Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.46.0-wmf.24 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 4 1781 142690 140530 2026-04-18T10:26:33Z Tintor Stojan 19831 Стојан Тинтор је додат као Аутор 142690 wikitext text/x-wiki ;[[Аутор:Свети Сава‎|Свети Сава]] ;[[Аутор:Живојин Симић|Симић Живојин]] ;[[Аутор:Јован Скерлић|Скерлић Јован]] ;[[Аутор:Павле Соларић‎|Соларић Павле‎]] ;[[Аутор:Душан Срезојевић‎|Срезојевић Душан]] ;[[Аутор:Борисав Станковић‎|Станковић‎ Борисав]] ;[[Аутор:Стеван Сремац‎|Стеван Сремац‎]] ;[[Аутор:Васа Стајић|Стајић Васа]] ;[[Аутор:Ђорђе Станојевић|Станојевић Ђорђе]] ;[[Аутор:Станоје Станојевић|Станојевић Станоје]] ;[[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња|Милица Стојадиновић Српкиња]] ;[[Аутор:Шарл Сењобос|Шарл Сењобос]] ;[[Аутор:Јован Суботић‎|Суботић Јован‎]] ;[[Аутор:Стојан Тинтор‎|Тинтор Стојан‎]] {{Стојан ТинторАуторски индекс}} kh4em5rteuec79n6yiqrukv6xevnk0v 142695 142690 2026-04-18T11:22:38Z Coaorao 19106 142695 wikitext text/x-wiki ;[[Аутор:Свети Сава‎|Свети Сава]] ;[[Аутор:Живојин Симић|Симић Живојин]] ;[[Аутор:Јован Скерлић|Скерлић Јован]] ;[[Аутор:Павле Соларић‎|Соларић Павле‎]] ;[[Аутор:Душан Срезојевић‎|Срезојевић Душан]] ;[[Аутор:Борисав Станковић‎|Станковић‎ Борисав]] ;[[Аутор:Стеван Сремац‎|Стеван Сремац‎]] ;[[Аутор:Васа Стајић|Стајић Васа]] ;[[Аутор:Ђорђе Станојевић|Станојевић Ђорђе]] ;[[Аутор:Станоје Станојевић|Станојевић Станоје]] ;[[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња|Милица Стојадиновић Српкиња]] ;[[Аутор:Шарл Сењобос|Шарл Сењобос]] ;[[Аутор:Јован Суботић‎|Суботић Јован‎]] 59v7epiw8dmcj3gr61z22392mu8wc8b 100 8342 142673 142672 2026-04-17T12:22:46Z Coaorao 19106 /* Прозна дела */ 142673 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Јован | презиме = Дучић | иницијал_презимена = Д | годинарођења = 1874 | годинасмрти = 1943 | опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник, писац, дипломата и академик. | слика = Ducic.jpg | опис_слике = | википедија = Јован Дучић | вики_цитати = Јован Дучић | остава = | остава_кат = Jovan Dučić }} == Песме == * [[Самохрана мајка]] (1886) * [[Сељеницима]] (1890) * [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890) * [[Ластама]] (1890) * [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895) * [[Прољетне мелодије]] (1895) * [[Једном пјеснику]] (1895) * [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895) * [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895) * [[Војиславу над гробом]] (1895) * [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896) * [[Пјесникова молитва]] (1896) * [[Не чекај ме...]] (1897) * [[Гроб]] (1897) * [[Вјетре!]] (1897) * [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897) * [[Салангана]] (1897) * [[Аида]] (1900) * [[Истоку]] (1900) * [[Драма]] (1901) * [[Антички мотиви]] (1903) === Преводи === * ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891) * ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]] * ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина * ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]] * ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа * ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]] * ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова === Збирке песaма === <center>I<br>[[Песме сунца (Дучићеве песме)|'''Песме сунца''']]</center> :[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]] ::[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Залазак сунца|Залазак сунца]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#У сумраку|У сумраку]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Падање лишћа|Падање лишћа]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Акорди|Акорди]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Познанство|Познанство]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Тишина|Тишина]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Јабланови|Јабланови]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чежња|Чежња]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Новембар|Новембар]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Морска врба|Морска врба]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Сат|Сат]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поноћ|Поноћ]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зашто?|Зашто?]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Поезија]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зимски пастел|Зимски пастел]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Подне|Подне]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Римски сонет|Римски сонет]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Самоћа|Самоћа]]. :[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]] ::[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Поред воде|Поред воде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Крај мора|Крај мора]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Село|Село]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Лето|Лето]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Слушање|Слушање]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Далмација|Далмација]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Ноћни стихови|Ноћни стихови]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Месечина|Месечина]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]]. :[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]] ::[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Прича|Прича]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Напон|Напон]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Шум|Шум]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]]. :[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]] ::[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сунцокрети|Сунцокрети]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сета|Сета]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма мрака|Песма мрака]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Међа|Међа]]. :[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]] ::[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Човек говори Богу|Човек говори Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Побожна песма|Побожна песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Гозба|Гозба]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Богу|Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Натпис|Натпис]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сенка|Сенка]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Јесења песма|Јесења песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Коб|Коб]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пустиња|Пустиња]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Хришћанско пролеће|Хришћанско пролеће]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Путник|Путник]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Химера|Химера]]. :[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]] ::[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Поље|Поље]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Свитање|Свитање]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Суша|Суша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ћук|Ћук]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Шума|Шума]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрак|Мрак]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Киша|Киша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Оморина|Оморина]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Бор|Бор]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ветар|Ветар]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Април|Април]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Буква|Буква]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрави|Мрави]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Недеља|Недеља]]. :[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]] ::[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Душа|Душа]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Носталгија|Носталгија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Напор|Напор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сапутници|Сапутници]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Соната|Соната]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Тама|Тама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Досада|Досада]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Страх|Страх]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Екстаза|Екстаза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Замор|Замор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Враћање|Враћање]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Снови|Снови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Крај|Крај]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сати|Сати]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Стихови|Стихови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Суза|Суза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рапсодија|Рапсодија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Мир|Мир]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Растанак|Растанак]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Вече|Вече]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Измирење|Измирење]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Гама|Гама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Резигнација|Резигнација]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Симбол|Симбол]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Распуће|Распуће]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Опсена|Опсена]]. <center>II<br>[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|'''Песме љубави и смрти''']]</center> :[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Химера|Химера]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Жена|Жена]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Завет|Завет]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Гнездо|Гнездо]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Лепота|Лепота]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сутон|Сутон]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Бескрајна песма|Бескрајна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Наша срца|Наша срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Очи|Очи]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Чедност|Чедност]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Номади|Номади]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Велика ноћ|Велика ноћ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#За звездама|За звездама]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Стварање|Стварање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Мирна песма|Мирна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тренуци|Тренуци]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Непријатељ|Непријатељ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Крила|Крила]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма љубави|Песма љубави]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма сутона|Песма сутона]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма тишине|Песма тишине]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма умирања|Песма умирања]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Последња песма|Последња песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Заборав|Заборав]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма срца|Песма срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Ћутање|Ћутање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма жени|Песма жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сумња|Сумња]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Строфе једној жени|Строфе једној жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Најтужнија песма|Најтужнија песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме Богу|Песме Богу]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме смрти|Песме смрти]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме жени|Песме жени]]. <center>III<br>[[Царски сонети (Дучићеве песме)|'''Царски сонети''']]</center> :[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]] ::[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Царица|Царица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Двобој|Двобој]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Цар|Цар]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Житије|Житије]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Запис|Запис]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Копљаници|Копљаници]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Радовиште|Радовиште]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Владичица|Владичица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Манастир|Манастир]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Слава|Слава]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Паж|Паж]]. :[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]] ::[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Маћедонија|Маћедонија]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Вардар|Вардар]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Херцеговина|Херцеговина]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Брегалница|Брегалница]]. :[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]] ::[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачко вино|Дубровачко вино]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки барок|Дубровачки барок]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]]. <center>IV<br>[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]</center> :[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]]. <center>V<br>[[Додатак (Дучићеве песме)|'''Додатак''']]</center> :[[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]], [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]], [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Молитва|Молитва]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Сатира|Сатира]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Нова влада|Нова влада]], [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]. == Проза == * [[Патриотизам у Књижевности]] (1899) * [[Писмо из Алпа]] (1906) * [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907) * [[Мисли о песнику]] (1924) * [[Два рибникара]] (1924) * [[Благо цара Радована]] (1932) * [[Градови и химере]] === Политички радови === * [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908) * [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942) * [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942) * [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942) * [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943) == Види још == * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Српски књижевници]] dk5xlldz6n62xw0zfb22nn0quhq4x8z 142674 142673 2026-04-17T14:21:19Z Coaorao 19106 /* Проза */ 142674 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Јован | презиме = Дучић | иницијал_презимена = Д | годинарођења = 1874 | годинасмрти = 1943 | опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник, писац, дипломата и академик. | слика = Ducic.jpg | опис_слике = | википедија = Јован Дучић | вики_цитати = Јован Дучић | остава = | остава_кат = Jovan Dučić }} == Песме == * [[Самохрана мајка]] (1886) * [[Сељеницима]] (1890) * [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890) * [[Ластама]] (1890) * [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895) * [[Прољетне мелодије]] (1895) * [[Једном пјеснику]] (1895) * [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895) * [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895) * [[Војиславу над гробом]] (1895) * [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896) * [[Пјесникова молитва]] (1896) * [[Не чекај ме...]] (1897) * [[Гроб]] (1897) * [[Вјетре!]] (1897) * [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897) * [[Салангана]] (1897) * [[Аида]] (1900) * [[Истоку]] (1900) * [[Драма]] (1901) * [[Антички мотиви]] (1903) === Преводи === * ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891) * ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]] * ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина * ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]] * ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа * ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]] * ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова === Збирке песaма === <center>I<br>[[Песме сунца (Дучићеве песме)|'''Песме сунца''']]</center> :[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]] ::[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Залазак сунца|Залазак сунца]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#У сумраку|У сумраку]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Падање лишћа|Падање лишћа]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Акорди|Акорди]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Познанство|Познанство]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Тишина|Тишина]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Јабланови|Јабланови]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чежња|Чежња]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Новембар|Новембар]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Морска врба|Морска врба]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Сат|Сат]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поноћ|Поноћ]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зашто?