечнији начин? Зашто не спроведу друштвену правду, па би било посла за тих 15 милиона незапослених у њиховим земљама. Али, они хоће да то питање реши на рачун других народа, а не на рачун својих капиталиста.&lt;br /&gt;
{{gap}}Даље браћо, ми видимо данас Енглеску, која је целог века поповала о хришћанству, како читаву Европу препушта бољшевизму, ономе бољшевизму који данас, да би направио лепо лице, бира неког свога патријарха, пошто је претходно тај исти бољшевизам поубијао целокупно свештенство у Русији, и читав Балкан препуштају томе безбожничком и рушилачком бољшевизму, који нема за циљ ништа друго, него да пороби све народе и да их стави у службу једне идеологије која негира и Бога и све светиње и своди човека на животињу, објашњавајући да је човек исто што и свака животиња и да он нема никаквих других идеала и стремљења, него што су животињски инстинкти.&lt;br /&gt;
{{gap}}И ви данас видите какву судбину спремају српском народу. На челу балканског комунистичко-партизанског покрета налази се Хрват Јосип Броз, затим Хрват Иван Рибар док Србе треба да представља, после Милоша Обилића и Карађорђа, Моша Пијаде београдски Јеврејин. Из устава који су они спремили за тај будући Балкан видите да српске земље деле на неких пет-шест покрајина, а то је учињено зато, да би се на тај начин остварио и спровео у делo онај паклени план и она паклена завера која је склопљена противу српског народа, а који иду за потпуним уништењем његовим.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је ово тачно, погледајте шта раде партизани када уђу у неко српско село. Они убијају прве људе у селу, убијају учитеље, свештенике. То значи да они раде оно исто што су дахије намеравале да се учине са српским народом. И сва та недела чине под видом неког тобожњег ослобођења српског народа. Хоће да поубијају све виђене српске домаћине, не би ли остала само луда деца од 7 година, јер би онда могли да раде шта хоће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дакле, са једне стране расцепкати српске земље у комаде, да српски народ не буде јединствен, а са друге стране поубијати све оно што је у њему водећи човек, како би се паклена намера уништења српског народа могла да спроведе у дело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ви сте читали у новинама да је тај Тито, који је сада постао некакав маршал, слао делегације у Каиро да би кобајаги преговарао са емигрантском владом. Том приликом они доводи у питање и Краљев престо. Али они при том заборављају једно, заборављају да овде, на овоме тлу, још има Срба, још живи српски народ. Они заборављају да је провиђење послало српском народу једног јунака и ратника, генерала Милана Недића, који зове све Срби да се окупе око њега да би осујетили паклену намеру која је скована противу српскога народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}И зато, браћо и сестре, нека се нико не вара! Дошао је тренутак, када у Србији и у српском народу могу постојати свега два фронта. У једном фронту су међународни партизани са несрбима на челу, а други фронт, то је фронт националних Срба, под вођством генерала Милана Недића.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све што је родољубиво и честито у овој земљи, мора се сврстати као један човек чврсто у тај национални фронт. Све старе размирице и зађевица заборавите и баците сада у страну, јер данас нема времена да се Срби гложе и расправљају. Сви морамо имати на уму само оно наше гесло „Само слога Србина спасава”. Јер, браћо, нису још сва искушања прошла. Ко зна шта још чека српски народ. Да би смо свим тим искушењима одолели, да бисмо остали живи, да би српски народ остао жив, све оно што је здраво и национално у њему мора бити сврстано у чврсте редове.&lt;br /&gt;
{{gap}}Бољшевизму и партизанима морамо огласити рат до истраге. Или ми њих морамо утаманити, или они нас —  треће је немогуће!&lt;br /&gt;
{{gap}}Видите, немачки народ пре неколико стотина година био је у сличном положају у коме се данас налази српски народ. Они који су учили школу, знају да је у XVII веку у Немачкој беснео тридесетогодишњи рат. Тридест година су на земљишту Немачке војске разних народа крстариле. Тридесет година су те војске харале и пљачкале немачки народ и можете мислити у каквим се приликама налазио немачки народ за то време, када је пре тридесетогодишњег рата немачки народ бројао 15 милиона становника, а када је после тога рата остало било свега пет милиона Немаца. Од тих пет милиона постала је данас Велика немачка нација. Тај немачки кнез био је Фридрих Вилхелм који је рекао: „Ја морам да још док рат траје извршим консолидацију своје државе”. Он је организовао војску, завео ред и мир у градовима и обезбедио на тај начин будућност немачком народу. Ми Срби морамо данас то исто да урадимо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Браћо моја, сви ми данас морамо бити јунаци. Али јунаштво данашњег времена не састоји се у томе да се одлази у шуму и одатле тражи ослобођење, него је данас јунаштво остати на своме дому, у своме селу и у свом граду и одржавати мир и ред. То је данас највеће јунаштво. Јер сви ми, који смо данас у редовима генерала Недића, не дамо никоме да буде већи националиста или већи јунак од нас.&lt;br /&gt;
{{gap}}Браћо, сви ми који смо у влади генерала Милана Недића, верујемо у животну снагу српског народа и уверени смо да ће он из овога рата изаћи жив и велик.&lt;br /&gt;
{{gap}}Живео српски народ! Живео генерал Недић!

== Извор ==
''Српски народ'', 1. јануар 1944.

{{ЈВ-аутор|Велибор Јонић|1946}}

[[Категорија:Говори]]
[[Категорија:Други светски рат у Југославији]]</text>
      <sha1>fj3hcb0n9vrc3cuhjiuoq0mcl01030o</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142472</id>
      <parentid>142462</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T16:34:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142472</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11811" sha1="kmboo50ix6o6g53rdtf9usx79cswnnr" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Говор министра В. Јонића у Нишу
| одељак=
| аутор= Велибор Јонић
| година= 1944
| белешке=
}}
{{gap}}Браћо и сестре Нишлије,&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми данас, са осталим народима Европе, преживљујемо тешке и критичне тренутке. Ви пратите догађаје из штампе и ви сами доносите суд о њима. И шта видите? Видите Англо-Американце како су читаву Европу закрвили и онда је препустили њеној судбини. Ви се добро сећате како су Англо-Американци гурнули били пољски народ у један рат који му није био потребан. Обећавали су му златна брда, обећавали су му помоћ са свих страна; међутим, та помоћ није дошла ни са које стране. То се поновило са осталим народима Европе, па и са нашим народом. Англо-Американци хоће да упропасте Европу и да је поруши. Није им доста што овај рат не воде својом крвљу већ крвљу других народа, већ хоће читаву Европу да поруши и да њене градове и села претворе у прах и пепео. А знате ли зашто?&lt;br /&gt;
{{gap}}Зато, јер је г. Рузвелт имао у својој земљи неких 15 милиона незапослених радника и, да би решио питање њихове незапослености, он је њих прво мобилисао као војнике, а сада руши један град за другим у Европи, да би после рата они имали запослења у порушеној Европи. Зашто ти плутократско-јеврејски газдаши нису решили питање незапослености на неки други човечнији начин? Зашто не спроведу друштвену правду, па би било посла за тих 15 милиона незапослених у њиховим земљама. Али, они хоће да то питање реши на рачун других народа, а не на рачун својих капиталиста.&lt;br /&gt;
{{gap}}Даље браћо, ми видимо данас Енглеску, која је целог века поповала о хришћанству, како читаву Европу препушта бољшевизму, ономе бољшевизму који данас, да би направио лепо лице, бира неког свога патријарха, пошто је претходно тај исти бољшевизам поубијао целокупно свештенство у Русији, и читав Балкан препуштају томе безбожничком и рушилачком бољшевизму, који нема за циљ ништа друго, него да пороби све народе и да их стави у службу једне идеологије која негира и Бога и све светиње и своди човека на животињу, објашњавајући да је човек исто што и свака животиња и да он нема никаквих других идеала и стремљења, него што су животињски инстинкти.&lt;br /&gt;
{{gap}}И ви данас видите какву судбину спремају српском народу. На челу балканског комунистичко-партизанског покрета налази се Хрват Јосип Броз, затим Хрват Иван Рибар док Србе треба да представља, после Милоша Обилића и Карађорђа, Моша Пијаде београдски Јеврејин. Из устава који су они спремили за тај будући Балкан видите да српске земље деле на неких пет-шест покрајина, а то је учињено зато, да би се на тај начин остварио и спровео у делo онај паклени план и она паклена завера која је склопљена противу српског народа, а који иду за потпуним уништењем његовим.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је ово тачно, погледајте шта раде партизани када уђу у неко српско село. Они убијају прве људе у селу, убијају учитеље, свештенике. То значи да они раде оно исто што су дахије намеравале да се учине са српским народом. И сва та недела чине под видом неког тобожњег ослобођења српског народа. Хоће да поубијају све виђене српске домаћине, не би ли остала само луда деца од 7 година, јер би онда могли да раде шта хоће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дакле, са једне стране расцепкати српске земље у комаде, да српски народ не буде јединствен, а са друге стране поубијати све оно што је у њему водећи човек, како би се паклена намера уништења српског народа могла да спроведе у дело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ви сте читали у новинама да је тај Тито, који је сада постао некакав маршал, слао делегације у Каиро да би кобајаги преговарао са емигрантском владом. Том приликом они доводи у питање и Краљев престо. Али они при том заборављају једно, заборављају да овде, на овоме тлу, још има Срба, још живи српски народ. Они заборављају да је провиђење послало српском народу једног јунака и ратника, генерала Милана Недића, који зове све Срби да се окупе око њега да би осујетили паклену намеру која је скована противу српскога народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}И зато, браћо и сестре, нека се нико не вара! Дошао је тренутак, када у Србији и у српском народу могу постојати свега два фронта. У једном фронту су међународни партизани са несрбима на челу, а други фронт, то је фронт националних Срба, под вођством генерала Милана Недића.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све што је родољубиво и честито у овој земљи, мора се сврстати као један човек чврсто у тај национални фронт. Све старе размирице и зађевица заборавите и баците сада у страну, јер данас нема времена да се Срби гложе и расправљају. Сви морамо имати на уму само оно наше гесло „Само слога Србина спасава”. Јер, браћо, нису још сва искушања прошла. Ко зна шта још чека српски народ. Да би смо свим тим искушењима одолели, да бисмо остали живи, да би српски народ остао жив, све оно што је здраво и национално у њему мора бити сврстано у чврсте редове.&lt;br /&gt;
{{gap}}Бољшевизму и партизанима морамо огласити рат до истраге. Или ми њих морамо утаманити, или они нас —  треће је немогуће!&lt;br /&gt;
{{gap}}Видите, немачки народ пре неколико стотина година био је у сличном положају у коме се данас налази српски народ. Они који су учили школу, знају да је у XVII веку у Немачкој беснео тридесетогодишњи рат. Тридест година су на земљишту Немачке војске разних народа крстариле. Тридесет година су те војске харале и пљачкале немачки народ и можете мислити у каквим се приликама налазио немачки народ за то време, када је пре тридесетогодишњег рата немачки народ бројао 15 милиона становника, а када је после тога рата остало било свега пет милиона Немаца. Од тих пет милиона постала је данас Велика немачка нација. Тај немачки кнез био је Фридрих Вилхелм који је рекао: „Ја морам да још док рат траје извршим консолидацију своје државе”. Он је организовао војску, завео ред и мир у градовима и обезбедио на тај начин будућност немачком народу. Ми Срби морамо данас то исто да урадимо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Браћо моја, сви ми данас морамо бити јунаци. Али јунаштво данашњег времена не састоји се у томе да се одлази у шуму и одатле тражи ослобођење, него је данас јунаштво остати на своме дому, у своме селу и у свом граду и одржавати мир и ред. То је данас највеће јунаштво. Јер сви ми, који смо данас у редовима генерала Недића, не дамо никоме да буде већи националиста или већи јунак од нас.&lt;br /&gt;
{{gap}}Браћо, сви ми који смо у влади генерала Милана Недића, верујемо у животну снагу српског народа и уверени смо да ће он из овога рата изаћи жив и велик.&lt;br /&gt;
{{gap}}Живео српски народ! Живео генерал Недић!

== Извор ==
''Српски народ'', 1. јануар 1944.

{{ЈВ-аутор|Велибор Јонић|1946}}

[[Категорија:Говори]]
[[Категорија:Други светски рат у Југославији]]
[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>kmboo50ix6o6g53rdtf9usx79cswnnr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Феминизам</title>
    <ns>14</ns>
    <id>60712</id>
    <revision>
      <id>142450</id>
      <parentid>142403</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T15:51:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142450</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="86" sha1="4mhxad69qyzy023avw7o7u1loo13za2" xml:space="preserve">{{Википедија|Феминизам}}

[[Категорија:Политика]]</text>
      <sha1>4mhxad69qyzy023avw7o7u1loo13za2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Српским мајкама</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60713</id>
    <revision>
      <id>142446</id>
      <parentid>142444</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T15:13:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142446</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="40498" sha1="21ilyifvu1pjbw6ouzxwo4dr1yuth3a" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Српским мајкама
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1871
| белешке=
}}
{{gap}}Кад погледимо, драге сестре моје, у све гране жића човечанског, морамо признати, да свуда мало, а много пута баш ни мало задовољства не налазимо. Колико нас год има, готово свака имамо своју бригу и жељу, њоме мислимо сретни бити; али кад ту жељу нашу постигнемо, онда тек видимо да се баш несмо њоме онако усрећили као што смо се надали. Она нас није задовољила, и жеља нам поново блуди за другим каквим задовољством, са којим исто то бива.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само кад се добро промислимо морамо признати да су жеље човечије безграничне. Што је човек више имућнији, све више тражи; кад је славан, желео би да је још славнији; кад је весео мало му је, желео би да је још веселији. Кажу људи да жеље човечије нико не може измерити.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Скупио сам злато и сребро, и царску богаштину са свију страна. Обогатио сам се и у мудрости сам напредовао више, него ма који пре мене. Све, што год ми је срце зажелело, укратио му несам; па шта сам увидео? — пита сам себе премудри Соломун, — увидео сам најпосле да је све ништа на овоме свету.” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја баш не знам је ли то тако, али то знам, и сви ми људи добро знамо, да је само једна срећа стална у животу човечијем, у којој ништа више човечије срце не жели но оно што има, што му је Бог дао, а то је стање материнско.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су бриге побочне честитој мајци, али брига за свој пород највећа је!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су радости малене проћу мајчине радости, коју она ужива у чеду своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су среће ништаве проћу оне среће коју честита мајка гледи у одојчету своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Доброј мајци све су наде малене проћу оне, коју она од свог детенцета очекује.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је свакој мајци од природе урођено, па ипак, драге сестре моје, тако смо назад пошле, да смо се и самој природи противнички одупрли!&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо само у наш женски свет, видећемо готово половину нас које јединог детенцета несмо овом свету поклониле!&lt;br /&gt;
{{gap}}Захаријина Јелисавета, и Аврамова Сара срамотише се, не смедоше међу другарице од срамоте тешке што деце немају. Онда је то највећа срамота у њином народу била, за то се и молише Богу да им поклони милост да угледају пород свој, те да им се проклетство народа са главе скине. И Бог им даде милост, дарова им пород, а оне тиме стресоше са себе љагу срамоте и проклетства.&lt;br /&gt;
{{gap}}Потомци њихови насљедише тај пробитачни обичај, па погледајмо им народ како се упиње из свих сила да остале народе надмаши.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто је то и код других народа, за то им и видимо пуне школе и улице ситне чиле дечице које ће за неколико година силан народ порасти, а ми ћемо се, овако опадајући изгубити у множини њиховој.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је то и код нас Срба у старо доба било, док још није продрла проклета туђинска, западна цивилизација у све гране живота нашег. У старо наше доба, која жена није имала деце, тој је био грех ни у цркву ићи, а камо ли у весела друштва јер се осећала за незаслужну те светиње и људског саобраћења, а народ је држао као казну божију.&lt;br /&gt;
{{gap}}А како је то данас?&lt;br /&gt;
{{gap}}Стоји л’ нам на срцу напредак народа нашег?&lt;br /&gt;
{{gap}}Чува ли нас сад тај лепи и по народ врло пробитачан обичај, који је старе наше мајке чувао?&lt;br /&gt;
{{gap}}Тежимо л’ за тим да иза себе оставимо своје име и млађане чланове народу нашем? —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам се усудила, драге сестре, врло велико питање вам задати, али не бојте се, та ви добро знате да је већ крајње време да рачуна о томе свесној браћи дамо, већ је крајње време да се та питања реше, јер се са свим већ јавно опажа да много има женскиња које немају свога порода, коме је Бог ускратио ту радост, срећу и уживање, ал врло је опет мајушан број њин напрам оних које и не желе да имају, које стају на пут и самом природном уређењу, које су противне умножавању народа свога, а све због тога што мисле да ће себи какво добро тиме учинити, јер се безбрижније, ратније живети може, а не помишљају да тиме одузимају себи највеће матерње радости, уживања и наде; не ће да знају да тиме стају на пут умножавању народа свога, којег се назадак данашњим даном тако страшно осећа и опажа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да могу, сестре моје, у сва бих звона на ларму зазвонила; да могу, викнула бих да ме свако српско срце чује, да смо само ми женскиње узрок те нам се народ умањује.&lt;br /&gt;
{{gap}}Но за сад манућу се тога, него ћу се обратити само нашим мајкама, да им кажем како свесна мати осећа и ради у одгајивању свога одојчета. А ви сестре, које деце немате, чујте уколико су мајке вредније и врсније од вас, по народ наш! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако која сестра хоће своме роду да какво добро учини, ако хоће која да родољупкињом постане, верујте ми, ничим другим у толикој мери не ће то учинити, до ли само ако буде ваљаном српском мајком постала и ваљане чланове народу дала. — Једна ваљана мати, може се рећи, да је више добра учинила тиме што је ваљану децу народу предала, него ма која она што је Бог зна каква завештања цркви учинила.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су највећи дари божији, а тиме су и извори сваке радости и среће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су најчвршћа и најмилија свеза брачнога живота, па ако их још и поправљамо, онда с њима и народ поправљамо, јер стари се свет не може поправити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је ово истина није ми нужда доказивати, то је већ самим здравим и свесним разумом доказано, али и то је доказано да су само добра деца дар божији и извор сваке радости и среће, а та доброта и ваљаност дечија ни до кога другог не стоји до ли само до ваљане мајке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Узмите се на ум дакле, добре мајке, са вашег је срца тиче поникло, са вашег ће крила оно и полетети. У вашим су дакле рукама најтање жице његовог карактера, удешавајте их по вашој племенитој вољи док су за тај посао, јер после кад се те душевне жице многостручно између себе изпреплећу и оснаже, онда су сва средства тежа, па у колико су тежа у толико су опаснија.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нема те школе, нема тога васпиталишта које би толико на детиње изображење утицаја имало, колико једна мајка! — Па и кад дете веће постане уз њу већину дана проживи, те оне њене врлине или мане, чисто му се у душу пресаде, те буде једнако као шибица оној воћки са које је скинута. С тога и јест многи наученик, многи славан и чувен у свету муж са ваљаности своје, који је брижљиву и ваљану мајку имао, готово са свим једнак изврсном карактеру њеном.&lt;br /&gt;
{{gap}}Учени Швајцарац Изелин више је пута тврдио, да кад се човек свестрано упозна са историјом света и животописом славних и чувених људи, који су са своје ваљаности, правичности и узвишених племенитих осећања и дела прославили се; између десеторице лако се може наћи девет њих који су од своје мајке те врлине и ваљаности насљедили. Ако је то тако као што тај научник тврди онда се из тога лако закључити може да је човек тешко могао ваљан бити ако није поред себе имао ваљану мајку. То исто тврде и мудри философи па веле: „''Где се год један велики муж родио и свету указао, увек му се у присенку живота његовог племенита мајка нађе, која развитљиву клицу његове величине са брижљивом љубављу негује.''”&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја бих могла још више људи именовати који познаваху људска срца, као што је Песталоција и други; али на што? — Ко само ма и овлаш о васпитању размишљавати стане, мора ми допустити да је мајкама велика снага и моћ од природе дана, и да су управо оне једине које над моралним бићем овога века а и потоњих векова одсудна утицаја имају.&lt;br /&gt;
{{gap}}
Погледајмо само у некадашње српске догађаје по нашим народним песмама, тим јединим проповедницима нашег народног живота, које и у најсиромашнију колибицу допиру. Опоменимо се Јевросиме, мајке Краљевића Марка, њој се досадило прати крваве Маркове хаљине, па га у једној народној песми, светује:
&lt;poem&gt;
     О мој синко, Краљевићу Марко,
     Остави се, синко четовања, —
     Већ ти узми рало и волове,
     Па ти ори брда и долине,
     Те сиј’, синко, шеницу бјелицу,
     Те ти рани и мене и себе.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}На Марково је срце мајчин савет тако прионуо био, да се одмах латио оног посла којим је од ње понуђен, макар да свог века није у рукама имао рала и волова. Не знам колико имамо сад синова који би на племениту жељу мајчину радили онај посао који несу никад покушавали! Али неје ни чудо, синови су то насљедили од својих мајки. Но погледајмо узор сина Марка, он је знао да га мајка на добро сјетује, он јој је веровао „да зло добра донијети неће”, па је и послушао.&lt;br /&gt;
{{gap}}На другом месту у деоби српскога царства, кад чауши дођоше по њега да каже на коме је царство, народна песма вели:
&lt;poem&gt;
     Оде Марко у господске дворе,
     Па дозива Јевросиму мајку:
     Јевросима, моја мила мајко!
     Господа се јесу завадила —
     И они се отимљу о царство,
     Међу се се хоће да поморе,
     Злаћенима да пободу ножи,
     А незнаду на коме је царство,
     Мене зову на поље Косово,
     Да им кажем на коме је царство. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Тако је Марко јавно мајци догађај који се онда на Косову у оно доба међу српском госпоштином поденуо, али тиме неје јој хтео само јавити за случај, но је тиме и савета искао, јер је знао да ће му ваљана мајка племенито саветовати као и увек. Мајка му је била анђео хранилац као што су и друге честите и ваљане мајке поред својих ваљаних синова. Она му је била добар саветник у сваком подузећу, за то му и у овај мах рече:
&lt;poem&gt;
     Сине Марко једини у мајке!
     Не била ти моја храна клета,
     Не мој, сине, говорити криво
     Не по бабу ни по стричевима,
     Већ по правди бога истинога;
     Не мој, сине, изгубити душе;
     Боље ти је изгубити главу,
     Него своју огрјешити душу.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Марко је послушан син ваљане своје мајке, јер је познавао ваљаност њезину. Неје се бојао рђава оца и славољубивих стричева, него се покоравао вољи мајчиној и правди Бога истинога. Племенита је мајка њиме владала као вихар усамљеном гранчицом. Савет јој је увек племенит био; а Марко, тај највећи јунак онога времена, он се владао по савету мајчином, по вољи једне немоћне жене! Њему неје зазор било у очи славољубиву оцу и рђавим стричевима рећи, да се за туђе не отимљу царство, јер:
&lt;poem&gt;
​     Књига каже на Урошу царство,
     Од оца је остануло сину,
     Дјетету је од кољена царство.
     Њему царство царе наручио
     На самрти кад је починуо. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Ето, драге моје сестре, ту је народ хтео да обиљежи, да покаже свету једну мајку, која је своме сину добрим васпитањем светлила као сунце беломе дану. Ту се огледа ваљана српска мајка у мајци Краљевића Марка, а у Марку се огледа ваљан српски син коме ваљана мајка племенитим осећајима душу напаја, а он је готов свагда њеној се вољи покорити јер је уверен да на добро смера.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на туђу историју, погледајмо на старе Грке и Римљане! Њихово златно доба, доба славе и величине, било је доба и најплеменитијих и најваљанијих женскиња.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на велику француску револуцију! Зар би се уз њу догодиле све оне суровости да несу женскиње, као што је познато, у највећим гресима пливале, да несу мајке без икаквих племенитих осећања биле, да несу суровошћу и лакомисленошћу претерале биле све границе пристојности и изображења!&lt;br /&gt;
{{gap}}Али доста је о том, овим сам само хтела да докажем ту велику моћ материнску над својом децом, јер је мајка баш оно средство којој најпре спада у део васпитање, њој првој спада у задатак да дете умно и телесно развије, то да утемељи и да оснажи. Она треба тој њеној задаћи да је и душом и телом одана, јер без њене брижљивости, не би могла никаква школа, никакво васпиталиште своје васпиталачке науке на добро употребити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добра је мајка у кући својој свештеница, већ из њезиних црта, из њезиних погледа биће јој чедо наравственошћу и ваљаношћу узвишено, само ако она у тим врлинама не оскудева.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад помислим на старо доба наше, кад погледим само на туђинске мајке; кад ми дођу пред очи оне, које са своје здраве свести и племените оданости живе једино за добро и срећу деце своје, онда бих се снуждила, онда би ме туга обузела, јер ако ћу право да кажем, морате са мном заједно признати да данашње наше мајке више маре за своја спољашња светила него за облагорођење душе и срца своје дечице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опростите ми, драге сестре, ал’ морам вам казати истине ради, да нам данашње наше мајке више изгледају на какав сјајан и врло скупоцен украс, коме не знамо цељи; оне више изгледају на какву нову музику која сувише ларма ал’ врло слабо одушевљава.&lt;br /&gt;
{{gap}}Толико ми имамо имућних наших па и сиромашнијих мајки, које предају своје детенце туђим рукама, да га туђа рука негује, да му туђинка улије у малено срдашце племенита осећања проћу вере и народности своје! — То је јавни доказ да је таквим нашим мајкама васпитање своје деце веома теретно и немило.&lt;br /&gt;
{{gap}}По столовима таких мајки може се видети најлепших и најскупоценијих украса од којих никакве хасне немају; код таких се мајки може видети на гомиле најновијих, пресних, туђинских романа и модских слика, а од какве васпиталачке научне књиге, која ће их поучити како ће своје одојче неговати, од тих нема ни гласа ни трага. Толики се новац троши по нашим кућама на оне ствари које само голом уживању служе; толико се троши на туђинске романе без ваљанога избора, који много, тако много шкоде нашим српкињама које своју дечицу имају; а наши школски листови, који поуке дају српским мајкама и осталим васпитаоцима нашег милог подмлатка, они пропадају, те баш ти исти којима су намењени силом хоћеју да им повичу: Бог да им душу прости! — И у томе се увиђа худо стање нашег васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика је то срамота за нас српкиње, а код тога нам је и грех који ће се са народном грдном штетом покајати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добро се зна да ми доста имамо српкиња које умеју и више језика говорити и разумевати, па се држе с тиме да су изображене; али те сестре врло греше у рачуну, јер баш таке мајке су највише заборавиле за свој свети задатак и одредбу. Таке мајке које то мисле, а противно своме задатку чине, боље би било да се упусте у разговор и познавање срца и душе детиње, њима је то најнужније од свега осталог, од њих и простије мајке траже примера, због тога што се оне саме броје у изображену класу нашег народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Где год дођемо у друштво, где год се, сестре моје, састанемо, свугде ће мо чути разговор о томе: како је ова ил’ она лепо изгледала, како је друга лепо и много на балу играла, како је
​[Страна 8]
​трећа лепо накићена и по најновијој моди очешљана, како је наместила очи и уста; а нико да се сети, да завири у срце и душу тим лепима, нико да запита шта се у њима скрива, је л’ голупче невино ил’ је гуја присојкиња. — Драге сестре! можда баш оној првој што је добро изгледала, можда баш и оној другој што је лепо и много на балу играла, а можда баш и оној трећој што је онако дивно искићена, по најновијој моди очешљана, и што је онако охоло очи наместила а уста на огледалу испеглала, можда баш њима на дому у колевци лелече малено одојче и гладно и жедно, а њу видите где се провађа и тера ћеф назови цивилизације.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад се сетим оних сестара које само туђе обичаје пригрљавају, а својих се клоне; кад се сетим оних наших мајки које само на спољашњу сјајност своју пазе, а подмладак свој, од којег се надамо да ће нам народ подићи, туђим рукама предаје, онда ми је као да видим српкиње без осећања као какве мумије, онда ми је као да видим снагу народну где полако на мањак иде. Па тако мало по мало чини ми се да ће се збрисати са лице земље, — не дај Боже! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам може бити доста ''претерана'' у тим мојим мислима, може бити да више видим него што је баш у ствари; али свакако данашње стање и осећање наших мајки треба на боље окренути, ако хоћемо да нам се и срество на бољак окрене.&lt;br /&gt;
{{gap}}Зар ви, сестре моје, мислите да ми женске мало можемо учинити у корист народну? — Промислите се само, ако смо ми рђаве ако немамо свести и осећања за народ и оно што је његово, онда ће мо за собом оставити млад свет, млади народ, који ће таки исти бити као што смо и ми, а онда не ће никакво чудо бити ако нам се цео народ претвори у туђ елеменат.&lt;br /&gt;
{{gap}}Које тешке и крваве патње а које туђинштина изгнаше из наших женскиња оне врлине које су нам старе жене красиле, али опет не ћу тврдити за све, јер би то велика клевета била против оних сестара које свој матерински задатак врше по примеру наших старих мајки, и ако не баш подпуно у оној мери, а оно бар у толикој да се може народ од пропасти сачувати.&lt;br /&gt;
{{gap}}За то се ја срдачно обраћам са поузданом надом на ваљане српске мајке, које право српско осећање једне добре мајке у срцима својима негују и хране, јер оне су заиста још у стању сачувати народ свој, оне су у стању и осталима мајкама, које су заборавиле позив свој, показати и примером светлити како се одхрањују, васпитавају и негују нови чланови народа нашег! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Можда ће се наћи која мајка која ће ме оштро запитати: шта ће ми деца захвалити, и која ми је награда што се толико с дечурлијом патим? — — —&lt;br /&gt;
{{gap}}То је грешно питање! — Та је мајка свака проклета, која тако запита! Она је сама узрок што нема захвалности од претрпела труда свога. А с чега то? Ни са чега другог но са њена рђава васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што ваљана српска мајка за народ жртвује, што је, негујући своје одојче, многобројне неиспаване ноћи у труду претрпела, највећа јој је награда што је народу однеговала ваљана члана, а кадкад и врсна јунака. То је највећа наплата, срећа и уживање једној доброј мајци! — „Добре мајке одгајају столећа једно за другима, да никакве захвалности и наплате не траже за то што однеговаше народу толике стреле, сунца и славује”, вели један научник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ нам се жеље са свију страна побудише, да се један пут српске мајке из свога сна пробуде, да позбацају тешке окове проклете „етикеције” назови изображења, па да се на место тога пламен материнског одушевљења у њима подстакне и распали, јер је дело васпитања неописано велико, а по народ је наш тако нужно као кора хлеба. — Ако то неучинимо, скорим ће се на нами испунити она страшна реч Спаса нашега: „ваша деца биће вам судије ваше!” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Драге сестре! допустите ми, ја ћу о васпитању, и то о женском за сад само неколико узгредних речи прозборити, без којих се не би могли с нашим мајкама толико позабавити колико је у овај мах потребно.&lt;br /&gt;
{{gap}}Српска мајка треба да је као бистри извор, који је бистар с тога, што се његовом току свака нечистоћа мора с пута уклањати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако исто треба она својим разумом и љубављу да уклања све мане из своје куће и породице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Њен животни елеменат је љубав, али не она болесна љубав коју многе данашње наше сестре у грудима својима негују, него љубав у свој својој узвишеној лепоти, љубав својој кући, љубав породу своме, роду и народном напретку. — Та љубав кад је савршена постаје у човеку божанствена, постаје религијом!&lt;br /&gt;
{{gap}}Љубав се исто тако лепо изразити може као и љубав детиња, матерња и сестринска, а и љубав према своме мужу. Али над свима тима врлинама уздиже се у свој својој дивној величини љубав своме народу. Она жена која нема љубави спроћу свога народа, та не може имати ни матерње, сестринске, нити супружне љубави. — У тој не влада љубав, него само голи нагон!&lt;br /&gt;
{{gap}}Морамо признати, сестре моје, да је код нас у данашње време тај део васпитања, изображења и достојанства женскога врло забатаљен.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мора нас срце заболети кад погледимо наше младе девојке, које су невине и безазлене као голубићи, како певајући везу по ђерђеву или седе за разбојем, а нема нико да им каже какву ће улогу оне у свету да заузму, не ће мајке да их приправе за будућност, да им кажу да на њиним грудима лежи будућност и срећа целога народа нашег.&lt;br /&gt;
{{gap}}Истина, да се женско васпитање мора обзирати најпре на кућевни живот, али промислимо се, кућа је само један мајушни део целог нашег народа, у њој утемељује срећу једна брижљива жена, морамо дакле онда и за народ побринути се као за сопствену нашу кућу; јер ако нам је народ пун зала, ако нам народ почне пропадати, није могуће да ће породице срећне моћи остати. Народ и породице тако једно од другог зависе да ако једно посрће, друго већ пада. 
&lt;br /&gt;
{{gap}}Чланови наших породица морају се мушки одупрети данашњем нападају светском, а у тим нашим породицама немају ли мајке најглавнију улогу?&lt;br /&gt;
{{gap}}Једна мајка која са својим срцем није у стању изван куће више што замислити и осећати, та је ропкиња, а ропкиња може однеговати само робове и незналице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо у историју нашег народа, у њој се може видети, да мајка великога духа одхрањује таку и децу. Тај се пример може видети на мајци девет Југовића, мајци Краљевића Марка, царици Милици, мајци Петра Мрконића и других многих. — — —&lt;br /&gt;
{{gap}}Жена или мајка не може много да помаже народ са мачем, него са својим срцем, ал’ уз то мора ово срце бити пуно племените љубави и пожртвовања. Мајчино срце треба да мужа и сина чврсто за свој народ привеже, а и сама да верно чува дух свога народа. — На срцу женином, на грудма сестринским и из наручија мајчиног треба да муж, брат и син са достојанством и тврдом вољом прима снагу да може испунити сваку дужност спроћу народа свога. Али где ћемо ми наћи тих врлина код данашњих наших сестара, кад су им срца, у којима би требало да се нађе права врлина и човечност, јер народне потребе то данас изискују, кад су та срца често са свим празна од тих врлина, или баш ако нису празна, препуна су са које каквим пустим жељама, жељама за тренутним одирцима, цветићима и тракама. — Ми то, драге сестре, не видимо, не ћемо да оплачемо назадак народа нашег у који га саме водимо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наш народ нема довољно виших женских васпиталишта. Основна женска школа, то нам је сво срество да можемо бар нешто читати и писати научити, али наше мајке оне морају место вишег васпитања заузети, оне су свакако од саме природе позване да те дужности врше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наш женски свет обично мисли да за женско васпитање не треба се ни полак толико старати колико за мушко. Наше мајке држе да њине ћерке ништа друго не треба да знају до ли само шити, кувати, прати итд. а ако што више знају, то је одвише и није потребно. Та у толико прилика можемо чути где мајке за женско дете веле: „шта ће јој школа и толика наука, не ће моја ћерка попа ни адвокат бити.” То су обична питања наших неразумних сестара, које су раде и своје ћери неразумно однеговати и васпитати, али оне су грешне у своме неразумноме мишлењу. Женском детету треба знања као и мушком, јер макар да оно не ће попа ни адвокат бити опет девојче треба са знањем укрепити. Девојче ће временом постати мајка, мајка је свака васпитатељка своје породице, а васпиталачке науке у данашњој нужди за васпитање нашег народа превазилазе и богословске и правничке науке.

