Смрт мајке Југовића

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.46.0-wmf.23</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Смрт мајке Југовића</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1566</id>
    <revision>
      <id>142524</id>
      <parentid>142392</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T23:41:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Жељко Тодоровић</username>
        <id>981</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Заштићена страница [[Смрт мајке Југовића]]: Учестали вандализми ([уређивање=дозвољено само аутоматски потврђеним корисницима] (трајно) [премештање=дозвољено само аутоматски потврђеним корисницима] (трајно))</comment>
      <origin>142392</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4689" sha1="dznc8aijd5gslo9rsyi6tmhwg60f2bk" xml:space="preserve">{{Поезија|
Мили Боже, чуда великога!
Кад се слеже на Косово војска,
У тој војсци девет Југовића,
И десети стар Јуже Богдане;
Бога моли Југовића мајка,
Да јој Бог да очи соколове
И бијела крила лабудова,
Да одлети над Косово равно,
И да види девет Југовића
И десетог стар-Југа Богдана.
Што молила, Бога домолила:
Бог јој дао очи соколове
И бијела крила лабудова;
Она лети над Косово равно,
Мртви нађе девет Југовића
И десетог стар-Југа Богдана,
И више њи девет бојни копља,
На копљима девет соколова,
Око копља девет добри коња,
А поред њи девет љути лава.
Тадʼ завришта девет добри коња,
И залаја девет љути лава,
И закликта девет соколова;
И ту мајка тврда срдца била,
Да од срдца сузе не пустила,
Већ узима девет добри коња,
И узима девет љути лава,
И узима девет соколова,
Пак се врати двору бијеломе.
Далеко је снае угледале,
Мало ближе пред њу ишетале:
закукало девет удовица,
Заплакало девет сиротица,
Завриштало девет добри коња,
Залајало девет љути лава,
Закликтало девет соколова;
И ту мајка тврда срдца била,
Да од срдца сузе не пустила.
Кад је било ноћи у поноћи,
Алʼ завришта Дамјанов зеленко;
Пита мајка Дамјанове љубе:
„Снао моја, љубо Дамјанова,
Што нам вришти Дамјанов зеленко?
Алʼ је гладан шенице бјелице,
Али жедан воде са Звечана?”
Проговара љуба Дамјанова:
„Свекрвице, мајко Дамјанова,
Нитʼ је гладан шенице бјелице,
Нити жедан воде са Звечана,
Већ је њега Дамјан научио
До по ноћи ситну зоб зобати,
Од по ноћи на друм путовати:
Пак он жали свога господара
Што га није на себи донијо!”
И ту мајка тврда срдца била,
Да од срдца сузе не пустила.
Кад ујутру данак освануо,
Долетјеше два врана гаврана,
Крвава им крила до рамена,
На кљунове бʼјела пена тргла;
Они носе руку од јунака,
И на руци бурма позлаћена,
Бацају је у криоце мајци.
Узе руку Југовића мајка,
Окретала, превртала с њоме,
Па дозивље љубу Дамјанову:
„Снао моја, љубо Дамјанова,
Би лʼ познала, чија јʼ ово рука?” 
Проговара љуба Дамјанова:
„Свекрвице, мајко Дамјанова,
Ово јʼ рука нашега Дамјана,
Јера бурму ја познајем, мајко,
Бурма са мном на венчању била.”
Узе мајка руку Дамјанову,
Окретала, превртала с њоме,
Пак је руци тијо бесједила:
„Моја руко, зелена јабуко,
Гдје си расла, гдје лʼ си устргнута!
А растла си на криоцу моме,
Устргнута на Косову равном!”
Надула се Југовића мајка,
Надула се, па се и распаде
За својије девет Југовића
И десетим стар-Југом Богданом.
}}

== Извор ==
''Српске народне пјесме'', скупио их и на свијет издао Вук Стеф. Караџић. Књига друга, у којој су пјесме јуначке најстарије. У Бечу. У штампарији Јерменскога манастира 1845. Стр. 304-307. 

[[Категорија:Српске епске народне песме]]

[[eo:Morto de patrino de Jugovićoj]]</text>
      <sha1>dznc8aijd5gslo9rsyi6tmhwg60f2bk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ја те љубим... (А. Шантић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>9019</id>
    <revision>
      <id>142502</id>
      <parentid>11046</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T16:53:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Ја те љубим...]] на [[Ја те љубим... (А. Шантић)]]: Правилан назив</comment>
      <origin>11046</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1644" sha1="5uct5jgbh6jrqapp6sd9h0wrxpyr8xb" xml:space="preserve">
;[[Аутор:Алекса Шантић|Алекса Шантић]] 

&lt;poem&gt;
Ја те љубим, сунце свето!
    Круно неба вјечне моћи, -
Ти нам зраком гониш таму
    И мркле нам глухе ноћи.

Ја те љубим, зоро бајна,
    Навјеснице б'јелог данка!
Ти ме ув'јек твојим чаром
    Сред слађаног бацаш санка.

Ја те љубим, орле сури,
    Ти се вијеш у висини!
Презирући слабе црве,
    Што гамижу у праūини.

Ја те љубим, чарна горо, -
    Жељо моја превелика,
Ти си ув'јек заштитница
    Била српских мученика.

Ја те љубим, мило славље,
    У мирисном твоме лугу,
Ти са слатком пјесмом твојом
    Блажиш многом срца тугу.

Ја те љубим, шарно цв'јеће,
    Препуно си миља, баја,
Ја те љубим! Ко т' не љуби,
    Нема срца, осјећаја.

Ја те љубим, оштра сабљо,
    Тебе моја пјесма хвали,
С тобом су нам прадједови
    Свето име одржали.

Ал' од свега понајвише
    Тебе љубим, роде мили!
За те живим! Теби дајем
    Пјесме мојих нада чили'.
&lt;/poem&gt;
''У Мостару, 21. јануара 1889.''
[[Категорија:Шантићеве песме 1889.]]</text>
      <sha1>5uct5jgbh6jrqapp6sd9h0wrxpyr8xb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Марко Краљевић и брат му Андријаш</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11410</id>
    <revision>
      <id>142523</id>
      <parentid>142443</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T23:39:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Жељко Тодоровић</username>
        <id>981</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Заштићена страница [[Марко Краљевић и брат му Андријаш]]: Учестали вандализми ([уређивање=дозвољено само аутоматски потврђеним корисницима] (трајно) [премештање=дозвољено само аутоматски потврђеним корисницима] (трајно))</comment>
      <origin>142443</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5558" sha1="r6t2adr23tbcqmlwa5fvw9j0tv7t8qq" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
Два ми ста сиромаха дуго вриме друговала,
Липо ти ста друговала и липо се драговала,
Липо плинце дилила и липо се раздиљала,
И раздилив се, опет сазивала. —
Већ ми нигда заробише три јуначке добре коње,
          Два сиромаха.
Тере ста два коњица много липо раздилила,
О третјега не могоше јунаци се погодити,
Негли су се разгнивала и много се сапсовала.
Оно то ми не биху, дружино, два сиромаха,
Да једно ми бише витез Марко Краљевићу,
Витез Марко Краљевићу и брајен му Андријашу,
          Млади витези.
Туј си Марко потрже свитлу сабљу позлаћену,
И удари Андријаша брајена у срдашце.
Он ми рањен приону за његову десну руку, 
Тере кнезу Марку потихора бесиђаше:
„Једа ми те могу, мили брате, умолити, 
Немој то ми вадити сабљице из срдашца, 
          Мили брајене,
Док ти не наручам до дви и до три бесидице.
Када дођеш, кнеже Марко, к нашој мајци јуначкој, 
Нимој то јој, ја те молим, крива дила учинити,
И мој дил ћеш подати, кнеже Марко, нашој мајци,
За што си га нигда веће од мене не дочека.
Ако ли те буде мила мајка упрашати, 
          Витеже Марко:
„Што ми ти је синко сабљица сва крвава?”
Немој то јој, мили брате, истину казовати,
Ни нају мајку никако зловољити,
Да реци то овако нашој мајци јуначкој:
„Сусрете ме, мила мајко, један тихи јеленчац,
Који ми се не хти са друмка уклонити, 
          Јуначка мајко,
Ни он мени, мила мајко, ни ја њему,
И туј ставши потргох моју сабљу јуначку, 
И ударих тихога јеленка у срдашце.
И када ја погледаʼ онога тиха јеленка,
Гди се хтише на друмку с душицом раздилити, 
          Тихога јеленка,
И да би ми на поврате, не бих ти га загубио.”
И када те јошће буде наја мајка упрашати:
„Да гди ти је, кнеже Марко, твој брајен Андријашу?”
Не реци ми нашој мајци истине по ништоре:
Остао је, реци, јунак, мила мајко, у тујој земљи,
Из које се не може од милиња одилити, 
          Андријашу.
Онде ми је обљубио једну гиздаву девојку.
И откле је јунак туј девојку обљубио,
Никад веће није пошал са мноме војевати,
И са мноме није веће ни плинца раздилио:
Она т’ му је дала много боља непознана,
И онога винца, јунаку, од забитја, 
          Гиздава девојка,
Ли у скори му се хоћеш мила мајко надијати.”
А кад на те нападу гусари у црној гори
Немој то се прид њими, мили брате, припаднути
Да из гласа прокликни брајена Андрејаша, 
Буд’ да ме ћеш заман, брате, при потреби кликовати.
Када ми те зачују моје име кликујући, 
          Клети гусари,
Тај час ће се од тебе јунаци разбигнути,
Како су се ваздакрат разбиговали,
Када су те зачули моје име кликовати.
А нека да ти види твоја љубина дружина,
Којиме си твога брата без кривине загубио!”
Весел буди, господару, и весела ти дружина,
          Наш господару!
Ова писан да буде твој милости на поштење!
&lt;/poem&gt;

== Напомена ==
Порекло: Забележио хварски хуманиста Петар Хекторовић 1555/56. од рибара са Хвара Паскоја Дебеље и објавио у делу: ''Ribanje i ribarsko prigovaranje'', Venecija 1568. 

== Извор ==
''Народне пјесме из старијих, највише приморских записа'', сабрао и на свјет издао Валтазар Богишић, бр. 6, Београд 1878.

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]
[[Категорија:Збирка песама Валтезара Богишића]]

[[hr:Marko Kraljević i brat mu Andrijaš]]</text>
      <sha1>r6t2adr23tbcqmlwa5fvw9j0tv7t8qq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Наредба о оснивању Прве пролетерске бригаде</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12426</id>
    <revision>
      <id>142498</id>
      <parentid>53674</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T16:21:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142498</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3119" sha1="8yp6wbq1903q6vtyyonqlyxpjx1ozz7" xml:space="preserve">&lt;center&gt; Н А Р Е Д Б А &lt;/center&gt; 

Централни комитет Комунистичке партије Југославије у споразуму са Врховним штабом народно-ослободилачких партизанских одреда Југославије решио је да се формира Прва Пролетерска народно-ослободилачка ударна бригада у борби за ослобођење народа Југославије од окупатора и свих народних издајица.

У састав прве Пролетерске народно-ослободилачке ударне бригаде за сада улазе следеће партизанске јединице:

1/ Први и други црногорски партизански батаљон, у чијем саставу се налазе следеће партизанске јединице: Прва и друга Цетињска чета и Комска чета (1. батаљон), прва Пиперска чета, Друга кучка чета и Трећа бјелопавлићка чета.

2/ Крагујевачки батаљон у саставу три чете.

3/ Краљевачки батаљон у саставу четири чете.

4/ Шумадијски батаљон од две чете у чији састав улази и Друга ужичка чета.

Ова бригада нови назив Прва пролетерска народноослободилачка ударна бригада. Формирање ове бригаде мора бити завршено до 22. децембра 1941. године. Команду над бригадом има привремено Врховни штаб народноослободилачких партизанских одреда Југославије. 

За политичког комесара Прве пролетерске народноослободилачке ударне бригаде именован је друг Фића.

Правила за ову бригаду израдиће се до 28. децембра 1941. године и наређује се командантима и командирима ове бригаде да се борци темељито упознају са војничким правилима ове бригаде.

Бригада добија заставу. Застава је црвена и на средини поља налази се петокрака звезда са српом и чекићем, а на рубу краја копља извезени су иницијали бригаде.

21.12.1941. године

Централни комитет

Комунистичке партије Југославије

Врховни штаб

Народноослободилачких

партизанских одреда 

Југославије

ТИТО

[[Категорија:Документи НОВЈ]]
[[Категорија:Наредбе]]</text>
      <sha1>8yp6wbq1903q6vtyyonqlyxpjx1ozz7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Социјализам</title>
    <ns>14</ns>
    <id>13314</id>
    <revision>
      <id>142548</id>
      <parentid>142456</parentid>
      <timestamp>2026-04-11T11:46:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142548</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="90" sha1="mb0c6ph2wag8v1i9oirsqqhz13e6gzs" xml:space="preserve">{{Википедија|Социјализам}}

[[Категорија:Политика]]</text>
      <sha1>mb0c6ph2wag8v1i9oirsqqhz13e6gzs</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:Жељко Тодоровић/extratoolbarbuttons.js</title>
    <ns>2</ns>
    <id>13461</id>
    <revision>
      <id>142522</id>
      <parentid>102277</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T23:36:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Жељко Тодоровић</username>
        <id>981</id>
      </contributor>
      <origin>142522</origin>
      <model>javascript</model>
      <format>text/javascript</format>
      <text bytes="9945" sha1="dhf4ryy2gt1oz6nuufreimkjxl9bzsx" xml:space="preserve">//Уређивачки панел
if ( typeof $ != 'undefined' &amp;&amp; typeof $.fn.wikiEditor != 'undefined' ) {
	$( document ).ready( function() {
		$( '#wpTextbox1' ).wikiEditor( 'addToToolbar', {
			'sections': {
				'dodatno': {
					'type': 'toolbar',
					'label': 'Додатно'
				}
			}
		} );
		$( '#wpTextbox1' ).wikiEditor( 'addToToolbar', {
			'section': 'dodatno',
			'groups': {
				'dodatno': {
					'label': ''
				}
			}
		} );
	} );
}
 
 
//Дугмићи
if ( typeof $ != 'undefined' &amp;&amp; typeof $.fn.wikiEditor != 'undefined' ) {
	$(document).ready( function() {
		$( '#wpTextbox1' ).wikiEditor( 'addToToolbar', {
			'section': 'dodatno',
			'group': 'dodatno',
			'tools': {
				'Podebljan tekst': {
					label: 'Подебљан текст',
					type: 'button',
					icon: 'https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/e2/Button_bold.png',
					action: {
						type: 'encapsulate',
						options: {
							pre: &quot;'''&quot;,
							post: &quot;'''&quot;
						}
					}
				}
			}
		} );
	} );
}
if ( typeof $ != 'undefined' &amp;&amp; typeof $.fn.wikiEditor != 'undefined' ) {
	$(document).ready( function() {
		$( '#wpTextbox1' ).wikiEditor( 'addToToolbar', {
			'section': 'dodatno',
			'group': 'dodatno',
			'tools': {
				'Iskrivljen tekst': {
					label: 'Искривљен текст',
					type: 'button',
					icon: 'https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/1d/Button_italic.png',
					action: {
						type: 'encapsulate',
						options: {
							pre: &quot;''&quot;,
							post: &quot;''&quot;
						}
					}
				}
			}
		} );
	} );
}
if ( typeof $ != 'undefined' &amp;&amp; typeof $.fn.wikiEditor != 'undefined' ) {
	$(document).ready( function() {
		$( '#wpTextbox1' ).wikiEditor( 'addToToolbar', {
			'section': 'dodatno',
			'group': 'dodatno',
			'tools': {
				'Unutrašnja veza': {
					label: 'Унутрашња веза',
					type: 'button',
					icon: 'https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/03/Button_internal_link_ukr.png',
					action: {
						type: 'encapsulate',
						options: {
							pre: &quot;[[&quot;,
							post: &quot;]]&quot;
						}
					}
				}
			}
		} );
	} );
}
if ( typeof $ != 'undefined' &amp;&amp; typeof $.fn.wikiEditor != 'undefined' ) {
	$(document).ready( function() {
		$( '#wpTextbox1' ).wikiEditor( 'addToToolbar', {
			'section': 'dodatno',
			'group': 'dodatno',
			'tools': {
				'Spoljašnja veza': {
					label: 'Спољашња веза',
					type: 'button',
					icon: 'https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/ec/Button_extlink.png',
					action: {
						type: 'encapsulate',
						options: {
							pre: &quot;[http://&quot;,
							post: &quot; ]&quot;
						}
					}
				}
			}
		} );
	} );
}
if ( typeof $ != 'undefined' &amp;&amp; typeof $.fn.wikiEditor != 'undefined' ) {
	$(document).ready( function() {
		$( '#wpTextbox1' ).wikiEditor( 'addToToolbar', {
			'section': 'dodatno',
			'group': 'dodatno',
			'tools': {
				'Odjeljak 1': {
					label: 'Одјељак 1',
					type: 'button',
					icon: 'https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/fb/Button_headline.png',
					action: {
						type: 'encapsulate',
						options: {
							pre: &quot;\n== &quot;,
							post: &quot; ==\n&quot;
						}
					}
				}
			}
		} );
	} );
}
if ( typeof $ != 'undefined' &amp;&amp; typeof $.fn.wikiEditor != 'undefined' ) {
	$(document).ready( function() {
		$( '#wpTextbox1' ).wikiEditor( 'addToToolbar', {
			'section': 'dodatno',
			'group': 'dodatno',
			'tools': {
				'Odjeljak 2': {
					label: 'Одјељак 2',
					type: 'button',
					icon: 'https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/5c/Button_h2p.png',
					action: {
						type: 'encapsulate',
						options: {
							pre: &quot;\n=== &quot;,
							post: &quot; ===\n&quot;
						}
					}
				}
			}
		} );
	} );
}
if ( typeof $ != 'undefined' &amp;&amp; typeof $.fn.wikiEditor != 'undefined' ) {
	$(document).ready( function() {
		$( '#wpTextbox1' ).wikiEditor( 'addToToolbar', {
			'section': 'dodatno',
			'group': 'dodatno',
			'tools': {
				'Šablon': {
					label: 'Шаблон',
					type: 'button',
					icon: 'https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/eb/Button_plantilla.png',
					action: {
						type: 'encapsulate',
						options: {
							pre: &quot;{{&quot;,
							post: &quot;}}&quot;
						}
					}
				}
			}
		} );
	} );
}
if ( typeof $ != 'undefined' &amp;&amp; typeof $.fn.wikiEditor != 'undefined' ) {
	$(document).ready( function() {
		$( '#wpTextbox1' ).wikiEditor( 'addToToolbar', {
			'section': 'dodatno',
			'group': 'dodatno',
			'tools': {
				'Uspravna linija': {
					label: 'Усправна линија',
					type: 'button',
					icon: 'https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/71/TableCell.png',
					action: {
						type: 'encapsulate',
						options: {
							pre: &quot;|&quot;,
							post: &quot;&quot;
						}
					}
				}
			}
		} );
	} );
}
if ( typeof $ != 'undefined' &amp;&amp; typeof $.fn.wikiEditor != 'undefined' ) {
	$(document).ready( function() {
		$( '#wpTextbox1' ).wikiEditor( 'addToToolbar', {
			'section': 'dodatno',
			'group': 'dodatno',
			'tools': {
				'Crta': {
					label: 'Црта',
					type: 'button',
					icon: 'https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/cd/Button_mdash.png',
					action: {
						type: 'encapsulate',
						options: {
							pre: &quot;—&quot;,
							post: &quot;&quot;
						}
					}
				}
			}
		} );
	} );
}
if ( typeof $ != 'undefined' &amp;&amp; typeof $.fn.wikiEditor != 'undefined' ) {
	$(document).ready( function() {
		$( '#wpTextbox1' ).wikiEditor( 'addToToolbar', {
			'section': 'dodatno',
			'group': 'dodatno',
			'tools': {
				'Podvučen tekst': {
					label: 'Подвучен текст',
					type: 'button',
					icon: 'https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/fd/Button_underline.png',
					action: {
						type: 'encapsulate',
						options: {
							pre: &quot;&lt;u&gt;&quot;,
							post: &quot;&lt;/u&gt;&quot;
						}
					}
				}
			}
		} );
	} );
}
if ( typeof $ != 'undefined' &amp;&amp; typeof $.fn.wikiEditor != 'undefined' ) {
	$(document).ready( function() {
		$( '#wpTextbox1' ).wikiEditor( 'addToToolbar', {
			'section': 'dodatno',
			'group': 'dodatno',
			'tools': {
				'Precrtan tekst': {
					label: 'Прецртан текст',
					type: 'button',
					icon: 'https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/c9/Button_strike.png',
					action: {
						type: 'encapsulate',
						options: {
							pre: &quot;&lt;s&gt;&quot;,
							post: &quot;&lt;/s&gt;&quot;
						}
					}
				}
			}
		} );
	} );
}
if ( typeof $ != 'undefined' &amp;&amp; typeof $.fn.wikiEditor != 'undefined' ) {
	$(document).ready( function() {
		$( '#wpTextbox1' ).wikiEditor( 'addToToolbar', {
			'section': 'dodatno',
			'group': 'dodatno',
			'tools': {
				'Novi red': {
					label: 'Нови ред',
					type: 'button',
					icon: 'https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/c5/Button_br.png',
					action: {
						type: 'encapsulate',
						options: {
							pre: &quot;&lt;br /&gt;&quot;,
							post: &quot;&quot;
						}
					}
				}
			}
		} );
	} );
}
if ( typeof $ != 'undefined' &amp;&amp; typeof $.fn.wikiEditor != 'undefined' ) {
	$(document).ready( function() {
		$( '#wpTextbox1' ).wikiEditor( 'addToToolbar', {
			'section': 'dodatno',
			'group': 'dodatno',
			'tools': {
				'Bez potpisa': {
					label: 'Без потписа',
					type: 'button',
					icon: 'https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/3/38/Button_plume.png',
					action: {
						type: 'encapsulate',
						options: {
							pre: &quot;{{БП|&quot;,
							post: &quot;}}&quot;
						}
					}
				}
			}
		} );
	} );
}
if ( typeof $ != 'undefined' &amp;&amp; typeof $.fn.wikiEditor != 'undefined' ) {
	$(document).ready( function() {
		$( '#wpTextbox1' ).wikiEditor( 'addToToolbar', {
			'section': 'dodatno',
			'group': 'dodatno',
			'tools': {
				'Dobrodošlica': {
					label: 'Добродошлица',
					type: 'button',
					icon: 'https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/e3/Button_bienvenido.png',
					action: {
						type: 'encapsulate',
						options: {
							pre: &quot;{{Добродошлица}} ~~&quot;,
							post: &quot;~~&quot;
						}
					}
				}
			}
		} );
	} );
}
if ( typeof $ != 'undefined' &amp;&amp; typeof $.fn.wikiEditor != 'undefined' ) {
	$(document).ready( function() {
		$( '#wpTextbox1' ).wikiEditor( 'addToToolbar', {
			'section': 'dodatno',
			'group': 'dodatno',
			'tools': {
				'Sortiranje': {
					label: 'DEFAULTSORT',
					type: 'button',
					icon: 'https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/b6/Vjazyce-button.png',
					action: {
						type: 'encapsulate',
						options: {
							pre: &quot;{{DEFAULTSORT:&quot;,
							post: &quot;}}&quot;
						}
					}
				}
			}
		} );
	} );
}
if ( typeof $ != 'undefined' &amp;&amp; typeof $.fn.wikiEditor != 'undefined' ) {
	$(document).ready( function() {
		$( '#wpTextbox1' ).wikiEditor( 'addToToolbar', {
			'section': 'dodatno',
			'group': 'dodatno',
			'tools': {
				'Kategorija': {
					label: 'Категорија',
					type: 'button',
					icon: 'https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/b4/Button_category03.png',
					action: {
						type: 'encapsulate',
						options: {
							pre: &quot;[[Категорија:&quot;,
							post: &quot;]]&quot;
						}
					}
				}
			}
		} );
	} );
}
if ( typeof $ != 'undefined' &amp;&amp; typeof $.fn.wikiEditor != 'undefined' ) {
	$(document).ready( function() {
		$( '#wpTextbox1' ).wikiEditor( 'addToToolbar', {
			'section': 'dodatno',
			'group': 'dodatno',
			'tools': {
				'Navodnici': {
					label: 'Наводници',
					type: 'button',
					icon: 'https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/23/Quotes-Lithuanian.png',
					action: {
						type: 'encapsulate',
						options: {
							pre: &quot;„&quot;,
							post: &quot;”&quot;
						}
					}
				}
			}
		} );
	} );
}
if ( typeof $ != 'undefined' &amp;&amp; typeof $.fn.wikiEditor != 'undefined' ) {
	$(document).ready( function() {
		$( '#wpTextbox1' ).wikiEditor( 'addToToolbar', {
			'section': 'dodatno',
			'group': 'dodatno',
			'tools': {
				'Transliteracija': {
					label: 'Транслитерација',
					type: 'button',
					icon: 'https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/ec/Button_base.png',
					action: {
						type: 'encapsulate',
						options: {
							pre: &quot;-{&quot;,
							post: &quot;}-&quot;
						}
					}
				}
			}
		} );
	} );
}</text>
      <sha1>dhf4ryy2gt1oz6nuufreimkjxl9bzsx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Лазаричке песме</title>
    <ns>14</ns>
    <id>15628</id>
    <revision>
      <id>142525</id>
      <parentid>142344</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T23:41:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Жељко Тодоровић</username>
        <id>981</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Враћене измене корисника [[Special:Contributions/~2026-20963-23|~2026-20963-23]] ([[User talk:~2026-20963-23|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]]</comment>
      <origin>74370</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="50" sha1="cd5uw9edwi7gs689vy3bl2pktqqd47q" xml:space="preserve">[[Категорија:Обредне песме]]</text>
      <sha1>cd5uw9edwi7gs689vy3bl2pktqqd47q</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Владимир Васић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>16960</id>
    <revision>
      <id>142507</id>
      <parentid>120087</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T16:57:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>142507</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2347" sha1="8hocv1fd1em7cc0yhf7bzkpawok2xmm" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Васић
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1842
| годинасмрти = 1864
| опис = '''Владимир Васић''' (1842-1864) био је српски песник.
| слика = Владимир Васић.jpeg
| опис_слике =
| википедија = Владимир Васић 
| остава = 
| остава_кат = 
}}


== Песме ==

* [[А зар питаш]]
* [[Ал' си, душо]]
* [[Аох, побро]]
* [[Аох, туго]]
* [[Бесна коња...]]
* [[Благо нама]]
* [[Бледи месец...]]
* [[Бог је шалу]]
* [[Волим те]]
* [[Да л' ме]]
* [[Доста сам се...]]
* [[Друговима на растанку]]
* [[Еј, Косово!]]
* [[Злато моје]]
* [[И знао сам]]
* [[И када]]
* [[Имам побра]]
* [[Ја те љубим (Владимир Васић)|Ја те љубим]]
* [[Још те љубим]]
* [[Кад јарко]]
* [[* * * (Кад олуја отвори чељусти)]]
* [[Кад угледам (Владимир Васић)|Кад угледам]]
* [[Како]]
* [[Капљице (Владимир Васић)|Капљице]]
* [[Лепа је]]
* [[Младом Србину]]
* [[Мој животе...]]
* [[На гробу Живка Шилића]]
* [[На задушну суботу]]
* [[Нек види душман]]
* [[Не питај]]
* [[Није љубав]]
* [[Новој Години]]
* [[Од тих]]
* [[Ој, душице]]
* [[Ој, жељена]]
* [[Проклет био]]
* [[Сањао]]
* [[Све залуд]]
* [[Сиромах сам]]
* [[Сироче сам]]
* [[Склопих очи]]
* [[Србин (Владимир Васић)|Србин]]
* [[Твоје]]
* [[Убоја се]]
* [[Узданем...]]
* [[Хеј крчмару!]]
* [[Хоћеш живот]]/[[Оћеш живот...]]
* [[Чудо (Владимир Васић)|Чудо]]
* [[Шта сам стек'о]]

== Дела других аутора о Владимиру Васићу == 

* [[Милан Кашанин: Владимир Васић — Живот и рад]]

[[Категорија:Владимир Васић| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>8hocv1fd1em7cc0yhf7bzkpawok2xmm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ја те љубим (Владимир Васић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>16964</id>
    <revision>
      <id>142500</id>
      <parentid>64911</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T16:51:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Ја те љубим]] на [[Ја те љубим (Владимир Васић)]]: Правилан назив</comment>
      <origin>64911</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1536" sha1="47q6l051vvz3sbq3qhnt0zl6b4ktt8b" xml:space="preserve">;[[Аутор:Владимир Васић|Владимир Васић]] 
{{Википедија|Владимир Васић (песник)}}

{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Ја те љубим...
| одељак=
| аутор=Владимир Васић
| белешке=
}}

[[Слика:Владимир Васић.jpeg|80 п|десно]]
&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt;Ја те љубим...&lt;/font&gt;


Ја те љубим, а ти ћутиш, душо, 

Те ћутећи пољупце ми враћаш, 

У ћутању јаче, крепчије се 

Око мене, срца мога хваћаш.


Ја те питам, а образ ти пламти, 

Врелији падне на лице ми дар, 

Образ гори, хоће да сагори, 

Ћутиш, љубиш, а све већи жар...


Срце срцу примакне л' се ближе, 

Пламти опет.. ту је смалаксала, 

Јер из уста тад се само диже: 

»Љуби, драги, срце сам ти дала!«


1860 год.


== Напомена ==

Објављено у књизи Песме, стр. 53

== Извори ==

* ''Владимир Васић: Целокупна дела, Библиотека српских писаца'', Издавачко предузеће &quot; Народна просвета, Београд, страна 3-4.

{{ЈВ-аутор|Владимир Васић|1864}}

[[Категорија:Владимир Васић]]</text>
      <sha1>47q6l051vvz3sbq3qhnt0zl6b4ktt8b</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Разговор с корисником:Ранко Николић</title>
    <ns>3</ns>
    <id>17267</id>
    <revision>
      <id>142514</id>
      <parentid>141617</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T17:23:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Предлози и једно питање */ нови одељак</comment>
      <origin>142514</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15977" sha1="mc660834o7n6c7f1sforoi3hfzy3hf8" xml:space="preserve">{{Добродошлица}} [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:24, 24. мај 2012. (CEST) с. р.

== Даљи рад ==

Ако мислиш да посветиш више пажње овом пројекту требао би затражити од бирократе Дунгодунга да ти да статус аутоматски патролисаног. Нема смисла да се теби морају патролирати измјене. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 23:26, 1. септембар 2015. (CEST) с. р.
:Има и патролер. Није то за Викицитат јер није ријеч о цитатима. Комплетни или дјелимични изворни документи (па и они који садрже најважније политичке говоре) иду на Викизворник. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 23:44, 1. септембар 2015. (CEST) с. р.

Мени лично није битан, али није да не припада овдје. Можеш пребацити ако има неки ваљан извор за говор, тамошњи линк више не ради. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:03, 2. септембар 2015. (CEST) с. р.

== Администрација ==

Немам ништа против, само изволи. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 15:42, 11. октобар 2015. (CEST) с. р.
:Тај услов је „намјерно“ занемариван и при претходним кандидатурама. И нико се томе није противио. Управо зато што овдје нема заједнице и што је задатак провјерених корисника са Википедије да је створе. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:34, 11. октобар 2015. (CEST) с. р.

== Дејтонски споразум ==

Ту је карактеристично што се заправо не зна ни његов оригинални текст ни званични превод. Категорије које не подлијежу ауторском праву. Међутим, ја ту не видим проблем. Дејтонски споразум није ауторско дјело ОЕБС-а већ службени акт над којим не постоји ауторско право. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 17:00, 13. октобар 2015. (CEST) с. р.
:Мислим да је то тај превод који се користи као службени, иако формално није.--[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 17:33, 13. октобар 2015. (CEST) с. р.

== Медијавики ==

Нека си избрисао. Сада се нешто и не сјећам зашто је било потребно правити. Неки је тада проблем био овдје, не могу се тачно сјетити. А не, ништа не треба мијењати око додатних дугмића. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 16:36, 19. октобар 2015. (CEST) с. р.

== Меморандум ==

На интернету се може наћи пар страница које садрже текст меморандума, али нисам сигуран да могу имати вјеродостојност. Такви текстови су подложни интерполацијама. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 15:31, 24. октобар 2015. (CEST) с. р.
:Све су то неки сумњиви сајтови. [http://hwww.slobodanpraljak.com/MATERIJALI/RATNI%20DOKUMENTI/VELIKOSRPSKA%20IDEOLOGIJA%20%28GARASANIN,KARADZIC,MEMORANDUM%20SANU%29/3.pdf 1], [http://www.camo.ch/PDFO/Memorandum-SANU.pdf 2] и [http://pescanik.net/wp-content/PDF/memorandum_sanu.pdf 3]. Не знам уопште јесу ли ти текстови идентични или нефалсификовани. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:41, 24. октобар 2015. (CEST) с. р.

== Вавилон ==

Здраво. Зашто си правио [[Википедија:Вавилон]] (други пројекат) када већ постоји [[Викизворник:Вавилон]]? --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 20:40, 24. мај 2017. (CEST) с. р.

== Извори? ==

Одакле ти вадиш ове одлуке: ''Одлука о формирању Војске Српске Републике Босне и Херцеговине'' и ''Одлука о расписивању и провођењу плебисцита српског народа у Босни и Херцеговини‎''? Јер видим да су наведени извори погрешни. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:20, 29. мај 2017. (CEST) с. р.
:Сада сам сконтао шта радиш. Ти заправо исписујеш оне небитне бројеве изнад конкретног текста прописа и онда пишеш кроз број гласила. То се не ради тако. Наводи се '''број службеног гласила кроз годину'''. Одлука о војсци је ''„Службени гласник српског народа у Босни и Херцеговини”, број 6/92'', а о плебисциту ''1/92''. Она бројка изнад текста није ништа, небитно. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:47, 29. мај 2017. (CEST) с. р.

== Бирократа ==

Не знам шта бих ти рекао. Правилно би било на ''Викизворник:Захтеви за администрирање/Бирократа/Ранко Николић'', али уколико би више људи овдје дошло да гласа. Да то личи на нешто. Ако ће бити само двоје-троје (на мој глас можеш рачунати) онда може и у Писарници. Заједница није формирана тако да правила не морају бити дословно спровођена. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:20, 15. јун 2017. (CEST) с. р.

== Гласања ==

Поздрав! Покренуо сам гласања о увођењу нових корисничких овлашћења ('''[[Викизворник:Гласање/Нова корисничка овлашћења|Викизворник]]''' и '''[[q:Викицитат:Гласање/Нова корисничка овлашћења|Викицитат]]'''). Замолио бих те да се изјасниш и гласаш. Хвала! --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 18:00, 12. октобар 2018. (CEST)

== Важећи акти ==

Поздрав. Документи/акти на снази немају у наслову годину у загради. То се ставља само неважећим актима. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:17, 20. октобар 2019. (CEST) с. р.

== Гласање о брисању ==

Здраво. Требало би да се изјасниш на ''Викизворник:Странице за брисање'' о два предложена текста за брисање. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 16:43, 25. новембар 2019. (CET) с. р.

== Народне песме и Бугарских извора ==

Обично се у нашој литератури наводе уз наше песме ради лакшег упоређивања. Зато сам их ја овде и ставио. Оне су директно пандан нашим песмама. Мислим да би требале ту да остану. Ако Ви сматрате другачије дајте да видимо. [[Корисник:Bokini|Bokini]] ([[Разговор са корисником:Bokini|разговор]])

== How we will see unregistered users ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=content/&gt;
Hi!

You get this message because you are an admin on a Wikimedia wiki.