|Зашто?]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Поезија]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зимски пастел|Зимски пастел]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Подне|Подне]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Римски сонет|Римски сонет]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Самоћа|Самоћа]]. :[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]] ::[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Поред воде|Поред воде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Крај мора|Крај мора]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Село|Село]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Лето|Лето]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Слушање|Слушање]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Далмација|Далмација]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Ноћни стихови|Ноћни стихови]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Месечина|Месечина]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]]. :[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]] ::[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Прича|Прича]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Напон|Напон]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Шум|Шум]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]]. :[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]] ::[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сунцокрети|Сунцокрети]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сета|Сета]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма мрака|Песма мрака]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Међа|Међа]]. :[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]] ::[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Човек говори Богу|Човек говори Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Побожна песма|Побожна песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Гозба|Гозба]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Богу|Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Натпис|Натпис]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сенка|Сенка]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Јесења песма|Јесења песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Коб|Коб]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пустиња|Пустиња]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Хришћанско пролеће|Хришћанско пролеће]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Путник|Путник]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Химера|Химера]]. :[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]] ::[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Поље|Поље]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Свитање|Свитање]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Суша|Суша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ћук|Ћук]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Шума|Шума]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрак|Мрак]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Киша|Киша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Оморина|Оморина]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Бор|Бор]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ветар|Ветар]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Април|Април]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Буква|Буква]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрави|Мрави]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Недеља|Недеља]]. :[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]] ::[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Душа|Душа]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Носталгија|Носталгија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Напор|Напор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сапутници|Сапутници]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Соната|Соната]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Тама|Тама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Досада|Досада]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Страх|Страх]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Екстаза|Екстаза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Замор|Замор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Враћање|Враћање]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Снови|Снови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Крај|Крај]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сати|Сати]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Стихови|Стихови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Суза|Суза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рапсодија|Рапсодија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Мир|Мир]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Растанак|Растанак]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Вече|Вече]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Измирење|Измирење]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Гама|Гама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Резигнација|Резигнација]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Симбол|Симбол]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Распуће|Распуће]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Опсена|Опсена]]. <center>II<br>[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|'''Песме љубави и смрти''']]</center> :[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Химера|Химера]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Жена|Жена]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Завет|Завет]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Гнездо|Гнездо]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Лепота|Лепота]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сутон|Сутон]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Бескрајна песма|Бескрајна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Наша срца|Наша срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Очи|Очи]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Чедност|Чедност]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Номади|Номади]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Велика ноћ|Велика ноћ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#За звездама|За звездама]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Стварање|Стварање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Мирна песма|Мирна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тренуци|Тренуци]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Непријатељ|Непријатељ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Крила|Крила]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма љубави|Песма љубави]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма сутона|Песма сутона]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма тишине|Песма тишине]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма умирања|Песма умирања]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Последња песма|Последња песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Заборав|Заборав]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма срца|Песма срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Ћутање|Ћутање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма жени|Песма жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сумња|Сумња]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Строфе једној жени|Строфе једној жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Најтужнија песма|Најтужнија песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме Богу|Песме Богу]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме смрти|Песме смрти]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме жени|Песме жени]]. <center>III<br>[[Царски сонети (Дучићеве песме)|'''Царски сонети''']]</center> :[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]] ::[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Царица|Царица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Двобој|Двобој]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Цар|Цар]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Житије|Житије]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Запис|Запис]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Копљаници|Копљаници]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Радовиште|Радовиште]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Владичица|Владичица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Манастир|Манастир]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Слава|Слава]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Паж|Паж]]. :[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]] ::[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Маћедонија|Маћедонија]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Вардар|Вардар]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Херцеговина|Херцеговина]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Брегалница|Брегалница]]. :[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]] ::[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачко вино|Дубровачко вино]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки барок|Дубровачки барок]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]]. <center>IV<br>[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]</center> :[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]]. <center>V<br>[[Додатак (Дучићеве песме)|'''Додатак''']]</center> :[[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]], [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]], [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Молитва|Молитва]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Сатира|Сатира]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Нова влада|Нова влада]], [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]. == Проза == * [[Патриотизам у Књижевности]] (1899) * [[Писмо из Алпа]] (1906) * [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907) * [[Мисли о песнику]] (1924) * [[Два Рибникара]] (1924) * [[Благо цара Радована]] (1932) * [[Градови и химере]] === Политички радови === * [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908) * [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942) * [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942) * [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942) * [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943) == Види још == * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Српски књижевници]] 4xf8cz4nx94vz9p1lffly3ws452mmzn 142682 142674 2026-04-18T09:17:45Z Coaorao 19106 /* Песме */ 142682 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Јован | презиме = Дучић | иницијал_презимена = Д | годинарођења = 1874 | годинасмрти = 1943 | опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник, писац, дипломата и академик. | слика = Ducic.jpg | опис_слике = | википедија = Јован Дучић | вики_цитати = Јован Дучић | остава = | остава_кат = Jovan Dučić }} == Песме == * [[Самохрана мајка]] (1886) * [[Сељеницима]] (1890) * [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890) * [[Ластама]] (1890) * [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895) * [[Прољетне мелодије]] (1895) * [[Једном пјеснику]] (1895) * [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895) * [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895) * [[Војиславу над гробом]] (1895) * [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896) * [[Пјесникова молитва]] (1896) * [[Не чекај ме...]] (1897) * [[Гроб]] (1897) * [[Вјетре!]] (1897) * [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897) * [[Салангана]] (1897) * [[Аида]] (1900) * [[Истоку]] (1900) * [[Драма]] (1901) * [[Антички мотиви]] (1903) * [[Сатира]] (1943) * [[Нова влада]] (1943) === Преводи === * ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891) * ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]] * ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина * ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]] * ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа * ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]] * ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова === Збирке песaма === <center>I<br>[[Песме сунца (Дучићеве песме)|'''Песме сунца''']]</center> :[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]] ::[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Залазак сунца|Залазак сунца]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#У сумраку|У сумраку]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Падање лишћа|Падање лишћа]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Акорди|Акорди]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Познанство|Познанство]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Тишина|Тишина]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Јабланови|Јабланови]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чежња|Чежња]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Новембар|Новембар]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Морска врба|Морска врба]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Сат|Сат]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поноћ|Поноћ]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зашто?|Зашто?]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Поезија]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зимски пастел|Зимски пастел]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Подне|Подне]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Римски сонет|Римски сонет]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Самоћа|Самоћа]]. :[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]] ::[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Поред воде|Поред воде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Крај мора|Крај мора]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Село|Село]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Лето|Лето]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Слушање|Слушање]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Далмација|Далмација]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Ноћни стихови|Ноћни стихови]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Месечина|Месечина]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]]. :[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]] ::[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Прича|Прича]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Напон|Напон]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Шум|Шум]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]]. :[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]] ::[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сунцокрети|Сунцокрети]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сета|Сета]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма мрака|Песма мрака]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Међа|Међа]]. :[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]] ::[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Човек говори Богу|Човек говори Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Побожна песма|Побожна песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Гозба|Гозба]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Богу|Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Натпис|Натпис]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сенка|Сенка]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Јесења песма|Јесења песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Коб|Коб]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пустиња|Пустиња]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Хришћанско пролеће|Хришћанско пролеће]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Путник|Путник]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Химера|Химера]]. :[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]] ::[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Поље|Поље]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Свитање|Свитање]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Суша|Суша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ћук|Ћук]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Шума|Шума]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрак|Мрак]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Киша|Киша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Оморина|Оморина]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Бор|Бор]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ветар|Ветар]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Април|Април]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Буква|Буква]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрави|Мрави]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Недеља|Недеља]]. :[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]] ::[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Душа|Душа]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Носталгија|Носталгија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Напор|Напор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сапутници|Сапутници]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Соната|Соната]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Тама|Тама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Досада|Досада]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Страх|Страх]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Екстаза|Екстаза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Замор|Замор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Враћање|Враћање]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Снови|Снови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Крај|Крај]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сати|Сати]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Стихови|Стихови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Суза|Суза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рапсодија|Рапсодија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Мир|Мир]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Растанак|Растанак]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Вече|Вече]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Измирење|Измирење]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Гама|Гама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Резигнација|Резигнација]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Симбол|Симбол]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Распуће|Распуће]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Опсена|Опсена]]. <center>II<br>[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|'''Песме