== Извор ==
Млада Србадија, 31. март 1871. Бр. 6. Година II, стр. 85-89.&lt;br /&gt;
Млада Србадија, 10. април 1871. Бр. 7. Година II, стр. 100-105.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Феминизам]]</text>
      <sha1>21ilyifvu1pjbw6ouzxwo4dr1yuth3a</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142447</id>
      <parentid>142446</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T15:32:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142447</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="47541" sha1="8138e80mqviypqkuesb0mcoidgl8w69" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Српским мајкама
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1871
| белешке=
}}
{{gap}}Кад погледимо, драге сестре моје, у све гране жића човечанског, морамо признати, да свуда мало, а много пута баш ни мало задовољства не налазимо. Колико нас год има, готово свака имамо своју бригу и жељу, њоме мислимо сретни бити; али кад ту жељу нашу постигнемо, онда тек видимо да се баш несмо њоме онако усрећили као што смо се надали. Она нас није задовољила, и жеља нам поново блуди за другим каквим задовољством, са којим исто то бива.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само кад се добро промислимо морамо признати да су жеље човечије безграничне. Што је човек више имућнији, све више тражи; кад је славан, желео би да је још славнији; кад је весео мало му је, желео би да је још веселији. Кажу људи да жеље човечије нико не може измерити.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Скупио сам злато и сребро, и царску богаштину са свију страна. Обогатио сам се и у мудрости сам напредовао више, него ма који пре мене. Све, што год ми је срце зажелело, укратио му несам; па шта сам увидео? — пита сам себе премудри Соломун, — увидео сам најпосле да је све ништа на овоме свету.” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја баш не знам је ли то тако, али то знам, и сви ми људи добро знамо, да је само једна срећа стална у животу човечијем, у којој ништа више човечије срце не жели но оно што има, што му је Бог дао, а то је стање материнско.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су бриге побочне честитој мајци, али брига за свој пород највећа је!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су радости малене проћу мајчине радости, коју она ужива у чеду своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су среће ништаве проћу оне среће коју честита мајка гледи у одојчету своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Доброј мајци све су наде малене проћу оне, коју она од свог детенцета очекује.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је свакој мајци од природе урођено, па ипак, драге сестре моје, тако смо назад пошле, да смо се и самој природи противнички одупрли!&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо само у наш женски свет, видећемо готово половину нас које јединог детенцета несмо овом свету поклониле!&lt;br /&gt;
{{gap}}Захаријина Јелисавета, и Аврамова Сара срамотише се, не смедоше међу другарице од срамоте тешке што деце немају. Онда је то највећа срамота у њином народу била, за то се и молише Богу да им поклони милост да угледају пород свој, те да им се проклетство народа са главе скине. И Бог им даде милост, дарова им пород, а оне тиме стресоше са себе љагу срамоте и проклетства.&lt;br /&gt;
{{gap}}Потомци њихови насљедише тај пробитачни обичај, па погледајмо им народ како се упиње из свих сила да остале народе надмаши.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто је то и код других народа, за то им и видимо пуне школе и улице ситне чиле дечице које ће за неколико година силан народ порасти, а ми ћемо се, овако опадајући изгубити у множини њиховој.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је то и код нас Срба у старо доба било, док још није продрла проклета туђинска, западна цивилизација у све гране живота нашег. У старо наше доба, која жена није имала деце, тој је био грех ни у цркву ићи, а камо ли у весела друштва јер се осећала за незаслужну те светиње и људског саобраћења, а народ је држао као казну божију.&lt;br /&gt;
{{gap}}А како је то данас?&lt;br /&gt;
{{gap}}Стоји л’ нам на срцу напредак народа нашег?&lt;br /&gt;
{{gap}}Чува ли нас сад тај лепи и по народ врло пробитачан обичај, који је старе наше мајке чувао?&lt;br /&gt;
{{gap}}Тежимо л’ за тим да иза себе оставимо своје име и млађане чланове народу нашем? —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам се усудила, драге сестре, врло велико питање вам задати, али не бојте се, та ви добро знате да је већ крајње време да рачуна о томе свесној браћи дамо, већ је крајње време да се та питања реше, јер се са свим већ јавно опажа да много има женскиња које немају свога порода, коме је Бог ускратио ту радост, срећу и уживање, ал врло је опет мајушан број њин напрам оних које и не желе да имају, које стају на пут и самом природном уређењу, које су противне умножавању народа свога, а све због тога што мисле да ће себи какво добро тиме учинити, јер се безбрижније, ратније живети може, а не помишљају да тиме одузимају себи највеће матерње радости, уживања и наде; не ће да знају да тиме стају на пут умножавању народа свога, којег се назадак данашњим даном тако страшно осећа и опажа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да могу, сестре моје, у сва бих звона на ларму зазвонила; да могу, викнула бих да ме свако српско срце чује, да смо само ми женскиње узрок те нам се народ умањује.&lt;br /&gt;
{{gap}}Но за сад манућу се тога, него ћу се обратити само нашим мајкама, да им кажем како свесна мати осећа и ради у одгајивању свога одојчета. А ви сестре, које деце немате, чујте уколико су мајке вредније и врсније од вас, по народ наш! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако која сестра хоће своме роду да какво добро учини, ако хоће која да родољупкињом постане, верујте ми, ничим другим у толикој мери не ће то учинити, до ли само ако буде ваљаном српском мајком постала и ваљане чланове народу дала. — Једна ваљана мати, може се рећи, да је више добра учинила тиме што је ваљану децу народу предала, него ма која она што је Бог зна каква завештања цркви учинила.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су највећи дари божији, а тиме су и извори сваке радости и среће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су најчвршћа и најмилија свеза брачнога живота, па ако их још и поправљамо, онда с њима и народ поправљамо, јер стари се свет не може поправити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је ово истина није ми нужда доказивати, то је већ самим здравим и свесним разумом доказано, али и то је доказано да су само добра деца дар божији и извор сваке радости и среће, а та доброта и ваљаност дечија ни до кога другог не стоји до ли само до ваљане мајке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Узмите се на ум дакле, добре мајке, са вашег је срца тиче поникло, са вашег ће крила оно и полетети. У вашим су дакле рукама најтање жице његовог карактера, удешавајте их по вашој племенитој вољи док су за тај посао, јер после кад се те душевне жице многостручно између себе изпреплећу и оснаже, онда су сва средства тежа, па у колико су тежа у толико су опаснија.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нема те школе, нема тога васпиталишта које би толико на детиње изображење утицаја имало, колико једна мајка! — Па и кад дете веће постане уз њу већину дана проживи, те оне њене врлине или мане, чисто му се у душу пресаде, те буде једнако као шибица оној воћки са које је скинута. С тога и јест многи наученик, многи славан и чувен у свету муж са ваљаности своје, који је брижљиву и ваљану мајку имао, готово са свим једнак изврсном карактеру њеном.&lt;br /&gt;
{{gap}}Учени Швајцарац Изелин више је пута тврдио, да кад се човек свестрано упозна са историјом света и животописом славних и чувених људи, који су са своје ваљаности, правичности и узвишених племенитих осећања и дела прославили се; између десеторице лако се може наћи девет њих који су од своје мајке те врлине и ваљаности насљедили. Ако је то тако као што тај научник тврди онда се из тога лако закључити може да је човек тешко могао ваљан бити ако није поред себе имао ваљану мајку. То исто тврде и мудри философи па веле: „''Где се год један велики муж родио и свету указао, увек му се у присенку живота његовог племенита мајка нађе, која развитљиву клицу његове величине са брижљивом љубављу негује.''”&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја бих могла још више људи именовати који познаваху људска срца, као што је Песталоција и други; али на што? — Ко само ма и овлаш о васпитању размишљавати стане, мора ми допустити да је мајкама велика снага и моћ од природе дана, и да су управо оне једине које над моралним бићем овога века а и потоњих векова одсудна утицаја имају.&lt;br /&gt;
{{gap}}
Погледајмо само у некадашње српске догађаје по нашим народним песмама, тим јединим проповедницима нашег народног живота, које и у најсиромашнију колибицу допиру. Опоменимо се Јевросиме, мајке Краљевића Марка, њој се досадило прати крваве Маркове хаљине, па га у једној народној песми, светује:
&lt;poem&gt;
     О мој синко, Краљевићу Марко,
     Остави се, синко четовања, —
     Већ ти узми рало и волове,
     Па ти ори брда и долине,
     Те сиј’, синко, шеницу бјелицу,
     Те ти рани и мене и себе.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}На Марково је срце мајчин савет тако прионуо био, да се одмах латио оног посла којим је од ње понуђен, макар да свог века није у рукама имао рала и волова. Не знам колико имамо сад синова који би на племениту жељу мајчину радили онај посао који несу никад покушавали! Али неје ни чудо, синови су то насљедили од својих мајки. Но погледајмо узор сина Марка, он је знао да га мајка на добро сјетује, он јој је веровао „да зло добра донијети неће”, па је и послушао.&lt;br /&gt;
{{gap}}На другом месту у деоби српскога царства, кад чауши дођоше по њега да каже на коме је царство, народна песма вели:
&lt;poem&gt;
     Оде Марко у господске дворе,
     Па дозива Јевросиму мајку:
     Јевросима, моја мила мајко!
     Господа се јесу завадила —
     И они се отимљу о царство,
     Међу се се хоће да поморе,
     Злаћенима да пободу ножи,
     А незнаду на коме је царство,
     Мене зову на поље Косово,
     Да им кажем на коме је царство. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Тако је Марко јавно мајци догађај који се онда на Косову у оно доба међу српском госпоштином поденуо, али тиме неје јој хтео само јавити за случај, но је тиме и савета искао, јер је знао да ће му ваљана мајка племенито саветовати као и увек. Мајка му је била анђео хранилац као што су и друге честите и ваљане мајке поред својих ваљаних синова. Она му је била добар саветник у сваком подузећу, за то му и у овај мах рече:
&lt;poem&gt;
     Сине Марко једини у мајке!
     Не била ти моја храна клета,
     Не мој, сине, говорити криво
     Не по бабу ни по стричевима,
     Већ по правди бога истинога;
     Не мој, сине, изгубити душе;
     Боље ти је изгубити главу,
     Него своју огрјешити душу.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Марко је послушан син ваљане своје мајке, јер је познавао ваљаност њезину. Неје се бојао рђава оца и славољубивих стричева, него се покоравао вољи мајчиној и правди Бога истинога. Племенита је мајка њиме владала као вихар усамљеном гранчицом. Савет јој је увек племенит био; а Марко, тај највећи јунак онога времена, он се владао по савету мајчином, по вољи једне немоћне жене! Њему неје зазор било у очи славољубиву оцу и рђавим стричевима рећи, да се за туђе не отимљу царство, јер:
&lt;poem&gt;
​     Књига каже на Урошу царство,
     Од оца је остануло сину,
     Дјетету је од кољена царство.
     Њему царство царе наручио
     На самрти кад је починуо. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Ето, драге моје сестре, ту је народ хтео да обиљежи, да покаже свету једну мајку, која је своме сину добрим васпитањем светлила као сунце беломе дану. Ту се огледа ваљана српска мајка у мајци Краљевића Марка, а у Марку се огледа ваљан српски син коме ваљана мајка племенитим осећајима душу напаја, а он је готов свагда њеној се вољи покорити јер је уверен да на добро смера.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на туђу историју, погледајмо на старе Грке и Римљане! Њихово златно доба, доба славе и величине, било је доба и најплеменитијих и најваљанијих женскиња.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на велику француску револуцију! Зар би се уз њу догодиле све оне суровости да несу женскиње, као што је познато, у највећим гресима пливале, да несу мајке без икаквих племенитих осећања биле, да несу суровошћу и лакомисленошћу претерале биле све границе пристојности и изображења!&lt;br /&gt;
{{gap}}Али доста је о том, овим сам само хтела да докажем ту велику моћ материнску над својом децом, јер је мајка баш оно средство којој најпре спада у део васпитање, њој првој спада у задатак да дете умно и телесно развије, то да утемељи и да оснажи. Она треба тој њеној задаћи да је и душом и телом одана, јер без њене брижљивости, не би могла никаква школа, никакво васпиталиште своје васпиталачке науке на добро употребити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добра је мајка у кући својој свештеница, већ из њезиних црта, из њезиних погледа биће јој чедо наравственошћу и ваљаношћу узвишено, само ако она у тим врлинама не оскудева.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад помислим на старо доба наше, кад погледим само на туђинске мајке; кад ми дођу пред очи оне, које са своје здраве свести и племените оданости живе једино за добро и срећу деце своје, онда бих се снуждила, онда би ме туга обузела, јер ако ћу право да кажем, морате са мном заједно признати да данашње наше мајке више маре за своја спољашња светила него за облагорођење душе и срца своје дечице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опростите ми, драге сестре, ал’ морам вам казати истине ради, да нам данашње наше мајке више изгледају на какав сјајан и врло скупоцен украс, коме не знамо цељи; оне више изгледају на какву нову музику која сувише ларма ал’ врло слабо одушевљава.&lt;br /&gt;
{{gap}}Толико ми имамо имућних наших па и сиромашнијих мајки, које предају своје детенце туђим рукама, да га туђа рука негује, да му туђинка улије у малено срдашце племенита осећања проћу вере и народности своје! — То је јавни доказ да је таквим нашим мајкама васпитање своје деце веома теретно и немило.&lt;br /&gt;
{{gap}}По столовима таких мајки може се видети најлепших и најскупоценијих украса од којих никакве хасне немају; код таких се мајки може видети на гомиле најновијих, пресних, туђинских романа и модских слика, а од какве васпиталачке научне књиге, која ће их поучити како ће своје одојче неговати, од тих нема ни гласа ни трага. Толики се новац троши по нашим кућама на оне ствари које само голом уживању служе; толико се троши на туђинске романе без ваљанога избора, који много, тако много шкоде нашим српкињама које своју дечицу имају; а наши школски листови, који поуке дају српским мајкама и осталим васпитаоцима нашег милог подмлатка, они пропадају, те баш ти исти којима су намењени силом хоћеју да им повичу: Бог да им душу прости! — И у томе се увиђа худо стање нашег васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика је то срамота за нас српкиње, а код тога нам је и грех који ће се са народном грдном штетом покајати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добро се зна да ми доста имамо српкиња које умеју и више језика говорити и разумевати, па се држе с тиме да су изображене; али те сестре врло греше у рачуну, јер баш таке мајке су највише заборавиле за свој свети задатак и одредбу. Таке мајке које то мисле, а противно своме задатку чине, боље би било да се упусте у разговор и познавање срца и душе детиње, њима је то најнужније од свега осталог, од њих и простије мајке траже примера, због тога што се оне саме броје у изображену класу нашег народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Где год дођемо у друштво, где год се, сестре моје, састанемо, свугде ће мо чути разговор о томе: како је ова ил’ она лепо изгледала, како је друга лепо и много на балу играла, како је
​[Страна 8]
​трећа лепо накићена и по најновијој моди очешљана, како је наместила очи и уста; а нико да се сети, да завири у срце и душу тим лепима, нико да запита шта се у њима скрива, је л’ голупче невино ил’ је гуја присојкиња. — Драге сестре! можда баш оној првој што је добро изгледала, можда баш и оној другој што је лепо и много на балу играла, а можда баш и оној трећој што је онако дивно искићена, по најновијој моди очешљана, и што је онако охоло очи наместила а уста на огледалу испеглала, можда баш њима на дому у колевци лелече малено одојче и гладно и жедно, а њу видите где се провађа и тера ћеф назови цивилизације.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад се сетим оних сестара које само туђе обичаје пригрљавају, а својих се клоне; кад се сетим оних наших мајки које само на спољашњу сјајност своју пазе, а подмладак свој, од којег се надамо да ће нам народ подићи, туђим рукама предаје, онда ми је као да видим српкиње без осећања као какве мумије, онда ми је као да видим снагу народну где полако на мањак иде. Па тако мало по мало чини ми се да ће се збрисати са лице земље, — не дај Боже! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам може бити доста ''претерана'' у тим мојим мислима, може бити да више видим него што је баш у ствари; али свакако данашње стање и осећање наших мајки треба на боље окренути, ако хоћемо да нам се и срество на бољак окрене.&lt;br /&gt;
{{gap}}Зар ви, сестре моје, мислите да ми женске мало можемо учинити у корист народну? — Промислите се само, ако смо ми рђаве ако немамо свести и осећања за народ и оно што је његово, онда ће мо за собом оставити млад свет, млади народ, који ће таки исти бити као што смо и ми, а онда не ће никакво чудо бити ако нам се цео народ претвори у туђ елеменат.&lt;br /&gt;
{{gap}}Које тешке и крваве патње а које туђинштина изгнаше из наших женскиња оне врлине које су нам старе жене красиле, али опет не ћу тврдити за све, јер би то велика клевета била против оних сестара које свој матерински задатак врше по примеру наших старих мајки, и ако не баш подпуно у оној мери, а оно бар у толикој да се може народ од пропасти сачувати.&lt;br /&gt;
{{gap}}За то се ја срдачно обраћам са поузданом надом на ваљане српске мајке, које право српско осећање једне добре мајке у срцима својима негују и хране, јер оне су заиста још у стању сачувати народ свој, оне су у стању и осталима мајкама, које су заборавиле позив свој, показати и примером светлити како се одхрањују, васпитавају и негују нови чланови народа нашег! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Можда ће се наћи која мајка која ће ме оштро запитати: шта ће ми деца захвалити, и која ми је награда што се толико с дечурлијом патим? — — —&lt;br /&gt;
{{gap}}То је грешно питање! — Та је мајка свака проклета, која тако запита! Она је сама узрок што нема захвалности од претрпела труда свога. А с чега то? Ни са чега другог но са њена рђава васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што ваљана српска мајка за народ жртвује, што је, негујући своје одојче, многобројне неиспаване ноћи у труду претрпела, највећа јој је награда што је народу однеговала ваљана члана, а кадкад и врсна јунака. То је највећа наплата, срећа и уживање једној доброј мајци! — „Добре мајке одгајају столећа једно за другима, да никакве захвалности и наплате не траже за то што однеговаше народу толике стреле, сунца и славује”, вели један научник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ нам се жеље са свију страна побудише, да се један пут српске мајке из свога сна пробуде, да позбацају тешке окове проклете „етикеције” назови изображења, па да се на место тога пламен материнског одушевљења у њима подстакне и распали, јер је дело васпитања неописано велико, а по народ је наш тако нужно као кора хлеба. — Ако то неучинимо, скорим ће се на нами испунити она страшна реч Спаса нашега: „ваша деца биће вам судије ваше!” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Драге сестре! допустите ми, ја ћу о васпитању, и то о женском за сад само неколико узгредних речи прозборити, без којих се не би могли с нашим мајкама толико позабавити колико је у овај мах потребно.&lt;br /&gt;
{{gap}}Српска мајка треба да је као бистри извор, који је бистар с тога, што се његовом току свака нечистоћа мора с пута уклањати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако исто треба она својим разумом и љубављу да уклања све мане из своје куће и породице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Њен животни елеменат је љубав, али не она болесна љубав коју многе данашње наше сестре у грудима својима негују, него љубав у свој својој узвишеној лепоти, љубав својој кући, љубав породу своме, роду и народном напретку. — Та љубав кад је савршена постаје у човеку божанствена, постаје религијом!&lt;br /&gt;
{{gap}}Љубав се исто тако лепо изразити може као и љубав детиња, матерња и сестринска, а и љубав према своме мужу. Али над свима тима врлинама уздиже се у свој својој дивној величини љубав своме народу. Она жена која нема љубави спроћу свога народа, та не може имати ни матерње, сестринске, нити супружне љубави. — У тој не влада љубав, него само голи нагон!&lt;br /&gt;
{{gap}}Морамо признати, сестре моје, да је код нас у данашње време тај део васпитања, изображења и достојанства женскога врло забатаљен.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мора нас срце заболети кад погледимо наше младе девојке, које су невине и безазлене као голубићи, како певајући везу по ђерђеву или седе за разбојем, а нема нико да им каже какву ће улогу оне у свету да заузму, не ће мајке да их приправе за будућност, да им кажу да на њиним грудима лежи будућност и срећа целога народа нашег.&lt;br /&gt;
{{gap}}Истина, да се женско васпитање мора обзирати најпре на кућевни живот, али промислимо се, кућа је само један мајушни део целог нашег народа, у њој утемељује срећу једна брижљива жена, морамо дакле онда и за народ побринути се као за сопствену нашу кућу; јер ако нам је народ пун зала, ако нам народ почне пропадати, није могуће да ће породице срећне моћи остати. Народ и породице тако једно од другог зависе да ако једно посрће, друго већ пада. 
&lt;br /&gt;
{{gap}}Чланови наших породица морају се мушки одупрети данашњем нападају светском, а у тим нашим породицама немају ли мајке најглавнију улогу?&lt;br /&gt;
{{gap}}Једна мајка која са својим срцем није у стању изван куће више што замислити и осећати, та је ропкиња, а ропкиња може однеговати само робове и незналице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо у историју нашег народа, у њој се може видети, да мајка великога духа одхрањује таку и децу. Тај се пример може видети на мајци девет Југовића, мајци Краљевића Марка, царици Милици, мајци Петра Мрконића и других многих. — — —&lt;br /&gt;
{{gap}}Жена или мајка не може много да помаже народ са мачем, него са својим срцем, ал’ уз то мора ово срце бити пуно племените љубави и пожртвовања. Мајчино срце треба да мужа и сина чврсто за свој народ привеже, а и сама да верно чува дух свога народа. — На срцу женином, на грудма сестринским и из наручија мајчиног треба да муж, брат и син са достојанством и тврдом вољом прима снагу да може испунити сваку дужност спроћу народа свога. Али где ћемо ми наћи тих врлина код данашњих наших сестара, кад су им срца, у којима би требало да се нађе права врлина и човечност, јер народне потребе то данас изискују, кад су та срца често са свим празна од тих врлина, или баш ако нису празна, препуна су са које каквим пустим жељама, жељама за тренутним одирцима, цветићима и тракама. — Ми то, драге сестре, не видимо, не ћемо да оплачемо назадак народа нашег у који га саме водимо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наш народ нема довољно виших женских васпиталишта. Основна женска школа, то нам је сво срество да можемо бар нешто читати и писати научити, али наше мајке оне морају место вишег васпитања заузети, оне су свакако од саме природе позване да те дужности врше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наш женски свет обично мисли да за женско васпитање не треба се ни полак толико старати колико за мушко. Наше мајке држе да њине ћерке ништа друго не треба да знају до ли само шити, кувати, прати итд. а ако што више знају, то је одвише и није потребно. Та у толико прилика можемо чути где мајке за женско дете веле: „шта ће јој школа и толика наука, не ће моја ћерка попа ни адвокат бити.” То су обична питања наших неразумних сестара, које су раде и своје ћери неразумно однеговати и васпитати, али оне су грешне у своме неразумноме мишлењу. Женском детету треба знања као и мушком, јер макар да оно не ће попа ни адвокат бити опет девојче треба са знањем укрепити. Девојче ће временом постати мајка, мајка је свака васпитатељка своје породице, а васпиталачке науке у данашњој нужди за васпитање нашег народа превазилазе и богословске и правничке науке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Драге сестре! не припадају само синови нашем народу, него и кћери у толикој истој мери, јер као год што из незнатног зрнца од липе временом поникне дивно хладовито дрво, пуно мирисногa цвета, тако исто поникну из срца племените и мудре женскиње ваљани чланови који су срећа породици њеној, а благо и напредак народа нашег, од куда нам се слобода ближи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Човек, био муж или жена рођен је за земљу, за то треба да се за земаљско жиће добро приправимо, јер нам је у васпитању задатак да човека васпитамо за земаљског становника, тако, да може да живи поносно, трпељиво, који не треба ни у кога другога да се узда, него сам својом памећу и поштеном вештином да крчи себи пута кроз овај толиким страшним незгодама обрастели свет.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данас је тако време, и још ће горе настати у свету, па ко не умедне сам по њему ићи, тај ће до века посртати, па ма каквог вођу поред себе имао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Љубав к науци и знању, кад се у којој нашој женскињи појави, није фантазија као што многе наше сестре мисле и говоре, није сујета и безпослица, шта више она је баш противна фантазији, сујети и безпослици. Камо срећа по наш народ, да све наше жене свој ум упознају и оките са знањем којим ће себи, својој породици, па онда и целом народу помоћи и користити. Али кад би смо се и училе, не треба онда да ту науку коју учимо и знамо, на зло употребљујемо, не треба се за то учити да само у нашим друштвима сјајимо и треперимо, јер онда престаје та наука бити украсом наше женске душе. — То би могло пре приличити мушкима него нама. Ми треба да учимо за нашу децу, а не за свет, јер ако нашој деци наше знање пресадимо, с децом ћемо онда и наш народ поправити; а ако свету станемо без икакве потребне прилике и згоде нашу науку проповедати, онда ће нам се свет смејати, онда ће нас држати за фантасте, сујетне и беспослене, а што је најгоре, деца ће нам глупаци остати. — Ништа није ружније на свету него жена фантаста, сујетна и беспослена!&lt;br /&gt;
{{gap}}Дакле, учимо се, драге сестре, па науком нашом и васпитањем помозимо нашим породицама, кући и народу, па ћемо се уверити да наука код женских никаква фантазија није, јер сво знање што једна женска себи прибере, даваће нарочито својој деци, а деца ће стари народ заменути и поправити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Таква наука постаје жени средство којом децу облагорођава а народ поправља.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад смо већ рекли, да је нашим женама, нашим мајкама наука најнужнија, јер су васпитатељке своје деце, онда морамо још и неколико васпиталачких мигова овде навести, са којима ће науку своју, код своје деце знати мајка на добро да употреби.&lt;br /&gt;
{{gap}}Помислимо, зар можемо коме другом захвалити, што смо поред толиких непогода, за толико пуних искушења, јадних и чемерних година, задржали своју веру и народност, до ли нашим старим мајкама! Али није ни чудо, јер онда је највећи ступ њиховог васпитања била истинита, топла и љупка побожност и љубав к народности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Побожна мајка, њен један љубаван поглед на небо, више улије у дете побожности, него ма каква дугачка придика, ма она како речита и научна била. Кад мајка код важнијих појава природних, као при излазку и залазку сунца, при грмљавини и громовима, или прам светле звездане ноћи детенцету на крилу показује величанство, тачност и љубав божију, онда му најздравији, најсвеснији темељ побожности у срце и душу полаже.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мајка родољупка, којој је срце испуњено народним поносом, она пријатељи дете своје са народним приповедкама, са народним песмама и обичајима у којима се тако дивно ваја племенити карактер народа нашег, она га из тија принаша вери и олтару народности своје, што ће у детенцету као млада биљчица дубоко корен захватити, и годинама ће тако напредовати, да кад се те врлине, та света и узвишена осећања у њему оснаже онда ће млади члан народа нашег принети роду плод трудова своје добре и ваљане мајке. То је света истина, из тога се види колико могу мајке веру и народност у народу утемељити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пођимо даље!

== Извор ==
Млада Србадија, 31. март 1871. Бр. 6. Година II, стр. 85-89.&lt;br /&gt;
Млада Србадија, 10. април 1871. Бр. 7. Година II, стр. 100-105.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Феминизам]]</text>
      <sha1>8138e80mqviypqkuesb0mcoidgl8w69</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142448</id>
      <parentid>142447</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T15:43:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142448</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="52159" sha1="j1hyl52be4k5np69bb5bu4i5xzca76s" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Српским мајкама
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1871
| белешке=
}}
{{gap}}Кад погледимо, драге сестре моје, у све гране жића човечанског, морамо признати, да свуда мало, а много пута баш ни мало задовољства не налазимо. Колико нас год има, готово свака имамо своју бригу и жељу, њоме мислимо сретни бити; али кад ту жељу нашу постигнемо, онда тек видимо да се баш несмо њоме онако усрећили као што смо се надали. Она нас није задовољила, и жеља нам поново блуди за другим каквим задовољством, са којим исто то бива.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само кад се добро промислимо морамо признати да су жеље човечије безграничне. Што је човек више имућнији, све више тражи; кад је славан, желео би да је још славнији; кад је весео мало му је, желео би да је још веселији. Кажу људи да жеље човечије нико не може измерити.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Скупио сам злато и сребро, и царску богаштину са свију страна. Обогатио сам се и у мудрости сам напредовао више, него ма који пре мене. Све, што год ми је срце зажелело, укратио му несам; па шта сам увидео? — пита сам себе премудри Соломун, — увидео сам најпосле да је све ништа на овоме свету.” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја баш не знам је ли то тако, али то знам, и сви ми људи добро знамо, да је само једна срећа стална у животу човечијем, у којој ништа више човечије срце не жели но оно што има, што му је Бог дао, а то је стање материнско.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су бриге побочне честитој мајци, али брига за свој пород највећа је!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су радости малене проћу мајчине радости, коју она ужива у чеду своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су среће ништаве проћу оне среће коју честита мајка гледи у одојчету своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Доброј мајци све су наде малене проћу оне, коју она од свог детенцета очекује.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је свакој мајци од природе урођено, па ипак, драге сестре моје, тако смо назад пошле, да смо се и самој природи противнички одупрли!&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо само у наш женски свет, видећемо готово половину нас које јединог детенцета несмо овом свету поклониле!&lt;br /&gt;
{{gap}}Захаријина Јелисавета, и Аврамова Сара срамотише се, не смедоше међу другарице од срамоте тешке што деце немају. Онда је то највећа срамота у њином народу била, за то се и молише Богу да им поклони милост да угледају пород свој, те да им се проклетство народа са главе скине. И Бог им даде милост, дарова им пород, а оне тиме стресоше са себе љагу срамоте и проклетства.&lt;br /&gt;
{{gap}}Потомци њихови насљедише тај пробитачни обичај, па погледајмо им народ како се упиње из свих сила да остале народе надмаши.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто је то и код других народа, за то им и видимо пуне школе и улице ситне чиле дечице које ће за неколико година силан народ порасти, а ми ћемо се, овако опадајући изгубити у множини њиховој.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је то и код нас Срба у старо доба било, док још није продрла проклета туђинска, западна цивилизација у све гране живота нашег. У старо наше доба, која жена није имала деце, тој је био грех ни у цркву ићи, а камо ли у весела друштва јер се осећала за незаслужну те светиње и људског саобраћења, а народ је држао као казну божију.&lt;br /&gt;
{{gap}}А како је то данас?&lt;br /&gt;
{{gap}}Стоји л’ нам на срцу напредак народа нашег?&lt;br /&gt;
{{gap}}Чува ли нас сад тај лепи и по народ врло пробитачан обичај, који је старе наше мајке чувао?&lt;br /&gt;
{{gap}}Тежимо л’ за тим да иза себе оставимо своје име и млађане чланове народу нашем? —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам се усудила, драге сестре, врло велико питање вам задати, али не бојте се, та ви добро знате да је већ крајње време да рачуна о томе свесној браћи дамо, већ је крајње време да се та питања реше, јер се са свим већ јавно опажа да много има женскиња које немају свога порода, коме је Бог ускратио ту радост, срећу и уживање, ал врло је опет мајушан број њин напрам оних које и не желе да имају, које стају на пут и самом природном уређењу, које су противне умножавању народа свога, а све због тога што мисле да ће себи какво добро тиме учинити, јер се безбрижније, ратније живети може, а не помишљају да тиме одузимају себи највеће матерње радости, уживања и наде; не ће да знају да тиме стају на пут умножавању народа свога, којег се назадак данашњим даном тако страшно осећа и опажа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да могу, сестре моје, у сва бих звона на ларму зазвонила; да могу, викнула бих да ме свако српско срце чује, да смо само ми женскиње узрок те нам се народ умањује.&lt;br /&gt;
{{gap}}Но за сад манућу се тога, него ћу се обратити само нашим мајкама, да им кажем како свесна мати осећа и ради у одгајивању свога одојчета. А ви сестре, које деце немате, чујте уколико су мајке вредније и врсније од вас, по народ наш! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако која сестра хоће своме роду да какво добро учини, ако хоће која да родољупкињом постане, верујте ми, ничим другим у толикој мери не ће то учинити, до ли само ако буде ваљаном српском мајком постала и ваљане чланове народу дала. — Једна ваљана мати, може се рећи, да је више добра учинила тиме што је ваљану децу народу предала, него ма која она што је Бог зна каква завештања цркви учинила.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су највећи дари божији, а тиме су и извори сваке радости и среће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су најчвршћа и најмилија свеза брачнога живота, па ако их још и поправљамо, онда с њима и народ поправљамо, јер стари се свет не може поправити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је ово истина није ми нужда доказивати, то је већ самим здравим и свесним разумом доказано, али и то је доказано да су само добра деца дар божији и извор сваке радости и среће, а та доброта и ваљаност дечија ни до кога другог не стоји до ли само до ваљане мајке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Узмите се на ум дакле, добре мајке, са вашег је срца тиче поникло, са вашег ће крила оно и полетети. У вашим су дакле рукама најтање жице његовог карактера, удешавајте их по вашој племенитој вољи док су за тај посао, јер после кад се те душевне жице многостручно између себе изпреплећу и оснаже, онда су сва средства тежа, па у колико су тежа у толико су опаснија.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нема те школе, нема тога васпиталишта које би толико на детиње изображење утицаја имало, колико једна мајка! — Па и кад дете веће постане уз њу већину дана проживи, те оне њене врлине или мане, чисто му се у душу пресаде, те буде једнако као шибица оној воћки са које је скинута. С тога и јест многи наученик, многи славан и чувен у свету муж са ваљаности своје, који је брижљиву и ваљану мајку имао, готово са свим једнак изврсном карактеру њеном.&lt;br /&gt;
{{gap}}Учени Швајцарац Изелин више је пута тврдио, да кад се човек свестрано упозна са историјом света и животописом славних и чувених људи, који су са своје ваљаности, правичности и узвишених племенитих осећања и дела прославили се; између десеторице лако се може наћи девет њих који су од своје мајке те врлине и ваљаности насљедили. Ако је то тако као што тај научник тврди онда се из тога лако закључити може да је човек тешко могао ваљан бити ако није поред себе имао ваљану мајку. То исто тврде и мудри философи па веле: „''Где се год један велики муж родио и свету указао, увек му се у присенку живота његовог племенита мајка нађе, која развитљиву клицу његове величине са брижљивом љубављу негује.''”&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја бих могла још више људи именовати који познаваху људска срца, као што је Песталоција и други; али на што? — Ко само ма и овлаш о васпитању размишљавати стане, мора ми допустити да је мајкама велика снага и моћ од природе дана, и да су управо оне једине које над моралним бићем овога века а и потоњих векова одсудна утицаја имају.&lt;br /&gt;
{{gap}}
Погледајмо само у некадашње српске догађаје по нашим народним песмама, тим јединим проповедницима нашег народног живота, које и у најсиромашнију колибицу допиру. Опоменимо се Јевросиме, мајке Краљевића Марка, њој се досадило прати крваве Маркове хаљине, па га у једној народној песми, светује:
&lt;poem&gt;
     О мој синко, Краљевићу Марко,
     Остави се, синко четовања, —
     Већ ти узми рало и волове,
     Па ти ори брда и долине,
     Те сиј’, синко, шеницу бјелицу,
     Те ти рани и мене и себе.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}На Марково је срце мајчин савет тако прионуо био, да се одмах латио оног посла којим је од ње понуђен, макар да свог века није у рукама имао рала и волова. Не знам колико имамо сад синова који би на племениту жељу мајчину радили онај посао који несу никад покушавали! Али неје ни чудо, синови су то насљедили од својих мајки. Но погледајмо узор сина Марка, он је знао да га мајка на добро сјетује, он јој је веровао „да зло добра донијети неће”, па је и послушао.&lt;br /&gt;
{{gap}}На другом месту у деоби српскога царства, кад чауши дођоше по њега да каже на коме је царство, народна песма вели:
&lt;poem&gt;
     Оде Марко у господске дворе,
     Па дозива Јевросиму мајку:
     Јевросима, моја мила мајко!
     Господа се јесу завадила —
     И они се отимљу о царство,
     Међу се се хоће да поморе,
     Злаћенима да пободу ножи,
     А незнаду на коме је царство,
     Мене зову на поље Косово,
     Да им кажем на коме је царство. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Тако је Марко јавно мајци догађај који се онда на Косову у оно доба међу српском госпоштином поденуо, али тиме неје јој хтео само јавити за случај, но је тиме и савета искао, јер је знао да ће му ваљана мајка племенито саветовати као и увек. Мајка му је била анђео хранилац као што су и друге честите и ваљане мајке поред својих ваљаних синова. Она му је била добар саветник у сваком подузећу, за то му и у овај мах рече:
&lt;poem&gt;
     Сине Марко једини у мајке!
     Не била ти моја храна клета,
     Не мој, сине, говорити криво
     Не по бабу ни по стричевима,
     Већ по правди бога истинога;
     Не мој, сине, изгубити душе;
     Боље ти је изгубити главу,
     Него своју огрјешити душу.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Марко је послушан син ваљане своје мајке, јер је познавао ваљаност њезину. Неје се бојао рђава оца и славољубивих стричева, него се покоравао вољи мајчиној и правди Бога истинога. Племенита је мајка њиме владала као вихар усамљеном гранчицом. Савет јој је увек племенит био; а Марко, тај највећи јунак онога времена, он се владао по савету мајчином, по вољи једне немоћне жене! Њему неје зазор било у очи славољубиву оцу и рђавим стричевима рећи, да се за туђе не отимљу царство, јер:
&lt;poem&gt;
​     Књига каже на Урошу царство,
     Од оца је остануло сину,
     Дјетету је од кољена царство.
     Њему царство царе наручио
     На самрти кад је починуо. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Ето, драге моје сестре, ту је народ хтео да обиљежи, да покаже свету једну мајку, која је своме сину добрим васпитањем светлила као сунце беломе дану. Ту се огледа ваљана српска мајка у мајци Краљевића Марка, а у Марку се огледа ваљан српски син коме ваљана мајка племенитим осећајима душу напаја, а он је готов свагда њеној се вољи покорити јер је уверен да на добро смера.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на туђу историју, погледајмо на старе Грке и Римљане! Њихово златно доба, доба славе и величине, било је доба и најплеменитијих и најваљанијих женскиња.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на велику француску револуцију! Зар би се уз њу догодиле све оне суровости да несу женскиње, као што је познато, у највећим гресима пливале, да несу мајке без икаквих племенитих осећања биле, да несу суровошћу и лакомисленошћу претерале биле све границе пристојности и изображења!&lt;br /&gt;
{{gap}}Али доста је о том, овим сам само хтела да докажем ту велику моћ материнску над својом децом, јер је мајка баш оно средство којој најпре спада у део васпитање, њој првој спада у задатак да дете умно и телесно развије, то да утемељи и да оснажи. Она треба тој њеној задаћи да је и душом и телом одана, јер без њене брижљивости, не би могла никаква школа, никакво васпиталиште своје васпиталачке науке на добро употребити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добра је мајка у кући својој свештеница, већ из њезиних црта, из њезиних погледа биће јој чедо наравственошћу и ваљаношћу узвишено, само ако она у тим врлинама не оскудева.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад помислим на старо доба наше, кад погледим само на туђинске мајке; кад ми дођу пред очи оне, које са своје здраве свести и племените оданости живе једино за добро и срећу деце своје, онда бих се снуждила, онда би ме туга обузела, јер ако ћу право да кажем, морате са мном заједно признати да данашње наше мајке више маре за своја спољашња светила него за облагорођење душе и срца своје дечице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опростите ми, драге сестре, ал’ морам вам казати истине ради, да нам данашње наше мајке више изгледају на какав сјајан и врло скупоцен украс, коме не знамо цељи; оне више изгледају на какву нову музику која сувише ларма ал’ врло слабо одушевљава.&lt;br /&gt;
{{gap}}Толико ми имамо имућних наших па и сиромашнијих мајки, које предају своје детенце туђим рукама, да га туђа рука негује, да му туђинка улије у малено срдашце племенита осећања проћу вере и народности своје! — То је јавни доказ да је таквим нашим мајкама васпитање своје деце веома теретно и немило.&lt;br /&gt;
{{gap}}По столовима таких мајки може се видети најлепших и најскупоценијих украса од којих никакве хасне немају; код таких се мајки може видети на гомиле најновијих, пресних, туђинских романа и модских слика, а од какве васпиталачке научне књиге, која ће их поучити како ће своје одојче неговати, од тих нема ни гласа ни трага. Толики се новац троши по нашим кућама на оне ствари које само голом уживању служе; толико се троши на туђинске романе без ваљанога избора, који много, тако много шкоде нашим српкињама које своју дечицу имају; а наши школски листови, који поуке дају српским мајкама и осталим васпитаоцима нашег милог подмлатка, они пропадају, те баш ти исти којима су намењени силом хоћеју да им повичу: Бог да им душу прости! — И у томе се увиђа худо стање нашег васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика је то срамота за нас српкиње, а код тога нам је и грех који ће се са народном грдном штетом покајати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добро се зна да ми доста имамо српкиња које умеју и више језика говорити и разумевати, па се држе с тиме да су изображене; али те сестре врло греше у рачуну, јер баш таке мајке су највише заборавиле за свој свети задатак и одредбу. Таке мајке које то мисле, а противно своме задатку чине, боље би било да се упусте у разговор и познавање срца и душе детиње, њима је то најнужније од свега осталог, од њих и простије мајке траже примера, због тога што се оне саме броје у изображену класу нашег народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Где год дођемо у друштво, где год се, сестре моје, састанемо, свугде ће мо чути разговор о томе: како је ова ил’ она лепо изгледала, како је друга лепо и много на балу играла, како је
​[Страна 8]
​трећа лепо накићена и по најновијој моди очешљана, како је наместила очи и уста; а нико да се сети, да завири у срце и душу тим лепима, нико да запита шта се у њима скрива, је л’ голупче невино ил’ је гуја присојкиња. — Драге сестре! можда баш оној првој што је добро изгледала, можда баш и оној другој што је лепо и много на балу играла, а можда баш и оној трећој што је онако дивно искићена, по најновијој моди очешљана, и што је онако охоло очи наместила а уста на огледалу испеглала, можда баш њима на дому у колевци лелече малено одојче и гладно и жедно, а њу видите где се провађа и тера ћеф назови цивилизације.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад се сетим оних сестара које само туђе обичаје пригрљавају, а својих се клоне; кад се сетим оних наших мајки које само на спољашњу сјајност своју пазе, а подмладак свој, од којег се надамо да ће нам народ подићи, туђим рукама предаје, онда ми је као да видим српкиње без осећања као какве мумије, онда ми је као да видим снагу народну где полако на мањак иде. Па тако мало по мало чини ми се да ће се збрисати са лице земље, — не дај Боже! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам може бити доста ''претерана'' у тим мојим мислима, може бити да више видим него што је баш у ствари; али свакако данашње стање и осећање наших мајки треба на боље окренути, ако хоћемо да нам се и срество на бољак окрене.&lt;br /&gt;
{{gap}}Зар ви, сестре моје, мислите да ми женске мало можемо учинити у корист народну? — Промислите се само, ако смо ми рђаве ако немамо свести и осећања за народ и оно што је његово, онда ће мо за собом оставити млад свет, млади народ, који ће таки исти бити као што смо и ми, а онда не ће никакво чудо бити ако нам се цео народ претвори у туђ елеменат.&lt;br /&gt;
{{gap}}Које тешке и крваве патње а које туђинштина изгнаше из наших женскиња оне врлине које су нам старе жене красиле, али опет не ћу тврдити за све, јер би то велика клевета била против оних сестара које свој матерински задатак врше по примеру наших старих мајки, и ако не баш подпуно у оној мери, а оно бар у толикој да се може народ од пропасти сачувати.&lt;br /&gt;
{{gap}}За то се ја срдачно обраћам са поузданом надом на ваљане српске мајке, које право српско осећање једне добре мајке у срцима својима негују и хране, јер оне су заиста још у стању сачувати народ свој, оне су у стању и осталима мајкама, које су заборавиле позив свој, показати и примером светлити како се одхрањују, васпитавају и негују нови чланови народа нашег! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Можда ће се наћи која мајка која ће ме оштро запитати: шта ће ми деца захвалити, и која ми је награда што се толико с дечурлијом патим? — — —&lt;br /&gt;
{{gap}}То је грешно питање! — Та је мајка свака проклета, која тако запита! Она је сама узрок што нема захвалности од претрпела труда свога. А с чега то? Ни са чега другог но са њена рђава васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што ваљана српска мајка за народ жртвује, што је, негујући своје одојче, многобројне неиспаване ноћи у труду претрпела, највећа јој је награда што је народу однеговала ваљана члана, а кадкад и врсна јунака. То је највећа наплата, срећа и уживање једној доброј мајци! — „Добре мајке одгајају столећа једно за другима, да никакве захвалности и наплате не траже за то што однеговаше народу толике стреле, сунца и славује”, вели један научник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ нам се жеље са свију страна побудише, да се један пут српске мајке из свога сна пробуде, да позбацају тешке окове проклете „етикеције” назови изображења, па да се на место тога пламен материнског одушевљења у њима подстакне и распали, јер је дело васпитања неописано велико, а по народ је наш тако нужно као кора хлеба. — Ако то неучинимо, скорим ће се на нами испунити она страшна реч Спаса нашега: „ваша деца биће вам судије ваше!” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Драге сестре! допустите ми, ја ћу о васпитању, и то о женском за сад само неколико узгредних речи прозборити, без којих се не би могли с нашим мајкама толико позабавити колико је у овај мах потребно.&lt;br /&gt;
{{gap}}Српска мајка треба да је као бистри извор, који је бистар с тога, што се његовом току свака нечистоћа мора с пута уклањати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако исто треба она својим разумом и љубављу да уклања све мане из своје куће и породице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Њен животни елеменат је љубав, али не она болесна љубав коју многе данашње наше сестре у грудима својима негују, него љубав у свој својој узвишеној лепоти, љубав својој кући, љубав породу своме, роду и народном напретку. — Та љубав кад је савршена постаје у човеку божанствена, постаје религијом!&lt;br /&gt;
{{gap}}Љубав се исто тако лепо изразити може као и љубав детиња, матерња и сестринска, а и љубав према своме мужу. Али над свима тима врлинама уздиже се у свој својој дивној величини љубав своме народу. Она жена која нема љубави спроћу свога народа, та не може имати ни матерње, сестринске, нити супружне љубави. — У тој не влада љубав, него само голи нагон!&lt;br /&gt;
{{gap}}Морамо признати, сестре моје, да је код нас у данашње време тај део васпитања, изображења и достојанства женскога врло забатаљен.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мора нас срце заболети кад погледимо наше младе девојке, које су невине и безазлене као голубићи, како певајући везу по ђерђеву или седе за разбојем, а нема нико да им каже какву ће улогу оне у свету да заузму, не ће мајке да их приправе за будућност, да им кажу да на њиним грудима лежи будућност и срећа целога народа нашег.&lt;br /&gt;
{{gap}}Истина, да се женско васпитање мора обзирати најпре на кућевни живот, али промислимо се, кућа је само један мајушни део целог нашег народа, у њој утемељује срећу једна брижљива жена, морамо дакле онда и за народ побринути се као за сопствену нашу кућу; јер ако нам је народ пун зала, ако нам народ почне пропадати, није могуће да ће породице срећне моћи остати. Народ и породице тако једно од другог зависе да ако једно посрће, друго већ пада. 
&lt;br /&gt;
{{gap}}Чланови наших породица морају се мушки одупрети данашњем нападају светском, а у тим нашим породицама немају ли мајке најглавнију улогу?&lt;br /&gt;
{{gap}}Једна мајка која са својим срцем није у стању изван куће више што замислити и осећати, та је ропкиња, а ропкиња може однеговати само робове и незналице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо у историју нашег народа, у њој се може видети, да мајка великога духа одхрањује таку и децу. Тај се пример може видети на мајци девет Југовића, мајци Краљевића Марка, царици Милици, мајци Петра Мрконића и других многих. — — —&lt;br /&gt;
{{gap}}Жена или мајка не може много да помаже народ са мачем, него са својим срцем, ал’ уз то мора ово срце бити пуно племените љубави и пожртвовања. Мајчино срце треба да мужа и сина чврсто за свој народ привеже, а и сама да верно чува дух свога народа. — На срцу женином, на грудма сестринским и из наручија мајчиног треба да муж, брат и син са достојанством и тврдом вољом прима снагу да може испунити сваку дужност спроћу народа свога. Али где ћемо ми наћи тих врлина код данашњих наших сестара, кад су им срца, у којима би требало да се нађе права врлина и човечност, јер народне потребе то данас изискују, кад су та срца често са свим празна од тих врлина, или баш ако нису празна, препуна су са које каквим пустим жељама, жељама за тренутним одирцима, цветићима и тракама. — Ми то, драге сестре, не видимо, не ћемо да оплачемо назадак народа нашег у који га саме водимо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наш народ нема довољно виших женских васпиталишта. Основна женска школа, то нам је сво срество да можемо бар нешто читати и писати научити, али наше мајке оне морају место вишег васпитања заузети, оне су свакако од саме природе позване да те дужности врше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наш женски свет обично мисли да за женско васпитање не треба се ни полак толико старати колико за мушко. Наше мајке држе да њине ћерке ништа друго не треба да знају до ли само шити, кувати, прати итд. а ако што више знају, то је одвише и није потребно. Та у толико прилика можемо чути где мајке за женско дете веле: „шта ће јој школа и толика наука, не ће моја ћерка попа ни адвокат бити.” То су обична питања наших неразумних сестара, које су раде и своје ћери неразумно однеговати и васпитати, али оне су грешне у своме неразумноме мишлењу. Женском детету треба знања као и мушком, јер макар да оно не ће попа ни адвокат бити опет девојче треба са знањем укрепити. Девојче ће временом постати мајка, мајка је свака васпитатељка своје породице, а васпиталачке науке у данашњој нужди за васпитање нашег народа превазилазе и богословске и правничке науке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Драге сестре! не припадају само синови нашем народу, него и кћери у толикој истој мери, јер као год што из незнатног зрнца од липе временом поникне дивно хладовито дрво, пуно мирисногa цвета, тако исто поникну из срца племените и мудре женскиње ваљани чланови који су срећа породици њеној, а благо и напредак народа нашег, од куда нам се слобода ближи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Човек, био муж или жена рођен је за земљу, за то треба да се за земаљско жиће добро приправимо, јер нам је у васпитању задатак да човека васпитамо за земаљског становника, тако, да може да живи поносно, трпељиво, који не треба ни у кога другога да се узда, него сам својом памећу и поштеном вештином да крчи себи пута кроз овај толиким страшним незгодама обрастели свет.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данас је тако време, и још ће горе настати у свету, па ко не умедне сам по њему ићи, тај ће до века посртати, па ма каквог вођу поред себе имао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Љубав к науци и знању, кад се у којој нашој женскињи појави, није фантазија као што многе наше сестре мисле и говоре, није сујета и безпослица, шта више она је баш противна фантазији, сујети и безпослици. Камо срећа по наш народ, да све наше жене свој ум упознају и оките са знањем којим ће себи, својој породици, па онда и целом народу помоћи и користити. Али кад би смо се и училе, не треба онда да ту науку коју учимо и знамо, на зло употребљујемо, не треба се за то учити да само у нашим друштвима сјајимо и треперимо, јер онда престаје та наука бити украсом наше женске душе. — То би могло пре приличити мушкима него нама. Ми треба да учимо за нашу децу, а не за свет, јер ако нашој деци наше знање пресадимо, с децом ћемо онда и наш народ поправити; а ако свету станемо без икакве потребне прилике и згоде нашу науку проповедати, онда ће нам се свет смејати, онда ће нас држати за фантасте, сујетне и беспослене, а што је најгоре, деца ће нам глупаци остати. — Ништа није ружније на свету него жена фантаста, сујетна и беспослена!&lt;br /&gt;
{{gap}}Дакле, учимо се, драге сестре, па науком нашом и васпитањем помозимо нашим породицама, кући и народу, па ћемо се уверити да наука код женских никаква фантазија није, јер сво знање што једна женска себи прибере, даваће нарочито својој деци, а деца ће стари народ заменути и поправити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Таква наука постаје жени средство којом децу облагорођава а народ поправља.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад смо већ рекли, да је нашим женама, нашим мајкама наука најнужнија, јер су васпитатељке своје деце, онда морамо још и неколико васпиталачких мигова овде навести, са којима ће науку своју, код своје деце знати мајка на добро да употреби.&lt;br /&gt;
{{gap}}Помислимо, зар можемо коме другом захвалити, што смо поред толиких непогода, за толико пуних искушења, јадних и чемерних година, задржали своју веру и народност, до ли нашим старим мајкама! Али није ни чудо, јер онда је највећи ступ њиховог васпитања била истинита, топла и љупка побожност и љубав к народности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Побожна мајка, њен један љубаван поглед на небо, више улије у дете побожности, него ма каква дугачка придика, ма она како речита и научна била. Кад мајка код важнијих појава природних, као при излазку и залазку сунца, при грмљавини и громовима, или прам светле звездане ноћи детенцету на крилу показује величанство, тачност и љубав божију, онда му најздравији, најсвеснији темељ побожности у срце и душу полаже.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мајка родољупка, којој је срце испуњено народним поносом, она пријатељи дете своје са народним приповедкама, са народним песмама и обичајима у којима се тако дивно ваја племенити карактер народа нашег, она га из тија принаша вери и олтару народности своје, што ће у детенцету као млада биљчица дубоко корен захватити, и годинама ће тако напредовати, да кад се те врлине, та света и узвишена осећања у њему оснаже онда ће млади члан народа нашег принети роду плод трудова своје добре и ваљане мајке. То је света истина, из тога се види колико могу мајке веру и народност у народу утемељити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пођимо даље!&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика моћ мајчина утицаја, у колико је детету највеће благо за будући живот, у толико је исто кадкад опасна и шкодљива по његово васпитање. Ништа тако мајка не воли као свој пород, то је природна љубав њена, али тој љубави треба свака српска мајка да измери границе, јер зар је једна мајка из своје превелике љубави спроћу свога детета покора починила тиме, што је претерала границе, што је прешла мере своје љубави! — Па шта из таке љубави, која нема границе, произилази? Произилази највеће зло, јер је мајка своје детенце тиме у његовим осећајима збунила, душевно га убила, а телесно убогаљило. Разнежила га је и мекушцем направила, а од таке деце кад одрасту буду људи што но веле: „свежи, одреши”, млакоње и ленштине, који су целог века научили да се други с њима брине.&lt;br /&gt;
{{gap}}Из те превелике мајчине љубави има доста сестара које непромишљају за добро и зло, него свашта својој деци допуштају. Што год зажеле то им се испунити мора, мајка га сувише љуби па му се сувише и улагује. Она се боји да ће се детету што рђаво догодити ако му што по вољи не учини. Ту онда не вреди мајчина наука, јер јој срце побеђује разум, а од таке деце постану разкошници, безобразници и самовоље.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако мајка много детету своме придикује о добру овога света, ако га сувише саветује за његова рђавија дела, онда дете обично постане највећим флегматиком, јер му је мајка са својим дугим придикама и непрестаним саветима отупила сва осећања. Дете чисто огугла, у њему изумру сва лепша осећања, а кад у детету осећања изумру, онда још док не одрасте, као за неком образином прикрива се у њему много зала, која се тек онда свету укажу кад дете човеком постане. Онда тек види и зачуди се човек како је из тако васпитаног детета хула и злочинац произишао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако се врло често са оваким поступањима спроћу свог детета мајчино срце страшно вара, па кад се најпосле види страшан плод таког васпитања, онда се обично вели: „''то му је судбина донела да таки буде''”!&lt;br /&gt;
{{gap}}Многа мајка код наших породица нешто брза са варљивим наукама и спољашњим детињим понашем. Ту мора дете брже боље учити „комплименте”, клањати, руке љубити и „динерине” правити; а нико не ће да помисли да је то рано мајмунисање опасно за идући детињи живот, за развитак његова срца и душе. — Маните се тога мајке српске, јер то није дело него само форма, а ми треба нашу децу више делу да привикавамо него голим формама, јер ће их то начинити мајмунима који само глад, бол и жеђ осећају. — ''Жан Пол'', тај чувени васпиталац женскиња вели: „''Мајке! ви кварите љубав кад заповедате да вам се она спољашњим знацима показује.''”