When someone edits a Wikimedia wiki without being logged in today, we show their IP address. As you may already know, we will not be able to do this in the future. This is a decision by the Wikimedia Foundation Legal department, because norms and regulations for privacy online have changed.

Instead of the IP we will show a masked identity. You as an admin '''will still be able to access the IP'''. There will also be a new user right for those who need to see the full IPs of unregistered users to fight vandalism, harassment and spam without being admins. Patrollers will also see part of the IP even without this user right. We are also working on [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation/Improving tools|better tools]] to help.

If you have not seen it before, you can [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|read more on Meta]]. If you want to make sure you don’t miss technical changes on the Wikimedia wikis, you can [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|subscribe]] to [[m:Tech/News|the weekly technical newsletter]].

We have [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#IP Masking Implementation Approaches (FAQ)|two suggested ways]] this identity could work. '''We would appreciate your feedback''' on which way you think would work best for you and your wiki, now and in the future. You can [[m:Talk:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|let us know on the talk page]]. You can write in your language. The suggestions were posted in October and we will decide after 17 January.

Thank you. 
/[[m:User:Johan (WMF)|Johan (WMF)]]&lt;section end=content/&gt;
&lt;/div&gt;

19:19, 4. јануар 2022. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johan_(WMF)/Target_lists/Admins2022(7)&amp;oldid=22532681 --&gt;

== Једно питање ==

Здраво, Ранко&lt;br /&gt;
Ваши недавни доприноси су ме помало збунили, па сам желео да Вам се обратим. Приметио сам да сте данас додали ''[[Проглас ЦК КПЈ народима Југославије од 15. априла 1941.]]'' и то непосредно након што сам јуче поставио два нова чланка [[Велибор Јонић|Велибора Јонића]]. С обзиром на то да сте пре тога последњи пут допринели Викизворнику 20. јула 2025. године не знам &lt;u&gt;да ли је ова нагла активност била изазвана мојим радом?&lt;/u&gt; — ​Једини разлог за постављање поменутих чланака је чињеница да су у јавном власништву (и идеални као извор за тачно цитирање на Викицитатима, на којима радим дуже време).&lt;br /&gt;
ПС. С друге стране, важније ми је да доприносим у областима српске и стране књижевности ш​то можете и закључити на основу моје корисничке странице, како на Викизворнику, тако и на Викицитатима, али и (помало) на Википедији.&lt;br /&gt;
С поштовањем, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 10:52, 10. фебруар 2026. (CET)

:Разумем, хвала Вам на одговору, био сам збуњен (и у заблуди)... Такође, на понуђеној помоћи, хвала (о том потом) [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 09:43, 12. фебруар 2026. (CET)

== Предлози и једно питање ==

Поздрав, Ранко

1) Да ли би могло на [[Главна страна|Главној страни]] да се уместо старих &quot;нових&quot; текстова замене за неке од заиста нових, нпр: [[Корисник:Coaorao#Предлог_1|1]]? 

2) Можете ли обрисати следеће странице: [[Корисник:Coaorao#Предлог_2|2]]?

3) Да ли текст мора да буде од речи до речи исти као у извору или треба нпр. исправљати граматичке грешке; ако је текст писан са ъ, й, без ј и сл. треба ли да се пише тако како је у извору или треба прилагодити савременом правопису?(ако је писано србски, обколити, претстављати… – исправити или оставити?)

Хвала унапред, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 19:23, 10. април 2026. (CEST)</text>
      <sha1>mc660834o7n6c7f1sforoi3hfzy3hf8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Јан Хус (Ђура Јакшић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>19368</id>
    <revision>
      <id>142541</id>
      <parentid>45751</parentid>
      <timestamp>2026-04-11T08:44:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142541</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3141" sha1="qxu5os4lp0qc8gvf1onv8k5itncz4k2" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Јан Хус
| одељак=
| аутор= Ђура Јакшић
| година=
| белешке=
}}

На сабору космичкоме&lt;br /&gt;
Има ваљда пет стотина&lt;br /&gt;
Црних риза и мантија -&lt;br /&gt;
Али нигде ведра лика,&lt;br /&gt;
Већ ка´ она туга тиха,&lt;br /&gt;
Спустила се помрчина,&lt;br /&gt;
Па се ваља као змија&lt;br /&gt;
По грудима становника...&lt;br /&gt;
Само оне црне звери,&lt;br /&gt;
Што ђавољи шапат чују -&lt;br /&gt;
Само црни калуђери&lt;br /&gt;
Подмукло се осмејкују.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
    
Пред њима је борац стари,&lt;br /&gt;
Узор света и човека,&lt;br /&gt;
Што идејом свога века,&lt;br /&gt;
И векова господари;&lt;br /&gt;
Чело му је без облака,&lt;br /&gt;
Мудро око пуно плама,&lt;br /&gt;
Гледа децу црног мрака,&lt;br /&gt;
Гледа чету пустињака,&lt;br /&gt;
У тим црним мантијама...&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;

&quot;Звали сте ме да поречем&lt;br /&gt;
Својом крвљу што сам пис´о,&lt;br /&gt;
Мојим ножем да пресечем&lt;br /&gt;
Од помисли прву мис´о;&lt;br /&gt;
Да се клањам немој слици,&lt;br /&gt;
Коју не знам нити чујем&lt;br /&gt;
И у њојзи - варалици!&lt;br /&gt;
Христа Бога да поштујем!&quot;...&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;

Тако рече смелим гласом&lt;br /&gt;
Поучитељ нове вере,&lt;br /&gt;
А глас му је са ужасом&lt;br /&gt;
Испунио калуђере;&lt;br /&gt;
Дигоше се ћелепуши&lt;br /&gt;
Ко да друга коса ниче,&lt;br /&gt;
Па ко змија када сиче&lt;br /&gt;
Сав се сабор запенуши:&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;

&quot;Тешко теби несрећниче!&lt;br /&gt;
Тешко твојој грешној души!&lt;br /&gt;
Опореци књигу гада!&lt;br /&gt;
Књигу греха, књигу јада! ...&quot;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;

&quot;... Ја никада! ...&quot;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;

&quot;На спалиште! На спалиште!&lt;br /&gt;
Пак´о своју жртву иште!&lt;br /&gt;
Душу, тело и спискове,&lt;br /&gt;
И наука вере нове,&lt;br /&gt;
Све нек иде на спалиште!&lt;br /&gt;
На спалиште! На спалиште! ...&quot;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;

Народ ћути, Рајна ћути,&lt;br /&gt;
А учитељ новог знања&lt;br /&gt;
Од судија строгих, крутих,&lt;br /&gt;
И не тражи поравнања:&lt;br /&gt;
&quot;Нека Рајна носи пеп´о!&lt;br /&gt;
У Рајни је тако лепо!&lt;br /&gt;
Брда плава, река плава,&lt;br /&gt;
Од пакости заштићава,&lt;br /&gt;
И грехове прашта свима:&lt;br /&gt;
А науке, нова вера,&lt;br /&gt;
Потресаће вековима,&lt;br /&gt;
Подлу чету калуђера! ...&quot;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;

1877.

[[Категорија:Поезија Ђуре Јакшића, 1877-1878.]]</text>
      <sha1>qxu5os4lp0qc8gvf1onv8k5itncz4k2</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142542</id>
      <parentid>142541</parentid>
      <timestamp>2026-04-11T08:45:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Јан Хус]] на [[Јан Хус (Ђура Јакшић)]]: Правилан назив</comment>
      <origin>142541</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3141" sha1="qxu5os4lp0qc8gvf1onv8k5itncz4k2" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Јан Хус
| одељак=
| аутор= Ђура Јакшић
| година=
| белешке=
}}

На сабору космичкоме&lt;br /&gt;
Има ваљда пет стотина&lt;br /&gt;
Црних риза и мантија -&lt;br /&gt;
Али нигде ведра лика,&lt;br /&gt;
Већ ка´ она туга тиха,&lt;br /&gt;
Спустила се помрчина,&lt;br /&gt;
Па се ваља као змија&lt;br /&gt;
По грудима становника...&lt;br /&gt;
Само оне црне звери,&lt;br /&gt;
Што ђавољи шапат чују -&lt;br /&gt;
Само црни калуђери&lt;br /&gt;
Подмукло се осмејкују.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
    
Пред њима је борац стари,&lt;br /&gt;
Узор света и човека,&lt;br /&gt;
Што идејом свога века,&lt;br /&gt;
И векова господари;&lt;br /&gt;
Чело му је без облака,&lt;br /&gt;
Мудро око пуно плама,&lt;br /&gt;
Гледа децу црног мрака,&lt;br /&gt;
Гледа чету пустињака,&lt;br /&gt;
У тим црним мантијама...&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;

&quot;Звали сте ме да поречем&lt;br /&gt;
Својом крвљу што сам пис´о,&lt;br /&gt;
Мојим ножем да пресечем&lt;br /&gt;
Од помисли прву мис´о;&lt;br /&gt;
Да се клањам немој слици,&lt;br /&gt;
Коју не знам нити чујем&lt;br /&gt;
И у њојзи - варалици!&lt;br /&gt;
Христа Бога да поштујем!&quot;...&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;

Тако рече смелим гласом&lt;br /&gt;
Поучитељ нове вере,&lt;br /&gt;
А глас му је са ужасом&lt;br /&gt;
Испунио калуђере;&lt;br /&gt;
Дигоше се ћелепуши&lt;br /&gt;
Ко да друга коса ниче,&lt;br /&gt;
Па ко змија када сиче&lt;br /&gt;
Сав се сабор запенуши:&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;

&quot;Тешко теби несрећниче!&lt;br /&gt;
Тешко твојој грешној души!&lt;br /&gt;
Опореци књигу гада!&lt;br /&gt;
Књигу греха, књигу јада! ...&quot;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;

&quot;... Ја никада! ...&quot;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;

&quot;На спалиште! На спалиште!&lt;br /&gt;
Пак´о своју жртву иште!&lt;br /&gt;
Душу, тело и спискове,&lt;br /&gt;
И наука вере нове,&lt;br /&gt;
Све нек иде на спалиште!&lt;br /&gt;
На спалиште! На спалиште! ...&quot;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;

Народ ћути, Рајна ћути,&lt;br /&gt;
А учитељ новог знања&lt;br /&gt;
Од судија строгих, крутих,&lt;br /&gt;
И не тражи поравнања:&lt;br /&gt;
&quot;Нека Рајна носи пеп´о!&lt;br /&gt;
У Рајни је тако лепо!&lt;br /&gt;
Брда плава, река плава,&lt;br /&gt;
Од пакости заштићава,&lt;br /&gt;
И грехове прашта свима:&lt;br /&gt;
А науке, нова вера,&lt;br /&gt;
Потресаће вековима,&lt;br /&gt;
Подлу чету калуђера! ...&quot;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;

1877.

[[Категорија:Поезија Ђуре Јакшића, 1877-1878.]]</text>
      <sha1>qxu5os4lp0qc8gvf1onv8k5itncz4k2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу</title>
    <ns>14</ns>
    <id>25424</id>
    <revision>
      <id>142549</id>
      <parentid>76374</parentid>
      <timestamp>2026-04-11T11:57:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142549</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="343" sha1="g6zj9ii1f43tqks5f0nz7mcg1vjxeem" xml:space="preserve">У циклусу песама о Марку Краљевићу главна личност је сам Марко Краљевић.
{{Википедија|Циклус песама о Марку Краљевићу}}

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Народне песме]]</text>
      <sha1>g6zj9ii1f43tqks5f0nz7mcg1vjxeem</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:Жељко Тодоровић</title>
    <ns>2</ns>
    <id>31871</id>
    <revision>
      <id>142520</id>
      <parentid>102030</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T23:29:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Жељко Тодоровић</username>
        <id>981</id>
      </contributor>
      <origin>142520</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="33252" sha1="d2n9ugfpp0kb1ie6qyudmsbl6yod1i7" xml:space="preserve">{| align=&quot;left&quot;
|- style=&quot;text-align:center&quot;
| [[Датотека:Serbian Cross.svg|75п]] &lt;br /&gt; &lt;big&gt;'''[http://srpskaenciklopedija.org srpskaenciklopedija.org]'''&lt;/big&gt;
|}
{| align=&quot;right&quot;
|- style=&quot;text-align:center&quot;
| [[Датотека:Serbian Cross.svg|75п]] &lt;br /&gt; &lt;big&gt;'''[http://srpskaenciklopedija.org srpskaenciklopedija.org]'''&lt;/big&gt;
|}
{| align=&quot;center&quot; style=&quot;background-color:white; border:1px solid #bbddff;  padding:5px;&quot;
|-
| Викизворник на српском језику има [[Посебно:Статистике|{{NUMBEROFARTICLES}}]] чланака.
|}


&lt;inputbox&gt;
type=create
preload=Template:New_page
editintro=Template:New_article_intro
width=80
&lt;/inputbox&gt;


== Ордени ==

{|
|-
| {{Корисник:نوفاك اتشمان/Споменице/Шишман-Право 1|За доста написаних чланака из области права|FriedrickMILBarbarossa|-{Barbarossa}-}}
| {{Корисник:نوفاك اتشمان/Споменице/Шишман-Админ 1|За свакодневно администратирање; уређивање медијавикија, брисања страница, закључивања шаблона, блокирања корисника|FriedrickMILBarbarossa|-{Barbarossa}-}}
| 
|}

== Чланци ==

'''Закони Републике Српске'''
&lt;small&gt;
{{Почетак извора|2}}
:[[Закон о електронском пословању Републике Српске]]
:[[Закон о Комори инжењера пољопривреде Републике Српске]]
:[[Закон о јавно-приватном партнерству у Републици Српској]]
:[[Закон о Комитету за координацију надзора финансијског сектора Републике Српске]]
:[[Закон о овлашћењима Ауто-мото савеза Републике Српске]]
:[[Закон о управној инспекцији]]
::[[Закон о измјенама и допунама Закона о управној инспекцији]]
:[[Закон о Влади Републике Српске]]
:[[Закон о територијалној организацији Републике Српске]]
::[[Закон о измјенама и допуни Закона о територијалној организацији Републике Српске]]
:[[Закон о бесплатној правној помоћи]]
:[[Закон о Економско-социјалном савјету]]
:[[Закон о омбудсману за дјецу]]
:[[Закон о заштити назива Републике Српске]]
::[[Закон о измјенама и допунама Закона о заштити назива Републике Српске]]
:[[Закон о престанку важења Закона о спречавању прања новца]]
:[[Закон о престанку важења Закона о поступку набавке робе, услуга и уступању радова]]
:[[Закон о престанку важења Закона о одбрани Републике Српске]]
:[[Закон о престанку важења Закона о Војсци Републике Српске]]
:[[Закон о Привредној комори Републике Српске]]
:[[Закон о амблему Републике Српске]]
:[[Закон о јавним предузећима]]
:[[Закон о Фонду за реституцију Републике Српске]]
:[[Закон о Фонду за развој и запошљавање Републике Српске]]
:[[Закон о енергетици]]
:[[Закон о Агенцији за посредничке, информатичке и финансијске услуге]]
:[[Закон о Радио-телевизији Републике Српске]]
:[[Закон о систему јавних служби]]
::[[Закон о измјенама и допунама Закона о систему јавних служби]]
:[[Закон о Инвестиционо-развојној банци Републике Српске]]
:[[Закон о ревизији јавног сектора Републике Српске]]
:[[Закон о привредним друштвима (Република Српска)]]
::[[Закон о измјенама и допунама Закона о привредним друштвима]]
:[[Закон о статусу функционера јединица локалне самоуправе]]
:[[Закон о Енциклопедији Републике Српске]]
:[[Закон о матичним књигама]]
:[[Закон о овјеравању потписа, рукописа и преписа]]
:[[Закон о државним службеницима (Република Српска)]]
:[[Закон о референдуму и грађанској иницијативи]]
:[[Закон о помиловању]]
:[[Закон о стицању статуса самосталних умјетника]]
:[[Закон о Гарантном фонду Републике Српске]]
:[[Закон о националним парковима]]
:[[Одлука о оснивању Савјета националних мањина Републике Српске]]
:[[Закон о инспекцијама у Републици Српској]]
::[[Закон о измјенама и допунама Закона о инспекцијама у Републици Српској]]
:[[Закон о Јединственом регистру финансијских извјештаја Републике Српске]]
:[[Закон о јавним скијалиштима]]
:[[Закон о Пензијском резервном фонду Републике Српске]]
:[[Пословник Вијећа народа Републике Српске]]
:[[Пословник Народне скупштине Републике Српске]]
:[[Закон о Судској полицији Републике Српске]]
:[[Закон о Сенату Републике Српске]]
::[[Закон о измјенама и допунама Закона о Сенату Републике Српске]]
:[[Закон о празницима Републике Српске]]
:[[Закон о Граду Бања Лука]]
:[[Уредба о Регистру катастарских општина Републике Српске]]
:[[Закон о Српском граду Сарајево за време ратног стања или непосредне ратне опасности]]
::[[Закон о измјенама Закона о Граду Источно Сарајево]]
:[[Одлука о оснивању Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини]]
:[[Закон о промјени назива насељеног мјеста Скендер Вакуф и општине Скендер Вакуф у Кнежево]]
:[[Закон о Уставном суду Републике Српске]]
:[[Закон о административним таксама]]
::[[Закон о административним таксама/Тарифа републичких административних такса]]
:[[Закон о пензијском и инвалидском осигурању]]
:[[Закон о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске]]
:[[Закон о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима]]
:[[Закон о комуналним дјелатностима]]
:[[Закон о заштити ваздуха]]
:[[Закон о поштанским услугама Републике Српске]]
:[[Закон о посебном режиму извршења казне затвора]]
:[[Закон о удружењима и фондацијама Републике Српске]]
::[[Закон о измјенама и допунама Закона о удружењима и фондацијама Републике Српске]]
:[[Закон о судовима Републике Српске]]
:[[Закон о кривичном поступку Републике Српске]]
:[[Закон о премјеру и катастру Републике Српске]]
:[[Закон о Граду Бијељина]]
:[[Закон о Јединственом регистру рачуна пословних субјеката]]
:[[Изборни закон Републике Српске]]
::[[Закон о измјенама и допунама Изборног закона Републике Српске]]
::[[Закон о измјенама и допуни Изборног закона Републике Српске]]
:[[Закон о пољопривредном земљишту]]
::[[Закон о измјенама и допунама Закона о пољопривредном земљишту]]
:[[Закон о пољопривреди]]
::[[Закон о измјени Закона о пољопривреди]]
::[[Закон о измјенама и допунама Закона о пољопривреди]]
:[[Закон о парламентарном надзору у области одбране и безбједности‎]]
::[[Закон о измјенама и допунама Закона о парламентарном надзору у области одбране и безбједности]]
:[[Статути ордена и медаља Републике Српске]]
----
----
:[[Закон о измјенама и допунама Закона о рибарству]]
:[[Закон о измјенама и допунама Закона о противградној заштити]]
:[[Закон о измјенама и допунама Закона о преузимању акционарских друштава]]
:[[Закон о измјенама и допунама Закона о држављанству Републике Српске]]
:[[Закон о измјенама Закона о Спомен-подручју Доња Градина]]
{{Крај извора}}
&lt;/small&gt;


'''Закони Републике Српске ван снаге'''
&lt;small&gt;
{{Почетак извора|2}}
:[[Закон о судовима Републике Српске (2004)]]
::[[Закон о измјенама и допунама Закона о судовима Републике Српске (2005)]]
::[[Закон о допунама Закона о судовима Републике Српске (2008)]]
::[[Закон о измјенама и допунама Закона о судовима Републике Српске (2008)]]
:[[Закон о Уставном суду Републике Српске — Пречишћени текст (2005)]]
::[[Закон о измјенама и допунама Закона о Уставном суду Републике Српске (2004)]]
::[[Закон о изменама и допунама Закона о Уставном суду Републике Српске (1998)]]
:[[Закон о празницима Републике Српске (2005)]]
:[[Закон о рачуноводству и ревизији Републике Српске (2005)]]
:[[Пословник Народне скупштине Републике Српске — Пречишћени текст (2007)]]
:[[Закон о попису становништва, домаћинстава и станова у 2011. години у Републици Српској (2010)]]
:[[Закон о пензијском и инвалидском осигурању — Пречишћени текст (2005)]]
::[[Закон о измјенама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању (2008)]]
::[[Закон о измјенама Закона о пензијском и инвалидском осигурању (2008)]]
::[[Закон о измјенама Закона о пензијском и инвалидском осигурању (2009)]]
::[[Закон о измјенама и допуни Закона о пензијском и инвалидском осигурању (2009)]]
::[[Закон о измјенама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању (2005)]]
:[[Закон о катастру Републике Српске (2011)]]
:[[Закон о референдуму (1993)]]
:[[Закон о примени Закона о одбрани у условима непосредне ратне опасности или ратног стања (1994)]]
:[[Одлука о расписивању републичког референдума (2011)]]
:[[Закон о територијалној организацији и локалној самоуправи (1994)]]
:[[Закон о кривичном поступку — Пречишћени текст (2009)]]
:[[Закон о статусу државне имовине која се налази на територији Републике Српске и под забраном је располагања (2010)]]
:[[Закон о регистрацији пословних субјеката у Републици Српској (2005)]]
::[[Закон о допуни Закона о регистрацији пословних субјеката у Републици Српској (2009)]]
::[[Закон о допунама Закона о регистрацији пословних субјеката у Републици Српској (2012)]]
:[[Закон о Агенцији за банкарство Републике Српске — Пречишћени текст (2007)]]
:[[Одлука о признању Републике Српске Крајине (1991)]]
:[[Закон о Унији студената Републике Српске (2009)]]
:[[Закон о локалној самоуправи (2004)]]
:[[Закон о републичкој управи (2008)]]
::[[Закон о измјенама и допунама Закона о републичкој управи (2012)]]
:[[Правила нормативно-правне технике за израду закона и других прописа Републике Српске (2006)]]
:[[Закон о унутрашњим пословима (2012)]]
:[[Закон о робним резервама (2011)]]
:[[Закон о рачуноводству и ревизији Републике Српске (2009)]]
:[[Закон о платама запослених у Министарству унутрашњих послова, казнено-поправним установама и судској полицији (2007)]]
:[[Закон о буџетском систему Републике Српске — Пречишћени текст (2008)]]
:[[Закон о правосудном испиту у Републици Српској (2008)]]
:[[Закон о полицијским службеницима (2010)]]
:[[Закон о средњем образовању и васпитању (2008)]]
:[[Закон о административној служби у управи Републике Српске (2002)]]
::[[Закон о измјенама и допунама Закона о административној служби у управи Републике Српске (2002)]]
:[[Закон о извршењу кривичних санкција Републике Српске (2010)]]
::[[Закон о измјенама и допунама Закона о извршењу кривичних санкција Републике Српске (2011)]]
:[[Закон о амнестији (2005)]]
:[[Закон о амнестији прекршаја (2006)]]
:[[Закон о вину и ракији (2009)]]
:[[Закон о мирном рјешавању радних спорова (2009)]]
:[[Закон о електронском документу Републике Српске (2008)]]
:[[Закон о бањама (2009)]]
:[[Закон о Акцијском фонду Републике Српске (2006)]]
:[[Закон о Фонду за управљање некретнинама и потраживањима у власништву Републике Српске (2006)]]
----
----
:[[Закон о измјенама и допунама Закона о одбрани (2004)]]
:[[Закон о измјенама и допунама Закона о концесијама (2009)]]
:[[Закон о измјенама и допунама Закона о националним парковима (2005)]]
:[[Закон о измјенама и допунама Закона о агенцијама за обезбјеђење лица и имовине и приватној детективској дјелатности (2005)]]
:[[Закон о измјенама и допунама Закона о тужилаштвима Републике Српске (2007)]]
:[[Закон о измјенама и допунама Кривичног закона Републике Српске (2010)]]
:[[Закон о измјенама и допуни Кривичног закона Републике Српске (2012)]]
:[[Закон о измјенама и допунама Закона о адвокатури Републике Српске (2008)]]
:[[Закон о измјенама и допунама Закона о органској производњи хране (2009)]]
:[[Закон о измјенама и допунама Закона о електричној енергији (2011)]]
:[[Закон о измјенама и допунама Закона о основном образовању и васпитању (2009)]]
:[[Закон о изменама Закона о одбрани (1997)]]
:[[Одлука о допуни Пословника Народне скупштине Републике Српске (2006)]]
:[[Закон о измјенама и допунама Закона о Фонду становања Републике Српске (2006)]]
{{Крај извора}}
&lt;/small&gt;


'''Закони Републике Србије'''
&lt;small&gt;
{{Почетак извора|2}}
:[[Закон о Војнобезбедносној агенцији и Војнообавештајној агенцији]]
:[[Закон о одликовањима Републике Србије]]
:[[Закон о националним саветима националних мањина]]
:[[Закон о Државном већу тужилаца]]
:[[Закон о уређењу судова]]
:[[Закон о јавном тужилаштву]]
:[[Закон о Високом савету судства]]
:[[Закон о судијама]]
:[[Закон о главном граду]]
:[[Закон о локалним изборима]]
:[[Закон о Војсци Србије]]
::[[Закон о изменама и допунама Закона о Војсци Србије]]
:[[Закон о одбрани]]
:[[Закон о основама уређења служби безбедности Републике Србије]]
:[[Закон о председнику Републике]]
:[[Закон о дијаспори и Србима у региону]]
:[[Закон о спољним пословима]]
:[[Закон о Речнику Српске академије наука и уметности]]
:[[Закон о утврђивању надлежности Аутономне Покрајине Војводине]]
:[[Закон о Народној скупштини]]
:[[Закон о државним службеницима (Република Србија)]]
::[[Закон о изменама и допунама Закона о државним службеницима]]
:[[Закон о политичким странкама]]
:[[Закон о печату државних и других органа]]
:[[Закон о државном печату Републике Србије]]
:[[Закон о Српској академији наука и уметности]]
:[[Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије]]
:[[Закон о Агенцији за борбу против корупције]]
:[[Закон о Државној ревизорској институцији]]
::[[Закон о изменама и допунама Закона о Државној ревизорској институцији]]
:[[Закон о Црвеном крсту Србије]]
:[[Закон о Влади]]
::[[Закон о изменама и допунама Закона о Влади (2007)]]
::[[Закон о изменама и допунама Закона о Влади (2008)]]
:[[Закон о привредним друштвима (Република Србија)]]
:[[Пословник Народне скупштине]]
----
----
:[[Закон о Фонду за заштиту животне средине (2009)]]
:[[Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (2008)]]
:[[Закон о заштити државне границе (2008)]]
:[[Закон о амнестији (2010)]]
:[[Закон о обуци судија, јавних тужилаца, заменика јавних тужилаца и судијских и тужилачких помоћника (2006)]]
:[[Закон о амнестији (2006)]]
:[[Закон о начину и поступку промене Устава Републике Србије (2003)]]
:[[Пословник Народне скупштине Републике Србије — Пречишћен текст (2009)]]
{{Крај извора}}
&lt;/small&gt;


'''Закони Савезне Републике Југославије'''
&lt;small&gt;
:[[Закон о војном тужиоцу (1995)]]
:[[Закон о Савету министара (2003)]]
:[[Закон о Војсци Југославије (1994)]]
&lt;/small&gt;


'''Закони Краљевине Србије'''
&lt;small&gt;
:[[Уредба за Виши војни савет (1901)]]
:[[Породични правилник за чланове Српског краљевског дома (1909)]]
&lt;/small&gt;


'''Закони Краљевине Југославије'''
&lt;small&gt;
:[[Закон о измени Закона о општинама и обласним самоуправама (1929)]]
:[[Закон о Државном суду за заштиту државе (1929)]]
:[[Закон о Врховном законодавном савету и комисијама стручњака при Министарству правде (1929)]]
:[[Закон о краљевској власти и врховној државној управи (1929)]]
:[[Закон о Верској заједници Јевреја (1929)]]
:[[Закон о Исламској верској заједници (1930)]]
:[[Уредба о Бановини Хрватској (1939)]]
:[[Уредба о проширењу прописа који важе за Бановину Хрватску на остале бановине (1939)]]
:[[Породични правилник за чланове Краљевског дома Краљевине Југославије (1930)]]
&lt;/small&gt;


'''Устави'''
&lt;small&gt;
:[[Устав Босне и Херцеговине]]
:[[Устав Републике Босне и Херцеговине (1993)]]
:[[Устав Краљевине Југославије (1931)]]
:[[Устав Републике Српске Крајине (1991)]]
:[[Устав Републике Српске]]
:[[Устав Српске Републике Босне и Херцеговине]]
&lt;/small&gt;


'''Православна црква'''
&lt;small&gt;
{{Почетак извора|2}}
:[[Никејски симбол вере]]
:[[Никеоцариградски симбол вере]]
:[[Правила светих апостола]]
:[[Правила Првог васељенског сабора]]
:[[Правила Другог васељенског сабора]]
:[[Правила Трећег васељенског сабора]]
:[[Правила Четвртог васељенског сабора]]
:[[Правила Шестог васељенског сабора]]
:[[Правила Седмог васељенског сабора]]
:[[Правила Првог помесног сабора]]
:[[Правила Другог помесног сабора]]
:[[Правила Трећег помесног сабора]]
:[[Правила Четвртог помесног сабора]]
:[[Правила Петог помесног сабора]]
:[[Правила Шестог помесног сабора]]
:[[Правило Седмог помесног сабора]]
:[[Правила Осмог помесног сабора]]
:[[Правила Деветог помесног сабора]]
:[[Правила Десетог помесног сабора]]
:[[Равенски документ]]
{{Крај извора}}
&lt;/small&gt;


'''Православна српска црква'''
&lt;small&gt;
{{Почетак извора|2}}
:[[Закон о Српској православној цркви (1929)]]
:[[Устав Светог синода у Књажевини Црној Гори‎ (1904)]]
:[[Закон о избору патријарха Српске православне цркве (1930)]]
:[[Устав Митрополије аустралијско-новозеландске]]
:[[Устав Епархије аустралијско-новозеландске (1983)]]
:[[Брачна правила Српске православне цркве]]
:[[Мелнбуршка повеља]]
:[[Правилник о садржини и начину вођења Регистра цркава и верских заједница]]
:[[Рјешење Светог синода Краљевине Црне Горе о уједињењу]]
{{Крај извора}}
&lt;/small&gt;


'''Вишезначне одреднице'''
&lt;small&gt;
:[[Закон о амнестији]] • [[Закон о државним службеницима]] • [[Закон о привредним друштвима]] • [[Закон о Влади (вишезначна одредница)]] • [[Пословник]] • [[Закон о одбрани (вишезначна одредница)]] • [[Балада]] • [[Закон о судовима]].
&lt;/small&gt;


'''Шаблони'''
&lt;small&gt;
:[[Шаблон:Радови у току]] • [[Шаблон:Корисник Вики/Администратор]] • [[Шаблон:Корисник Вики/Бирократа]] • [[Шаблон:Корисник Вики/Један од корисника]] • [[Шаблон:Кутија]] • [[Шаблон:Корисник Вики/Број чланка]] • [[Шаблон:Корисник Вики/ћир-е-м]] • [[Шаблон:Корисник Вики/ћир-ије-м]] • [[Шаблон:Корисник Вики]] • [[Шаблон:КорисничкаКутија]] • [[Шаблон:ККПочетак]] • [[Шаблон:КККрај]] • [[Шаблон:Корисник Вики/Референцирање]] • [[Шаблон:За брисање]] • [[Шаблон:Корисник Вики/Република Српска]] • [[Шаблон:Корисник Вики/Србија]] • [[Шаблон:Корисник Вики/Бања Лука]] • [[Шаблон:Корисник Вики/Београд]] • [[Шаблон:Корисник Вики/Име]] • [[Шаблон:Корисник Вики/Крај]] • [[Шаблон:Корисник Вики/Кутијице]] • [[Шаблон:Корисник Вики/Српски православац]] • [[Шаблон:Члан]] • [[Шаблон:Поглавље]] • [[Шаблон:Оквир]] • [[Шаблон:Цитат]] • [[Шаблон:Непознати]] • [[Шаблон:Урађено]] • [[Шаблон:Администратор]] • [[Шаблон:Бирократа]] • [[Шаблон:Посебан чланак]] • [[Шаблон:За]] • [[Шаблон:Против]] • [[Шаблон:Неутралан]] • [[Шаблон:Коментар]] • [[Шаблон:Брисати]] • [[Шаблон:Питање]] • [[Шаблон:Оставити]] • [[Шаблон:Закључено гласање]] • [[Шаблон:Гласање-крај]] • [[Шаблон:Преименовање]] • [[Шаблон:Престанак важења]] • [[Шаблон:Архива]] • [[Шаблон:Recentchangestext]] • [[Шаблон:Сакриј]] • [[Шаблон:Центрирано]] • [[Шаблон:Напомене]] • [[Шаблон:Напомена]] • [[Шаблон:Član]] • [[Шаблон:Почетак извора]] • [[Шаблон:Крај извора]].
&lt;/small&gt;


'''Викизворник'''
&lt;small&gt;
:[[Викизворник:Списак администратора]] • [[Викизворник:Бирократе]] • [[Викизворник:Корисници]] • [[Викизворник:Посебне странице]] • [[Викизворник:Подстранице]].
&lt;/small&gt;


'''Категорије'''
&lt;small&gt;
:[[:Категорија:Брзо брисање]] • [[:Категорија:Радови у току]] • [[:Категорија:Корисничке кутијице]] • [[:Категорија:Закони Републике Српске]] • [[:Категорија:Шаблони обавјештења]] • [[:Категорија:Кандидати за брисање]] • [[:Категорија:Закони Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] • [[:Категорија:Закони Републике Србије]] • [[:Категорија:Закони Краљевине Југославије]] • [[:Категорија:Закони Краљевине Србије]] • [[:Категорија:Прокламације]] • [[:Категорија:Закони Савезне Републике Југославије]] • [[:Категорија:Закони Србије и Црне Горе]] • [[:Категорија:Шаблони за гласање]] • [[:Категорија:Српска православна црква]] • [[:Категорија:Закони Књажевине Црне Горе]] • [[:Категорија:Правила васељенских сабора]] • [[:Категорија:Правила помесних сабора]] • [[:Категорија:Поезија трубадура]] • [[:Категорија:Српска академија наука и уметности]] • [[:Категорија:Николај Велимировић]] • [[:Категорија:Православна црква]] • [[:Категорија:Закони Републике Српске ван снаге]] • [[:Категорија:Измјене и допуне закона Републике Српске]] • [[:Категорија:Измене и допуне закона Републике Србије]] • [[:Категорија:Текстови без извора]] • [[:Категорија:Измјене и допуне закона Републике Српске ван снаге]] • [[:Категорија:Закони Републике Србије ван снаге]] • [[:Категорија:Уредбе]] • [[:Категорија:Пословници]] • [[:Категорија:Пословници Републике Српске]] • [[:Категорија:Правилници]] • [[:Категорија:Државе]] • [[:Категорија:Република Српска]] • [[:Категорија:Устав Републике Српске]] • [[:Категорија:Правилници Републике Српске]] • [[:Категорија:Одлуке Републике Српске]] • [[:Категорија:Уредбе Краљевине Југославије]] • [[:Категорија:Пословници Републике Србије]] • [[:Категорија:Уредбе Републике Српске]].
&lt;/small&gt;</text>
      <sha1>d2n9ugfpp0kb1ie6qyudmsbl6yod1i7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Драга Димитријевић Дејановић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>52682</id>
    <revision>
      <id>142490</id>
      <parentid>142209</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T14:30:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Проза */</comment>
      <origin>142490</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2793" sha1="m7a4i8skoc6rwim1xnh5c10hsnmbzt4" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Драга
| презиме = Димитријевић Дејановић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1840
| годинасмрти = 1871
| опис = '''Драга Димитријевић Дејановић''' била је српска друштвено-културна активисткиња, учитељица, књижевница и публицисткиња.
| слика = Photo_of_Draga_Dimitrijević_Dejanović.jpg
| опис_слике =
| википедија = Драга Димитријевић Дејановић 
| вики_цитати = Драга Димитријевић Дејановић
| остава = 
| остава_кат = 
}}

== Песме ==
=== 1862. ===
* [[Сестри (Драга Дејановић)|Сестри]]
* [[Српкиња сам]]
* [[Полумесецу]]
* [[Жена сам...]]
* [[Моја љубав (Драга Дејановић)|Моја љубав]]
* [[Помозʼ, Боже!]] 
* [[Туга за мајком]]
* [[Некад беше]]

=== 1863. ===
* [[Ох жељо...]] 
* [[30. новембар]]
* [[Још да ми је...]]
* [[Мрзим...]]
* [[Туго]]
* [[Утеха (Драга Дејановић)]] 
* [[Оно око]]
* [[Сузе (Драга Дејановић)|Сузе]]
* [[Очи твоје (Драга Дејановић)]]
* [[Питај зору]]
* [[Моја душа]]
* [[Ја те љубим (Драга Дејановић)|Ја те љубим]]
* [[Бежʼ од мене!]] 
* [[Коса твоја]] 
* [[Јеси лʼ чула]]
* [[Дај ми, Боже...|Дај ми, Боже…]]

=== 1864. ===
* [[Не знам зна ли]]
* [[Питаш ме]]
* [[Жеље моје]] 
* [[Кажите ми]] 
* [[Име твоје]] 
* [[Црне очи (Драга Дејановић)]]
* [[Моје цвеће]]
* [[Што се чудиш]]

=== 1865. ===
* [[Над тобом]] 
* [[Српска вила (Драга Дејановић)|Српска вила]]
* [[Малом ђаволу]]
* [[Певај ми...]]