љубави и смрти''']]</center> :[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Химера|Химера]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Жена|Жена]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Завет|Завет]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Гнездо|Гнездо]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Лепота|Лепота]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сутон|Сутон]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Бескрајна песма|Бескрајна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Наша срца|Наша срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Очи|Очи]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Чедност|Чедност]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Номади|Номади]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Велика ноћ|Велика ноћ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#За звездама|За звездама]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Стварање|Стварање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Мирна песма|Мирна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тренуци|Тренуци]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Непријатељ|Непријатељ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Крила|Крила]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма љубави|Песма љубави]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма сутона|Песма сутона]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма тишине|Песма тишине]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма умирања|Песма умирања]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Последња песма|Последња песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Заборав|Заборав]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма срца|Песма срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Ћутање|Ћутање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма жени|Песма жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сумња|Сумња]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Строфе једној жени|Строфе једној жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Најтужнија песма|Најтужнија песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме Богу|Песме Богу]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме смрти|Песме смрти]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме жени|Песме жени]]. <center>III<br>[[Царски сонети (Дучићеве песме)|'''Царски сонети''']]</center> :[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]] ::[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Царица|Царица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Двобој|Двобој]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Цар|Цар]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Житије|Житије]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Запис|Запис]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Копљаници|Копљаници]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Радовиште|Радовиште]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Владичица|Владичица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Манастир|Манастир]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Слава|Слава]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Паж|Паж]]. :[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]] ::[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Маћедонија|Маћедонија]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Вардар|Вардар]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Херцеговина|Херцеговина]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Брегалница|Брегалница]]. :[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]] ::[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачко вино|Дубровачко вино]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки барок|Дубровачки барок]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]]. <center>IV<br>[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]</center> :[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]]. <center>V<br>[[Додатак (Дучићеве песме)|'''Додатак''']]</center> :[[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]], [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]], [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Молитва|Молитва]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Сатира|Сатира]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Нова влада|Нова влада]], [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]. == Проза == * [[Патриотизам у Књижевности]] (1899) * [[Писмо из Алпа]] (1906) * [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907) * [[Мисли о песнику]] (1924) * [[Два Рибникара]] (1924) * [[Благо цара Радована]] (1932) * [[Градови и химере]] === Политички радови === * [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908) * [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942) * [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942) * [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942) * [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943) == Види још == * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Српски књижевници]] ee3px62hccn22p9y7jho0kymg773h04 142686 142682 2026-04-18T09:22:07Z Coaorao 19106 /* Збирке песaма */ 142686 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Јован | презиме = Дучић | иницијал_презимена = Д | годинарођења = 1874 | годинасмрти = 1943 | опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник, писац, дипломата и академик. | слика = Ducic.jpg | опис_слике = | википедија = Јован Дучић | вики_цитати = Јован Дучић | остава = | остава_кат = Jovan Dučić }} == Песме == * [[Самохрана мајка]] (1886) * [[Сељеницима]] (1890) * [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890) * [[Ластама]] (1890) * [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895) * [[Прољетне мелодије]] (1895) * [[Једном пјеснику]] (1895) * [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895) * [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895) * [[Војиславу над гробом]] (1895) * [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896) * [[Пјесникова молитва]] (1896) * [[Не чекај ме...]] (1897) * [[Гроб]] (1897) * [[Вјетре!]] (1897) * [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897) * [[Салангана]] (1897) * [[Аида]] (1900) * [[Истоку]] (1900) * [[Драма]] (1901) * [[Антички мотиви]] (1903) * [[Сатира]] (1943) * [[Нова влада]] (1943) === Преводи === * ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891) * ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]] * ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина * ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]] * ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа * ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]] * ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова === Збирке песaма === <center>I<br>[[Песме сунца (Дучићеве песме)|'''Песме сунца''']]</center> :[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]] ::[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Залазак сунца|Залазак сунца]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#У сумраку|У сумраку]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Падање лишћа|Падање лишћа]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Акорди|Акорди]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Познанство|Познанство]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Тишина|Тишина]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Јабланови|Јабланови]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чежња|Чежња]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Новембар|Новембар]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Морска врба|Морска врба]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Сат|Сат]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поноћ|Поноћ]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зашто?|Зашто?]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Поезија]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зимски пастел|Зимски пастел]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Подне|Подне]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Римски сонет|Римски сонет]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Самоћа|Самоћа]]. :[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]] ::[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Поред воде|Поред воде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Крај мора|Крај мора]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Село|Село]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Лето|Лето]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Слушање|Слушање]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Далмација|Далмација]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Ноћни стихови|Ноћни стихови]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Месечина|Месечина]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]]. :[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]] ::[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Прича|Прича]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Напон|Напон]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Шум|Шум]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]]. :[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]] ::[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сунцокрети|Сунцокрети]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сета|Сета]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма мрака|Песма мрака]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Међа|Међа]]. :[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]] ::[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Човек говори Богу|Човек говори Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Побожна песма|Побожна песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Гозба|Гозба]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Богу|Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Натпис|Натпис]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сенка|Сенка]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Јесења песма|Јесења песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Коб|Коб]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пустиња|Пустиња]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Хришћанско пролеће|Хришћанско пролеће]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Путник|Путник]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Химера|Химера]]. :[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]] ::[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Поље|Поље]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Свитање|Свитање]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Суша|Суша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ћук|Ћук]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Шума|Шума]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрак|Мрак]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Киша|Киша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Оморина|Оморина]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Бор|Бор]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ветар|Ветар]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Април|Април]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Буква|Буква]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрави|Мрави]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Недеља|Недеља]]. :[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]] ::[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Душа|Душа]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Носталгија|Носталгија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Напор|Напор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сапутници|Сапутници]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Соната|Соната]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Тама|Тама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Досада|Досада]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Страх|Страх]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Екстаза|Екстаза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Замор|Замор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Враћање|Враћање]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Снови|Снови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Крај|Крај]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сати|Сати]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Стихови|Стихови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Суза|Суза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рапсодија|Рапсодија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Мир|Мир]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Растанак|Растанак]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Вече|Вече]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Измирење|Измирење]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Гама|Гама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Резигнација|Резигнација]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Симбол|Симбол]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Распуће|Распуће]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Опсена|Опсена]]. <center>II<br>[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|'''Песме љубави и смрти''']]</center> :[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Химера|Химера]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Жена|Жена]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Завет|Завет]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Гнездо|Гнездо]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Лепота|Лепота]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сутон|Сутон]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Бескрајна песма|Бескрајна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Наша срца|Наша срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Очи|Очи]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Чедност|Чедност]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Номади|Номади]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Велика ноћ|Велика ноћ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#За звездама|За звездама]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Стварање|Стварање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Мирна песма|Мирна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тренуци|Тренуци]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Непријатељ|Непријатељ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Крила|Крила]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма љубави|Песма љубави]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма сутона|Песма сутона]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма тишине|Песма тишине]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма умирања|Песма умирања]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Последња песма|Последња песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Заборав|Заборав]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма срца|Песма срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Ћутање|Ћутање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма жени|Песма жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сумња|Сумња]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Строфе једној жени|Строфе једној жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Најтужнија песма|Најтужнија песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме Богу|Песме Богу]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме смрти|Песме смрти]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме жени|Песме жени]]. <center>III<br>[[Царски сонети (Дучићеве песме)|'''Царски