== Извор ==
1871. ''Млада Србадија'', 31. март, 10. април. Бр. 6. и 7. Година II, стр. 85-89; 100-105.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Феминизам]]</text>
      <sha1>j1hyl52be4k5np69bb5bu4i5xzca76s</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142476</id>
      <parentid>142448</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T07:35:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142476</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="54203" sha1="55unoesa4w293ionluzxi6kem130xc5" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Српским мајкама
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1871
| белешке=
}}
{{gap}}Кад погледимо, драге сестре моје, у све гране жића човечанског, морамо признати, да свуда мало, а много пута баш ни мало задовољства не налазимо. Колико нас год има, готово свака имамо своју бригу и жељу, њоме мислимо сретни бити; али кад ту жељу нашу постигнемо, онда тек видимо да се баш несмо њоме онако усрећили као што смо се надали. Она нас није задовољила, и жеља нам поново блуди за другим каквим задовољством, са којим исто то бива.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само кад се добро промислимо морамо признати да су жеље човечије безграничне. Што је човек више имућнији, све више тражи; кад је славан, желео би да је још славнији; кад је весео мало му је, желео би да је још веселији. Кажу људи да жеље човечије нико не може измерити.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Скупио сам злато и сребро, и царску богаштину са свију страна. Обогатио сам се и у мудрости сам напредовао више, него ма који пре мене. Све, што год ми је срце зажелело, укратио му несам; па шта сам увидео? — пита сам себе премудри Соломун, — увидео сам најпосле да је све ништа на овоме свету.” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја баш не знам је ли то тако, али то знам, и сви ми људи добро знамо, да је само једна срећа стална у животу човечијем, у којој ништа више човечије срце не жели но оно што има, што му је Бог дао, а то је стање материнско.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су бриге побочне честитој мајци, али брига за свој пород највећа је!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су радости малене проћу мајчине радости, коју она ужива у чеду своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су среће ништаве проћу оне среће коју честита мајка гледи у одојчету своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Доброј мајци све су наде малене проћу оне, коју она од свог детенцета очекује.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је свакој мајци од природе урођено, па ипак, драге сестре моје, тако смо назад пошле, да смо се и самој природи противнички одупрли!&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо само у наш женски свет, видећемо готово половину нас које јединог детенцета несмо овом свету поклониле!&lt;br /&gt;
{{gap}}Захаријина Јелисавета, и Аврамова Сара срамотише се, не смедоше међу другарице од срамоте тешке што деце немају. Онда је то највећа срамота у њином народу била, за то се и молише Богу да им поклони милост да угледају пород свој, те да им се проклетство народа са главе скине. И Бог им даде милост, дарова им пород, а оне тиме стресоше са себе љагу срамоте и проклетства.&lt;br /&gt;
{{gap}}Потомци њихови насљедише тај пробитачни обичај, па погледајмо им народ како се упиње из свих сила да остале народе надмаши.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто је то и код других народа, за то им и видимо пуне школе и улице ситне чиле дечице које ће за неколико година силан народ порасти, а ми ћемо се, овако опадајући изгубити у множини њиховој.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је то и код нас Срба у старо доба било, док још није продрла проклета туђинска, западна цивилизација у све гране живота нашег. У старо наше доба, која жена није имала деце, тој је био грех ни у цркву ићи, а камо ли у весела друштва јер се осећала за незаслужну те светиње и људског саобраћења, а народ је држао као казну божију.&lt;br /&gt;
{{gap}}А како је то данас?&lt;br /&gt;
{{gap}}Стоји л’ нам на срцу напредак народа нашег?&lt;br /&gt;
{{gap}}Чува ли нас сад тај лепи и по народ врло пробитачан обичај, који је старе наше мајке чувао?&lt;br /&gt;
{{gap}}Тежимо л’ за тим да иза себе оставимо своје име и млађане чланове народу нашем? —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам се усудила, драге сестре, врло велико питање вам задати, али не бојте се, та ви добро знате да је већ крајње време да рачуна о томе свесној браћи дамо, већ је крајње време да се та питања реше, јер се са свим већ јавно опажа да много има женскиња које немају свога порода, коме је Бог ускратио ту радост, срећу и уживање, ал врло је опет мајушан број њин напрам оних које и не желе да имају, које стају на пут и самом природном уређењу, које су противне умножавању народа свога, а све због тога што мисле да ће себи какво добро тиме учинити, јер се безбрижније, ратније живети може, а не помишљају да тиме одузимају себи највеће матерње радости, уживања и наде; не ће да знају да тиме стају на пут умножавању народа свога, којег се назадак данашњим даном тако страшно осећа и опажа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да могу, сестре моје, у сва бих звона на ларму зазвонила; да могу, викнула бих да ме свако српско срце чује, да смо само ми женскиње узрок те нам се народ умањује.&lt;br /&gt;
{{gap}}Но за сад манућу се тога, него ћу се обратити само нашим мајкама, да им кажем како свесна мати осећа и ради у одгајивању свога одојчета. А ви сестре, које деце немате, чујте уколико су мајке вредније и врсније од вас, по народ наш! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако која сестра хоће своме роду да какво добро учини, ако хоће која да родољупкињом постане, верујте ми, ничим другим у толикој мери не ће то учинити, до ли само ако буде ваљаном српском мајком постала и ваљане чланове народу дала. — Једна ваљана мати, може се рећи, да је више добра учинила тиме што је ваљану децу народу предала, него ма која она што је Бог зна каква завештања цркви учинила.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су највећи дари божији, а тиме су и извори сваке радости и среће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су најчвршћа и најмилија свеза брачнога живота, па ако их још и поправљамо, онда с њима и народ поправљамо, јер стари се свет не може поправити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је ово истина није ми нужда доказивати, то је већ самим здравим и свесним разумом доказано, али и то је доказано да су само добра деца дар божији и извор сваке радости и среће, а та доброта и ваљаност дечија ни до кога другог не стоји до ли само до ваљане мајке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Узмите се на ум дакле, добре мајке, са вашег је срца тиче поникло, са вашег ће крила оно и полетети. У вашим су дакле рукама најтање жице његовог карактера, удешавајте их по вашој племенитој вољи док су за тај посао, јер после кад се те душевне жице многостручно између себе изпреплећу и оснаже, онда су сва средства тежа, па у колико су тежа у толико су опаснија.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нема те школе, нема тога васпиталишта које би толико на детиње изображење утицаја имало, колико једна мајка! — Па и кад дете веће постане уз њу већину дана проживи, те оне њене врлине или мане, чисто му се у душу пресаде, те буде једнако као шибица оној воћки са које је скинута. С тога и јест многи наученик, многи славан и чувен у свету муж са ваљаности своје, који је брижљиву и ваљану мајку имао, готово са свим једнак изврсном карактеру њеном.&lt;br /&gt;
{{gap}}Учени Швајцарац Изелин више је пута тврдио, да кад се човек свестрано упозна са историјом света и животописом славних и чувених људи, који су са своје ваљаности, правичности и узвишених племенитих осећања и дела прославили се; између десеторице лако се може наћи девет њих који су од своје мајке те врлине и ваљаности насљедили. Ако је то тако као што тај научник тврди онда се из тога лако закључити може да је човек тешко могао ваљан бити ако није поред себе имао ваљану мајку. То исто тврде и мудри философи па веле: „''Где се год један велики муж родио и свету указао, увек му се у присенку живота његовог племенита мајка нађе, која развитљиву клицу његове величине са брижљивом љубављу негује.''”&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја бих могла још више људи именовати који познаваху људска срца, као што је Песталоција и други; али на што? — Ко само ма и овлаш о васпитању размишљавати стане, мора ми допустити да је мајкама велика снага и моћ од природе дана, и да су управо оне једине које над моралним бићем овога века а и потоњих векова одсудна утицаја имају.&lt;br /&gt;
{{gap}}
Погледајмо само у некадашње српске догађаје по нашим народним песмама, тим јединим проповедницима нашег народног живота, које и у најсиромашнију колибицу допиру. Опоменимо се Јевросиме, мајке Краљевића Марка, њој се досадило прати крваве Маркове хаљине, па га у једној народној песми, светује:
&lt;poem&gt;
     О мој синко, Краљевићу Марко,
     Остави се, синко четовања, —
     Већ ти узми рало и волове,
     Па ти ори брда и долине,
     Те сиј’, синко, шеницу бјелицу,
     Те ти рани и мене и себе.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}На Марково је срце мајчин савет тако прионуо био, да се одмах латио оног посла којим је од ње понуђен, макар да свог века није у рукама имао рала и волова. Не знам колико имамо сад синова који би на племениту жељу мајчину радили онај посао који несу никад покушавали! Али неје ни чудо, синови су то насљедили од својих мајки. Но погледајмо узор сина Марка, он је знао да га мајка на добро сјетује, он јој је веровао „да зло добра донијети неће”, па је и послушао.&lt;br /&gt;
{{gap}}На другом месту у деоби српскога царства, кад чауши дођоше по њега да каже на коме је царство, народна песма вели:
&lt;poem&gt;
     Оде Марко у господске дворе,
     Па дозива Јевросиму мајку:
     Јевросима, моја мила мајко!
     Господа се јесу завадила —
     И они се отимљу о царство,
     Међу се се хоће да поморе,
     Злаћенима да пободу ножи,
     А незнаду на коме је царство,
     Мене зову на поље Косово,
     Да им кажем на коме је царство. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Тако је Марко јавно мајци догађај који се онда на Косову у оно доба међу српском госпоштином поденуо, али тиме неје јој хтео само јавити за случај, но је тиме и савета искао, јер је знао да ће му ваљана мајка племенито саветовати као и увек. Мајка му је била анђео хранилац као што су и друге честите и ваљане мајке поред својих ваљаних синова. Она му је била добар саветник у сваком подузећу, за то му и у овај мах рече:
&lt;poem&gt;
     Сине Марко једини у мајке!
     Не била ти моја храна клета,
     Не мој, сине, говорити криво
     Не по бабу ни по стричевима,
     Већ по правди бога истинога;
     Не мој, сине, изгубити душе;
     Боље ти је изгубити главу,
     Него своју огрјешити душу.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Марко је послушан син ваљане своје мајке, јер је познавао ваљаност њезину. Неје се бојао рђава оца и славољубивих стричева, него се покоравао вољи мајчиној и правди Бога истинога. Племенита је мајка њиме владала као вихар усамљеном гранчицом. Савет јој је увек племенит био; а Марко, тај највећи јунак онога времена, он се владао по савету мајчином, по вољи једне немоћне жене! Њему неје зазор било у очи славољубиву оцу и рђавим стричевима рећи, да се за туђе не отимљу царство, јер:
&lt;poem&gt;
​     Књига каже на Урошу царство,
     Од оца је остануло сину,
     Дјетету је од кољена царство.
     Њему царство царе наручио
     На самрти кад је починуо. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Ето, драге моје сестре, ту је народ хтео да обиљежи, да покаже свету једну мајку, која је своме сину добрим васпитањем светлила као сунце беломе дану. Ту се огледа ваљана српска мајка у мајци Краљевића Марка, а у Марку се огледа ваљан српски син коме ваљана мајка племенитим осећајима душу напаја, а он је готов свагда њеној се вољи покорити јер је уверен да на добро смера.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на туђу историју, погледајмо на старе Грке и Римљане! Њихово златно доба, доба славе и величине, било је доба и најплеменитијих и најваљанијих женскиња.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на велику француску револуцију! Зар би се уз њу догодиле све оне суровости да несу женскиње, као што је познато, у највећим гресима пливале, да несу мајке без икаквих племенитих осећања биле, да несу суровошћу и лакомисленошћу претерале биле све границе пристојности и изображења!&lt;br /&gt;
{{gap}}Али доста је о том, овим сам само хтела да докажем ту велику моћ материнску над својом децом, јер је мајка баш оно средство којој најпре спада у део васпитање, њој првој спада у задатак да дете умно и телесно развије, то да утемељи и да оснажи. Она треба тој њеној задаћи да је и душом и телом одана, јер без њене брижљивости, не би могла никаква школа, никакво васпиталиште своје васпиталачке науке на добро употребити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добра је мајка у кући својој свештеница, већ из њезиних црта, из њезиних погледа биће јој чедо наравственошћу и ваљаношћу узвишено, само ако она у тим врлинама не оскудева.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад помислим на старо доба наше, кад погледим само на туђинске мајке; кад ми дођу пред очи оне, које са своје здраве свести и племените оданости живе једино за добро и срећу деце своје, онда бих се снуждила, онда би ме туга обузела, јер ако ћу право да кажем, морате са мном заједно признати да данашње наше мајке више маре за своја спољашња светила него за облагорођење душе и срца своје дечице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опростите ми, драге сестре, ал’ морам вам казати истине ради, да нам данашње наше мајке више изгледају на какав сјајан и врло скупоцен украс, коме не знамо цељи; оне више изгледају на какву нову музику која сувише ларма ал’ врло слабо одушевљава.&lt;br /&gt;
{{gap}}Толико ми имамо имућних наших па и сиромашнијих мајки, које предају своје детенце туђим рукама, да га туђа рука негује, да му туђинка улије у малено срдашце племенита осећања проћу вере и народности своје! — То је јавни доказ да је таквим нашим мајкама васпитање своје деце веома теретно и немило.&lt;br /&gt;
{{gap}}По столовима таких мајки може се видети најлепших и најскупоценијих украса од којих никакве хасне немају; код таких се мајки може видети на гомиле најновијих, пресних, туђинских романа и модских слика, а од какве васпиталачке научне књиге, која ће их поучити како ће своје одојче неговати, од тих нема ни гласа ни трага. Толики се новац троши по нашим кућама на оне ствари које само голом уживању служе; толико се троши на туђинске романе без ваљанога избора, који много, тако много шкоде нашим српкињама које своју дечицу имају; а наши школски листови, који поуке дају српским мајкама и осталим васпитаоцима нашег милог подмлатка, они пропадају, те баш ти исти којима су намењени силом хоћеју да им повичу: Бог да им душу прости! — И у томе се увиђа худо стање нашег васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика је то срамота за нас српкиње, а код тога нам је и грех који ће се са народном грдном штетом покајати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добро се зна да ми доста имамо српкиња које умеју и више језика говорити и разумевати, па се држе с тиме да су изображене; али те сестре врло греше у рачуну, јер баш таке мајке су највише заборавиле за свој свети задатак и одредбу. Таке мајке које то мисле, а противно своме задатку чине, боље би било да се упусте у разговор и познавање срца и душе детиње, њима је то најнужније од свега осталог, од њих и простије мајке траже примера, због тога што се оне саме броје у изображену класу нашег народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Где год дођемо у друштво, где год се, сестре моје, састанемо, свугде ће мо чути разговор о томе: како је ова ил’ она лепо изгледала, како је друга лепо и много на балу играла, како је
​[Страна 8]
​трећа лепо накићена и по најновијој моди очешљана, како је наместила очи и уста; а нико да се сети, да завири у срце и душу тим лепима, нико да запита шта се у њима скрива, је л’ голупче невино ил’ је гуја присојкиња. — Драге сестре! можда баш оној првој што је добро изгледала, можда баш и оној другој што је лепо и много на балу играла, а можда баш и оној трећој што је онако дивно искићена, по најновијој моди очешљана, и што је онако охоло очи наместила а уста на огледалу испеглала, можда баш њима на дому у колевци лелече малено одојче и гладно и жедно, а њу видите где се провађа и тера ћеф назови цивилизације.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад се сетим оних сестара које само туђе обичаје пригрљавају, а својих се клоне; кад се сетим оних наших мајки које само на спољашњу сјајност своју пазе, а подмладак свој, од којег се надамо да ће нам народ подићи, туђим рукама предаје, онда ми је као да видим српкиње без осећања као какве мумије, онда ми је као да видим снагу народну где полако на мањак иде. Па тако мало по мало чини ми се да ће се збрисати са лице земље, — не дај Боже! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам може бити доста ''претерана'' у тим мојим мислима, може бити да више видим него што је баш у ствари; али свакако данашње стање и осећање наших мајки треба на боље окренути, ако хоћемо да нам се и срество на бољак окрене.&lt;br /&gt;
{{gap}}Зар ви, сестре моје, мислите да ми женске мало можемо учинити у корист народну? — Промислите се само, ако смо ми рђаве ако немамо свести и осећања за народ и оно што је његово, онда ће мо за собом оставити млад свет, млади народ, који ће таки исти бити као што смо и ми, а онда не ће никакво чудо бити ако нам се цео народ претвори у туђ елеменат.&lt;br /&gt;
{{gap}}Које тешке и крваве патње а које туђинштина изгнаше из наших женскиња оне врлине које су нам старе жене красиле, али опет не ћу тврдити за све, јер би то велика клевета била против оних сестара које свој матерински задатак врше по примеру наших старих мајки, и ако не баш подпуно у оној мери, а оно бар у толикој да се може народ од пропасти сачувати.&lt;br /&gt;
{{gap}}За то се ја срдачно обраћам са поузданом надом на ваљане српске мајке, које право српско осећање једне добре мајке у срцима својима негују и хране, јер оне су заиста још у стању сачувати народ свој, оне су у стању и осталима мајкама, које су заборавиле позив свој, показати и примером светлити како се одхрањују, васпитавају и негују нови чланови народа нашег! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Можда ће се наћи која мајка која ће ме оштро запитати: шта ће ми деца захвалити, и која ми је награда што се толико с дечурлијом патим? — — —&lt;br /&gt;
{{gap}}То је грешно питање! — Та је мајка свака проклета, која тако запита! Она је сама узрок што нема захвалности од претрпела труда свога. А с чега то? Ни са чега другог но са њена рђава васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што ваљана српска мајка за народ жртвује, што је, негујући своје одојче, многобројне неиспаване ноћи у труду претрпела, највећа јој је награда што је народу однеговала ваљана члана, а кадкад и врсна јунака. То је највећа наплата, срећа и уживање једној доброј мајци! — „Добре мајке одгајају столећа једно за другима, да никакве захвалности и наплате не траже за то што однеговаше народу толике стреле, сунца и славује”, вели један научник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ нам се жеље са свију страна побудише, да се један пут српске мајке из свога сна пробуде, да позбацају тешке окове проклете „етикеције” назови изображења, па да се на место тога пламен материнског одушевљења у њима подстакне и распали, јер је дело васпитања неописано велико, а по народ је наш тако нужно као кора хлеба. — Ако то неучинимо, скорим ће се на нами испунити она страшна реч Спаса нашега: „ваша деца биће вам судије ваше!” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Драге сестре! допустите ми, ја ћу о васпитању, и то о женском за сад само неколико узгредних речи прозборити, без којих се не би могли с нашим мајкама толико позабавити колико је у овај мах потребно.&lt;br /&gt;
{{gap}}Српска мајка треба да је као бистри извор, који је бистар с тога, што се његовом току свака нечистоћа мора с пута уклањати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако исто треба она својим разумом и љубављу да уклања све мане из своје куће и породице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Њен животни елеменат је љубав, али не она болесна љубав коју многе данашње наше сестре у грудима својима негују, него љубав у свој својој узвишеној лепоти, љубав својој кући, љубав породу своме, роду и народном напретку. — Та љубав кад је савршена постаје у човеку божанствена, постаје религијом!&lt;br /&gt;
{{gap}}Љубав се исто тако лепо изразити може као и љубав детиња, матерња и сестринска, а и љубав према своме мужу. Али над свима тима врлинама уздиже се у свој својој дивној величини љубав своме народу. Она жена која нема љубави спроћу свога народа, та не може имати ни матерње, сестринске, нити супружне љубави. — У тој не влада љубав, него само голи нагон!&lt;br /&gt;
{{gap}}Морамо признати, сестре моје, да је код нас у данашње време тај део васпитања, изображења и достојанства женскога врло забатаљен.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мора нас срце заболети кад погледимо наше младе девојке, које су невине и безазлене као голубићи, како певајући везу по ђерђеву или седе за разбојем, а нема нико да им каже какву ће улогу оне у свету да заузму, не ће мајке да их приправе за будућност, да им кажу да на њиним грудима лежи будућност и срећа целога народа нашег.&lt;br /&gt;
{{gap}}Истина, да се женско васпитање мора обзирати најпре на кућевни живот, али промислимо се, кућа је само један мајушни део целог нашег народа, у њој утемељује срећу једна брижљива жена, морамо дакле онда и за народ побринути се као за сопствену нашу кућу; јер ако нам је народ пун зала, ако нам народ почне пропадати, није могуће да ће породице срећне моћи остати. Народ и породице тако једно од другог зависе да ако једно посрће, друго већ пада. 
&lt;br /&gt;
{{gap}}Чланови наших породица морају се мушки одупрети данашњем нападају светском, а у тим нашим породицама немају ли мајке најглавнију улогу?&lt;br /&gt;
{{gap}}Једна мајка која са својим срцем није у стању изван куће више што замислити и осећати, та је ропкиња, а ропкиња може однеговати само робове и незналице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо у историју нашег народа, у њој се може видети, да мајка великога духа одхрањује таку и децу. Тај се пример може видети на мајци девет Југовића, мајци Краљевића Марка, царици Милици, мајци Петра Мрконића и других многих. — — —&lt;br /&gt;
{{gap}}Жена или мајка не може много да помаже народ са мачем, него са својим срцем, ал’ уз то мора ово срце бити пуно племените љубави и пожртвовања. Мајчино срце треба да мужа и сина чврсто за свој народ привеже, а и сама да верно чува дух свога народа. — На срцу женином, на грудма сестринским и из наручија мајчиног треба да муж, брат и син са достојанством и тврдом вољом прима снагу да може испунити сваку дужност спроћу народа свога. Али где ћемо ми наћи тих врлина код данашњих наших сестара, кад су им срца, у којима би требало да се нађе права врлина и човечност, јер народне потребе то данас изискују, кад су та срца често са свим празна од тих врлина, или баш ако нису празна, препуна су са које каквим пустим жељама, жељама за тренутним одирцима, цветићима и тракама. — Ми то, драге сестре, не видимо, не ћемо да оплачемо назадак народа нашег у који га саме водимо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наш народ нема довољно виших женских васпиталишта. Основна женска школа, то нам је сво срество да можемо бар нешто читати и писати научити, али наше мајке оне морају место вишег васпитања заузети, оне су свакако од саме природе позване да те дужности врше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наш женски свет обично мисли да за женско васпитање не треба се ни полак толико старати колико за мушко. Наше мајке држе да њине ћерке ништа друго не треба да знају до ли само шити, кувати, прати итд. а ако што више знају, то је одвише и није потребно. Та у толико прилика можемо чути где мајке за женско дете веле: „шта ће јој школа и толика наука, не ће моја ћерка попа ни адвокат бити.” То су обична питања наших неразумних сестара, које су раде и своје ћери неразумно однеговати и васпитати, али оне су грешне у своме неразумноме мишлењу. Женском детету треба знања као и мушком, јер макар да оно не ће попа ни адвокат бити опет девојче треба са знањем укрепити. Девојче ће временом постати мајка, мајка је свака васпитатељка своје породице, а васпиталачке науке у данашњој нужди за васпитање нашег народа превазилазе и богословске и правничке науке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Драге сестре! не припадају само синови нашем народу, него и кћери у толикој истој мери, јер као год што из незнатног зрнца од липе временом поникне дивно хладовито дрво, пуно мирисногa цвета, тако исто поникну из срца племените и мудре женскиње ваљани чланови који су срећа породици њеној, а благо и напредак народа нашег, од куда нам се слобода ближи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Човек, био муж или жена рођен је за земљу, за то треба да се за земаљско жиће добро приправимо, јер нам је у васпитању задатак да човека васпитамо за земаљског становника, тако, да може да живи поносно, трпељиво, који не треба ни у кога другога да се узда, него сам својом памећу и поштеном вештином да крчи себи пута кроз овај толиким страшним незгодама обрастели свет.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данас је тако време, и још ће горе настати у свету, па ко не умедне сам по њему ићи, тај ће до века посртати, па ма каквог вођу поред себе имао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Љубав к науци и знању, кад се у којој нашој женскињи појави, није фантазија као што многе наше сестре мисле и говоре, није сујета и безпослица, шта више она је баш противна фантазији, сујети и безпослици. Камо срећа по наш народ, да све наше жене свој ум упознају и оките са знањем којим ће себи, својој породици, па онда и целом народу помоћи и користити. Али кад би смо се и училе, не треба онда да ту науку коју учимо и знамо, на зло употребљујемо, не треба се за то учити да само у нашим друштвима сјајимо и треперимо, јер онда престаје та наука бити украсом наше женске душе. — То би могло пре приличити мушкима него нама. Ми треба да учимо за нашу децу, а не за свет, јер ако нашој деци наше знање пресадимо, с децом ћемо онда и наш народ поправити; а ако свету станемо без икакве потребне прилике и згоде нашу науку проповедати, онда ће нам се свет смејати, онда ће нас држати за фантасте, сујетне и беспослене, а што је најгоре, деца ће нам глупаци остати. — Ништа није ружније на свету него жена фантаста, сујетна и беспослена!&lt;br /&gt;
{{gap}}Дакле, учимо се, драге сестре, па науком нашом и васпитањем помозимо нашим породицама, кући и народу, па ћемо се уверити да наука код женских никаква фантазија није, јер сво знање што једна женска себи прибере, даваће нарочито својој деци, а деца ће стари народ заменути и поправити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Таква наука постаје жени средство којом децу облагорођава а народ поправља.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад смо већ рекли, да је нашим женама, нашим мајкама наука најнужнија, јер су васпитатељке своје деце, онда морамо још и неколико васпиталачких мигова овде навести, са којима ће науку своју, код своје деце знати мајка на добро да употреби.&lt;br /&gt;
{{gap}}Помислимо, зар можемо коме другом захвалити, што смо поред толиких непогода, за толико пуних искушења, јадних и чемерних година, задржали своју веру и народност, до ли нашим старим мајкама! Али није ни чудо, јер онда је највећи ступ њиховог васпитања била истинита, топла и љупка побожност и љубав к народности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Побожна мајка, њен један љубаван поглед на небо, више улије у дете побожности, него ма каква дугачка придика, ма она како речита и научна била. Кад мајка код важнијих појава природних, као при излазку и залазку сунца, при грмљавини и громовима, или прам светле звездане ноћи детенцету на крилу показује величанство, тачност и љубав божију, онда му најздравији, најсвеснији темељ побожности у срце и душу полаже.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мајка родољупка, којој је срце испуњено народним поносом, она пријатељи дете своје са народним приповедкама, са народним песмама и обичајима у којима се тако дивно ваја племенити карактер народа нашег, она га из тија принаша вери и олтару народности своје, што ће у детенцету као млада биљчица дубоко корен захватити, и годинама ће тако напредовати, да кад се те врлине, та света и узвишена осећања у њему оснаже онда ће млади члан народа нашег принети роду плод трудова своје добре и ваљане мајке. То је света истина, из тога се види колико могу мајке веру и народност у народу утемељити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пођимо даље!&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика моћ мајчина утицаја, у колико је детету највеће благо за будући живот, у толико је исто кадкад опасна и шкодљива по његово васпитање. Ништа тако мајка не воли као свој пород, то је природна љубав њена, али тој љубави треба свака српска мајка да измери границе, јер зар је једна мајка из своје превелике љубави спроћу свога детета покора починила тиме, што је претерала границе, што је прешла мере своје љубави! — Па шта из таке љубави, која нема границе, произилази? Произилази највеће зло, јер је мајка своје детенце тиме у његовим осећајима збунила, душевно га убила, а телесно убогаљило. Разнежила га је и мекушцем направила, а од таке деце кад одрасту буду људи што но веле: „свежи, одреши”, млакоње и ленштине, који су целог века научили да се други с њима брине.&lt;br /&gt;
{{gap}}Из те превелике мајчине љубави има доста сестара које непромишљају за добро и зло, него свашта својој деци допуштају. Што год зажеле то им се испунити мора, мајка га сувише љуби па му се сувише и улагује. Она се боји да ће се детету што рђаво догодити ако му што по вољи не учини. Ту онда не вреди мајчина наука, јер јој срце побеђује разум, а од таке деце постану разкошници, безобразници и самовоље.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако мајка много детету своме придикује о добру овога света, ако га сувише саветује за његова рђавија дела, онда дете обично постане највећим флегматиком, јер му је мајка са својим дугим придикама и непрестаним саветима отупила сва осећања. Дете чисто огугла, у њему изумру сва лепша осећања, а кад у детету осећања изумру, онда још док не одрасте, као за неком образином прикрива се у њему много зала, која се тек онда свету укажу кад дете човеком постане. Онда тек види и зачуди се човек како је из тако васпитаног детета хула и злочинац произишао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако се врло често са оваким поступањима спроћу свог детета мајчино срце страшно вара, па кад се најпосле види страшан плод таког васпитања, онда се обично вели: „''то му је судбина донела да таки буде''”!&lt;br /&gt;
{{gap}}Многа мајка код наших породица нешто брза са варљивим наукама и спољашњим детињим понашем. Ту мора дете брже боље учити „комплименте”, клањати, руке љубити и „динерине” правити; а нико не ће да помисли да је то рано мајмунисање опасно за идући детињи живот, за развитак његова срца и душе. — Маните се тога мајке српске, јер то није дело него само форма, а ми треба нашу децу више делу да привикавамо него голим формама, јер ће их то начинити мајмунима који само глад, бол и жеђ осећају. — ''Жан Пол'', тај чувени васпиталац женскиња вели: „''Мајке! ви кварите љубав кад заповедате да вам се она спољашњим знацима показује.''”&lt;br /&gt;
{{gap}}Данашњим даном има и таких мајки које пре времена претоваравају наукама своју малушну децу, па шта тиме постигну? Ништа више него претоваривање неразумљивих израза на млађани ум малога детенцета, које га смете у своме природном развитку.&lt;br /&gt;
{{gap}}Многе мајке баш траже својој деци угодности таке које им кваре њихова невина срдашца. У данашње време видимо ми да и оно мало детенце у позориште доведу, у место да се у гратичијим забавља, у место да се природом весели и из ње што научи, мора сирото као уковано тамо у позоришту седети да слуша уздисаје и гледи тугу какве веште глумице у жалосној улози, а мајка не ће да помисли, да ће то у њеном детету, кћерци или синчићу у велики утисак учинити не ће да помисли, да ће тиме учинити да што пре корен сентименталности у срцу детињем захвати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми данас већ и за децу игранке држимо. Са одећом њиховом правимо их читавим пајацима, у место да их пустимо да им природа тело развије, а ми их још утежемо у пркос природи, те правимо од њих тесногруде и шкрофулозне богаљеве. Хоћемо силом да им удубимо у главу ону рђаву пословицу овога века, да „човека одећа човеком прави.”