=== 1869. ===
* [[Јесам сретна]] 
* [[Што ме гледаш?]] 
* [[Певала сам]]
* [[Јан Хус (Драга Дејановић)]]
* [[За слободом]]

== Проза ==
* [[Зла срећа девојачка]] (1862)
* [[Сентомашка беседа у Новом Саду]] (1863)
* [[Несретна мати]] (1863)
* [[Две, три речи Српкињама]] (1871)
* [[Еманципација Српкиња]] (1871)
* [[Српским мајкама]] (1871)

[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>m7a4i8skoc6rwim1xnh5c10hsnmbzt4</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142495</id>
      <parentid>142490</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T15:13:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* 1863. */</comment>
      <origin>142495</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2811" sha1="gmhwwjd5fwabdox74m5ppuv7dqzf3ew" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Драга
| презиме = Димитријевић Дејановић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1840
| годинасмрти = 1871
| опис = '''Драга Димитријевић Дејановић''' била је српска друштвено-културна активисткиња, учитељица, књижевница и публицисткиња.
| слика = Photo_of_Draga_Dimitrijević_Dejanović.jpg
| опис_слике =
| википедија = Драга Димитријевић Дејановић 
| вики_цитати = Драга Димитријевић Дејановић
| остава = 
| остава_кат = 
}}

== Песме ==
=== 1862. ===
* [[Сестри (Драга Дејановић)|Сестри]]
* [[Српкиња сам]]
* [[Полумесецу]]
* [[Жена сам...]]
* [[Моја љубав (Драга Дејановић)|Моја љубав]]
* [[Помозʼ, Боже!]] 
* [[Туга за мајком]]
* [[Некад беше]]

=== 1863. ===
* [[Ох жељо...]] 
* [[30. новембар]]
* [[Још да ми је...]]
* [[Мрзим...]]
* [[Туго]]
* [[Утеха (Драга Дејановић)]] 
* [[Оно око]]
* [[Сузе (Драга Дејановић)|Сузе]]
* [[Очи твоје (Драга Дејановић)|Очи твоје]]
* [[Питај зору]]
* [[Моја душа]]
* [[Ја те љубим (Драга Дејановић)|Ја те љубим]]
* [[Бежʼ од мене!]] 
* [[Коса твоја]] 
* [[Јеси лʼ чула]]
* [[Дај ми, Боже...|Дај ми, Боже…]]

=== 1864. ===
* [[Не знам зна ли]]
* [[Питаш ме]]
* [[Жеље моје]] 
* [[Кажите ми]] 
* [[Име твоје]] 
* [[Црне очи (Драга Дејановић)]]
* [[Моје цвеће]]
* [[Што се чудиш]]

=== 1865. ===
* [[Над тобом]] 
* [[Српска вила (Драга Дејановић)|Српска вила]]
* [[Малом ђаволу]]
* [[Певај ми...]]

=== 1869. ===
* [[Јесам сретна]] 
* [[Што ме гледаш?]] 
* [[Певала сам]]
* [[Јан Хус (Драга Дејановић)]]
* [[За слободом]]

== Проза ==
* [[Зла срећа девојачка]] (1862)
* [[Сентомашка беседа у Новом Саду]] (1863)
* [[Несретна мати]] (1863)
* [[Две, три речи Српкињама]] (1871)
* [[Еманципација Српкиња]] (1871)
* [[Српским мајкама]] (1871)

[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>gmhwwjd5fwabdox74m5ppuv7dqzf3ew</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142511</id>
      <parentid>142495</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T17:04:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* 1864. */</comment>
      <origin>142511</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2812" sha1="47rkdyishvil87tmexcmf3nmdw8i63v" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Драга
| презиме = Димитријевић Дејановић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1840
| годинасмрти = 1871
| опис = '''Драга Димитријевић Дејановић''' била је српска друштвено-културна активисткиња, учитељица, књижевница и публицисткиња.
| слика = Photo_of_Draga_Dimitrijević_Dejanović.jpg
| опис_слике =
| википедија = Драга Димитријевић Дејановић 
| вики_цитати = Драга Димитријевић Дејановић
| остава = 
| остава_кат = 
}}

== Песме ==
=== 1862. ===
* [[Сестри (Драга Дејановић)|Сестри]]
* [[Српкиња сам]]
* [[Полумесецу]]
* [[Жена сам...]]
* [[Моја љубав (Драга Дејановић)|Моја љубав]]
* [[Помозʼ, Боже!]] 
* [[Туга за мајком]]
* [[Некад беше]]

=== 1863. ===
* [[Ох жељо...]] 
* [[30. новембар]]
* [[Још да ми је...]]
* [[Мрзим...]]
* [[Туго]]
* [[Утеха (Драга Дејановић)]] 
* [[Оно око]]
* [[Сузе (Драга Дејановић)|Сузе]]
* [[Очи твоје (Драга Дејановић)|Очи твоје]]
* [[Питај зору]]
* [[Моја душа]]
* [[Ја те љубим (Драга Дејановић)|Ја те љубим]]
* [[Бежʼ од мене!]] 
* [[Коса твоја]] 
* [[Јеси лʼ чула]]
* [[Дај ми, Боже...|Дај ми, Боже…]]

=== 1864. ===
* [[Не знам зна ли]]
* [[Питаш ме]]
* [[Жеље моје]] 
* [[Кажите ми]] 
* [[Име твоје]] 
* [[Црне очи (Драга Дејановић)]]
* [[Моје цвеће]]
* [[Што се чудиш?]]

=== 1865. ===
* [[Над тобом]] 
* [[Српска вила (Драга Дејановић)|Српска вила]]
* [[Малом ђаволу]]
* [[Певај ми...]]

=== 1869. ===
* [[Јесам сретна]] 
* [[Што ме гледаш?]] 
* [[Певала сам]]
* [[Јан Хус (Драга Дејановић)]]
* [[За слободом]]

== Проза ==
* [[Зла срећа девојачка]] (1862)
* [[Сентомашка беседа у Новом Саду]] (1863)
* [[Несретна мати]] (1863)
* [[Две, три речи Српкињама]] (1871)
* [[Еманципација Српкиња]] (1871)
* [[Српским мајкама]] (1871)

[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>47rkdyishvil87tmexcmf3nmdw8i63v</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142527</id>
      <parentid>142511</parentid>
      <timestamp>2026-04-11T07:04:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* 1864. */</comment>
      <origin>142527</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2828" sha1="563376mqm3lyn43qjqlt7pmn87ibl6r" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Драга
| презиме = Димитријевић Дејановић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1840
| годинасмрти = 1871
| опис = '''Драга Димитријевић Дејановић''' била је српска друштвено-културна активисткиња, учитељица, књижевница и публицисткиња.
| слика = Photo_of_Draga_Dimitrijević_Dejanović.jpg
| опис_слике =
| википедија = Драга Димитријевић Дејановић 
| вики_цитати = Драга Димитријевић Дејановић
| остава = 
| остава_кат = 
}}

== Песме ==
=== 1862. ===
* [[Сестри (Драга Дејановић)|Сестри]]
* [[Српкиња сам]]
* [[Полумесецу]]
* [[Жена сам...]]
* [[Моја љубав (Драга Дејановић)|Моја љубав]]
* [[Помозʼ, Боже!]] 
* [[Туга за мајком]]
* [[Некад беше]]

=== 1863. ===
* [[Ох жељо...]] 
* [[30. новембар]]
* [[Још да ми је...]]
* [[Мрзим...]]
* [[Туго]]
* [[Утеха (Драга Дејановић)]] 
* [[Оно око]]
* [[Сузе (Драга Дејановић)|Сузе]]
* [[Очи твоје (Драга Дејановић)|Очи твоје]]
* [[Питај зору]]
* [[Моја душа]]
* [[Ја те љубим (Драга Дејановић)|Ја те љубим]]
* [[Бежʼ од мене!]] 
* [[Коса твоја]] 
* [[Јеси лʼ чула]]
* [[Дај ми, Боже...|Дај ми, Боже…]]

=== 1864. ===
* [[Не знам зна ли]]
* [[Питаш ме]]
* [[Жеље моје]] 
* [[Кажите ми]] 
* [[Име твоје]] 
* [[Црне очи (Драга Дејановић)|Црне очи]]
* [[Моје цвеће]]
* [[Што се чудиш?]]

=== 1865. ===
* [[Над тобом]] 
* [[Српска вила (Драга Дејановић)|Српска вила]]
* [[Малом ђаволу]]
* [[Певај ми...]]

=== 1869. ===
* [[Јесам сретна]] 
* [[Што ме гледаш?]] 
* [[Певала сам]]
* [[Јан Хус (Драга Дејановић)]]
* [[За слободом]]

== Проза ==
* [[Зла срећа девојачка]] (1862)
* [[Сентомашка беседа у Новом Саду]] (1863)
* [[Несретна мати]] (1863)
* [[Две, три речи Српкињама]] (1871)
* [[Еманципација Српкиња]] (1871)
* [[Српским мајкама]] (1871)

[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>563376mqm3lyn43qjqlt7pmn87ibl6r</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142528</id>
      <parentid>142527</parentid>
      <timestamp>2026-04-11T07:07:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* 1864. */</comment>
      <origin>142528</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2831" sha1="qffji45h931n9jpprkttm3ysmbiwsx5" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Драга
| презиме = Димитријевић Дејановић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1840
| годинасмрти = 1871
| опис = '''Драга Димитријевић Дејановић''' била је српска друштвено-културна активисткиња, учитељица, књижевница и публицисткиња.
| слика = Photo_of_Draga_Dimitrijević_Dejanović.jpg
| опис_слике =
| википедија = Драга Димитријевић Дејановић 
| вики_цитати = Драга Димитријевић Дејановић
| остава = 
| остава_кат = 
}}

== Песме ==
=== 1862. ===
* [[Сестри (Драга Дејановић)|Сестри]]
* [[Српкиња сам]]
* [[Полумесецу]]
* [[Жена сам...]]
* [[Моја љубав (Драга Дејановић)|Моја љубав]]
* [[Помозʼ, Боже!]] 
* [[Туга за мајком]]
* [[Некад беше]]

=== 1863. ===
* [[Ох жељо...]] 
* [[30. новембар]]
* [[Још да ми је...]]
* [[Мрзим...]]
* [[Туго]]
* [[Утеха (Драга Дејановић)]] 
* [[Оно око]]
* [[Сузе (Драга Дејановић)|Сузе]]
* [[Очи твоје (Драга Дејановић)|Очи твоје]]
* [[Питај зору]]
* [[Моја душа]]
* [[Ја те љубим (Драга Дејановић)|Ја те љубим]]
* [[Бежʼ од мене!]] 
* [[Коса твоја]] 
* [[Јеси лʼ чула]]
* [[Дај ми, Боже...|Дај ми, Боже…]]

=== 1864. ===
* [[Не знам зна ли]]
* [[Питаш ме]]
* [[Жеље моје]] 
* [[Кажите ми...]] 
* [[Име твоје]] 
* [[Црне очи (Драга Дејановић)|Црне очи]]
* [[Моје цвеће]]
* [[Што се чудиш?]]

=== 1865. ===
* [[Над тобом]] 
* [[Српска вила (Драга Дејановић)|Српска вила]]
* [[Малом ђаволу]]
* [[Певај ми...]]

=== 1869. ===
* [[Јесам сретна]] 
* [[Што ме гледаш?]] 
* [[Певала сам]]
* [[Јан Хус (Драга Дејановић)]]
* [[За слободом]]

== Проза ==
* [[Зла срећа девојачка]] (1862)
* [[Сентомашка беседа у Новом Саду]] (1863)
* [[Несретна мати]] (1863)
* [[Две, три речи Српкињама]] (1871)
* [[Еманципација Српкиња]] (1871)
* [[Српским мајкама]] (1871)

[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>qffji45h931n9jpprkttm3ysmbiwsx5</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142545</id>
      <parentid>142528</parentid>
      <timestamp>2026-04-11T08:46:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* 1869. */</comment>
      <origin>142545</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2845" sha1="5qycwv3ovqwmgj2atgzgre8m7mcb0r0" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Драга
| презиме = Димитријевић Дејановић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1840
| годинасмрти = 1871
| опис = '''Драга Димитријевић Дејановић''' била је српска друштвено-културна активисткиња, учитељица, књижевница и публицисткиња.
| слика = Photo_of_Draga_Dimitrijević_Dejanović.jpg
| опис_слике =
| википедија = Драга Димитријевић Дејановић 
| вики_цитати = Драга Димитријевић Дејановић
| остава = 
| остава_кат = 
}}

== Песме ==
=== 1862. ===
* [[Сестри (Драга Дејановић)|Сестри]]
* [[Српкиња сам]]
* [[Полумесецу]]
* [[Жена сам...]]
* [[Моја љубав (Драга Дејановић)|Моја љубав]]
* [[Помозʼ, Боже!]] 
* [[Туга за мајком]]
* [[Некад беше]]

=== 1863. ===
* [[Ох жељо...]] 
* [[30. новембар]]
* [[Још да ми је...]]
* [[Мрзим...]]
* [[Туго]]
* [[Утеха (Драга Дејановић)]] 
* [[Оно око]]
* [[Сузе (Драга Дејановић)|Сузе]]
* [[Очи твоје (Драга Дејановић)|Очи твоје]]
* [[Питај зору]]
* [[Моја душа]]
* [[Ја те љубим (Драга Дејановић)|Ја те љубим]]
* [[Бежʼ од мене!]] 
* [[Коса твоја]] 
* [[Јеси лʼ чула]]
* [[Дај ми, Боже...|Дај ми, Боже…]]

=== 1864. ===
* [[Не знам зна ли]]
* [[Питаш ме]]
* [[Жеље моје]] 
* [[Кажите ми...]] 
* [[Име твоје]] 
* [[Црне очи (Драга Дејановић)|Црне очи]]
* [[Моје цвеће]]
* [[Што се чудиш?]]

=== 1865. ===
* [[Над тобом]] 
* [[Српска вила (Драга Дејановић)|Српска вила]]
* [[Малом ђаволу]]
* [[Певај ми...]]

=== 1869. ===
* [[Јесам сретна]] 
* [[Што ме гледаш?]] 
* [[Певала сам]]
* [[Јан Хус (Драга Дејановић)|Јан Хус]]
* [[За слободом]]

== Проза ==
* [[Зла срећа девојачка]] (1862)
* [[Сентомашка беседа у Новом Саду]] (1863)
* [[Несретна мати]] (1863)
* [[Две, три речи Српкињама]] (1871)
* [[Еманципација Српкиња]] (1871)
* [[Српским мајкама]] (1871)

[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>5qycwv3ovqwmgj2atgzgre8m7mcb0r0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142546</id>
      <parentid>142545</parentid>
      <timestamp>2026-04-11T09:19:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* 1863. */</comment>
      <origin>142546</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2848" sha1="0dxq0yb07f2f1ekfkdpqu0xe0fec0gj" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Драга
| презиме = Димитријевић Дејановић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1840
| годинасмрти = 1871
| опис = '''Драга Димитријевић Дејановић''' била је српска друштвено-културна активисткиња, учитељица, књижевница и публицисткиња.
| слика = Photo_of_Draga_Dimitrijević_Dejanović.jpg
| опис_слике =
| википедија = Драга Димитријевић Дејановић 
| вики_цитати = Драга Димитријевић Дејановић
| остава = 
| остава_кат = 
}}

== Песме ==
=== 1862. ===
* [[Сестри (Драга Дејановић)|Сестри]]
* [[Српкиња сам]]
* [[Полумесецу]]
* [[Жена сам...]]
* [[Моја љубав (Драга Дејановић)|Моја љубав]]
* [[Помозʼ, Боже!]] 
* [[Туга за мајком]]
* [[Некад беше]]

=== 1863. ===
* [[Ох жељо...]] 
* [[30. новембар]]
* [[Још да ми је...]]
* [[Мрзим...]]
* [[Туго]]
* [[Утеха (Драга Дејановић)]] 
* [[Оно око...]]
* [[Сузе (Драга Дејановић)|Сузе]]
* [[Очи твоје (Драга Дејановић)|Очи твоје]]
* [[Питај зору]]
* [[Моја душа]]
* [[Ја те љубим (Драга Дејановић)|Ја те љубим]]
* [[Бежʼ од мене!]] 
* [[Коса твоја]] 
* [[Јеси лʼ чула]]
* [[Дај ми, Боже...|Дај ми, Боже…]]

=== 1864. ===
* [[Не знам зна ли]]
* [[Питаш ме]]
* [[Жеље моје]] 
* [[Кажите ми...]] 
* [[Име твоје]] 
* [[Црне очи (Драга Дејановић)|Црне очи]]
* [[Моје цвеће]]
* [[Што се чудиш?]]

=== 1865. ===
* [[Над тобом]] 
* [[Српска вила (Драга Дејановић)|Српска вила]]
* [[Малом ђаволу]]
* [[Певај ми...]]

=== 1869. ===
* [[Јесам сретна]] 
* [[Што ме гледаш?]] 
* [[Певала сам]]
* [[Јан Хус (Драга Дејановић)|Јан Хус]]
* [[За слободом]]

== Проза ==
* [[Зла срећа девојачка]] (1862)
* [[Сентомашка беседа у Новом Саду]] (1863)
* [[Несретна мати]] (1863)
* [[Две, три речи Српкињама]] (1871)
* [[Еманципација Српкиња]] (1871)
* [[Српским мајкама]] (1871)

[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>0dxq0yb07f2f1ekfkdpqu0xe0fec0gj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>За слободом</title>
    <ns>0</ns>
    <id>52684</id>
    <revision>
      <id>142496</id>
      <parentid>114854</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T15:18:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142496</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1271" sha1="g282u2zmqeo667x1xsj7kva6rlepx5z" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= За слободом
| одељак=
| аутор=Драга Димитријевић Дејановић
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
Чарна горо, ал’ си пуна
Тијанога лада,
Пуна чара, бајна цвећа
Пуна рајског слада,
::::Тијанога лада!

Ал’ што кријеш у недрима
Твоје тихе душе,
Чувај, јер међ’ цвећем
То су беле руже,
::::Твоје тихе душе!

Кад нам паде наша слава
У Косову равном,
Нек у теби беле руже
Одену се славом,
::::У Косову равном!

Па ту славу нек донесу,
Нек пресаде ’вамо,
Нек у Српству замирише
Цвеће неговано
::::Кад пресаде ’вамо!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* Ракитић Слободан, ''Антологија поезије српског романтизма'', Београд: СКЗ, 2011, стр 370

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>g282u2zmqeo667x1xsj7kva6rlepx5z</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Што се чудиш?</title>
    <ns>0</ns>
    <id>52686</id>
    <revision>
      <id>142508</id>
      <parentid>114856</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T17:04:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142508</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1176" sha1="85ttm30b92w83thu7ormd1hj3jse240" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Што се чудиш?
| одељак=
| аутор=Драга Димитријевић Дејановић
| година=1864
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
Та што ми се чудиш, душо,
Што ме гони свијет цели?
Зар невидиш лице твоје,
Светло, кано данак бели?

Свет је пунан злобе кивне,
Па се буни, па се пита,
Па свуд тражи та два лепа
Твоја ока огњевита.

Још су и то ради, дане,
Да сазнаду име твоје,
Да сазнаду, ког то тако
Заволеше песме моје.

Па зато им ево велим:
Даном сам га увек звала;
Јер ми зора тек у теби,
У твом оку затрептала.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* ''Даница'', 6. септембар 1864. Бр. 36. Година V, стр. 568.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>85ttm30b92w83thu7ormd1hj3jse240</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142509</id>
      <parentid>142508</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T17:04:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Што се чудиш]] на [[Што се чудиш?]]: Правилан назив</comment>
      <origin>142508</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1176" sha1="85ttm30b92w83thu7ormd1hj3jse240" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Што се чудиш?
| одељак=
| аутор=Драга Димитријевић Дејановић
| година=1864
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
Та што ми се чудиш, душо,
Што ме гони свијет цели?
Зар невидиш лице твоје,
Светло, кано данак бели?

Свет је пунан злобе кивне,
Па се буни, па се пита,
Па свуд тражи та два лепа
Твоја ока огњевита.

Још су и то ради, дане,
Да сазнаду име твоје,
Да сазнаду, ког то тако
Заволеше песме моје.

Па зато им ево велим:
Даном сам га увек звала;
Јер ми зора тек у теби,
У твом оку затрептала.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* ''Даница'', 6. септембар 1864. Бр. 36. Година V, стр. 568.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>85ttm30b92w83thu7ormd1hj3jse240</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:Coaorao</title>
    <ns>2</ns>
    <id>59976</id>
    <revision>
      <id>142486</id>
      <parentid>142484</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T12:17:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142486</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="65073" sha1="8nyaxiye427vmpiybcxprvrne34ogwt" xml:space="preserve">&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим ''[[w:Google Gemini|Вешца]]'', али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
''почето, незавршено или скоро да је завршено''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић))]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: Српским мајкама [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ће више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/])

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]

== Ново (проверити) ==
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме од М. М. Ракића]]/ [[„Песме” Милана Ракића]]?-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ!]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Остало ==
{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = Ј
| годинарођења =1833
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}

== Дела ==
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]


----
Данас, на велики петак, удаљенога од драге слободе српске и уједињења српског, силне ме мисли облијећу, језа ме попада и хладни трнци кроз тјело пролазе, слушајући приче јеванђелске о страдању спаса Исуса Христа, које приче још више пријањају за човека када то страдање спаситељево упореди са страдањем, патњама и бједама премилог нам народа српског, што ће сваку душу Србинову потрести само ако помњиво ово разлагање до краја пратио буде.
Ох, боже! ох, поштени чланови човечанства! да ли има на земљи поштене душе, која данас тужила не би; видећи ће од грозних мука а од злоће подлих мрачњака и себичњака издише на крсту разапет онај свети узор човечанства, који је дошао да раздере црну и паклену завјесу мрака и предрасуда, и да сатре и уништи власт и силу „ђавола“, то јест, деспотизма и апсолутизма; а на мјесто тога да подигне и риспостре свјетило: истине и правде, слободе и братства, љубави и јединства, врлине и милосрђа, узоритости и снисхођења.
Слава дуготрпљењу твојему спасе!
Расуђујући дакле о страдању и догађајима Христовим држим за потребно, по ради веће успомене, да то његово страдање и до-
​[Страна 10]
​гађаје са страдањем и догађајима народа српског упоредим; јер судбина и историја народа српског у свему се готово са историјом христових страдања слаже, као што ћемо из ових навода видети и уверит и се:
Исус Христос, прије осамнајест и по вјекова, на данашњи дан, за правду и истину, слободу и једнакост, ужасно је страдао, а и наш народ српски због тих истих начела ево ће скоро пет стотина година бити, још чемерније муке подноси и трпи. Христа спаситеља подле душе бише и гонише, мучише и ругаше му се, а таква иста судбина и Србина је кроз пет вјекова сналазила и дане живота народњег ужасно кињила. Њега на данашњи дан паклене душе као најгорега зликовца на крсту разапеше, на коме издишући говораше: „боже, боже мој, зар си ме оставио?“ завршујући те вапаје: „нека буде света воља твоја“. Тако исто заклети непријатељи српства, насилници и бешчовечници разапеше, то јест, раздјелише, и разпарчаше вјерозаконо и политично на неколико дјелова премили нам род српски, па због тога он од великих јада бјежао је по туђим земљама и крио се од злотвора по шумама и пећинама мрачним, где је у горкој тузи нарицао плачући: „боже, боже, зар си нас оставио?“ Па и опет већи део оставши вјеран вјери и народности
​[Страна 11]
​својих прађедова, храбрио је самога себе надом на бољу будућност, у главноме ослањајући се на бога, то јест, на своје право, вазда готово блажећи се у страдању своме са рјечма: „нека буде света воља божија.“ Христа прободоше копљем онако на крсту распетог, појећи га једом, а Србина су злотвори његови гонећи га на кулук и у војску, да бије непријатељевог непријатеља, били бодом и ханџаром и пробадали ђецу у женама, напајајући их духом туђе вјере и народности; али и опет Србин је живот свој сачувао и у већини правим чистим Србином остао. Христа из посмјевке и унижења неприродним именом „царем јудејским“ називаху, и у мјесто круне трнов вјенац на главу метаху. И Србин за његову искреност и јуначка дјела, што их завојевачу и душманину своме учини, у мјесто заслуга својих називан је другим неприродним именом, као: „илиром, вендом, рацијаном, рацом, грконеунијатом, оријенталцем, буњевцем, бошњаком, шизматиком, влахом“, итд. која неприродна имена и саме ћесарске повеље наметаху нам у мјесто вазљубљеног нам имена народног, са том намјером да би тиме наше старо, прађедовско народно име, Србин, уништили; јер сви злотвори наши — који су, добро их знамо — нерадо су име Србин и српство гледали и слушали.
Христос умире на крсту од грозних мука, но и опет из мртвих васкршава и гонитеље своје тиме побеђује. И Србин је до тога долазио био да се са лица земље искорени и уништи од грдних невоља и навале нашијех злотвора, али они честити и свети остатци који духом не клонуше, бораху се с мачем у десници противу оних који жестоко наваливаху да Србина, српску народност и његов слободни и јуначки дух коначно униште и упропасте. Они дивни борци не само што непријатеље од подле намјере одбијаху, него тим јуначким радом у млађем нараштају пробуђиваху ватрену љубав према народности, вјери и слободи златној. Дјела њихова јуначка сачуваше Црну Гору у независности од туђинаца, сачуваше најдрагоценији камен круне некадашње, у душманске да не падне руке. Одважни дух светих павших бораца за слободу српства и садањој кнежевини Србији извојевао је темељ за славу и слободу.
​[Страна 12]
​Ученици, то јест, апостоли Христови пошље васкрсења његовог очеличише духове и карактере своје примјером распетог на крсту, те са ужасним пожртвовањем себе самих и дивном ревношћу иронијеше по свјету начела и науку за коју он — Христос — смртном жртвом постаде. И српски борци од младог нараштаја, подобно апостолима проносећи свјетило јеванђелске истине и правде, братства и јединства, слободе и напретка по свима крајевима и сталежима српства, радили су, раде и радиће с народом а за народ док остваре тежње свеколиког српства, знајући да без жртве, страдања и бједе и нема живота ни славне побједе.
Христос дакле и ако је тако страдао, поруге трпео и као највећи злочинац на крсту осуђен и распет био, најгрознијом смрћу умревши, али баш тиме као и са својим ускрснућем још више је прославио себе и своју науку и за њу придобио дивне поборнике. Тако исто и народ српски прошавши кроз огањ и мач чемерних искушења, није пропао, него је се још већма прославио, од неких мана очистио и дивну науку из оних јада поцрпео, са којом данас две кнежевине српске са поносом народњег достојанства по свјету гледају, трудећи се да корачају до своје природне мете.
Данас народ наш српски, и слободни и неслободни, научен искушењем и страдањем, а опојен духом садањег времена, више него икада досада жуди, осјећа и требује потпуне слободе, правде, српскога јединства и свјетлости моћне науке.
Српство данас дубоко схвата да је слобода украс човечанства, почем се у њој најлакше и најпоузданије долази до свега онога што народе, као и поједине грађане узвишава, прославља и усрећава.
Данас зна српство да тамо ће гођ сила и неправда, то јест тиранизам царствује све је као стјешњено, затворено, стегнуто, увезано и притиснуто због чега све мора бити: увело, жуто, потмуло, недорасло, квржњаво, изопачено и болешливог изгледа, које недошавши до своје праве мете гаси се, гине и пропада.
Данас готово сво српство зна а труди се и више дознати, да они народи, који самостално потпуна права и свету слободу не уживају, за прави човечански живот не знају, но
​[Страна 13]
​живе као нека бјесомучна створења, у јаду и мраку, а ја ти, роде мили, уз то твоје знање и поимање још и то кажем, што св. писмо говори, да опстоји ад, то јест пакао, у ком ће се пакосне, неправедне и грјешне душе људске и пошле смрти мучити, велим ти, да за свјестне људе и врле грађане народа не може бити горега пакла ни код ђаволског цара вехелзевула — ако тај доиста опстоји — (Спаситељ свјета Исус Христос разумевао је под именом ђавола: пакостне, неправедне, безсвјестне и немилосрдне, покварене људе,) — но што је јадном људству и бједним народима, који се под тиранском и апсолутном владом налазе, као што је бједној браћи нашој у душманским и туђим рукама? јер народу, што се под таквом владом налази, не да се да живи за себе и за неку вишу цјел људску, него само за вољу и насладу својих нечовјечних господара, који мисле да је народ по ради њих створен, а не ће да знају, хрђа их убила! да је народ природно и божије имање по ради неке узвишеније сврхе саздан, а не ради срамног другом робовања, као и то што не ће да чују да су они за управитеље земље и народа дошли, по ради среће, благостања и унапређења народњег а не ради своје насладе, самовољства и себичности.
Данас и потлачени делови српства, страдајући у душманским рукама дубоко схватају дивну важност слободе, напретка и свег српског јединства. Осим свега наведеног народ наш са тугом у срцу разуме поругу што му злотори за његове крвљу стечене новце не допуштају храмове божије — цркве — и храмове народног унапређења — школе — по својој вољи подизати и у њима по духу вјека и народних потреба просвећивати се; разуме народ притисак душманских налога, по којима му се забрањује новине, књиге и повремена издања добијати и читати, што у просвећеније браће и хришћана излазе; забрањује нам се са слободном једнокрвном браћом нашом састајати се, мјешати и договорити; забрањује нам се предрагим народним именом српским називати; не допушта нам се честите, ваљане и родољубиве учитеље и свештенике имати нити се за њихова погажена права заузети кад пострадају; не допушта нам се народну историју
​[Страна 14]
​учити, која је за сваки народ светиња; не даје нам се право на своме језику у суду говорити и пресуде и решења добијати; немамо јемства личне сигурности ни као стадо у друштву курјака; стаје нам се на пут јавно слати синове и сроднике на науке једнокрвној слободној браћи; не допушта нам се читаонице и књижнице по вољи оснивати, што су толико потребите за развиће народно; забрањује нам се јавна удруживања и предавања као и слободна, родољубива, праведна и истинска рјеч; нисмо сигурни са нашим животом и имањем ни у дому ни у путу; не смемо ни саме хаљине — одјећу — по духу времена и својој вољи носити, нити домове за радњу и станишта по потреби правити; не смемо јавно црквене и народне светковине прослављати по обичају наших прађедова; не смемо законити обичај, свадбу и вјенчање дању свјету на видику чинити, но то вршимо ноћу као да нешто крадемо; не допушта нам се да руковође народне своје из свога народа и по вољи бирамо, него нам се намећу на силу они што су вјерни „корану“, трбуху и орденима, а не народу, позиву и јеванђељу; не дају нам се за црквене поглаваре људи од карактера и савјести, него вјерне слуге падише својега, који полажу душу све и сва за новце, ордене и хатове а не за овце стада свога, чијом се они крвљу хране; не да нам се право да можемо бар нешто сами за себе радити као народ, и као чланови државе, којој грдне дације дајемо, него нам на силу за наше заступнике у судове и „меџлисе“ оне постављају, који умију брже „темена“ учинити, у скутове љубити, у суду спавати и „Евет ефендум“ казати, и што брже ударати свој потпис на разна рјешења, не питајући и не знајући шта пише и за кога гласи то рјешење. На кратко рећи: ми смо на жалост и срамоту нашу јоште робље душманина свога, па још и онима што Христа не знају, који све и сва чинише и чине да нас још и душевним робовима учине, на срамоту хришћанске Јевропе.
Тако ето страда сиротиња раја од крштених и некрштених Турака, што иде не само њој, но и свему српству на срам и поругу, које више трпети не можемо и не смјемо.
О, Србине, брате! кад си у стању био толико се вјекова борити, страдати и трпети па
​[Страна 15]
​и опет у већини сачувати част и достојанство народњег поноса, сјети се данашњег Христова и твога распела, што си политично на четверо разкомадан; сјети се благословених начела садањега вјека и науке; сјети се важности свеколиког српског ослобођења и уједињења: те се јуначки лати слободне рјечи а уз рјеч и мача и оружја, борити се са срцем јуначким за слободу свеколиког народа и за славу свога имена, јер дуго нам је трајао велики петак, дуго је трајало разпело и ропство народно, јер стидно је, грјешно и срамно да више у вјеку слободе и напретка, јединства и стварности ма коме робом будеш а још црње и горе тиранину клетом, који те као вјечити непријатељ с лица земље истребити жели, и над којим си још одавно достојнији пре да њему господариш, него да он теби.
Само ти одважно почети треба, Србине, борбу за свето ослобођење српства и страдалног на југу Јевропе хришћанства, пак је твоја побједа, јер од једног сложног удара твога пасти мора трула и без наде оставша Турска, почем су је страшни болови тако испијали и изнурили, да се само још о вјештој медецини подлих туркофила и крштених Турака држи. Сусједна браћа, Срби, које исте ране тиште, братски ће ти у помоћ притећи и успјех уско-
​[Страна 16]
​рити, а млада Јевропа у интересу човечанства, напретка хришћанства не ће више допустити туркофилима борити се противу страдалног хришћанства.
Не чекај више, Србине, да ти султани турски и хришћански слободу поклањају или на њу одобрење дају, које нигда из личних и себичних интереса учинити не ће.
Утуви осведочену истину Србине, да се слобода не поклања но силом отима, а од Турчина још лакше ју је отети, почем ће и сами мухамедовци уз нас пристати, јер и њима је дошла у подгрлац душа, тако да на све стране и у Малој Азији говоре: „блажени они који у рату одбегну“, јер веле, немамо се за кога бити, почем ће свака влада, ма чија била, од цариградске боља бити.
Даклем, напрјед Србе, с нама је бог! а и сав поштени хришћански род. Сложно ступај, попјевајући:
„Кој' слободу свету љуби, руку руци дај!
„Па хајд тамо ђе се чује ропски уздисај!“
Да б' нам српство сједињено било као рај. Желим и жудим брате, Србине, да нам скоро премили род ускрсне како у савршеној слободи и општој заједници српства, тако и у сваком погледу унапређења, узоритости, славе, и свих човечанских врлина.