сонети''']]</center> :[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]] ::[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Царица|Царица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Двобој|Двобој]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Цар|Цар]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Житије|Житије]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Запис|Запис]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Копљаници|Копљаници]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Радовиште|Радовиште]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Владичица|Владичица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Манастир|Манастир]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Слава|Слава]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Паж|Паж]]. :[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]] ::[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Маћедонија|Маћедонија]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Вардар|Вардар]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Херцеговина|Херцеговина]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Брегалница|Брегалница]]. :[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]] ::[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачко вино|Дубровачко вино]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки барок|Дубровачки барок]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]]. <center>IV<br>[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]</center> :[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]]. <center>V<br>[[Додатак (Дучићеве песме)|'''Додатак''']]</center> :[[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]], [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]], [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Молитва|Молитва]], [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]. == Проза == * [[Патриотизам у Књижевности]] (1899) * [[Писмо из Алпа]] (1906) * [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907) * [[Мисли о песнику]] (1924) * [[Два Рибникара]] (1924) * [[Благо цара Радована]] (1932) * [[Градови и химере]] === Политички радови === * [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908) * [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942) * [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942) * [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942) * [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943) == Види још == * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Српски књижевници]] 22fxfibokvyi5qtranewwjvk632wd4d 0 11107 142681 140942 2026-04-18T09:15:18Z Coaorao 19106 /* Вечној Србији */ 142681 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна=[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]] | следећа= | наслов=ДОДАТАК | одељак= | аутор=Јован Дучић | белешке= }} ==Вечној Србији== <poem> Чувај се, мој роде, својих странпутица, Јер пут неизвестан увек је пут вражији. Не бој се јастреба него кукавица, Не бој се лажова него њине лажи. Бог нека те спасе твојих спасилаца, На свакоме углу има их по један. Презри мудрост глупих и глупост мудраца! Нож твог издајника биће увек жедан. Као гром ћеш наћи свога пута, И као нит златна пробити кроз стену. Зар храброст полтрона да ти снагу спута, И да нож злочинца проспе задњу вену! Косовски витези први пут су знали За војску убица што ће да их срете: За гнусно јунаштво оних што су клали У постељи старца, у колевци дете. Заставу идеје у руци подлаца! Место мач што светли, увек нож што пара! Борца што се блатом место копљем баца, Јунака што пљачка и жреца што хара! Заставу у срамни злочин замочену; Слободу у сенци туђих бајонета; Отаџбину целу у пљачци и плену; У крвавој руци где је причест света, Презри љубав подлих и братство убица, И реч вероломних и част клеветника! Носи, роде славни, тај мач без корица — Знамен крстоносца и Божјег војника! Да би штит Ахилов био славе веће, Сам Бог Хефаистос оде за ковача!.. И ти, роде српски, знај да никад неће Нож убице стићи дужину твог мача. Знај само из крви хероја се рађа Звезда путовођа за далеке путе… Ветром неба иде мученичка лађа, Сузе су невиних до неба дигнуте… :1942. </poem> („Американски Србобран”, 27. јуна 1944.) ==На обали Неретве== На шкртој овој груди и сувој подини,<br>Гдe растe само трњe и стeна рапава,<br>Нeма ни мрава да дођe у гладној години,<br>Овдe и љута гуја од глади скапава. На обали сe овој у клeтви грцало,<br>И свe молитвe никлe у сузи патника;<br>Али ти, свeта рeко, ту бeшe зрцало<br>Свакомe нашeм плугу и штиту ратника. И силазeћи хучна са црнe планинe,<br>Спирала зној са чeла и крв на сeчиву;<br>Шумила пeсму царства и причу давнинe;<br>Хладила косовску рану још нeизлeчиву. Ти љубичицу појиш у шуми скровиту.<br>И капљу росe рађаш у жeдној латици.<br>И сав јe свод нeбeски у твомe кориту<br>И сва звeздана кола на твојој матици. А данас сва румeна од крви дeтињe,<br>Тeчeш у морe пeсмe и мит о царима;<br>Зајeдно стрeљаху овдe људe и свeтињe,<br>Траг су брисали овдe новим и старима. Зeмљо најлeпшим сунцeм која си злаћeна,<br>Ни жижак вишe нeмаш од твојих свeтила!<br>Новом крвнику свомe сада си плаћeна,<br>Али и завeтом новим опeт посвeтила. На гладној обали овој куда смо патили,<br>И од првог сe дана са бeдом спојили,<br>Најпрe су изроди твоји блатом тe блатили,<br>А издајицe твојe крвљу обојили. Крвавe зорe свићу по празним сeлима,<br>Крваво изгрeва сунцe у дивљим хајкама,<br>А још ти прeдачких копља има по ждрeлима,<br>О свeта стара рeко славна у бајкама. Ти вучeш сад овуд сунчанe одорe,<br>И срамнe вртe подлих и кривоклeтцима;<br>И крв нeвиних носиш кроз страшнe продорe -<br>А пeваш напeв славe о нашим прeцима. Никад у морe горко твој млаз нe увирe,<br>Вeћ као Млeчни пут сјаји са сунцима!<br>Нити под нeбом страшним кап срца умирe<br>Што дајe повeст зeмљи и мит врхунцима. ==Врбас== Носи, српска реко, крв наших синова, <br> јер крваве реке свуд су наше међе; <br> Мачеви убица сви су истог кова — <br> Сад носи унуке куд носаше пређе. <br> Прими крв нејачи у светле ти пене, <br> Сто пута је за те и пре умирале: <br> Да је не полочу погане хијене, <br> Да не метну у њу отрова и кала. <br> Наше су победе и заставе наше <br> Твој велики завет гордости и беса — <br> Једине у теби што се огледаше, <br> И једине овде дигле до небеса. <br> Беше тада славна а сад си и света, <br> Певај сва крвава кроз њиве и луге. <br> Наша звезда славе сад и даље цвета: <br> Пре свачији сужњи нег ичије слуге. <br> Носи мора крви да их не покраду, <br> Носи реко српска, крв невиних жртви: <br> Радосне победе хероји нам даду, <br> Али страшну правду извојују мртви.<br> :20. октобар 1941. („Американски Србобран”, 28. октобра 1941.) ==На царев Аранђеловдан== За твоју Славу, светли Царе,<br>Што и сад владаш у нама,<br>Који чувамо славе старе<br>У молитви и на струнама!<br>Али је црно доба за нас<br>Откад је ово кољено:<br>Све је на пазар пошло данас,<br>Све слављено и вољено. За твоју Славу, светли Царе,<br>Нека свак пехар попије —<br>Јер су спопале путе старе<br>Змије и љуте шкорпије…<br>Куда су прошли сви трофеји<br>С војскама твојим смелима,<br>Сад стоје слуге и лакеји<br>Сви с обореним челима.<br> За твоју Славу, светли Царе,<br>Царе над трима морима!<br>Зли жреци данас причест кваре;<br>Губа је у свим торима…<br>Над твојим царством мрак се шири,<br>Ветрови црни дувају:<br>Сад нашу савест бране жбири,<br>Лупежи благо чувају. („Американски Србобран”, 30. децембра 1942.) ==Лички мученици== Стрељају и сад на свим пољима, <br> поред свих пута стоје вешала; <br> Падају бољи све за бољима. <br> С тлом српским крв се српска смешала. <br> Кроз ноћ се редом цркве зажаре —<br> Свеци су с нама злочин поднели; <br> Свуд по путевима слепи стражаре, <br> И очи су им други однели. <br> Свима су беле руке пребили, <br> Да их у небо не би дизали, <br> Свету реч српску свуд су требили, <br> Као хијене крв су лизали. <br> Свуд су с крстом војске ходиле, <br> Пратили с цркве звучни звонови; <br> И с молитвом су вођи водили — <br> Ора pro nobis хуче долови. <br> А осветник је жртву пратио! <br> За мучеником иду хероји! <br> Пут невиних је Бог позлатио: <br> Само се гробље жртвих преброји…<br> („Американски Србобран”, 13. септембра 1943.) ==Босна== И ови те, Светла, иду да продаду: <br> Сви те вођи воде од трга до трга! <br> Само на пазару твоју цену знаду, <br> Твоју снагу мере по терету кврга... <br> О земљо створена за светле мегдане, <br> Увек си на тезги срамних трговаца; <br> Сви продају твоје краљеве и бане, <br> Крв твојих синова и завет отаца. <br> Дрину, поред исте и бразде и сетве, <br> Између два плућа у истоме даху — <br> Две речи из исте молитве и клетве, <br> Два анђелска крила у истом замаху... <br> Увек против борца, лупеж од почетка; <br> Увек у отрову ножи искувани; <br> И против заставе интрига и сплетка; <br> Увек од трговаца да те херој брани! <br> Још везаног воде старца Вујадина, <br> Пеција и Голуб сад су прах и сена, <br> Петра Мркоњића покрила је тмина: <br> Светла је легенда на трг изнесена. <br> У Романији ће Старина Новаче, <br> И Пивљанин Бајо у љутом Дробњаку, <br> Залуд дохватити за зелене маче: <br> Подли ће се пазар да сврши у мраку! <br> А у твом су небу све молитве наше, <br> О вечна предстражо и слави и плачу! <br> Чиста Божја капљо из заветне чаше, <br> Светло наше слово писано на мачу!<br> ==Молитва== Помилуј, Свемоћни, невине што гину, <br>Теби су пружене њине чисте руке;<br> За Твоју су они пали величину,<br> На Твој знак принели све сузе и муке.<br> Свака беше за Те рана која тишта, <br> А свака реч ехо Твога страшног слова;<br> И сада ти кличу само с губилишта,<br> И сад су нам гробља већа од градова.<br> Благослови, Благи, оне што су пали <br> Под нож кривоклетца у подножје крста,<br> Ни велики претци нису друго знали<br> Тим путем у сенци Твог великог прста.<br> Благослови, Добри, њихов траг што сјаји,<br> Трубу мртвих увек пуну Твога даха,<br> И на вечној бразди њиних корачаји, <br> Мач мртвих позлаћен златом твога праха.<br> („Американски Србобран”, 4. јануар 1943.) == Сатира == <poem> Знамо вас добро, профитери, И вас по врху и вас доле — Увек неверне свакој вери, Увек с презрењем за све боле. Знамо вас добро профитере. И децу нишчих, о Господе: За сваки полет с пуно мере, У свако вино с мало воде. За сваку светлост ви сте слепи, Само у тмини прогледате; Од свега су вам дужи џепи, Тачни сте сви у црне сате. Својих решења и идеја, Својих начела имате и ви — Кад год се неком руши стреја, И гаси свећа где ко живи. Све се купује и све прода. Увек сте тачни за пазаре: Кад је на тргу и част рода, И триумф нов и славе старе. Крај локве крви мученика, И ту имате своја мнења… За компромис је ваша клика, И у мрак задњег поколења… Док наше врте мори слана, Вас мирно сунце и сад греје: Вама је тешко без кишобрана, А лако вам је без идеје. :1943. („Американски Србобран”, 28. септембар 1943.) </poem> == Нова влада == <poem> Славно се друштво опет сврста, Јутрос имамо нову владу, И од три прста и с пет прста Краћих и дужих, то сви знаду. С ђилкошима су велеможни, Слободу сви да бране кољем! Сви ће да буду у злу сложни, И закон бране безакоњем… Програм је „братско измирење”, И равноправност у злу сваком: Бич нов за ново јавно мнење, Сталност на путу наопаком. Државни буџет без покрића, Савршен триумф равнотеже. Министар сваком познат кића, Што само златна јаја леже. Од сад не ићи како ваља: Немају зашто да их криве, Сви ће да умру за свог Краља, А сви за новац да поживе. :1943. („Американски Србобран”, 31. јул 1944.) </poem> ==Сину тисућљетне културе== {{:Сину тисућљетне културе}} [[Категорија:Јован Дучић]] 5zo7lgrvq265w20qe46353xqywj6wh3 142685 142681 2026-04-18T09:21:41Z Coaorao 19106 Ове две песме сам пребацио на засебне странице. 142685 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна=[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]] | следећа= | наслов=ДОДАТАК | одељак= | аутор=Јован Дучић | белешке= }} ==Вечној Србији== <poem> Чувај се, мој роде, својих странпутица, Јер пут неизвестан увек је пут вражији. Не бој се јастреба него кукавица, Не бој се лажова него њине лажи. Бог нека те спасе твојих спасилаца, На свакоме углу има их по један. Презри мудрост глупих и глупост мудраца! Нож твог издајника биће увек жедан. Као гром ћеш наћи свога пута, И као нит златна пробити кроз стену. Зар храброст полтрона да ти снагу спута, И да нож злочинца проспе задњу вену! Косовски витези први пут су знали За војску убица што ће да их срете: За гнусно јунаштво оних што су клали У постељи старца, у колевци дете. Заставу идеје у руци подлаца! Место мач што светли, увек нож што пара! Борца што се блатом место копљем баца, Јунака што пљачка и жреца што хара! Заставу у срамни злочин замочену; Слободу у сенци туђих бајонета; Отаџбину целу у пљачци и плену; У крвавој руци где је причест света, Презри љубав подлих и братство убица, И реч вероломних и част клеветника! Носи, роде славни, тај мач без корица — Знамен крстоносца и Божјег војника! Да би штит Ахилов био славе веће, Сам Бог Хефаистос оде за ковача!.. И ти, роде српски, знај да никад неће Нож убице стићи дужину твог мача. Знај само из крви хероја се рађа Звезда путовођа за далеке путе… Ветром неба иде мученичка лађа, Сузе су невиних до неба дигнуте… :1942. </poem> („Американски Србобран”, 27. јуна 1944.) ==На обали Неретве== На шкртој овој груди и сувој подини,<br>Гдe растe само трњe и стeна рапава,<br>Нeма ни мрава да дођe у гладној години,<br>Овдe и љута гуја од глади скапава. На обали сe овој у клeтви грцало,<br>И свe молитвe никлe у сузи патника;<br>Али ти, свeта рeко, ту бeшe зрцало<br>Свакомe нашeм плугу и штиту ратника. И силазeћи хучна са црнe планинe,<br>Спирала зној са чeла и крв на сeчиву;<br>Шумила пeсму царства и причу давнинe;<br>Хладила косовску рану још нeизлeчиву. Ти љубичицу појиш у шуми скровиту.<br>И капљу росe рађаш у жeдној латици.<br>И сав јe свод нeбeски у твомe кориту<br>И сва звeздана кола на твојој матици. А данас сва румeна од крви дeтињe,<br>Тeчeш у морe пeсмe и мит о царима;<br>Зајeдно стрeљаху овдe људe и свeтињe,<br>Траг су брисали овдe новим и старима. Зeмљо најлeпшим сунцeм која си злаћeна,<br>Ни жижак вишe нeмаш од твојих свeтила!<br>Новом крвнику свомe сада си плаћeна,<br>Али и завeтом новим опeт посвeтила. На гладној обали овој куда смо патили,<br>И од првог сe дана са бeдом спојили,<br>Најпрe су изроди твоји блатом тe блатили,<br>А издајицe твојe крвљу обојили. Крвавe зорe свићу по празним сeлима,<br>Крваво изгрeва сунцe у дивљим хајкама,<br>А још ти прeдачких копља има по ждрeлима,<br>О свeта стара рeко славна у бајкама. Ти вучeш сад овуд сунчанe одорe,<br>И срамнe вртe подлих и кривоклeтцима;<br>И крв нeвиних носиш кроз страшнe продорe -<br>А пeваш напeв славe о нашим прeцима. Никад у морe горко твој млаз нe увирe,<br>Вeћ као Млeчни пут сјаји са сунцима!<br>Нити под нeбом страшним кап срца умирe<br>Што дајe повeст зeмљи и мит врхунцима. ==Врбас== Носи, српска реко, крв наших синова, <br> јер крваве реке свуд су наше међе; <br> Мачеви убица сви су истог кова — <br> Сад носи унуке куд носаше пређе. <br> Прими крв нејачи у светле ти пене, <br> Сто пута је за те и пре умирале: <br> Да је не полочу погане хијене, <br> Да не метну у њу отрова и кала. <br> Наше су победе и заставе наше <br> Твој велики завет гордости и беса — <br> Једине у теби што се огледаше, <br> И једине овде дигле до небеса. <br> Беше тада славна а сад си и света, <br> Певај сва крвава кроз њиве и луге. <br> Наша звезда славе сад и даље цвета: <br> Пре свачији сужњи нег ичије слуге. <br> Носи мора крви да их не покраду, <br> Носи реко српска, крв невиних жртви: <br> Радосне победе хероји нам даду, <br> Али страшну правду извојују мртви.<br> :20. октобар 1941. („Американски Србобран”, 28. октобра 1941.) ==На царев Аранђеловдан== За твоју Славу, светли Царе,<br>Што и сад владаш у нама,<br>Који чувамо славе старе<br>У молитви и на струнама!<br>Али је црно доба за нас<br>Откад је ово кољено:<br>Све је на пазар пошло данас,<br>Све слављено и вољено. За твоју Славу, светли Царе,<br>Нека свак пехар попије —<br>Јер су спопале путе старе<br>Змије и љуте шкорпије…<br>Куда су прошли сви трофеји<br>С војскама твојим смелима,<br>Сад стоје слуге и лакеји<br>Сви с обореним челима.<br> За твоју Славу, светли Царе,<br>Царе над трима морима!<br>Зли жреци данас причест кваре;<br>Губа је у свим торима…<br>Над твојим царством мрак се шири,<br>Ветрови црни дувају:<br>Сад нашу савест бране жбири,<br>Лупежи благо чувају. („Американски Србобран”, 30. децембра 1942.) ==Лички мученици== Стрељају и сад на свим пољима, <br> поред свих пута стоје вешала; <br> Падају бољи све за бољима. <br> С тлом српским крв се српска смешала. <br> Кроз ноћ се редом цркве зажаре —<br> Свеци су с нама злочин поднели; <br> Свуд по путевима слепи стражаре, <br> И очи су им други однели. <br> Свима су беле руке пребили, <br> Да их у небо не би дизали, <br> Свету реч српску свуд су требили, <br> Као хијене крв су лизали. <br> Свуд су с крстом војске ходиле, <br> Пратили с цркве звучни звонови; <br> И с молитвом су вођи водили — <br> Ора pro nobis хуче долови. <br> А осветник је жртву пратио! <br> За мучеником иду хероји! <br> Пут невиних је Бог позлатио: <br> Само се гробље жртвих преброји…<br> („Американски Србобран”, 13. септембра 1943.) ==Босна== И ови те, Светла, иду да продаду: <br> Сви те вођи воде од трга до трга! <br> Само на пазару твоју цену знаду, <br> Твоју снагу мере по терету кврга... <br> О земљо створена за светле мегдане, <br> Увек си на тезги срамних трговаца; <br> Сви продају твоје краљеве и бане, <br> Крв твојих синова и завет отаца. <br> Дрину, поред исте и бразде и сетве, <br> Између два плућа у истоме даху — <br> Две речи из исте молитве и клетве, <br> Два анђелска крила у истом замаху... <br> Увек против борца, лупеж од почетка; <br> Увек у отрову ножи искувани; <br> И против заставе интрига и сплетка; <br> Увек од трговаца да те херој брани! <br> Још везаног воде старца Вујадина, <br> Пеција и Голуб сад су прах и сена, <br> Петра Мркоњића покрила је тмина: <br> Светла је легенда на трг изнесена. <br> У Романији ће Старина Новаче, <br> И Пивљанин Бајо у љутом Дробњаку, <br> Залуд дохватити за зелене маче: <br> Подли ће се пазар да сврши у мраку! <br> А у твом су небу све молитве наше, <br> О вечна предстражо и слави и плачу! <br> Чиста Божја капљо из заветне чаше, <br> Светло наше слово писано на мачу!