== Извор ==
1871. ''Млада Србадија'', 31. март, 10. април. Бр. 6. и 7. Година II, стр. 85-89; 100-105.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Феминизам]]</text>
      <sha1>55unoesa4w293ionluzxi6kem130xc5</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142477</id>
      <parentid>142476</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T07:40:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142477</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="55284" sha1="2mmzun8rtdaqqlgnsx8ihn0rf8qpm34" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Српским мајкама
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1871
| белешке=
}}
{{gap}}Кад погледимо, драге сестре моје, у све гране жића човечанског, морамо признати, да свуда мало, а много пута баш ни мало задовољства не налазимо. Колико нас год има, готово свака имамо своју бригу и жељу, њоме мислимо сретни бити; али кад ту жељу нашу постигнемо, онда тек видимо да се баш несмо њоме онако усрећили као што смо се надали. Она нас није задовољила, и жеља нам поново блуди за другим каквим задовољством, са којим исто то бива.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само кад се добро промислимо морамо признати да су жеље човечије безграничне. Што је човек више имућнији, све више тражи; кад је славан, желео би да је још славнији; кад је весео мало му је, желео би да је још веселији. Кажу људи да жеље човечије нико не може измерити.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Скупио сам злато и сребро, и царску богаштину са свију страна. Обогатио сам се и у мудрости сам напредовао више, него ма који пре мене. Све, што год ми је срце зажелело, укратио му несам; па шта сам увидео? — пита сам себе премудри Соломун, — увидео сам најпосле да је све ништа на овоме свету.” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја баш не знам је ли то тако, али то знам, и сви ми људи добро знамо, да је само једна срећа стална у животу човечијем, у којој ништа више човечије срце не жели но оно што има, што му је Бог дао, а то је стање материнско.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су бриге побочне честитој мајци, али брига за свој пород највећа је!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су радости малене проћу мајчине радости, коју она ужива у чеду своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су среће ништаве проћу оне среће коју честита мајка гледи у одојчету своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Доброј мајци све су наде малене проћу оне, коју она од свог детенцета очекује.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је свакој мајци од природе урођено, па ипак, драге сестре моје, тако смо назад пошле, да смо се и самој природи противнички одупрли!&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо само у наш женски свет, видећемо готово половину нас које јединог детенцета несмо овом свету поклониле!&lt;br /&gt;
{{gap}}Захаријина Јелисавета, и Аврамова Сара срамотише се, не смедоше међу другарице од срамоте тешке што деце немају. Онда је то највећа срамота у њином народу била, за то се и молише Богу да им поклони милост да угледају пород свој, те да им се проклетство народа са главе скине. И Бог им даде милост, дарова им пород, а оне тиме стресоше са себе љагу срамоте и проклетства.&lt;br /&gt;
{{gap}}Потомци њихови насљедише тај пробитачни обичај, па погледајмо им народ како се упиње из свих сила да остале народе надмаши.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто је то и код других народа, за то им и видимо пуне школе и улице ситне чиле дечице које ће за неколико година силан народ порасти, а ми ћемо се, овако опадајући изгубити у множини њиховој.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је то и код нас Срба у старо доба било, док још није продрла проклета туђинска, западна цивилизација у све гране живота нашег. У старо наше доба, која жена није имала деце, тој је био грех ни у цркву ићи, а камо ли у весела друштва јер се осећала за незаслужну те светиње и људског саобраћења, а народ је држао као казну божију.&lt;br /&gt;
{{gap}}А како је то данас?&lt;br /&gt;
{{gap}}Стоји л’ нам на срцу напредак народа нашег?&lt;br /&gt;
{{gap}}Чува ли нас сад тај лепи и по народ врло пробитачан обичај, који је старе наше мајке чувао?&lt;br /&gt;
{{gap}}Тежимо л’ за тим да иза себе оставимо своје име и млађане чланове народу нашем? —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам се усудила, драге сестре, врло велико питање вам задати, али не бојте се, та ви добро знате да је већ крајње време да рачуна о томе свесној браћи дамо, већ је крајње време да се та питања реше, јер се са свим већ јавно опажа да много има женскиња које немају свога порода, коме је Бог ускратио ту радост, срећу и уживање, ал врло је опет мајушан број њин напрам оних које и не желе да имају, које стају на пут и самом природном уређењу, које су противне умножавању народа свога, а све због тога што мисле да ће себи какво добро тиме учинити, јер се безбрижније, ратније живети може, а не помишљају да тиме одузимају себи највеће матерње радости, уживања и наде; не ће да знају да тиме стају на пут умножавању народа свога, којег се назадак данашњим даном тако страшно осећа и опажа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да могу, сестре моје, у сва бих звона на ларму зазвонила; да могу, викнула бих да ме свако српско срце чује, да смо само ми женскиње узрок те нам се народ умањује.&lt;br /&gt;
{{gap}}Но за сад манућу се тога, него ћу се обратити само нашим мајкама, да им кажем како свесна мати осећа и ради у одгајивању свога одојчета. А ви сестре, које деце немате, чујте уколико су мајке вредније и врсније од вас, по народ наш! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако која сестра хоће своме роду да какво добро учини, ако хоће која да родољупкињом постане, верујте ми, ничим другим у толикој мери не ће то учинити, до ли само ако буде ваљаном српском мајком постала и ваљане чланове народу дала. — Једна ваљана мати, може се рећи, да је више добра учинила тиме што је ваљану децу народу предала, него ма која она што је Бог зна каква завештања цркви учинила.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су највећи дари божији, а тиме су и извори сваке радости и среће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су најчвршћа и најмилија свеза брачнога живота, па ако их још и поправљамо, онда с њима и народ поправљамо, јер стари се свет не може поправити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је ово истина није ми нужда доказивати, то је већ самим здравим и свесним разумом доказано, али и то је доказано да су само добра деца дар божији и извор сваке радости и среће, а та доброта и ваљаност дечија ни до кога другог не стоји до ли само до ваљане мајке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Узмите се на ум дакле, добре мајке, са вашег је срца тиче поникло, са вашег ће крила оно и полетети. У вашим су дакле рукама најтање жице његовог карактера, удешавајте их по вашој племенитој вољи док су за тај посао, јер после кад се те душевне жице многостручно између себе изпреплећу и оснаже, онда су сва средства тежа, па у колико су тежа у толико су опаснија.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нема те школе, нема тога васпиталишта које би толико на детиње изображење утицаја имало, колико једна мајка! — Па и кад дете веће постане уз њу већину дана проживи, те оне њене врлине или мане, чисто му се у душу пресаде, те буде једнако као шибица оној воћки са које је скинута. С тога и јест многи наученик, многи славан и чувен у свету муж са ваљаности своје, који је брижљиву и ваљану мајку имао, готово са свим једнак изврсном карактеру њеном.&lt;br /&gt;
{{gap}}Учени Швајцарац Изелин више је пута тврдио, да кад се човек свестрано упозна са историјом света и животописом славних и чувених људи, који су са своје ваљаности, правичности и узвишених племенитих осећања и дела прославили се; између десеторице лако се може наћи девет њих који су од своје мајке те врлине и ваљаности насљедили. Ако је то тако као што тај научник тврди онда се из тога лако закључити може да је човек тешко могао ваљан бити ако није поред себе имао ваљану мајку. То исто тврде и мудри философи па веле: „''Где се год један велики муж родио и свету указао, увек му се у присенку живота његовог племенита мајка нађе, која развитљиву клицу његове величине са брижљивом љубављу негује.''”&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја бих могла још више људи именовати који познаваху људска срца, као што је Песталоција и други; али на што? — Ко само ма и овлаш о васпитању размишљавати стане, мора ми допустити да је мајкама велика снага и моћ од природе дана, и да су управо оне једине које над моралним бићем овога века а и потоњих векова одсудна утицаја имају.&lt;br /&gt;
{{gap}}
Погледајмо само у некадашње српске догађаје по нашим народним песмама, тим јединим проповедницима нашег народног живота, које и у најсиромашнију колибицу допиру. Опоменимо се Јевросиме, мајке Краљевића Марка, њој се досадило прати крваве Маркове хаљине, па га у једној народној песми, светује:
&lt;poem&gt;
     О мој синко, Краљевићу Марко,
     Остави се, синко четовања, —
     Већ ти узми рало и волове,
     Па ти ори брда и долине,
     Те сиј’, синко, шеницу бјелицу,
     Те ти рани и мене и себе.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}На Марково је срце мајчин савет тако прионуо био, да се одмах латио оног посла којим је од ње понуђен, макар да свог века није у рукама имао рала и волова. Не знам колико имамо сад синова који би на племениту жељу мајчину радили онај посао који несу никад покушавали! Али неје ни чудо, синови су то насљедили од својих мајки. Но погледајмо узор сина Марка, он је знао да га мајка на добро сјетује, он јој је веровао „да зло добра донијети неће”, па је и послушао.&lt;br /&gt;
{{gap}}На другом месту у деоби српскога царства, кад чауши дођоше по њега да каже на коме је царство, народна песма вели:
&lt;poem&gt;
     Оде Марко у господске дворе,
     Па дозива Јевросиму мајку:
     Јевросима, моја мила мајко!
     Господа се јесу завадила —
     И они се отимљу о царство,
     Међу се се хоће да поморе,
     Злаћенима да пободу ножи,
     А незнаду на коме је царство,
     Мене зову на поље Косово,
     Да им кажем на коме је царство. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Тако је Марко јавно мајци догађај који се онда на Косову у оно доба међу српском госпоштином поденуо, али тиме неје јој хтео само јавити за случај, но је тиме и савета искао, јер је знао да ће му ваљана мајка племенито саветовати као и увек. Мајка му је била анђео хранилац као што су и друге честите и ваљане мајке поред својих ваљаних синова. Она му је била добар саветник у сваком подузећу, за то му и у овај мах рече:
&lt;poem&gt;
     Сине Марко једини у мајке!
     Не била ти моја храна клета,
     Не мој, сине, говорити криво
     Не по бабу ни по стричевима,
     Већ по правди бога истинога;
     Не мој, сине, изгубити душе;
     Боље ти је изгубити главу,
     Него своју огрјешити душу.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Марко је послушан син ваљане своје мајке, јер је познавао ваљаност њезину. Неје се бојао рђава оца и славољубивих стричева, него се покоравао вољи мајчиној и правди Бога истинога. Племенита је мајка њиме владала као вихар усамљеном гранчицом. Савет јој је увек племенит био; а Марко, тај највећи јунак онога времена, он се владао по савету мајчином, по вољи једне немоћне жене! Њему неје зазор било у очи славољубиву оцу и рђавим стричевима рећи, да се за туђе не отимљу царство, јер:
&lt;poem&gt;
​     Књига каже на Урошу царство,
     Од оца је остануло сину,
     Дјетету је од кољена царство.
     Њему царство царе наручио
     На самрти кад је починуо. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Ето, драге моје сестре, ту је народ хтео да обиљежи, да покаже свету једну мајку, која је своме сину добрим васпитањем светлила као сунце беломе дану. Ту се огледа ваљана српска мајка у мајци Краљевића Марка, а у Марку се огледа ваљан српски син коме ваљана мајка племенитим осећајима душу напаја, а он је готов свагда њеној се вољи покорити јер је уверен да на добро смера.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на туђу историју, погледајмо на старе Грке и Римљане! Њихово златно доба, доба славе и величине, било је доба и најплеменитијих и најваљанијих женскиња.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на велику француску револуцију! Зар би се уз њу догодиле све оне суровости да несу женскиње, као што је познато, у највећим гресима пливале, да несу мајке без икаквих племенитих осећања биле, да несу суровошћу и лакомисленошћу претерале биле све границе пристојности и изображења!&lt;br /&gt;
{{gap}}Али доста је о том, овим сам само хтела да докажем ту велику моћ материнску над својом децом, јер је мајка баш оно средство којој најпре спада у део васпитање, њој првој спада у задатак да дете умно и телесно развије, то да утемељи и да оснажи. Она треба тој њеној задаћи да је и душом и телом одана, јер без њене брижљивости, не би могла никаква школа, никакво васпиталиште своје васпиталачке науке на добро употребити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добра је мајка у кући својој свештеница, већ из њезиних црта, из њезиних погледа биће јој чедо наравственошћу и ваљаношћу узвишено, само ако она у тим врлинама не оскудева.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад помислим на старо доба наше, кад погледим само на туђинске мајке; кад ми дођу пред очи оне, које са своје здраве свести и племените оданости живе једино за добро и срећу деце своје, онда бих се снуждила, онда би ме туга обузела, јер ако ћу право да кажем, морате са мном заједно признати да данашње наше мајке више маре за своја спољашња светила него за облагорођење душе и срца своје дечице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опростите ми, драге сестре, ал’ морам вам казати истине ради, да нам данашње наше мајке више изгледају на какав сјајан и врло скупоцен украс, коме не знамо цељи; оне више изгледају на какву нову музику која сувише ларма ал’ врло слабо одушевљава.&lt;br /&gt;
{{gap}}Толико ми имамо имућних наших па и сиромашнијих мајки, које предају своје детенце туђим рукама, да га туђа рука негује, да му туђинка улије у малено срдашце племенита осећања проћу вере и народности своје! — То је јавни доказ да је таквим нашим мајкама васпитање своје деце веома теретно и немило.&lt;br /&gt;
{{gap}}По столовима таких мајки може се видети најлепших и најскупоценијих украса од којих никакве хасне немају; код таких се мајки може видети на гомиле најновијих, пресних, туђинских романа и модских слика, а од какве васпиталачке научне књиге, која ће их поучити како ће своје одојче неговати, од тих нема ни гласа ни трага. Толики се новац троши по нашим кућама на оне ствари које само голом уживању служе; толико се троши на туђинске романе без ваљанога избора, који много, тако много шкоде нашим српкињама које своју дечицу имају; а наши школски листови, који поуке дају српским мајкама и осталим васпитаоцима нашег милог подмлатка, они пропадају, те баш ти исти којима су намењени силом хоћеју да им повичу: Бог да им душу прости! — И у томе се увиђа худо стање нашег васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика је то срамота за нас српкиње, а код тога нам је и грех који ће се са народном грдном штетом покајати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добро се зна да ми доста имамо српкиња које умеју и више језика говорити и разумевати, па се држе с тиме да су изображене; али те сестре врло греше у рачуну, јер баш таке мајке су највише заборавиле за свој свети задатак и одредбу. Таке мајке које то мисле, а противно своме задатку чине, боље би било да се упусте у разговор и познавање срца и душе детиње, њима је то најнужније од свега осталог, од њих и простије мајке траже примера, због тога што се оне саме броје у изображену класу нашег народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Где год дођемо у друштво, где год се, сестре моје, састанемо, свугде ће мо чути разговор о томе: како је ова ил’ она лепо изгледала, како је друга лепо и много на балу играла, како је
​[Страна 8]
​трећа лепо накићена и по најновијој моди очешљана, како је наместила очи и уста; а нико да се сети, да завири у срце и душу тим лепима, нико да запита шта се у њима скрива, је л’ голупче невино ил’ је гуја присојкиња. — Драге сестре! можда баш оној првој што је добро изгледала, можда баш и оној другој што је лепо и много на балу играла, а можда баш и оној трећој што је онако дивно искићена, по најновијој моди очешљана, и што је онако охоло очи наместила а уста на огледалу испеглала, можда баш њима на дому у колевци лелече малено одојче и гладно и жедно, а њу видите где се провађа и тера ћеф назови цивилизације.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад се сетим оних сестара које само туђе обичаје пригрљавају, а својих се клоне; кад се сетим оних наших мајки које само на спољашњу сјајност своју пазе, а подмладак свој, од којег се надамо да ће нам народ подићи, туђим рукама предаје, онда ми је као да видим српкиње без осећања као какве мумије, онда ми је као да видим снагу народну где полако на мањак иде. Па тако мало по мало чини ми се да ће се збрисати са лице земље, — не дај Боже! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам може бити доста ''претерана'' у тим мојим мислима, може бити да више видим него што је баш у ствари; али свакако данашње стање и осећање наших мајки треба на боље окренути, ако хоћемо да нам се и срество на бољак окрене.&lt;br /&gt;
{{gap}}Зар ви, сестре моје, мислите да ми женске мало можемо учинити у корист народну? — Промислите се само, ако смо ми рђаве ако немамо свести и осећања за народ и оно што је његово, онда ће мо за собом оставити млад свет, млади народ, који ће таки исти бити као што смо и ми, а онда не ће никакво чудо бити ако нам се цео народ претвори у туђ елеменат.&lt;br /&gt;
{{gap}}Које тешке и крваве патње а које туђинштина изгнаше из наших женскиња оне врлине које су нам старе жене красиле, али опет не ћу тврдити за све, јер би то велика клевета била против оних сестара које свој матерински задатак врше по примеру наших старих мајки, и ако не баш подпуно у оној мери, а оно бар у толикој да се може народ од пропасти сачувати.&lt;br /&gt;
{{gap}}За то се ја срдачно обраћам са поузданом надом на ваљане српске мајке, које право српско осећање једне добре мајке у срцима својима негују и хране, јер оне су заиста још у стању сачувати народ свој, оне су у стању и осталима мајкама, које су заборавиле позив свој, показати и примером светлити како се одхрањују, васпитавају и негују нови чланови народа нашег! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Можда ће се наћи која мајка која ће ме оштро запитати: шта ће ми деца захвалити, и која ми је награда што се толико с дечурлијом патим? — — —&lt;br /&gt;
{{gap}}То је грешно питање! — Та је мајка свака проклета, која тако запита! Она је сама узрок што нема захвалности од претрпела труда свога. А с чега то? Ни са чега другог но са њена рђава васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што ваљана српска мајка за народ жртвује, што је, негујући своје одојче, многобројне неиспаване ноћи у труду претрпела, највећа јој је награда што је народу однеговала ваљана члана, а кадкад и врсна јунака. То је највећа наплата, срећа и уживање једној доброј мајци! — „Добре мајке одгајају столећа једно за другима, да никакве захвалности и наплате не траже за то што однеговаше народу толике стреле, сунца и славује”, вели један научник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ нам се жеље са свију страна побудише, да се један пут српске мајке из свога сна пробуде, да позбацају тешке окове проклете „етикеције” назови изображења, па да се на место тога пламен материнског одушевљења у њима подстакне и распали, јер је дело васпитања неописано велико, а по народ је наш тако нужно као кора хлеба. — Ако то неучинимо, скорим ће се на нами испунити она страшна реч Спаса нашега: „ваша деца биће вам судије ваше!” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Драге сестре! допустите ми, ја ћу о васпитању, и то о женском за сад само неколико узгредних речи прозборити, без којих се не би могли с нашим мајкама толико позабавити колико је у овај мах потребно.&lt;br /&gt;
{{gap}}Српска мајка треба да је као бистри извор, који је бистар с тога, што се његовом току свака нечистоћа мора с пута уклањати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако исто треба она својим разумом и љубављу да уклања све мане из своје куће и породице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Њен животни елеменат је љубав, али не она болесна љубав коју многе данашње наше сестре у грудима својима негују, него љубав у свој својој узвишеној лепоти, љубав својој кући, љубав породу своме, роду и народном напретку. — Та љубав кад је савршена постаје у човеку божанствена, постаје религијом!&lt;br /&gt;
{{gap}}Љубав се исто тако лепо изразити може као и љубав детиња, матерња и сестринска, а и љубав према своме мужу. Али над свима тима врлинама уздиже се у свој својој дивној величини љубав своме народу. Она жена која нема љубави спроћу свога народа, та не може имати ни матерње, сестринске, нити супружне љубави. — У тој не влада љубав, него само голи нагон!&lt;br /&gt;
{{gap}}Морамо признати, сестре моје, да је код нас у данашње време тај део васпитања, изображења и достојанства женскога врло забатаљен.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мора нас срце заболети кад погледимо наше младе девојке, које су невине и безазлене као голубићи, како певајући везу по ђерђеву или седе за разбојем, а нема нико да им каже какву ће улогу оне у свету да заузму, не ће мајке да их приправе за будућност, да им кажу да на њиним грудима лежи будућност и срећа целога народа нашег.&lt;br /&gt;
{{gap}}Истина, да се женско васпитање мора обзирати најпре на кућевни живот, али промислимо се, кућа је само један мајушни део целог нашег народа, у њој утемељује срећу једна брижљива жена, морамо дакле онда и за народ побринути се као за сопствену нашу кућу; јер ако нам је народ пун зала, ако нам народ почне пропадати, није могуће да ће породице срећне моћи остати. Народ и породице тако једно од другог зависе да ако једно посрће, друго већ пада. 
&lt;br /&gt;
{{gap}}Чланови наших породица морају се мушки одупрети данашњем нападају светском, а у тим нашим породицама немају ли мајке најглавнију улогу?&lt;br /&gt;
{{gap}}Једна мајка која са својим срцем није у стању изван куће више што замислити и осећати, та је ропкиња, а ропкиња може однеговати само робове и незналице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо у историју нашег народа, у њој се може видети, да мајка великога духа одхрањује таку и децу. Тај се пример може видети на мајци девет Југовића, мајци Краљевића Марка, царици Милици, мајци Петра Мрконића и других многих. — — —&lt;br /&gt;
{{gap}}Жена или мајка не може много да помаже народ са мачем, него са својим срцем, ал’ уз то мора ово срце бити пуно племените љубави и пожртвовања. Мајчино срце треба да мужа и сина чврсто за свој народ привеже, а и сама да верно чува дух свога народа. — На срцу женином, на грудма сестринским и из наручија мајчиног треба да муж, брат и син са достојанством и тврдом вољом прима снагу да може испунити сваку дужност спроћу народа свога. Али где ћемо ми наћи тих врлина код данашњих наших сестара, кад су им срца, у којима би требало да се нађе права врлина и човечност, јер народне потребе то данас изискују, кад су та срца често са свим празна од тих врлина, или баш ако нису празна, препуна су са које каквим пустим жељама, жељама за тренутним одирцима, цветићима и тракама. — Ми то, драге сестре, не видимо, не ћемо да оплачемо назадак народа нашег у који га саме водимо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наш народ нема довољно виших женских васпиталишта. Основна женска школа, то нам је сво срество да можемо бар нешто читати и писати научити, али наше мајке оне морају место вишег васпитања заузети, оне су свакако од саме природе позване да те дужности врше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наш женски свет обично мисли да за женско васпитање не треба се ни полак толико старати колико за мушко. Наше мајке држе да њине ћерке ништа друго не треба да знају до ли само шити, кувати, прати итд. а ако што више знају, то је одвише и није потребно. Та у толико прилика можемо чути где мајке за женско дете веле: „шта ће јој школа и толика наука, не ће моја ћерка попа ни адвокат бити.” То су обична питања наших неразумних сестара, које су раде и своје ћери неразумно однеговати и васпитати, али оне су грешне у своме неразумноме мишлењу. Женском детету треба знања као и мушком, јер макар да оно не ће попа ни адвокат бити опет девојче треба са знањем укрепити. Девојче ће временом постати мајка, мајка је свака васпитатељка своје породице, а васпиталачке науке у данашњој нужди за васпитање нашег народа превазилазе и богословске и правничке науке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Драге сестре! не припадају само синови нашем народу, него и кћери у толикој истој мери, јер као год што из незнатног зрнца од липе временом поникне дивно хладовито дрво, пуно мирисногa цвета, тако исто поникну из срца племените и мудре женскиње ваљани чланови који су срећа породици њеној, а благо и напредак народа нашег, од куда нам се слобода ближи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Човек, био муж или жена рођен је за земљу, за то треба да се за земаљско жиће добро приправимо, јер нам је у васпитању задатак да човека васпитамо за земаљског становника, тако, да може да живи поносно, трпељиво, који не треба ни у кога другога да се узда, него сам својом памећу и поштеном вештином да крчи себи пута кроз овај толиким страшним незгодама обрастели свет.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данас је тако време, и још ће горе настати у свету, па ко не умедне сам по њему ићи, тај ће до века посртати, па ма каквог вођу поред себе имао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Љубав к науци и знању, кад се у којој нашој женскињи појави, није фантазија као што многе наше сестре мисле и говоре, није сујета и безпослица, шта више она је баш противна фантазији, сујети и безпослици. Камо срећа по наш народ, да све наше жене свој ум упознају и оките са знањем којим ће себи, својој породици, па онда и целом народу помоћи и користити. Али кад би смо се и училе, не треба онда да ту науку коју учимо и знамо, на зло употребљујемо, не треба се за то учити да само у нашим друштвима сјајимо и треперимо, јер онда престаје та наука бити украсом наше женске душе. — То би могло пре приличити мушкима него нама. Ми треба да учимо за нашу децу, а не за свет, јер ако нашој деци наше знање пресадимо, с децом ћемо онда и наш народ поправити; а ако свету станемо без икакве потребне прилике и згоде нашу науку проповедати, онда ће нам се свет смејати, онда ће нас држати за фантасте, сујетне и беспослене, а што је најгоре, деца ће нам глупаци остати. — Ништа није ружније на свету него жена фантаста, сујетна и беспослена!&lt;br /&gt;
{{gap}}Дакле, учимо се, драге сестре, па науком нашом и васпитањем помозимо нашим породицама, кући и народу, па ћемо се уверити да наука код женских никаква фантазија није, јер сво знање што једна женска себи прибере, даваће нарочито својој деци, а деца ће стари народ заменути и поправити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Таква наука постаје жени средство којом децу облагорођава а народ поправља.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад смо већ рекли, да је нашим женама, нашим мајкама наука најнужнија, јер су васпитатељке своје деце, онда морамо још и неколико васпиталачких мигова овде навести, са којима ће науку своју, код своје деце знати мајка на добро да употреби.&lt;br /&gt;
{{gap}}Помислимо, зар можемо коме другом захвалити, што смо поред толиких непогода, за толико пуних искушења, јадних и чемерних година, задржали своју веру и народност, до ли нашим старим мајкама! Али није ни чудо, јер онда је највећи ступ њиховог васпитања била истинита, топла и љупка побожност и љубав к народности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Побожна мајка, њен један љубаван поглед на небо, више улије у дете побожности, него ма каква дугачка придика, ма она како речита и научна била. Кад мајка код важнијих појава природних, као при излазку и залазку сунца, при грмљавини и громовима, или прам светле звездане ноћи детенцету на крилу показује величанство, тачност и љубав божију, онда му најздравији, најсвеснији темељ побожности у срце и душу полаже.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мајка родољупка, којој је срце испуњено народним поносом, она пријатељи дете своје са народним приповедкама, са народним песмама и обичајима у којима се тако дивно ваја племенити карактер народа нашег, она га из тија принаша вери и олтару народности своје, што ће у детенцету као млада биљчица дубоко корен захватити, и годинама ће тако напредовати, да кад се те врлине, та света и узвишена осећања у њему оснаже онда ће млади члан народа нашег принети роду плод трудова своје добре и ваљане мајке. То је света истина, из тога се види колико могу мајке веру и народност у народу утемељити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пођимо даље!&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика моћ мајчина утицаја, у колико је детету највеће благо за будући живот, у толико је исто кадкад опасна и шкодљива по његово васпитање. Ништа тако мајка не воли као свој пород, то је природна љубав њена, али тој љубави треба свака српска мајка да измери границе, јер зар је једна мајка из своје превелике љубави спроћу свога детета покора починила тиме, што је претерала границе, што је прешла мере своје љубави! — Па шта из таке љубави, која нема границе, произилази? Произилази највеће зло, јер је мајка своје детенце тиме у његовим осећајима збунила, душевно га убила, а телесно убогаљило. Разнежила га је и мекушцем направила, а од таке деце кад одрасту буду људи што но веле: „свежи, одреши”, млакоње и ленштине, који су целог века научили да се други с њима брине.&lt;br /&gt;
{{gap}}Из те превелике мајчине љубави има доста сестара које непромишљају за добро и зло, него свашта својој деци допуштају. Што год зажеле то им се испунити мора, мајка га сувише љуби па му се сувише и улагује. Она се боји да ће се детету што рђаво догодити ако му што по вољи не учини. Ту онда не вреди мајчина наука, јер јој срце побеђује разум, а од таке деце постану разкошници, безобразници и самовоље.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако мајка много детету своме придикује о добру овога света, ако га сувише саветује за његова рђавија дела, онда дете обично постане највећим флегматиком, јер му је мајка са својим дугим придикама и непрестаним саветима отупила сва осећања. Дете чисто огугла, у њему изумру сва лепша осећања, а кад у детету осећања изумру, онда још док не одрасте, као за неком образином прикрива се у њему много зала, која се тек онда свету укажу кад дете човеком постане. Онда тек види и зачуди се човек како је из тако васпитаног детета хула и злочинац произишао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако се врло често са оваким поступањима спроћу свог детета мајчино срце страшно вара, па кад се најпосле види страшан плод таког васпитања, онда се обично вели: „''то му је судбина донела да таки буде''”!&lt;br /&gt;
{{gap}}Многа мајка код наших породица нешто брза са варљивим наукама и спољашњим детињим понашем. Ту мора дете брже боље учити „комплименте”, клањати, руке љубити и „динерине” правити; а нико не ће да помисли да је то рано мајмунисање опасно за идући детињи живот, за развитак његова срца и душе. — Маните се тога мајке српске, јер то није дело него само форма, а ми треба нашу децу више делу да привикавамо него голим формама, јер ће их то начинити мајмунима који само глад, бол и жеђ осећају. — ''Жан Пол'', тај чувени васпиталац женскиња вели: „''Мајке! ви кварите љубав кад заповедате да вам се она спољашњим знацима показује.''”&lt;br /&gt;
{{gap}}Данашњим даном има и таких мајки које пре времена претоваравају наукама своју малушну децу, па шта тиме постигну? Ништа више него претоваривање неразумљивих израза на млађани ум малога детенцета, које га смете у своме природном развитку.&lt;br /&gt;
{{gap}}Многе мајке баш траже својој деци угодности таке које им кваре њихова невина срдашца. У данашње време видимо ми да и оно мало детенце у позориште доведу, у место да се у гратичијим забавља, у место да се природом весели и из ње што научи, мора сирото као уковано тамо у позоришту седети да слуша уздисаје и гледи тугу какве веште глумице у жалосној улози, а мајка не ће да помисли, да ће то у њеном детету, кћерци или синчићу у велики утисак учинити не ће да помисли, да ће тиме учинити да што пре корен сентименталности у срцу детињем захвати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми данас већ и за децу игранке држимо. Са одећом њиховом правимо их читавим пајацима, у место да их пустимо да им природа тело развије, а ми их још утежемо у пркос природи, те правимо од њих тесногруде и шкрофулозне богаљеве. Хоћемо силом да им удубимо у главу ону рђаву пословицу овога века, да „човека одећа човеком прави.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Сирота деца, морају мирно и укочено у друштвима седети, по игранкама измереним корацима ходити. Ту се већ уче они понашању којим ће се моћи другима допасти, те у силу Бога автомацки облик добију, те изгледају као лутке на дроту, па кад који свестан брат ил’ сестра погледи, мора их тај њин изглед уверити да то никад будуће мајке народа свога не ће бити. Сирота деца! ту им се пази на сваки покрет који им тело скучава, а природни карактер убија, ал’ за то двојином више смеју које каквим посластицама се наслађивати, а не знају да их мајке тиме приправљају за тупе, без осећања прождрљивце.