==Предлог_1==
[[Таманго]];

[[О Коштани]];

[[Чучук-Стана]];

[[Певање и мишљење]];

[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]](још није усклађено с извором);

[[Руслан и Људмила]], [[Камени гост]], [[Кавкаски роб]];

[[Зла срећа девојачка]], [[Српским мајкама]];

[[Модерне жене]]</text>
      <sha1>8nyaxiye427vmpiybcxprvrne34ogwt</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142487</id>
      <parentid>142486</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T12:29:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Предлог_1 */</comment>
      <origin>142487</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="65630" sha1="pj4rmzuorgei5k5gp8lryp54g2vo80h" xml:space="preserve">&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим ''[[w:Google Gemini|Вешца]]'', али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
''почето, незавршено или скоро да је завршено''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић))]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: Српским мајкама [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ће више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/])

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]

== Ново (проверити) ==
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме од М. М. Ракића]]/ [[„Песме” Милана Ракића]]?-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ!]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Остало ==
{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = Ј
| годинарођења =1833
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}

== Дела ==
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]


----
Данас, на велики петак, удаљенога од драге слободе српске и уједињења српског, силне ме мисли облијећу, језа ме попада и хладни трнци кроз тјело пролазе, слушајући приче јеванђелске о страдању спаса Исуса Христа, које приче још више пријањају за човека када то страдање спаситељево упореди са страдањем, патњама и бједама премилог нам народа српског, што ће сваку душу Србинову потрести само ако помњиво ово разлагање до краја пратио буде.
Ох, боже! ох, поштени чланови човечанства! да ли има на земљи поштене душе, која данас тужила не би; видећи ће од грозних мука а од злоће подлих мрачњака и себичњака издише на крсту разапет онај свети узор човечанства, који је дошао да раздере црну и паклену завјесу мрака и предрасуда, и да сатре и уништи власт и силу „ђавола“, то јест, деспотизма и апсолутизма; а на мјесто тога да подигне и риспостре свјетило: истине и правде, слободе и братства, љубави и јединства, врлине и милосрђа, узоритости и снисхођења.
Слава дуготрпљењу твојему спасе!
Расуђујући дакле о страдању и догађајима Христовим држим за потребно, по ради веће успомене, да то његово страдање и до-
​[Страна 10]
​гађаје са страдањем и догађајима народа српског упоредим; јер судбина и историја народа српског у свему се готово са историјом христових страдања слаже, као што ћемо из ових навода видети и уверит и се:
Исус Христос, прије осамнајест и по вјекова, на данашњи дан, за правду и истину, слободу и једнакост, ужасно је страдао, а и наш народ српски због тих истих начела ево ће скоро пет стотина година бити, још чемерније муке подноси и трпи. Христа спаситеља подле душе бише и гонише, мучише и ругаше му се, а таква иста судбина и Србина је кроз пет вјекова сналазила и дане живота народњег ужасно кињила. Њега на данашњи дан паклене душе као најгорега зликовца на крсту разапеше, на коме издишући говораше: „боже, боже мој, зар си ме оставио?“ завршујући те вапаје: „нека буде света воља твоја“. Тако исто заклети непријатељи српства, насилници и бешчовечници разапеше, то јест, раздјелише, и разпарчаше вјерозаконо и политично на неколико дјелова премили нам род српски, па због тога он од великих јада бјежао је по туђим земљама и крио се од злотвора по шумама и пећинама мрачним, где је у горкој тузи нарицао плачући: „боже, боже, зар си нас оставио?“ Па и опет већи део оставши вјеран вјери и народности
​[Страна 11]
​својих прађедова, храбрио је самога себе надом на бољу будућност, у главноме ослањајући се на бога, то јест, на своје право, вазда готово блажећи се у страдању своме са рјечма: „нека буде света воља божија.“ Христа прободоше копљем онако на крсту распетог, појећи га једом, а Србина су злотвори његови гонећи га на кулук и у војску, да бије непријатељевог непријатеља, били бодом и ханџаром и пробадали ђецу у женама, напајајући их духом туђе вјере и народности; али и опет Србин је живот свој сачувао и у већини правим чистим Србином остао. Христа из посмјевке и унижења неприродним именом „царем јудејским“ називаху, и у мјесто круне трнов вјенац на главу метаху. И Србин за његову искреност и јуначка дјела, што их завојевачу и душманину своме учини, у мјесто заслуга својих називан је другим неприродним именом, као: „илиром, вендом, рацијаном, рацом, грконеунијатом, оријенталцем, буњевцем, бошњаком, шизматиком, влахом“, итд. која неприродна имена и саме ћесарске повеље наметаху нам у мјесто вазљубљеног нам имена народног, са том намјером да би тиме наше старо, прађедовско народно име, Србин, уништили; јер сви злотвори наши — који су, добро их знамо — нерадо су име Србин и српство гледали и слушали.
Христос умире на крсту од грозних мука, но и опет из мртвих васкршава и гонитеље своје тиме побеђује. И Србин је до тога долазио био да се са лица земље искорени и уништи од грдних невоља и навале нашијех злотвора, али они честити и свети остатци који духом не клонуше, бораху се с мачем у десници противу оних који жестоко наваливаху да Србина, српску народност и његов слободни и јуначки дух коначно униште и упропасте. Они дивни борци не само што непријатеље од подле намјере одбијаху, него тим јуначким радом у млађем нараштају пробуђиваху ватрену љубав према народности, вјери и слободи златној. Дјела њихова јуначка сачуваше Црну Гору у независности од туђинаца, сачуваше најдрагоценији камен круне некадашње, у душманске да не падне руке. Одважни дух светих павших бораца за слободу српства и садањој кнежевини Србији извојевао је темељ за славу и слободу.
​[Страна 12]
​Ученици, то јест, апостоли Христови пошље васкрсења његовог очеличише духове и карактере своје примјером распетог на крсту, те са ужасним пожртвовањем себе самих и дивном ревношћу иронијеше по свјету начела и науку за коју он — Христос — смртном жртвом постаде. И српски борци од младог нараштаја, подобно апостолима проносећи свјетило јеванђелске истине и правде, братства и јединства, слободе и напретка по свима крајевима и сталежима српства, радили су, раде и радиће с народом а за народ док остваре тежње свеколиког српства, знајући да без жртве, страдања и бједе и нема живота ни славне побједе.
Христос дакле и ако је тако страдао, поруге трпео и као највећи злочинац на крсту осуђен и распет био, најгрознијом смрћу умревши, али баш тиме као и са својим ускрснућем још више је прославио себе и своју науку и за њу придобио дивне поборнике. Тако исто и народ српски прошавши кроз огањ и мач чемерних искушења, није пропао, него је се још већма прославио, од неких мана очистио и дивну науку из оних јада поцрпео, са којом данас две кнежевине српске са поносом народњег достојанства по свјету гледају, трудећи се да корачају до своје природне мете.
Данас народ наш српски, и слободни и неслободни, научен искушењем и страдањем, а опојен духом садањег времена, више него икада досада жуди, осјећа и требује потпуне слободе, правде, српскога јединства и свјетлости моћне науке.
Српство данас дубоко схвата да је слобода украс човечанства, почем се у њој најлакше и најпоузданије долази до свега онога што народе, као и поједине грађане узвишава, прославља и усрећава.
Данас зна српство да тамо ће гођ сила и неправда, то јест тиранизам царствује све је као стјешњено, затворено, стегнуто, увезано и притиснуто због чега све мора бити: увело, жуто, потмуло, недорасло, квржњаво, изопачено и болешливог изгледа, које недошавши до своје праве мете гаси се, гине и пропада.
Данас готово сво српство зна а труди се и више дознати, да они народи, који самостално потпуна права и свету слободу не уживају, за прави човечански живот не знају, но
​[Страна 13]
​живе као нека бјесомучна створења, у јаду и мраку, а ја ти, роде мили, уз то твоје знање и поимање још и то кажем, што св. писмо говори, да опстоји ад, то јест пакао, у ком ће се пакосне, неправедне и грјешне душе људске и пошле смрти мучити, велим ти, да за свјестне људе и врле грађане народа не може бити горега пакла ни код ђаволског цара вехелзевула — ако тај доиста опстоји — (Спаситељ свјета Исус Христос разумевао је под именом ђавола: пакостне, неправедне, безсвјестне и немилосрдне, покварене људе,) — но што је јадном људству и бједним народима, који се под тиранском и апсолутном владом налазе, као што је бједној браћи нашој у душманским и туђим рукама? јер народу, што се под таквом владом налази, не да се да живи за себе и за неку вишу цјел људску, него само за вољу и насладу својих нечовјечних господара, који мисле да је народ по ради њих створен, а не ће да знају, хрђа их убила! да је народ природно и божије имање по ради неке узвишеније сврхе саздан, а не ради срамног другом робовања, као и то што не ће да чују да су они за управитеље земље и народа дошли, по ради среће, благостања и унапређења народњег а не ради своје насладе, самовољства и себичности.
Данас и потлачени делови српства, страдајући у душманским рукама дубоко схватају дивну важност слободе, напретка и свег српског јединства. Осим свега наведеног народ наш са тугом у срцу разуме поругу што му злотори за његове крвљу стечене новце не допуштају храмове божије — цркве — и храмове народног унапређења — школе — по својој вољи подизати и у њима по духу вјека и народних потреба просвећивати се; разуме народ притисак душманских налога, по којима му се забрањује новине, књиге и повремена издања добијати и читати, што у просвећеније браће и хришћана излазе; забрањује нам се са слободном једнокрвном браћом нашом састајати се, мјешати и договорити; забрањује нам се предрагим народним именом српским називати; не допушта нам се честите, ваљане и родољубиве учитеље и свештенике имати нити се за њихова погажена права заузети кад пострадају; не допушта нам се народну историју
​[Страна 14]
​учити, која је за сваки народ светиња; не даје нам се право на своме језику у суду говорити и пресуде и решења добијати; немамо јемства личне сигурности ни као стадо у друштву курјака; стаје нам се на пут јавно слати синове и сроднике на науке једнокрвној слободној браћи; не допушта нам се читаонице и књижнице по вољи оснивати, што су толико потребите за развиће народно; забрањује нам се јавна удруживања и предавања као и слободна, родољубива, праведна и истинска рјеч; нисмо сигурни са нашим животом и имањем ни у дому ни у путу; не смемо ни саме хаљине — одјећу — по духу времена и својој вољи носити, нити домове за радњу и станишта по потреби правити; не смемо јавно црквене и народне светковине прослављати по обичају наших прађедова; не смемо законити обичај, свадбу и вјенчање дању свјету на видику чинити, но то вршимо ноћу као да нешто крадемо; не допушта нам се да руковође народне своје из свога народа и по вољи бирамо, него нам се намећу на силу они што су вјерни „корану“, трбуху и орденима, а не народу, позиву и јеванђељу; не дају нам се за црквене поглаваре људи од карактера и савјести, него вјерне слуге падише својега, који полажу душу све и сва за новце, ордене и хатове а не за овце стада свога, чијом се они крвљу хране; не да нам се право да можемо бар нешто сами за себе радити као народ, и као чланови државе, којој грдне дације дајемо, него нам на силу за наше заступнике у судове и „меџлисе“ оне постављају, који умију брже „темена“ учинити, у скутове љубити, у суду спавати и „Евет ефендум“ казати, и што брже ударати свој потпис на разна рјешења, не питајући и не знајући шта пише и за кога гласи то рјешење. На кратко рећи: ми смо на жалост и срамоту нашу јоште робље душманина свога, па још и онима што Христа не знају, који све и сва чинише и чине да нас још и душевним робовима учине, на срамоту хришћанске Јевропе.
Тако ето страда сиротиња раја од крштених и некрштених Турака, што иде не само њој, но и свему српству на срам и поругу, које више трпети не можемо и не смјемо.
О, Србине, брате! кад си у стању био толико се вјекова борити, страдати и трпети па
​[Страна 15]
​и опет у већини сачувати част и достојанство народњег поноса, сјети се данашњег Христова и твога распела, што си политично на четверо разкомадан; сјети се благословених начела садањега вјека и науке; сјети се важности свеколиког српског ослобођења и уједињења: те се јуначки лати слободне рјечи а уз рјеч и мача и оружја, борити се са срцем јуначким за слободу свеколиког народа и за славу свога имена, јер дуго нам је трајао велики петак, дуго је трајало разпело и ропство народно, јер стидно је, грјешно и срамно да више у вјеку слободе и напретка, јединства и стварности ма коме робом будеш а још црње и горе тиранину клетом, који те као вјечити непријатељ с лица земље истребити жели, и над којим си још одавно достојнији пре да њему господариш, него да он теби.
Само ти одважно почети треба, Србине, борбу за свето ослобођење српства и страдалног на југу Јевропе хришћанства, пак је твоја побједа, јер од једног сложног удара твога пасти мора трула и без наде оставша Турска, почем су је страшни болови тако испијали и изнурили, да се само још о вјештој медецини подлих туркофила и крштених Турака држи. Сусједна браћа, Срби, које исте ране тиште, братски ће ти у помоћ притећи и успјех уско-
​[Страна 16]
​рити, а млада Јевропа у интересу човечанства, напретка хришћанства не ће више допустити туркофилима борити се противу страдалног хришћанства.
Не чекај више, Србине, да ти султани турски и хришћански слободу поклањају или на њу одобрење дају, које нигда из личних и себичних интереса учинити не ће.
Утуви осведочену истину Србине, да се слобода не поклања но силом отима, а од Турчина још лакше ју је отети, почем ће и сами мухамедовци уз нас пристати, јер и њима је дошла у подгрлац душа, тако да на све стране и у Малој Азији говоре: „блажени они који у рату одбегну“, јер веле, немамо се за кога бити, почем ће свака влада, ма чија била, од цариградске боља бити.
Даклем, напрјед Србе, с нама је бог! а и сав поштени хришћански род. Сложно ступај, попјевајући:
„Кој' слободу свету љуби, руку руци дај!
„Па хајд тамо ђе се чује ропски уздисај!“
Да б' нам српство сједињено било као рај. Желим и жудим брате, Србине, да нам скоро премили род ускрсне како у савршеној слободи и општој заједници српства, тако и у сваком погледу унапређења, узоритости, славе, и свих човечанских врлина.

==Предлог_1==
[[Таманго]];

[[О Коштани]];

[[Чучук-Стана]];

[[Певање и мишљење]];

[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]](још није усклађено с извором);

[[Руслан и Људмила]], [[Камени гост]], [[Кавкаски роб]];

[[Зла срећа девојачка]], [[Српским мајкама]];

[[Модерне жене]]

== Важно ==
[[Песма прва]], [[Један „превод“ са српскога на „илирски“]], [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848]], [[Шта ће више]], [[ХАЈ!]], [[ЗАВОЈЕВАЧ]], [[Кавкаски роб/Песма друга]], [[„Све што је родољубиво и честито мора бити у српском националном фронту”: Говор министра В. Јонића у Нишу]]</text>
      <sha1>pj4rmzuorgei5k5gp8lryp54g2vo80h</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142488</id>
      <parentid>142487</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T12:29:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Предлог_2 */</comment>
      <origin>142488</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="65636" sha1="373kjopouiaiswdxutlo08eai0ry6u6" xml:space="preserve">&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим ''[[w:Google Gemini|Вешца]]'', али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
''почето, незавршено или скоро да је завршено''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић))]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: Српским мајкама [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ће више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/])

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]

== Ново (проверити) ==
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме од М. М. Ракића]]/ [[„Песме” Милана Ракића]]?-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ!]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Остало ==
{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = Ј
| годинарођења =1833
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}

== Дела ==
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]


----
Данас, на велики петак, удаљенога од драге слободе српске и уједињења српског, силне ме мисли облијећу, језа ме попада и хладни трнци кроз тјело пролазе, слушајући приче јеванђелске о страдању спаса Исуса Христа, које приче још више пријањају за човека када то страдање спаситељево упореди са страдањем, патњама и бједама премилог нам народа српског, што ће сваку душу Србинову потрести само ако помњиво ово разлагање до краја пратио буде.
Ох, боже! ох, поштени чланови човечанства! да ли има на земљи поштене душе, која данас тужила не би; видећи ће од грозних мука а од злоће подлих мрачњака и себичњака издише на крсту разапет онај свети узор човечанства, који је дошао да раздере црну и паклену завјесу мрака и предрасуда, и да сатре и уништи власт и силу „ђавола“, то јест, деспотизма и апсолутизма; а на мјесто тога да подигне и риспостре свјетило: истине и правде, слободе и братства, љубави и јединства, врлине и милосрђа, узоритости и снисхођења.
Слава дуготрпљењу твојему спасе!
Расуђујући дакле о страдању и догађајима Христовим држим за потребно, по ради веће успомене, да то његово страдање и до-
​[Страна 10]
​гађаје са страдањем и догађајима народа српског упоредим; јер судбина и историја народа српског у свему се готово са историјом христових страдања слаже, као што ћемо из ових навода видети и уверит и се:
Исус Христос, прије осамнајест и по вјекова, на данашњи дан, за правду и истину, слободу и једнакост, ужасно је страдао, а и наш народ српски због тих истих начела ево ће скоро пет стотина година бити, још чемерније муке подноси и трпи. Христа спаситеља подле душе бише и гонише, мучише и ругаше му се, а таква иста судбина и Србина је кроз пет вјекова сналазила и дане живота народњег ужасно кињила. Њега на данашњи дан паклене душе као најгорега зликовца на крсту разапеше, на коме издишући говораше: „боже, боже мој, зар си ме оставио?“ завршујући те вапаје: „нека буде света воља твоја“. Тако исто заклети непријатељи српства, насилници и бешчовечници разапеше, то јест, раздјелише, и разпарчаше вјерозаконо и политично на неколико дјелова премили нам род српски, па због тога он од великих јада бјежао је по туђим земљама и крио се од злотвора по шумама и пећинама мрачним, где је у горкој тузи нарицао плачући: „боже, боже, зар си нас оставио?“ Па и опет већи део оставши вјеран вјери и народности
​[Страна 11]
​својих прађедова, храбрио је самога себе надом на бољу будућност, у главноме ослањајући се на бога, то јест, на своје право, вазда готово блажећи се у страдању своме са рјечма: „нека буде света воља божија.“ Христа прободоше копљем онако на крсту распетог, појећи га једом, а Србина су злотвори његови гонећи га на кулук и у војску, да бије непријатељевог непријатеља, били бодом и ханџаром и пробадали ђецу у женама, напајајући их духом туђе вјере и народности; али и опет Србин је живот свој сачувао и у већини правим чистим Србином остао. Христа из посмјевке и унижења неприродним именом „царем јудејским“ називаху, и у мјесто круне трнов вјенац на главу метаху. И Србин за његову искреност и јуначка дјела, што их завојевачу и душманину своме учини, у мјесто заслуга својих називан је другим неприродним именом, као: „илиром, вендом, рацијаном, рацом, грконеунијатом, оријенталцем, буњевцем, бошњаком, шизматиком, влахом“, итд. која неприродна имена и саме ћесарске повеље наметаху нам у мјесто вазљубљеног нам имена народног, са том намјером да би тиме наше старо, прађедовско народно име, Србин, уништили; јер сви злотвори наши — који су, добро их знамо — нерадо су име Србин и српство гледали и слушали.
Христос умире на крсту од грозних мука, но и опет из мртвих васкршава и гонитеље своје тиме побеђује. И Србин је до тога долазио био да се са лица земље искорени и уништи од грдних невоља и навале нашијех злотвора, али они честити и свети остатци који духом не клонуше, бораху се с мачем у десници противу оних који жестоко наваливаху да Србина, српску народност и његов слободни и јуначки дух коначно униште и упропасте. Они дивни борци не само што непријатеље од подле намјере одбијаху, него тим јуначким радом у млађем нараштају пробуђиваху ватрену љубав према народности, вјери и слободи златној. Дјела њихова јуначка сачуваше Црну Гору у независности од туђинаца, сачуваше најдрагоценији камен круне некадашње, у душманске да не падне руке. Одважни дух светих павших бораца за слободу српства и садањој кнежевини Србији извојевао је темељ за славу и слободу.
​[Страна 12]
​Ученици, то јест, апостоли Христови пошље васкрсења његовог очеличише духове и карактере своје примјером распетог на крсту, те са ужасним пожртвовањем себе самих и дивном ревношћу иронијеше по свјету начела и науку за коју он — Христос — смртном жртвом постаде. И српски борци од младог нараштаја, подобно апостолима проносећи свјетило јеванђелске истине и правде, братства и јединства, слободе и напретка по свима крајевима и сталежима српства, радили су, раде и радиће с народом а за народ док остваре тежње свеколиког српства, знајући да без жртве, страдања и бједе и нема живота ни славне побједе.
Христос дакле и ако је тако страдао, поруге трпео и као највећи злочинац на крсту осуђен и распет био, најгрознијом смрћу умревши, али баш тиме као и са својим ускрснућем још више је прославио себе и своју науку и за њу придобио дивне поборнике. Тако исто и народ српски прошавши кроз огањ и мач чемерних искушења, није пропао, него је се још већма прославио, од неких мана очистио и дивну науку из оних јада поцрпео, са којом данас две кнежевине српске са поносом народњег достојанства по свјету гледају, трудећи се да корачају до своје природне мете.
Данас народ наш српски, и слободни и неслободни, научен искушењем и страдањем, а опојен духом садањег времена, више него икада досада жуди, осјећа и требује потпуне слободе, правде, српскога јединства и свјетлости моћне науке.
Српство данас дубоко схвата да је слобода украс човечанства, почем се у њој најлакше и најпоузданије долази до свега онога што народе, као и поједине грађане узвишава, прославља и усрећава.
Данас зна српство да тамо ће гођ сила и неправда, то јест тиранизам царствује све је као стјешњено, затворено, стегнуто, увезано и притиснуто због чега све мора бити: увело, жуто, потмуло, недорасло, квржњаво, изопачено и болешливог изгледа, које недошавши до своје праве мете гаси се, гине и пропада.
Данас готово сво српство зна а труди се и више дознати, да они народи, који самостално потпуна права и свету слободу не уживају, за прави човечански живот не знају, но
​[Страна 13]
​живе као нека бјесомучна створења, у јаду и мраку, а ја ти, роде мили, уз то твоје знање и поимање још и то кажем, што св. писмо говори, да опстоји ад, то јест пакао, у ком ће се пакосне, неправедне и грјешне душе људске и пошле смрти мучити, велим ти, да за свјестне људе и врле грађане народа не може бити горега пакла ни код ђаволског цара вехелзевула — ако тај доиста опстоји — (Спаситељ свјета Исус Христос разумевао је под именом ђавола: пакостне, неправедне, безсвјестне и немилосрдне, покварене људе,) — но што је јадном људству и бједним народима, који се под тиранском и апсолутном владом налазе, као што је бједној браћи нашој у душманским и туђим рукама? јер народу, што се под таквом владом налази, не да се да живи за себе и за неку вишу цјел људску, него само за вољу и насладу својих нечовјечних господара, који мисле да је народ по ради њих створен, а не ће да знају, хрђа их убила! да је народ природно и божије имање по ради неке узвишеније сврхе саздан, а не ради срамног другом робовања, као и то што не ће да чују да су они за управитеље земље и народа дошли, по ради среће, благостања и унапређења народњег а не ради своје насладе, самовољства и себичности.
Данас и потлачени делови српства, страдајући у душманским рукама дубоко схватају дивну важност слободе, напретка и свег српског јединства. Осим свега наведеног народ наш са тугом у срцу разуме поругу што му злотори за његове крвљу стечене новце не допуштају храмове божије — цркве — и храмове народног унапређења — школе — по својој вољи подизати и у њима по духу вјека и народних потреба просвећивати се; разуме народ притисак душманских налога, по којима му се забрањује новине, књиге и повремена издања добијати и читати, што у просвећеније браће и хришћана излазе; забрањује нам се са слободном једнокрвном браћом нашом састајати се, мјешати и договорити; забрањује нам се предрагим народним именом српским називати; не допушта нам се честите, ваљане и родољубиве учитеље и свештенике имати нити се за њихова погажена права заузети кад пострадају; не допушта нам се народну историју
​[Страна 14]
​учити, која је за сваки народ светиња; не даје нам се право на своме језику у суду говорити и пресуде и решења добијати; немамо јемства личне сигурности ни као стадо у друштву курјака; стаје нам се на пут јавно слати синове и сроднике на науке једнокрвној слободној браћи; не допушта нам се читаонице и књижнице по вољи оснивати, што су толико потребите за развиће народно; забрањује нам се јавна удруживања и предавања као и слободна, родољубива, праведна и истинска рјеч; нисмо сигурни са нашим животом и имањем ни у дому ни у путу; не смемо ни саме хаљине — одјећу — по духу времена и својој вољи носити, нити домове за радњу и станишта по потреби правити; не смемо јавно црквене и народне светковине прослављати по обичају наших прађедова; не смемо законити обичај, свадбу и вјенчање дању свјету на видику чинити, но то вршимо ноћу као да нешто крадемо; не допушта нам се да руковође народне своје из свога народа и по вољи бирамо, него нам се намећу на силу они што су вјерни „корану“, трбуху и орденима, а не народу, позиву и јеванђељу; не дају нам се за црквене поглаваре људи од карактера и савјести, него вјерне слуге падише својега, који полажу душу све и сва за новце, ордене и хатове а не за овце стада свога, чијом се они крвљу хране; не да нам се право да можемо бар нешто сами за себе радити као народ, и као чланови државе, којој грдне дације дајемо, него нам на силу за наше заступнике у судове и „меџлисе“ оне постављају, који умију брже „темена“ учинити, у скутове љубити, у суду спавати и „Евет ефендум“ казати, и што брже ударати свој потпис на разна рјешења, не питајући и не знајући шта пише и за кога гласи то рјешење. На кратко рећи: ми смо на жалост и срамоту нашу јоште робље душманина свога, па још и онима што Христа не знају, који све и сва чинише и чине да нас још и душевним робовима учине, на срамоту хришћанске Јевропе.
Тако ето страда сиротиња раја од крштених и некрштених Турака, што иде не само њој, но и свему српству на срам и поругу, које више трпети не можемо и не смјемо.
О, Србине, брате! кад си у стању био толико се вјекова борити, страдати и трпети па
​[Страна 15]
​и опет у већини сачувати част и достојанство народњег поноса, сјети се данашњег Христова и твога распела, што си политично на четверо разкомадан; сјети се благословених начела садањега вјека и науке; сјети се важности свеколиког српског ослобођења и уједињења: те се јуначки лати слободне рјечи а уз рјеч и мача и оружја, борити се са срцем јуначким за слободу свеколиког народа и за славу свога имена, јер дуго нам је трајао велики петак, дуго је трајало разпело и ропство народно, јер стидно је, грјешно и срамно да више у вјеку слободе и напретка, јединства и стварности ма коме робом будеш а још црње и горе тиранину клетом, који те као вјечити непријатељ с лица земље истребити жели, и над којим си још одавно достојнији пре да њему господариш, него да он теби.
Само ти одважно почети треба, Србине, борбу за свето ослобођење српства и страдалног на југу Јевропе хришћанства, пак је твоја побједа, јер од једног сложног удара твога пасти мора трула и без наде оставша Турска, почем су је страшни болови тако испијали и изнурили, да се само још о вјештој медецини подлих туркофила и крштених Турака држи. Сусједна браћа, Срби, које исте ране тиште, братски ће ти у помоћ притећи и успјех уско-
​[Страна 16]
​рити, а млада Јевропа у интересу човечанства, напретка хришћанства не ће више допустити туркофилима борити се противу страдалног хришћанства.
Не чекај више, Србине, да ти султани турски и хришћански слободу поклањају или на њу одобрење дају, које нигда из личних и себичних интереса учинити не ће.
Утуви осведочену истину Србине, да се слобода не поклања но силом отима, а од Турчина још лакше ју је отети, почем ће и сами мухамедовци уз нас пристати, јер и њима је дошла у подгрлац душа, тако да на све стране и у Малој Азији говоре: „блажени они који у рату одбегну“, јер веле, немамо се за кога бити, почем ће свака влада, ма чија била, од цариградске боља бити.
Даклем, напрјед Србе, с нама је бог! а и сав поштени хришћански род. Сложно ступај, попјевајући:
„Кој' слободу свету љуби, руку руци дај!
„Па хајд тамо ђе се чује ропски уздисај!“
Да б' нам српство сједињено било као рај. Желим и жудим брате, Србине, да нам скоро премили род ускрсне како у савршеној слободи и општој заједници српства, тако и у сваком погледу унапређења, узоритости, славе, и свих човечанских врлина.

==Предлог_1==
[[Таманго]];

[[О Коштани]];

[[Чучук-Стана]];

[[Певање и мишљење]];

[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]](још није усклађено с извором);

[[Руслан и Људмила]], [[Камени гост]], [[Кавкаски роб]];

[[Зла срећа девојачка]], [[Српским мајкама]];

[[Модерне жене]]

== Предлог_2 ==
[[Песма прва]], [[Један „превод“ са српскога на „илирски“]], [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848]], [[Шта ће више]], [[ХАЈ!]], [[ЗАВОЈЕВАЧ]], [[Кавкаски роб/Песма друга]], [[„Све што је родољубиво и честито мора бити у српском националном фронту”: Говор министра В. Јонића у Нишу]]</text>
      <sha1>373kjopouiaiswdxutlo08eai0ry6u6</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142497</id>
      <parentid>142488</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T16:15:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Предлог_2 */</comment>
      <origin>142497</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="67585" sha1="ca8z1wixlr9sptwfqbbghezzz0sa25l" xml:space="preserve">&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим ''[[w:Google Gemini|Вешца]]'', али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
''почето, незавршено или скоро да је завршено''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић))]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: Српским мајкама [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ће више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/])

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]

== Ново (проверити) ==
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме од М. М. Ракића]]/ [[„Песме” Милана Ракића]]?-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ!]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Остало ==
{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = Ј
| годинарођења =1833
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}

== Дела ==
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]