<br> ==Молитва== Помилуј, Свемоћни, невине што гину, <br>Теби су пружене њине чисте руке;<br> За Твоју су они пали величину,<br> На Твој знак принели све сузе и муке.<br> Свака беше за Те рана која тишта, <br> А свака реч ехо Твога страшног слова;<br> И сада ти кличу само с губилишта,<br> И сад су нам гробља већа од градова.<br> Благослови, Благи, оне што су пали <br> Под нож кривоклетца у подножје крста,<br> Ни велики претци нису друго знали<br> Тим путем у сенци Твог великог прста.<br> Благослови, Добри, њихов траг што сјаји,<br> Трубу мртвих увек пуну Твога даха,<br> И на вечној бразди њиних корачаји, <br> Мач мртвих позлаћен златом твога праха.<br> („Американски Србобран”, 4. јануар 1943.) ==Сину тисућљетне културе== {{:Сину тисућљетне културе}} [[Категорија:Јован Дучић]] 85n4yzq2o9ypqtdylzbamtzjrwue0xl 8 59854 142677 142667 2026-04-17T14:28:58Z Milicevic01 3462 142677 json application/json [ { "domain": "sveopoznatima.com", "notes": "По расправи на Трг/Википолитика до краја такмичења 1lib1ref 2024 (5. фебруар)" }, { "domain": "biografija.org", "notes": "По расправи на Трг/Википолитика до краја такмичења 1lib1ref 2024 (5. фебруар)" }, { "domain": "peoplepill.com", "notes": "По расправи на Трг/Википолитика до краја такмичења 1lib1ref 2024 (5. фебруар)" }, { "domain": "wikiwand.com", "notes": "Дослован copy—paste Википедије" }, { "domain": "magazin-tabloid.com/casopis/", "notes": "Википедија:Администраторска табла#Медијавики:BlockedExternalDomains.json" }, { "domain": "sinemanija.com", "notes": "Википедија:Администраторска табла#Медијавики:BlockedExternalDomains.json" }, { "domain": "famousbirthdays.com", "notes": "Википедија:Администраторска табла#Медијавики:BlockedExternalDomains.json" }, { "domain": "fandom.com", "notes": "Википедија:Администраторска табла#Медијавики:BlockedExternalDomains.json" }, { "domain": "listvote.com", "notes": "Википедија:Администраторска табла#Медијавики:BlockedExternalDomains.json" }, { "domain": "opusteno.rs", "notes": "Википедија:Администраторска табла#Медијавики:BlockedExternalDomains.json" }, { "domain": "biografijaonline.com", "notes": "Википедија:Администраторска табла#Медијавики:BlockedExternalDomains.json" }, { "domain": "gpedia.com", "notes": "Википедија:Администраторска табла#Медијавики:BlockedExternalDomains.json" }, { "domain": "hmn.wiki", "notes": "Википедија:Гласање/Предлог/Блокирање употребе одређених сајтова на СВП" }, { "domain": "efbet.rs", "notes": "Special:Diff/28852537" }, { "domain": "king.rs", "notes": "Special:Diff/28852537" }, { "domain": "brazilbet.rs", "notes": "Special:Diff/28852537" }, { "domain": "king.rs", "notes": "Special:Diff/28852537" }, { "domain": "merkurxtip.rs", "notes": "Special:Diff/28852537" }, { "domain": "betole.com", "notes": "Special:Diff/28852537" }, { "domain": "volcanobet.rs", "notes": "Special:Diff/28852537" }, { "domain": "freebets.rs", "notes": "Special:Diff/28860588" }, { "domain": "freespins.rs", "notes": "Special:Diff/28860588" }, { "domain": "meridianbet.rs", "notes": "Special:Diff/28861392" }, { "domain": "meridianbet.ba", "notes": "Special:Diff/28861392" }, { "domain": "meridianbet.me", "notes": "Special:Diff/28861392" }, { "domain": "meridiansport.ba", "notes": "Special:Diff/28861392" }, { "domain": "soccerbet.rs", "notes": "Special:Diff/28861392" }, { "domain": "soccerbet.me", "notes": "Special:Diff/28861392" }, { "domain": "soccerbet.ba", "notes": "Special:Diff/28861392" }, { "domain": "freespinovi.rs", "notes": "Special:Diff/28861558" }, { "domain": "bonusbezuslova.rs", "notes": "Special:Diff/28861558" }, { "domain": "casinobonus.rs", "notes": "Special:Diff/28861558" }, { "domain": "sportkladionice.com", "notes": "Special:Diff/28861558" }, { "domain": "superbet.rs", "notes": "Special:Diff/28861558" }, { "domain": "primobet.com", "notes": "Special:Diff/28861558" }, { "domain": "maxbet.rs", "notes": "Special:Diff/28861558" }, { "domain": "betkladionica.rs", "notes": "Special:Diff/28861558" }, { "domain": "kazinosrb.com", "notes": "Special:Diff/28861558" }, { "domain": "gamblingriot.com", "notes": "Special:Diff/28861558" }, { "domain": "bons-daily.com", "notes": "Special:Diff/28861558" }, { "domain": "betandbeat.com", "notes": "Special:Diff/28861558" }, { "domain": "slotshistory.net", "notes": "Special:Diff/28861558" }, { "domain": "delasport.com", "notes": "Special:Diff/28861558" }, { "domain": "besplatnispinovi.com", "notes": "Special:Diff/28861558" }, { "domain": "iyps.org", "notes": "Special:Diff/28861558" }, { "domain": "nomadcasino.com", "notes": "Special:Diff/28861558" }, { "domain": "peoplesmedshop.com", "notes": "Special:Diff/28861558" }, { "domain": "fastbusinessranking.com", "notes": "Special:Diff/28861558" }, { "domain": "lotteryage.com", "notes": "Special:Diff/28861558" }, { "domain": "residentevilcg.com", "notes": "Special:Diff/28861558" }, { "domain": "galaxyworldcasino.com", "notes": "Special:Diff/28861558" }, { "domain": "kialidster.weebly.com", "notes": "Special:Diff/28861558" }, { "domain": "casinofunonline.me", "notes": "Special:Diff/28861558" }, { "domain": "igrajslotmasine.com", "notes": "Special:Diff/28861558" }, { "domain": "internet-kladionice.com", "notes": "Special:Diff/28861558" }, { "domain": "rohithebbar.com", "notes": "Special:Diff/28861558" }, { "domain": "cargologicair.com", "notes": "Special:Diff/28861558" }, { "domain": "expatbets.com", "notes": "Special:Diff/28861558" }, { "domain": "casinocitytimes.com", "notes": "Special:Diff/28861558" }, { "domain": "elidon.rs", "notes": "Special:Diff/28861558" }, { "domain": "muabannhanh.com", "notes": "Special:Diff/28861558" }, { "domain": "investoserbia.com", "notes": "Special:Diff/28861558" }, { "domain": "profinvestment.com", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "lolmaze.com", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "speraoms.com", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "alexandar-cosmetics.com", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "alexandar-educentar.com", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "uzmibonus.com", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "krusevacsmestaj.com", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "peepultree.world", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "borsaendeksi.com", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "islamicastrologerindia.com", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "built-in1.com", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "jehazcom.com", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "buyhacklink.com", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "vabsonic.com", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "gogodoc.com", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "meridianbet.com", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "meridianbet.com.cy", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "orientalstarearthingsolutions.com", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "a-rrajani.com", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "chasebuchanan.com", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "theprestigecityindirapuram.info", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "legalserbia.rs", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "suggesteat.com", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "simdif.com", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "crkva-zlatibor.rs", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "gtbet9australia.com", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "fridayrollcasino.be", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "mariacasino-suomi.com", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "reviewremoval.uk", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "strikeforceheroes3game.com", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "happywheels3game.com", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "happywheels4game.com", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "dionysos.swiss", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "free-republic-of-dravija1.odoo.com", "notes": "према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица" }, { "domain": "croatiarediviva.com", "notes": "према захтеву, види админ-таблу, Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица + [[:c:File:Croatian WP Disinformation Assessment - Final Report SR CYR.pdf]]" }, { "domain": "hkv.hr", "notes": "према захтеву, види админ-таблу, Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица + [[:c:File:Croatian WP Disinformation Assessment - Final Report SR CYR.pdf]]" }, { "domain": "hop.com.hr", "notes": "према захтеву, види админ-таблу, Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица + [[:c:File:Croatian WP Disinformation Assessment - Final Report SR CYR.pdf]]" }, { "domain": "hrvatski-fokus.hr", "notes": "према захтеву, види админ-таблу, Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица + [[:c:File:Croatian WP Disinformation Assessment - Final Report SR CYR.pdf]]" }, { "domain": "hrvatskonebo.org", "notes": "према захтеву, види админ-таблу, Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица + [[:c:File:Croatian WP Disinformation Assessment - Final Report SR CYR.pdf]]" }, { "domain": "kamenjar.com", "notes": "према захтеву, види админ-таблу, Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица + [[:c:File:Croatian WP Disinformation Assessment - Final Report SR CYR.pdf]]" }, { "domain": "konzerva.hr", "notes": "према захтеву, види админ-таблу, Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица + [[:c:File:Croatian WP Disinformation Assessment - Final Report SR CYR.pdf]]" }, { "domain": "narod.hr", "notes": "према захтеву, види админ-таблу, Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица + [[:c:File:Croatian WP Disinformation Assessment - Final Report SR CYR.pdf]]" }, { "domain": "projektvelebit.com", "notes": "према захтеву, види админ-таблу, Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица + [[:c:File:Croatian WP Disinformation Assessment - Final Report SR CYR.pdf]]" }, { "domain": "shp.bizhat.com", "notes": "према захтеву, види админ-таблу, Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица + [[:c:File:Croatian WP Disinformation Assessment - Final Report SR CYR.pdf]]" }, { "domain": "shp.123guestbook.com", "notes": "према захтеву, види админ-таблу, Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица + [[:c:File:Croatian WP Disinformation Assessment - Final Report SR CYR.pdf]]" }, { "domain": "dnevno.hr", "notes": "према захтеву, види админ-таблу, Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица + [[:c:File:Croatian WP Disinformation Assessment - Final Report SR CYR.pdf]]" }, { "domain": "exe.rs", "notes": "SEO агенција" }, { "domain": "netvision.rs", "notes": "SEO агенција" }, { "domain": "seoptimizacija.com", "notes": "SEO агенција" }, { "domain": "www.mozzartbet.com", "notes": "кладионица" }, { "domain": "www.mozzartbet.ba", "notes": "кладионица" }, { "domain": "balkanbet.rs", "notes": "кладионица" }, { "domain": "www.eccouncil.org", "notes": "страница етичко хаковање" }, { "domain": "www.custommarketinsights.com", "notes": "самопромоција" }, { "domain": "www.onlinegambling.ro", "notes": "самопромоција" }, { "domain": "gamewize.sk", "notes": "самопромоција" }, { "domain": "www.pokersites.com", "notes": "самопромоција" }, { "domain": "https://sdlccorp.com/", "notes": "самопромоција" }, { "domain": "http://armedforcesmuseum.com", "notes": "спам" }, { "domain": "http://deepertalk.com", "notes": "спам" }, { "domain": "mozzart.org", "notes": "za svaki slučaj", "addedBy": "Milicevic01" }, { "domain": "houseoftodorovic.org", "notes": "samopromocija", "addedBy": "Milicevic01" }, { "domain": "grokipedia.com", "notes": "непоуздан извор", "addedBy": "Milicevic01" }, { "domain": "royalty.miraheze.org", "notes": "непоуздан извор", "addedBy": "Milicevic01" }, { "domain": "top-kladionice.rs", "notes": "spam", "addedBy": "Milicevic01" }, { "domain": "www.webhostingsrbija.rs", "notes": "spam", "addedBy": "Milicevic01" }, { "domain": "zlato.ai", "notes": "spam", "addedBy": "Milicevic01" }, { "domain": "investiciono-zlato.rs", "notes": "spam", "addedBy": "Milicevic01" }, { "domain": "zlatnistandard.rs", "notes": "spam", "addedBy": "Milicevic01" }, { "domain": "cenazlatasrebra.com", "notes": "spam", "addedBy": "Ђидо" }, { "domain": "bullionvault.com", "notes": "spam", "addedBy": "Ђидо" }, { "domain": "inflacija.me", "notes": "SEO spam", "addedBy": "Ђидо" }, { "domain": "eurotranslate.rs", "notes": "спам", "addedBy": "Milicevic01" }, { "domain": "ivanaspanovic.com", "notes": "спам", "addedBy": "Milicevic01" }, { "domain": "top100.casino", "notes": "SEO spam", "addedBy": "Ђидо" }, { "domain": "gambling.com", "notes": "SEO spam", "addedBy": "Ђидо" } ] 2nkq3jtcr9es1wr78jca5fyj95rgily 2 59976 142680 142668 2026-04-18T09:04:54Z Coaorao 19106 /* Аутори и Ауторке */ 142680 wikitext text/x-wiki &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;<span style="color: #3CB371;">''„Млого тео, млого започео…”''</span> ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]] * Постављам текстове из области српске и стране књижености, * Сви текстови и преводи су у јавном власништву, * Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…), * У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву, * Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету), * За прекуцавање користим ''[[w:Google Gemini|Вешца]]'', али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору… == Главно == ''почето, незавршено или скоро да је завршено''<br /> [[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]<br /> [[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18601225&seite=1&zoom=33]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић? [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610430&seite=1&zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610518&seite=1&zoom=33]- Полит-Десанчић [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610507&seite=1&zoom=33]- Јован Ђорђевић [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=33458&m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]] [[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором [[Корисник:Coaorao/Песак]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]! [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К. Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80. [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д. Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011] ===Проверити=== * [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020] == Аутори и Ауторке == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''<br /> [[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]<br /> Проза: Српским мајкама [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]<br /> Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];<br /> '''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''<br /> [[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''<br /> [[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''<br /> • [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]] * [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''<br /> [[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Максим Горки]]'''<br /> [[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])<br /> Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''<br /> [[Везе]] • [[]] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''<br /> [[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ће више]] • '''[[Лорелај]]'''<br /> '''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''<br /> [[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]<br /> [[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''<br /> [[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] • [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''<br /> [[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''<br /> [[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''<br /> [[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''<br /> [[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''<br /> [[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] • [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001] Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=5410&m=2#page/4/mode/2up]<br /> '''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]] [[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''<br /> [[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''<br /> „Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09] [[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf] [[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај [[Аутор:Радоје Домановић]]! Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001] [[Аутор:Станислав Винавер]] * [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002] [[Аутор:Иво Ћипико]] [[Аутор:Светозар Милетић]] Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]! [[Аутор:Алфонс де Ламартин]] [[Аутор:Димитрије Љотић]] [[Аутор:Васа Пелагић]] [[Аутор:Владимир Јовановић]] == Завршено == ''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]] == Ново (проверити) == [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]] == Нацрти == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]<br /> * Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?