== Извор ==
1871. ''Млада Србадија'', 31. март, 10. април. Бр. 6. и 7. Година II, стр. 85-89; 100-105.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Феминизам]]</text>
      <sha1>2mmzun8rtdaqqlgnsx8ihn0rf8qpm34</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142478</id>
      <parentid>142477</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T07:48:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142478</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="57007" sha1="eav68om44ur7hhq2gio4jbxi0sgct9b" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Српским мајкама
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1871
| белешке=
}}
{{gap}}Кад погледимо, драге сестре моје, у све гране жића човечанског, морамо признати, да свуда мало, а много пута баш ни мало задовољства не налазимо. Колико нас год има, готово свака имамо своју бригу и жељу, њоме мислимо сретни бити; али кад ту жељу нашу постигнемо, онда тек видимо да се баш несмо њоме онако усрећили као што смо се надали. Она нас није задовољила, и жеља нам поново блуди за другим каквим задовољством, са којим исто то бива.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само кад се добро промислимо морамо признати да су жеље човечије безграничне. Што је човек више имућнији, све више тражи; кад је славан, желео би да је још славнији; кад је весео мало му је, желео би да је још веселији. Кажу људи да жеље човечије нико не може измерити.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Скупио сам злато и сребро, и царску богаштину са свију страна. Обогатио сам се и у мудрости сам напредовао више, него ма који пре мене. Све, што год ми је срце зажелело, укратио му несам; па шта сам увидео? — пита сам себе премудри Соломун, — увидео сам најпосле да је све ништа на овоме свету.” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја баш не знам је ли то тако, али то знам, и сви ми људи добро знамо, да је само једна срећа стална у животу човечијем, у којој ништа више човечије срце не жели но оно што има, што му је Бог дао, а то је стање материнско.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су бриге побочне честитој мајци, али брига за свој пород највећа је!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су радости малене проћу мајчине радости, коју она ужива у чеду своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су среће ништаве проћу оне среће коју честита мајка гледи у одојчету своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Доброј мајци све су наде малене проћу оне, коју она од свог детенцета очекује.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је свакој мајци од природе урођено, па ипак, драге сестре моје, тако смо назад пошле, да смо се и самој природи противнички одупрли!&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо само у наш женски свет, видећемо готово половину нас које јединог детенцета несмо овом свету поклониле!&lt;br /&gt;
{{gap}}Захаријина Јелисавета, и Аврамова Сара срамотише се, не смедоше међу другарице од срамоте тешке што деце немају. Онда је то највећа срамота у њином народу била, за то се и молише Богу да им поклони милост да угледају пород свој, те да им се проклетство народа са главе скине. И Бог им даде милост, дарова им пород, а оне тиме стресоше са себе љагу срамоте и проклетства.&lt;br /&gt;
{{gap}}Потомци њихови насљедише тај пробитачни обичај, па погледајмо им народ како се упиње из свих сила да остале народе надмаши.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто је то и код других народа, за то им и видимо пуне школе и улице ситне чиле дечице које ће за неколико година силан народ порасти, а ми ћемо се, овако опадајући изгубити у множини њиховој.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је то и код нас Срба у старо доба било, док још није продрла проклета туђинска, западна цивилизација у све гране живота нашег. У старо наше доба, која жена није имала деце, тој је био грех ни у цркву ићи, а камо ли у весела друштва јер се осећала за незаслужну те светиње и људског саобраћења, а народ је држао као казну божију.&lt;br /&gt;
{{gap}}А како је то данас?&lt;br /&gt;
{{gap}}Стоји л’ нам на срцу напредак народа нашег?&lt;br /&gt;
{{gap}}Чува ли нас сад тај лепи и по народ врло пробитачан обичај, који је старе наше мајке чувао?&lt;br /&gt;
{{gap}}Тежимо л’ за тим да иза себе оставимо своје име и млађане чланове народу нашем? —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам се усудила, драге сестре, врло велико питање вам задати, али не бојте се, та ви добро знате да је већ крајње време да рачуна о томе свесној браћи дамо, већ је крајње време да се та питања реше, јер се са свим већ јавно опажа да много има женскиња које немају свога порода, коме је Бог ускратио ту радост, срећу и уживање, ал врло је опет мајушан број њин напрам оних које и не желе да имају, које стају на пут и самом природном уређењу, које су противне умножавању народа свога, а све због тога што мисле да ће себи какво добро тиме учинити, јер се безбрижније, ратније живети може, а не помишљају да тиме одузимају себи највеће матерње радости, уживања и наде; не ће да знају да тиме стају на пут умножавању народа свога, којег се назадак данашњим даном тако страшно осећа и опажа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да могу, сестре моје, у сва бих звона на ларму зазвонила; да могу, викнула бих да ме свако српско срце чује, да смо само ми женскиње узрок те нам се народ умањује.&lt;br /&gt;
{{gap}}Но за сад манућу се тога, него ћу се обратити само нашим мајкама, да им кажем како свесна мати осећа и ради у одгајивању свога одојчета. А ви сестре, које деце немате, чујте уколико су мајке вредније и врсније од вас, по народ наш! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако која сестра хоће своме роду да какво добро учини, ако хоће која да родољупкињом постане, верујте ми, ничим другим у толикој мери не ће то учинити, до ли само ако буде ваљаном српском мајком постала и ваљане чланове народу дала. — Једна ваљана мати, може се рећи, да је више добра учинила тиме што је ваљану децу народу предала, него ма која она што је Бог зна каква завештања цркви учинила.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су највећи дари божији, а тиме су и извори сваке радости и среће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су најчвршћа и најмилија свеза брачнога живота, па ако их још и поправљамо, онда с њима и народ поправљамо, јер стари се свет не може поправити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је ово истина није ми нужда доказивати, то је већ самим здравим и свесним разумом доказано, али и то је доказано да су само добра деца дар божији и извор сваке радости и среће, а та доброта и ваљаност дечија ни до кога другог не стоји до ли само до ваљане мајке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Узмите се на ум дакле, добре мајке, са вашег је срца тиче поникло, са вашег ће крила оно и полетети. У вашим су дакле рукама најтање жице његовог карактера, удешавајте их по вашој племенитој вољи док су за тај посао, јер после кад се те душевне жице многостручно између себе изпреплећу и оснаже, онда су сва средства тежа, па у колико су тежа у толико су опаснија.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нема те школе, нема тога васпиталишта које би толико на детиње изображење утицаја имало, колико једна мајка! — Па и кад дете веће постане уз њу већину дана проживи, те оне њене врлине или мане, чисто му се у душу пресаде, те буде једнако као шибица оној воћки са које је скинута. С тога и јест многи наученик, многи славан и чувен у свету муж са ваљаности своје, који је брижљиву и ваљану мајку имао, готово са свим једнак изврсном карактеру њеном.&lt;br /&gt;
{{gap}}Учени Швајцарац Изелин више је пута тврдио, да кад се човек свестрано упозна са историјом света и животописом славних и чувених људи, који су са своје ваљаности, правичности и узвишених племенитих осећања и дела прославили се; између десеторице лако се може наћи девет њих који су од своје мајке те врлине и ваљаности насљедили. Ако је то тако као што тај научник тврди онда се из тога лако закључити може да је човек тешко могао ваљан бити ако није поред себе имао ваљану мајку. То исто тврде и мудри философи па веле: „''Где се год један велики муж родио и свету указао, увек му се у присенку живота његовог племенита мајка нађе, која развитљиву клицу његове величине са брижљивом љубављу негује.''”&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја бих могла још више људи именовати који познаваху људска срца, као што је Песталоција и други; али на што? — Ко само ма и овлаш о васпитању размишљавати стане, мора ми допустити да је мајкама велика снага и моћ од природе дана, и да су управо оне једине које над моралним бићем овога века а и потоњих векова одсудна утицаја имају.&lt;br /&gt;
{{gap}}
Погледајмо само у некадашње српске догађаје по нашим народним песмама, тим јединим проповедницима нашег народног живота, које и у најсиромашнију колибицу допиру. Опоменимо се Јевросиме, мајке Краљевића Марка, њој се досадило прати крваве Маркове хаљине, па га у једној народној песми, светује:
&lt;poem&gt;
     О мој синко, Краљевићу Марко,
     Остави се, синко четовања, —
     Већ ти узми рало и волове,
     Па ти ори брда и долине,
     Те сиј’, синко, шеницу бјелицу,
     Те ти рани и мене и себе.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}На Марково је срце мајчин савет тако прионуо био, да се одмах латио оног посла којим је од ње понуђен, макар да свог века није у рукама имао рала и волова. Не знам колико имамо сад синова који би на племениту жељу мајчину радили онај посао који несу никад покушавали! Али неје ни чудо, синови су то насљедили од својих мајки. Но погледајмо узор сина Марка, он је знао да га мајка на добро сјетује, он јој је веровао „да зло добра донијети неће”, па је и послушао.&lt;br /&gt;
{{gap}}На другом месту у деоби српскога царства, кад чауши дођоше по њега да каже на коме је царство, народна песма вели:
&lt;poem&gt;
     Оде Марко у господске дворе,
     Па дозива Јевросиму мајку:
     Јевросима, моја мила мајко!
     Господа се јесу завадила —
     И они се отимљу о царство,
     Међу се се хоће да поморе,
     Злаћенима да пободу ножи,
     А незнаду на коме је царство,
     Мене зову на поље Косово,
     Да им кажем на коме је царство. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Тако је Марко јавно мајци догађај који се онда на Косову у оно доба међу српском госпоштином поденуо, али тиме неје јој хтео само јавити за случај, но је тиме и савета искао, јер је знао да ће му ваљана мајка племенито саветовати као и увек. Мајка му је била анђео хранилац као што су и друге честите и ваљане мајке поред својих ваљаних синова. Она му је била добар саветник у сваком подузећу, за то му и у овај мах рече:
&lt;poem&gt;
     Сине Марко једини у мајке!
     Не била ти моја храна клета,
     Не мој, сине, говорити криво
     Не по бабу ни по стричевима,
     Већ по правди бога истинога;
     Не мој, сине, изгубити душе;
     Боље ти је изгубити главу,
     Него своју огрјешити душу.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Марко је послушан син ваљане своје мајке, јер је познавао ваљаност њезину. Неје се бојао рђава оца и славољубивих стричева, него се покоравао вољи мајчиној и правди Бога истинога. Племенита је мајка њиме владала као вихар усамљеном гранчицом. Савет јој је увек племенит био; а Марко, тај највећи јунак онога времена, он се владао по савету мајчином, по вољи једне немоћне жене! Њему неје зазор било у очи славољубиву оцу и рђавим стричевима рећи, да се за туђе не отимљу царство, јер:
&lt;poem&gt;
​     Књига каже на Урошу царство,
     Од оца је остануло сину,
     Дјетету је од кољена царство.
     Њему царство царе наручио
     На самрти кад је починуо. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Ето, драге моје сестре, ту је народ хтео да обиљежи, да покаже свету једну мајку, која је своме сину добрим васпитањем светлила као сунце беломе дану. Ту се огледа ваљана српска мајка у мајци Краљевића Марка, а у Марку се огледа ваљан српски син коме ваљана мајка племенитим осећајима душу напаја, а он је готов свагда њеној се вољи покорити јер је уверен да на добро смера.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на туђу историју, погледајмо на старе Грке и Римљане! Њихово златно доба, доба славе и величине, било је доба и најплеменитијих и најваљанијих женскиња.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на велику француску револуцију! Зар би се уз њу догодиле све оне суровости да несу женскиње, као што је познато, у највећим гресима пливале, да несу мајке без икаквих племенитих осећања биле, да несу суровошћу и лакомисленошћу претерале биле све границе пристојности и изображења!&lt;br /&gt;
{{gap}}Али доста је о том, овим сам само хтела да докажем ту велику моћ материнску над својом децом, јер је мајка баш оно средство којој најпре спада у део васпитање, њој првој спада у задатак да дете умно и телесно развије, то да утемељи и да оснажи. Она треба тој њеној задаћи да је и душом и телом одана, јер без њене брижљивости, не би могла никаква школа, никакво васпиталиште своје васпиталачке науке на добро употребити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добра је мајка у кући својој свештеница, већ из њезиних црта, из њезиних погледа биће јој чедо наравственошћу и ваљаношћу узвишено, само ако она у тим врлинама не оскудева.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад помислим на старо доба наше, кад погледим само на туђинске мајке; кад ми дођу пред очи оне, које са своје здраве свести и племените оданости живе једино за добро и срећу деце своје, онда бих се снуждила, онда би ме туга обузела, јер ако ћу право да кажем, морате са мном заједно признати да данашње наше мајке више маре за своја спољашња светила него за облагорођење душе и срца своје дечице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опростите ми, драге сестре, ал’ морам вам казати истине ради, да нам данашње наше мајке више изгледају на какав сјајан и врло скупоцен украс, коме не знамо цељи; оне више изгледају на какву нову музику која сувише ларма ал’ врло слабо одушевљава.&lt;br /&gt;
{{gap}}Толико ми имамо имућних наших па и сиромашнијих мајки, које предају своје детенце туђим рукама, да га туђа рука негује, да му туђинка улије у малено срдашце племенита осећања проћу вере и народности своје! — То је јавни доказ да је таквим нашим мајкама васпитање своје деце веома теретно и немило.&lt;br /&gt;
{{gap}}По столовима таких мајки може се видети најлепших и најскупоценијих украса од којих никакве хасне немају; код таких се мајки може видети на гомиле најновијих, пресних, туђинских романа и модских слика, а од какве васпиталачке научне књиге, која ће их поучити како ће своје одојче неговати, од тих нема ни гласа ни трага. Толики се новац троши по нашим кућама на оне ствари које само голом уживању служе; толико се троши на туђинске романе без ваљанога избора, који много, тако много шкоде нашим српкињама које своју дечицу имају; а наши школски листови, који поуке дају српским мајкама и осталим васпитаоцима нашег милог подмлатка, они пропадају, те баш ти исти којима су намењени силом хоћеју да им повичу: Бог да им душу прости! — И у томе се увиђа худо стање нашег васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика је то срамота за нас српкиње, а код тога нам је и грех који ће се са народном грдном штетом покајати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добро се зна да ми доста имамо српкиња које умеју и више језика говорити и разумевати, па се држе с тиме да су изображене; али те сестре врло греше у рачуну, јер баш таке мајке су највише заборавиле за свој свети задатак и одредбу. Таке мајке које то мисле, а противно своме задатку чине, боље би било да се упусте у разговор и познавање срца и душе детиње, њима је то најнужније од свега осталог, од њих и простије мајке траже примера, због тога што се оне саме броје у изображену класу нашег народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Где год дођемо у друштво, где год се, сестре моје, састанемо, свугде ће мо чути разговор о томе: како је ова ил’ она лепо изгледала, како је друга лепо и много на балу играла, како је
​[Страна 8]
​трећа лепо накићена и по најновијој моди очешљана, како је наместила очи и уста; а нико да се сети, да завири у срце и душу тим лепима, нико да запита шта се у њима скрива, је л’ голупче невино ил’ је гуја присојкиња. — Драге сестре! можда баш оној првој што је добро изгледала, можда баш и оној другој што је лепо и много на балу играла, а можда баш и оној трећој што је онако дивно искићена, по најновијој моди очешљана, и што је онако охоло очи наместила а уста на огледалу испеглала, можда баш њима на дому у колевци лелече малено одојче и гладно и жедно, а њу видите где се провађа и тера ћеф назови цивилизације.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад се сетим оних сестара које само туђе обичаје пригрљавају, а својих се клоне; кад се сетим оних наших мајки које само на спољашњу сјајност своју пазе, а подмладак свој, од којег се надамо да ће нам народ подићи, туђим рукама предаје, онда ми је као да видим српкиње без осећања као какве мумије, онда ми је као да видим снагу народну где полако на мањак иде. Па тако мало по мало чини ми се да ће се збрисати са лице земље, — не дај Боже! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам може бити доста ''претерана'' у тим мојим мислима, може бити да више видим него што је баш у ствари; али свакако данашње стање и осећање наших мајки треба на боље окренути, ако хоћемо да нам се и срество на бољак окрене.&lt;br /&gt;
{{gap}}Зар ви, сестре моје, мислите да ми женске мало можемо учинити у корист народну? — Промислите се само, ако смо ми рђаве ако немамо свести и осећања за народ и оно што је његово, онда ће мо за собом оставити млад свет, млади народ, који ће таки исти бити као што смо и ми, а онда не ће никакво чудо бити ако нам се цео народ претвори у туђ елеменат.&lt;br /&gt;
{{gap}}Које тешке и крваве патње а које туђинштина изгнаше из наших женскиња оне врлине које су нам старе жене красиле, али опет не ћу тврдити за све, јер би то велика клевета била против оних сестара које свој матерински задатак врше по примеру наших старих мајки, и ако не баш подпуно у оној мери, а оно бар у толикој да се може народ од пропасти сачувати.&lt;br /&gt;
{{gap}}За то се ја срдачно обраћам са поузданом надом на ваљане српске мајке, које право српско осећање једне добре мајке у срцима својима негују и хране, јер оне су заиста још у стању сачувати народ свој, оне су у стању и осталима мајкама, које су заборавиле позив свој, показати и примером светлити како се одхрањују, васпитавају и негују нови чланови народа нашег! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Можда ће се наћи која мајка која ће ме оштро запитати: шта ће ми деца захвалити, и која ми је награда што се толико с дечурлијом патим? — — —&lt;br /&gt;
{{gap}}То је грешно питање! — Та је мајка свака проклета, која тако запита! Она је сама узрок што нема захвалности од претрпела труда свога. А с чега то? Ни са чега другог но са њена рђава васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што ваљана српска мајка за народ жртвује, што је, негујући своје одојче, многобројне неиспаване ноћи у труду претрпела, највећа јој је награда што је народу однеговала ваљана члана, а кадкад и врсна јунака. То је највећа наплата, срећа и уживање једној доброј мајци! — „Добре мајке одгајају столећа једно за другима, да никакве захвалности и наплате не траже за то што однеговаше народу толике стреле, сунца и славује”, вели један научник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ нам се жеље са свију страна побудише, да се један пут српске мајке из свога сна пробуде, да позбацају тешке окове проклете „етикеције” назови изображења, па да се на место тога пламен материнског одушевљења у њима подстакне и распали, јер је дело васпитања неописано велико, а по народ је наш тако нужно као кора хлеба. — Ако то неучинимо, скорим ће се на нами испунити она страшна реч Спаса нашега: „ваша деца биће вам судије ваше!” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Драге сестре! допустите ми, ја ћу о васпитању, и то о женском за сад само неколико узгредних речи прозборити, без којих се не би могли с нашим мајкама толико позабавити колико је у овај мах потребно.&lt;br /&gt;
{{gap}}Српска мајка треба да је као бистри извор, који је бистар с тога, што се његовом току свака нечистоћа мора с пута уклањати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако исто треба она својим разумом и љубављу да уклања све мане из своје куће и породице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Њен животни елеменат је љубав, али не она болесна љубав коју многе данашње наше сестре у грудима својима негују, него љубав у свој својој узвишеној лепоти, љубав својој кући, љубав породу своме, роду и народном напретку. — Та љубав кад је савршена постаје у човеку божанствена, постаје религијом!&lt;br /&gt;
{{gap}}Љубав се исто тако лепо изразити може као и љубав детиња, матерња и сестринска, а и љубав према своме мужу. Али над свима тима врлинама уздиже се у свој својој дивној величини љубав своме народу. Она жена која нема љубави спроћу свога народа, та не може имати ни матерње, сестринске, нити супружне љубави. — У тој не влада љубав, него само голи нагон!&lt;br /&gt;
{{gap}}Морамо признати, сестре моје, да је код нас у данашње време тај део васпитања, изображења и достојанства женскога врло забатаљен.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мора нас срце заболети кад погледимо наше младе девојке, које су невине и безазлене као голубићи, како певајући везу по ђерђеву или седе за разбојем, а нема нико да им каже какву ће улогу оне у свету да заузму, не ће мајке да их приправе за будућност, да им кажу да на њиним грудима лежи будућност и срећа целога народа нашег.&lt;br /&gt;
{{gap}}Истина, да се женско васпитање мора обзирати најпре на кућевни живот, али промислимо се, кућа је само један мајушни део целог нашег народа, у њој утемељује срећу једна брижљива жена, морамо дакле онда и за народ побринути се као за сопствену нашу кућу; јер ако нам је народ пун зала, ако нам народ почне пропадати, није могуће да ће породице срећне моћи остати. Народ и породице тако једно од другог зависе да ако једно посрће, друго већ пада. 
&lt;br /&gt;
{{gap}}Чланови наших породица морају се мушки одупрети данашњем нападају светском, а у тим нашим породицама немају ли мајке најглавнију улогу?&lt;br /&gt;
{{gap}}Једна мајка која са својим срцем није у стању изван куће више што замислити и осећати, та је ропкиња, а ропкиња може однеговати само робове и незналице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо у историју нашег народа, у њој се може видети, да мајка великога духа одхрањује таку и децу. Тај се пример може видети на мајци девет Југовића, мајци Краљевића Марка, царици Милици, мајци Петра Мрконића и других многих. — — —&lt;br /&gt;
{{gap}}Жена или мајка не може много да помаже народ са мачем, него са својим срцем, ал’ уз то мора ово срце бити пуно племените љубави и пожртвовања. Мајчино срце треба да мужа и сина чврсто за свој народ привеже, а и сама да верно чува дух свога народа. — На срцу женином, на грудма сестринским и из наручија мајчиног треба да муж, брат и син са достојанством и тврдом вољом прима снагу да може испунити сваку дужност спроћу народа свога. Али где ћемо ми наћи тих врлина код данашњих наших сестара, кад су им срца, у којима би требало да се нађе права врлина и човечност, јер народне потребе то данас изискују, кад су та срца често са свим празна од тих врлина, или баш ако нису празна, препуна су са које каквим пустим жељама, жељама за тренутним одирцима, цветићима и тракама. — Ми то, драге сестре, не видимо, не ћемо да оплачемо назадак народа нашег у који га саме водимо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наш народ нема довољно виших женских васпиталишта. Основна женска школа, то нам је сво срество да можемо бар нешто читати и писати научити, али наше мајке оне морају место вишег васпитања заузети, оне су свакако од саме природе позване да те дужности врше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наш женски свет обично мисли да за женско васпитање не треба се ни полак толико старати колико за мушко. Наше мајке држе да њине ћерке ништа друго не треба да знају до ли само шити, кувати, прати итд. а ако што више знају, то је одвише и није потребно. Та у толико прилика можемо чути где мајке за женско дете веле: „шта ће јој школа и толика наука, не ће моја ћерка попа ни адвокат бити.” То су обична питања наших неразумних сестара, које су раде и своје ћери неразумно однеговати и васпитати, али оне су грешне у своме неразумноме мишлењу. Женском детету треба знања као и мушком, јер макар да оно не ће попа ни адвокат бити опет девојче треба са знањем укрепити. Девојче ће временом постати мајка, мајка је свака васпитатељка своје породице, а васпиталачке науке у данашњој нужди за васпитање нашег народа превазилазе и богословске и правничке науке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Драге сестре! не припадају само синови нашем народу, него и кћери у толикој истој мери, јер као год што из незнатног зрнца од липе временом поникне дивно хладовито дрво, пуно мирисногa цвета, тако исто поникну из срца племените и мудре женскиње ваљани чланови који су срећа породици њеној, а благо и напредак народа нашег, од куда нам се слобода ближи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Човек, био муж или жена рођен је за земљу, за то треба да се за земаљско жиће добро приправимо, јер нам је у васпитању задатак да човека васпитамо за земаљског становника, тако, да може да живи поносно, трпељиво, који не треба ни у кога другога да се узда, него сам својом памећу и поштеном вештином да крчи себи пута кроз овај толиким страшним незгодама обрастели свет.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данас је тако време, и још ће горе настати у свету, па ко не умедне сам по њему ићи, тај ће до века посртати, па ма каквог вођу поред себе имао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Љубав к науци и знању, кад се у којој нашој женскињи појави, није фантазија као што многе наше сестре мисле и говоре, није сујета и безпослица, шта више она је баш противна фантазији, сујети и безпослици. Камо срећа по наш народ, да све наше жене свој ум упознају и оките са знањем којим ће себи, својој породици, па онда и целом народу помоћи и користити. Али кад би смо се и училе, не треба онда да ту науку коју учимо и знамо, на зло употребљујемо, не треба се за то учити да само у нашим друштвима сјајимо и треперимо, јер онда престаје та наука бити украсом наше женске душе. — То би могло пре приличити мушкима него нама. Ми треба да учимо за нашу децу, а не за свет, јер ако нашој деци наше знање пресадимо, с децом ћемо онда и наш народ поправити; а ако свету станемо без икакве потребне прилике и згоде нашу науку проповедати, онда ће нам се свет смејати, онда ће нас држати за фантасте, сујетне и беспослене, а што је најгоре, деца ће нам глупаци остати. — Ништа није ружније на свету него жена фантаста, сујетна и беспослена!&lt;br /&gt;
{{gap}}Дакле, учимо се, драге сестре, па науком нашом и васпитањем помозимо нашим породицама, кући и народу, па ћемо се уверити да наука код женских никаква фантазија није, јер сво знање што једна женска себи прибере, даваће нарочито својој деци, а деца ће стари народ заменути и поправити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Таква наука постаје жени средство којом децу облагорођава а народ поправља.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад смо већ рекли, да је нашим женама, нашим мајкама наука најнужнија, јер су васпитатељке своје деце, онда морамо још и неколико васпиталачких мигова овде навести, са којима ће науку своју, код своје деце знати мајка на добро да употреби.&lt;br /&gt;
{{gap}}Помислимо, зар можемо коме другом захвалити, што смо поред толиких непогода, за толико пуних искушења, јадних и чемерних година, задржали своју веру и народност, до ли нашим старим мајкама! Али није ни чудо, јер онда је највећи ступ њиховог васпитања била истинита, топла и љупка побожност и љубав к народности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Побожна мајка, њен један љубаван поглед на небо, више улије у дете побожности, него ма каква дугачка придика, ма она како речита и научна била. Кад мајка код важнијих појава природних, као при излазку и залазку сунца, при грмљавини и громовима, или прам светле звездане ноћи детенцету на крилу показује величанство, тачност и љубав божију, онда му најздравији, најсвеснији темељ побожности у срце и душу полаже.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мајка родољупка, којој је срце испуњено народним поносом, она пријатељи дете своје са народним приповедкама, са народним песмама и обичајима у којима се тако дивно ваја племенити карактер народа нашег, она га из тија принаша вери и олтару народности своје, што ће у детенцету као млада биљчица дубоко корен захватити, и годинама ће тако напредовати, да кад се те врлине, та света и узвишена осећања у њему оснаже онда ће млади члан народа нашег принети роду плод трудова своје добре и ваљане мајке. То је света истина, из тога се види колико могу мајке веру и народност у народу утемељити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пођимо даље!&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика моћ мајчина утицаја, у колико је детету највеће благо за будући живот, у толико је исто кадкад опасна и шкодљива по његово васпитање. Ништа тако мајка не воли као свој пород, то је природна љубав њена, али тој љубави треба свака српска мајка да измери границе, јер зар је једна мајка из своје превелике љубави спроћу свога детета покора починила тиме, што је претерала границе, што је прешла мере своје љубави! — Па шта из таке љубави, која нема границе, произилази? Произилази највеће зло, јер је мајка своје детенце тиме у његовим осећајима збунила, душевно га убила, а телесно убогаљило. Разнежила га је и мекушцем направила, а од таке деце кад одрасту буду људи што но веле: „свежи, одреши”, млакоње и ленштине, који су целог века научили да се други с њима брине.&lt;br /&gt;
{{gap}}Из те превелике мајчине љубави има доста сестара које непромишљају за добро и зло, него свашта својој деци допуштају. Што год зажеле то им се испунити мора, мајка га сувише љуби па му се сувише и улагује. Она се боји да ће се детету што рђаво догодити ако му што по вољи не учини. Ту онда не вреди мајчина наука, јер јој срце побеђује разум, а од таке деце постану разкошници, безобразници и самовоље.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако мајка много детету своме придикује о добру овога света, ако га сувише саветује за његова рђавија дела, онда дете обично постане највећим флегматиком, јер му је мајка са својим дугим придикама и непрестаним саветима отупила сва осећања. Дете чисто огугла, у њему изумру сва лепша осећања, а кад у детету осећања изумру, онда још док не одрасте, као за неком образином прикрива се у њему много зала, која се тек онда свету укажу кад дете човеком постане. Онда тек види и зачуди се човек како је из тако васпитаног детета хула и злочинац произишао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако се врло често са оваким поступањима спроћу свог детета мајчино срце страшно вара, па кад се најпосле види страшан плод таког васпитања, онда се обично вели: „''то му је судбина донела да таки буде''”!&lt;br /&gt;
{{gap}}Многа мајка код наших породица нешто брза са варљивим наукама и спољашњим детињим понашем. Ту мора дете брже боље учити „комплименте”, клањати, руке љубити и „динерине” правити; а нико не ће да помисли да је то рано мајмунисање опасно за идући детињи живот, за развитак његова срца и душе. — Маните се тога мајке српске, јер то није дело него само форма, а ми треба нашу децу више делу да привикавамо него голим формама, јер ће их то начинити мајмунима који само глад, бол и жеђ осећају. — ''Жан Пол'', тај чувени васпиталац женскиња вели: „''Мајке! ви кварите љубав кад заповедате да вам се она спољашњим знацима показује.''”&lt;br /&gt;
{{gap}}Данашњим даном има и таких мајки које пре времена претоваравају наукама своју малушну децу, па шта тиме постигну? Ништа више него претоваривање неразумљивих израза на млађани ум малога детенцета, које га смете у своме природном развитку.&lt;br /&gt;
{{gap}}Многе мајке баш траже својој деци угодности таке које им кваре њихова невина срдашца. У данашње време видимо ми да и оно мало детенце у позориште доведу, у место да се у гратичијим забавља, у место да се природом весели и из ње што научи, мора сирото као уковано тамо у позоришту седети да слуша уздисаје и гледи тугу какве веште глумице у жалосној улози, а мајка не ће да помисли, да ће то у њеном детету, кћерци или синчићу у велики утисак учинити не ће да помисли, да ће тиме учинити да што пре корен сентименталности у срцу детињем захвати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми данас већ и за децу игранке држимо. Са одећом њиховом правимо их читавим пајацима, у место да их пустимо да им природа тело развије, а ми их још утежемо у пркос природи, те правимо од њих тесногруде и шкрофулозне богаљеве. Хоћемо силом да им удубимо у главу ону рђаву пословицу овога века, да „човека одећа човеком прави.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Сирота деца, морају мирно и укочено у друштвима седети, по игранкама измереним корацима ходити. Ту се већ уче они понашању којим ће се моћи другима допасти, те у силу Бога автомацки облик добију, те изгледају као лутке на дроту, па кад који свестан брат ил’ сестра погледи, мора их тај њин изглед уверити да то никад будуће мајке народа свога не ће бити. Сирота деца! ту им се пази на сваки покрет који им тело скучава, а природни карактер убија, ал’ за то двојином више смеју које каквим посластицама се наслађивати, а не знају да их мајке тиме приправљају за тупе, без осећања прождрљивце.&lt;br /&gt;
{{gap}}Много се пута укажу на деци и зле наклоности.&lt;br /&gt;
{{gap}}У овом случају мајка треба да је смотрена, па полако да уклања те зле наваде детиње. — Али то се не може у један мах учинити, него даном приликом, јер иначе начинила би их пре времена „стармале.”&lt;br /&gt;
{{gap}}У томе наше мајке врло много греше кад оне своју децу пре времена својим повереницима чине, њима се на своју нужду жале и јадикују, с њима говоре о одношајима онаким који баш ни мало нису пристојни за малу децу па ма она како морална била. Од таке деце обично изилазе касније безобразне свезналице, сплеткаши и торокуше. Мати им је то сама рђавим васпитањем у млађана срца пресадила, које касније отровним плодом уроди. Наравно, касније и сама мајка види шта је тиме урадила, хтела би то зло истерати из детета па ма за које благо на свету, ал’ је онда са свим већ касно. —&lt;br /&gt;
{{gap}}Има ли што милије доброј мајци, има ли што год радосније него кад јој се чедо са својим отвореним срцем покаже?

== Извор ==
1871. ''Млада Србадија'', 31. март, 10. април. Бр. 6. и 7. Година II, стр. 85-89; 100-105.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Феминизам]]</text>
      <sha1>eav68om44ur7hhq2gio4jbxi0sgct9b</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142479</id>
      <parentid>142478</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T07:50:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142479</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="57830" sha1="hrgqgx9mjs5p34dahe5hnqelm3rzxnl" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Српским мајкама
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1871
| белешке=
}}
{{gap}}Кад погледимо, драге сестре моје, у све гране жића човечанског, морамо признати, да свуда мало, а много пута баш ни мало задовољства не налазимо. Колико нас год има, готово свака имамо своју бригу и жељу, њоме мислимо сретни бити; али кад ту жељу нашу постигнемо, онда тек видимо да се баш несмо њоме онако усрећили као што смо се надали. Она нас није задовољила, и жеља нам поново блуди за другим каквим задовољством, са којим исто то бива.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само кад се добро промислимо морамо признати да су жеље човечије безграничне. Што је човек више имућнији, све више тражи; кад је славан, желео би да је још славнији; кад је весео мало му је, желео би да је још веселији. Кажу људи да жеље човечије нико не може измерити.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Скупио сам злато и сребро, и царску богаштину са свију страна. Обогатио сам се и у мудрости сам напредовао више, него ма који пре мене. Све, што год ми је срце зажелело, укратио му несам; па шта сам увидео? — пита сам себе премудри Соломун, — увидео сам најпосле да је све ништа на овоме свету.” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја баш не знам је ли то тако, али то знам, и сви ми људи добро знамо, да је само једна срећа стална у животу човечијем, у којој ништа више човечије срце не жели но оно што има, што му је Бог дао, а то је стање материнско.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су бриге побочне честитој мајци, али брига за свој пород највећа је!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су радости малене проћу мајчине радости, коју она ужива у чеду своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су среће ништаве проћу оне среће коју честита мајка гледи у одојчету своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Доброј мајци све су наде малене проћу оне, коју она од свог детенцета очекује.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је свакој мајци од природе урођено, па ипак, драге сестре моје, тако смо назад пошле, да смо се и самој природи противнички одупрли!&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо само у наш женски свет, видећемо готово половину нас које јединог детенцета несмо овом свету поклониле!&lt;br /&gt;
{{gap}}Захаријина Јелисавета, и Аврамова Сара срамотише се, не смедоше међу другарице од срамоте тешке што деце немају. Онда је то највећа срамота у њином народу била, за то се и молише Богу да им поклони милост да угледају пород свој, те да им се проклетство народа са главе скине. И Бог им даде милост, дарова им пород, а оне тиме стресоше са себе љагу срамоте и проклетства.&lt;br /&gt;
{{gap}}Потомци њихови насљедише тај пробитачни обичај, па погледајмо им народ како се упиње из свих сила да остале народе надмаши.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто је то и код других народа, за то им и видимо пуне школе и улице ситне чиле дечице које ће за неколико година силан народ порасти, а ми ћемо се, овако опадајући изгубити у множини њиховој.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је то и код нас Срба у старо доба било, док још није продрла проклета туђинска, западна цивилизација у све гране живота нашег. У старо наше доба, која жена није имала деце, тој је био грех ни у цркву ићи, а камо ли у весела друштва јер се осећала за незаслужну те светиње и људског саобраћења, а народ је држао као казну божију.&lt;br /&gt;
{{gap}}А како је то данас?&lt;br /&gt;
{{gap}}Стоји л’ нам на срцу напредак народа нашег?&lt;br /&gt;
{{gap}}Чува ли нас сад тај лепи и по народ врло пробитачан обичај, који је старе наше мајке чувао?&lt;br /&gt;
{{gap}}Тежимо л’ за тим да иза себе оставимо своје име и млађане чланове народу нашем? —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам се усудила, драге сестре, врло велико питање вам задати, али не бојте се, та ви добро знате да је већ крајње време да рачуна о томе свесној браћи дамо, већ је крајње време да се та питања реше, јер се са свим већ јавно опажа да много има женскиња које немају свога порода, коме је Бог ускратио ту радост, срећу и уживање, ал врло је опет мајушан број њин напрам оних које и не желе да имају, које стају на пут и самом природном уређењу, које су противне умножавању народа свога, а све због тога што мисле да ће себи какво добро тиме учинити, јер се безбрижније, ратније живети може, а не помишљају да тиме одузимају себи највеће матерње радости, уживања и наде; не ће да знају да тиме стају на пут умножавању народа свога, којег се назадак данашњим даном тако страшно осећа и опажа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да могу, сестре моје, у сва бих звона на ларму зазвонила; да могу, викнула бих да ме свако српско срце чује, да смо само ми женскиње узрок те нам се народ умањује.&lt;br /&gt;
{{gap}}Но за сад манућу се тога, него ћу се обратити само нашим мајкама, да им кажем како свесна мати осећа и ради у одгајивању свога одојчета. А ви сестре, које деце немате, чујте уколико су мајке вредније и врсније од вас, по народ наш! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако која сестра хоће своме роду да какво добро учини, ако хоће која да родољупкињом постане, верујте ми, ничим другим у толикој мери не ће то учинити, до ли само ако буде ваљаном српском мајком постала и ваљане чланове народу дала. — Једна ваљана мати, може се рећи, да је више добра учинила тиме што је ваљану децу народу предала, него ма која она што је Бог зна каква завештања цркви учинила.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су највећи дари божији, а тиме су и извори сваке радости и среће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су најчвршћа и најмилија свеза брачнога живота, па ако их још и поправљамо, онда с њима и народ поправљамо, јер стари се свет не може поправити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је ово истина није ми нужда доказивати, то је већ самим здравим и свесним разумом доказано, али и то је доказано да су само добра деца дар божији и извор сваке радости и среће, а та доброта и ваљаност дечија ни до кога другог не стоји до ли само до ваљане мајке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Узмите се на ум дакле, добре мајке, са вашег је срца тиче поникло, са вашег ће крила оно и полетети. У вашим су дакле рукама најтање жице његовог карактера, удешавајте их по вашој племенитој вољи док су за тај посао, јер после кад се те душевне жице многостручно између себе изпреплећу и оснаже, онда су сва средства тежа, па у колико су тежа у толико су опаснија.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нема те школе, нема тога васпиталишта које би толико на детиње изображење утицаја имало, колико једна мајка! — Па и кад дете веће постане уз њу већину дана проживи, те оне њене врлине или мане, чисто му се у душу пресаде, те буде једнако као шибица оној воћки са које је скинута. С тога и јест многи наученик, многи славан и чувен у свету муж са ваљаности своје, који је брижљиву и ваљану мајку имао, готово са свим једнак изврсном карактеру њеном.&lt;br /&gt;
{{gap}}Учени Швајцарац Изелин више је пута тврдио, да кад се човек свестрано упозна са историјом света и животописом славних и чувених људи, који су са своје ваљаности, правичности и узвишених племенитих осећања и дела прославили се; између десеторице лако се може наћи девет њих који су од своје мајке те врлине и ваљаности насљедили. Ако је то тако као што тај научник тврди онда се из тога лако закључити може да је човек тешко могао ваљан бити ако није поред себе имао ваљану мајку. То исто тврде и мудри философи па веле: „''Где се год један велики муж родио и свету указао, увек му се у присенку живота његовог племенита мајка нађе, која развитљиву клицу његове величине са брижљивом љубављу негује.''”&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја бих могла још више људи именовати који познаваху људска срца, као што је Песталоција и други; али на што? — Ко само ма и овлаш о васпитању размишљавати стане, мора ми допустити да је мајкама велика снага и моћ од природе дана, и да су управо оне једине које над моралним бићем овога века а и потоњих векова одсудна утицаја имају.&lt;br /&gt;
{{gap}}
Погледајмо само у некадашње српске догађаје по нашим народним песмама, тим јединим проповедницима нашег народног живота, које и у најсиромашнију колибицу допиру. Опоменимо се Јевросиме, мајке Краљевића Марка, њој се досадило прати крваве Маркове хаљине, па га у једној народној песми, светује:
&lt;poem&gt;
     О мој синко, Краљевићу Марко,
     Остави се, синко четовања, —
     Већ ти узми рало и волове,
     Па ти ори брда и долине,
     Те сиј’, синко, шеницу бјелицу,
     Те ти рани и мене и себе.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}На Марково је срце мајчин савет тако прионуо био, да се одмах латио оног посла којим је од ње понуђен, макар да свог века није у рукама имао рала и волова. Не знам колико имамо сад синова који би на племениту жељу мајчину радили онај посао који несу никад покушавали! Али неје ни чудо, синови су то насљедили од својих мајки. Но погледајмо узор сина Марка, он је знао да га мајка на добро сјетује, он јој је веровао „да зло добра донијети неће”, па је и послушао.&lt;br /&gt;
{{gap}}На другом месту у деоби српскога царства, кад чауши дођоше по њега да каже на коме је царство, народна песма вели:
&lt;poem&gt;
     Оде Марко у господске дворе,
     Па дозива Јевросиму мајку:
     Јевросима, моја мила мајко!
     Господа се јесу завадила —
     И они се отимљу о царство,
     Међу се се хоће да поморе,
     Злаћенима да пободу ножи,
     А незнаду на коме је царство,
     Мене зову на поље Косово,
     Да им кажем на коме је царство. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Тако је Марко јавно мајци догађај који се онда на Косову у оно доба међу српском госпоштином поденуо, али тиме неје јој хтео само јавити за случај, но је тиме и савета искао, јер је знао да ће му ваљана мајка племенито саветовати као и увек. Мајка му је била анђео хранилац као што су и друге честите и ваљане мајке поред својих ваљаних синова. Она му је била добар саветник у сваком подузећу, за то му и у овај мах рече:
&lt;poem&gt;
     Сине Марко једини у мајке!
     Не била ти моја храна клета,
     Не мој, сине, говорити криво
     Не по бабу ни по стричевима,
     Већ по правди бога истинога;
     Не мој, сине, изгубити душе;
     Боље ти је изгубити главу,
     Него своју огрјешити душу.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Марко је послушан син ваљане своје мајке, јер је познавао ваљаност њезину. Неје се бојао рђава оца и славољубивих стричева, него се покоравао вољи мајчиној и правди Бога истинога. Племенита је мајка њиме владала као вихар усамљеном гранчицом. Савет јој је увек племенит био; а Марко, тај највећи јунак онога времена, он се владао по савету мајчином, по вољи једне немоћне жене! Њему неје зазор било у очи славољубиву оцу и рђавим стричевима рећи, да се за туђе не отимљу царство, јер:
&lt;poem&gt;
​     Књига каже на Урошу царство,
     Од оца је остануло сину,
     Дјетету је од кољена царство.
     Њему царство царе наручио
     На самрти кад је починуо. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Ето, драге моје сестре, ту је народ хтео да обиљежи, да покаже свету једну мајку, која је своме сину добрим васпитањем светлила као сунце беломе дану. Ту се огледа ваљана српска мајка у мајци Краљевића Марка, а у Марку се огледа ваљан српски син коме ваљана мајка племенитим осећајима душу напаја, а он је готов свагда њеној се вољи покорити јер је уверен да на добро смера.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на туђу историју, погледајмо на старе Грке и Римљане! Њихово златно доба, доба славе и величине, било је доба и најплеменитијих и најваљанијих женскиња.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на велику француску револуцију! Зар би се уз њу догодиле све оне суровости да несу женскиње, као што је познато, у највећим гресима пливале, да несу мајке без икаквих племенитих осећања биле, да несу суровошћу и лакомисленошћу претерале биле све границе пристојности и изображења!&lt;br /&gt;
{{gap}}Али доста је о том, овим сам само хтела да докажем ту велику моћ материнску над својом децом, јер је мајка баш оно средство којој најпре спада у део васпитање, њој првој спада у задатак да дете умно и телесно развије, то да утемељи и да оснажи. Она треба тој њеној задаћи да је и душом и телом одана, јер без њене брижљивости, не би могла никаква школа, никакво васпиталиште своје васпиталачке науке на добро употребити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добра је мајка у кући својој свештеница, већ из њезиних црта, из њезиних погледа биће јој чедо наравственошћу и ваљаношћу узвишено, само ако она у тим врлинама не оскудева.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад помислим на старо доба наше, кад погледим само на туђинске мајке; кад ми дођу пред очи оне, које са своје здраве свести и племените оданости живе једино за добро и срећу деце своје, онда бих се снуждила, онда би ме туга обузела, јер ако ћу право да кажем, морате са мном заједно признати да данашње наше мајке више маре за своја спољашња светила него за облагорођење душе и срца своје дечице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опростите ми, драге сестре, ал’ морам вам казати истине ради, да нам данашње наше мајке више изгледају на какав сјајан и врло скупоцен украс, коме не знамо цељи; оне више изгледају на какву нову музику која сувише ларма ал’ врло слабо одушевљава.&lt;br /&gt;
{{gap}}Толико ми имамо имућних наших па и сиромашнијих мајки, које предају своје детенце туђим рукама, да га туђа рука негује, да му туђинка улије у малено срдашце племенита осећања проћу вере и народности своје! — То је јавни доказ да је таквим нашим мајкама васпитање своје деце веома теретно и немило.&lt;br /&gt;
{{gap}}По столовима таких мајки може се видети најлепших и најскупоценијих украса од којих никакве хасне немају; код таких се мајки може видети на гомиле најновијих, пресних, туђинских романа и модских слика, а од какве васпиталачке научне књиге, која ће их поучити како ће своје одојче неговати, од тих нема ни гласа ни трага. Толики се новац троши по нашим кућама на оне ствари које само голом уживању служе; толико се троши на туђинске романе без ваљанога избора, који много, тако много шкоде нашим српкињама које своју дечицу имају; а наши школски листови, који поуке дају српским мајкама и осталим васпитаоцима нашег милог подмлатка, они пропадају, те баш ти исти којима су намењени силом хоћеју да им повичу: Бог да им душу прости! — И у томе се увиђа худо стање нашег васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика је то срамота за нас српкиње, а код тога нам је и грех који ће се са народном грдном штетом покајати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добро се зна да ми доста имамо српкиња које умеју и више језика говорити и разумевати, па се држе с тиме да су изображене; али те сестре врло греше у рачуну, јер баш таке мајке су највише заборавиле за свој свети задатак и одредбу. Таке мајке које то мисле, а противно своме задатку чине, боље би било да се упусте у разговор и познавање срца и душе детиње, њима је то најнужније од свега осталог, од њих и простије мајке траже примера, због тога што се оне саме броје у изображену класу нашег народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Где год дођемо у друштво, где год се, сестре моје, састанемо, свугде ће мо чути разговор о томе: како је ова ил’ она лепо изгледала, како је друга лепо и много на балу играла, како је
​[Страна 8]
​трећа лепо накићена и по најновијој моди очешљана, како је наместила очи и уста; а нико да се сети, да завири у срце и душу тим лепима, нико да запита шта се у њима скрива, је л’ голупче невино ил’ је гуја присојкиња. — Драге сестре! можда баш оној првој што је добро изгледала, можда баш и оној другој што је лепо и много на балу играла, а можда баш и оној трећој што је онако дивно искићена, по најновијој моди очешљана, и што је онако охоло очи наместила а уста на огледалу испеглала, можда баш њима на дому у колевци лелече малено одојче и гладно и жедно, а њу видите где се провађа и тера ћеф назови цивилизације.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад се сетим оних сестара које само туђе обичаје пригрљавају, а својих се клоне; кад се сетим оних наших мајки које само на спољашњу сјајност своју пазе, а подмладак свој, од којег се надамо да ће нам народ подићи, туђим рукама предаје, онда ми је као да видим српкиње без осећања као какве мумије, онда ми је као да видим снагу народну где полако на мањак иде. Па тако мало по мало чини ми се да ће се збрисати са лице земље, — не дај Боже! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам може бити доста ''претерана'' у тим мојим мислима, може бити да више видим него што је баш у ствари; али свакако данашње стање и осећање наших мајки треба на боље окренути, ако хоћемо да нам се и срество на бољак окрене.&lt;br /&gt;
{{gap}}Зар ви, сестре моје, мислите да ми женске мало можемо учинити у корист народну? — Промислите се само, ако смо ми рђаве ако немамо свести и осећања за народ и оно што је његово, онда ће мо за собом оставити млад свет, млади народ, који ће таки исти бити као што смо и ми, а онда не ће никакво чудо бити ако нам се цео народ претвори у туђ елеменат.&lt;br /&gt;
{{gap}}Које тешке и крваве патње а које туђинштина изгнаше из наших женскиња оне врлине које су нам старе жене красиле, али опет не ћу тврдити за све, јер би то велика клевета била против оних сестара које свој матерински задатак врше по примеру наших старих мајки, и ако не баш подпуно у оној мери, а оно бар у толикој да се може народ од пропасти сачувати.&lt;br /&gt;
{{gap}}За то се ја срдачно обраћам са поузданом надом на ваљане српске мајке, које право српско осећање једне добре мајке у срцима својима негују и хране, јер оне су заиста још у стању сачувати народ свој, оне су у стању и осталима мајкама, које су заборавиле позив свој, показати и примером светлити како се одхрањују, васпитавају и негују нови чланови народа нашег! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Можда ће се наћи која мајка која ће ме оштро запитати: шта ће ми деца захвалити, и која ми је награда што се толико с дечурлијом патим? — — —&lt;br /&gt;
{{gap}}То је грешно питање! — Та је мајка свака проклета, која тако запита! Она је сама узрок што нема захвалности од претрпела труда свога. А с чега то? Ни са чега другог но са њена рђава васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што ваљана српска мајка за народ жртвује, што је, негујући своје одојче, многобројне неиспаване ноћи у труду претрпела, највећа јој је награда што је народу однеговала ваљана члана, а кадкад и врсна јунака. То је највећа наплата, срећа и уживање једној доброј мајци! — „Добре мајке одгајају столећа једно за другима, да никакве захвалности и наплате не траже за то што однеговаше народу толике стреле, сунца и славује”, вели један научник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ нам се жеље са свију страна побудише, да се један пут српске мајке из свога сна пробуде, да позбацају тешке окове проклете „етикеције” назови изображења, па да се на место тога пламен материнског одушевљења у њима подстакне и распали, јер је дело васпитања неописано велико, а по народ је наш тако нужно као кора хлеба. — Ако то неучинимо, скорим ће се на нами испунити она страшна реч Спаса нашега: „ваша деца биће вам судије ваше!” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Драге сестре! допустите ми, ја ћу о васпитању, и то о женском за сад само неколико узгредних речи прозборити, без којих се не би могли с нашим мајкама толико позабавити колико је у овај мах потребно.&lt;br /&gt;
{{gap}}Српска мајка треба да је као бистри извор, који је бистар с тога, што се његовом току свака нечистоћа мора с пута уклањати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако исто треба она својим разумом и љубављу да уклања све мане из своје куће и породице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Њен животни елеменат је љубав, али не она болесна љубав коју многе данашње наше сестре у грудима својима негују, него љубав у свој својој узвишеној лепоти, љубав својој кући, љубав породу своме, роду и народном напретку. — Та љубав кад је савршена постаје у човеку божанствена, постаје религијом!&lt;br /&gt;
{{gap}}Љубав се исто тако лепо изразити може као и љубав детиња, матерња и сестринска, а и љубав према своме мужу. Али над свима тима врлинама уздиже се у свој својој дивној величини љубав своме народу. Она жена која нема љубави спроћу свога народа, та не може имати ни матерње, сестринске, нити супружне љубави. — У тој не влада љубав, него само голи нагон!&lt;br /&gt;
{{gap}}Морамо признати, сестре моје, да је код нас у данашње време тај део васпитања, изображења и достојанства женскога врло забатаљен.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мора нас срце заболети кад погледимо наше младе девојке, које су невине и безазлене као голубићи, како певајући везу по ђерђеву или седе за разбојем, а нема нико да им каже какву ће улогу оне у свету да заузму, не ће мајке да их приправе за будућност, да им кажу да на њиним грудима лежи будућност и срећа целога народа нашег.&lt;br /&gt;
{{gap}}Истина, да се женско васпитање мора обзирати најпре на кућевни живот, али промислимо се, кућа је само један мајушни део целог нашег народа, у њој утемељује срећу једна брижљива жена, морамо дакле онда и за народ побринути се као за сопствену нашу кућу; јер ако нам је народ пун зала, ако нам народ почне пропадати, није могуће да ће породице срећне моћи остати. Народ и породице тако једно од другог зависе да ако једно посрће, друго већ пада. 
&lt;br /&gt;
{{gap}}Чланови наших породица морају се мушки одупрети данашњем нападају светском, а у тим нашим породицама немају ли мајке најглавнију улогу?&lt;br /&gt;
{{gap}}Једна мајка која са својим срцем није у стању изван куће више што замислити и осећати, та је ропкиња, а ропкиња може однеговати само робове и незналице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо у историју нашег народа, у њој се може видети, да мајка великога духа одхрањује таку и децу. Тај се пример може видети на мајци девет Југовића, мајци Краљевића Марка, царици Милици, мајци Петра Мрконића и других многих. — — —&lt;br /&gt;
{{gap}}Жена или мајка не може много да помаже народ са мачем, него са својим срцем, ал’ уз то мора ово срце бити пуно племените љубави и пожртвовања. Мајчино срце треба да мужа и сина чврсто за свој народ привеже, а и сама да верно чува дух свога народа. — На срцу женином, на грудма сестринским и из наручија мајчиног треба да муж, брат и син са достојанством и тврдом вољом прима снагу да може испунити сваку дужност спроћу народа свога. Али где ћемо ми наћи тих врлина код данашњих наших сестара, кад су им срца, у којима би требало да се нађе права врлина и човечност, јер народне потребе то данас изискују, кад су та срца често са свим празна од тих врлина, или баш ако нису празна, препуна су са које каквим пустим жељама, жељама за тренутним одирцима, цветићима и тракама. — Ми то, драге сестре, не видимо, не ћемо да оплачемо назадак народа нашег у који га саме водимо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наш народ нема довољно виших женских васпиталишта. Основна женска школа, то нам је сво срество да можемо бар нешто читати и писати научити, али наше мајке оне морају место вишег васпитања заузети, оне су свакако од саме природе позване да те дужности врше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наш женски свет обично мисли да за женско васпитање не треба се ни полак толико старати колико за мушко. Наше мајке држе да њине ћерке ништа друго не треба да знају до ли само шити, кувати, прати итд. а ако што више знају, то је одвише и није потребно. Та у толико прилика можемо чути где мајке за женско дете веле: „шта ће јој школа и толика наука, не ће моја ћерка попа ни адвокат бити.” То су обична питања наших неразумних сестара, које су раде и своје ћери неразумно однеговати и васпитати, али оне су грешне у своме неразумноме мишлењу. Женском детету треба знања као и мушком, јер макар да оно не ће попа ни адвокат бити опет девојче треба са знањем укрепити. Девојче ће временом постати мајка, мајка је свака васпитатељка своје породице, а васпиталачке науке у данашњој нужди за васпитање нашег народа превазилазе и богословске и правничке науке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Драге сестре! не припадају само синови нашем народу, него и кћери у толикој истој мери, јер као год што из незнатног зрнца од липе временом поникне дивно хладовито дрво, пуно мирисногa цвета, тако исто поникну из срца племените и мудре женскиње ваљани чланови који су срећа породици њеној, а благо и напредак народа нашег, од куда нам се слобода ближи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Човек, био муж или жена рођен је за земљу, за то треба да се за земаљско жиће добро приправимо, јер нам је у васпитању задатак да човека васпитамо за земаљског становника, тако, да може да живи поносно, трпељиво, који не треба ни у кога другога да се узда, него сам својом памећу и поштеном вештином да крчи себи пута кроз овај толиким страшним незгодама обрастели свет.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данас је тако време, и још ће горе настати у свету, па ко не умедне сам по њему ићи, тај ће до века посртати, па ма каквог вођу поред себе имао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Љубав к науци и знању, кад се у којој нашој женскињи појави, није фантазија као што многе наше сестре мисле и говоре, није сујета и безпослица, шта више она је баш противна фантазији, сујети и безпослици. Камо срећа по наш народ, да све наше жене свој ум упознају и оките са знањем којим ће себи, својој породици, па онда и целом народу помоћи и користити. Али кад би смо се и училе, не треба онда да ту науку коју учимо и знамо, на зло употребљујемо, не треба се за то учити да само у нашим друштвима сјајимо и треперимо, јер онда престаје та наука бити украсом наше женске душе. — То би могло пре приличити мушкима него нама. Ми треба да учимо за нашу децу, а не за свет, јер ако нашој деци наше знање пресадимо, с децом ћемо онда и наш народ поправити; а ако свету станемо без икакве потребне прилике и згоде нашу науку проповедати, онда ће нам се свет смејати, онда ће нас држати за фантасте, сујетне и беспослене, а што је најгоре, деца ће нам глупаци остати. — Ништа није ружније на свету него жена фантаста, сујетна и беспослена!&lt;br /&gt;
{{gap}}Дакле, учимо се, драге сестре, па науком нашом и васпитањем помозимо нашим породицама, кући и народу, па ћемо се уверити да наука код женских никаква фантазија није, јер сво знање што једна женска себи прибере, даваће нарочито својој деци, а деца ће стари народ заменути и поправити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Таква наука постаје жени средство којом децу облагорођава а народ поправља.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад смо већ рекли, да је нашим женама, нашим мајкама наука најнужнија, јер су васпитатељке своје деце, онда морамо још и неколико васпиталачких мигова овде навести, са којима ће науку своју, код своје деце знати мајка на добро да употреби.&lt;br /&gt;
{{gap}}Помислимо, зар можемо коме другом захвалити, што смо поред толиких непогода, за толико пуних искушења, јадних и чемерних година, задржали своју веру и народност, до ли нашим старим мајкама! Али није ни чудо, јер онда је највећи ступ њиховог васпитања била истинита, топла и љупка побожност и љубав к народности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Побожна мајка, њен један љубаван поглед на небо, више улије у дете побожности, него ма каква дугачка придика, ма она како речита и научна била. Кад мајка код важнијих појава природних, као при излазку и залазку сунца, при грмљавини и громовима, или прам светле звездане ноћи детенцету на крилу показује величанство, тачност и љубав божију, онда му најздравији, најсвеснији темељ побожности у срце и душу полаже.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мајка родољупка, којој је срце испуњено народним поносом, она пријатељи дете своје са народним приповедкама, са народним песмама и обичајима у којима се тако дивно ваја племенити карактер народа нашег, она га из тија принаша вери и олтару народности своје, што ће у детенцету као млада биљчица дубоко корен захватити, и годинама ће тако напредовати, да кад се те врлине, та света и узвишена осећања у њему оснаже онда ће млади члан народа нашег принети роду плод трудова своје добре и ваљане мајке. То је света истина, из тога се види колико могу мајке веру и народност у народу утемељити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пођимо даље!&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика моћ мајчина утицаја, у колико је детету највеће благо за будући живот, у толико је исто кадкад опасна и шкодљива по његово васпитање. Ништа тако мајка не воли као свој пород, то је природна љубав њена, али тој љубави треба свака српска мајка да измери границе, јер зар је једна мајка из своје превелике љубави спроћу свога детета покора починила тиме, што је претерала границе, што је прешла мере своје љубави! — Па шта из таке љубави, која нема границе, произилази? Произилази највеће зло, јер је мајка своје детенце тиме у његовим осећајима збунила, душевно га убила, а телесно убогаљило. Разнежила га је и мекушцем направила, а од таке деце кад одрасту буду људи што но веле: „свежи, одреши”, млакоње и ленштине, који су целог века научили да се други с њима брине.&lt;br /&gt;
{{gap}}Из те превелике мајчине љубави има доста сестара које непромишљају за добро и зло, него свашта својој деци допуштају. Што год зажеле то им се испунити мора, мајка га сувише љуби па му се сувише и улагује. Она се боји да ће се детету што рђаво догодити ако му што по вољи не учини. Ту онда не вреди мајчина наука, јер јој срце побеђује разум, а од таке деце постану разкошници, безобразници и самовоље.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако мајка много детету своме придикује о добру овога света, ако га сувише саветује за његова рђавија дела, онда дете обично постане највећим флегматиком, јер му је мајка са својим дугим придикама и непрестаним саветима отупила сва осећања. Дете чисто огугла, у њему изумру сва лепша осећања, а кад у детету осећања изумру, онда још док не одрасте, као за неком образином прикрива се у њему много зала, која се тек онда свету укажу кад дете човеком постане. Онда тек види и зачуди се човек како је из тако васпитаног детета хула и злочинац произишао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако се врло често са оваким поступањима спроћу свог детета мајчино срце страшно вара, па кад се најпосле види страшан плод таког васпитања, онда се обично вели: „''то му је судбина донела да таки буде''”!&lt;br /&gt;
{{gap}}Многа мајка код наших породица нешто брза са варљивим наукама и спољашњим детињим понашем. Ту мора дете брже боље учити „комплименте”, клањати, руке љубити и „динерине” правити; а нико не ће да помисли да је то рано мајмунисање опасно за идући детињи живот, за развитак његова срца и душе. — Маните се тога мајке српске, јер то није дело него само форма, а ми треба нашу децу више делу да привикавамо него голим формама, јер ће их то начинити мајмунима који само глад, бол и жеђ осећају. — ''Жан Пол'', тај чувени васпиталац женскиња вели: „''Мајке! ви кварите љубав кад заповедате да вам се она спољашњим знацима показује.''”&lt;br /&gt;
{{gap}}Данашњим даном има и таких мајки које пре времена претоваравају наукама своју малушну децу, па шта тиме постигну? Ништа више него претоваривање неразумљивих израза на млађани ум малога детенцета, које га смете у своме природном развитку.&lt;br /&gt;
{{gap}}Многе мајке баш траже својој деци угодности таке које им кваре њихова невина срдашца. У данашње време видимо ми да и оно мало детенце у позориште доведу, у место да се у гратичијим забавља, у место да се природом весели и из ње што научи, мора сирото као уковано тамо у позоришту седети да слуша уздисаје и гледи тугу какве веште глумице у жалосној улози, а мајка не ће да помисли, да ће то у њеном детету, кћерци или синчићу у велики утисак учинити не ће да помисли, да ће тиме учинити да што пре корен сентименталности у срцу детињем захвати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми данас већ и за децу игранке држимо. Са одећом њиховом правимо их читавим пајацима, у место да их пустимо да им природа тело развије, а ми их још утежемо у пркос природи, те правимо од њих тесногруде и шкрофулозне богаљеве. Хоћемо силом да им удубимо у главу ону рђаву пословицу овога века, да „човека одећа човеком прави.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Сирота деца, морају мирно и укочено у друштвима седети, по игранкама измереним корацима ходити. Ту се већ уче они понашању којим ће се моћи другима допасти, те у силу Бога автомацки облик добију, те изгледају као лутке на дроту, па кад који свестан брат ил’ сестра погледи, мора их тај њин изглед уверити да то никад будуће мајке народа свога не ће бити. Сирота деца! ту им се пази на сваки покрет који им тело скучава, а природни карактер убија, ал’ за то двојином више смеју које каквим посластицама се наслађивати, а не знају да их мајке тиме приправљају за тупе, без осећања прождрљивце.&lt;br /&gt;
{{gap}}Много се пута укажу на деци и зле наклоности.&lt;br /&gt;
{{gap}}У овом случају мајка треба да је смотрена, па полако да уклања те зле наваде детиње. — Али то се не може у један мах учинити, него даном приликом, јер иначе начинила би их пре времена „стармале.”&lt;br /&gt;
{{gap}}У томе наше мајке врло много греше кад оне своју децу пре времена својим повереницима чине, њима се на своју нужду жале и јадикују, с њима говоре о одношајима онаким који баш ни мало нису пристојни за малу децу па ма она како морална била. Од таке деце обично изилазе касније безобразне свезналице, сплеткаши и торокуше. Мати им је то сама рђавим васпитањем у млађана срца пресадила, које касније отровним плодом уроди. Наравно, касније и сама мајка види шта је тиме урадила, хтела би то зло истерати из детета па ма за које благо на свету, ал’ је онда са свим већ касно. —&lt;br /&gt;
{{gap}}Има ли што милије доброј мајци, има ли што год радосније него кад јој се чедо са својим отвореним срцем покаже?&lt;br /&gt;
{{gap}}Драга сестро! ако си мајка, па ако видиш твоје невино чедо у тој природној невиности, поучи се из тога, увери се да је тим Бог хтео да посведочи људску једнакост између себе!&lt;br /&gt;
{{gap}}Дете не зна ни за какву срдњу, оно није злопамтило, не страши се од људи, него се на брзо свакоме срдачно приљубљује. Оно је у своме природном дару чисто и не помрачено прама човечанству. Из тога се видети може, како је чист и узвишен створ човечији у својој невиности.