----
Данас, на велики петак, удаљенога од драге слободе српске и уједињења српског, силне ме мисли облијећу, језа ме попада и хладни трнци кроз тјело пролазе, слушајући приче јеванђелске о страдању спаса Исуса Христа, које приче још више пријањају за човека када то страдање спаситељево упореди са страдањем, патњама и бједама премилог нам народа српског, што ће сваку душу Србинову потрести само ако помњиво ово разлагање до краја пратио буде.
Ох, боже! ох, поштени чланови човечанства! да ли има на земљи поштене душе, која данас тужила не би; видећи ће од грозних мука а од злоће подлих мрачњака и себичњака издише на крсту разапет онај свети узор човечанства, који је дошао да раздере црну и паклену завјесу мрака и предрасуда, и да сатре и уништи власт и силу „ђавола“, то јест, деспотизма и апсолутизма; а на мјесто тога да подигне и риспостре свјетило: истине и правде, слободе и братства, љубави и јединства, врлине и милосрђа, узоритости и снисхођења.
Слава дуготрпљењу твојему спасе!
Расуђујући дакле о страдању и догађајима Христовим држим за потребно, по ради веће успомене, да то његово страдање и до-
​[Страна 10]
​гађаје са страдањем и догађајима народа српског упоредим; јер судбина и историја народа српског у свему се готово са историјом христових страдања слаже, као што ћемо из ових навода видети и уверит и се:
Исус Христос, прије осамнајест и по вјекова, на данашњи дан, за правду и истину, слободу и једнакост, ужасно је страдао, а и наш народ српски због тих истих начела ево ће скоро пет стотина година бити, још чемерније муке подноси и трпи. Христа спаситеља подле душе бише и гонише, мучише и ругаше му се, а таква иста судбина и Србина је кроз пет вјекова сналазила и дане живота народњег ужасно кињила. Њега на данашњи дан паклене душе као најгорега зликовца на крсту разапеше, на коме издишући говораше: „боже, боже мој, зар си ме оставио?“ завршујући те вапаје: „нека буде света воља твоја“. Тако исто заклети непријатељи српства, насилници и бешчовечници разапеше, то јест, раздјелише, и разпарчаше вјерозаконо и политично на неколико дјелова премили нам род српски, па због тога он од великих јада бјежао је по туђим земљама и крио се од злотвора по шумама и пећинама мрачним, где је у горкој тузи нарицао плачући: „боже, боже, зар си нас оставио?“ Па и опет већи део оставши вјеран вјери и народности
​[Страна 11]
​својих прађедова, храбрио је самога себе надом на бољу будућност, у главноме ослањајући се на бога, то јест, на своје право, вазда готово блажећи се у страдању своме са рјечма: „нека буде света воља божија.“ Христа прободоше копљем онако на крсту распетог, појећи га једом, а Србина су злотвори његови гонећи га на кулук и у војску, да бије непријатељевог непријатеља, били бодом и ханџаром и пробадали ђецу у женама, напајајући их духом туђе вјере и народности; али и опет Србин је живот свој сачувао и у већини правим чистим Србином остао. Христа из посмјевке и унижења неприродним именом „царем јудејским“ називаху, и у мјесто круне трнов вјенац на главу метаху. И Србин за његову искреност и јуначка дјела, што их завојевачу и душманину своме учини, у мјесто заслуга својих називан је другим неприродним именом, као: „илиром, вендом, рацијаном, рацом, грконеунијатом, оријенталцем, буњевцем, бошњаком, шизматиком, влахом“, итд. која неприродна имена и саме ћесарске повеље наметаху нам у мјесто вазљубљеног нам имена народног, са том намјером да би тиме наше старо, прађедовско народно име, Србин, уништили; јер сви злотвори наши — који су, добро их знамо — нерадо су име Србин и српство гледали и слушали.
Христос умире на крсту од грозних мука, но и опет из мртвих васкршава и гонитеље своје тиме побеђује. И Србин је до тога долазио био да се са лица земље искорени и уништи од грдних невоља и навале нашијех злотвора, али они честити и свети остатци који духом не клонуше, бораху се с мачем у десници противу оних који жестоко наваливаху да Србина, српску народност и његов слободни и јуначки дух коначно униште и упропасте. Они дивни борци не само што непријатеље од подле намјере одбијаху, него тим јуначким радом у млађем нараштају пробуђиваху ватрену љубав према народности, вјери и слободи златној. Дјела њихова јуначка сачуваше Црну Гору у независности од туђинаца, сачуваше најдрагоценији камен круне некадашње, у душманске да не падне руке. Одважни дух светих павших бораца за слободу српства и садањој кнежевини Србији извојевао је темељ за славу и слободу.
​[Страна 12]
​Ученици, то јест, апостоли Христови пошље васкрсења његовог очеличише духове и карактере своје примјером распетог на крсту, те са ужасним пожртвовањем себе самих и дивном ревношћу иронијеше по свјету начела и науку за коју он — Христос — смртном жртвом постаде. И српски борци од младог нараштаја, подобно апостолима проносећи свјетило јеванђелске истине и правде, братства и јединства, слободе и напретка по свима крајевима и сталежима српства, радили су, раде и радиће с народом а за народ док остваре тежње свеколиког српства, знајући да без жртве, страдања и бједе и нема живота ни славне побједе.
Христос дакле и ако је тако страдао, поруге трпео и као највећи злочинац на крсту осуђен и распет био, најгрознијом смрћу умревши, али баш тиме као и са својим ускрснућем још више је прославио себе и своју науку и за њу придобио дивне поборнике. Тако исто и народ српски прошавши кроз огањ и мач чемерних искушења, није пропао, него је се још већма прославио, од неких мана очистио и дивну науку из оних јада поцрпео, са којом данас две кнежевине српске са поносом народњег достојанства по свјету гледају, трудећи се да корачају до своје природне мете.
Данас народ наш српски, и слободни и неслободни, научен искушењем и страдањем, а опојен духом садањег времена, више него икада досада жуди, осјећа и требује потпуне слободе, правде, српскога јединства и свјетлости моћне науке.
Српство данас дубоко схвата да је слобода украс човечанства, почем се у њој најлакше и најпоузданије долази до свега онога што народе, као и поједине грађане узвишава, прославља и усрећава.
Данас зна српство да тамо ће гођ сила и неправда, то јест тиранизам царствује све је као стјешњено, затворено, стегнуто, увезано и притиснуто због чега све мора бити: увело, жуто, потмуло, недорасло, квржњаво, изопачено и болешливог изгледа, које недошавши до своје праве мете гаси се, гине и пропада.
Данас готово сво српство зна а труди се и више дознати, да они народи, који самостално потпуна права и свету слободу не уживају, за прави човечански живот не знају, но
​[Страна 13]
​живе као нека бјесомучна створења, у јаду и мраку, а ја ти, роде мили, уз то твоје знање и поимање још и то кажем, што св. писмо говори, да опстоји ад, то јест пакао, у ком ће се пакосне, неправедне и грјешне душе људске и пошле смрти мучити, велим ти, да за свјестне људе и врле грађане народа не може бити горега пакла ни код ђаволског цара вехелзевула — ако тај доиста опстоји — (Спаситељ свјета Исус Христос разумевао је под именом ђавола: пакостне, неправедне, безсвјестне и немилосрдне, покварене људе,) — но што је јадном људству и бједним народима, који се под тиранском и апсолутном владом налазе, као што је бједној браћи нашој у душманским и туђим рукама? јер народу, што се под таквом владом налази, не да се да живи за себе и за неку вишу цјел људску, него само за вољу и насладу својих нечовјечних господара, који мисле да је народ по ради њих створен, а не ће да знају, хрђа их убила! да је народ природно и божије имање по ради неке узвишеније сврхе саздан, а не ради срамног другом робовања, као и то што не ће да чују да су они за управитеље земље и народа дошли, по ради среће, благостања и унапређења народњег а не ради своје насладе, самовољства и себичности.
Данас и потлачени делови српства, страдајући у душманским рукама дубоко схватају дивну важност слободе, напретка и свег српског јединства. Осим свега наведеног народ наш са тугом у срцу разуме поругу што му злотори за његове крвљу стечене новце не допуштају храмове божије — цркве — и храмове народног унапређења — школе — по својој вољи подизати и у њима по духу вјека и народних потреба просвећивати се; разуме народ притисак душманских налога, по којима му се забрањује новине, књиге и повремена издања добијати и читати, што у просвећеније браће и хришћана излазе; забрањује нам се са слободном једнокрвном браћом нашом састајати се, мјешати и договорити; забрањује нам се предрагим народним именом српским називати; не допушта нам се честите, ваљане и родољубиве учитеље и свештенике имати нити се за њихова погажена права заузети кад пострадају; не допушта нам се народну историју
​[Страна 14]
​учити, која је за сваки народ светиња; не даје нам се право на своме језику у суду говорити и пресуде и решења добијати; немамо јемства личне сигурности ни као стадо у друштву курјака; стаје нам се на пут јавно слати синове и сроднике на науке једнокрвној слободној браћи; не допушта нам се читаонице и књижнице по вољи оснивати, што су толико потребите за развиће народно; забрањује нам се јавна удруживања и предавања као и слободна, родољубива, праведна и истинска рјеч; нисмо сигурни са нашим животом и имањем ни у дому ни у путу; не смемо ни саме хаљине — одјећу — по духу времена и својој вољи носити, нити домове за радњу и станишта по потреби правити; не смемо јавно црквене и народне светковине прослављати по обичају наших прађедова; не смемо законити обичај, свадбу и вјенчање дању свјету на видику чинити, но то вршимо ноћу као да нешто крадемо; не допушта нам се да руковође народне своје из свога народа и по вољи бирамо, него нам се намећу на силу они што су вјерни „корану“, трбуху и орденима, а не народу, позиву и јеванђељу; не дају нам се за црквене поглаваре људи од карактера и савјести, него вјерне слуге падише својега, који полажу душу све и сва за новце, ордене и хатове а не за овце стада свога, чијом се они крвљу хране; не да нам се право да можемо бар нешто сами за себе радити као народ, и као чланови државе, којој грдне дације дајемо, него нам на силу за наше заступнике у судове и „меџлисе“ оне постављају, који умију брже „темена“ учинити, у скутове љубити, у суду спавати и „Евет ефендум“ казати, и што брже ударати свој потпис на разна рјешења, не питајући и не знајући шта пише и за кога гласи то рјешење. На кратко рећи: ми смо на жалост и срамоту нашу јоште робље душманина свога, па још и онима што Христа не знају, који све и сва чинише и чине да нас још и душевним робовима учине, на срамоту хришћанске Јевропе.
Тако ето страда сиротиња раја од крштених и некрштених Турака, што иде не само њој, но и свему српству на срам и поругу, које више трпети не можемо и не смјемо.
О, Србине, брате! кад си у стању био толико се вјекова борити, страдати и трпети па
​[Страна 15]
​и опет у већини сачувати част и достојанство народњег поноса, сјети се данашњег Христова и твога распела, што си политично на четверо разкомадан; сјети се благословених начела садањега вјека и науке; сјети се важности свеколиког српског ослобођења и уједињења: те се јуначки лати слободне рјечи а уз рјеч и мача и оружја, борити се са срцем јуначким за слободу свеколиког народа и за славу свога имена, јер дуго нам је трајао велики петак, дуго је трајало разпело и ропство народно, јер стидно је, грјешно и срамно да више у вјеку слободе и напретка, јединства и стварности ма коме робом будеш а још црње и горе тиранину клетом, који те као вјечити непријатељ с лица земље истребити жели, и над којим си још одавно достојнији пре да њему господариш, него да он теби.
Само ти одважно почети треба, Србине, борбу за свето ослобођење српства и страдалног на југу Јевропе хришћанства, пак је твоја побједа, јер од једног сложног удара твога пасти мора трула и без наде оставша Турска, почем су је страшни болови тако испијали и изнурили, да се само још о вјештој медецини подлих туркофила и крштених Турака држи. Сусједна браћа, Срби, које исте ране тиште, братски ће ти у помоћ притећи и успјех уско-
​[Страна 16]
​рити, а млада Јевропа у интересу човечанства, напретка хришћанства не ће више допустити туркофилима борити се противу страдалног хришћанства.
Не чекај више, Србине, да ти султани турски и хришћански слободу поклањају или на њу одобрење дају, које нигда из личних и себичних интереса учинити не ће.
Утуви осведочену истину Србине, да се слобода не поклања но силом отима, а од Турчина још лакше ју је отети, почем ће и сами мухамедовци уз нас пристати, јер и њима је дошла у подгрлац душа, тако да на све стране и у Малој Азији говоре: „блажени они који у рату одбегну“, јер веле, немамо се за кога бити, почем ће свака влада, ма чија била, од цариградске боља бити.
Даклем, напрјед Србе, с нама је бог! а и сав поштени хришћански род. Сложно ступај, попјевајући:
„Кој' слободу свету љуби, руку руци дај!
„Па хајд тамо ђе се чује ропски уздисај!“
Да б' нам српство сједињено било као рај. Желим и жудим брате, Србине, да нам скоро премили род ускрсне како у савршеној слободи и општој заједници српства, тако и у сваком погледу унапређења, узоритости, славе, и свих човечанских врлина.

==Предлог_1==
[[Таманго]];

[[О Коштани]];

[[Чучук-Стана]];

[[Певање и мишљење]];

[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]](још није усклађено с извором);

[[Руслан и Људмила]], [[Камени гост]], [[Кавкаски роб]];

[[Зла срећа девојачка]], [[Српским мајкама]];

[[Модерне жене]]

== Предлог_2 ==
[[Песма прва]], [[Један „превод“ са српскога на „илирски“]], [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848]], [[Шта ће више]], [[ХАЈ!]], [[ЗАВОЈЕВАЧ]], [[Кавкаски роб/Песма друга]], [[„Све што је родољубиво и честито мора бити у српском националном фронту”: Говор министра В. Јонића у Нишу]]

== Проба ==
=== 1862—1869. ===
''[[Сестри (Драга Дејановић)|Сестри]]''&amp;nbsp;•
''[[Српкиња сам]]''&amp;nbsp;•
''[[Полумесецу]]''&amp;nbsp;•
''[[Жена сам...]]''&amp;nbsp;•
''[[Моја љубав (Драга Дејановић)|Моја љубав]]''&amp;nbsp;•
''[[Помозʼ, Боже!]]''&amp;nbsp;•
''[[Туга за мајком]]''&amp;nbsp;•
''[[Некад беше]]''&amp;nbsp;•
''[[Ох жељо...]]''&amp;nbsp;• 
''[[30. новембар]]''&amp;nbsp;•
''[[Још да ми је...]]''&amp;nbsp;•
''[[Мрзим...]]''&amp;nbsp;•
''[[Туго]]''&amp;nbsp;•
''[[Утеха (Драга Дејановић)]]''&amp;nbsp;• 
''[[Оно око]]''&amp;nbsp;•
''[[Сузе (Драга Дејановић)|Сузе]]''&amp;nbsp;•
''[[Очи твоје (Драга Дејановић)|Очи твоје]]''&amp;nbsp;•
''[[Питај зору]]''&amp;nbsp;•
''[[Моја душа]]''&amp;nbsp;•
''[[Ја те љубим (Драга Дејановић)|Ја те љубим]]''&amp;nbsp;•
''[[Бежʼ од мене!]]''&amp;nbsp;• 
''[[Коса твоја]]''&amp;nbsp;• 
''[[Јеси лʼ чула]]''&amp;nbsp;•
''[[Дај ми, Боже...|Дај ми, Боже…]]''&amp;nbsp;•
''[[Не знам зна ли]]''&amp;nbsp;•
''[[Питаш ме]]''&amp;nbsp;•
''[[Жеље моје]]''&amp;nbsp;•
''[[Кажите ми]]''&amp;nbsp;• 
''[[Име твоје]]''&amp;nbsp;• 
''[[Црне очи (Драга Дејановић)]]''&amp;nbsp;•
''[[Моје цвеће]]''&amp;nbsp;•
''[[Што се чудиш]]''&amp;nbsp;•
''[[Над тобом]]''&amp;nbsp;• 
''[[Српска вила (Драга Дејановић)|Српска вила]]''&amp;nbsp;•
''[[Малом ђаволу]]''&amp;nbsp;•
''[[Певај ми...]]''&amp;nbsp;•
''[[Јесам сретна]]''&amp;nbsp;• 
''[[Што ме гледаш?]]''&amp;nbsp;• 
''[[Певала сам]]''&amp;nbsp;•
''[[Јан Хус (Драга Дејановић)]]''&amp;nbsp;•
''[[За слободом]]</text>
      <sha1>ca8z1wixlr9sptwfqbbghezzz0sa25l</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142506</id>
      <parentid>142497</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T16:55:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Предлог_2 */</comment>
      <origin>142506</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="67614" sha1="aezwe9va5yfxo0vbiy8h3491pqswlgn" xml:space="preserve">&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим ''[[w:Google Gemini|Вешца]]'', али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
''почето, незавршено или скоро да је завршено''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић))]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: Српским мајкама [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ће више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/])

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]

== Ново (проверити) ==
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме од М. М. Ракића]]/ [[„Песме” Милана Ракића]]?-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ!]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Остало ==
{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = Ј
| годинарођења =1833
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}

== Дела ==
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]


----
Данас, на велики петак, удаљенога од драге слободе српске и уједињења српског, силне ме мисли облијећу, језа ме попада и хладни трнци кроз тјело пролазе, слушајући приче јеванђелске о страдању спаса Исуса Христа, које приче још више пријањају за човека када то страдање спаситељево упореди са страдањем, патњама и бједама премилог нам народа српског, што ће сваку душу Србинову потрести само ако помњиво ово разлагање до краја пратио буде.
Ох, боже! ох, поштени чланови човечанства! да ли има на земљи поштене душе, која данас тужила не би; видећи ће од грозних мука а од злоће подлих мрачњака и себичњака издише на крсту разапет онај свети узор човечанства, који је дошао да раздере црну и паклену завјесу мрака и предрасуда, и да сатре и уништи власт и силу „ђавола“, то јест, деспотизма и апсолутизма; а на мјесто тога да подигне и риспостре свјетило: истине и правде, слободе и братства, љубави и јединства, врлине и милосрђа, узоритости и снисхођења.
Слава дуготрпљењу твојему спасе!
Расуђујући дакле о страдању и догађајима Христовим држим за потребно, по ради веће успомене, да то његово страдање и до-
​[Страна 10]
​гађаје са страдањем и догађајима народа српског упоредим; јер судбина и историја народа српског у свему се готово са историјом христових страдања слаже, као што ћемо из ових навода видети и уверит и се:
Исус Христос, прије осамнајест и по вјекова, на данашњи дан, за правду и истину, слободу и једнакост, ужасно је страдао, а и наш народ српски због тих истих начела ево ће скоро пет стотина година бити, још чемерније муке подноси и трпи. Христа спаситеља подле душе бише и гонише, мучише и ругаше му се, а таква иста судбина и Србина је кроз пет вјекова сналазила и дане живота народњег ужасно кињила. Њега на данашњи дан паклене душе као најгорега зликовца на крсту разапеше, на коме издишући говораше: „боже, боже мој, зар си ме оставио?“ завршујући те вапаје: „нека буде света воља твоја“. Тако исто заклети непријатељи српства, насилници и бешчовечници разапеше, то јест, раздјелише, и разпарчаше вјерозаконо и политично на неколико дјелова премили нам род српски, па због тога он од великих јада бјежао је по туђим земљама и крио се од злотвора по шумама и пећинама мрачним, где је у горкој тузи нарицао плачући: „боже, боже, зар си нас оставио?“ Па и опет већи део оставши вјеран вјери и народности
​[Страна 11]
​својих прађедова, храбрио је самога себе надом на бољу будућност, у главноме ослањајући се на бога, то јест, на своје право, вазда готово блажећи се у страдању своме са рјечма: „нека буде света воља божија.“ Христа прободоше копљем онако на крсту распетог, појећи га једом, а Србина су злотвори његови гонећи га на кулук и у војску, да бије непријатељевог непријатеља, били бодом и ханџаром и пробадали ђецу у женама, напајајући их духом туђе вјере и народности; али и опет Србин је живот свој сачувао и у већини правим чистим Србином остао. Христа из посмјевке и унижења неприродним именом „царем јудејским“ називаху, и у мјесто круне трнов вјенац на главу метаху. И Србин за његову искреност и јуначка дјела, што их завојевачу и душманину своме учини, у мјесто заслуга својих називан је другим неприродним именом, као: „илиром, вендом, рацијаном, рацом, грконеунијатом, оријенталцем, буњевцем, бошњаком, шизматиком, влахом“, итд. која неприродна имена и саме ћесарске повеље наметаху нам у мјесто вазљубљеног нам имена народног, са том намјером да би тиме наше старо, прађедовско народно име, Србин, уништили; јер сви злотвори наши — који су, добро их знамо — нерадо су име Србин и српство гледали и слушали.
Христос умире на крсту од грозних мука, но и опет из мртвих васкршава и гонитеље своје тиме побеђује. И Србин је до тога долазио био да се са лица земље искорени и уништи од грдних невоља и навале нашијех злотвора, али они честити и свети остатци који духом не клонуше, бораху се с мачем у десници противу оних који жестоко наваливаху да Србина, српску народност и његов слободни и јуначки дух коначно униште и упропасте. Они дивни борци не само што непријатеље од подле намјере одбијаху, него тим јуначким радом у млађем нараштају пробуђиваху ватрену љубав према народности, вјери и слободи златној. Дјела њихова јуначка сачуваше Црну Гору у независности од туђинаца, сачуваше најдрагоценији камен круне некадашње, у душманске да не падне руке. Одважни дух светих павших бораца за слободу српства и садањој кнежевини Србији извојевао је темељ за славу и слободу.
​[Страна 12]
​Ученици, то јест, апостоли Христови пошље васкрсења његовог очеличише духове и карактере своје примјером распетог на крсту, те са ужасним пожртвовањем себе самих и дивном ревношћу иронијеше по свјету начела и науку за коју он — Христос — смртном жртвом постаде. И српски борци од младог нараштаја, подобно апостолима проносећи свјетило јеванђелске истине и правде, братства и јединства, слободе и напретка по свима крајевима и сталежима српства, радили су, раде и радиће с народом а за народ док остваре тежње свеколиког српства, знајући да без жртве, страдања и бједе и нема живота ни славне побједе.
Христос дакле и ако је тако страдао, поруге трпео и као највећи злочинац на крсту осуђен и распет био, најгрознијом смрћу умревши, али баш тиме као и са својим ускрснућем још више је прославио себе и своју науку и за њу придобио дивне поборнике. Тако исто и народ српски прошавши кроз огањ и мач чемерних искушења, није пропао, него је се још већма прославио, од неких мана очистио и дивну науку из оних јада поцрпео, са којом данас две кнежевине српске са поносом народњег достојанства по свјету гледају, трудећи се да корачају до своје природне мете.
Данас народ наш српски, и слободни и неслободни, научен искушењем и страдањем, а опојен духом садањег времена, више него икада досада жуди, осјећа и требује потпуне слободе, правде, српскога јединства и свјетлости моћне науке.
Српство данас дубоко схвата да је слобода украс човечанства, почем се у њој најлакше и најпоузданије долази до свега онога што народе, као и поједине грађане узвишава, прославља и усрећава.
Данас зна српство да тамо ће гођ сила и неправда, то јест тиранизам царствује све је као стјешњено, затворено, стегнуто, увезано и притиснуто због чега све мора бити: увело, жуто, потмуло, недорасло, квржњаво, изопачено и болешливог изгледа, које недошавши до своје праве мете гаси се, гине и пропада.
Данас готово сво српство зна а труди се и више дознати, да они народи, који самостално потпуна права и свету слободу не уживају, за прави човечански живот не знају, но
​[Страна 13]
​живе као нека бјесомучна створења, у јаду и мраку, а ја ти, роде мили, уз то твоје знање и поимање још и то кажем, што св. писмо говори, да опстоји ад, то јест пакао, у ком ће се пакосне, неправедне и грјешне душе људске и пошле смрти мучити, велим ти, да за свјестне људе и врле грађане народа не може бити горега пакла ни код ђаволског цара вехелзевула — ако тај доиста опстоји — (Спаситељ свјета Исус Христос разумевао је под именом ђавола: пакостне, неправедне, безсвјестне и немилосрдне, покварене људе,) — но што је јадном људству и бједним народима, који се под тиранском и апсолутном владом налазе, као што је бједној браћи нашој у душманским и туђим рукама? јер народу, што се под таквом владом налази, не да се да живи за себе и за неку вишу цјел људску, него само за вољу и насладу својих нечовјечних господара, који мисле да је народ по ради њих створен, а не ће да знају, хрђа их убила! да је народ природно и божије имање по ради неке узвишеније сврхе саздан, а не ради срамног другом робовања, као и то што не ће да чују да су они за управитеље земље и народа дошли, по ради среће, благостања и унапређења народњег а не ради своје насладе, самовољства и себичности.
Данас и потлачени делови српства, страдајући у душманским рукама дубоко схватају дивну важност слободе, напретка и свег српског јединства. Осим свега наведеног народ наш са тугом у срцу разуме поругу што му злотори за његове крвљу стечене новце не допуштају храмове божије — цркве — и храмове народног унапређења — школе — по својој вољи подизати и у њима по духу вјека и народних потреба просвећивати се; разуме народ притисак душманских налога, по којима му се забрањује новине, књиге и повремена издања добијати и читати, што у просвећеније браће и хришћана излазе; забрањује нам се са слободном једнокрвном браћом нашом састајати се, мјешати и договорити; забрањује нам се предрагим народним именом српским називати; не допушта нам се честите, ваљане и родољубиве учитеље и свештенике имати нити се за њихова погажена права заузети кад пострадају; не допушта нам се народну историју
​[Страна 14]
​учити, која је за сваки народ светиња; не даје нам се право на своме језику у суду говорити и пресуде и решења добијати; немамо јемства личне сигурности ни као стадо у друштву курјака; стаје нам се на пут јавно слати синове и сроднике на науке једнокрвној слободној браћи; не допушта нам се читаонице и књижнице по вољи оснивати, што су толико потребите за развиће народно; забрањује нам се јавна удруживања и предавања као и слободна, родољубива, праведна и истинска рјеч; нисмо сигурни са нашим животом и имањем ни у дому ни у путу; не смемо ни саме хаљине — одјећу — по духу времена и својој вољи носити, нити домове за радњу и станишта по потреби правити; не смемо јавно црквене и народне светковине прослављати по обичају наших прађедова; не смемо законити обичај, свадбу и вјенчање дању свјету на видику чинити, но то вршимо ноћу као да нешто крадемо; не допушта нам се да руковође народне своје из свога народа и по вољи бирамо, него нам се намећу на силу они што су вјерни „корану“, трбуху и орденима, а не народу, позиву и јеванђељу; не дају нам се за црквене поглаваре људи од карактера и савјести, него вјерне слуге падише својега, који полажу душу све и сва за новце, ордене и хатове а не за овце стада свога, чијом се они крвљу хране; не да нам се право да можемо бар нешто сами за себе радити као народ, и као чланови државе, којој грдне дације дајемо, него нам на силу за наше заступнике у судове и „меџлисе“ оне постављају, који умију брже „темена“ учинити, у скутове љубити, у суду спавати и „Евет ефендум“ казати, и што брже ударати свој потпис на разна рјешења, не питајући и не знајући шта пише и за кога гласи то рјешење. На кратко рећи: ми смо на жалост и срамоту нашу јоште робље душманина свога, па још и онима што Христа не знају, који све и сва чинише и чине да нас још и душевним робовима учине, на срамоту хришћанске Јевропе.
Тако ето страда сиротиња раја од крштених и некрштених Турака, што иде не само њој, но и свему српству на срам и поругу, које више трпети не можемо и не смјемо.
О, Србине, брате! кад си у стању био толико се вјекова борити, страдати и трпети па
​[Страна 15]
​и опет у већини сачувати част и достојанство народњег поноса, сјети се данашњег Христова и твога распела, што си политично на четверо разкомадан; сјети се благословених начела садањега вјека и науке; сјети се важности свеколиког српског ослобођења и уједињења: те се јуначки лати слободне рјечи а уз рјеч и мача и оружја, борити се са срцем јуначким за слободу свеколиког народа и за славу свога имена, јер дуго нам је трајао велики петак, дуго је трајало разпело и ропство народно, јер стидно је, грјешно и срамно да више у вјеку слободе и напретка, јединства и стварности ма коме робом будеш а још црње и горе тиранину клетом, који те као вјечити непријатељ с лица земље истребити жели, и над којим си још одавно достојнији пре да њему господариш, него да он теби.
Само ти одважно почети треба, Србине, борбу за свето ослобођење српства и страдалног на југу Јевропе хришћанства, пак је твоја побједа, јер од једног сложног удара твога пасти мора трула и без наде оставша Турска, почем су је страшни болови тако испијали и изнурили, да се само још о вјештој медецини подлих туркофила и крштених Турака држи. Сусједна браћа, Срби, које исте ране тиште, братски ће ти у помоћ притећи и успјех уско-
​[Страна 16]
​рити, а млада Јевропа у интересу човечанства, напретка хришћанства не ће више допустити туркофилима борити се противу страдалног хришћанства.
Не чекај више, Србине, да ти султани турски и хришћански слободу поклањају или на њу одобрење дају, које нигда из личних и себичних интереса учинити не ће.
Утуви осведочену истину Србине, да се слобода не поклања но силом отима, а од Турчина још лакше ју је отети, почем ће и сами мухамедовци уз нас пристати, јер и њима је дошла у подгрлац душа, тако да на све стране и у Малој Азији говоре: „блажени они који у рату одбегну“, јер веле, немамо се за кога бити, почем ће свака влада, ма чија била, од цариградске боља бити.
Даклем, напрјед Србе, с нама је бог! а и сав поштени хришћански род. Сложно ступај, попјевајући:
„Кој' слободу свету љуби, руку руци дај!
„Па хајд тамо ђе се чује ропски уздисај!“
Да б' нам српство сједињено било као рај. Желим и жудим брате, Србине, да нам скоро премили род ускрсне како у савршеној слободи и општој заједници српства, тако и у сваком погледу унапређења, узоритости, славе, и свих човечанских врлина.

==Предлог_1==
[[Таманго]];

[[О Коштани]];

[[Чучук-Стана]];

[[Певање и мишљење]];

[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]](још није усклађено с извором);

[[Руслан и Људмила]], [[Камени гост]], [[Кавкаски роб]];

[[Зла срећа девојачка]], [[Српским мајкама]];

[[Модерне жене]]

== Предлог_2 ==
[[Песма прва]], [[Један „превод“ са српскога на „илирски“]], [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848]], [[Шта ће више]], [[ХАЈ!]], [[ЗАВОЈЕВАЧ]], [[Кавкаски роб/Песма друга]], [[„Све што је родољубиво и честито мора бити у српском националном фронту”: Говор министра В. Јонића у Нишу]], [[Ја те љубим...]]

== Проба ==
=== 1862—1869. ===
''[[Сестри (Драга Дејановић)|Сестри]]''&amp;nbsp;•
''[[Српкиња сам]]''&amp;nbsp;•
''[[Полумесецу]]''&amp;nbsp;•
''[[Жена сам...]]''&amp;nbsp;•
''[[Моја љубав (Драга Дејановић)|Моја љубав]]''&amp;nbsp;•
''[[Помозʼ, Боже!]]''&amp;nbsp;•
''[[Туга за мајком]]''&amp;nbsp;•
''[[Некад беше]]''&amp;nbsp;•
''[[Ох жељо...]]''&amp;nbsp;• 
''[[30. новембар]]''&amp;nbsp;•
''[[Још да ми је...]]''&amp;nbsp;•
''[[Мрзим...]]''&amp;nbsp;•
''[[Туго]]''&amp;nbsp;•
''[[Утеха (Драга Дејановић)]]''&amp;nbsp;• 
''[[Оно око]]''&amp;nbsp;•
''[[Сузе (Драга Дејановић)|Сузе]]''&amp;nbsp;•
''[[Очи твоје (Драга Дејановић)|Очи твоје]]''&amp;nbsp;•
''[[Питај зору]]''&amp;nbsp;•
''[[Моја душа]]''&amp;nbsp;•
''[[Ја те љубим (Драга Дејановић)|Ја те љубим]]''&amp;nbsp;•
''[[Бежʼ од мене!]]''&amp;nbsp;• 
''[[Коса твоја]]''&amp;nbsp;• 
''[[Јеси лʼ чула]]''&amp;nbsp;•
''[[Дај ми, Боже...|Дај ми, Боже…]]''&amp;nbsp;•
''[[Не знам зна ли]]''&amp;nbsp;•
''[[Питаш ме]]''&amp;nbsp;•
''[[Жеље моје]]''&amp;nbsp;•
''[[Кажите ми]]''&amp;nbsp;• 
''[[Име твоје]]''&amp;nbsp;• 
''[[Црне очи (Драга Дејановић)]]''&amp;nbsp;•
''[[Моје цвеће]]''&amp;nbsp;•
''[[Што се чудиш]]''&amp;nbsp;•
''[[Над тобом]]''&amp;nbsp;• 
''[[Српска вила (Драга Дејановић)|Српска вила]]''&amp;nbsp;•
''[[Малом ђаволу]]''&amp;nbsp;•
''[[Певај ми...]]''&amp;nbsp;•
''[[Јесам сретна]]''&amp;nbsp;• 
''[[Што ме гледаш?]]''&amp;nbsp;• 
''[[Певала сам]]''&amp;nbsp;•
''[[Јан Хус (Драга Дејановић)]]''&amp;nbsp;•
''[[За слободом]]</text>
      <sha1>aezwe9va5yfxo0vbiy8h3491pqswlgn</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142513</id>
      <parentid>142506</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T17:05:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Предлог_2 */</comment>
      <origin>142513</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="67642" sha1="3gbaa5ozl2ifgv4i3pbfuo6j0js28jm" xml:space="preserve">&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим ''[[w:Google Gemini|Вешца]]'', али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
''почето, незавршено или скоро да је завршено''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић))]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: Српским мајкама [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ће више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/])

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]

== Ново (проверити) ==
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме од М. М. Ракића]]/ [[„Песме” Милана Ракића]]?-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ!]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Остало ==
{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = Ј
| годинарођења =1833
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}

== Дела ==
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]


----
Данас, на велики петак, удаљенога од драге слободе српске и уједињења српског, силне ме мисли облијећу, језа ме попада и хладни трнци кроз тјело пролазе, слушајући приче јеванђелске о страдању спаса Исуса Христа, које приче још више пријањају за човека када то страдање спаситељево упореди са страдањем, патњама и бједама премилог нам народа српског, што ће сваку душу Србинову потрести само ако помњиво ово разлагање до краја пратио буде.
Ох, боже! ох, поштени чланови човечанства! да ли има на земљи поштене душе, која данас тужила не би; видећи ће од грозних мука а од злоће подлих мрачњака и себичњака издише на крсту разапет онај свети узор човечанства, који је дошао да раздере црну и паклену завјесу мрака и предрасуда, и да сатре и уништи власт и силу „ђавола“, то јест, деспотизма и апсолутизма; а на мјесто тога да подигне и риспостре свјетило: истине и правде, слободе и братства, љубави и јединства, врлине и милосрђа, узоритости и снисхођења.
Слава дуготрпљењу твојему спасе!
Расуђујући дакле о страдању и догађајима Христовим држим за потребно, по ради веће успомене, да то његово страдање и до-
​[Страна 10]
​гађаје са страдањем и догађајима народа српског упоредим; јер судбина и историја народа српског у свему се готово са историјом христових страдања слаже, као што ћемо из ових навода видети и уверит и се:
Исус Христос, прије осамнајест и по вјекова, на данашњи дан, за правду и истину, слободу и једнакост, ужасно је страдао, а и наш народ српски због тих истих начела ево ће скоро пет стотина година бити, још чемерније муке подноси и трпи. Христа спаситеља подле душе бише и гонише, мучише и ругаше му се, а таква иста судбина и Србина је кроз пет вјекова сналазила и дане живота народњег ужасно кињила. Њега на данашњи дан паклене душе као најгорега зликовца на крсту разапеше, на коме издишући говораше: „боже, боже мој, зар си ме оставио?“ завршујући те вапаје: „нека буде света воља твоја“. Тако исто заклети непријатељи српства, насилници и бешчовечници разапеше, то јест, раздјелише, и разпарчаше вјерозаконо и политично на неколико дјелова премили нам род српски, па због тога он од великих јада бјежао је по туђим земљама и крио се од злотвора по шумама и пећинама мрачним, где је у горкој тузи нарицао плачући: „боже, боже, зар си нас оставио?“ Па и опет већи део оставши вјеран вјери и народности
​[Страна 11]
​својих прађедова, храбрио је самога себе надом на бољу будућност, у главноме ослањајући се на бога, то јест, на своје право, вазда готово блажећи се у страдању своме са рјечма: „нека буде света воља божија.“ Христа прободоше копљем онако на крсту распетог, појећи га једом, а Србина су злотвори његови гонећи га на кулук и у војску, да бије непријатељевог непријатеља, били бодом и ханџаром и пробадали ђецу у женама, напајајући их духом туђе вјере и народности; али и опет Србин је живот свој сачувао и у већини правим чистим Србином остао. Христа из посмјевке и унижења неприродним именом „царем јудејским“ називаху, и у мјесто круне трнов вјенац на главу метаху. И Србин за његову искреност и јуначка дјела, што их завојевачу и душманину своме учини, у мјесто заслуга својих називан је другим неприродним именом, као: „илиром, вендом, рацијаном, рацом, грконеунијатом, оријенталцем, буњевцем, бошњаком, шизматиком, влахом“, итд. која неприродна имена и саме ћесарске повеље наметаху нам у мјесто вазљубљеног нам имена народног, са том намјером да би тиме наше старо, прађедовско народно име, Србин, уништили; јер сви злотвори наши — који су, добро их знамо — нерадо су име Србин и српство гледали и слушали.
Христос умире на крсту од грозних мука, но и опет из мртвих васкршава и гонитеље своје тиме побеђује. И Србин је до тога долазио био да се са лица земље искорени и уништи од грдних невоља и навале нашијех злотвора, али они честити и свети остатци који духом не клонуше, бораху се с мачем у десници противу оних који жестоко наваливаху да Србина, српску народност и његов слободни и јуначки дух коначно униште и упропасте. Они дивни борци не само што непријатеље од подле намјере одбијаху, него тим јуначким радом у млађем нараштају пробуђиваху ватрену љубав према народности, вјери и слободи златној. Дјела њихова јуначка сачуваше Црну Гору у независности од туђинаца, сачуваше најдрагоценији камен круне некадашње, у душманске да не падне руке. Одважни дух светих павших бораца за слободу српства и садањој кнежевини Србији извојевао је темељ за славу и слободу.
​[Страна 12]
​Ученици, то јест, апостоли Христови пошље васкрсења његовог очеличише духове и карактере своје примјером распетог на крсту, те са ужасним пожртвовањем себе самих и дивном ревношћу иронијеше по свјету начела и науку за коју он — Христос — смртном жртвом постаде. И српски борци од младог нараштаја, подобно апостолима проносећи свјетило јеванђелске истине и правде, братства и јединства, слободе и напретка по свима крајевима и сталежима српства, радили су, раде и радиће с народом а за народ док остваре тежње свеколиког српства, знајући да без жртве, страдања и бједе и нема живота ни славне побједе.
Христос дакле и ако је тако страдао, поруге трпео и као највећи злочинац на крсту осуђен и распет био, најгрознијом смрћу умревши, али баш тиме као и са својим ускрснућем још више је прославио себе и своју науку и за њу придобио дивне поборнике. Тако исто и народ српски прошавши кроз огањ и мач чемерних искушења, није пропао, него је се још већма прославио, од неких мана очистио и дивну науку из оних јада поцрпео, са којом данас две кнежевине српске са поносом народњег достојанства по свјету гледају, трудећи се да корачају до своје природне мете.
Данас народ наш српски, и слободни и неслободни, научен искушењем и страдањем, а опојен духом садањег времена, више него икада досада жуди, осјећа и требује потпуне слободе, правде, српскога јединства и свјетлости моћне науке.
Српство данас дубоко схвата да је слобода украс човечанства, почем се у њој најлакше и најпоузданије долази до свега онога што народе, као и поједине грађане узвишава, прославља и усрећава.
Данас зна српство да тамо ће гођ сила и неправда, то јест тиранизам царствује све је као стјешњено, затворено, стегнуто, увезано и притиснуто због чега све мора бити: увело, жуто, потмуло, недорасло, квржњаво, изопачено и болешливог изгледа, које недошавши до своје праве мете гаси се, гине и пропада.
Данас готово сво српство зна а труди се и више дознати, да они народи, који самостално потпуна права и свету слободу не уживају, за прави човечански живот не знају, но
​[Страна 13]
​живе као нека бјесомучна створења, у јаду и мраку, а ја ти, роде мили, уз то твоје знање и поимање још и то кажем, што св. писмо говори, да опстоји ад, то јест пакао, у ком ће се пакосне, неправедне и грјешне душе људске и пошле смрти мучити, велим ти, да за свјестне људе и врле грађане народа не може бити горега пакла ни код ђаволског цара вехелзевула — ако тај доиста опстоји — (Спаситељ свјета Исус Христос разумевао је под именом ђавола: пакостне, неправедне, безсвјестне и немилосрдне, покварене људе,) — но што је јадном људству и бједним народима, који се под тиранском и апсолутном владом налазе, као што је бједној браћи нашој у душманским и туђим рукама? јер народу, што се под таквом владом налази, не да се да живи за себе и за неку вишу цјел људску, него само за вољу и насладу својих нечовјечних господара, који мисле да је народ по ради њих створен, а не ће да знају, хрђа их убила! да је народ природно и божије имање по ради неке узвишеније сврхе саздан, а не ради срамног другом робовања, као и то што не ће да чују да су они за управитеље земље и народа дошли, по ради среће, благостања и унапређења народњег а не ради своје насладе, самовољства и себичности.
Данас и потлачени делови српства, страдајући у душманским рукама дубоко схватају дивну важност слободе, напретка и свег српског јединства. Осим свега наведеног народ наш са тугом у срцу разуме поругу што му злотори за његове крвљу стечене новце не допуштају храмове божије — цркве — и храмове народног унапређења — школе — по својој вољи подизати и у њима по духу вјека и народних потреба просвећивати се; разуме народ притисак душманских налога, по којима му се забрањује новине, књиге и повремена издања добијати и читати, што у просвећеније браће и хришћана излазе; забрањује нам се са слободном једнокрвном браћом нашом састајати се, мјешати и договорити; забрањује нам се предрагим народним именом српским називати; не допушта нам се честите, ваљане и родољубиве учитеље и свештенике имати нити се за њихова погажена права заузети кад пострадају; не допушта нам се народну историју
​[Страна 14]
​учити, која је за сваки народ светиња; не даје нам се право на своме језику у суду говорити и пресуде и решења добијати; немамо јемства личне сигурности ни као стадо у друштву курјака; стаје нам се на пут јавно слати синове и сроднике на науке једнокрвној слободној браћи; не допушта нам се читаонице и књижнице по вољи оснивати, што су толико потребите за развиће народно; забрањује нам се јавна удруживања и предавања као и слободна, родољубива, праведна и истинска рјеч; нисмо сигурни са нашим животом и имањем ни у дому ни у путу; не смемо ни саме хаљине — одјећу — по духу времена и својој вољи носити, нити домове за радњу и станишта по потреби правити; не смемо јавно црквене и народне светковине прослављати по обичају наших прађедова; не смемо законити обичај, свадбу и вјенчање дању свјету на видику чинити, но то вршимо ноћу као да нешто крадемо; не допушта нам се да руковође народне своје из свога народа и по вољи бирамо, него нам се намећу на силу они што су вјерни „корану“, трбуху и орденима, а не народу, позиву и јеванђељу; не дају нам се за црквене поглаваре људи од карактера и савјести, него вјерне слуге падише својега, који полажу душу све и сва за новце, ордене и хатове а не за овце стада свога, чијом се они крвљу хране; не да нам се право да можемо бар нешто сами за себе радити као народ, и као чланови државе, којој грдне дације дајемо, него нам на силу за наше заступнике у судове и „меџлисе“ оне постављају, који умију брже „темена“ учинити, у скутове љубити, у суду спавати и „Евет ефендум“ казати, и што брже ударати свој потпис на разна рјешења, не питајући и не знајући шта пише и за кога гласи то рјешење. На кратко рећи: ми смо на жалост и срамоту нашу јоште робље душманина свога, па још и онима што Христа не знају, који све и сва чинише и чине да нас још и душевним робовима учине, на срамоту хришћанске Јевропе.
Тако ето страда сиротиња раја од крштених и некрштених Турака, што иде не само њој, но и свему српству на срам и поругу, које више трпети не можемо и не смјемо.
О, Србине, брате! кад си у стању био толико се вјекова борити, страдати и трпети па
​[Страна 15]
​и опет у већини сачувати част и достојанство народњег поноса, сјети се данашњег Христова и твога распела, што си политично на четверо разкомадан; сјети се благословених начела садањега вјека и науке; сјети се важности свеколиког српског ослобођења и уједињења: те се јуначки лати слободне рјечи а уз рјеч и мача и оружја, борити се са срцем јуначким за слободу свеколиког народа и за славу свога имена, јер дуго нам је трајао велики петак, дуго је трајало разпело и ропство народно, јер стидно је, грјешно и срамно да више у вјеку слободе и напретка, јединства и стварности ма коме робом будеш а још црње и горе тиранину клетом, који те као вјечити непријатељ с лица земље истребити жели, и над којим си још одавно достојнији пре да њему господариш, него да он теби.
Само ти одважно почети треба, Србине, борбу за свето ослобођење српства и страдалног на југу Јевропе хришћанства, пак је твоја побједа, јер од једног сложног удара твога пасти мора трула и без наде оставша Турска, почем су је страшни болови тако испијали и изнурили, да се само још о вјештој медецини подлих туркофила и крштених Турака држи. Сусједна браћа, Срби, које исте ране тиште, братски ће ти у помоћ притећи и успјех уско-
​[Страна 16]
​рити, а млада Јевропа у интересу човечанства, напретка хришћанства не ће више допустити туркофилима борити се противу страдалног хришћанства.
Не чекај више, Србине, да ти султани турски и хришћански слободу поклањају или на њу одобрење дају, које нигда из личних и себичних интереса учинити не ће.
Утуви осведочену истину Србине, да се слобода не поклања но силом отима, а од Турчина још лакше ју је отети, почем ће и сами мухамедовци уз нас пристати, јер и њима је дошла у подгрлац душа, тако да на све стране и у Малој Азији говоре: „блажени они који у рату одбегну“, јер веле, немамо се за кога бити, почем ће свака влада, ма чија била, од цариградске боља бити.
Даклем, напрјед Србе, с нама је бог! а и сав поштени хришћански род. Сложно ступај, попјевајући:
„Кој' слободу свету љуби, руку руци дај!
„Па хајд тамо ђе се чује ропски уздисај!“
Да б' нам српство сједињено било као рај. Желим и жудим брате, Србине, да нам скоро премили род ускрсне како у савршеној слободи и општој заједници српства, тако и у сваком погледу унапређења, узоритости, славе, и свих човечанских врлина.