<br /> * [[Аутор:Паја Путник]] * [[Аутор:Нићифор Дучић]] ** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре * [[Аутор:Милојко Веселиновић]] * [[Аутор:Марко Цар]] * [[Аутор:Јован Мишковић]] * [[Аутор:Павле Поповић]] ! * [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.) * [[Аутор:Хенрик Ибсен]] * [[Аутор:Коста Протић]] * [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]] * [[Аутор:Пјер Корнеј]] * [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) * [[Аутор:Алфонс Доде]] * [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г. * [[Аутор:Богдан Поповић]] * Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003] [[Аутор:Велибор Јонић]] * [[Не партија, већ патрија]] * [[Светосавски национализам]] === Допунити === * [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]] * [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]] * [[Аутор:Светислав Стефановић]] * [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905 * [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] * [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]] * [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]] == Уређивано == ''овде су наведене странице у које сам унео веће измене'' * [[Ђачки растанак]] * [[Смрт мајке Југовића]] * [[Успомене]], [[Неверна Тијана]] - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима. * [[Спомен на Руварца]] - проверити * [[Међу звездама]] - проверити * [[Хамлет]] - није у јав власништву * [[Примјери чојства и јунаштва]] * [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]] *'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''': &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]] == Нацрт_1 == * Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]] * Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]] * Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]] == Нацрт_2: Скерлић == === 1899. === * [[Писма из Загреба]] === 1901. === * [[О Коштани]] * [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора ::''књ. 1.'' * [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473. * [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355. === 1902. === * [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70. * [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74. * [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146. * [[Поглед на данашњу француску књижевност]] * [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208. * [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386. ::''књ. 2.'' * [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707. * [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765. * [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256. ... === 1903. === * [[Француски романтичари и српска народна поезија]] * [[Омладински конгреси]] * [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]] * [[Један социјалистички песник]] === 1904. === * [[Једна дужност наших старијих писаца]] * [[Начело солидарности]] === 1905. === * [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]] * [[Тренуци од Данице Марковић]] === 1907. === * [[Филолошки догматичари и књижеван језик]] * [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]] * [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]] === 1909. === * [[Једна књижевна зараза]] === 1910. === * [[Србија, њена култура и њена књижевност]] ::''књ. 1.'' * [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Прве школске позоришне представе]]-108. * [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629. * [[Карло Маркс о Србима]]-631. * [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688. * [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705. ::''књ. 2.'' * [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312. * [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383. * [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427. * [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457. === 1911. === :: ''књ. 1.'' * [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53. * [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238. * [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327. * [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405. * [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493. * [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494. * [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874. * [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962. :: ''књ. 2.'' * [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74. * [[Срби и бугарско ослобођење]]-149. * [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308. * [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348. * [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473. * [[Питања о језику и правопису]]-713. * [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766. * [[Пјесме Алексе Шантића]]-784. * [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867. * [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931. * [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933. === 1912. === * [[Анте Старчевић]]-56. * [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394. * [[Генерал Симеон Зорић]]-427. * [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466. * [[Нове песме од М. М. Ракића]]/ [[„Песме” Милана Ракића]]?-703. * [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711. * [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795. * [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872. === 1913. === ::''књ. 1.'' * [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78. * [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212. * [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315. * [[Модерна Германија, од Мирка М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630. * [[Вукова преписка]]-777. ::''књ. 2.'' * [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195. * [[Две женске књиге]]-379 * [[Источно или јужно наречје?]]-756. === 1914. === * [[Песме Милутина Бојића]] == Нацрт_3: Мопасан == [[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]<br /> * [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв. * [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]]) == Нацрт_4: Чехов == [[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36]) == Нацрт_5: Винавер == * [[Бетовен]] == Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] == Даница:<br /> 1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]<br /> [[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]<br /> 1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]<br /> [[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]<br /> 1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]<br /> [[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]<br /> 1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]<br /> [[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]] Вила:<br /> 1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]<br /> [[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]<br /> 1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]<br /> [[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]<br /> 1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]<br /> [[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035] Јавор:<br /> 1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001] [[Луда]] • [[Абер је!]] Матица:<br /> 1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001] [[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]] Млада Србадија:<br /> 1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001] [[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]] Србски летопис, Словенци Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872) == Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] == ''навести изворе испод песама и проверити тачност'' 1887. *[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]] *[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]] 1888. *[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]] == Нацрт_8: Злочин и казна == {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Фјодор Достојевски]] | [[Злочин и казна]]<br>(''-{Преступление и наказание}-'') | Превео: Јефта Угричић (1864–1927) | | Садржај: | [[Злочин и казна/Део први/I|I]] }} <Center>'''ДЕО ПРВИ'''<br> [[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]<br> '''ДЕО ДРУГИ'''<br> [[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ТРЕЋИ'''<br> [[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ЧЕТВРТИ'''<br> '''ДЕО ПЕТИ'''<br> '''ДЕО ШЕСТИ'''<br> '''ЕПИЛОГ'''<br> [[Злочин и казна/Епилог/I|I]]<br> [[Злочин и казна/Епилог/II|II]]<br> </Center> == Нацрт_9:[[Јован Дучић]]== * [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] ''песме'' * [[Самохрана мајка]] (1886)[https://www.biblioso.org.rs/digitalna_arhiva/golub]бр.11 * [[Сељеницима]] (1890) * [[Небу (Јован Дучић)]] (1890) * [[Ластама]] (1890) * [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895) * [[Прољетне мелодије]] (1895) * [[Једном пјеснику]] (1895) * [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895) * [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895) * [[Војиславу над гробом]] (1895) * [[Пјесникова молитва]] (1896) * [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896) * [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897) * [[Аида]] (1900) * [[Истоку]] (1900)[https://pretraziva.rs/show/zora--1900-10-01.pdf] * [[Драма]] (1901) * [[Антички мотиви]] (1903) ''преводи'' * [[Суза]] (Пушкин) (1898) * [[Анџело]] * [[Ехо]] * [[Романца]] * [[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]] * [[Кинџалу]] * [[Сужањ]] * [[Не, тако силно ја не љубим тебе]] * [[Сципион и Ханибал (Грилпарцер)]] (1891) == Нацрт_10 == * [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11] 12.4 [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18] == Остало == {{Аутор | име = Владимир | презиме = Јовановић | иницијал_презимена = Ј | годинарођења =1833 | годинасмрти =1922 | опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Владимир Јовановић | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Vladimir Jovanović }} == Дела == * [[Основи снаге и величине Србске]] (1870) * [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020] ---- Данас, на велики петак, удаљенога од драге слободе српске и уједињења српског, силне ме мисли облијећу, језа ме попада и хладни трнци кроз тјело пролазе, слушајући приче јеванђелске о страдању спаса Исуса Христа, које приче још више пријањају за човека када то страдање спаситељево упореди са страдањем, патњама и бједама премилог нам народа српског, што ће сваку душу Србинову потрести само ако помњиво ово разлагање до краја пратио буде. Ох, боже! ох, поштени чланови човечанства! да ли има на земљи поштене душе, која данас тужила не би; видећи ће од грозних мука а од злоће подлих мрачњака и себичњака издише на крсту разапет онај свети узор човечанства, који је дошао да раздере црну и паклену завјесу мрака и предрасуда, и да сатре и уништи власт и силу „ђавола“, то јест, деспотизма и апсолутизма; а на мјесто тога да подигне и риспостре свјетило: истине и правде, слободе и братства, љубави и јединства, врлине и милосрђа, узоритости и снисхођења. Слава дуготрпљењу твојему спасе! Расуђујући дакле о страдању и догађајима Христовим држим за потребно, по ради веће успомене, да то његово страдање и до- ​[Страна 10] ​гађаје са страдањем и догађајима народа српског упоредим; јер судбина и историја народа српског у свему се готово са историјом христових страдања слаже, као што ћемо из ових навода видети и уверит и се: Исус Христос, прије осамнајест и по вјекова, на данашњи дан, за правду и истину, слободу и једнакост, ужасно је страдао, а и наш народ српски због тих истих начела ево ће скоро пет стотина година бити, још чемерније муке подноси и трпи. Христа спаситеља подле душе бише и гонише, мучише и ругаше му се, а таква иста судбина и Србина је кроз пет вјекова сналазила и дане живота народњег ужасно кињила. Њега на данашњи дан паклене душе као најгорега зликовца на крсту разапеше, на коме издишући говораше: „боже, боже мој, зар си ме оставио?“ завршујући те вапаје: „нека буде света воља твоја“. Тако исто заклети непријатељи српства, насилници и бешчовечници разапеше, то јест, раздјелише, и разпарчаше вјерозаконо и политично на неколико дјелова премили нам род српски, па због тога он од великих јада бјежао је по туђим земљама и крио се од злотвора по шумама и пећинама мрачним, где је у горкој тузи нарицао плачући: „боже, боже, зар си нас оставио?“ Па и опет већи део оставши вјеран вјери и народности ​[Страна 11] ​својих прађедова, храбрио је самога себе надом на бољу будућност, у главноме ослањајући се на бога, то јест, на своје право, вазда готово блажећи се у страдању своме са рјечма: „нека буде света воља божија.“ Христа прободоше копљем онако на крсту распетог, појећи га једом, а Србина су злотвори његови гонећи га на кулук и у војску, да бије непријатељевог непријатеља, били бодом и ханџаром и пробадали ђецу у женама, напајајући их духом туђе вјере и народности; али и опет Србин је живот свој сачувао и у већини правим чистим Србином остао. Христа из посмјевке и унижења неприродним именом „царем јудејским“ називаху, и у мјесто круне трнов вјенац на главу метаху. И Србин за његову искреност и јуначка дјела, што их завојевачу и душманину своме учини, у мјесто заслуга својих називан је другим неприродним именом, као: „илиром, вендом, рацијаном, рацом, грконеунијатом, оријенталцем, буњевцем, бошњаком, шизматиком, влахом“, итд. која неприродна имена и саме ћесарске повеље наметаху нам у мјесто вазљубљеног нам имена народног, са том намјером да би тиме наше старо, прађедовско народно име, Србин, уништили; јер сви злотвори наши — који су, добро их знамо — нерадо су име Србин и српство гледали и слушали. Христос умире на крсту од грозних мука, но и опет из мртвих васкршава и гонитеље своје тиме побеђује. И Србин је до тога долазио био да се са лица земље искорени и уништи од грдних невоља и навале нашијех злотвора, али они честити и свети остатци који духом не клонуше, бораху се с мачем у десници противу оних који жестоко наваливаху да Србина, српску народност и његов слободни и јуначки дух коначно униште и упропасте. Они дивни борци не само што непријатеље од подле намјере одбијаху, него тим јуначким радом у млађем нараштају пробуђиваху ватрену љубав према народности, вјери и слободи златној. Дјела њихова јуначка сачуваше Црну Гору у независности од туђинаца, сачуваше најдрагоценији камен круне некадашње, у душманске да не падне руке. Одважни дух светих павших бораца за слободу српства и садањој кнежевини Србији извојевао је темељ за славу и слободу. ​[Страна 12] ​Ученици, то јест, апостоли Христови пошље васкрсења његовог очеличише духове и карактере своје примјером распетог на крсту, те са ужасним пожртвовањем себе самих и дивном ревношћу иронијеше по свјету начела и науку за коју он — Христос — смртном жртвом постаде. И српски борци од младог нараштаја, подобно апостолима проносећи свјетило јеванђелске истине и правде, братства и јединства, слободе и напретка по свима крајевима и сталежима српства, радили су, раде и радиће с народом а за народ док остваре тежње свеколиког српства, знајући да без жртве, страдања и бједе и нема живота ни славне побједе. Христос дакле и ако је тако страдао, поруге трпео и као највећи злочинац на крсту осуђен и распет био, најгрознијом смрћу умревши, али баш тиме као и са својим ускрснућем још више је прославио себе и своју науку и за њу придобио дивне поборнике. Тако исто и народ српски прошавши кроз огањ и мач чемерних искушења, није пропао, него је се још већма прославио, од неких мана очистио и дивну науку из оних јада поцрпео, са којом данас две кнежевине српске са поносом народњег достојанства по свјету гледају, трудећи се да корачају до своје природне мете. Данас народ наш српски, и слободни и неслободни, научен искушењем и страдањем, а опојен духом садањег времена, више него икада досада жуди, осјећа и требује потпуне слободе, правде, српскога јединства и свјетлости моћне науке. Српство данас дубоко схвата да је слобода украс човечанства, почем се у њој најлакше и најпоузданије долази до свега онога што народе, као и поједине грађане узвишава, прославља и усрећава. Данас зна српство да тамо ће гођ сила и неправда, то јест тиранизам царствује све је као стјешњено, затворено, стегнуто, увезано и притиснуто због чега све мора бити: увело, жуто, потмуло, недорасло, квржњаво, изопачено и болешливог изгледа, које недошавши до своје праве мете гаси се, гине и пропада. Данас готово сво српство зна а труди се и више дознати, да они народи, који самостално потпуна права и свету слободу не уживају, за прави човечански живот не знају, но ​[Страна 13] ​живе као нека бјесомучна створења, у јаду и мраку, а ја ти, роде мили, уз то твоје знање и поимање још и то кажем, што св. писмо говори, да опстоји ад, то јест пакао, у ком ће се пакосне, неправедне и грјешне душе људске и пошле смрти мучити, велим ти, да за свјестне људе и врле грађане народа не може бити горега пакла ни код ђаволског цара вехелзевула — ако тај доиста опстоји — (Спаситељ свјета Исус Христос разумевао је под именом ђавола: пакостне, неправедне, безсвјестне и немилосрдне, покварене људе,) — но што је јадном људству и бједним народима, који се под тиранском и апсолутном владом налазе, као што је бједној браћи нашој у душманским и туђим рукама? јер народу, што се под таквом владом налази, не да се да живи за себе и за неку вишу цјел људску, него само за вољу и насладу својих нечовјечних господара, који мисле да је народ по ради њих створен, а не ће да знају, хрђа их убила! да је народ природно и божије имање по ради неке узвишеније сврхе саздан, а не ради срамног другом робовања, као и то што не ће да чују да су они за управитеље