== Извор ==
1871. ''Млада Србадија'', 31. март, 10. април. Бр. 6. и 7. Година II, стр. 85-89; 100-105.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Феминизам]]</text>
      <sha1>hrgqgx9mjs5p34dahe5hnqelm3rzxnl</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142480</id>
      <parentid>142479</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T07:54:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142480</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="59303" sha1="tlk0w4czefd85v6jmy2ptelw4gzmt2n" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Српским мајкама
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1871
| белешке=
}}
{{gap}}Кад погледимо, драге сестре моје, у све гране жића човечанског, морамо признати, да свуда мало, а много пута баш ни мало задовољства не налазимо. Колико нас год има, готово свака имамо своју бригу и жељу, њоме мислимо сретни бити; али кад ту жељу нашу постигнемо, онда тек видимо да се баш несмо њоме онако усрећили као што смо се надали. Она нас није задовољила, и жеља нам поново блуди за другим каквим задовољством, са којим исто то бива.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само кад се добро промислимо морамо признати да су жеље човечије безграничне. Што је човек више имућнији, све више тражи; кад је славан, желео би да је још славнији; кад је весео мало му је, желео би да је још веселији. Кажу људи да жеље човечије нико не може измерити.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Скупио сам злато и сребро, и царску богаштину са свију страна. Обогатио сам се и у мудрости сам напредовао више, него ма који пре мене. Све, што год ми је срце зажелело, укратио му несам; па шта сам увидео? — пита сам себе премудри Соломун, — увидео сам најпосле да је све ништа на овоме свету.” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја баш не знам је ли то тако, али то знам, и сви ми људи добро знамо, да је само једна срећа стална у животу човечијем, у којој ништа више човечије срце не жели но оно што има, што му је Бог дао, а то је стање материнско.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су бриге побочне честитој мајци, али брига за свој пород највећа је!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су радости малене проћу мајчине радости, коју она ужива у чеду своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су среће ништаве проћу оне среће коју честита мајка гледи у одојчету своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Доброј мајци све су наде малене проћу оне, коју она од свог детенцета очекује.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је свакој мајци од природе урођено, па ипак, драге сестре моје, тако смо назад пошле, да смо се и самој природи противнички одупрли!&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо само у наш женски свет, видећемо готово половину нас које јединог детенцета несмо овом свету поклониле!&lt;br /&gt;
{{gap}}Захаријина Јелисавета, и Аврамова Сара срамотише се, не смедоше међу другарице од срамоте тешке што деце немају. Онда је то највећа срамота у њином народу била, за то се и молише Богу да им поклони милост да угледају пород свој, те да им се проклетство народа са главе скине. И Бог им даде милост, дарова им пород, а оне тиме стресоше са себе љагу срамоте и проклетства.&lt;br /&gt;
{{gap}}Потомци њихови насљедише тај пробитачни обичај, па погледајмо им народ како се упиње из свих сила да остале народе надмаши.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто је то и код других народа, за то им и видимо пуне школе и улице ситне чиле дечице које ће за неколико година силан народ порасти, а ми ћемо се, овако опадајући изгубити у множини њиховој.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је то и код нас Срба у старо доба било, док још није продрла проклета туђинска, западна цивилизација у све гране живота нашег. У старо наше доба, која жена није имала деце, тој је био грех ни у цркву ићи, а камо ли у весела друштва јер се осећала за незаслужну те светиње и људског саобраћења, а народ је држао као казну божију.&lt;br /&gt;
{{gap}}А како је то данас?&lt;br /&gt;
{{gap}}Стоји л’ нам на срцу напредак народа нашег?&lt;br /&gt;
{{gap}}Чува ли нас сад тај лепи и по народ врло пробитачан обичај, који је старе наше мајке чувао?&lt;br /&gt;
{{gap}}Тежимо л’ за тим да иза себе оставимо своје име и млађане чланове народу нашем? —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам се усудила, драге сестре, врло велико питање вам задати, али не бојте се, та ви добро знате да је већ крајње време да рачуна о томе свесној браћи дамо, већ је крајње време да се та питања реше, јер се са свим већ јавно опажа да много има женскиња које немају свога порода, коме је Бог ускратио ту радост, срећу и уживање, ал врло је опет мајушан број њин напрам оних које и не желе да имају, које стају на пут и самом природном уређењу, које су противне умножавању народа свога, а све због тога што мисле да ће себи какво добро тиме учинити, јер се безбрижније, ратније живети може, а не помишљају да тиме одузимају себи највеће матерње радости, уживања и наде; не ће да знају да тиме стају на пут умножавању народа свога, којег се назадак данашњим даном тако страшно осећа и опажа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да могу, сестре моје, у сва бих звона на ларму зазвонила; да могу, викнула бих да ме свако српско срце чује, да смо само ми женскиње узрок те нам се народ умањује.&lt;br /&gt;
{{gap}}Но за сад манућу се тога, него ћу се обратити само нашим мајкама, да им кажем како свесна мати осећа и ради у одгајивању свога одојчета. А ви сестре, које деце немате, чујте уколико су мајке вредније и врсније од вас, по народ наш! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако која сестра хоће своме роду да какво добро учини, ако хоће која да родољупкињом постане, верујте ми, ничим другим у толикој мери не ће то учинити, до ли само ако буде ваљаном српском мајком постала и ваљане чланове народу дала. — Једна ваљана мати, може се рећи, да је више добра учинила тиме што је ваљану децу народу предала, него ма која она што је Бог зна каква завештања цркви учинила.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су највећи дари божији, а тиме су и извори сваке радости и среће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су најчвршћа и најмилија свеза брачнога живота, па ако их још и поправљамо, онда с њима и народ поправљамо, јер стари се свет не може поправити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је ово истина није ми нужда доказивати, то је већ самим здравим и свесним разумом доказано, али и то је доказано да су само добра деца дар божији и извор сваке радости и среће, а та доброта и ваљаност дечија ни до кога другог не стоји до ли само до ваљане мајке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Узмите се на ум дакле, добре мајке, са вашег је срца тиче поникло, са вашег ће крила оно и полетети. У вашим су дакле рукама најтање жице његовог карактера, удешавајте их по вашој племенитој вољи док су за тај посао, јер после кад се те душевне жице многостручно између себе изпреплећу и оснаже, онда су сва средства тежа, па у колико су тежа у толико су опаснија.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нема те школе, нема тога васпиталишта које би толико на детиње изображење утицаја имало, колико једна мајка! — Па и кад дете веће постане уз њу већину дана проживи, те оне њене врлине или мане, чисто му се у душу пресаде, те буде једнако као шибица оној воћки са које је скинута. С тога и јест многи наученик, многи славан и чувен у свету муж са ваљаности своје, који је брижљиву и ваљану мајку имао, готово са свим једнак изврсном карактеру њеном.&lt;br /&gt;
{{gap}}Учени Швајцарац Изелин више је пута тврдио, да кад се човек свестрано упозна са историјом света и животописом славних и чувених људи, који су са своје ваљаности, правичности и узвишених племенитих осећања и дела прославили се; између десеторице лако се може наћи девет њих који су од своје мајке те врлине и ваљаности насљедили. Ако је то тако као што тај научник тврди онда се из тога лако закључити може да је човек тешко могао ваљан бити ако није поред себе имао ваљану мајку. То исто тврде и мудри философи па веле: „''Где се год један велики муж родио и свету указао, увек му се у присенку живота његовог племенита мајка нађе, која развитљиву клицу његове величине са брижљивом љубављу негује.''”&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја бих могла још више људи именовати који познаваху људска срца, као што је Песталоција и други; али на што? — Ко само ма и овлаш о васпитању размишљавати стане, мора ми допустити да је мајкама велика снага и моћ од природе дана, и да су управо оне једине које над моралним бићем овога века а и потоњих векова одсудна утицаја имају.&lt;br /&gt;
{{gap}}
Погледајмо само у некадашње српске догађаје по нашим народним песмама, тим јединим проповедницима нашег народног живота, које и у најсиромашнију колибицу допиру. Опоменимо се Јевросиме, мајке Краљевића Марка, њој се досадило прати крваве Маркове хаљине, па га у једној народној песми, светује:
&lt;poem&gt;
     О мој синко, Краљевићу Марко,
     Остави се, синко четовања, —
     Већ ти узми рало и волове,
     Па ти ори брда и долине,
     Те сиј’, синко, шеницу бјелицу,
     Те ти рани и мене и себе.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}На Марково је срце мајчин савет тако прионуо био, да се одмах латио оног посла којим је од ње понуђен, макар да свог века није у рукама имао рала и волова. Не знам колико имамо сад синова који би на племениту жељу мајчину радили онај посао који несу никад покушавали! Али неје ни чудо, синови су то насљедили од својих мајки. Но погледајмо узор сина Марка, он је знао да га мајка на добро сјетује, он јој је веровао „да зло добра донијети неће”, па је и послушао.&lt;br /&gt;
{{gap}}На другом месту у деоби српскога царства, кад чауши дођоше по њега да каже на коме је царство, народна песма вели:
&lt;poem&gt;
     Оде Марко у господске дворе,
     Па дозива Јевросиму мајку:
     Јевросима, моја мила мајко!
     Господа се јесу завадила —
     И они се отимљу о царство,
     Међу се се хоће да поморе,
     Злаћенима да пободу ножи,
     А незнаду на коме је царство,
     Мене зову на поље Косово,
     Да им кажем на коме је царство. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Тако је Марко јавно мајци догађај који се онда на Косову у оно доба међу српском госпоштином поденуо, али тиме неје јој хтео само јавити за случај, но је тиме и савета искао, јер је знао да ће му ваљана мајка племенито саветовати као и увек. Мајка му је била анђео хранилац као што су и друге честите и ваљане мајке поред својих ваљаних синова. Она му је била добар саветник у сваком подузећу, за то му и у овај мах рече:
&lt;poem&gt;
     Сине Марко једини у мајке!
     Не била ти моја храна клета,
     Не мој, сине, говорити криво
     Не по бабу ни по стричевима,
     Већ по правди бога истинога;
     Не мој, сине, изгубити душе;
     Боље ти је изгубити главу,
     Него своју огрјешити душу.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Марко је послушан син ваљане своје мајке, јер је познавао ваљаност њезину. Неје се бојао рђава оца и славољубивих стричева, него се покоравао вољи мајчиној и правди Бога истинога. Племенита је мајка њиме владала као вихар усамљеном гранчицом. Савет јој је увек племенит био; а Марко, тај највећи јунак онога времена, он се владао по савету мајчином, по вољи једне немоћне жене! Њему неје зазор било у очи славољубиву оцу и рђавим стричевима рећи, да се за туђе не отимљу царство, јер:
&lt;poem&gt;
​     Књига каже на Урошу царство,
     Од оца је остануло сину,
     Дјетету је од кољена царство.
     Њему царство царе наручио
     На самрти кад је починуо. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Ето, драге моје сестре, ту је народ хтео да обиљежи, да покаже свету једну мајку, која је своме сину добрим васпитањем светлила као сунце беломе дану. Ту се огледа ваљана српска мајка у мајци Краљевића Марка, а у Марку се огледа ваљан српски син коме ваљана мајка племенитим осећајима душу напаја, а он је готов свагда њеној се вољи покорити јер је уверен да на добро смера.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на туђу историју, погледајмо на старе Грке и Римљане! Њихово златно доба, доба славе и величине, било је доба и најплеменитијих и најваљанијих женскиња.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на велику француску револуцију! Зар би се уз њу догодиле све оне суровости да несу женскиње, као што је познато, у највећим гресима пливале, да несу мајке без икаквих племенитих осећања биле, да несу суровошћу и лакомисленошћу претерале биле све границе пристојности и изображења!&lt;br /&gt;
{{gap}}Али доста је о том, овим сам само хтела да докажем ту велику моћ материнску над својом децом, јер је мајка баш оно средство којој најпре спада у део васпитање, њој првој спада у задатак да дете умно и телесно развије, то да утемељи и да оснажи. Она треба тој њеној задаћи да је и душом и телом одана, јер без њене брижљивости, не би могла никаква школа, никакво васпиталиште своје васпиталачке науке на добро употребити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добра је мајка у кући својој свештеница, већ из њезиних црта, из њезиних погледа биће јој чедо наравственошћу и ваљаношћу узвишено, само ако она у тим врлинама не оскудева.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад помислим на старо доба наше, кад погледим само на туђинске мајке; кад ми дођу пред очи оне, које са своје здраве свести и племените оданости живе једино за добро и срећу деце своје, онда бих се снуждила, онда би ме туга обузела, јер ако ћу право да кажем, морате са мном заједно признати да данашње наше мајке више маре за своја спољашња светила него за облагорођење душе и срца своје дечице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опростите ми, драге сестре, ал’ морам вам казати истине ради, да нам данашње наше мајке више изгледају на какав сјајан и врло скупоцен украс, коме не знамо цељи; оне више изгледају на какву нову музику која сувише ларма ал’ врло слабо одушевљава.&lt;br /&gt;
{{gap}}Толико ми имамо имућних наших па и сиромашнијих мајки, које предају своје детенце туђим рукама, да га туђа рука негује, да му туђинка улије у малено срдашце племенита осећања проћу вере и народности своје! — То је јавни доказ да је таквим нашим мајкама васпитање своје деце веома теретно и немило.&lt;br /&gt;
{{gap}}По столовима таких мајки може се видети најлепших и најскупоценијих украса од којих никакве хасне немају; код таких се мајки може видети на гомиле најновијих, пресних, туђинских романа и модских слика, а од какве васпиталачке научне књиге, која ће их поучити како ће своје одојче неговати, од тих нема ни гласа ни трага. Толики се новац троши по нашим кућама на оне ствари које само голом уживању служе; толико се троши на туђинске романе без ваљанога избора, који много, тако много шкоде нашим српкињама које своју дечицу имају; а наши школски листови, који поуке дају српским мајкама и осталим васпитаоцима нашег милог подмлатка, они пропадају, те баш ти исти којима су намењени силом хоћеју да им повичу: Бог да им душу прости! — И у томе се увиђа худо стање нашег васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика је то срамота за нас српкиње, а код тога нам је и грех који ће се са народном грдном штетом покајати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добро се зна да ми доста имамо српкиња које умеју и више језика говорити и разумевати, па се држе с тиме да су изображене; али те сестре врло греше у рачуну, јер баш таке мајке су највише заборавиле за свој свети задатак и одредбу. Таке мајке које то мисле, а противно своме задатку чине, боље би било да се упусте у разговор и познавање срца и душе детиње, њима је то најнужније од свега осталог, од њих и простије мајке траже примера, због тога што се оне саме броје у изображену класу нашег народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Где год дођемо у друштво, где год се, сестре моје, састанемо, свугде ће мо чути разговор о томе: како је ова ил’ она лепо изгледала, како је друга лепо и много на балу играла, како је
​[Страна 8]
​трећа лепо накићена и по најновијој моди очешљана, како је наместила очи и уста; а нико да се сети, да завири у срце и душу тим лепима, нико да запита шта се у њима скрива, је л’ голупче невино ил’ је гуја присојкиња. — Драге сестре! можда баш оној првој што је добро изгледала, можда баш и оној другој што је лепо и много на балу играла, а можда баш и оној трећој што је онако дивно искићена, по најновијој моди очешљана, и што је онако охоло очи наместила а уста на огледалу испеглала, можда баш њима на дому у колевци лелече малено одојче и гладно и жедно, а њу видите где се провађа и тера ћеф назови цивилизације.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад се сетим оних сестара које само туђе обичаје пригрљавају, а својих се клоне; кад се сетим оних наших мајки које само на спољашњу сјајност своју пазе, а подмладак свој, од којег се надамо да ће нам народ подићи, туђим рукама предаје, онда ми је као да видим српкиње без осећања као какве мумије, онда ми је као да видим снагу народну где полако на мањак иде. Па тако мало по мало чини ми се да ће се збрисати са лице земље, — не дај Боже! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам може бити доста ''претерана'' у тим мојим мислима, може бити да више видим него што је баш у ствари; али свакако данашње стање и осећање наших мајки треба на боље окренути, ако хоћемо да нам се и срество на бољак окрене.&lt;br /&gt;
{{gap}}Зар ви, сестре моје, мислите да ми женске мало можемо учинити у корист народну? — Промислите се само, ако смо ми рђаве ако немамо свести и осећања за народ и оно што је његово, онда ће мо за собом оставити млад свет, млади народ, који ће таки исти бити као што смо и ми, а онда не ће никакво чудо бити ако нам се цео народ претвори у туђ елеменат.&lt;br /&gt;
{{gap}}Које тешке и крваве патње а које туђинштина изгнаше из наших женскиња оне врлине које су нам старе жене красиле, али опет не ћу тврдити за све, јер би то велика клевета била против оних сестара које свој матерински задатак врше по примеру наших старих мајки, и ако не баш подпуно у оној мери, а оно бар у толикој да се може народ од пропасти сачувати.&lt;br /&gt;
{{gap}}За то се ја срдачно обраћам са поузданом надом на ваљане српске мајке, које право српско осећање једне добре мајке у срцима својима негују и хране, јер оне су заиста још у стању сачувати народ свој, оне су у стању и осталима мајкама, које су заборавиле позив свој, показати и примером светлити како се одхрањују, васпитавају и негују нови чланови народа нашег! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Можда ће се наћи која мајка која ће ме оштро запитати: шта ће ми деца захвалити, и која ми је награда што се толико с дечурлијом патим? — — —&lt;br /&gt;
{{gap}}То је грешно питање! — Та је мајка свака проклета, која тако запита! Она је сама узрок што нема захвалности од претрпела труда свога. А с чега то? Ни са чега другог но са њена рђава васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што ваљана српска мајка за народ жртвује, што је, негујући своје одојче, многобројне неиспаване ноћи у труду претрпела, највећа јој је награда што је народу однеговала ваљана члана, а кадкад и врсна јунака. То је највећа наплата, срећа и уживање једној доброј мајци! — „Добре мајке одгајају столећа једно за другима, да никакве захвалности и наплате не траже за то што однеговаше народу толике стреле, сунца и славује”, вели један научник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ нам се жеље са свију страна побудише, да се један пут српске мајке из свога сна пробуде, да позбацају тешке окове проклете „етикеције” назови изображења, па да се на место тога пламен материнског одушевљења у њима подстакне и распали, јер је дело васпитања неописано велико, а по народ је наш тако нужно као кора хлеба. — Ако то неучинимо, скорим ће се на нами испунити она страшна реч Спаса нашега: „ваша деца биће вам судије ваше!” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Драге сестре! допустите ми, ја ћу о васпитању, и то о женском за сад само неколико узгредних речи прозборити, без којих се не би могли с нашим мајкама толико позабавити колико је у овај мах потребно.&lt;br /&gt;
{{gap}}Српска мајка треба да је као бистри извор, који је бистар с тога, што се његовом току свака нечистоћа мора с пута уклањати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако исто треба она својим разумом и љубављу да уклања све мане из своје куће и породице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Њен животни елеменат је љубав, али не она болесна љубав коју многе данашње наше сестре у грудима својима негују, него љубав у свој својој узвишеној лепоти, љубав својој кући, љубав породу своме, роду и народном напретку. — Та љубав кад је савршена постаје у човеку божанствена, постаје религијом!&lt;br /&gt;
{{gap}}Љубав се исто тако лепо изразити може као и љубав детиња, матерња и сестринска, а и љубав према своме мужу. Али над свима тима врлинама уздиже се у свој својој дивној величини љубав своме народу. Она жена која нема љубави спроћу свога народа, та не може имати ни матерње, сестринске, нити супружне љубави. — У тој не влада љубав, него само голи нагон!&lt;br /&gt;
{{gap}}Морамо признати, сестре моје, да је код нас у данашње време тај део васпитања, изображења и достојанства женскога врло забатаљен.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мора нас срце заболети кад погледимо наше младе девојке, које су невине и безазлене као голубићи, како певајући везу по ђерђеву или седе за разбојем, а нема нико да им каже какву ће улогу оне у свету да заузму, не ће мајке да их приправе за будућност, да им кажу да на њиним грудима лежи будућност и срећа целога народа нашег.&lt;br /&gt;
{{gap}}Истина, да се женско васпитање мора обзирати најпре на кућевни живот, али промислимо се, кућа је само један мајушни део целог нашег народа, у њој утемељује срећу једна брижљива жена, морамо дакле онда и за народ побринути се као за сопствену нашу кућу; јер ако нам је народ пун зала, ако нам народ почне пропадати, није могуће да ће породице срећне моћи остати. Народ и породице тако једно од другог зависе да ако једно посрће, друго већ пада. 
&lt;br /&gt;
{{gap}}Чланови наших породица морају се мушки одупрети данашњем нападају светском, а у тим нашим породицама немају ли мајке најглавнију улогу?&lt;br /&gt;
{{gap}}Једна мајка која са својим срцем није у стању изван куће више што замислити и осећати, та је ропкиња, а ропкиња може однеговати само робове и незналице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо у историју нашег народа, у њој се може видети, да мајка великога духа одхрањује таку и децу. Тај се пример може видети на мајци девет Југовића, мајци Краљевића Марка, царици Милици, мајци Петра Мрконића и других многих. — — —&lt;br /&gt;
{{gap}}Жена или мајка не може много да помаже народ са мачем, него са својим срцем, ал’ уз то мора ово срце бити пуно племените љубави и пожртвовања. Мајчино срце треба да мужа и сина чврсто за свој народ привеже, а и сама да верно чува дух свога народа. — На срцу женином, на грудма сестринским и из наручија мајчиног треба да муж, брат и син са достојанством и тврдом вољом прима снагу да може испунити сваку дужност спроћу народа свога. Али где ћемо ми наћи тих врлина код данашњих наших сестара, кад су им срца, у којима би требало да се нађе права врлина и човечност, јер народне потребе то данас изискују, кад су та срца често са свим празна од тих врлина, или баш ако нису празна, препуна су са које каквим пустим жељама, жељама за тренутним одирцима, цветићима и тракама. — Ми то, драге сестре, не видимо, не ћемо да оплачемо назадак народа нашег у који га саме водимо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наш народ нема довољно виших женских васпиталишта. Основна женска школа, то нам је сво срество да можемо бар нешто читати и писати научити, али наше мајке оне морају место вишег васпитања заузети, оне су свакако од саме природе позване да те дужности врше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наш женски свет обично мисли да за женско васпитање не треба се ни полак толико старати колико за мушко. Наше мајке држе да њине ћерке ништа друго не треба да знају до ли само шити, кувати, прати итд. а ако што више знају, то је одвише и није потребно. Та у толико прилика можемо чути где мајке за женско дете веле: „шта ће јој школа и толика наука, не ће моја ћерка попа ни адвокат бити.” То су обична питања наших неразумних сестара, које су раде и своје ћери неразумно однеговати и васпитати, али оне су грешне у своме неразумноме мишлењу. Женском детету треба знања као и мушком, јер макар да оно не ће попа ни адвокат бити опет девојче треба са знањем укрепити. Девојче ће временом постати мајка, мајка је свака васпитатељка своје породице, а васпиталачке науке у данашњој нужди за васпитање нашег народа превазилазе и богословске и правничке науке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Драге сестре! не припадају само синови нашем народу, него и кћери у толикој истој мери, јер као год што из незнатног зрнца од липе временом поникне дивно хладовито дрво, пуно мирисногa цвета, тако исто поникну из срца племените и мудре женскиње ваљани чланови који су срећа породици њеној, а благо и напредак народа нашег, од куда нам се слобода ближи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Човек, био муж или жена рођен је за земљу, за то треба да се за земаљско жиће добро приправимо, јер нам је у васпитању задатак да човека васпитамо за земаљског становника, тако, да може да живи поносно, трпељиво, који не треба ни у кога другога да се узда, него сам својом памећу и поштеном вештином да крчи себи пута кроз овај толиким страшним незгодама обрастели свет.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данас је тако време, и још ће горе настати у свету, па ко не умедне сам по њему ићи, тај ће до века посртати, па ма каквог вођу поред себе имао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Љубав к науци и знању, кад се у којој нашој женскињи појави, није фантазија као што многе наше сестре мисле и говоре, није сујета и безпослица, шта више она је баш противна фантазији, сујети и безпослици. Камо срећа по наш народ, да све наше жене свој ум упознају и оките са знањем којим ће себи, својој породици, па онда и целом народу помоћи и користити. Али кад би смо се и училе, не треба онда да ту науку коју учимо и знамо, на зло употребљујемо, не треба се за то учити да само у нашим друштвима сјајимо и треперимо, јер онда престаје та наука бити украсом наше женске душе. — То би могло пре приличити мушкима него нама. Ми треба да учимо за нашу децу, а не за свет, јер ако нашој деци наше знање пресадимо, с децом ћемо онда и наш народ поправити; а ако свету станемо без икакве потребне прилике и згоде нашу науку проповедати, онда ће нам се свет смејати, онда ће нас држати за фантасте, сујетне и беспослене, а што је најгоре, деца ће нам глупаци остати. — Ништа није ружније на свету него жена фантаста, сујетна и беспослена!&lt;br /&gt;
{{gap}}Дакле, учимо се, драге сестре, па науком нашом и васпитањем помозимо нашим породицама, кући и народу, па ћемо се уверити да наука код женских никаква фантазија није, јер сво знање што једна женска себи прибере, даваће нарочито својој деци, а деца ће стари народ заменути и поправити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Таква наука постаје жени средство којом децу облагорођава а народ поправља.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад смо већ рекли, да је нашим женама, нашим мајкама наука најнужнија, јер су васпитатељке своје деце, онда морамо још и неколико васпиталачких мигова овде навести, са којима ће науку своју, код своје деце знати мајка на добро да употреби.&lt;br /&gt;
{{gap}}Помислимо, зар можемо коме другом захвалити, што смо поред толиких непогода, за толико пуних искушења, јадних и чемерних година, задржали своју веру и народност, до ли нашим старим мајкама! Али није ни чудо, јер онда је највећи ступ њиховог васпитања била истинита, топла и љупка побожност и љубав к народности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Побожна мајка, њен један љубаван поглед на небо, више улије у дете побожности, него ма каква дугачка придика, ма она како речита и научна била. Кад мајка код важнијих појава природних, као при излазку и залазку сунца, при грмљавини и громовима, или прам светле звездане ноћи детенцету на крилу показује величанство, тачност и љубав божију, онда му најздравији, најсвеснији темељ побожности у срце и душу полаже.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мајка родољупка, којој је срце испуњено народним поносом, она пријатељи дете своје са народним приповедкама, са народним песмама и обичајима у којима се тако дивно ваја племенити карактер народа нашег, она га из тија принаша вери и олтару народности своје, што ће у детенцету као млада биљчица дубоко корен захватити, и годинама ће тако напредовати, да кад се те врлине, та света и узвишена осећања у њему оснаже онда ће млади члан народа нашег принети роду плод трудова своје добре и ваљане мајке. То је света истина, из тога се види колико могу мајке веру и народност у народу утемељити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пођимо даље!&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика моћ мајчина утицаја, у колико је детету највеће благо за будући живот, у толико је исто кадкад опасна и шкодљива по његово васпитање. Ништа тако мајка не воли као свој пород, то је природна љубав њена, али тој љубави треба свака српска мајка да измери границе, јер зар је једна мајка из своје превелике љубави спроћу свога детета покора починила тиме, што је претерала границе, што је прешла мере своје љубави! — Па шта из таке љубави, која нема границе, произилази? Произилази највеће зло, јер је мајка своје детенце тиме у његовим осећајима збунила, душевно га убила, а телесно убогаљило. Разнежила га је и мекушцем направила, а од таке деце кад одрасту буду људи што но веле: „свежи, одреши”, млакоње и ленштине, који су целог века научили да се други с њима брине.&lt;br /&gt;
{{gap}}Из те превелике мајчине љубави има доста сестара које непромишљају за добро и зло, него свашта својој деци допуштају. Што год зажеле то им се испунити мора, мајка га сувише љуби па му се сувише и улагује. Она се боји да ће се детету што рђаво догодити ако му што по вољи не учини. Ту онда не вреди мајчина наука, јер јој срце побеђује разум, а од таке деце постану разкошници, безобразници и самовоље.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако мајка много детету своме придикује о добру овога света, ако га сувише саветује за његова рђавија дела, онда дете обично постане највећим флегматиком, јер му је мајка са својим дугим придикама и непрестаним саветима отупила сва осећања. Дете чисто огугла, у њему изумру сва лепша осећања, а кад у детету осећања изумру, онда још док не одрасте, као за неком образином прикрива се у њему много зала, која се тек онда свету укажу кад дете човеком постане. Онда тек види и зачуди се човек како је из тако васпитаног детета хула и злочинац произишао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако се врло често са оваким поступањима спроћу свог детета мајчино срце страшно вара, па кад се најпосле види страшан плод таког васпитања, онда се обично вели: „''то му је судбина донела да таки буде''”!&lt;br /&gt;
{{gap}}Многа мајка код наших породица нешто брза са варљивим наукама и спољашњим детињим понашем. Ту мора дете брже боље учити „комплименте”, клањати, руке љубити и „динерине” правити; а нико не ће да помисли да је то рано мајмунисање опасно за идући детињи живот, за развитак његова срца и душе. — Маните се тога мајке српске, јер то није дело него само форма, а ми треба нашу децу више делу да привикавамо него голим формама, јер ће их то начинити мајмунима који само глад, бол и жеђ осећају. — ''Жан Пол'', тај чувени васпиталац женскиња вели: „''Мајке! ви кварите љубав кад заповедате да вам се она спољашњим знацима показује.''”&lt;br /&gt;
{{gap}}Данашњим даном има и таких мајки које пре времена претоваравају наукама своју малушну децу, па шта тиме постигну? Ништа више него претоваривање неразумљивих израза на млађани ум малога детенцета, које га смете у своме природном развитку.&lt;br /&gt;
{{gap}}Многе мајке баш траже својој деци угодности таке које им кваре њихова невина срдашца. У данашње време видимо ми да и оно мало детенце у позориште доведу, у место да се у гратичијим забавља, у место да се природом весели и из ње што научи, мора сирото као уковано тамо у позоришту седети да слуша уздисаје и гледи тугу какве веште глумице у жалосној улози, а мајка не ће да помисли, да ће то у њеном детету, кћерци или синчићу у велики утисак учинити не ће да помисли, да ће тиме учинити да што пре корен сентименталности у срцу детињем захвати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми данас већ и за децу игранке држимо. Са одећом њиховом правимо их читавим пајацима, у место да их пустимо да им природа тело развије, а ми их још утежемо у пркос природи, те правимо од њих тесногруде и шкрофулозне богаљеве. Хоћемо силом да им удубимо у главу ону рђаву пословицу овога века, да „човека одећа човеком прави.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Сирота деца, морају мирно и укочено у друштвима седети, по игранкама измереним корацима ходити. Ту се већ уче они понашању којим ће се моћи другима допасти, те у силу Бога автомацки облик добију, те изгледају као лутке на дроту, па кад који свестан брат ил’ сестра погледи, мора их тај њин изглед уверити да то никад будуће мајке народа свога не ће бити. Сирота деца! ту им се пази на сваки покрет који им тело скучава, а природни карактер убија, ал’ за то двојином више смеју које каквим посластицама се наслађивати, а не знају да их мајке тиме приправљају за тупе, без осећања прождрљивце.&lt;br /&gt;
{{gap}}Много се пута укажу на деци и зле наклоности.&lt;br /&gt;
{{gap}}У овом случају мајка треба да је смотрена, па полако да уклања те зле наваде детиње. — Али то се не може у један мах учинити, него даном приликом, јер иначе начинила би их пре времена „стармале.”&lt;br /&gt;
{{gap}}У томе наше мајке врло много греше кад оне своју децу пре времена својим повереницима чине, њима се на своју нужду жале и јадикују, с њима говоре о одношајима онаким који баш ни мало нису пристојни за малу децу па ма она како морална била. Од таке деце обично изилазе касније безобразне свезналице, сплеткаши и торокуше. Мати им је то сама рђавим васпитањем у млађана срца пресадила, које касније отровним плодом уроди. Наравно, касније и сама мајка види шта је тиме урадила, хтела би то зло истерати из детета па ма за које благо на свету, ал’ је онда са свим већ касно. —&lt;br /&gt;
{{gap}}Има ли што милије доброј мајци, има ли што год радосније него кад јој се чедо са својим отвореним срцем покаже?&lt;br /&gt;
{{gap}}Драга сестро! ако си мајка, па ако видиш твоје невино чедо у тој природној невиности, поучи се из тога, увери се да је тим Бог хтео да посведочи људску једнакост између себе!&lt;br /&gt;
{{gap}}Дете не зна ни за какву срдњу, оно није злопамтило, не страши се од људи, него се на брзо свакоме срдачно приљубљује. Оно је у своме природном дару чисто и не помрачено прама човечанству. Из тога се видети може, како је чист и узвишен створ човечији у својој невиности.&lt;br /&gt;
{{gap}}За то сестре, немојте кварити тај божанствени усев на срцу ваше деце, јер тиме мећете гусеницу на чио и здрав цветак тога усева, тиме ћете своју децу отровати, научиће те их људе по сталежима делити, а тиме ћете их начинити не задовољнима људма за целога века. — Тешко детету ако оно још сад људе разликовати научи пре него што оно само зна промислити, и пресудити, али још је жалосније ако га мајка научи презирати људе! Онда је крај његовој срећи, јер ће бити човек који мрзи људе — прави очајник. Ето, тој страшној несрећи узрок је неприродно мајчино васпитање.&lt;br /&gt;
{{gap}}Како је вредно ма чиме казнити те мајке које своју децу упућују да буду противници дивне природе, коју је сам Бог баш за љубав човечију тако дивно украсио, коју је Бог баш деци наменуо, да им се њоме срце и душа облагороди а тело укрепи!