==Предлог_1==
[[Таманго]];

[[О Коштани]];

[[Чучук-Стана]];

[[Певање и мишљење]];

[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]](још није усклађено с извором);

[[Руслан и Људмила]], [[Камени гост]], [[Кавкаски роб]];

[[Зла срећа девојачка]], [[Српским мајкама]];

[[Модерне жене]]

== Предлог_2 ==
[[Песма прва]], [[Један „превод“ са српскога на „илирски“]], [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848]], [[Шта ће више]], [[ХАЈ!]], [[ЗАВОЈЕВАЧ]], [[Кавкаски роб/Песма друга]], [[„Све што је родољубиво и честито мора бити у српском националном фронту”: Говор министра В. Јонића у Нишу]], [[Ја те љубим...]], [[Што се чудиш]]

== Проба ==
=== 1862—1869. ===
''[[Сестри (Драга Дејановић)|Сестри]]''&amp;nbsp;•
''[[Српкиња сам]]''&amp;nbsp;•
''[[Полумесецу]]''&amp;nbsp;•
''[[Жена сам...]]''&amp;nbsp;•
''[[Моја љубав (Драга Дејановић)|Моја љубав]]''&amp;nbsp;•
''[[Помозʼ, Боже!]]''&amp;nbsp;•
''[[Туга за мајком]]''&amp;nbsp;•
''[[Некад беше]]''&amp;nbsp;•
''[[Ох жељо...]]''&amp;nbsp;• 
''[[30. новембар]]''&amp;nbsp;•
''[[Још да ми је...]]''&amp;nbsp;•
''[[Мрзим...]]''&amp;nbsp;•
''[[Туго]]''&amp;nbsp;•
''[[Утеха (Драга Дејановић)]]''&amp;nbsp;• 
''[[Оно око]]''&amp;nbsp;•
''[[Сузе (Драга Дејановић)|Сузе]]''&amp;nbsp;•
''[[Очи твоје (Драга Дејановић)|Очи твоје]]''&amp;nbsp;•
''[[Питај зору]]''&amp;nbsp;•
''[[Моја душа]]''&amp;nbsp;•
''[[Ја те љубим (Драга Дејановић)|Ја те љубим]]''&amp;nbsp;•
''[[Бежʼ од мене!]]''&amp;nbsp;• 
''[[Коса твоја]]''&amp;nbsp;• 
''[[Јеси лʼ чула]]''&amp;nbsp;•
''[[Дај ми, Боже...|Дај ми, Боже…]]''&amp;nbsp;•
''[[Не знам зна ли]]''&amp;nbsp;•
''[[Питаш ме]]''&amp;nbsp;•
''[[Жеље моје]]''&amp;nbsp;•
''[[Кажите ми]]''&amp;nbsp;• 
''[[Име твоје]]''&amp;nbsp;• 
''[[Црне очи (Драга Дејановић)]]''&amp;nbsp;•
''[[Моје цвеће]]''&amp;nbsp;•
''[[Што се чудиш]]''&amp;nbsp;•
''[[Над тобом]]''&amp;nbsp;• 
''[[Српска вила (Драга Дејановић)|Српска вила]]''&amp;nbsp;•
''[[Малом ђаволу]]''&amp;nbsp;•
''[[Певај ми...]]''&amp;nbsp;•
''[[Јесам сретна]]''&amp;nbsp;• 
''[[Што ме гледаш?]]''&amp;nbsp;• 
''[[Певала сам]]''&amp;nbsp;•
''[[Јан Хус (Драга Дејановић)]]''&amp;nbsp;•
''[[За слободом]]</text>
      <sha1>3gbaa5ozl2ifgv4i3pbfuo6j0js28jm</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142515</id>
      <parentid>142513</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T17:24:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Предлог_1 */</comment>
      <origin>142515</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="67622" sha1="74l8x9z5dwv7i2449idnyynyr9cq5p0" xml:space="preserve">&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим ''[[w:Google Gemini|Вешца]]'', али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
''почето, незавршено или скоро да је завршено''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић))]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: Српским мајкама [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ће више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/])

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]

== Ново (проверити) ==
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме од М. М. Ракића]]/ [[„Песме” Милана Ракића]]?-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ!]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Остало ==
{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = Ј
| годинарођења =1833
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}

== Дела ==
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]


----
Данас, на велики петак, удаљенога од драге слободе српске и уједињења српског, силне ме мисли облијећу, језа ме попада и хладни трнци кроз тјело пролазе, слушајући приче јеванђелске о страдању спаса Исуса Христа, које приче још више пријањају за човека када то страдање спаситељево упореди са страдањем, патњама и бједама премилог нам народа српског, што ће сваку душу Србинову потрести само ако помњиво ово разлагање до краја пратио буде.
Ох, боже! ох, поштени чланови човечанства! да ли има на земљи поштене душе, која данас тужила не би; видећи ће од грозних мука а од злоће подлих мрачњака и себичњака издише на крсту разапет онај свети узор човечанства, који је дошао да раздере црну и паклену завјесу мрака и предрасуда, и да сатре и уништи власт и силу „ђавола“, то јест, деспотизма и апсолутизма; а на мјесто тога да подигне и риспостре свјетило: истине и правде, слободе и братства, љубави и јединства, врлине и милосрђа, узоритости и снисхођења.
Слава дуготрпљењу твојему спасе!
Расуђујући дакле о страдању и догађајима Христовим држим за потребно, по ради веће успомене, да то његово страдање и до-
​[Страна 10]
​гађаје са страдањем и догађајима народа српског упоредим; јер судбина и историја народа српског у свему се готово са историјом христових страдања слаже, као што ћемо из ових навода видети и уверит и се:
Исус Христос, прије осамнајест и по вјекова, на данашњи дан, за правду и истину, слободу и једнакост, ужасно је страдао, а и наш народ српски због тих истих начела ево ће скоро пет стотина година бити, још чемерније муке подноси и трпи. Христа спаситеља подле душе бише и гонише, мучише и ругаше му се, а таква иста судбина и Србина је кроз пет вјекова сналазила и дане живота народњег ужасно кињила. Њега на данашњи дан паклене душе као најгорега зликовца на крсту разапеше, на коме издишући говораше: „боже, боже мој, зар си ме оставио?“ завршујући те вапаје: „нека буде света воља твоја“. Тако исто заклети непријатељи српства, насилници и бешчовечници разапеше, то јест, раздјелише, и разпарчаше вјерозаконо и политично на неколико дјелова премили нам род српски, па због тога он од великих јада бјежао је по туђим земљама и крио се од злотвора по шумама и пећинама мрачним, где је у горкој тузи нарицао плачући: „боже, боже, зар си нас оставио?“ Па и опет већи део оставши вјеран вјери и народности
​[Страна 11]
​својих прађедова, храбрио је самога себе надом на бољу будућност, у главноме ослањајући се на бога, то јест, на своје право, вазда готово блажећи се у страдању своме са рјечма: „нека буде света воља божија.“ Христа прободоше копљем онако на крсту распетог, појећи га једом, а Србина су злотвори његови гонећи га на кулук и у војску, да бије непријатељевог непријатеља, били бодом и ханџаром и пробадали ђецу у женама, напајајући их духом туђе вјере и народности; али и опет Србин је живот свој сачувао и у већини правим чистим Србином остао. Христа из посмјевке и унижења неприродним именом „царем јудејским“ називаху, и у мјесто круне трнов вјенац на главу метаху. И Србин за његову искреност и јуначка дјела, што их завојевачу и душманину своме учини, у мјесто заслуга својих називан је другим неприродним именом, као: „илиром, вендом, рацијаном, рацом, грконеунијатом, оријенталцем, буњевцем, бошњаком, шизматиком, влахом“, итд. која неприродна имена и саме ћесарске повеље наметаху нам у мјесто вазљубљеног нам имена народног, са том намјером да би тиме наше старо, прађедовско народно име, Србин, уништили; јер сви злотвори наши — који су, добро их знамо — нерадо су име Србин и српство гледали и слушали.
Христос умире на крсту од грозних мука, но и опет из мртвих васкршава и гонитеље своје тиме побеђује. И Србин је до тога долазио био да се са лица земље искорени и уништи од грдних невоља и навале нашијех злотвора, али они честити и свети остатци који духом не клонуше, бораху се с мачем у десници противу оних који жестоко наваливаху да Србина, српску народност и његов слободни и јуначки дух коначно униште и упропасте. Они дивни борци не само што непријатеље од подле намјере одбијаху, него тим јуначким радом у млађем нараштају пробуђиваху ватрену љубав према народности, вјери и слободи златној. Дјела њихова јуначка сачуваше Црну Гору у независности од туђинаца, сачуваше најдрагоценији камен круне некадашње, у душманске да не падне руке. Одважни дух светих павших бораца за слободу српства и садањој кнежевини Србији извојевао је темељ за славу и слободу.
​[Страна 12]
​Ученици, то јест, апостоли Христови пошље васкрсења његовог очеличише духове и карактере своје примјером распетог на крсту, те са ужасним пожртвовањем себе самих и дивном ревношћу иронијеше по свјету начела и науку за коју он — Христос — смртном жртвом постаде. И српски борци од младог нараштаја, подобно апостолима проносећи свјетило јеванђелске истине и правде, братства и јединства, слободе и напретка по свима крајевима и сталежима српства, радили су, раде и радиће с народом а за народ док остваре тежње свеколиког српства, знајући да без жртве, страдања и бједе и нема живота ни славне побједе.
Христос дакле и ако је тако страдао, поруге трпео и као највећи злочинац на крсту осуђен и распет био, најгрознијом смрћу умревши, али баш тиме као и са својим ускрснућем још више је прославио себе и своју науку и за њу придобио дивне поборнике. Тако исто и народ српски прошавши кроз огањ и мач чемерних искушења, није пропао, него је се још већма прославио, од неких мана очистио и дивну науку из оних јада поцрпео, са којом данас две кнежевине српске са поносом народњег достојанства по свјету гледају, трудећи се да корачају до своје природне мете.
Данас народ наш српски, и слободни и неслободни, научен искушењем и страдањем, а опојен духом садањег времена, више него икада досада жуди, осјећа и требује потпуне слободе, правде, српскога јединства и свјетлости моћне науке.
Српство данас дубоко схвата да је слобода украс човечанства, почем се у њој најлакше и најпоузданије долази до свега онога што народе, као и поједине грађане узвишава, прославља и усрећава.
Данас зна српство да тамо ће гођ сила и неправда, то јест тиранизам царствује све је као стјешњено, затворено, стегнуто, увезано и притиснуто због чега све мора бити: увело, жуто, потмуло, недорасло, квржњаво, изопачено и болешливог изгледа, које недошавши до своје праве мете гаси се, гине и пропада.
Данас готово сво српство зна а труди се и више дознати, да они народи, који самостално потпуна права и свету слободу не уживају, за прави човечански живот не знају, но
​[Страна 13]
​живе као нека бјесомучна створења, у јаду и мраку, а ја ти, роде мили, уз то твоје знање и поимање још и то кажем, што св. писмо говори, да опстоји ад, то јест пакао, у ком ће се пакосне, неправедне и грјешне душе људске и пошле смрти мучити, велим ти, да за свјестне људе и врле грађане народа не може бити горега пакла ни код ђаволског цара вехелзевула — ако тај доиста опстоји — (Спаситељ свјета Исус Христос разумевао је под именом ђавола: пакостне, неправедне, безсвјестне и немилосрдне, покварене људе,) — но што је јадном људству и бједним народима, који се под тиранском и апсолутном владом налазе, као што је бједној браћи нашој у душманским и туђим рукама? јер народу, што се под таквом владом налази, не да се да живи за себе и за неку вишу цјел људску, него само за вољу и насладу својих нечовјечних господара, који мисле да је народ по ради њих створен, а не ће да знају, хрђа их убила! да је народ природно и божије имање по ради неке узвишеније сврхе саздан, а не ради срамног другом робовања, као и то што не ће да чују да су они за управитеље земље и народа дошли, по ради среће, благостања и унапређења народњег а не ради своје насладе, самовољства и себичности.
Данас и потлачени делови српства, страдајући у душманским рукама дубоко схватају дивну важност слободе, напретка и свег српског јединства. Осим свега наведеног народ наш са тугом у срцу разуме поругу што му злотори за његове крвљу стечене новце не допуштају храмове божије — цркве — и храмове народног унапређења — школе — по својој вољи подизати и у њима по духу вјека и народних потреба просвећивати се; разуме народ притисак душманских налога, по којима му се забрањује новине, књиге и повремена издања добијати и читати, што у просвећеније браће и хришћана излазе; забрањује нам се са слободном једнокрвном браћом нашом састајати се, мјешати и договорити; забрањује нам се предрагим народним именом српским називати; не допушта нам се честите, ваљане и родољубиве учитеље и свештенике имати нити се за њихова погажена права заузети кад пострадају; не допушта нам се народну историју
​[Страна 14]
​учити, која је за сваки народ светиња; не даје нам се право на своме језику у суду говорити и пресуде и решења добијати; немамо јемства личне сигурности ни као стадо у друштву курјака; стаје нам се на пут јавно слати синове и сроднике на науке једнокрвној слободној браћи; не допушта нам се читаонице и књижнице по вољи оснивати, што су толико потребите за развиће народно; забрањује нам се јавна удруживања и предавања као и слободна, родољубива, праведна и истинска рјеч; нисмо сигурни са нашим животом и имањем ни у дому ни у путу; не смемо ни саме хаљине — одјећу — по духу времена и својој вољи носити, нити домове за радњу и станишта по потреби правити; не смемо јавно црквене и народне светковине прослављати по обичају наших прађедова; не смемо законити обичај, свадбу и вјенчање дању свјету на видику чинити, но то вршимо ноћу као да нешто крадемо; не допушта нам се да руковође народне своје из свога народа и по вољи бирамо, него нам се намећу на силу они што су вјерни „корану“, трбуху и орденима, а не народу, позиву и јеванђељу; не дају нам се за црквене поглаваре људи од карактера и савјести, него вјерне слуге падише својега, који полажу душу све и сва за новце, ордене и хатове а не за овце стада свога, чијом се они крвљу хране; не да нам се право да можемо бар нешто сами за себе радити као народ, и као чланови државе, којој грдне дације дајемо, него нам на силу за наше заступнике у судове и „меџлисе“ оне постављају, који умију брже „темена“ учинити, у скутове љубити, у суду спавати и „Евет ефендум“ казати, и што брже ударати свој потпис на разна рјешења, не питајући и не знајући шта пише и за кога гласи то рјешење. На кратко рећи: ми смо на жалост и срамоту нашу јоште робље душманина свога, па још и онима што Христа не знају, који све и сва чинише и чине да нас још и душевним робовима учине, на срамоту хришћанске Јевропе.
Тако ето страда сиротиња раја од крштених и некрштених Турака, што иде не само њој, но и свему српству на срам и поругу, које више трпети не можемо и не смјемо.
О, Србине, брате! кад си у стању био толико се вјекова борити, страдати и трпети па
​[Страна 15]
​и опет у већини сачувати част и достојанство народњег поноса, сјети се данашњег Христова и твога распела, што си политично на четверо разкомадан; сјети се благословених начела садањега вјека и науке; сјети се важности свеколиког српског ослобођења и уједињења: те се јуначки лати слободне рјечи а уз рјеч и мача и оружја, борити се са срцем јуначким за слободу свеколиког народа и за славу свога имена, јер дуго нам је трајао велики петак, дуго је трајало разпело и ропство народно, јер стидно је, грјешно и срамно да више у вјеку слободе и напретка, јединства и стварности ма коме робом будеш а још црње и горе тиранину клетом, који те као вјечити непријатељ с лица земље истребити жели, и над којим си још одавно достојнији пре да њему господариш, него да он теби.
Само ти одважно почети треба, Србине, борбу за свето ослобођење српства и страдалног на југу Јевропе хришћанства, пак је твоја побједа, јер од једног сложног удара твога пасти мора трула и без наде оставша Турска, почем су је страшни болови тако испијали и изнурили, да се само још о вјештој медецини подлих туркофила и крштених Турака држи. Сусједна браћа, Срби, које исте ране тиште, братски ће ти у помоћ притећи и успјех уско-
​[Страна 16]
​рити, а млада Јевропа у интересу човечанства, напретка хришћанства не ће више допустити туркофилима борити се противу страдалног хришћанства.
Не чекај више, Србине, да ти султани турски и хришћански слободу поклањају или на њу одобрење дају, које нигда из личних и себичних интереса учинити не ће.
Утуви осведочену истину Србине, да се слобода не поклања но силом отима, а од Турчина још лакше ју је отети, почем ће и сами мухамедовци уз нас пристати, јер и њима је дошла у подгрлац душа, тако да на све стране и у Малој Азији говоре: „блажени они који у рату одбегну“, јер веле, немамо се за кога бити, почем ће свака влада, ма чија била, од цариградске боља бити.
Даклем, напрјед Србе, с нама је бог! а и сав поштени хришћански род. Сложно ступај, попјевајући:
„Кој' слободу свету љуби, руку руци дај!
„Па хајд тамо ђе се чује ропски уздисај!“
Да б' нам српство сједињено било као рај. Желим и жудим брате, Србине, да нам скоро премили род ускрсне како у савршеној слободи и општој заједници српства, тако и у сваком погледу унапређења, узоритости, славе, и свих човечанских врлина.

==Предлог_1==
[[Таманго]];

[[О Коштани]];

[[Чучук-Стана]];

[[Певање и мишљење]];

[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]](још није завршено);

[[Руслан и Људмила]], [[Камени гост]], [[Кавкаски роб]];

[[Зла срећа девојачка]], [[Српским мајкама]];

[[Модерне жене]]

== Предлог_2 ==
[[Песма прва]], [[Један „превод“ са српскога на „илирски“]], [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848]], [[Шта ће више]], [[ХАЈ!]], [[ЗАВОЈЕВАЧ]], [[Кавкаски роб/Песма друга]], [[„Све што је родољубиво и честито мора бити у српском националном фронту”: Говор министра В. Јонића у Нишу]], [[Ја те љубим...]], [[Што се чудиш]]

== Проба ==
=== 1862—1869. ===
''[[Сестри (Драга Дејановић)|Сестри]]''&amp;nbsp;•
''[[Српкиња сам]]''&amp;nbsp;•
''[[Полумесецу]]''&amp;nbsp;•
''[[Жена сам...]]''&amp;nbsp;•
''[[Моја љубав (Драга Дејановић)|Моја љубав]]''&amp;nbsp;•
''[[Помозʼ, Боже!]]''&amp;nbsp;•
''[[Туга за мајком]]''&amp;nbsp;•
''[[Некад беше]]''&amp;nbsp;•
''[[Ох жељо...]]''&amp;nbsp;• 
''[[30. новембар]]''&amp;nbsp;•
''[[Још да ми је...]]''&amp;nbsp;•
''[[Мрзим...]]''&amp;nbsp;•
''[[Туго]]''&amp;nbsp;•
''[[Утеха (Драга Дејановић)]]''&amp;nbsp;• 
''[[Оно око]]''&amp;nbsp;•
''[[Сузе (Драга Дејановић)|Сузе]]''&amp;nbsp;•
''[[Очи твоје (Драга Дејановић)|Очи твоје]]''&amp;nbsp;•
''[[Питај зору]]''&amp;nbsp;•
''[[Моја душа]]''&amp;nbsp;•
''[[Ја те љубим (Драга Дејановић)|Ја те љубим]]''&amp;nbsp;•
''[[Бежʼ од мене!]]''&amp;nbsp;• 
''[[Коса твоја]]''&amp;nbsp;• 
''[[Јеси лʼ чула]]''&amp;nbsp;•
''[[Дај ми, Боже...|Дај ми, Боже…]]''&amp;nbsp;•
''[[Не знам зна ли]]''&amp;nbsp;•
''[[Питаш ме]]''&amp;nbsp;•
''[[Жеље моје]]''&amp;nbsp;•
''[[Кажите ми]]''&amp;nbsp;• 
''[[Име твоје]]''&amp;nbsp;• 
''[[Црне очи (Драга Дејановић)]]''&amp;nbsp;•
''[[Моје цвеће]]''&amp;nbsp;•
''[[Што се чудиш]]''&amp;nbsp;•
''[[Над тобом]]''&amp;nbsp;• 
''[[Српска вила (Драга Дејановић)|Српска вила]]''&amp;nbsp;•
''[[Малом ђаволу]]''&amp;nbsp;•
''[[Певај ми...]]''&amp;nbsp;•
''[[Јесам сретна]]''&amp;nbsp;• 
''[[Што ме гледаш?]]''&amp;nbsp;• 
''[[Певала сам]]''&amp;nbsp;•
''[[Јан Хус (Драга Дејановић)]]''&amp;nbsp;•
''[[За слободом]]</text>
      <sha1>74l8x9z5dwv7i2449idnyynyr9cq5p0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песма прва</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60150</id>
    <revision>
      <id>142519</id>
      <parentid>140104</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T17:30:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Уклоњено преусмерење на [[Пенелопа/Песма прва]]</comment>
      <origin>142519</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="27" sha1="a988bpcd6kyr650b4t4wyzsiwocflez" xml:space="preserve">{{брзо брисање}}</text>
      <sha1>a988bpcd6kyr650b4t4wyzsiwocflez</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Један „превод“ са српскога на „илирски“</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60157</id>
    <revision>
      <id>142518</id>
      <parentid>140180</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T17:30:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Уклоњено преусмерење на [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]</comment>
      <origin>142518</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="27" sha1="a988bpcd6kyr650b4t4wyzsiwocflez" xml:space="preserve">{{брзо брисање}}</text>
      <sha1>a988bpcd6kyr650b4t4wyzsiwocflez</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60158</id>
    <revision>
      <id>142517</id>
      <parentid>140183</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T17:29:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Уклоњено преусмерење на [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]</comment>
      <origin>142517</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="27" sha1="a988bpcd6kyr650b4t4wyzsiwocflez" xml:space="preserve">{{брзо брисање}}</text>
      <sha1>a988bpcd6kyr650b4t4wyzsiwocflez</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шта ће више</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60253</id>
    <revision>
      <id>142516</id>
      <parentid>140494</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T17:29:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Уклоњено преусмерење на [[Шта ћеш више]]</comment>
      <origin>142516</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="27" sha1="a988bpcd6kyr650b4t4wyzsiwocflez" xml:space="preserve">{{брзо брисање}}</text>
      <sha1>a988bpcd6kyr650b4t4wyzsiwocflez</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Сузе (Драга Дејановић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60592</id>
    <revision>
      <id>142533</id>
      <parentid>141773</parentid>
      <timestamp>2026-04-11T07:29:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142533</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3734" sha1="6hi2uvtvif1z5zzmp22ymfoofiy977l" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Сузе
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1863
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
          '''I.'''
Де си, душо,
Ој убаво злато моје,
Санче дивни мога царовања,
Милог девовања!
Око моје тебе тражи —
Свуд’ те тражи.
Тебе нема!
Усред бела љупка дана
Поноћна је тама,
Јер ми нема сунца — ока твога,
Да позлати неба мога,
Да позлати лака крила
Зоринога чеда мила.

Ој, та зора
Кад би знала само,
Какво чедо моје срце љуби,
Не б’ сијала
На том небу тамо,
Већ би дошла, да ми чедо буди,
Да га љуби,
Да му падне на те меке груди,
Па би зора онда
Небо оставила,
А на грудма мога злата
Себи небо саградила,
Рајским цветом окитила,
Па од тога рајског цвета,
Од његова уздисаја
Минуо би санак пусти,
Моје злато — душа моја
Сетила б’ се једном мене,
Сетила б’ се — болно срце моје
Само за њом вене.

          '''II.'''
Ако једном
Зажели ти душа
Мога срца, топла загрљаја,
Мога лика, мога уздисаја,
Ти погледај у то
Плаво небо горе:
Ја сам себи тамо
Сазидала дворе
Све од самих болни уздисаја,
Све од самог тешког јада,
Од смрвљени моји нада,
И од они суза врели,
Што су болно срце моје
Немилосно сагореле;
Па у томе плавом двору
Душа моја измучена
Лежи болна на умору.

Видиш оне
Алемове звезде,
Преко плава двора
Што страшливо језде,
Као да се боје,
К’о да сузе роне,
Те нам тајно шаљу
Слабе зраке своје,
Па у томе зраку
Да нам тајну кажу,
Да нам рајска врата
Отворе у мраку.

То су, душо,
Моје очи мутне,
Исплакане, тебе чекајући —
Већ су усануте.
Тражећ’ тебе, душо,
Твога милог лика,
Одоше ми очи
На све стране света,
Де год има цвећа,
Де год ружа цвета;
Па се онда плавом небу дала,
А на врху мога двора
Јасно затрептала.

Зрак је мио —
Та у њем’ је алем-суза,
Па се топи, па се блиста
Суза она — она иста,
Што је онда затрептала,
Кад је тебе, душо моја,
Дивотнога сагледала,
Кад је прва речца твоја
Са усана кармин-боје
Уграбила, заробила
Ово болно срце моје;
Па сад немам срца више —
Бурне жеље, сузе вреле
У вечност га одпратише.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 30. јун 1863. Број 26. Година IV, стр. 401-402.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>6hi2uvtvif1z5zzmp22ymfoofiy977l</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>30. новембар</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60630</id>
    <revision>
      <id>142534</id>
      <parentid>141957</parentid>
      <timestamp>2026-04-11T07:36:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Усклађено са извором</comment>
      <origin>142534</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3192" sha1="siw6zjzvfwu89ex856hdb22doerfgud" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= 30. новембар
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1863
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Зора млада родила се
Иза оне чарне горе,
Својим оком — сунцем јарким
Поздравила млоге дворе.
Беле дворе, србске станке,
Цркву свету и олтаре
Окитили србски синци
Са најлепшом китом цвећа:
Старом славом Немањића.

Двор до двора поносито
Чак до неба диже сʼ плава;
Србског тића крило вито,
Србско чедо туда спава.
На криоцу мајка мила
Нија своје суво злато,
Опија га старом славом,
Па му диже лака крила,
Да полети небу плавом.

Крсташ барјак — србска слава
На двору се сада вије,
А у двору србског рода
Племенито срце бије.
За род бије, сунце грије
Са јуначки свети груди,
Те србињску децу храбру
Грли, љуби, из сна буди.

Поранио србски соко,
Погледао небу горе;
Ал’ је зора већ одавна
Позлатила њему дворе.
Ћути зора… србски брале

Левом руком срце стеже,
А са десном пушке мале…
Пуче пушка — зора свану,
Јарко сунце небу плану.

Ова земља — слава стара
Угледала бела дана,
Јарка сунца — господара,
Милу слику божјег дара.
Дан је овај дан слободе:
Заблисташе оштре ђорде,
Самокопке пушке мале,
Од себе су ватру дале.

Завекнуо синџир тешки,
Раскину га срце смело;
Срце смело, дух витешки,
Србину је славу дало.
Све, што Србин ту имаде,
Светом крвљу купивʼо је,
Та све своје за род даде,
Све за име најсветије,
За јуначки образ свој.