== Извор ==
1871. ''Млада Србадија'', 31. март, 10. април. Бр. 6. и 7. Година II, стр. 85-89; 100-105.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Феминизам]]</text>
      <sha1>tlk0w4czefd85v6jmy2ptelw4gzmt2n</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142481</id>
      <parentid>142480</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T07:58:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142481</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="60827" sha1="ezghrm8epjl1pugpjc71znchdob9v9z" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Српским мајкама
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1871
| белешке=
}}
{{gap}}Кад погледимо, драге сестре моје, у све гране жића човечанског, морамо признати, да свуда мало, а много пута баш ни мало задовољства не налазимо. Колико нас год има, готово свака имамо своју бригу и жељу, њоме мислимо сретни бити; али кад ту жељу нашу постигнемо, онда тек видимо да се баш несмо њоме онако усрећили као што смо се надали. Она нас није задовољила, и жеља нам поново блуди за другим каквим задовољством, са којим исто то бива.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само кад се добро промислимо морамо признати да су жеље човечије безграничне. Што је човек више имућнији, све више тражи; кад је славан, желео би да је још славнији; кад је весео мало му је, желео би да је још веселији. Кажу људи да жеље човечије нико не може измерити.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Скупио сам злато и сребро, и царску богаштину са свију страна. Обогатио сам се и у мудрости сам напредовао више, него ма који пре мене. Све, што год ми је срце зажелело, укратио му несам; па шта сам увидео? — пита сам себе премудри Соломун, — увидео сам најпосле да је све ништа на овоме свету.” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја баш не знам је ли то тако, али то знам, и сви ми људи добро знамо, да је само једна срећа стална у животу човечијем, у којој ништа више човечије срце не жели но оно што има, што му је Бог дао, а то је стање материнско.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су бриге побочне честитој мајци, али брига за свој пород највећа је!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су радости малене проћу мајчине радости, коју она ужива у чеду своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су среће ништаве проћу оне среће коју честита мајка гледи у одојчету своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Доброј мајци све су наде малене проћу оне, коју она од свог детенцета очекује.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је свакој мајци од природе урођено, па ипак, драге сестре моје, тако смо назад пошле, да смо се и самој природи противнички одупрли!&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо само у наш женски свет, видећемо готово половину нас које јединог детенцета несмо овом свету поклониле!&lt;br /&gt;
{{gap}}Захаријина Јелисавета, и Аврамова Сара срамотише се, не смедоше међу другарице од срамоте тешке што деце немају. Онда је то највећа срамота у њином народу била, за то се и молише Богу да им поклони милост да угледају пород свој, те да им се проклетство народа са главе скине. И Бог им даде милост, дарова им пород, а оне тиме стресоше са себе љагу срамоте и проклетства.&lt;br /&gt;
{{gap}}Потомци њихови насљедише тај пробитачни обичај, па погледајмо им народ како се упиње из свих сила да остале народе надмаши.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто је то и код других народа, за то им и видимо пуне школе и улице ситне чиле дечице које ће за неколико година силан народ порасти, а ми ћемо се, овако опадајући изгубити у множини њиховој.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је то и код нас Срба у старо доба било, док још није продрла проклета туђинска, западна цивилизација у све гране живота нашег. У старо наше доба, која жена није имала деце, тој је био грех ни у цркву ићи, а камо ли у весела друштва јер се осећала за незаслужну те светиње и људског саобраћења, а народ је држао као казну божију.&lt;br /&gt;
{{gap}}А како је то данас?&lt;br /&gt;
{{gap}}Стоји л’ нам на срцу напредак народа нашег?&lt;br /&gt;
{{gap}}Чува ли нас сад тај лепи и по народ врло пробитачан обичај, који је старе наше мајке чувао?&lt;br /&gt;
{{gap}}Тежимо л’ за тим да иза себе оставимо своје име и млађане чланове народу нашем? —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам се усудила, драге сестре, врло велико питање вам задати, али не бојте се, та ви добро знате да је већ крајње време да рачуна о томе свесној браћи дамо, већ је крајње време да се та питања реше, јер се са свим већ јавно опажа да много има женскиња које немају свога порода, коме је Бог ускратио ту радост, срећу и уживање, ал врло је опет мајушан број њин напрам оних које и не желе да имају, које стају на пут и самом природном уређењу, које су противне умножавању народа свога, а све због тога што мисле да ће себи какво добро тиме учинити, јер се безбрижније, ратније живети може, а не помишљају да тиме одузимају себи највеће матерње радости, уживања и наде; не ће да знају да тиме стају на пут умножавању народа свога, којег се назадак данашњим даном тако страшно осећа и опажа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да могу, сестре моје, у сва бих звона на ларму зазвонила; да могу, викнула бих да ме свако српско срце чује, да смо само ми женскиње узрок те нам се народ умањује.&lt;br /&gt;
{{gap}}Но за сад манућу се тога, него ћу се обратити само нашим мајкама, да им кажем како свесна мати осећа и ради у одгајивању свога одојчета. А ви сестре, које деце немате, чујте уколико су мајке вредније и врсније од вас, по народ наш! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако која сестра хоће своме роду да какво добро учини, ако хоће која да родољупкињом постане, верујте ми, ничим другим у толикој мери не ће то учинити, до ли само ако буде ваљаном српском мајком постала и ваљане чланове народу дала. — Једна ваљана мати, може се рећи, да је више добра учинила тиме што је ваљану децу народу предала, него ма која она што је Бог зна каква завештања цркви учинила.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су највећи дари божији, а тиме су и извори сваке радости и среће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су најчвршћа и најмилија свеза брачнога живота, па ако их још и поправљамо, онда с њима и народ поправљамо, јер стари се свет не може поправити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је ово истина није ми нужда доказивати, то је већ самим здравим и свесним разумом доказано, али и то је доказано да су само добра деца дар божији и извор сваке радости и среће, а та доброта и ваљаност дечија ни до кога другог не стоји до ли само до ваљане мајке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Узмите се на ум дакле, добре мајке, са вашег је срца тиче поникло, са вашег ће крила оно и полетети. У вашим су дакле рукама најтање жице његовог карактера, удешавајте их по вашој племенитој вољи док су за тај посао, јер после кад се те душевне жице многостручно између себе изпреплећу и оснаже, онда су сва средства тежа, па у колико су тежа у толико су опаснија.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нема те школе, нема тога васпиталишта које би толико на детиње изображење утицаја имало, колико једна мајка! — Па и кад дете веће постане уз њу већину дана проживи, те оне њене врлине или мане, чисто му се у душу пресаде, те буде једнако као шибица оној воћки са које је скинута. С тога и јест многи наученик, многи славан и чувен у свету муж са ваљаности своје, који је брижљиву и ваљану мајку имао, готово са свим једнак изврсном карактеру њеном.&lt;br /&gt;
{{gap}}Учени Швајцарац Изелин више је пута тврдио, да кад се човек свестрано упозна са историјом света и животописом славних и чувених људи, који су са своје ваљаности, правичности и узвишених племенитих осећања и дела прославили се; између десеторице лако се може наћи девет њих који су од своје мајке те врлине и ваљаности насљедили. Ако је то тако као што тај научник тврди онда се из тога лако закључити може да је човек тешко могао ваљан бити ако није поред себе имао ваљану мајку. То исто тврде и мудри философи па веле: „''Где се год један велики муж родио и свету указао, увек му се у присенку живота његовог племенита мајка нађе, која развитљиву клицу његове величине са брижљивом љубављу негује.''”&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја бих могла још више људи именовати који познаваху људска срца, као што је Песталоција и други; али на што? — Ко само ма и овлаш о васпитању размишљавати стане, мора ми допустити да је мајкама велика снага и моћ од природе дана, и да су управо оне једине које над моралним бићем овога века а и потоњих векова одсудна утицаја имају.&lt;br /&gt;
{{gap}}
Погледајмо само у некадашње српске догађаје по нашим народним песмама, тим јединим проповедницима нашег народног живота, које и у најсиромашнију колибицу допиру. Опоменимо се Јевросиме, мајке Краљевића Марка, њој се досадило прати крваве Маркове хаљине, па га у једној народној песми, светује:
&lt;poem&gt;
     О мој синко, Краљевићу Марко,
     Остави се, синко четовања, —
     Већ ти узми рало и волове,
     Па ти ори брда и долине,
     Те сиј’, синко, шеницу бјелицу,
     Те ти рани и мене и себе.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}На Марково је срце мајчин савет тако прионуо био, да се одмах латио оног посла којим је од ње понуђен, макар да свог века није у рукама имао рала и волова. Не знам колико имамо сад синова који би на племениту жељу мајчину радили онај посао који несу никад покушавали! Али неје ни чудо, синови су то насљедили од својих мајки. Но погледајмо узор сина Марка, он је знао да га мајка на добро сјетује, он јој је веровао „да зло добра донијети неће”, па је и послушао.&lt;br /&gt;
{{gap}}На другом месту у деоби српскога царства, кад чауши дођоше по њега да каже на коме је царство, народна песма вели:
&lt;poem&gt;
     Оде Марко у господске дворе,
     Па дозива Јевросиму мајку:
     Јевросима, моја мила мајко!
     Господа се јесу завадила —
     И они се отимљу о царство,
     Међу се се хоће да поморе,
     Злаћенима да пободу ножи,
     А незнаду на коме је царство,
     Мене зову на поље Косово,
     Да им кажем на коме је царство. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Тако је Марко јавно мајци догађај који се онда на Косову у оно доба међу српском госпоштином поденуо, али тиме неје јој хтео само јавити за случај, но је тиме и савета искао, јер је знао да ће му ваљана мајка племенито саветовати као и увек. Мајка му је била анђео хранилац као што су и друге честите и ваљане мајке поред својих ваљаних синова. Она му је била добар саветник у сваком подузећу, за то му и у овај мах рече:
&lt;poem&gt;
     Сине Марко једини у мајке!
     Не била ти моја храна клета,
     Не мој, сине, говорити криво
     Не по бабу ни по стричевима,
     Већ по правди бога истинога;
     Не мој, сине, изгубити душе;
     Боље ти је изгубити главу,
     Него своју огрјешити душу.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Марко је послушан син ваљане своје мајке, јер је познавао ваљаност њезину. Неје се бојао рђава оца и славољубивих стричева, него се покоравао вољи мајчиној и правди Бога истинога. Племенита је мајка њиме владала као вихар усамљеном гранчицом. Савет јој је увек племенит био; а Марко, тај највећи јунак онога времена, он се владао по савету мајчином, по вољи једне немоћне жене! Њему неје зазор било у очи славољубиву оцу и рђавим стричевима рећи, да се за туђе не отимљу царство, јер:
&lt;poem&gt;
​     Књига каже на Урошу царство,
     Од оца је остануло сину,
     Дјетету је од кољена царство.
     Њему царство царе наручио
     На самрти кад је починуо. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Ето, драге моје сестре, ту је народ хтео да обиљежи, да покаже свету једну мајку, која је своме сину добрим васпитањем светлила као сунце беломе дану. Ту се огледа ваљана српска мајка у мајци Краљевића Марка, а у Марку се огледа ваљан српски син коме ваљана мајка племенитим осећајима душу напаја, а он је готов свагда њеној се вољи покорити јер је уверен да на добро смера.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на туђу историју, погледајмо на старе Грке и Римљане! Њихово златно доба, доба славе и величине, било је доба и најплеменитијих и најваљанијих женскиња.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на велику француску револуцију! Зар би се уз њу догодиле све оне суровости да несу женскиње, као што је познато, у највећим гресима пливале, да несу мајке без икаквих племенитих осећања биле, да несу суровошћу и лакомисленошћу претерале биле све границе пристојности и изображења!&lt;br /&gt;
{{gap}}Али доста је о том, овим сам само хтела да докажем ту велику моћ материнску над својом децом, јер је мајка баш оно средство којој најпре спада у део васпитање, њој првој спада у задатак да дете умно и телесно развије, то да утемељи и да оснажи. Она треба тој њеној задаћи да је и душом и телом одана, јер без њене брижљивости, не би могла никаква школа, никакво васпиталиште своје васпиталачке науке на добро употребити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добра је мајка у кући својој свештеница, већ из њезиних црта, из њезиних погледа биће јој чедо наравственошћу и ваљаношћу узвишено, само ако она у тим врлинама не оскудева.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад помислим на старо доба наше, кад погледим само на туђинске мајке; кад ми дођу пред очи оне, које са своје здраве свести и племените оданости живе једино за добро и срећу деце своје, онда бих се снуждила, онда би ме туга обузела, јер ако ћу право да кажем, морате са мном заједно признати да данашње наше мајке више маре за своја спољашња светила него за облагорођење душе и срца своје дечице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опростите ми, драге сестре, ал’ морам вам казати истине ради, да нам данашње наше мајке више изгледају на какав сјајан и врло скупоцен украс, коме не знамо цељи; оне више изгледају на какву нову музику која сувише ларма ал’ врло слабо одушевљава.&lt;br /&gt;
{{gap}}Толико ми имамо имућних наших па и сиромашнијих мајки, које предају своје детенце туђим рукама, да га туђа рука негује, да му туђинка улије у малено срдашце племенита осећања проћу вере и народности своје! — То је јавни доказ да је таквим нашим мајкама васпитање своје деце веома теретно и немило.&lt;br /&gt;
{{gap}}По столовима таких мајки може се видети најлепших и најскупоценијих украса од којих никакве хасне немају; код таких се мајки може видети на гомиле најновијих, пресних, туђинских романа и модских слика, а од какве васпиталачке научне књиге, која ће их поучити како ће своје одојче неговати, од тих нема ни гласа ни трага. Толики се новац троши по нашим кућама на оне ствари које само голом уживању служе; толико се троши на туђинске романе без ваљанога избора, који много, тако много шкоде нашим српкињама које своју дечицу имају; а наши школски листови, који поуке дају српским мајкама и осталим васпитаоцима нашег милог подмлатка, они пропадају, те баш ти исти којима су намењени силом хоћеју да им повичу: Бог да им душу прости! — И у томе се увиђа худо стање нашег васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика је то срамота за нас српкиње, а код тога нам је и грех који ће се са народном грдном штетом покајати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добро се зна да ми доста имамо српкиња које умеју и више језика говорити и разумевати, па се држе с тиме да су изображене; али те сестре врло греше у рачуну, јер баш таке мајке су највише заборавиле за свој свети задатак и одредбу. Таке мајке које то мисле, а противно своме задатку чине, боље би било да се упусте у разговор и познавање срца и душе детиње, њима је то најнужније од свега осталог, од њих и простије мајке траже примера, због тога што се оне саме броје у изображену класу нашег народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Где год дођемо у друштво, где год се, сестре моје, састанемо, свугде ће мо чути разговор о томе: како је ова ил’ она лепо изгледала, како је друга лепо и много на балу играла, како је
​[Страна 8]
​трећа лепо накићена и по најновијој моди очешљана, како је наместила очи и уста; а нико да се сети, да завири у срце и душу тим лепима, нико да запита шта се у њима скрива, је л’ голупче невино ил’ је гуја присојкиња. — Драге сестре! можда баш оној првој што је добро изгледала, можда баш и оној другој што је лепо и много на балу играла, а можда баш и оној трећој што је онако дивно искићена, по најновијој моди очешљана, и што је онако охоло очи наместила а уста на огледалу испеглала, можда баш њима на дому у колевци лелече малено одојче и гладно и жедно, а њу видите где се провађа и тера ћеф назови цивилизације.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад се сетим оних сестара које само туђе обичаје пригрљавају, а својих се клоне; кад се сетим оних наших мајки које само на спољашњу сјајност своју пазе, а подмладак свој, од којег се надамо да ће нам народ подићи, туђим рукама предаје, онда ми је као да видим српкиње без осећања као какве мумије, онда ми је као да видим снагу народну где полако на мањак иде. Па тако мало по мало чини ми се да ће се збрисати са лице земље, — не дај Боже! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам може бити доста ''претерана'' у тим мојим мислима, може бити да више видим него што је баш у ствари; али свакако данашње стање и осећање наших мајки треба на боље окренути, ако хоћемо да нам се и срество на бољак окрене.&lt;br /&gt;
{{gap}}Зар ви, сестре моје, мислите да ми женске мало можемо учинити у корист народну? — Промислите се само, ако смо ми рђаве ако немамо свести и осећања за народ и оно што је његово, онда ће мо за собом оставити млад свет, млади народ, који ће таки исти бити као што смо и ми, а онда не ће никакво чудо бити ако нам се цео народ претвори у туђ елеменат.&lt;br /&gt;
{{gap}}Које тешке и крваве патње а које туђинштина изгнаше из наших женскиња оне врлине које су нам старе жене красиле, али опет не ћу тврдити за све, јер би то велика клевета била против оних сестара које свој матерински задатак врше по примеру наших старих мајки, и ако не баш подпуно у оној мери, а оно бар у толикој да се може народ од пропасти сачувати.&lt;br /&gt;
{{gap}}За то се ја срдачно обраћам са поузданом надом на ваљане српске мајке, које право српско осећање једне добре мајке у срцима својима негују и хране, јер оне су заиста још у стању сачувати народ свој, оне су у стању и осталима мајкама, које су заборавиле позив свој, показати и примером светлити како се одхрањују, васпитавају и негују нови чланови народа нашег! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Можда ће се наћи која мајка која ће ме оштро запитати: шта ће ми деца захвалити, и која ми је награда што се толико с дечурлијом патим? — — —&lt;br /&gt;
{{gap}}То је грешно питање! — Та је мајка свака проклета, која тако запита! Она је сама узрок што нема захвалности од претрпела труда свога. А с чега то? Ни са чега другог но са њена рђава васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што ваљана српска мајка за народ жртвује, што је, негујући своје одојче, многобројне неиспаване ноћи у труду претрпела, највећа јој је награда што је народу однеговала ваљана члана, а кадкад и врсна јунака. То је највећа наплата, срећа и уживање једној доброј мајци! — „Добре мајке одгајају столећа једно за другима, да никакве захвалности и наплате не траже за то што однеговаше народу толике стреле, сунца и славује”, вели један научник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ нам се жеље са свију страна побудише, да се један пут српске мајке из свога сна пробуде, да позбацају тешке окове проклете „етикеције” назови изображења, па да се на место тога пламен материнског одушевљења у њима подстакне и распали, јер је дело васпитања неописано велико, а по народ је наш тако нужно као кора хлеба. — Ако то неучинимо, скорим ће се на нами испунити она страшна реч Спаса нашега: „ваша деца биће вам судије ваше!” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Драге сестре! допустите ми, ја ћу о васпитању, и то о женском за сад само неколико узгредних речи прозборити, без којих се не би могли с нашим мајкама толико позабавити колико је у овај мах потребно.&lt;br /&gt;
{{gap}}Српска мајка треба да је као бистри извор, који је бистар с тога, што се његовом току свака нечистоћа мора с пута уклањати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако исто треба она својим разумом и љубављу да уклања све мане из своје куће и породице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Њен животни елеменат је љубав, али не она болесна љубав коју многе данашње наше сестре у грудима својима негују, него љубав у свој својој узвишеној лепоти, љубав својој кући, љубав породу своме, роду и народном напретку. — Та љубав кад је савршена постаје у човеку божанствена, постаје религијом!&lt;br /&gt;
{{gap}}Љубав се исто тако лепо изразити може као и љубав детиња, матерња и сестринска, а и љубав према своме мужу. Али над свима тима врлинама уздиже се у свој својој дивној величини љубав своме народу. Она жена која нема љубави спроћу свога народа, та не може имати ни матерње, сестринске, нити супружне љубави. — У тој не влада љубав, него само голи нагон!&lt;br /&gt;
{{gap}}Морамо признати, сестре моје, да је код нас у данашње време тај део васпитања, изображења и достојанства женскога врло забатаљен.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мора нас срце заболети кад погледимо наше младе девојке, које су невине и безазлене као голубићи, како певајући везу по ђерђеву или седе за разбојем, а нема нико да им каже какву ће улогу оне у свету да заузму, не ће мајке да их приправе за будућност, да им кажу да на њиним грудима лежи будућност и срећа целога народа нашег.&lt;br /&gt;
{{gap}}Истина, да се женско васпитање мора обзирати најпре на кућевни живот, али промислимо се, кућа је само један мајушни део целог нашег народа, у њој утемељује срећу једна брижљива жена, морамо дакле онда и за народ побринути се као за сопствену нашу кућу; јер ако нам је народ пун зала, ако нам народ почне пропадати, није могуће да ће породице срећне моћи остати. Народ и породице тако једно од другог зависе да ако једно посрће, друго већ пада. 
&lt;br /&gt;
{{gap}}Чланови наших породица морају се мушки одупрети данашњем нападају светском, а у тим нашим породицама немају ли мајке најглавнију улогу?&lt;br /&gt;
{{gap}}Једна мајка која са својим срцем није у стању изван куће више што замислити и осећати, та је ропкиња, а ропкиња може однеговати само робове и незналице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо у историју нашег народа, у њој се може видети, да мајка великога духа одхрањује таку и децу. Тај се пример може видети на мајци девет Југовића, мајци Краљевића Марка, царици Милици, мајци Петра Мрконића и других многих. — — —&lt;br /&gt;
{{gap}}Жена или мајка не може много да помаже народ са мачем, него са својим срцем, ал’ уз то мора ово срце бити пуно племените љубави и пожртвовања. Мајчино срце треба да мужа и сина чврсто за свој народ привеже, а и сама да верно чува дух свога народа. — На срцу женином, на грудма сестринским и из наручија мајчиног треба да муж, брат и син са достојанством и тврдом вољом прима снагу да може испунити сваку дужност спроћу народа свога. Али где ћемо ми наћи тих врлина код данашњих наших сестара, кад су им срца, у којима би требало да се нађе права врлина и човечност, јер народне потребе то данас изискују, кад су та срца често са свим празна од тих врлина, или баш ако нису празна, препуна су са које каквим пустим жељама, жељама за тренутним одирцима, цветићима и тракама. — Ми то, драге сестре, не видимо, не ћемо да оплачемо назадак народа нашег у који га саме водимо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наш народ нема довољно виших женских васпиталишта. Основна женска школа, то нам је сво срество да можемо бар нешто читати и писати научити, али наше мајке оне морају место вишег васпитања заузети, оне су свакако од саме природе позване да те дужности врше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наш женски свет обично мисли да за женско васпитање не треба се ни полак толико старати колико за мушко. Наше мајке држе да њине ћерке ништа друго не треба да знају до ли само шити, кувати, прати итд. а ако што више знају, то је одвише и није потребно. Та у толико прилика можемо чути где мајке за женско дете веле: „шта ће јој школа и толика наука, не ће моја ћерка попа ни адвокат бити.” То су обична питања наших неразумних сестара, које су раде и своје ћери неразумно однеговати и васпитати, али оне су грешне у своме неразумноме мишлењу. Женском детету треба знања као и мушком, јер макар да оно не ће попа ни адвокат бити опет девојче треба са знањем укрепити. Девојче ће временом постати мајка, мајка је свака васпитатељка своје породице, а васпиталачке науке у данашњој нужди за васпитање нашег народа превазилазе и богословске и правничке науке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Драге сестре! не припадају само синови нашем народу, него и кћери у толикој истој мери, јер као год што из незнатног зрнца од липе временом поникне дивно хладовито дрво, пуно мирисногa цвета, тако исто поникну из срца племените и мудре женскиње ваљани чланови који су срећа породици њеној, а благо и напредак народа нашег, од куда нам се слобода ближи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Човек, био муж или жена рођен је за земљу, за то треба да се за земаљско жиће добро приправимо, јер нам је у васпитању задатак да човека васпитамо за земаљског становника, тако, да може да живи поносно, трпељиво, који не треба ни у кога другога да се узда, него сам својом памећу и поштеном вештином да крчи себи пута кроз овај толиким страшним незгодама обрастели свет.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данас је тако време, и још ће горе настати у свету, па ко не умедне сам по њему ићи, тај ће до века посртати, па ма каквог вођу поред себе имао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Љубав к науци и знању, кад се у којој нашој женскињи појави, није фантазија као што многе наше сестре мисле и говоре, није сујета и безпослица, шта више она је баш противна фантазији, сујети и безпослици. Камо срећа по наш народ, да све наше жене свој ум упознају и оките са знањем којим ће себи, својој породици, па онда и целом народу помоћи и користити. Али кад би смо се и училе, не треба онда да ту науку коју учимо и знамо, на зло употребљујемо, не треба се за то учити да само у нашим друштвима сјајимо и треперимо, јер онда престаје та наука бити украсом наше женске душе. — То би могло пре приличити мушкима него нама. Ми треба да учимо за нашу децу, а не за свет, јер ако нашој деци наше знање пресадимо, с децом ћемо онда и наш народ поправити; а ако свету станемо без икакве потребне прилике и згоде нашу науку проповедати, онда ће нам се свет смејати, онда ће нас држати за фантасте, сујетне и беспослене, а што је најгоре, деца ће нам глупаци остати. — Ништа није ружније на свету него жена фантаста, сујетна и беспослена!&lt;br /&gt;
{{gap}}Дакле, учимо се, драге сестре, па науком нашом и васпитањем помозимо нашим породицама, кући и народу, па ћемо се уверити да наука код женских никаква фантазија није, јер сво знање што једна женска себи прибере, даваће нарочито својој деци, а деца ће стари народ заменути и поправити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Таква наука постаје жени средство којом децу облагорођава а народ поправља.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад смо већ рекли, да је нашим женама, нашим мајкама наука најнужнија, јер су васпитатељке своје деце, онда морамо још и неколико васпиталачких мигова овде навести, са којима ће науку своју, код своје деце знати мајка на добро да употреби.&lt;br /&gt;
{{gap}}Помислимо, зар можемо коме другом захвалити, што смо поред толиких непогода, за толико пуних искушења, јадних и чемерних година, задржали своју веру и народност, до ли нашим старим мајкама! Али није ни чудо, јер онда је највећи ступ њиховог васпитања била истинита, топла и љупка побожност и љубав к народности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Побожна мајка, њен један љубаван поглед на небо, више улије у дете побожности, него ма каква дугачка придика, ма она како речита и научна била. Кад мајка код важнијих појава природних, као при излазку и залазку сунца, при грмљавини и громовима, или прам светле звездане ноћи детенцету на крилу показује величанство, тачност и љубав божију, онда му најздравији, најсвеснији темељ побожности у срце и душу полаже.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мајка родољупка, којој је срце испуњено народним поносом, она пријатељи дете своје са народним приповедкама, са народним песмама и обичајима у којима се тако дивно ваја племенити карактер народа нашег, она га из тија принаша вери и олтару народности своје, што ће у детенцету као млада биљчица дубоко корен захватити, и годинама ће тако напредовати, да кад се те врлине, та света и узвишена осећања у њему оснаже онда ће млади члан народа нашег принети роду плод трудова своје добре и ваљане мајке. То је света истина, из тога се види колико могу мајке веру и народност у народу утемељити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пођимо даље!&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика моћ мајчина утицаја, у колико је детету највеће благо за будући живот, у толико је исто кадкад опасна и шкодљива по његово васпитање. Ништа тако мајка не воли као свој пород, то је природна љубав њена, али тој љубави треба свака српска мајка да измери границе, јер зар је једна мајка из своје превелике љубави спроћу свога детета покора починила тиме, што је претерала границе, што је прешла мере своје љубави! — Па шта из таке љубави, која нема границе, произилази? Произилази највеће зло, јер је мајка своје детенце тиме у његовим осећајима збунила, душевно га убила, а телесно убогаљило. Разнежила га је и мекушцем направила, а од таке деце кад одрасту буду људи што но веле: „свежи, одреши”, млакоње и ленштине, који су целог века научили да се други с њима брине.&lt;br /&gt;
{{gap}}Из те превелике мајчине љубави има доста сестара које непромишљају за добро и зло, него свашта својој деци допуштају. Што год зажеле то им се испунити мора, мајка га сувише љуби па му се сувише и улагује. Она се боји да ће се детету што рђаво догодити ако му што по вољи не учини. Ту онда не вреди мајчина наука, јер јој срце побеђује разум, а од таке деце постану разкошници, безобразници и самовоље.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако мајка много детету своме придикује о добру овога света, ако га сувише саветује за његова рђавија дела, онда дете обично постане највећим флегматиком, јер му је мајка са својим дугим придикама и непрестаним саветима отупила сва осећања. Дете чисто огугла, у њему изумру сва лепша осећања, а кад у детету осећања изумру, онда још док не одрасте, као за неком образином прикрива се у њему много зала, која се тек онда свету укажу кад дете човеком постане. Онда тек види и зачуди се човек како је из тако васпитаног детета хула и злочинац произишао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако се врло често са оваким поступањима спроћу свог детета мајчино срце страшно вара, па кад се најпосле види страшан плод таког васпитања, онда се обично вели: „''то му је судбина донела да таки буде''”!&lt;br /&gt;
{{gap}}Многа мајка код наших породица нешто брза са варљивим наукама и спољашњим детињим понашем. Ту мора дете брже боље учити „комплименте”, клањати, руке љубити и „динерине” правити; а нико не ће да помисли да је то рано мајмунисање опасно за идући детињи живот, за развитак његова срца и душе. — Маните се тога мајке српске, јер то није дело него само форма, а ми треба нашу децу више делу да привикавамо него голим формама, јер ће их то начинити мајмунима који само глад, бол и жеђ осећају. — ''Жан Пол'', тај чувени васпиталац женскиња вели: „''Мајке! ви кварите љубав кад заповедате да вам се она спољашњим знацима показује.''”&lt;br /&gt;
{{gap}}Данашњим даном има и таких мајки које пре времена претоваравају наукама своју малушну децу, па шта тиме постигну? Ништа више него претоваривање неразумљивих израза на млађани ум малога детенцета, које га смете у своме природном развитку.&lt;br /&gt;
{{gap}}Многе мајке баш траже својој деци угодности таке које им кваре њихова невина срдашца. У данашње време видимо ми да и оно мало детенце у позориште доведу, у место да се у гратичијим забавља, у место да се природом весели и из ње што научи, мора сирото као уковано тамо у позоришту седети да слуша уздисаје и гледи тугу какве веште глумице у жалосној улози, а мајка не ће да помисли, да ће то у њеном детету, кћерци или синчићу у велики утисак учинити не ће да помисли, да ће тиме учинити да што пре корен сентименталности у срцу детињем захвати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми данас већ и за децу игранке држимо. Са одећом њиховом правимо их читавим пајацима, у место да их пустимо да им природа тело развије, а ми их још утежемо у пркос природи, те правимо од њих тесногруде и шкрофулозне богаљеве. Хоћемо силом да им удубимо у главу ону рђаву пословицу овога века, да „човека одећа човеком прави.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Сирота деца, морају мирно и укочено у друштвима седети, по игранкама измереним корацима ходити. Ту се већ уче они понашању којим ће се моћи другима допасти, те у силу Бога автомацки облик добију, те изгледају као лутке на дроту, па кад који свестан брат ил’ сестра погледи, мора их тај њин изглед уверити да то никад будуће мајке народа свога не ће бити. Сирота деца! ту им се пази на сваки покрет који им тело скучава, а природни карактер убија, ал’ за то двојином више смеју које каквим посластицама се наслађивати, а не знају да их мајке тиме приправљају за тупе, без осећања прождрљивце.&lt;br /&gt;
{{gap}}Много се пута укажу на деци и зле наклоности.&lt;br /&gt;
{{gap}}У овом случају мајка треба да је смотрена, па полако да уклања те зле наваде детиње. — Али то се не може у један мах учинити, него даном приликом, јер иначе начинила би их пре времена „стармале.”&lt;br /&gt;
{{gap}}У томе наше мајке врло много греше кад оне своју децу пре времена својим повереницима чине, њима се на своју нужду жале и јадикују, с њима говоре о одношајима онаким који баш ни мало нису пристојни за малу децу па ма она како морална била. Од таке деце обично изилазе касније безобразне свезналице, сплеткаши и торокуше. Мати им је то сама рђавим васпитањем у млађана срца пресадила, које касније отровним плодом уроди. Наравно, касније и сама мајка види шта је тиме урадила, хтела би то зло истерати из детета па ма за које благо на свету, ал’ је онда са свим већ касно. —&lt;br /&gt;
{{gap}}Има ли што милије доброј мајци, има ли што год радосније него кад јој се чедо са својим отвореним срцем покаже?&lt;br /&gt;
{{gap}}Драга сестро! ако си мајка, па ако видиш твоје невино чедо у тој природној невиности, поучи се из тога, увери се да је тим Бог хтео да посведочи људску једнакост између себе!&lt;br /&gt;
{{gap}}Дете не зна ни за какву срдњу, оно није злопамтило, не страши се од људи, него се на брзо свакоме срдачно приљубљује. Оно је у своме природном дару чисто и не помрачено прама човечанству. Из тога се видети може, како је чист и узвишен створ човечији у својој невиности.&lt;br /&gt;
{{gap}}За то сестре, немојте кварити тај божанствени усев на срцу ваше деце, јер тиме мећете гусеницу на чио и здрав цветак тога усева, тиме ћете своју децу отровати, научиће те их људе по сталежима делити, а тиме ћете их начинити не задовољнима људма за целога века. — Тешко детету ако оно још сад људе разликовати научи пре него што оно само зна промислити, и пресудити, али још је жалосније ако га мајка научи презирати људе! Онда је крај његовој срећи, јер ће бити човек који мрзи људе — прави очајник. Ето, тој страшној несрећи узрок је неприродно мајчино васпитање.&lt;br /&gt;
{{gap}}Како је вредно ма чиме казнити те мајке које своју децу упућују да буду противници дивне природе, коју је сам Бог баш за љубав човечију тако дивно украсио, коју је Бог баш деци наменуо, да им се њоме срце и душа облагороди а тело укрепи!&lt;br /&gt;
{{gap}}Метите руку на срце, српске мајке, па упитајте саме себе, да ли сте што згрешиле кад сте тако поступајући с дететом својим, однеговале противника дивне природе божије! Па ако признајете ту вашу погрешку добро се промислите, па ћете видети кога сте тако негујући одхраниле, — онда ћете ви много више моћи осећати те јаде, него што бих вам овде казати могла.&lt;br /&gt;
{{gap}}Драге сестре! Зар несте никад о томе промишљале, колико је блаженства, колико је среће у природи детињој?&lt;br /&gt;
{{gap}}Како је дивно видети, кад у тим малим, немоћним, бистрим очицама угледите толико истине, радости и чисти глас невина срца његова који још ни чим помрачен није!&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо у огледало детиње природе, па ћемо видети најчистију невиност, видећемо да му цео састав и телесни и душевни тражи помоћи од најближега човека; а ко му је најближи него мила мајка!