Изгинуше србски тићи,
Вредни синци домовине,
Као врли Југовићи,
Сви за веру брат до брата,
Бранећʼ свето србског раја,
Бранећʼ цветак нашег краја,
Бранећʼ мајку, сеју, мило —
Сви су за то — сви помрли,
За крст часни крв пролили,
За јуначку брану своју.
     ''У Београду.''
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 13. јануар 1863. Број 2. Година IV, стр. 17.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>siw6zjzvfwu89ex856hdb22doerfgud</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Неколико рјечи на Велики петак браћи и милом народу српском</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60715</id>
    <revision>
      <id>142536</id>
      <parentid>142427</parentid>
      <timestamp>2026-04-11T08:12:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142536</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="23957" sha1="1gkgehq5oobudq7i4uvcmlssc5hxcia" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Неколико рјечи на Велики петак браћи и милом народу српском
| одељак=
| аутор= Васа Пелагић
| година= 1871
| белешке=
}}
​{{gap}}Данас, на велики петак, удаљенога од драге слободе српске и уједињења српског, силне ме мисли облијећу, језа ме попада и хладни трнци кроз тјело пролазе, слушајући приче јеванђелске о страдању спаса Исуса Христа, које приче још више пријањају за човека када то страдање спаситељево упореди са страдањем, патњама и бједама премилог нам народа српског, што ће сваку душу Србинову потрести само ако помњиво ово разлагање до краја пратио буде.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Ох, боже! ох, поштени чланови човечанства! да ли има на земљи поштене душе, која данас тужила не би; видећи ђе од грозних мука а од злоће подлих мрачњака и себичњака издише на крсту разапет онај свети узор човечанства, који је дошао да раздере црну и паклену завјесу мрака и предрасуда, и да сатре и уништи власт и силу „ђавола”, то јест, деспотизма и апсолутизма; а на мјесто тога да подигне и риспостре свјетило: истине и правде, слободе и братства, љубави и јединства, врлине и милосрђа, узоритости и снисхођења.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Слава дуготрпљењу твојему спасе!&lt;br /&gt;
​{{gap}}Расуђујући дакле о страдању и догађајима Христовим држим за потребно, по ради веће успомене, да то његово страдање и догађаје са страдањем и догађајима народа српског упоредим; јер судбина и историја народа српског у свему се готово са историјом христових страдања слаже, као што ћемо из ових навода видети и уверит и се:&lt;br /&gt;
​{{gap}}Исус Христос, прије осамнајест и пОО вјекова, на данашњи дан, за правду и истину, слободу и једнакост, ужасно је страдао, а и наш народ српски због тих истих начела ево ће скоро пет стотина година бити, још чемерније муке подноси и трпи. Христа спаситеља подле душе бише и гонише, мучише и ругаше му се, а таква иста судбина и Србина је кроз пет вјекова сналазила и дане живота народњег ужасно кињила. Њега на данашњи дан паклене душе као најгорега зликовца на крсту разапеше, на коме издишући говораше: „боже, боже мој, зар си ме оставио?” завршујући те вапаје: „нека буде света воља твоја”. Тако исто заклети непријатељи српства, насилници и бешчовечници разапеше, то јест, раздјелише, и разпарчаше вјерозаконо и политично на неколико дјелова премили нам род српски, па због тога он од великих јада бјежао је по туђим земљама и крио се од злотвора по шумама и пећинама мрачним, где је у горкој тузи нарицао плачући: „боже, боже, зар си нас оставио?” Па и опет већи део оставши вјеран вјери и народности​ својих прађедова, храбрио је самога себе надом на бољу будућност, у главноме ослањајући се на бога, то јест, на своје право, вазда готово блажећи се у страдању своме са рјечма: „нека буде света воља божија.” Христа прободоше копљем онако на крсту распетог, појећи га једом, а и Србина су злотвори његови гонећи га на кулук и у војску, да бије непријатељевог непријатеља, били бодом и ханџаром и пробадали ђецу у женама, напајајући их духом туђе вјере и народности; али и опет Србин је живот свој сачувао и у већини правим чистим Србином остао. Христа из посмјевке и унижења неприродним именом „царем јудејским” називаху, и у мјесто круне трнов вјенац на главу метаху. И Србин за његову искреност и јуначка дјела, што их завојевачу и душманину своме учини, у мјесто заслуга својих називан је другим неприродним именом, као: „илиром, вендом, рацијаном, рацом, грко-неунијатом, оријенталцем, буњевцем, бошњаком, шизматиком, влахом”, итд. која неприродна имена и саме ћесарске повеље наметаху нам у мјесто вазљубљеног нам имена народног, са том намјером да би тиме наше старо, прађедовско народно име, Србин, уништили; јер сви злотвори наши — који су, добро их знамо — нерадо су име Србин и српство гледали и слушали.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Христос умире на крсту од грозних мука, но и опет из мртвих васкршава и гонитеље своје тиме побеђује. И Србин је до тога долазио био да се са лица земље искорени и уништи од грдних невоља и навале нашијех злотвора, али они честити и свети остатци који духом не клонуше, бораху се с мачем у десници противу оних који жестоко наваљиваху да Србина, српску народност и његов слободни и јуначки дух коначно униште и упропасте. Они дивни борци не само што непријатеље од подле намјере одбијаху, него тим јуначким радом у млађем нараштају пробуђиваху ватрену љубав према народности, вјери и слободи златној. Дјела њихова јуначка сачуваше Црну Гору у независности од туђинаца, сачуваше најдрагоценији камен круне некадашње, у душманске да не падне руке. Одважни дух светих павших бораца за слободу српства и садањој кнежевини Србији извојевао је темељ за славу и слободу.&lt;br /&gt;​
Ученици, то јест, апостоли Христови пошље васкрсења његовог очеличише духове и карактере своје примјером распетог на крсту, те са ужасним пожртвовањем себе самих и дивном ревношћу иронијеше по свјету начела и науку за коју он — Христос — смртном жртвом постаде. И српски борци од младог нараштаја, подобно апостолима проносећи свјетило јеванђелске истине и правде, братства и јединства, слободе и напретка по свима крајевима и сталежима српства, радили су, раде и радиће с народом а за народ док остваре тежње свеколиког српства, знајући да без жртве, страдања и бједе и нема живота ни славне побједе. Христос дакле и ако је тако страдао, поруге трпео и као највећи злочинац на крсту осуђен и распет био, најгрознијом смрћу умревши, али баш тиме као и са својим ускрснућем још више је прославио себе и своју науку и за њу придобио дивне поборнике. Тако исто и народ српски прошавши кроз огањ и мач чемерних искушења, није пропао, него је се још већма прославио, од неких мана очистио и дивну науку из оних јада поцрпео, са којом данас две кнежевине српске са поносом народњег достојанства по свјету гледају, трудећи се да корачају до своје природне мете. Данас народ наш српски, и слободни и неслободни, научен искушењем и страдањем, а опојен духом садањег времена, више него икада досада жуди, осјећа и требује потпуне слободе, правде, српскога јединства и свјетлости моћне науке. Српство данас дубоко схвата да је слобода украс човечанства, почем се у њој најлакше и најпоузданије долази до свега онога што народе, као и поједине грађане узвишава, прославља и усрећава. Данас зна српство да тамо ће гођ сила и неправда, то јест тиранизам царствује све је као стјешњено, затворено, стегнуто, увезано и притиснуто због чега све мора бити: увело, жуто, потмуло, недорасло, квржњаво, изопачено и болешливог изгледа, које недошавши до своје праве мете гаси се, гине и пропада. Данас готово сво српство зна а труди се и више дознати, да они народи, који самостално потпуна права и свету слободу не уживају, за прави човечански живот не знају, но​[Страна 13]​живе као нека бјесомучна створења, у јаду и мраку, а ја ти, роде мили, уз то твоје знање и поимање још и то кажем, што св. писмо говори, да опстоји ад, то јест пакао, у ком ће се пакосне, неправедне и грјешне душе људске и пошле смрти мучити, велим ти, да за свјестне људе и врле грађане народа не може бити горега пакла ни код ђаволског цара вехелзевула — ако тај доиста опстоји — (Спаситељ свјета Исус Христос разумевао је под именом ђавола: пакостне, неправедне, безсвјестне и немилосрдне, покварене људе,) — но што је јадном људству и бједним народима, који се под тиранском и апсолутном владом налазе, као што је бједној браћи нашој у душманским и туђим рукама? јер народу, што се под таквом владом налази, не да се да живи за себе и за неку вишу цјел људску, него само за вољу и насладу својих нечовјечних господара, који мисле да је народ по ради њих створен, а не ће да знају, хрђа их убила! да је народ природно и божије имање по ради неке узвишеније сврхе саздан, а не ради срамног другом робовања, као и то што не ће да чују да су они за управитеље земље и народа дошли, по ради среће, благостања и унапређења народњег а не ради своје насладе, самовољства и себичности. Данас и потлачени делови српства, страдајући у душманским рукама дубоко схватају дивну важност слободе, напретка и свег српског јединства. Осим свега наведеног народ наш са тугом у срцу разуме поругу што му злотори за његове крвљу стечене новце не допуштају храмове божије — цркве — и храмове народног унапређења — школе — по својој вољи подизати и у њима по духу вјека и народних потреба просвећивати се; разуме народ притисак душманских налога, по којима му се забрањује новине, књиге и повремена издања добијати и читати, што у просвећеније браће и хришћана излазе; забрањује нам се са слободном једнокрвном браћом нашом састајати се, мјешати и договорити; забрањује нам се предрагим народним именом српским називати; не допушта нам се честите, ваљане и родољубиве учитеље и свештенике имати нити се за њихова погажена права заузети кад пострадају; не допушта нам се народну историју​[Страна 14]​учити, која је за сваки народ светиња; не даје нам се право на своме језику у суду говорити и пресуде и решења добијати; немамо јемства личне сигурности ни као стадо у друштву курјака; стаје нам се на пут јавно слати синове и сроднике на науке једнокрвној слободној браћи; не допушта нам се читаонице и књижнице по вољи оснивати, што су толико потребите за развиће народно; забрањује нам се јавна удруживања и предавања као и слободна, родољубива, праведна и истинска рјеч; нисмо сигурни са нашим животом и имањем ни у дому ни у путу; не смемо ни саме хаљине — одјећу — по духу времена и својој вољи носити, нити домове за радњу и станишта по потреби правити; не смемо јавно црквене и народне светковине прослављати по обичају наших прађедова; не смемо законити обичај, свадбу и вјенчање дању свјету на видику чинити, но то вршимо ноћу као да нешто крадемо; не допушта нам се да руковође народне своје из свога народа и по вољи бирамо, него нам се намећу на силу они што су вјерни „корану“, трбуху и орденима, а не народу, позиву и јеванђељу; не дају нам се за црквене поглаваре људи од карактера и савјести, него вјерне слуге падише својега, који полажу душу све и сва за новце, ордене и хатове а не за овце стада свога, чијом се они крвљу хране; не да нам се право да можемо бар нешто сами за себе радити као народ, и као чланови државе, којој грдне дације дајемо, него нам на силу за наше заступнике у судове и „меџлисе“ оне постављају, који умију брже „темена“ учинити, у скутове љубити, у суду спавати и „Евет ефендум“ казати, и што брже ударати свој потпис на разна рјешења, не питајући и не знајући шта пише и за кога гласи то рјешење. На кратко рећи: ми смо на жалост и срамоту нашу јоште робље душманина свога, па још и онима што Христа не знају, који све и сва чинише и чине да нас још и душевним робовима учине, на срамоту хришћанске Јевропе. Тако ето страда сиротиња раја од крштених и некрштених Турака, што иде не само њој, но и свему српству на срам и поругу, које више трпети не можемо и не смјемо. О, Србине, брате! кад си у стању био толико се вјекова борити, страдати и трпети па​[Страна 15]​и опет у већини сачувати част и достојанство народњег поноса, сјети се данашњег Христова и твога распела, што си политично на четверо разкомадан; сјети се благословених начела садањега вјека и науке; сјети се важности свеколиког српског ослобођења и уједињења: те се јуначки лати слободне рјечи а уз рјеч и мача и оружја, борити се са срцем јуначким за слободу свеколиког народа и за славу свога имена, јер дуго нам је трајао велики петак, дуго је трајало разпело и ропство народно, јер стидно је, грјешно и срамно да више у вјеку слободе и напретка, јединства и стварности ма коме робом будеш а још црње и горе тиранину клетом, који те као вјечити непријатељ с лица земље истребити жели, и над којим си још одавно достојнији пре да њему господариш, него да он теби. Само ти одважно почети треба, Србине, борбу за свето ослобођење српства и страдалног на југу Јевропе хришћанства, пак је твоја побједа, јер од једног сложног удара твога пасти мора трула и без наде оставша Турска, почем су је страшни болови тако испијали и изнурили, да се само још о вјештој медецини подлих туркофила и крштених Турака држи. Сусједна браћа, Срби, које исте ране тиште, братски ће ти у помоћ притећи и успјех уско-​[Страна 16]​рити, а млада Јевропа у интересу човечанства, напретка хришћанства не ће више допустити туркофилима борити се противу страдалног хришћанства. Не чекај више, Србине, да ти султани турски и хришћански слободу поклањају или на њу одобрење дају, које нигда из личних и себичних интереса учинити не ће. Утуви осведочену истину Србине, да се слобода не поклања но силом отима, а од Турчина још лакше ју је отети, почем ће и сами мухамедовци уз нас пристати, јер и њима је дошла у подгрлац душа, тако да на све стране и у Малој Азији говоре: „блажени они који у рату одбегну“, јер веле, немамо се за кога бити, почем ће свака влада, ма чија била, од цариградске боља бити. Даклем, напрјед Србе, с нама је бог! а и сав поштени хришћански род. Сложно ступај, попјевајући: „Кој' слободу свету љуби, руку руци дај! „Па хајд тамо ђе се чује ропски уздисај!“ Да б' нам српство сједињено било као рај. Желим и жудим брате, Србине, да нам скоро премили род ускрсне како у савршеној слободи и општој заједници српства, тако и у сваком погледу унапређења, узоритости, славе, и свих човечанских врлина.

== Извор ==
Млада Србадија, 10. април 1871. Бр. 7. Година II, стр. 97-100.

{{ЈВ-аутор|Васа Пелагић|1899}}</text>
      <sha1>1gkgehq5oobudq7i4uvcmlssc5hxcia</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142537</id>
      <parentid>142536</parentid>
      <timestamp>2026-04-11T08:13:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>142537</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="23961" sha1="5bfm4vuldcoe50o1vq34ryup4c71fnx" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Неколико рјечи на Велики петак браћи и милом народу српском
| одељак=
| аутор= Васа Пелагић
| година= 1871
| белешке=
}}
​{{gap}}Данас, на велики петак, удаљенога од драге слободе српске и уједињења српског, силне ме мисли облијећу, језа ме попада и хладни трнци кроз тјело пролазе, слушајући приче јеванђелске о страдању спаса Исуса Христа, које приче још више пријањају за човека када то страдање спаситељево упореди са страдањем, патњама и бједама премилог нам народа српског, што ће сваку душу Србинову потрести само ако помњиво ово разлагање до краја пратио буде.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Ох, боже! ох, поштени чланови човечанства! да ли има на земљи поштене душе, која данас тужила не би; видећи ђе од грозних мука а од злоће подлих мрачњака и себичњака издише на крсту разапет онај свети узор човечанства, који је дошао да раздере црну и паклену завјесу мрака и предрасуда, и да сатре и уништи власт и силу „ђавола”, то јест, деспотизма и апсолутизма; а на мјесто тога да подигне и риспостре свјетило: истине и правде, слободе и братства, љубави и јединства, врлине и милосрђа, узоритости и снисхођења.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Слава дуготрпљењу твојему спасе!&lt;br /&gt;
​{{gap}}Расуђујући дакле о страдању и догађајима Христовим држим за потребно, по ради веће успомене, да то његово страдање и догађаје са страдањем и догађајима народа српског упоредим; јер судбина и историја народа српског у свему се готово са историјом христових страдања слаже, као што ћемо из ових навода видети и уверит и се:&lt;br /&gt;
​{{gap}}Исус Христос, прије осамнајест и пОО вјекова, на данашњи дан, за правду и истину, слободу и једнакост, ужасно је страдао, а и наш народ српски због тих истих начела ево ће скоро пет стотина година бити, још чемерније муке подноси и трпи. Христа спаситеља подле душе бише и гонише, мучише и ругаше му се, а таква иста судбина и Србина је кроз пет вјекова сналазила и дане живота народњег ужасно кињила. Њега на данашњи дан паклене душе као најгорега зликовца на крсту разапеше, на коме издишући говораше: „боже, боже мој, зар си ме оставио?” завршујући те вапаје: „нека буде света воља твоја”. Тако исто заклети непријатељи српства, насилници и бешчовечници разапеше, то јест, раздјелише, и разпарчаше вјерозаконо и политично на неколико дјелова премили нам род српски, па због тога он од великих јада бјежао је по туђим земљама и крио се од злотвора по шумама и пећинама мрачним, где је у горкој тузи нарицао плачући: „боже, боже, зар си нас оставио?” Па и опет већи део оставши вјеран вјери и народности​ својих прађедова, храбрио је самога себе надом на бољу будућност, у главноме ослањајући се на бога, то јест, на своје право, вазда готово блажећи се у страдању своме са рјечма: „нека буде света воља божија.” Христа прободоше копљем онако на крсту распетог, појећи га једом, а и Србина су злотвори његови гонећи га на кулук и у војску, да бије непријатељевог непријатеља, били бодом и ханџаром и пробадали ђецу у женама, напајајући их духом туђе вјере и народности; али и опет Србин је живот свој сачувао и у већини правим чистим Србином остао. Христа из посмјевке и унижења неприродним именом „царем јудејским” називаху, и у мјесто круне трнов вјенац на главу метаху. И Србин за његову искреност и јуначка дјела, што их завојевачу и душманину своме учини, у мјесто заслуга својих називан је другим неприродним именом, као: „илиром, вендом, рацијаном, рацом, грко-неунијатом, оријенталцем, буњевцем, бошњаком, шизматиком, влахом”, итд. која неприродна имена и саме ћесарске повеље наметаху нам у мјесто вазљубљеног нам имена народног, са том намјером да би тиме наше старо, прађедовско народно име, Србин, уништили; јер сви злотвори наши — који су, добро их знамо — нерадо су име Србин и српство гледали и слушали.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Христос умире на крсту од грозних мука, но и опет из мртвих васкршава и гонитеље своје тиме побеђује. И Србин је до тога долазио био да се са лица земље искорени и уништи од грдних невоља и навале нашијех злотвора, али они честити и свети остатци који духом не клонуше, бораху се с мачем у десници противу оних који жестоко наваљиваху да Србина, српску народност и његов слободни и јуначки дух коначно униште и упропасте. Они дивни борци не само што непријатеље од подле намјере одбијаху, него тим јуначким радом у млађем нараштају пробуђиваху ватрену љубав према народности, вјери и слободи златној. Дјела њихова јуначка сачуваше Црну Гору у независности од туђинаца, сачуваше најдрагоценији камен круне некадашње, у душманске да не падне руке. Одважни дух светих павших бораца за слободу српства и садањој кнежевини Србији извојевао је темељ за славу и слободу.&lt;br /&gt;​
Ученици, то јест, апостоли Христови пошље васкрсења његовог очеличише духове и карактере своје примјером распетог на крсту, те са ужасним пожртвовањем себе самих и дивном ревношћу иронијеше по свјету начела и науку за коју он — Христос — смртном жртвом постаде. И српски борци од младог нараштаја, подобно апостолима проносећи свјетило јеванђелске истине и правде, братства и јединства, слободе и напретка по свима крајевима и сталежима српства, радили су, раде и радиће с народом а за народ док остваре тежње свеколиког српства, знајући да без жртве, страдања и бједе и нема живота ни славне побједе. Христос дакле и ако је тако страдао, поруге трпео и као највећи злочинац на крсту осуђен и распет био, најгрознијом смрћу умревши, али баш тиме као и са својим ускрснућем још више је прославио себе и своју науку и за њу придобио дивне поборнике. Тако исто и народ српски прошавши кроз огањ и мач чемерних искушења, није пропао, него је се још већма прославио, од неких мана очистио и дивну науку из оних јада поцрпео, са којом данас две кнежевине српске са поносом народњег достојанства по свјету гледају, трудећи се да корачају до своје природне мете. Данас народ наш српски, и слободни и неслободни, научен искушењем и страдањем, а опојен духом садањег времена, више него икада досада жуди, осјећа и требује потпуне слободе, правде, српскога јединства и свјетлости моћне науке. Српство данас дубоко схвата да је слобода украс човечанства, почем се у њој најлакше и најпоузданије долази до свега онога што народе, као и поједине грађане узвишава, прославља и усрећава. Данас зна српство да тамо ће гођ сила и неправда, то јест тиранизам царствује све је као стјешњено, затворено, стегнуто, увезано и притиснуто због чега све мора бити: увело, жуто, потмуло, недорасло, квржњаво, изопачено и болешливог изгледа, које недошавши до своје праве мете гаси се, гине и пропада. Данас готово сво српство зна а труди се и више дознати, да они народи, који самостално потпуна права и свету слободу не уживају, за прави човечански живот не знају, но​[Страна 13]​живе као нека бјесомучна створења, у јаду и мраку, а ја ти, роде мили, уз то твоје знање и поимање још и то кажем, што св. писмо говори, да опстоји ад, то јест пакао, у ком ће се пакосне, неправедне и грјешне душе људске и пошле смрти мучити, велим ти, да за свјестне људе и врле грађане народа не може бити горега пакла ни код ђаволског цара вехелзевула — ако тај доиста опстоји — (Спаситељ свјета Исус Христос разумевао је под именом ђавола: пакостне, неправедне, безсвјестне и немилосрдне, покварене људе,) — но што је јадном људству и бједним народима, који се под тиранском и апсолутном владом налазе, као што је бједној браћи нашој у душманским и туђим рукама? јер народу, што се под таквом владом налази, не да се да живи за себе и за неку вишу цјел људску, него само за вољу и насладу својих нечовјечних господара, који мисле да је народ по ради њих створен, а не ће да знају, хрђа их убила! да је народ природно и божије имање по ради неке узвишеније сврхе саздан, а не ради срамног другом робовања, као и то што не ће да чују да су они за управитеље земље и народа дошли, по ради среће, благостања и унапређења народњег а не ради своје насладе, самовољства и себичности. Данас и потлачени делови српства, страдајући у душманским рукама дубоко схватају дивну важност слободе, напретка и свег српског јединства. Осим свега наведеног народ наш са тугом у срцу разуме поругу што му злотори за његове крвљу стечене новце не допуштају храмове божије — цркве — и храмове народног унапређења — школе — по својој вољи подизати и у њима по духу вјека и народних потреба просвећивати се; разуме народ притисак душманских налога, по којима му се забрањује новине, књиге и повремена издања добијати и читати, што у просвећеније браће и хришћана излазе; забрањује нам се са слободном једнокрвном браћом нашом састајати се, мјешати и договорити; забрањује нам се предрагим народним именом српским називати; не допушта нам се честите, ваљане и родољубиве учитеље и свештенике имати нити се за њихова погажена права заузети кад пострадају; не допушта нам се народну историју​[Страна 14]​учити, која је за сваки народ светиња; не даје нам се право на своме језику у суду говорити и пресуде и решења добијати; немамо јемства личне сигурности ни као стадо у друштву курјака; стаје нам се на пут јавно слати синове и сроднике на науке једнокрвној слободној браћи; не допушта нам се читаонице и књижнице по вољи оснивати, што су толико потребите за развиће народно; забрањује нам се јавна удруживања и предавања као и слободна, родољубива, праведна и истинска рјеч; нисмо сигурни са нашим животом и имањем ни у дому ни у путу; не смемо ни саме хаљине — одјећу — по духу времена и својој вољи носити, нити домове за радњу и станишта по потреби правити; не смемо јавно црквене и народне светковине прослављати по обичају наших прађедова; не смемо законити обичај, свадбу и вјенчање дању свјету на видику чинити, но то вршимо ноћу као да нешто крадемо; не допушта нам се да руковође народне своје из свога народа и по вољи бирамо, него нам се намећу на силу они што су вјерни „корану“, трбуху и орденима, а не народу, позиву и јеванђељу; не дају нам се за црквене поглаваре људи од карактера и савјести, него вјерне слуге падише својега, који полажу душу све и сва за новце, ордене и хатове а не за овце стада свога, чијом се они крвљу хране; не да нам се право да можемо бар нешто сами за себе радити као народ, и као чланови државе, којој грдне дације дајемо, него нам на силу за наше заступнике у судове и „меџлисе“ оне постављају, који умију брже „темена“ учинити, у скутове љубити, у суду спавати и „Евет ефендум“ казати, и што брже ударати свој потпис на разна рјешења, не питајући и не знајући шта пише и за кога гласи то рјешење. На кратко рећи: ми смо на жалост и срамоту нашу јоште робље душманина свога, па још и онима што Христа не знају, који све и сва чинише и чине да нас још и душевним робовима учине, на срамоту хришћанске Јевропе. Тако ето страда сиротиња раја од крштених и некрштених Турака, што иде не само њој, но и свему српству на срам и поругу, које више трпети не можемо и не смјемо. О, Србине, брате! кад си у стању био толико се вјекова борити, страдати и трпети па​[Страна 15]​и опет у већини сачувати част и достојанство народњег поноса, сјети се данашњег Христова и твога распела, што си политично на четверо разкомадан; сјети се благословених начела садањега вјека и науке; сјети се важности свеколиког српског ослобођења и уједињења: те се јуначки лати слободне рјечи а уз рјеч и мача и оружја, борити се са срцем јуначким за слободу свеколиког народа и за славу свога имена, јер дуго нам је трајао велики петак, дуго је трајало разпело и ропство народно, јер стидно је, грјешно и срамно да више у вјеку слободе и напретка, јединства и стварности ма коме робом будеш а још црње и горе тиранину клетом, који те као вјечити непријатељ с лица земље истребити жели, и над којим си још одавно достојнији пре да њему господариш, него да он теби. Само ти одважно почети треба, Србине, борбу за свето ослобођење српства и страдалног на југу Јевропе хришћанства, пак је твоја побједа, јер од једног сложног удара твога пасти мора трула и без наде оставша Турска, почем су је страшни болови тако испијали и изнурили, да се само још о вјештој медецини подлих туркофила и крштених Турака држи. Сусједна браћа, Срби, које исте ране тиште, братски ће ти у помоћ притећи и успјех уско-​[Страна 16]​рити, а млада Јевропа у интересу човечанства, напретка хришћанства не ће више допустити туркофилима борити се противу страдалног хришћанства. Не чекај више, Србине, да ти султани турски и хришћански слободу поклањају или на њу одобрење дају, које нигда из личних и себичних интереса учинити не ће. Утуви осведочену истину Србине, да се слобода не поклања но силом отима, а од Турчина још лакше ју је отети, почем ће и сами мухамедовци уз нас пристати, јер и њима је дошла у подгрлац душа, тако да на све стране и у Малој Азији говоре: „блажени они који у рату одбегну“, јер веле, немамо се за кога бити, почем ће свака влада, ма чија била, од цариградске боља бити. Даклем, напрјед Србе, с нама је бог! а и сав поштени хришћански род. Сложно ступај, попјевајући: „Кој' слободу свету љуби, руку руци дај! „Па хајд тамо ђе се чује ропски уздисај!“ Да б' нам српство сједињено било као рај. Желим и жудим брате, Србине, да нам скоро премили род ускрсне како у савршеној слободи и општој заједници српства, тако и у сваком погледу унапређења, узоритости, славе, и свих човечанских врлина.

== Извор ==
''Млада Србадија'', 10. април 1871. Бр. 7. Година II, стр. 97-100.

{{ЈВ-аутор|Васа Пелагић|1899}}</text>
      <sha1>5bfm4vuldcoe50o1vq34ryup4c71fnx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Сентомашка беседа у Новом Саду</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60722</id>
    <revision>
      <id>142489</id>
      <timestamp>2026-04-10T14:29:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Сентомашка беседа у Новом Саду | одељак= | аутор= Драга Димитријевић Дејановић | година= 1863 | белешке= }} {{gap}}На сретеније дадоше нам врли наши Сентомашани у Новом Саду једну беседу у корист србском народно…</comment>
      <origin>142489</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8106" sha1="3xdkqhuphydhanqjci9mv5ql9ha206h" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Сентомашка беседа у Новом Саду
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1863
| белешке=
}}
{{gap}}На сретеније дадоше нам врли наши Сентомашани у Новом Саду једну беседу у корист србском народном позоришту.
​Лепа ова и племенита забава за цело ће остати сваком, који је на њој био, као златна успомена; беше то права србска забава.
​Најпре је хор одпевао „Црногорку“ од Ђ. Јакшића.
​Г. Јован Николић Цавер, наш врли Србобранац, одсвирао је један Листов комад са похвалном вештином.
​Али с особитом похвалом ваља споменути онај сватовац, што га је сентомашки гајдаш Марко Страјињин одсвирао. Као неком чаролијом опио је и занео слушаоце. Ко би рекао, да ова народна свирка може имати таке моћи; а она је кадра потрести у Србина срце већма, но ишта друго!
​Гајдаша су некоји „отменији“ кругови све до скора презирали и готово се стидили своје лепе народне свирке, немислећи, да своје од себе отурујући сами себе понижавају. Хвала Богу, сада је мало боље. Свест народна почела се и онде будити, где је досада у мртвом сану била. Многа наша Србкиња оставила је туђу књигу, пак обгрлила своју народну, која је научи љубити своју народност и поносити се народним обичајима. Јесте, селе, обрати срце своје тужном оном пољу, пољу Косову, слушај тајне уздахе танких жица јавор-гусала, пак их урежи дубоко у то твоје срдашце; слушај их, разуми и запамти, да их после приповедиш чеду твом и унуку, да им још у колевци опијеш срца чистим родољубљем, да их научиш и покажеш им све народне врлине. Потруди се, србска селе, да ти чедо постане племенити цветак из србске градине; покажи се, да си вредна сеја врлих србских синова, да си вредна Србкињом се назвати. Љуби србство, љуби род свој, као што љубиш очи своје, живот свој.
​Први пут усудисмо се данас увести народну ову свирку у беседе. Благо нама, кад се више свога нестидимо! Евала Србобранцима, што они тај корак пре свију учинише. —
​Мала Милица Николића Цаверова, тај стручак бајне ружице, однегован србским слободним задахом, опојен чистом росом србскога неба, тај мили цветак из србске градине, тај мали небески анђелак, причала нам је лепу песму Стевана Владислава Каћанскога Сентомашанина: „Ој облаци,“ и то са таким осећањем, да се свачије срце заиграти морало од веље радости, а суза се и нехотице подкрала из пламтећег ока; ту сузу истера превелика милина. Малена Србкиња, нежном анђелку равна, показа се на небу правога родољубља, па нас зове, да будемо прави Срби, праве Србкиње. Јеси л’ чула, јеси л’ запамтила тај позив, лепа Србкињо? Јеси л’ вид’ла ону чистоту на оном анђелском србском лику, како се блистала, као зрачак рађајуће се зоре? Ти си је видела, ту малу мирисаву ружицу, како лепа, како дивотна беше у оном заносу, како јој гореше бајни образчићи од силнога осећања. Мила моја сејо србска! Узми примера са тог малог анђелчета, љуби род свој, буди права Србкиња, буди готова увек све своје жртвовати за најсветије — за име србско! Та љубав, пуна племенитости, сравниће те небесном анђелу, сравниће те убавом мирисавом цветку. Ја се уздам, Србкињо, у тебе, као што се дан на светлост узда; помози, дај снаге србском соколу!
​Докле је Србина и имена његова, вечито ће се спомињати као златна успомена малена наша Србкиња Милица. Живила нам дуго, на дику и понос наш! Она ће нам увек бити дичан урес. Нека само остане заданута чистим родољубљем, нека свагда дише србским ваздухом. Живила наша мала Србкињица! —
​Капелмајстор народнога позоришта, г. Лифка, осведочио је своје учешће, одсвиравши уз оркестар на флаути један прекрасан комад.
​Г. Ђура Вукићевић изговорио нам је са обчинљивим изразом лепу песму Ђ. Јакшића „Искушеника.“ Г. Вукићевић увек је био међу првима, где се тицало опште народне ствари. Ми сви велике наде имамо у њега. Живио!
​Гајдаш Марко Страјињин још нам једанпут изађе, да нам одсвира коло наше. Милина нам испуни срце, ноге заиграше, очи севнуше пламеном одушевљења и радости.
​Беседа се завршила хором „Наша домовина“.
​После беседе била је игранка, одпочета бачванским колом, а завршена сремачким колом.
​Шта знам још казати о нашим Србобранцима? Та они су већ толико пута образ осветлали, они су већ толико пута засведочили, како им срце бије за србство — та крв је највеће сведочанство! Небо и земља нема имена, којим би их ми морали називати — та они су срце наше! Живили!

== Извор ==
''Даница'', 10. фебруара 1863. Бр. 6. Година IV, стр. 95-97. 

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>3xdkqhuphydhanqjci9mv5ql9ha206h</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142491</id>
      <parentid>142489</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T14:49:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142491</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8332" sha1="9yr8q9yn6r7k03gdf0vau1p2sjyshv4" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Сентомашка беседа у Новом Саду
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1863
| белешке=
}}
{{gap}}На сретеније дадоше нам врли наши Сентомашани у Новом Саду једну беседу у корист србском народном позоришту.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Лепа ова и племенита забава за цело ће остати сваком, који је на њој био, као златна успомена; беше то права србска забава.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Најпре је хор одпевао „Црногорку” од Ђ. Јакшића.&lt;br /&gt;
​{{gap}}''Г. Јован Николић Џавер'', наш врли Србобранац, одсвирао је један Листов комад са похвалном вештином.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Али с особитом похвалом ваља споменути онај ''сватовац'', што га је сентомашки ''гајдаш Марко Страјињин'' одсвирао. Као неком чаролијом опио је и занео слушаоце. Ко би рекао, да ова народна свирка може имати таке моћи; а она је кадра потрести у Србина срце већма, но ишта друго!&lt;br /&gt;
​{{gap}}Гајдаша су некоји „отменији” кругови све до скора презирали и готово се стидили своје лепе народне свирке, немислећи, да своје од себе отурујући сами себе понижавају. Хвала Богу, сада је мало боље. Свест народна почела се и онде будити, где је досада у мртвом сану била. Многа наша Србкиња оставила је туђу књигу, пак обгрлила своју народну, која је научи љубити своју народност и поносити се народним обичајима. Јесте, селе, обрати срце своје тужном оном пољу, пољу Косову, слушај тајне уздахе танких жица јавор-гусала, пак их урежи дубоко у то твоје срдашце; слушај их, разуми и запамти, да их после приповедиш чеду твом и унуку, да им још у колевци опијеш срца чистим родољубљем, да их научиш и покажеш им све народне врлине. Потруди се, србска селе, да ти чедо постане племенити цветак из србске градине; покажи се, да си вредна сеја врлих србских синова, да си вредна Србкињом се назвати. Љуби србство, љуби род свој, као што љубиш очи своје, живот свој.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Први пут усудисмо се данас увести народну ову свирку у беседе. Благо нама, кад се више свога нестидимо! Евала Србобранцима, што они тај корак пре свију учинише. —&lt;br /&gt;
​{{gap}}Мала ''Милица Николића Џаверова'', тај стручак бајне ружице, однегован србским слободним задахом, опојен чистом росом србскога неба, тај мили цветак из србске градине, тај мали небески анђелак, причала нам је лепу песму ''Стевана Владислава Каћанскога'' Сентомашанина: „Ој облаци,” и то са таким осећањем, да се свачије срце заиграти морало од веље радости, а суза се и нехотице подкрала из пламтећег ока; ту сузу истера превелика милина. Малена Србкиња, нежном анђелку равна, показа се на небу правога родољубља, па нас зове, да будемо прави Срби, праве Србкиње. Јеси л’ чула, јеси л’ запамтила тај позив, лепа Србкињо? Јеси л’ вид’ла ону чистоту на оном анђелском србском лику, како се блистала, као зрачак рађајуће се зоре? Ти си је видела, ту малу мирисаву ружицу, како лепа, како дивотна беше у оном заносу, како јој гореше бајни обрашчићи од силнога осећања. Мила моја сејо србска! Узми примера са тог малог анђелчета, љуби род свој, буди права Србкиња, буди готова увек све своје жртвовати за најсветије — за име србско! Та љубав, пуна племенитости, сравниће те небесном анђелу, сравниће те убавом мирисавом цветку. Ја се уздам, Србкињо, у тебе, као што се дан на светлост узда; помози, дај снаге србском соколу!&lt;br /&gt;
​{{gap}}Докле је Србина и имена његова, вечито ће се спомињати као златна успомена малена наша Србкиња Милица. Живила нам дуго, на дику и понос наш! Она ће нам увек бити дичан урес. Нека само остане заданута чистим родољубљем, нека свагда дише србским ваздухом. Живила наша мала Србкињица! —&lt;br /&gt;
​{{gap}}Капелмајстор народнога позоришта, ''г. Лифка'', осведочио је своје учешће, одсвиравши уз оркестар на флаути један прекрасан комад.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Г. ''Ђура Вукићевић'' изговорио нам је са обчинљивим изразом лепу песму Ђ. Јакшића „''Искушеника.''” Г. Вукићевић увек је био међу првима, где се тицало обште народне ствари. Ми сви велике наде имамо у њега. Живио!&lt;br /&gt;
​{{gap}}Гајдаш ''Марко Страјињин'' још нам једанпут изађе, да нам одсвира ''коло'' наше. Милина нам испуни срце, ноге заиграше, очи севнуше пламеном одушевљења и радости.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Беседа се завршила ''хором „Наша домовина”''.&lt;br /&gt;
​{{gap}}После беседе била је игранка, одпочета бачванским колом, а завршена сремачким колом.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Шта знам још казати о нашим Србобранцима? Та они су већ толико пута образ осветлали, они су већ толико пута засведочили, како им срце бије за србство — та крв је највеће сведочанство! Небо и земља нема имена, којим би их ми морали називати — та они су срце наше! Живили!

== Извор ==
''Даница'', 10. фебруара 1863. Бр. 6. Година IV, стр. 95-97. 

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>9yr8q9yn6r7k03gdf0vau1p2sjyshv4</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142492</id>
      <parentid>142491</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T14:49:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142492</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8332" sha1="5k2fx8y1q31w54mg0xkncvsb1n1yn5t" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Сентомашка беседа у Новом Саду
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1863
| белешке=
}}
{{gap}}На сретеније дадоше нам врли наши Сентомашани у Новом Саду једну беседу у корист србском народном позоришту.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Лепа ова и племенита забава за цело ће остати сваком, који је на њој био, као златна успомена; беше то права србска забава.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Најпре је хор одпевао „Црногорку” од Ђ. Јакшића.&lt;br /&gt;
​{{gap}}''Г. Јован Николић Џавер'', наш врли Србобранац, одсвирао је један Листов комад са похвалном вештином.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Али с особитом похвалом ваља споменути онај ''сватовац'', што га је сентомашки ''гајдаш Марко Страјињин'' одсвирао. Као неком чаролијом опио је и занео слушаоце. Ко би рекао, да ова народна свирка може имати таке моћи; а она је кадра потрести у Србина срце већма, но ишта друго!&lt;br /&gt;
​{{gap}}Гајдаша су некоји „отменији” кругови све до скора презирали и готово се стидили своје лепе народне свирке, немислећи, да своје од себе отурујући сами себе понижавају. Хвала Богу, сада је мало боље. Свест народна почела се и онде будити, где је досада у мртвом сану била. Многа наша Србкиња оставила је туђу књигу, пак обгрлила своју народну, која је научи љубити своју народност и поносити се народним обичајима. Јесте, селе, обрати срце своје тужном оном пољу, пољу Косову, слушај тајне уздахе танких жица јавор-гусала, пак их урежи дубоко у то твоје срдашце; слушај их, разуми и запамти, да их после приповедиш чеду твом и унуку, да им још у колевци опијеш срца чистим родољубљем, да их научиш и покажеш им све народне врлине. Потруди се, србска селе, да ти чедо постане племенити цветак из србске градине; покажи се, да си вредна сеја врлих србских синова, да си вредна Србкињом се назвати. Љуби србство, љуби род свој, као што љубиш очи своје, живот свој.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Први пут усудисмо се данас увести народну ову свирку у беседе. Благо нама, кад се више свога нестидимо! Евала Србобранцима, што они тај корак пре свију учинише. —&lt;br /&gt;
​{{gap}}Мала ''Милица Николића Џаверова'', тај стручак бајне ружице, однегован србским слободним задахом, опојен чистом росом србскога неба, тај мили цветак из србске градине, тај мали небески анђелак, причала нам је лепу песму ''Стевана Владислава Каћанскога'' Сентомашанина: „Ој облаци,” и то са таким осећањем, да се свачије срце заиграти морало од веље радости, а суза се и нехотице подкрала из пламтећег ока; ту сузу истера превелика милина. Малена Србкиња, нежном анђелку равна, показа се на небу правога родољубља, па нас зове, да будемо прави Срби, праве Србкиње. Јеси л’ чула, јеси л’ запамтила тај позив, лепа Србкињо? Јеси л’ вид’ла ону чистоту на оном анђелском србском лику, како се блистала, као зрачак рађајуће се зоре? Ти си је видела, ту малу мирисаву ружицу, како лепа, како дивотна беше у оном заносу, како јој гореше бајни обрашчићи од силнога осећања. Мила моја сејо србска! Узми примера са тог малог анђелчета, љуби род свој, буди права Србкиња, буди готова увек све своје жртвовати за најсветије — за име србско! Та љубав, пуна племенитости, сравниће те небесном анђелу, сравниће те убавом мирисавом цветку. Ја се уздам, Србкињо, у тебе, као што се дан на светлост узда; помози, дај снаге србском соколу!&lt;br /&gt;
​{{gap}}Докле је Србина и имена његова, вечито ће се спомињати као златна успомена малена наша Србкиња Милица. Живила нам дуго, на дику и понос наш! Она ће нам увек бити дичан урес. Нека само остане заданута чистим родољубљем, нека свагда дише србским ваздухом. Живила наша мала Србкињица! —&lt;br /&gt;
​{{gap}}Капелмајстор народнога позоришта, ''г. Лифка'', осведочио је своје учешће, одсвиравши уз оркестар на флаути један прекрасан комад.&lt;br /&gt;
​{{gap}}''Г. Ђура Вукићевић'' изговорио нам је са обчинљивим изразом лепу песму Ђ. Јакшића „''Искушеника.''” Г. Вукићевић увек је био међу првима, где се тицало обште народне ствари. Ми сви велике наде имамо у њега. Живио!&lt;br /&gt;
​{{gap}}Гајдаш ''Марко Страјињин'' још нам једанпут изађе, да нам одсвира ''коло'' наше. Милина нам испуни срце, ноге заиграше, очи севнуше пламеном одушевљења и радости.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Беседа се завршила ''хором „Наша домовина”''.&lt;br /&gt;
​{{gap}}После беседе била је игранка, одпочета бачванским колом, а завршена сремачким колом.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Шта знам још казати о нашим Србобранцима? Та они су већ толико пута образ осветлали, они су већ толико пута засведочили, како им срце бије за србство — та крв је највеће сведочанство! Небо и земља нема имена, којим би их ми морали називати — та они су срце наше! Живили!

== Извор ==
''Даница'', 10. фебруара 1863. Бр. 6. Година IV, стр. 95-97. 

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>5k2fx8y1q31w54mg0xkncvsb1n1yn5t</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Несретна мати</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60723</id>
    <revision>
      <id>142493</id>
      <timestamp>2026-04-10T15:06:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Драга Димитријевић Дејановић]] | Несретна мати (1863) | | | '''Садржај''' | [[Несретна мати/I|-{I}-]] }}  &lt;Center&gt; [[Несретна мати/I|-{I}-]]&lt;br&gt; [[Несретна мати/II|-{II}-]]&lt;br&gt; [[Несретна мати/III|-{III}-]]&lt;br&gt; [[Несретна мати/IV|-{IV}-]]&lt;br&gt; [[Несретна мати/V|-{V}-]]&lt;br&gt; Несрет…</comment>
      <origin>142493</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="633" sha1="ly6xevwrwv8vdok3pa35a5aj24nyfn4" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Драга Димитријевић Дејановић]]
| Несретна мати (1863)
|
|
| '''Садржај'''
| [[Несретна мати/I|-{I}-]]
}}

&lt;Center&gt;
[[Несретна мати/I|-{I}-]]&lt;br&gt;
[[Несретна мати/II|-{II}-]]&lt;br&gt;
[[Несретна мати/III|-{III}-]]&lt;br&gt;
[[Несретна мати/IV|-{IV}-]]&lt;br&gt;
[[Несретна мати/V|-{V}-]]&lt;br&gt;
[[Несретна мати/VI|-{VI}-]]&lt;br&gt;
[[Несретна мати/VII|-{VII}-]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}</text>
      <sha1>ly6xevwrwv8vdok3pa35a5aj24nyfn4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Очи твоје (Драга Дејановић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60724</id>
    <revision>
      <id>142494</id>
      <timestamp>2026-04-10T15:12:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Очи твоје | одељак= | аутор= Драга Димитријевић Дејановић | година=1863 | белешке= }} &lt;poem&gt; Што је зора белом дану, То су мени очи твоје; Очи твоје, пламен живи, Згореле су срце моје.  ​Што је ружи мирис бајни, То су мени очи тво…</comment>
      <origin>142494</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="979" sha1="q2zsiqeezuc6pe3rse0bf1jlabxgrfm" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Очи твоје
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1863
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Што је зора белом дану,
То су мени очи твоје;
Очи твоје, пламен живи,
Згореле су срце моје.

​Што је ружи мирис бајни,
То су мени очи твоје,
Као мирис, слађане су
Очи твоје алем-боје.

​Па да имам сто срдаца,
И у њима мушке силе —
Ох, ал’ твоје очи миле
Све би силе растопиле.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 7. јула 1863. Број 27. Година IV, стр. 422.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>q2zsiqeezuc6pe3rse0bf1jlabxgrfm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Несретна мати/II</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60725</id>
    <revision>
      <id>142499</id>
      <timestamp>2026-04-10T16:30:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Драга Димитријевић Дејановић]] | Несретна мати (1863) | | [[Несретна мати/I|-{I}-]] | '''II''' | [[Несретна мати/III|-{III}-]] }} {{gap}}Јесења зора, ладна, намрштена, завирила је кроз отворен прозор у тајне пуну одају. На тлу лежала је несретна мати…</comment>
      <origin>142499</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6295" sha1="lljp38dape8exusxj2wekbxijbm7ale" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Драга Димитријевић Дејановић]]
| Несретна мати (1863)
|
| [[Несретна мати/I|-{I}-]]
| '''II'''
| [[Несретна мати/III|-{III}-]]
}}
{{gap}}Јесења зора, ладна, намрштена, завирила је кроз отворен прозор у тајне пуну одају. На тлу лежала је несретна мати — млада невеста. Она је ван себе била. Мало после дођоше у одају и разбудише је. Први поглед њен пао је на седога оца њенога. Он је био врло тужан и забринут. Кћи му паде око врата… Дођоше енђебуле, раставише их, одведоше Мару у другу одају, показаше јој венчане дарове… Бели двори затресоше се, заори се глас сватовске песме, у коју се мешао несташни кикот млади девојака, којима на руменим обрашчићима трептијаше велика радост, неисказано весеље. Сви беху опојени срећом и задовољством, ван једне Маре. Она оста тужна, плачна. Сузе горке, још да вас није, препукло би то меко срдашце!&lt;br /&gt;
​{{gap}}Већ се ори: „Одби се бисер-грана;” ручни девер примио је ту бисер-грану, милу снаху своју; он је одвео пред олтар… Задрхтало је срце у грудима невестиним, као слаба мирисава ружа уздрмана бесним вихором… Све бадава… венчаше је за недрагога… Шта је сирота Мара за то време патила, неда се испричати.&lt;br /&gt;
​После неколико горких часова беше Мара у својој одаји. Пред сликом Мајке Божије тињало је исто оно кандило, дрхтало је као узабрати клонули цветак. Мара је клечала пред иконом; она се молила од све душе своје, да јој мајка Божија снаге да, да може све ове ударе поднети.
​Пре кратког времена била је Мара у истој овој одаји тако сретна и блажена. А сад? Сад је у њој отров испила, који ће је целог живота морити, од ког ће у сваком дану, у сваком часу умирати, и опет ће морати живети . . . Њен отац није спазио, кад је оштар нож у срце јединице своје сјурио, није осетио, да је тим ножем и своје срце распорио; није осетио, ал’ ће осетити . . .
​Крута његова воља разорила је рај двоје љубећи се, затворила им је небо божанствене сласти, златне будућности, коју им топла, верна, узајамна љубав на земљи ствараше. Они су расли као у градини два нежна мирисава цветка једно уз друго; једна их је зора будила, једна роса љубила и напајала им недарца чистом љубављу. Та два цветка дисаху једном душом, једним животом, па сад их једна рука сатре у прах, сурва их у пропаст . . .
​Седи Ђорђе могао је приморати Мару, да даде другоме руку; та она је слаба жена, послушна кћи. Али срце — срца она нема, нема милости, нема љубави — све ово даде она злату своме. Може ли она усрећити човека без милости и љубави? хоће ли се он задовољити леденом руком? може ли она усрећити мужа, кога јој силом наметнуше? — Али шта је он томе крив? Племенита и велика душа његова није ни мрава увредила; он Мару љуби, силно, до обожавања; како ће Мара то поштено срце убити? Па и опет мора! . . . А несретни остављени љубавник, може ли љубавницу гледати у загрљају туђем, па и опет сретан и миран да буде? . . . Па оно сироче, коме није слободно ни материно име знати, које ће се пребијати од немила до недрага, немајући нигде никог на широком свету — ох, шта је то малено невинашце згрешило, да никад неможе нити сме сретно бити! . . .
​Несретна Мара! Толике душе узе она на своју слабу измучену душу. Тешко Мари, а још теже старом оцу њеном! . . .
​У највећем очајању кршила је руке млада невеста. Она је била ван себе; погледи јој беху плаховити; борба беше дуга, мученичка, док напослетку није клонуо тај цветак. Бледа као смрт лежала је Мара на тлу, тешка је боља свладала.
​На тлу је лежао мирте венац — невеста га је од себе бацила . . . У одају ступи млад човек. То је Марин муж . . .</text>
      <sha1>lljp38dape8exusxj2wekbxijbm7ale</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ја те љубим</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60726</id>
    <revision>
      <id>142501</id>
      <timestamp>2026-04-10T16:51:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Ја те љубим]] на [[Ја те љубим (Владимир Васић)]]: Правилан назив</comment>
      <origin>142501</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="74" sha1="4p8kuj3pzhvmjm4gh2pcxcugmlz1crt" xml:space="preserve">#Преусмери [[Ја те љубим (Владимир Васић)]]</text>
      <sha1>4p8kuj3pzhvmjm4gh2pcxcugmlz1crt</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142504</id>
      <parentid>142501</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T16:54:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Уклоњено преусмерење на [[Ја те љубим (Владимир Васић)]]</comment>
      <origin>142504</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="337" sha1="mp7uc5i6rowwjlmadt2p1yd4s4e1k1d" xml:space="preserve">'''''Ја те љубим''''' може да се односи на:

* [[Ја те љубим (Владимир Васић)]]
* [[Ја те љубим (Драга Дејановић)]]
* [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)]]
* [[Ја те љубим... (А. Шантић)]]

{{вишезначна одредница}}</text>
      <sha1>mp7uc5i6rowwjlmadt2p1yd4s4e1k1d</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ја те љубим...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60727</id>
    <revision>
      <id>142503</id>
      <timestamp>2026-04-10T16:53:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Ја те љубим...]] на [[Ја те љубим... (А. Шантић)]]: Правилан назив</comment>
      <origin>142503</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="66" sha1="g6yny9do47fn2j0ly2vvzyo279ukkhc" xml:space="preserve">#Преусмери [[Ја те љубим... (А. Шантић)]]</text>
      <sha1>g6yny9do47fn2j0ly2vvzyo279ukkhc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142505</id>
      <parentid>142503</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T16:55:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Уклоњено преусмерење на [[Ја те љубим... (А. Шантић)]]</comment>
      <origin>142505</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="27" sha1="ed4vp2lpythze1kknys4wdlpb6zhmk5" xml:space="preserve">{{Брзо брисање}}</text>
      <sha1>ed4vp2lpythze1kknys4wdlpb6zhmk5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Што се чудиш</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60728</id>
    <revision>
      <id>142510</id>
      <timestamp>2026-04-10T17:04:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Што се чудиш]] на [[Што се чудиш?]]: Правилан назив</comment>
      <origin>142510</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="47" sha1="8bo3hxzvapbfq47kqkqdbdq3q7bhbh0" xml:space="preserve">#Преусмери [[Што се чудиш?]]</text>
      <sha1>8bo3hxzvapbfq47kqkqdbdq3q7bhbh0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142512</id>
      <parentid>142510</parentid>
      <timestamp>2026-04-10T17:05:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Уклоњено преусмерење на [[Што се чудиш?]]</comment>
      <origin>142512</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="27" sha1="a988bpcd6kyr650b4t4wyzsiwocflez" xml:space="preserve">{{брзо брисање}}</text>
      <sha1>a988bpcd6kyr650b4t4wyzsiwocflez</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:Жељко Тодоровић/vector-2022.js</title>
    <ns>2</ns>
    <id>60729</id>
    <revision>
      <id>142521</id>
      <timestamp>2026-04-10T23:32:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Жељко Тодоровић</username>
        <id>981</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: importScript('Корисник:Жељко Тодоровић/extratoolbarbuttons.js');</comment>
      <origin>142521</origin>
      <model>javascript</model>
      <format>text/javascript</format>
      <text bytes="86" sha1="qeqvkfiq3f3o2ejxe5z6qbl4d53bkc5" xml:space="preserve">importScript('Корисник:Жељко Тодоровић/extratoolbarbuttons.js');</text>
      <sha1>qeqvkfiq3f3o2ejxe5z6qbl4d53bkc5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Црне очи (Драга Дејановић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60730</id>
    <revision>
      <id>142526</id>
      <timestamp>2026-04-11T07:04:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Црне очи | одељак= | аутор=Драга Димитријевић Дејановић | година=1864 | белешке= }}  &lt;poem&gt; Ала су ти црне очи, Пуне ватре, пуне сјаја! Та брат брату да их даје За хиљаду уздисаја! &lt;/poem&gt;  == Извор == * ''Даница'', 5. јул 1864. Бр. 27. Година V,…</comment>
      <origin>142526</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="641" sha1="k8amoyn1wovs9g770xc989rzh59w5l1" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Црне очи
| одељак=
| аутор=Драга Димитријевић Дејановић
| година=1864
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
Ала су ти црне очи,
Пуне ватре, пуне сјаја!
Та брат брату да их даје
За хиљаду уздисаја!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* ''Даница'', 5. јул 1864. Бр. 27. Година V, стр. 422.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>k8amoyn1wovs9g770xc989rzh59w5l1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кажите ми...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60731</id>
    <revision>
      <id>142529</id>
      <timestamp>2026-04-11T07:09:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Кажите ми… | одељак= | аутор=Драга Димитријевић Дејановић | година=1864 | белешке= }}  &lt;poem&gt; Кажите ми, божји људи, Светујте ме, шта да радим, Расрђено моје злато Како себи да повратим!  ​Ох, ил’ каж’те, божји људи, Ил’ светуј…</comment>
      <origin>142529</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="834" sha1="ek6gaywmobve8fbm9gdbql3gf2n7r8j" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Кажите ми…
| одељак=
| аутор=Драга Димитријевић Дејановић
| година=1864
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
Кажите ми, божји људи,
Светујте ме, шта да радим,
Расрђено моје злато
Како себи да повратим!

​Ох, ил’ каж’те, божји људи,
Ил’ светујте моје злато,
Поврат’те ми моју душу,
Оно злато умиљато!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* ''Даница'', 17. мај 1864. Бр. 20. Година V, стр. 314.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>ek6gaywmobve8fbm9gdbql3gf2n7r8j</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Име твоје</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60732</id>
    <revision>
      <id>142530</id>
      <timestamp>2026-04-11T07:12:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Име твоје | одељак= | аутор=Драга Димитријевић Дејановић | година=1864 | белешке= }}  &lt;poem&gt; Ох, да ми се нешто може, Да раздвојим груди моје, Место крви ту би нашла Урезано име твоје.  ​Ил’ да могу срце ово На две поле раздроби…</comment>
      <origin>142530</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="815" sha1="iih4rmrwtu73pjr524nnr4q3rc9acts" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Име твоје
| одељак=
| аутор=Драга Димитријевић Дејановић
| година=1864
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
Ох, да ми се нешто може,
Да раздвојим груди моје,
Место крви ту би нашла
Урезано име твоје.

​Ил’ да могу срце ово
На две поле раздробити,
Ти би у њем, душо, могла
Твоје име прочитати.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* ''Даница'', 24. мај 1864. Бр. 21. Година V, стр. 328.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>iih4rmrwtu73pjr524nnr4q3rc9acts</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Моје цвеће</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60733</id>
    <revision>
      <id>142531</id>
      <timestamp>2026-04-11T07:17:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Моје цвеће | одељак= | аутор=Драга Димитријевић Дејановић | година=1864 | белешке= }}  &lt;poem&gt; Црни јаде! Да л’ за тебе моје цвеће знаде? Да л’ те знаде, Да л’ те разумева, Да л’ га когод сузама залева, Кад је тако оборило главу…</comment>
      <origin>142531</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1744" sha1="t4qr9dcfbtv27gd1kq3zxe2nswvcwvc" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Моје цвеће
| одељак=
| аутор=Драга Димитријевић Дејановић
| година=1864
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
Црни јаде!
Да л’ за тебе моје цвеће знаде?
Да л’ те знаде,
Да л’ те разумева,
Да л’ га когод сузама залева,
Кад је тако оборило главу
На зелену траву,
Па се дало,
К’о да је заспало,
​К’о да с’ више пробудити неће
Моје алем-цвеће?

​Па ако те по несрећи знаде,
Мој големи јаде,
Ти му кажи, нек ми једном дође,
Када мимо моји
Бели двора прође;
Нек се срдње мане
​Мој злаћани дане,
Нека очи од мене некреће
Моје алем-цвеће.

​Свакоме је цвеће процветало,
Мени моје давно је заспало,
Свак се кити, па мирисом дичи,
Ал’ ја нећу
За живота више!
​Сваком своје мило цвеће хита,
За ме моје
Неће ни да пита;
Свакоме ће цвеће мирисати,
Ја ћу само
Смети уздисати,
Кад погледим, да се с другом шеће
Моје алем-цвеће.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* ''Даница'', 26. јул 1864. Бр. 30. Година V, стр. 470.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>t4qr9dcfbtv27gd1kq3zxe2nswvcwvc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Моја душа</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60734</id>
    <revision>
      <id>142532</id>
      <timestamp>2026-04-11T07:27:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Моја душа | одељак= | аутор= Драга Димитријевић Дејановић | година=1863 | белешке= }} &lt;poem&gt;           '''I''' Последњи се зрачак губи, Сунце залази, То је часак, моја душа Кад ми долази.  ​Нека сунца, нека иде; Сретнија сам ја Усред глу…</comment>
      <origin>142532</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2667" sha1="if8oynrf7tjqifa6hvoqpg3u8bzmreg" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Моја душа
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1863
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
          '''I'''
Последњи се зрачак губи,
Сунце залази,
То је часак, моја душа
Кад ми долази.

​Нека сунца, нека иде;
Сретнија сам ја
Усред глуве, црне ноћи,
Кад ми месец сја.

​На површју плава свода
Звезде трепере —
Дођи, душо, дођи мени,
Дробни бисере!

​Низаћу те у низове
Моје љубави,
Љубићу те, душо моја,
Цвете убави!

​Као цветак душа твоја
Љупко мирише —
Ох, за њоме срце ово
Ваздан уздише!

​Злато моје! Љубав нашу
Неће нико дознати;
Да те нико непреотме,
Ја ћу на то пазити.

          '''II'''
​Плави небо, месец бледи,
Звезде нестају —
Разишле се, да по свету
Чудо причају.

​Моје душе нигде нема,
Већ је нестала;
Живити је срцу моме
Она престала.

​Једна ноћца, друга, трећа —
Прође стотина,
А за њима још некол’ко,
Па већ година!

​Моје злато, душо моја
У другим је рукама —
Срце моје предато је
Вечним мукама.

​Од мене је друга била
Много сретнија,
Ал’ и њојзи сунце среће
Више несија.

​Јер ено га, где већ оде
Гробу леденом,
Да у мраку тражи лека
Болном срцу свом.

​Сада видим, да је верно
Мене љубио,
Јер ено га, због мене се
Млађан убио!

          '''III'''
​Таван гроб се отворио
Измеђ душе две,
Све се живо подигнуло,
Да их раставе.

​Кајању је касно било…
Измеђ њи се сурвале
Непролазне, страховите
И вечите провале…
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 28. јул 1863. Број 30. Година IV, стр. 472.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>if8oynrf7tjqifa6hvoqpg3u8bzmreg</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142535</id>
      <parentid>142532</parentid>
      <timestamp>2026-04-11T07:37:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142535</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2670" sha1="kwejsamsd6mmhow1bcejziqoyq3hdd2" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Моја душа
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1863
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
          '''I.'''
Последњи се зрачак губи,
Сунце залази,
То је часак, моја душа
Кад ми долази.

​Нека сунца, нека иде;
Сретнија сам ја
Усред глуве, црне ноћи,
Кад ми месец сја.

​На површју плава свода
Звезде трепере —
Дођи, душо, дођи мени,
Дробни бисере!

​Низаћу те у низове
Моје љубави,
Љубићу те, душо моја,
Цвете убави!

​Као цветак душа твоја
Љупко мирише —
Ох, за њоме срце ово
Ваздан уздише!

​Злато моје! Љубав нашу
Неће нико дознати;
Да те нико непреотме,
Ја ћу на то пазити.

          '''II.'''
​Плави небо, месец бледи,
Звезде нестају —
Разишле се, да по свету
Чудо причају.

​Моје душе нигде нема,
Већ је нестала;
Живити је срцу моме
Она престала.

​Једна ноћца, друга, трећа —
Прође стотина,
А за њима још некол’ко,
Па већ година!

​Моје злато, душо моја
У другим је рукама —
Срце моје предато је
Вечним мукама.

​Од мене је друга била
Много сретнија,
Ал’ и њојзи сунце среће
Више несија.

​Јер ено га, где већ оде
Гробу леденом,
Да у мраку тражи лека
Болном срцу свом.

​Сада видим, да је верно
Мене љубио,
Јер ено га, због мене се
Млађан убио!

          '''III.'''
​Таван гроб се отворио
Измеђ душе две,
Све се живо подигнуло,
Да их раставе.

​Кајању је касно било…
Измеђ њи се сурвале
Непролазне, страховите
И вечите провале…
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 28. јул 1863. Број 30. Година IV, стр. 472.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>kwejsamsd6mmhow1bcejziqoyq3hdd2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Што ме гледаш?</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60735</id>
    <revision>
      <id>142538</id>
      <timestamp>2026-04-11T08:24:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Што ме гледаш? | одељак= | аутор= Драга Димитријевић Дејановић | година=1869 | белешке= }} &lt;poem&gt; Што ме гледаш јадну, стару, Где пред тебе смерно стаје, Где се вреле сузе краду Низ старачко лице моје? Што ме гледаш? — Суза ова П…</comment>
      <origin>142538</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2500" sha1="884xffne69ncnf93q14n4ipt1hjk79g" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Што ме гледаш?
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1869
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Што ме гледаш јадну, стару,
Где пред тебе смерно стаје,
Где се вреле сузе краду
Низ старачко лице моје?
Што ме гледаш? — Суза ова
Пред тобом се сада проли,
А дркћућа бледа усна
За корицу хлеба моли!

​Не гледај ме! горке су ми
Ове муке што ме киње,
Да ме јади не утопе
У крваво море сиње,
Не гледај ме! но помози,
Дај ми црну кору хлеба,
А благослов нек те прати
Са висине плава неба! —

​Ја сам Босна, слава стара,
Помози ми, моја селе,
Турчин ми је са душмани
Оковао руке беле,
Деца су ми на бојишту
За слободу, за род пали,
А унучад душмани ми
У робове оковали. —

​Кад потече крви врело,
Где се мачи по њем даве,
А Марица са Неретвом
Кад понесу мртве главе,
Ја ћу поћи по разбоју,
Не да плачем сузу коју,
Већ из крви да их вадим
У ранама децу моју —

​Ал је дуго — дуго чекат’
Срце ће ми у чекању
Малаксати, обамрети
У окови, робовању;
Док ми једном час не дође,
Да угледам моје синке,
Без окова у слободи
Старе славе осветнике! —

​Што ме гледаш? Суза ова
Пред тобом се сада проли
А дркћућа бледа усна
За корицу хлеба моли! —
Што ме гледаш? — негледај ме!
Но ми пружи руку твоју,
Помози ми подигнути
Оковану децу моју!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Матица'', 31. август 1865. Број 24. Година IV, стр. 545.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>884xffne69ncnf93q14n4ipt1hjk79g</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142539</id>
      <parentid>142538</parentid>
      <timestamp>2026-04-11T08:25:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>142539</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2500" sha1="pydqaiox49nbkn38j7fghzagc00fg8v" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Што ме гледаш?
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1869
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Што ме гледаш јадну, стару,
Где пред тебе смерно стаје,
Где се вреле сузе краду
Низ старачко лице моје?
Што ме гледаш? — Суза ова
Пред тобом се сада проли,
А дркћућа бледа усна
За корицу хлеба моли!

​Не гледај ме! горке су ми
Ове муке што ме киње,
Да ме јади не утопе
У крваво море сиње,
Не гледај ме! но помози,
Дај ми црну кору хлеба,
А благослов нек те прати
Са висине плава неба! —

​Ја сам Босна, слава стара,
Помози ми, моја селе,
Турчин ми је са душмани
Оковао руке беле,
Деца су ми на бојишту
За слободу, за род пали,
А унучад душмани ми
У робове оковали. —

​Кад потече крви врело,
Где се мачи по њем даве,
А Марица са Неретвом
Кад понесу мртве главе,
Ја ћу поћи по разбоју,
Не да плачем сузу коју,
Већ из крви да их вадим
У ранама децу моју —

​Ал је дуго — дуго чекат’
Срце ће ми у чекању
Малаксати, обамрети
У окови, робовању;
Док ми једном час не дође,
Да угледам моје синке,
Без окова у слободи
Старе славе осветнике! —

​Што ме гледаш? Суза ова
Пред тобом се сада проли
А дркћућа бледа усна
За корицу хлеба моли! —
Што ме гледаш? — негледај ме!
Но ми пружи руку твоју,
Помози ми подигнути
Оковану децу моју!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Матица'', 31. август 1869. Број 24. Година IV, стр. 545.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>pydqaiox49nbkn38j7fghzagc00fg8v</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Јан Хус (Драга Дејановић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60736</id>
    <revision>
      <id>142540</id>
      <timestamp>2026-04-11T08:43:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Јан Хус | одељак= | аутор= Драга Димитријевић Дејановић | година=1869 | белешке= }} &lt;poem&gt; ​{{gap}}'''I.''' ​С науке поља светога мужа, Из света грла ори се глас: Слобода браћо нама се ближи, Устајмо за њу, то нам је спас! — Устајмо сл…</comment>
      <origin>142540</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6616" sha1="j1027zjotj1uhbgcwzyg6dt32cotqxw" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Јан Хус
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1869
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
​{{gap}}'''I.'''
​С науке поља светога мужа,
Из света грла ори се глас:
Слобода браћо нама се ближи,
Устајмо за њу, то нам је спас! —
Устајмо слошке, стресимо ланце;
Доста си чамо, премили роде,
Окован тешком мантијом црном,
Без свести свете и без слободе!

​Устајмо слошке, та недајмо се!
Нек’ душман види, нек’ види свет;
Бог је са нама! са клетве тешке
Још чешки народ није проклет! —
Нек виде клети робови таме
Да за слободу умрети знате;
Чешком је сину живот умрети
Кад црни оци живот му крате?

​Христос је за вас на крсту умро.
Умрите и ви, ил’ славно жив’те,
Потоње време пита ће сужње:
Зар жив’те и сад да робујете?
Што сте у мраку и у незнању
Давно је знано, криви сте сами;
Слободан народ он само живи,
Робови чаме у црној тами!

​Тако нам рече па се подиже
Учитељ врли слободе свете,
А незна јадан шта му се спрема
Не види своје душмане клете: — —
Каква слобода ти јазичниче!
Доле са њиме, веж’те му руке
Тај хули бога и свету цркву,
Вуците врага на живе муке!

​Пењ’те га горе спалишту живом,
Палите дрва, крешите ватру,
Нека изгори пакленик клети,
Огњене муке нека га сатру!
Он ће у пак’о да каје грехе,
Нека га тамо нек’ трпи муке! —
Викнуше тако ти надри-свеци,
Наличја худа, проклете слуге.

​Ој боже свети! шта ти је грешан
Сиротан народ, да му се тако
Машкаре твоје неправо свете?
То народ тишти, то боли јако! —
Зар да смо довек душмана клети
Несретне слуге, проклети раби
Што народ јадни муком заради
Други ужива и други граби!…

​Гломача гори, ој боже свети!
Пламени вали небу се дали,
А сунце седа, жури се, скори,
Пламеном лице да му не згори.
​Гломача жива пуца и пламти,
На огањ вргли везана ''Јана'',
Ко анђео божиј’ у огњу гори,
На њему већ је тисућу рана!…

​​{{gap}}'''II.'''
​Сунце зађе, већ га неста,
Затрепташе звезде јасне,
Црни вео тавне ноћи
Сјај им хоће да угасне.

​Да угасне, да их нема! —
Лепушкате моме мале
Не би ли се ноћно-тајно
Слатким санком уљуљкале.

​Тишина је, гласа нема,
Све поспало листом туди,
Само тице по дрвећу
Жуде зору да заруди.

​Ал не чека ''Самблаг'' мудри
Што се хитно ноћу вије,
Глас слободе собом носи
До чекања њему није. —

​Из далеке земље греде
Ал’ уморан јоште није;
Да је мог’о прелетити,
Летио би, шта би прије! —

​И ево га! виче народ;
Помози му кад си стиг’о! —
Ал је доцне, доцне било,
''Хусов'' дух се небу диг’о!…

​Нема огња, нема жртве,
Народ тужан још ту стоји,
Па се крсти, па се клања
Сећао се греха своји. —

​Гломача је изгорела,
Пепео се ветром дао;
Собом пон’о свету мис’о,
Па на народ попадао. — — —

​​{{gap}}'''III.'''
​Ноћца је тија, блага и ведра,
Само што небо дршће и ћути,
У танком велу звездана сјаја
К’о канда нешто ужасно слути! —
Ал’ нема сјајна месеца горе
Да љуби талас силене Рајне,
Магла се над њом тијано спушта,
У њени недри да скрије тајне.

​Вали се дижу, модри и бели,
Прскају поља и небо плаво,
А слутња дршће, румени, бледи,
К’о да се ствара море крваво. — —
​Ал ето зоре! нестаде мрака,
А тама бежи са плава свода,
Иза сна народ трза се буди,
Душмана пита: камо слобода!

​И ето сунце диже се горе
Засину зраком на народ чио
Што би за своју свету слободу
Читаво море крви пролио.
А ''Јана Хуса'' тај свети пеп’о
У срцу живи народа мила,
Па ето стреса са себе ланце,
Развија снажна лавовска крила.

​И лете тићи у светој слози,
Мантију газе паклена врага,
Жеља им једна на срцу стоји,
Слободна да је земља им драга — —
​Ој боже страшни, велики, свети!
Помози браћи нашега рода,
Допусти да их озари сунце,
Нек’ је са њима света слобода!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Матица'', 20. новембар 1869. Број 32. Година IV, стр. 737.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>j1027zjotj1uhbgcwzyg6dt32cotqxw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Јан Хус</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60737</id>
    <revision>
      <id>142543</id>
      <timestamp>2026-04-11T08:45:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Јан Хус]] на [[Јан Хус (Ђура Јакшић)]]: Правилан назив</comment>
      <origin>142543</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="61" sha1="ggc9lsusrabiko8178xgzpzaj6uj44l" xml:space="preserve">#Преусмери [[Јан Хус (Ђура Јакшић)]]</text>
      <sha1>ggc9lsusrabiko8178xgzpzaj6uj44l</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142544</id>
      <parentid>142543</parentid>
      <timestamp>2026-04-11T08:46:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Уклоњено преусмерење на [[Јан Хус (Ђура Јакшић)]]</comment>
      <origin>142544</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="203" sha1="s79uma08cf2ahbyblm5wyg65kwko0k1" xml:space="preserve">'''''Јан Хус''''' може да се односи на:

* [[Јан Хус (Драга Дејановић)]]
* [[Јан Хус (Ђура Јакшић)]]

{{вишезначна одредница}}</text>
      <sha1>s79uma08cf2ahbyblm5wyg65kwko0k1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Оно око...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60738</id>
    <revision>
      <id>142547</id>
      <timestamp>2026-04-11T09:21:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Оно око… | одељак= | аутор= Драга Димитријевић Дејановић | година=1863 | белешке= }} &lt;poem&gt; Оно око љупко, бајно, Пуно миља опчинљива, Што ми душу моћно, тајно, Слатким санком успављива —  ​Оно око кад се смеши, Па се топи, па се…</comment>
      <origin>142547</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1014" sha1="h0k403owu7uno238qxuii5itumybjs9" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Оно око…
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1863
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Оно око љупко, бајно,
Пуно миља опчинљива,
Што ми душу моћно, тајно,
Слатким санком успављива —

​Оно око кад се смеши,
Па се топи, па се блиста —
Од њег, рају, неси лепши,
Неси, веруј, неси ништа!

​Шта је зора, сунце шта је,
Овог света све врлине?
Друго сунце мени сјаје —
Мили зрачак рајевине!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 19. мај 1863. Број 20. Година IV, стр. 308.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>h0k403owu7uno238qxuii5itumybjs9</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>