== Извор ==
1871. ''Млада Србадија'', 31. март, 10. април. Бр. 6. и 7. Година II, стр. 85-89; 100-105.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Феминизам]]</text>
      <sha1>ezghrm8epjl1pugpjc71znchdob9v9z</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142482</id>
      <parentid>142481</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T08:19:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Завршено</comment>
      <origin>142482</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="62941" sha1="fdlhh8b00xp4e2lzngvgqxvhnsroilj" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Српским мајкама
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1871
| белешке=
}}
{{gap}}Кад погледимо, драге сестре моје, у све гране жића човечанског, морамо признати, да свуда мало, а много пута баш ни мало задовољства не налазимо. Колико нас год има, готово свака имамо своју бригу и жељу, њоме мислимо сретни бити; али кад ту жељу нашу постигнемо, онда тек видимо да се баш несмо њоме онако усрећили као што смо се надали. Она нас није задовољила, и жеља нам поново блуди за другим каквим задовољством, са којим исто то бива.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само кад се добро промислимо морамо признати да су жеље човечије безграничне. Што је човек више имућнији, све више тражи; кад је славан, желео би да је још славнији; кад је весео мало му је, желео би да је још веселији. Кажу људи да жеље човечије нико не може измерити.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Скупио сам злато и сребро, и царску богаштину са свију страна. Обогатио сам се и у мудрости сам напредовао више, него ма који пре мене. Све, што год ми је срце зажелело, укратио му несам; па шта сам увидео? — пита сам себе премудри Соломун, — увидео сам најпосле да је све ништа на овоме свету.” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја баш не знам је ли то тако, али то знам, и сви ми људи добро знамо, да је само једна срећа стална у животу човечијем, у којој ништа више човечије срце не жели но оно што има, што му је Бог дао, а то је стање материнско.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су бриге побочне честитој мајци, али брига за свој пород највећа је!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су радости малене проћу мајчине радости, коју она ужива у чеду своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су среће ништаве проћу оне среће коју честита мајка гледи у одојчету своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Доброј мајци све су наде малене проћу оне, коју она од свог детенцета очекује.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је свакој мајци од природе урођено, па ипак, драге сестре моје, тако смо назад пошле, да смо се и самој природи противнички одупрли!&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо само у наш женски свет, видећемо готово половину нас које јединог детенцета несмо овом свету поклониле!&lt;br /&gt;
{{gap}}Захаријина Јелисавета, и Аврамова Сара срамотише се, не смедоше међу другарице од срамоте тешке што деце немају. Онда је то највећа срамота у њином народу била, за то се и молише Богу да им поклони милост да угледају пород свој, те да им се проклетство народа са главе скине. И Бог им даде милост, дарова им пород, а оне тиме стресоше са себе љагу срамоте и проклетства.&lt;br /&gt;
{{gap}}Потомци њихови насљедише тај пробитачни обичај, па погледајмо им народ како се упиње из свих сила да остале народе надмаши.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто је то и код других народа, за то им и видимо пуне школе и улице ситне чиле дечице које ће за неколико година силан народ порасти, а ми ћемо се, овако опадајући изгубити у множини њиховој.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је то и код нас Срба у старо доба било, док још није продрла проклета туђинска, западна цивилизација у све гране живота нашег. У старо наше доба, која жена није имала деце, тој је био грех ни у цркву ићи, а камо ли у весела друштва јер се осећала за незаслужну те светиње и људског саобраћења, а народ је држао као казну божију.&lt;br /&gt;
{{gap}}А како је то данас?&lt;br /&gt;
{{gap}}Стоји л’ нам на срцу напредак народа нашег?&lt;br /&gt;
{{gap}}Чува ли нас сад тај лепи и по народ врло пробитачан обичај, који је старе наше мајке чувао?&lt;br /&gt;
{{gap}}Тежимо л’ за тим да иза себе оставимо своје име и млађане чланове народу нашем? —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам се усудила, драге сестре, врло велико питање вам задати, али не бојте се, та ви добро знате да је већ крајње време да рачуна о томе свесној браћи дамо, већ је крајње време да се та питања реше, јер се са свим већ јавно опажа да много има женскиња које немају свога порода, коме је Бог ускратио ту радост, срећу и уживање, ал врло је опет мајушан број њин напрам оних које и не желе да имају, које стају на пут и самом природном уређењу, које су противне умножавању народа свога, а све због тога што мисле да ће себи какво добро тиме учинити, јер се безбрижније, ратније живети може, а не помишљају да тиме одузимају себи највеће матерње радости, уживања и наде; не ће да знају да тиме стају на пут умножавању народа свога, којег се назадак данашњим даном тако страшно осећа и опажа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да могу, сестре моје, у сва бих звона на ларму зазвонила; да могу, викнула бих да ме свако српско срце чује, да смо само ми женскиње узрок те нам се народ умањује.&lt;br /&gt;
{{gap}}Но за сад манућу се тога, него ћу се обратити само нашим мајкама, да им кажем како свесна мати осећа и ради у одгајивању свога одојчета. А ви сестре, које деце немате, чујте уколико су мајке вредније и врсније од вас, по народ наш! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако која сестра хоће своме роду да какво добро учини, ако хоће која да родољупкињом постане, верујте ми, ничим другим у толикој мери не ће то учинити, до ли само ако буде ваљаном српском мајком постала и ваљане чланове народу дала. — Једна ваљана мати, може се рећи, да је више добра учинила тиме што је ваљану децу народу предала, него ма која она што је Бог зна каква завештања цркви учинила.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су највећи дари божији, а тиме су и извори сваке радости и среће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су најчвршћа и најмилија свеза брачнога живота, па ако их још и поправљамо, онда с њима и народ поправљамо, јер стари се свет не може поправити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је ово истина није ми нужда доказивати, то је већ самим здравим и свесним разумом доказано, али и то је доказано да су само добра деца дар божији и извор сваке радости и среће, а та доброта и ваљаност дечија ни до кога другог не стоји до ли само до ваљане мајке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Узмите се на ум дакле, добре мајке, са вашег је срца тиче поникло, са вашег ће крила оно и полетети. У вашим су дакле рукама најтање жице његовог карактера, удешавајте их по вашој племенитој вољи док су за тај посао, јер после кад се те душевне жице многостручно између себе изпреплећу и оснаже, онда су сва средства тежа, па у колико су тежа у толико су опаснија.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нема те школе, нема тога васпиталишта које би толико на детиње изображење утицаја имало, колико једна мајка! — Па и кад дете веће постане уз њу већину дана проживи, те оне њене врлине или мане, чисто му се у душу пресаде, те буде једнако као шибица оној воћки са које је скинута. С тога и јест многи наученик, многи славан и чувен у свету муж са ваљаности своје, који је брижљиву и ваљану мајку имао, готово са свим једнак изврсном карактеру њеном.&lt;br /&gt;
{{gap}}Учени Швајцарац Изелин више је пута тврдио, да кад се човек свестрано упозна са историјом света и животописом славних и чувених људи, који су са своје ваљаности, правичности и узвишених племенитих осећања и дела прославили се; између десеторице лако се може наћи девет њих који су од своје мајке те врлине и ваљаности насљедили. Ако је то тако као што тај научник тврди онда се из тога лако закључити може да је човек тешко могао ваљан бити ако није поред себе имао ваљану мајку. То исто тврде и мудри философи па веле: „''Где се год један велики муж родио и свету указао, увек му се у присенку живота његовог племенита мајка нађе, која развитљиву клицу његове величине са брижљивом љубављу негује.''”&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја бих могла још више људи именовати који познаваху људска срца, као што је Песталоција и други; али на што? — Ко само ма и овлаш о васпитању размишљавати стане, мора ми допустити да је мајкама велика снага и моћ од природе дана, и да су управо оне једине које над моралним бићем овога века а и потоњих векова одсудна утицаја имају.&lt;br /&gt;
{{gap}}
Погледајмо само у некадашње српске догађаје по нашим народним песмама, тим јединим проповедницима нашег народног живота, које и у најсиромашнију колибицу допиру. Опоменимо се Јевросиме, мајке Краљевића Марка, њој се досадило прати крваве Маркове хаљине, па га у једној народној песми, светује:
&lt;poem&gt;
     О мој синко, Краљевићу Марко,
     Остави се, синко четовања, —
     Већ ти узми рало и волове,
     Па ти ори брда и долине,
     Те сиј’, синко, шеницу бјелицу,
     Те ти рани и мене и себе.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}На Марково је срце мајчин савет тако прионуо био, да се одмах латио оног посла којим је од ње понуђен, макар да свог века није у рукама имао рала и волова. Не знам колико имамо сад синова који би на племениту жељу мајчину радили онај посао који несу никад покушавали! Али неје ни чудо, синови су то насљедили од својих мајки. Но погледајмо узор сина Марка, он је знао да га мајка на добро сјетује, он јој је веровао „да зло добра донијети неће”, па је и послушао.&lt;br /&gt;
{{gap}}На другом месту у деоби српскога царства, кад чауши дођоше по њега да каже на коме је царство, народна песма вели:
&lt;poem&gt;
     Оде Марко у господске дворе,
     Па дозива Јевросиму мајку:
     Јевросима, моја мила мајко!
     Господа се јесу завадила —
     И они се отимљу о царство,
     Међу се се хоће да поморе,
     Злаћенима да пободу ножи,
     А незнаду на коме је царство,
     Мене зову на поље Косово,
     Да им кажем на коме је царство. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Тако је Марко јавно мајци догађај који се онда на Косову у оно доба међу српском госпоштином поденуо, али тиме неје јој хтео само јавити за случај, но је тиме и савета искао, јер је знао да ће му ваљана мајка племенито саветовати као и увек. Мајка му је била анђео хранилац као што су и друге честите и ваљане мајке поред својих ваљаних синова. Она му је била добар саветник у сваком подузећу, за то му и у овај мах рече:
&lt;poem&gt;
     Сине Марко једини у мајке!
     Не била ти моја храна клета,
     Не мој, сине, говорити криво
     Не по бабу ни по стричевима,
     Већ по правди бога истинога;
     Не мој, сине, изгубити душе;
     Боље ти је изгубити главу,
     Него своју огрјешити душу.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Марко је послушан син ваљане своје мајке, јер је познавао ваљаност њезину. Неје се бојао рђава оца и славољубивих стричева, него се покоравао вољи мајчиној и правди Бога истинога. Племенита је мајка њиме владала као вихар усамљеном гранчицом. Савет јој је увек племенит био; а Марко, тај највећи јунак онога времена, он се владао по савету мајчином, по вољи једне немоћне жене! Њему неје зазор било у очи славољубиву оцу и рђавим стричевима рећи, да се за туђе не отимљу царство, јер:
&lt;poem&gt;
​     Књига каже на Урошу царство,
     Од оца је остануло сину,
     Дјетету је од кољена царство.
     Њему царство царе наручио
     На самрти кад је починуо. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Ето, драге моје сестре, ту је народ хтео да обиљежи, да покаже свету једну мајку, која је своме сину добрим васпитањем светлила као сунце беломе дану. Ту се огледа ваљана српска мајка у мајци Краљевића Марка, а у Марку се огледа ваљан српски син коме ваљана мајка племенитим осећајима душу напаја, а он је готов свагда њеној се вољи покорити јер је уверен да на добро смера.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на туђу историју, погледајмо на старе Грке и Римљане! Њихово златно доба, доба славе и величине, било је доба и најплеменитијих и најваљанијих женскиња.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на велику француску револуцију! Зар би се уз њу догодиле све оне суровости да несу женскиње, као што је познато, у највећим гресима пливале, да несу мајке без икаквих племенитих осећања биле, да несу суровошћу и лакомисленошћу претерале биле све границе пристојности и изображења!&lt;br /&gt;
{{gap}}Али доста је о том, овим сам само хтела да докажем ту велику моћ материнску над својом децом, јер је мајка баш оно средство којој најпре спада у део васпитање, њој првој спада у задатак да дете умно и телесно развије, то да утемељи и да оснажи. Она треба тој њеној задаћи да је и душом и телом одана, јер без њене брижљивости, не би могла никаква школа, никакво васпиталиште своје васпиталачке науке на добро употребити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добра је мајка у кући својој свештеница, већ из њезиних црта, из њезиних погледа биће јој чедо наравственошћу и ваљаношћу узвишено, само ако она у тим врлинама не оскудева.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад помислим на старо доба наше, кад погледим само на туђинске мајке; кад ми дођу пред очи оне, које са своје здраве свести и племените оданости живе једино за добро и срећу деце своје, онда бих се снуждила, онда би ме туга обузела, јер ако ћу право да кажем, морате са мном заједно признати да данашње наше мајке више маре за своја спољашња светила него за облагорођење душе и срца своје дечице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опростите ми, драге сестре, ал’ морам вам казати истине ради, да нам данашње наше мајке више изгледају на какав сјајан и врло скупоцен украс, коме не знамо цељи; оне више изгледају на какву нову музику која сувише ларма ал’ врло слабо одушевљава.&lt;br /&gt;
{{gap}}Толико ми имамо имућних наших па и сиромашнијих мајки, које предају своје детенце туђим рукама, да га туђа рука негује, да му туђинка улије у малено срдашце племенита осећања проћу вере и народности своје! — То је јавни доказ да је таквим нашим мајкама васпитање своје деце веома теретно и немило.&lt;br /&gt;
{{gap}}По столовима таких мајки може се видети најлепших и најскупоценијих украса од којих никакве хасне немају; код таких се мајки може видети на гомиле најновијих, пресних, туђинских романа и модских слика, а од какве васпиталачке научне књиге, која ће их поучити како ће своје одојче неговати, од тих нема ни гласа ни трага. Толики се новац троши по нашим кућама на оне ствари које само голом уживању служе; толико се троши на туђинске романе без ваљанога избора, који много, тако много шкоде нашим српкињама које своју дечицу имају; а наши школски листови, који поуке дају српским мајкама и осталим васпитаоцима нашег милог подмлатка, они пропадају, те баш ти исти којима су намењени силом хоћеју да им повичу: Бог да им душу прости! — И у томе се увиђа худо стање нашег васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика је то срамота за нас српкиње, а код тога нам је и грех који ће се са народном грдном штетом покајати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добро се зна да ми доста имамо српкиња које умеју и више језика говорити и разумевати, па се држе с тиме да су изображене; али те сестре врло греше у рачуну, јер баш таке мајке су највише заборавиле за свој свети задатак и одредбу. Таке мајке које то мисле, а противно своме задатку чине, боље би било да се упусте у разговор и познавање срца и душе детиње, њима је то најнужније од свега осталог, од њих и простије мајке траже примера, због тога што се оне саме броје у изображену класу нашег народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Где год дођемо у друштво, где год се, сестре моје, састанемо, свугде ће мо чути разговор о томе: како је ова ил’ она лепо изгледала, како је друга лепо и много на балу играла, како је
​[Страна 8]
​трећа лепо накићена и по најновијој моди очешљана, како је наместила очи и уста; а нико да се сети, да завири у срце и душу тим лепима, нико да запита шта се у њима скрива, је л’ голупче невино ил’ је гуја присојкиња. — Драге сестре! можда баш оној првој што је добро изгледала, можда баш и оној другој што је лепо и много на балу играла, а можда баш и оној трећој што је онако дивно искићена, по најновијој моди очешљана, и што је онако охоло очи наместила а уста на огледалу испеглала, можда баш њима на дому у колевци лелече малено одојче и гладно и жедно, а њу видите где се провађа и тера ћеф назови цивилизације.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад се сетим оних сестара које само туђе обичаје пригрљавају, а својих се клоне; кад се сетим оних наших мајки које само на спољашњу сјајност своју пазе, а подмладак свој, од којег се надамо да ће нам народ подићи, туђим рукама предаје, онда ми је као да видим српкиње без осећања као какве мумије, онда ми је као да видим снагу народну где полако на мањак иде. Па тако мало по мало чини ми се да ће се збрисати са лице земље, — не дај Боже! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам може бити доста ''претерана'' у тим мојим мислима, може бити да више видим него што је баш у ствари; али свакако данашње стање и осећање наших мајки треба на боље окренути, ако хоћемо да нам се и срество на бољак окрене.&lt;br /&gt;
{{gap}}Зар ви, сестре моје, мислите да ми женске мало можемо учинити у корист народну? — Промислите се само, ако смо ми рђаве ако немамо свести и осећања за народ и оно што је његово, онда ће мо за собом оставити млад свет, млади народ, који ће таки исти бити као што смо и ми, а онда не ће никакво чудо бити ако нам се цео народ претвори у туђ елеменат.&lt;br /&gt;
{{gap}}Које тешке и крваве патње а које туђинштина изгнаше из наших женскиња оне врлине које су нам старе жене красиле, али опет не ћу тврдити за све, јер би то велика клевета била против оних сестара које свој матерински задатак врше по примеру наших старих мајки, и ако не баш подпуно у оној мери, а оно бар у толикој да се може народ од пропасти сачувати.&lt;br /&gt;
{{gap}}За то се ја срдачно обраћам са поузданом надом на ваљане српске мајке, које право српско осећање једне добре мајке у срцима својима негују и хране, јер оне су заиста још у стању сачувати народ свој, оне су у стању и осталима мајкама, које су заборавиле позив свој, показати и примером светлити како се одхрањују, васпитавају и негују нови чланови народа нашег! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Можда ће се наћи која мајка која ће ме оштро запитати: шта ће ми деца захвалити, и која ми је награда што се толико с дечурлијом патим? — — —&lt;br /&gt;
{{gap}}То је грешно питање! — Та је мајка свака проклета, која тако запита! Она је сама узрок што нема захвалности од претрпела труда свога. А с чега то? Ни са чега другог но са њена рђава васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што ваљана српска мајка за народ жртвује, што је, негујући своје одојче, многобројне неиспаване ноћи у труду претрпела, највећа јој је награда што је народу однеговала ваљана члана, а кадкад и врсна јунака. То је највећа наплата, срећа и уживање једној доброј мајци! — „Добре мајке одгајају столећа једно за другима, да никакве захвалности и наплате не траже за то што однеговаше народу толике стреле, сунца и славује”, вели један научник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ нам се жеље са свију страна побудише, да се један пут српске мајке из свога сна пробуде, да позбацају тешке окове проклете „етикеције” назови изображења, па да се на место тога пламен материнског одушевљења у њима подстакне и распали, јер је дело васпитања неописано велико, а по народ је наш тако нужно као кора хлеба. — Ако то неучинимо, скорим ће се на нами испунити она страшна реч Спаса нашега: „ваша деца биће вам судије ваше!” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Драге сестре! допустите ми, ја ћу о васпитању, и то о женском за сад само неколико узгредних речи прозборити, без којих се не би могли с нашим мајкама толико позабавити колико је у овај мах потребно.&lt;br /&gt;
{{gap}}Српска мајка треба да је као бистри извор, који је бистар с тога, што се његовом току свака нечистоћа мора с пута уклањати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако исто треба она својим разумом и љубављу да уклања све мане из своје куће и породице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Њен животни елеменат је љубав, али не она болесна љубав коју многе данашње наше сестре у грудима својима негују, него љубав у свој својој узвишеној лепоти, љубав својој кући, љубав породу своме, роду и народном напретку. — Та љубав кад је савршена постаје у човеку божанствена, постаје религијом!&lt;br /&gt;
{{gap}}Љубав се исто тако лепо изразити може као и љубав детиња, матерња и сестринска, а и љубав према своме мужу. Али над свима тима врлинама уздиже се у свој својој дивној величини љубав своме народу. Она жена која нема љубави спроћу свога народа, та не може имати ни матерње, сестринске, нити супружне љубави. — У тој не влада љубав, него само голи нагон!&lt;br /&gt;
{{gap}}Морамо признати, сестре моје, да је код нас у данашње време тај део васпитања, изображења и достојанства женскога врло забатаљен.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мора нас срце заболети кад погледимо наше младе девојке, које су невине и безазлене као голубићи, како певајући везу по ђерђеву или седе за разбојем, а нема нико да им каже какву ће улогу оне у свету да заузму, не ће мајке да их приправе за будућност, да им кажу да на њиним грудима лежи будућност и срећа целога народа нашег.&lt;br /&gt;
{{gap}}Истина, да се женско васпитање мора обзирати најпре на кућевни живот, али промислимо се, кућа је само један мајушни део целог нашег народа, у њој утемељује срећу једна брижљива жена, морамо дакле онда и за народ побринути се као за сопствену нашу кућу; јер ако нам је народ пун зала, ако нам народ почне пропадати, није могуће да ће породице срећне моћи остати. Народ и породице тако једно од другог зависе да ако једно посрће, друго већ пада. 
&lt;br /&gt;
{{gap}}Чланови наших породица морају се мушки одупрети данашњем нападају светском, а у тим нашим породицама немају ли мајке најглавнију улогу?&lt;br /&gt;
{{gap}}Једна мајка која са својим срцем није у стању изван куће више што замислити и осећати, та је ропкиња, а ропкиња може однеговати само робове и незналице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо у историју нашег народа, у њој се може видети, да мајка великога духа одхрањује таку и децу. Тај се пример може видети на мајци девет Југовића, мајци Краљевића Марка, царици Милици, мајци Петра Мрконића и других многих. — — —&lt;br /&gt;
{{gap}}Жена или мајка не може много да помаже народ са мачем, него са својим срцем, ал’ уз то мора ово срце бити пуно племените љубави и пожртвовања. Мајчино срце треба да мужа и сина чврсто за свој народ привеже, а и сама да верно чува дух свога народа. — На срцу женином, на грудма сестринским и из наручија мајчиног треба да муж, брат и син са достојанством и тврдом вољом прима снагу да може испунити сваку дужност спроћу народа свога. Али где ћемо ми наћи тих врлина код данашњих наших сестара, кад су им срца, у којима би требало да се нађе права врлина и човечност, јер народне потребе то данас изискују, кад су та срца често са свим празна од тих врлина, или баш ако нису празна, препуна су са које каквим пустим жељама, жељама за тренутним одирцима, цветићима и тракама. — Ми то, драге сестре, не видимо, не ћемо да оплачемо назадак народа нашег у који га саме водимо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наш народ нема довољно виших женских васпиталишта. Основна женска школа, то нам је сво срество да можемо бар нешто читати и писати научити, али наше мајке оне морају место вишег васпитања заузети, оне су свакако од саме природе позване да те дужности врше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наш женски свет обично мисли да за женско васпитање не треба се ни полак толико старати колико за мушко. Наше мајке држе да њине ћерке ништа друго не треба да знају до ли само шити, кувати, прати итд. а ако што више знају, то је одвише и није потребно. Та у толико прилика можемо чути где мајке за женско дете веле: „шта ће јој школа и толика наука, не ће моја ћерка попа ни адвокат бити.” То су обична питања наших неразумних сестара, које су раде и своје ћери неразумно однеговати и васпитати, али оне су грешне у своме неразумноме мишлењу. Женском детету треба знања као и мушком, јер макар да оно не ће попа ни адвокат бити опет девојче треба са знањем укрепити. Девојче ће временом постати мајка, мајка је свака васпитатељка своје породице, а васпиталачке науке у данашњој нужди за васпитање нашег народа превазилазе и богословске и правничке науке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Драге сестре! не припадају само синови нашем народу, него и кћери у толикој истој мери, јер као год што из незнатног зрнца од липе временом поникне дивно хладовито дрво, пуно мирисногa цвета, тако исто поникну из срца племените и мудре женскиње ваљани чланови који су срећа породици њеној, а благо и напредак народа нашег, од куда нам се слобода ближи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Човек, био муж или жена рођен је за земљу, за то треба да се за земаљско жиће добро приправимо, јер нам је у васпитању задатак да човека васпитамо за земаљског становника, тако, да може да живи поносно, трпељиво, који не треба ни у кога другога да се узда, него сам својом памећу и поштеном вештином да крчи себи пута кроз овај толиким страшним незгодама обрастели свет.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данас је тако време, и још ће горе настати у свету, па ко не умедне сам по њему ићи, тај ће до века посртати, па ма каквог вођу поред себе имао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Љубав к науци и знању, кад се у којој нашој женскињи појави, није фантазија као што многе наше сестре мисле и говоре, није сујета и безпослица, шта више она је баш противна фантазији, сујети и безпослици. Камо срећа по наш народ, да све наше жене свој ум упознају и оките са знањем којим ће себи, својој породици, па онда и целом народу помоћи и користити. Али кад би смо се и училе, не треба онда да ту науку коју учимо и знамо, на зло употребљујемо, не треба се за то учити да само у нашим друштвима сјајимо и треперимо, јер онда престаје та наука бити украсом наше женске душе. — То би могло пре приличити мушкима него нама. Ми треба да учимо за нашу децу, а не за свет, јер ако нашој деци наше знање пресадимо, с децом ћемо онда и наш народ поправити; а ако свету станемо без икакве потребне прилике и згоде нашу науку проповедати, онда ће нам се свет смејати, онда ће нас држати за фантасте, сујетне и беспослене, а што је најгоре, деца ће нам глупаци остати. — Ништа није ружније на свету него жена фантаста, сујетна и беспослена!&lt;br /&gt;
{{gap}}Дакле, учимо се, драге сестре, па науком нашом и васпитањем помозимо нашим породицама, кући и народу, па ћемо се уверити да наука код женских никаква фантазија није, јер сво знање што једна женска себи прибере, даваће нарочито својој деци, а деца ће стари народ заменути и поправити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Таква наука постаје жени средство којом децу облагорођава а народ поправља.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад смо већ рекли, да је нашим женама, нашим мајкама наука најнужнија, јер су васпитатељке своје деце, онда морамо још и неколико васпиталачких мигова овде навести, са којима ће науку своју, код своје деце знати мајка на добро да употреби.&lt;br /&gt;
{{gap}}Помислимо, зар можемо коме другом захвалити, што смо поред толиких непогода, за толико пуних искушења, јадних и чемерних година, задржали своју веру и народност, до ли нашим старим мајкама! Али није ни чудо, јер онда је највећи ступ њиховог васпитања била истинита, топла и љупка побожност и љубав к народности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Побожна мајка, њен један љубаван поглед на небо, више улије у дете побожности, него ма каква дугачка придика, ма она како речита и научна била. Кад мајка код важнијих појава природних, као при излазку и залазку сунца, при грмљавини и громовима, или прам светле звездане ноћи детенцету на крилу показује величанство, тачност и љубав божију, онда му најздравији, најсвеснији темељ побожности у срце и душу полаже.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мајка родољупка, којој је срце испуњено народним поносом, она пријатељи дете своје са народним приповедкама, са народним песмама и обичајима у којима се тако дивно ваја племенити карактер народа нашег, она га из тија принаша вери и олтару народности своје, што ће у детенцету као млада биљчица дубоко корен захватити, и годинама ће тако напредовати, да кад се те врлине, та света и узвишена осећања у њему оснаже онда ће млади члан народа нашег принети роду плод трудова своје добре и ваљане мајке. То је света истина, из тога се види колико могу мајке веру и народност у народу утемељити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пођимо даље!&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика моћ мајчина утицаја, у колико је детету највеће благо за будући живот, у толико је исто кадкад опасна и шкодљива по његово васпитање. Ништа тако мајка не воли као свој пород, то је природна љубав њена, али тој љубави треба свака српска мајка да измери границе, јер зар је једна мајка из своје превелике љубави спроћу свога детета покора починила тиме, што је претерала границе, што је прешла мере своје љубави! — Па шта из таке љубави, која нема границе, произилази? Произилази највеће зло, јер је мајка своје детенце тиме у његовим осећајима збунила, душевно га убила, а телесно убогаљило. Разнежила га је и мекушцем направила, а од таке деце кад одрасту буду људи што но веле: „свежи, одреши”, млакоње и ленштине, који су целог века научили да се други с њима брине.&lt;br /&gt;
{{gap}}Из те превелике мајчине љубави има доста сестара које непромишљају за добро и зло, него свашта својој деци допуштају. Што год зажеле то им се испунити мора, мајка га сувише љуби па му се сувише и улагује. Она се боји да ће се детету што рђаво догодити ако му што по вољи не учини. Ту онда не вреди мајчина наука, јер јој срце побеђује разум, а од таке деце постану разкошници, безобразници и самовоље.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако мајка много детету своме придикује о добру овога света, ако га сувише саветује за његова рђавија дела, онда дете обично постане највећим флегматиком, јер му је мајка са својим дугим придикама и непрестаним саветима отупила сва осећања. Дете чисто огугла, у њему изумру сва лепша осећања, а кад у детету осећања изумру, онда још док не одрасте, као за неком образином прикрива се у њему много зала, која се тек онда свету укажу кад дете човеком постане. Онда тек види и зачуди се човек како је из тако васпитаног детета хула и злочинац произишао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако се врло често са оваким поступањима спроћу свог детета мајчино срце страшно вара, па кад се најпосле види страшан плод таког васпитања, онда се обично вели: „''то му је судбина донела да таки буде''”!&lt;br /&gt;
{{gap}}Многа мајка код наших породица нешто брза са варљивим наукама и спољашњим детињим понашем. Ту мора дете брже боље учити „комплименте”, клањати, руке љубити и „динерине” правити; а нико не ће да помисли да је то рано мајмунисање опасно за идући детињи живот, за развитак његова срца и душе. — Маните се тога мајке српске, јер то није дело него само форма, а ми треба нашу децу више делу да привикавамо него голим формама, јер ће их то начинити мајмунима који само глад, бол и жеђ осећају. — ''Жан Пол'', тај чувени васпиталац женскиња вели: „''Мајке! ви кварите љубав кад заповедате да вам се она спољашњим знацима показује.''”&lt;br /&gt;
{{gap}}Данашњим даном има и таких мајки које пре времена претоваравају наукама своју малушну децу, па шта тиме постигну? Ништа више него претоваривање неразумљивих израза на млађани ум малога детенцета, које га смете у своме природном развитку.&lt;br /&gt;
{{gap}}Многе мајке баш траже својој деци угодности таке које им кваре њихова невина срдашца. У данашње време видимо ми да и оно мало детенце у позориште доведу, у место да се у гратичијим забавља, у место да се природом весели и из ње што научи, мора сирото као уковано тамо у позоришту седети да слуша уздисаје и гледи тугу какве веште глумице у жалосној улози, а мајка не ће да помисли, да ће то у њеном детету, кћерци или синчићу у велики утисак учинити не ће да помисли, да ће тиме учинити да што пре корен сентименталности у срцу детињем захвати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми данас већ и за децу игранке држимо. Са одећом њиховом правимо их читавим пајацима, у место да их пустимо да им природа тело развије, а ми их још утежемо у пркос природи, те правимо од њих тесногруде и шкрофулозне богаљеве. Хоћемо силом да им удубимо у главу ону рђаву пословицу овога века, да „човека одећа човеком прави.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Сирота деца, морају мирно и укочено у друштвима седети, по игранкама измереним корацима ходити. Ту се већ уче они понашању којим ће се моћи другима допасти, те у силу Бога автомацки облик добију, те изгледају као лутке на дроту, па кад који свестан брат ил’ сестра погледи, мора их тај њин изглед уверити да то никад будуће мајке народа свога не ће бити. Сирота деца! ту им се пази на сваки покрет који им тело скучава, а природни карактер убија, ал’ за то двојином више смеју које каквим посластицама се наслађивати, а не знају да их мајке тиме приправљају за тупе, без осећања прождрљивце.&lt;br /&gt;
{{gap}}Много се пута укажу на деци и зле наклоности.&lt;br /&gt;
{{gap}}У овом случају мајка треба да је смотрена, па полако да уклања те зле наваде детиње. — Али то се не може у један мах учинити, него даном приликом, јер иначе начинила би их пре времена „стармале.”&lt;br /&gt;
{{gap}}У томе наше мајке врло много греше кад оне своју децу пре времена својим повереницима чине, њима се на своју нужду жале и јадикују, с њима говоре о одношајима онаким који баш ни мало нису пристојни за малу децу па ма она како морална била. Од таке деце обично изилазе касније безобразне свезналице, сплеткаши и торокуше. Мати им је то сама рђавим васпитањем у млађана срца пресадила, које касније отровним плодом уроди. Наравно, касније и сама мајка види шта је тиме урадила, хтела би то зло истерати из детета па ма за које благо на свету, ал’ је онда са свим већ касно. —&lt;br /&gt;
{{gap}}Има ли што милије доброј мајци, има ли што год радосније него кад јој се чедо са својим отвореним срцем покаже?&lt;br /&gt;
{{gap}}Драга сестро! ако си мајка, па ако видиш твоје невино чедо у тој природној невиности, поучи се из тога, увери се да је тим Бог хтео да посведочи људску једнакост између себе!&lt;br /&gt;
{{gap}}Дете не зна ни за какву срдњу, оно није злопамтило, не страши се од људи, него се на брзо свакоме срдачно приљубљује. Оно је у своме природном дару чисто и не помрачено прама човечанству. Из тога се видети може, како је чист и узвишен створ човечији у својој невиности.&lt;br /&gt;
{{gap}}За то сестре, немојте кварити тај божанствени усев на срцу ваше деце, јер тиме мећете гусеницу на чио и здрав цветак тога усева, тиме ћете своју децу отровати, научиће те их људе по сталежима делити, а тиме ћете их начинити не задовољнима људма за целога века. — Тешко детету ако оно још сад људе разликовати научи пре него што оно само зна промислити, и пресудити, али још је жалосније ако га мајка научи презирати људе! Онда је крај његовој срећи, јер ће бити човек који мрзи људе — прави очајник. Ето, тој страшној несрећи узрок је неприродно мајчино васпитање.&lt;br /&gt;
{{gap}}Како је вредно ма чиме казнити те мајке које своју децу упућују да буду противници дивне природе, коју је сам Бог баш за љубав човечију тако дивно украсио, коју је Бог баш деци наменуо, да им се њоме срце и душа облагороди а тело укрепи!&lt;br /&gt;
{{gap}}Метите руку на срце, српске мајке, па упитајте саме себе, да ли сте што згрешиле кад сте тако поступајући с дететом својим, однеговале противника дивне природе божије! Па ако признајете ту вашу погрешку добро се промислите, па ћете видети кога сте тако негујући одхраниле, — онда ћете ви много више моћи осећати те јаде, него што бих вам овде казати могла.&lt;br /&gt;
{{gap}}Драге сестре! Зар несте никад о томе промишљале, колико је блаженства, колико је среће у природи детињој?&lt;br /&gt;
{{gap}}Како је дивно видети, кад у тим малим, немоћним, бистрим очицама угледите толико истине, радости и чисти глас невина срца његова који још ни чим помрачен није!&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо у огледало детиње природе, па ћемо видети најчистију невиност, видећемо да му цео састав и телесни и душевни тражи помоћи од најближега човека; а ко му је најближи него мила мајка!&lt;br /&gt;
{{gap}}Али у један мах не може се овде ништа учинити. У један мах не може се ништа при овој задаћи. Овде се мора најлакшим путем поћи, јер то се не зна, можда ће се том приликом одкинути најглавнија жица његовог срца и душе у будућем изображењу? Не мој му дакле мајко насилно разоравати и одузимати његове илузије, јер оно се својим играчкама тако игра као са живим створовима, а то га баш провлачи и приправља за људе и светско саобраћење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ви сестре мислите да је све ово мала ствар по народни напредак, али се у томе страшно варате. — О васпитању наше деце, о побољшању српских мајки требало би да се много говори и поучава, наши књижевници треба да много о томе пишу јер смо у томе, са свим оскудни; а ја ћу вам сестре моје на послетку опет наспоменути: узмимо се добро на ум, јер је у рукама српских мајки будућност нашег целог народа, сво благо, срећа и опстанак. Наше мајке треба за собом да оставе већи, подмлађени народ који ће моћи данашњу нашу слабост и кукавичлук оправдати, који ће моћи данашњим туђинским искушењима јуначки на браник стати. По мом мњењу то је средство, и то је једно од најглавнијих, које би нас од данашњег назатка нашег сачувати могло.

== Извор ==
1871. ''Млада Србадија'', 31. март, 10. април. Бр. 6. и 7. Година II, стр. 85-89; 100-105.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Феминизам]]</text>
      <sha1>fdlhh8b00xp4e2lzngvgqxvhnsroilj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Политика</title>
    <ns>14</ns>
    <id>60717</id>
    <revision>
      <id>142451</id>
      <timestamp>2026-04-09T15:54:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Википедија|Политика}}  [[Категорија:Друштво]]</comment>
      <origin>142451</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="82" sha1="e0b2q9ltlda0u8f4ml84qfpsxb99xix" xml:space="preserve">{{Википедија|Политика}}

[[Категорија:Друштво]]</text>
      <sha1>e0b2q9ltlda0u8f4ml84qfpsxb99xix</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Либерализам</title>
    <ns>14</ns>
    <id>60718</id>
    <revision>
      <id>142453</id>
      <timestamp>2026-04-09T15:57:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Википедија|Либерализам}}  [[Категорија:Политика]]</comment>
      <origin>142453</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="90" sha1="6xf0hjsjbmlggekbv932ujgtatnleu3" xml:space="preserve">{{Википедија|Либерализам}}

[[Категорија:Политика]]</text>
      <sha1>6xf0hjsjbmlggekbv932ujgtatnleu3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>„Све што је родољубиво и честито мора бити у српском националном фронту”: Говор министра В. Јонића у Нишу</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60719</id>
    <revision>
      <id>142458</id>
      <timestamp>2026-04-09T16:13:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[„Све што је родољубиво и честито мора бити у српском националном фронту”: Говор министра В. Јонића у Нишу]] на [[Говор министра В. Јонића у Нишу]]: Правилан назив</comment>
      <origin>142458</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="80" sha1="3r1iot5gvw6bu4sqiz47ga6hcpl0i17" xml:space="preserve">#Преусмери [[Говор министра В. Јонића у Нишу]]</text>
      <sha1>3r1iot5gvw6bu4sqiz47ga6hcpl0i17</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142460</id>
      <parentid>142458</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T16:15:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Уклоњено преусмерење на [[Говор министра В. Јонића у Нишу]]</comment>
      <origin>142460</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="27" sha1="a988bpcd6kyr650b4t4wyzsiwocflez" xml:space="preserve">{{брзо брисање}}</text>
      <sha1>a988bpcd6kyr650b4t4wyzsiwocflez</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Ратко Павловић Ћићко</title>
    <ns>100</ns>
    <id>60720</id>
    <revision>
      <id>142467</id>
      <timestamp>2026-04-09T16:27:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Аутор | име = Ратко  | презиме = Павловић Ћићко | иницијал_презимена = П | годинарођења = 1913 | годинасмрти = 1943 | опис = '''Ратко Павловић Ћићко''' је био револуционар и песник, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и народни херој Југослави…</comment>
      <origin>142467</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="815" sha1="2xmngg963gwi9fcinbb82o9r4f4qsr2" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Ратко 
| презиме = Павловић Ћићко
| иницијал_презимена = П
| годинарођења = 1913
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Ратко Павловић Ћићко''' је био револуционар и песник, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
| слика = Ratko Pavlović.jpg
| опис_слике =
| википедија =  Ратко Павловић Ћићко
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = 
}}

== Дела ==
* [[Мајко!]]
* [[Нисам сам]]
* [[Писмо мајци (Ћићко)|Писмо мајци]]
* [[У фабрици]]</text>
      <sha1>2xmngg963gwi9fcinbb82o9r4f4qsr2</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142470</id>
      <parentid>142467</parentid>
      <timestamp>2026-04-09T16:29:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>142470</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="873" sha1="g8wvwfhmc0etlm2j3ncx4fsoks8inc1" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Ратко 
| презиме = Павловић Ћићко
| иницијал_презимена = П
| годинарођења = 1913
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Ратко Павловић Ћићко''' је био револуционар и песник, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
| слика = Ratko Pavlović.jpg
| опис_слике =
| википедија =  Ратко Павловић Ћићко
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = 
}}

== Дела ==
* [[Мајко!]]
* [[Нисам сам]]
* [[Писмо мајци (Ћићко)|Писмо мајци]]
* [[У фабрици]]
* [[Говор Ратка Павловића Ћићка]]</text>
      <sha1>g8wvwfhmc0etlm2j3ncx4fsoks8inc1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Антисемитизам</title>
    <ns>14</ns>
    <id>60721</id>
    <revision>
      <id>142473</id>
      <timestamp>2026-04-09T16:36:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Википедија|Антисемитизам}}</comment>
      <origin>142473</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="51" sha1="k336pp9ri7ivpv9nbuosyfosrarpdio" xml:space="preserve">{{Википедија|Антисемитизам}}</text>
      <sha1>k336pp9ri7ivpv9nbuosyfosrarpdio</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>