земље и народа дошли, по ради среће, благостања и унапређења народњег а не ради своје насладе, самовољства и себичности. Данас и потлачени делови српства, страдајући у душманским рукама дубоко схватају дивну важност слободе, напретка и свег српског јединства. Осим свега наведеног народ наш са тугом у срцу разуме поругу што му злотори за његове крвљу стечене новце не допуштају храмове божије — цркве — и храмове народног унапређења — школе — по својој вољи подизати и у њима по духу вјека и народних потреба просвећивати се; разуме народ притисак душманских налога, по којима му се забрањује новине, књиге и повремена издања добијати и читати, што у просвећеније браће и хришћана излазе; забрањује нам се са слободном једнокрвном браћом нашом састајати се, мјешати и договорити; забрањује нам се предрагим народним именом српским називати; не допушта нам се честите, ваљане и родољубиве учитеље и свештенике имати нити се за њихова погажена права заузети кад пострадају; не допушта нам се народну историју ​[Страна 14] ​учити, која је за сваки народ светиња; не даје нам се право на своме језику у суду говорити и пресуде и решења добијати; немамо јемства личне сигурности ни као стадо у друштву курјака; стаје нам се на пут јавно слати синове и сроднике на науке једнокрвној слободној браћи; не допушта нам се читаонице и књижнице по вољи оснивати, што су толико потребите за развиће народно; забрањује нам се јавна удруживања и предавања као и слободна, родољубива, праведна и истинска рјеч; нисмо сигурни са нашим животом и имањем ни у дому ни у путу; не смемо ни саме хаљине — одјећу — по духу времена и својој вољи носити, нити домове за радњу и станишта по потреби правити; не смемо јавно црквене и народне светковине прослављати по обичају наших прађедова; не смемо законити обичај, свадбу и вјенчање дању свјету на видику чинити, но то вршимо ноћу као да нешто крадемо; не допушта нам се да руковође народне своје из свога народа и по вољи бирамо, него нам се намећу на силу они што су вјерни „корану“, трбуху и орденима, а не народу, позиву и јеванђељу; не дају нам се за црквене поглаваре људи од карактера и савјести, него вјерне слуге падише својега, који полажу душу све и сва за новце, ордене и хатове а не за овце стада свога, чијом се они крвљу хране; не да нам се право да можемо бар нешто сами за себе радити као народ, и као чланови државе, којој грдне дације дајемо, него нам на силу за наше заступнике у судове и „меџлисе“ оне постављају, који умију брже „темена“ учинити, у скутове љубити, у суду спавати и „Евет ефендум“ казати, и што брже ударати свој потпис на разна рјешења, не питајући и не знајући шта пише и за кога гласи то рјешење. На кратко рећи: ми смо на жалост и срамоту нашу јоште робље душманина свога, па још и онима што Христа не знају, који све и сва чинише и чине да нас још и душевним робовима учине, на срамоту хришћанске Јевропе. Тако ето страда сиротиња раја од крштених и некрштених Турака, што иде не само њој, но и свему српству на срам и поругу, које више трпети не можемо и не смјемо. О, Србине, брате! кад си у стању био толико се вјекова борити, страдати и трпети па ​[Страна 15] ​и опет у већини сачувати част и достојанство народњег поноса, сјети се данашњег Христова и твога распела, што си политично на четверо разкомадан; сјети се благословених начела садањега вјека и науке; сјети се важности свеколиког српског ослобођења и уједињења: те се јуначки лати слободне рјечи а уз рјеч и мача и оружја, борити се са срцем јуначким за слободу свеколиког народа и за славу свога имена, јер дуго нам је трајао велики петак, дуго је трајало разпело и ропство народно, јер стидно је, грјешно и срамно да више у вјеку слободе и напретка, јединства и стварности ма коме робом будеш а још црње и горе тиранину клетом, који те као вјечити непријатељ с лица земље истребити жели, и над којим си још одавно достојнији пре да њему господариш, него да он теби. Само ти одважно почети треба, Србине, борбу за свето ослобођење српства и страдалног на југу Јевропе хришћанства, пак је твоја побједа, јер од једног сложног удара твога пасти мора трула и без наде оставша Турска, почем су је страшни болови тако испијали и изнурили, да се само још о вјештој медецини подлих туркофила и крштених Турака држи. Сусједна браћа, Срби, које исте ране тиште, братски ће ти у помоћ притећи и успјех уско- ​[Страна 16] ​рити, а млада Јевропа у интересу човечанства, напретка хришћанства не ће више допустити туркофилима борити се противу страдалног хришћанства. Не чекај више, Србине, да ти султани турски и хришћански слободу поклањају или на њу одобрење дају, које нигда из личних и себичних интереса учинити не ће. Утуви осведочену истину Србине, да се слобода не поклања но силом отима, а од Турчина још лакше ју је отети, почем ће и сами мухамедовци уз нас пристати, јер и њима је дошла у подгрлац душа, тако да на све стране и у Малој Азији говоре: „блажени они који у рату одбегну“, јер веле, немамо се за кога бити, почем ће свака влада, ма чија била, од цариградске боља бити. Даклем, напрјед Србе, с нама је бог! а и сав поштени хришћански род. Сложно ступај, попјевајући: „Кој' слободу свету љуби, руку руци дај! „Па хајд тамо ђе се чује ропски уздисај!“ Да б' нам српство сједињено било као рај. Желим и жудим брате, Србине, да нам скоро премили род ускрсне како у савршеној слободи и општој заједници српства, тако и у сваком погледу унапређења, узоритости, славе, и свих човечанских врлина. ==Предлог_1== [[Таманго]]; [[О Коштани]]; [[Чучук-Стана]]; [[Певање и мишљење]]; [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]](још није завршено); [[Руслан и Људмила]], [[Камени гост]], [[Кавкаски роб]]; [[Зла срећа девојачка]], [[Српским мајкама]]; [[Модерне жене]] == Предлог_2 == [[Песма прва]], [[Један „превод“ са српскога на „илирски“]], [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848]], [[Шта ће више]], [[ХАЈ!]], [[ЗАВОЈЕВАЧ]], [[Кавкаски роб/Песма друга]], [[„Све што је родољубиво и честито мора бити у српском националном фронту”: Говор министра В. Јонића у Нишу]], [[Ја те љубим...]], [[Што се чудиш]] == Проба == === 1862—1869. === ''[[Сестри (Драга Дејановић)|Сестри]]''&nbsp;• ''[[Српкиња сам]]''&nbsp;• ''[[Полумесецу]]''&nbsp;• ''[[Жена сам...]]''&nbsp;• ''[[Моја љубав (Драга Дејановић)|Моја љубав]]''&nbsp;• ''[[Помозʼ, Боже!]]''&nbsp;• ''[[Туга за мајком]]''&nbsp;• ''[[Некад беше]]''&nbsp;• ''[[Ох жељо...]]''&nbsp;• ''[[30. новембар]]''&nbsp;• ''[[Још да ми је...]]''&nbsp;• ''[[Мрзим...]]''&nbsp;• ''[[Туго]]''&nbsp;• ''[[Утеха (Драга Дејановић)]]''&nbsp;• ''[[Оно око]]''&nbsp;• ''[[Сузе (Драга Дејановић)|Сузе]]''&nbsp;• ''[[Очи твоје (Драга Дејановић)|Очи твоје]]''&nbsp;• ''[[Питај зору]]''&nbsp;• ''[[Моја душа]]''&nbsp;• ''[[Ја те љубим (Драга Дејановић)|Ја те љубим]]''&nbsp;• ''[[Бежʼ од мене!]]''&nbsp;• ''[[Коса твоја]]''&nbsp;• ''[[Јеси лʼ чула]]''&nbsp;• ''[[Дај ми, Боже...|Дај ми, Боже…]]''&nbsp;• ''[[Не знам зна ли]]''&nbsp;• ''[[Питаш ме]]''&nbsp;• ''[[Жеље моје]]''&nbsp;• ''[[Кажите ми]]''&nbsp;• ''[[Име твоје]]''&nbsp;• ''[[Црне очи (Драга Дејановић)]]''&nbsp;• ''[[Моје цвеће]]''&nbsp;• ''[[Што се чудиш]]''&nbsp;• ''[[Над тобом]]''&nbsp;• ''[[Српска вила (Драга Дејановић)|Српска вила]]''&nbsp;• ''[[Малом ђаволу]]''&nbsp;• ''[[Певај ми...]]''&nbsp;• ''[[Јесам сретна]]''&nbsp;• ''[[Што ме гледаш?]]''&nbsp;• ''[[Певала сам]]''&nbsp;• ''[[Јан Хус (Драга Дејановић)]]''&nbsp;• ''[[За слободом]] == Нацрт == * Категорија:Књижевност ** Категорија:Романтизам * Категорија:Поезија ** Категорија:Поезија по земљама *** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска... ** Песме према врсти *** Елегије *** Описне (дескриптивне) песме *** Љубавне песме *** Социјалне песме *** Родољубиве песме *** Мисаоне (рефлексивне) песме *** Сатиричне песме *** Хумористичке песме * Категорија:Народна поезија ** Категорија:Епска народна поезија ** Категорија:Лирска народна поезија * Категорија:Српска поезија ** Српски песници nkarr1gg69e5z66a3az4gmm06zrhd2u 0 60572 142689 141714 2026-04-18T10:10:38Z Coaorao 19106 142689 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Прољетне мелодије | одељак= | аутор= Јован Дучић | преводилац= | година=1895 | белешке= }} <poem> Ко да су се раствориле свете двери вјечног раја, Просуо се благи мирис по веселом царству маја. И мирише ваздух свјежи, шарно цв’јеће, трава мека, И мирише тихи вјетрић што ћарлија из далека. Цвјетићи се тихо круне и падају с густих грана И жагоре мале птице и цвркућу са свих страна: И весело поток бруји по меканој бујној трави, А ко око у анђелка, прољетно се небо плави. Ал’ гле тамо од даљине над врхови горе ове, Облаци се згомилали па нечујним ходом плове, И прелазе зрачне путе суморна и сива лица Пуни тихе, благе туге, пуни сјенке и капљица… Тако моје мисли младе, душо моја, теби лете У звјездане тихе ноћи и мирисне дане свете: И прелијећу кроз даљине суморна и сетна лица — А бескрајног пуне бола, пуне туге и сузица!… :'''II''' Изнад цв’јећа и обала куд спокојна р’јека тече Спустио се њежни покој и мирисно благо вече, И с висина бледозрачних куд звјездана јата плове Анђо мира крила шири и расипа слатке снове. Је ли ова свјетлост јасна, или мирис са обала, Или кроз ноћ миомирну тајанствени шумор вала; Или пјесма, што је тужно будан славуј негдје поје Ил’ нејасна туга нека, додирнула срце моје?… О не, само крилат лахор прено се па прохуја И таласић један лаки покренула речна струја, Па заигра посред воде шуморећи пјесму малу — Ал’ доплови брзо крају и распршти о обалу… Ах зар овај кратки шумор и изгубљен талас луди, Да покрене тајну тугу и сјећање да пробуди: Да је тако некад исто бурни талас жеље моје Разлио се и нестао, додирнувши срце твоје! — <small>{{gap}}''Мостар.''</small> </poem> == Извор == ''Босанска вила'', 30. април 1895. Бр. 8. Година десета, стр. 115. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:Јован Дучић]] 836jbrpp9ozifag9lis5hz1u68sue43 0 60695 142688 142250 2026-04-18T10:09:27Z Coaorao 19106 142688 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Сељеницима | одељак= | аутор= Јован Дучић | преводилац= | година=1890 | белешке= }} <poem> :::Како ти је без крила деснога?… :::Како брату, једном без другога!…” ::::Нар. Пјес. Пет стотина љета дугих Нападô вас душман клети, Да вам отме гнијездо ваше, Горе ваше и врлети… Ал’ залуд га пак’о слао, Залуд мука злобном џину — Својим знојем сам вам створи Сјајну славу, величину… Ал’ душмана горег сада С вама ето на мегдане, Да вам својом грком жучи Он загорчи славе дане; Да вам отме — што ст’ у оном Петвјековном страшном боју — Ви бранили голом груди, Лијућ’ радо крвцу своју. Горки ''удес'' — клети душман, Сад вас гони с врашком вољом, — Осипле вас јадом клетим, Црном муком и невољом; — И ћера вас са огњишта, Са мајчиних меких груди, — Одакле сте ви најприје Угледали свијет — худи. Цио св’јет окрен’о главу Од призора жалоснога, — Само братац главу диже — Видје тужна брата свога. — „Амо брате, амо мили, У питоме наше краје, Братски ћемо дијелити И пошљедње залогаје…!” О, слава ти, дивна слого, Узајмности, једнакости! Смрт сујети и раздору, Смрт небратској нехајности! Слава теби, добри брате, Сад је братско срце твоје… Тако само, тако треба, То је братски; — српски то је!! <small>''У Мостару, децембра 1889.''</small> </poem> == Извор == 1890. ''Нова зета'', Година II, стр. 10. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:Јован Дучић]] 48wuror9ek05eepke9fowkyqe0zrdkf 0 60745 142687 142611 2026-04-18T10:08:30Z Coaorao 19106 142687 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Самохрана мајка | одељак= | аутор= Јован Дучић | преводилац= | година=1886 | белешке= }} <poem> На брежељку једном Колеба је мала, На вратима њеним Баба је стојала. Бедна баба ова Никог свога нема, Усамљена онде У колеби дрема. У муци и тузи Старост своју броји, И црта од туге На челу јој стоји. По цртам’ се види Да премного пати, Јер девет синова Роди ова мати. Сећа л’ те се браћо Кад се Србин био, Кад је за слободу Своју крвцу лио. Бабини синови Тад у бој одоше На бојишту љутом Свих девет падоше. Отац тих синова Још у првом боју, Јуначку је главу Оставио своју. Погинуше славно Бранећи слободу, Скидајући ланце Свом миломе роду. Тако ова бака Самохрана оста, Тешећи се тиме, Да је таких доста. <small>''У Мостару.''</small> </poem> == Извор == ''Голуб'', 1. новембар 1886. Бр. 11. Год. IX, стр. 175. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:Јован Дучић]] rkiwa3ycqyhc3mi4rf611tspra2c8dt 0 60757 142675 2026-04-17T14:25:03Z Coaorao 19106 Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Два Рибникара | одељак= | аутор= Јован Дучић | година=1924 | белешке= }} Мутне су прилике као мутне реке: оне избаце сав шљам на површину. Одмах после нашег уједињења престало је доба хероја. После великог броја имена која с… 142675 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Два Рибникара | одељак= | аутор= Јован Дучић | година=1924 | белешке= }} Мутне су прилике као мутне реке: оне избаце сав шљам на површину. Одмах после нашег уједињења престало је доба хероја. После великог броја имена која су из историје једне нације прешла у историју света, јавила су се имена демагога. Њихови су гласови омели да се чују с краја на крај наше груде звоно васкрсења и химна победе. Тек што су се савиле тробојне заставе, развили су се програми за цепање и меморандуми странцима за помоћ противу ослобођења. Нису нам дали ни часа времена да се осврнемо око себе, по оним гробљима која су шира него наше вароши, и бојиштима на којима су решене три историјске мисије. Видех једног дана како преко Теразија пролазе кроз гомилу две војводе који ће сутра на том истом месту стајати саливени у бронзу, показујући мачем Брегалницу или Колубару. Али их тога дана не препозна публика која се освртала за једним демагогом који не воли Србију, једним од оне двојице тројице који су узели од нас у заштиту југословенску идеју, прави демагози који не могу никог да надмудре али могу да надвичу. Настала су друга времена и друга витештва. Јер има две храбрости: једни су храбри јер се ничег не боје, а други су храбри јер се ничег не стиде. ​Ова Југославија родила се у кациги Србије. Демагози покушавају међутим да јој докажу једно срамно порекло: порекло детета без родитеља, судбину лепог девојчета којем се не зна отац. А она је дело епопеје, продукт генија једне расе, искупљење једног гигантског напора којем нема ничег равног под сунцем. Само с таквим пореклом ова Југославија изгледа производ поштења и заслуга витештва, један факат који се намеће за дивљење и за страх. Демагози који бране Југославију од Србије беднији су него они који бране Србију од Југославије. Јер говорећи да Југославија није ничије дело, врше отворено издајство према њој. Они своде ову велику земљу на један жалосни продукт случајности, резултат једног стицаја прилика, и туђи фабрикат, и на кукавно дете без оца. Кад бисмо и ми други имали такво ниско мишљење о својој отаџбини, ко би је онда могао волети! Кад би наши синови веровали да Југославија није купљена скупом крвљу њихових очева на Куманову, Брегалници, Колубари и Црној Реци, него да је постала само стицајем општих прилика и политичким случајем, зар би они пошли да до задње капи крви бране једну тако жалосну тековину и једно коцкарско дело. == Извори == ''Политика'', 6. јануар 1924. Бр. 5898. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} dbrhpxytjhbvg2jexbvmju084pya489 142676 142675 2026-04-17T14:28:02Z Coaorao 19106 142676 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Два Рибникара | одељак= | аутор= Јован Дучић | година=1924 | белешке= }} Мутне су прилике као мутне реке: оне избаце сав шљам на површину. Одмах после нашег уједињења престало је доба хероја. После великог броја имена која су из историје једне нације прешла у историју света, јавила су се имена демагога. Њихови су гласови омели да се чују с краја на крај наше груде звоно васкрсења и химна победе. Тек што су се савиле тробојне заставе, развили су се програми за цепање и меморандуми странцима за помоћ противу ослобођења. Нису нам дали ни часа времена да се осврнемо око себе, по оним гробљима која су шира него наше вароши, и бојиштима на којима су решене три историјске мисије. Видех једног дана како преко Теразија пролазе кроз гомилу две војводе који ће сутра на том истом месту стајати саливени у бронзу, показујући мачем Брегалницу или Колубару. Али их тога дана не препозна публика која се освртала за једним демагогом који не воли Србију, једним од оне двојице тројице који су узели од нас у заштиту југословенску идеју, прави демагози који не могу никог да надмудре али могу да надвичу. Настала су друга времена и друга витештва. Јер има две храбрости: једни су храбри јер се ничег не боје, а други су храбри јер се ничег не стиде. ​Ова Југославија родила се у кациги Србије. Демагози покушавају међутим да јој докажу једно срамно порекло: порекло детета без родитеља, судбину лепог девојчета којем се не зна отац. А она је дело епопеје, продукт генија једне расе, искупљење једног гигантског напора којем нема ничег равног под сунцем. Само с таквим пореклом ова Југославија изгледа производ поштења и заслуга витештва, један факат који се намеће за дивљење и за страх. Демагози који бране Југославију од Србије беднији су него они који бране Србију од Југославије. Јер говорећи да Југославија није ничије дело, врше отворено издајство према њој. Они своде ову велику земљу на један жалосни продукт случајности, резултат једног стицаја прилика, и туђи фабрикат, и на кукавно дете без оца. Кад бисмо и ми други имали такво ниско мишљење о својој отаџбини, ко би је онда могао волети! Кад би наши синови веровали да Југославија није купљена скупом крвљу њихових очева на Куманову, Брегалници, Колубари и Црној Реци, него да је постала само стицајем општих прилика и политичким случајем, зар би они пошли да до задње капи крви бране једну тако жалосну тековину и једно коцкарско дело. Два брата Рибникара погинули су на граници Босне као официри Србије: један за другим, у два дана. Још нисмо имали времена да застанемо испред та два гроба и да кажемо шта они значе за ову Југославију и за нашу културу. За Југославију, јер су пореклом били Словенци; за нашу културу јер су били новинари и творци једног великог националног листа. Њихов отац је био Југословен из оног великог доба кад су се Загреб и Љубљана такмичили са Књаз Михаиловим Београдом у националним осећајима, у љубави за национално јединство које политички комедијаши стављају данас у сумњу. За оца Рибникара није било довољно ни потребно бити Србином да би био готов Југословен; требало је бити Србијанац: одметник против туђе тираније; бунтовник против пропалих нарави и непријатељске културе Беча и Пеште; усташ против династије и бирокрације која држи у заточењу читаве народе; борац за националну државу и сопствену културу; фанатик у вери да је геније нашег народа будући геније европског истока; демократ који свој смисао о слободи вуче из своје сјајне повести и своје немуште цркве. ​Два брата Рибникара пролили су своју крв као официри за исту ствар за коју су пролили свој зној као новинари. Њихова Политика била је огледало тих чудних људи који сад изгледа да су прешли преко Београда као чисти метеори оставивши за собом нас друге са заслепеним очима. Ја сам лично био њихов друг у животу и на послу, и њихова успомена нигде ме није оставила. На Дрини су били официри а у Београду су били генерали и војводе. Јер у времену у коме су држали перо у руци, наша књижевност и новинарство животарили су — прво у идили, а друго у интризи. Било је листова који су ширили тако ружан тон и простачки израз да је новинарство рушило друштво и тровало породице: оно је ударало на част првих људи и најбољих грађана; својим одвратним реченицама отровало је било ваздух у Скупштини и постало језик сина са оцем. Све је било могуће рећи без конзеквенција, и најзад све примити без гнушања. Због наше штампе у једно доба живот је у нашој земљи постао био узак и горак, и српски новинар био је постао ужас српског грађанина. Једна стара енглеска хроника каже да је у једном великом дому у Лондону држано вече, и додаје с дубоким чуђењем да је на њему присуствовао и један енглески новинар. Затим каже: „што је најстрашније, присуствовала је и његова жена!“ Тада су први људи у нашем журнализму посведневно бацали један другом у лице погрде и сумњичења која су била недостојна и последњег грађанина. Нико није био сигуран за своје име, и било је људи који су платили животом те вендете безимених и маскираних непријатеља. Не наводим овде, из бола за њима, оно неколико великих људи који су били дотучени од ондашње штампе. ​Политика је дошла у то доба. Њу су покренули двојица нових и лепо школованих људи. Око њих су се одмах окупили први људи из наше књижевности и науке. С њом се одмах родио интерес за све што је у политици било широко национално; први пут се интересовало за све што је било хрватско и словеначко; Босна и Маћедонија добила је у том листу свој орган пред нацијом и страним светом. Политика је брзо постала извор свих информација за страну дипломацију у Београду и туђу штампу по целом свету. Сетимо се доба Форгача и Фридјунга. Пешта и Беч су се орали на Политику најтежим оптужбама, и упирали прстом на тај лист да би доказали да Србија хоће да прави Југославију. Политика је била један читав нови смисао. Многи су у Београду сматрали уљудни господски тон тога листа као доказ неборбености његових уредника; њихову непристрасност, као доказ њиховог трговачког опортунизма; њихов широки национализам, као доказ њиховог неинтересовања за тако звана горућа питања; њихово неговање књижевне критике и књижевног подлиска, као високопарност и надрикњиштво; њихово избегавање погрда, као непознавање националних реткости и сликовитих мета! Али је већина — увек наша мудра и поштена већина — брзо осетила шта је Политика донела собом. Културни кругови брзо су осетили да ће тај нови лист успети да се наметне у такој једној средини безнадежних грађана који су нападани од разбојника на перу и варошких хајдука. Родила се нада да ће да преиначи сама Политика цео тон у нашем журнализму. Србин који једини међу народима у свету има у свом језику реч: уљудност, што значи више него учтивост и него отменост, осећао је колико та уљудност регулише живот једног друштва и омогућава постојање у заједници. Сви су други новинари мрзели Политику, али нико није смео да на њу удари. Саме личности њених уредника одвајале су својим господством од својих другова у штампи. Генерације које су долазиле са стране навикле на живот спокојан и отмен по великим градовима нису страховалe од нападача из редакција јер је Политика већ обећавала једно ново доба. И наши су се листови одиста лагано поправљали у очи самих ратова, и данас су можда на путу да се сасвим препороде. Од бивших хајдучких бу == Извори == ''Политика'', 6. јануар 1924. Бр. 5898. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} amoll5dks2e8pmmkxwdnhsz6wdqr7bn 142678 142676 2026-04-17T14:33:23Z Coaorao 19106 142678 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Два Рибникара | одељак= | аутор= Јован Дучић | година=1924 | белешке= }} Мутне су прилике као мутне реке: оне избаце сав шљам на површину. Одмах после нашег уједињења престало је доба хероја. После великог броја имена која су из историје једне нације прешла у историју света, јавила су се имена демагога. Њихови су гласови омели да се чују с краја на крај наше груде звоно васкрсења и химна победе. Тек што су се савиле тробојне заставе, развили су се програми за цепање и меморандуми странцима за помоћ противу ослобођења. Нису нам дали ни часа времена да се осврнемо око себе, по оним гробљима која су шира него наше вароши, и бојиштима на којима су решене три историјске мисије. Видех једног дана како преко Теразија пролазе кроз гомилу две војводе који ће сутра на том истом месту стајати саливени у бронзу, показујући мачем Брегалницу или Колубару. Али их тога дана не препозна публика која се освртала за једним демагогом који не воли Србију, једним од оне двојице тројице који су узели од нас у заштиту југословенску идеју, прави демагози који не могу никог да надмудре али могу да надвичу. Настала су друга времена и друга витештва. Јер има две храбрости: једни су храбри јер се ничег не боје, а други су храбри јер се ничег не стиде. ​Ова Југославија родила се у кациги Србије. Демагози покушавају међутим да јој докажу једно срамно порекло: порекло детета без родитеља, судбину лепог девојчета којем се не зна отац. А она је дело епопеје, продукт генија једне расе, искупљење једног гигантског напора којем нема ничег равног под сунцем. Само с таквим пореклом ова Југославија изгледа производ поштења и заслуга витештва, један факат који се намеће за дивљење и за страх. Демагози који бране Југославију од Србије беднији су него они који бране Србију од Југославије. Јер говорећи да Југославија није ничије дело, врше отворено издајство према њој. Они своде ову велику земљу на један жалосни продукт случајности, резултат једног стицаја прилика, и туђи фабрикат, и на кукавно дете без оца. Кад бисмо и ми други имали такво ниско мишљење о својој отаџбини, ко би је онда могао волети! Кад би наши синови веровали да Југославија није купљена скупом крвљу њихових очева на Куманову, Брегалници, Колубари и Црној Реци, него да је постала само стицајем општих прилика и политичким случајем, зар би они пошли да до задње капи крви бране једну тако жалосну тековину и једно коцкарско дело. Два брата Рибникара погинули су на граници Босне као официри Србије: један за другим, у два дана. Још нисмо имали времена да застанемо испред та два гроба и да кажемо шта они значе за ову Југославију и за нашу културу. За Југославију, јер су пореклом били Словенци; за нашу културу јер су били новинари и творци једног великог националног листа. Њихов отац је био Југословен из оног великог доба кад су се Загреб и Љубљана такмичили са Књаз Михаиловим Београдом у националним осећајима, у љубави за национално јединство које политички комедијаши стављају данас у сумњу. За оца Рибникара није било довољно ни потребно бити Србином да би био готов Југословен; требало је бити Србијанац: одметник против туђе тираније; бунтовник против пропалих нарави и непријатељске културе Беча и Пеште; усташ против династије и бирокрације која држи у заточењу читаве народе; борац за националну државу и сопствену културу; фанатик у вери да је геније нашег народа будући геније европског истока; демократ који свој смисао о слободи вуче из своје сјајне повести и своје немуште цркве. ​Два брата Рибникара пролили су своју крв као официри за исту ствар за коју су пролили свој зној као новинари. Њихова Политика била је огледало тих чудних људи који сад изгледа да су прешли преко Београда као чисти метеори оставивши за собом нас друге са заслепеним очима. Ја сам лично био њихов друг у животу и на послу, и њихова успомена нигде ме није оставила. На Дрини су били официри а у Београду су били генерали и војводе. Јер у времену у коме су држали перо у руци, наша књижевност и новинарство животарили су — прво у идили, а друго у интризи. Било је листова који су ширили тако ружан тон и простачки израз да је новинарство рушило друштво и тровало породице: оно је ударало на част првих људи и најбољих грађана; својим одвратним реченицама отровало је било ваздух у Скупштини и постало језик сина са оцем. Све је било могуће рећи без конзеквенција, и најзад све примити без гнушања. Због наше штампе у једно доба живот је у нашој земљи постао био узак и горак, и српски новинар био је постао ужас српског грађанина. Једна стара енглеска хроника каже да је у једном великом дому у Лондону држано вече, и додаје с дубоким чуђењем да је на њему присуствовао и један енглески новинар. Затим каже: „што је најстрашније, присуствовала је и његова жена!“ Тада су први људи у нашем журнализму посведневно бацали један другом у лице погрде и сумњичења која су била недостојна и последњег грађанина. Нико није био сигуран за своје име, и било је људи који су платили животом те вендете безимених и маскираних непријатеља. Не наводим овде, из бола за њима, оно неколико великих људи који су били дотучени од ондашње штампе. ​Политика је дошла у то доба. Њу су покренули двојица нових и лепо школованих људи. Око њих су се одмах окупили први људи из наше књижевности и науке. С њом се одмах родио интерес за све што је у политици било широко национално; први пут се интересовало за све што је било хрватско и словеначко; Босна и Маћедонија добила је у том листу свој орган пред нацијом и страним светом. Политика је брзо постала извор свих информација за страну дипломацију у Београду и туђу штампу по целом свету. Сетимо се доба Форгача и Фридјунга. Пешта и Беч су се орали на Политику најтежим оптужбама, и упирали прстом на тај лист да би доказали да Србија хоће да прави Југославију. Политика је била један читав нови смисао. Многи су у Београду сматрали уљудни господски тон тога листа као доказ неборбености његових уредника; њихову непристрасност, као доказ њиховог трговачког опортунизма; њихов широки национализам, као доказ њиховог неинтересовања за тако звана горућа питања; њихово неговање књижевне критике и књижевног подлиска, као високопарност и надрикњиштво; њихово избегавање погрда, као непознавање националних реткости и сликовитих мета! Али је већина — увек наша мудра и поштена већина — брзо осетила шта је Политика донела собом. Културни кругови брзо су осетили да ће тај нови лист успети да се наметне у такој једној средини безнадежних грађана који су нападани од разбојника на перу и варошких хајдука. Родила се нада да ће да преиначи сама Политика цео тон у нашем журнализму. Србин који једини међу народима у свету има у свом језику реч: уљудност, што значи више него учтивост и него отменост, осећао је колико та уљудност регулише живот једног друштва и омогућава постојање у заједници. Сви су други новинари мрзели Политику, али нико није смео да на њу удари. Саме личности њених уредника одвајале су својим господством од својих другова у штампи. Генерације које су долазиле са стране навикле на живот спокојан и отмен по великим градовима нису страховалe од нападача из редакција јер је Политика већ обећавала једно ново доба. И наши су се листови одиста лагано поправљали у очи самих ратова, и данас су можда на путу да се сасвим препороде. Од бивших хајдучких бусија наши листови постају лагано научне катедре и беседничке трибуне; данашњи српски новинар постаје већ културни фактор што није никад био, и национални борац као новинар из најбоље штампе. Цео тон је у нашем новинарству измењен. То се показало у последње време нарочито кад је избио случај једног Радића према коме је одређена уљудност и сав добар тон српског друштва, и то са пажњом каква се није показала ни према једном Пашићу. ​Данас већ имамо новинара који верују да политика није наука простих незналица; ни да се даде писати за једно отмено друштво без једног отменог језика, ни да се може саопштавати мисао од човека до човека без једне врло неговане и брижљиво рађене фразе; и да писменост припада писменим; и да новинарство — постајући једина лектира за један велики део народа — има пре свега културну а тек онда сваку другу мисију. То јест, да новинарство има задаћу да најпре учи читаоца да културно мисли а тек онда да политички разабира. Листу Политици припада један велики део заслуге у стварању будућег нашег таквог културног новинарства. Она је била прва која је дала пример журнализма који се данас срећом код нас развија: журнализма који одваја политику од клевете, погане досетке од културних средстава борбе, шарлатанску реторику од научне аргументације. ​Колико је Политика браће Рибникара била већ првих дана ухватила корена у нашем друштву ево један пример. То је било 1908. године. И ја сам неочекивано постао сарадник Политике. Избачен сам био из Министарства у интересу штедње и нашао се на улици. Мој друг К. Кумануди зближио ме је тада са Рибникарима. Они радо присташе да ми одмах повере књижевну хронику. Брзо сам прешао на уводни чланак. Дошао је затим за Министра Спољних Послова др Милован Миловановић, блажене успомене. У његовом кабинету нађосмо се у троје: Миловановић, Спалајковић и ја. Министар ми је говорио нешто што нисам потпуно разумео. Молио ме да Политика помогне његову акцију, да задобијем пријатеље Рибникаре. Говорио ми је да је јутрос проглашена независност Бугарске а да се сутра спрема заједно комбиновано друго изненађење. Али шта? Спалајковић се реши да ми одговори. Сутра или прекосутра спрема се проглашење анексије Босне? У ваздуху кабинета Министровог било је одиста нечег очајног. Нико на улици није слутио шта се спрема. Војска није била наоружана. Штампа је била недорасла за икакве услуге. Скупштина је била растројена партизанством и сељаци су се надметали у добацивању погрда. У Европи нико није знао да је Босна српска и да је 1875. Србија објавила Турској рат за ту исту српску Босну. Није се сад могло прећи ћутке преко споразума бугарско-аустријског. Требало је покренути дипломатску акцију. Миловановић полагао је сад сву наду на Политику да покрене широке масе и да тај покрет омогући његов протест у Европи. После тог споразума између нас троје вратим се и нађем Рибникара. Они су на све пристали и на мене падне коцка да напишем на првој страни листа манифест на народ и објавим шта су спремили у Бечу са Босном. — Резултат вам је познат: Политика је изашла у нарочитом издању после ручка а већ после подне велике гомиле света биле су бачене на улицу. Београд је одједном изменио свој изглед. Пред Кнез Михајловим спомеником већ је урлала једна гомила против Аустрије и Бугарске. Свет је био погођен том вешћу као ножем и тад се тек видело шта је Босна за Србију. Чули су се говорници, викали су војници, и комите, гомиле су пошле пред Министарство зовући Миловановића да говори. Затим пред Министарство Војно иштући оружје. Затим све кренуло на аустријско Посланство. Поразбијане су ограде, изваљена нека врата, пробијен кордон војске. Миловановић је говорио те вечери. Прозори Двора су били сви осветљени и на завесама се видео мрачни профил Краља Петра. — Оволико је било довољно за Миловановића. Европа је за час видела да је питање Босне животно питање Србије. ​Миловановић је осам месеци водио дипломатску акцију против Аустрије. Мало није дошло до општег рата. Цела акција је прешла у једном моменту из руку Извољског у руке Миловановића од ког је зависила једног момента цела ситуација Европе. Он је успео. Србија је била последња која је потписала анексију Босне. ​То је једна велика страница из историје Политике. ​Рибникари су пали на граници наше Босне носећи још свеже ране са других бојишта: Владислав ране са Једрена, Дарко ране са Куманова и Брегалнице. Један је био ученик Сорбоне, други правник из Берлина, оба српски новинари и официри са најлепшим орденима за храброст. Два брата из легенде који својом крвљу заливају један исти бус. Они ће остати вечни у нашем дивљењу. Треба их помињати одмах после Кнеза Михаила, Штросмајера и Скерлића у питању националних заслуга. Југословенско новинарство треба да узме њихова имена за имена својих друштава и да их златом напише на својој застави. У Љубљани, Београду треба да се у бронзи покажу та два херолда ослобођења и два дивна хероја нашег братства. ​На Пинчу у Риму има бронзани монуменат двојице браће који су се против Папе борили за трећу Италију. Споменик показује једног брата већ оборенога поред другог који још пуца на непријатеља. Такву бронзу замишљам за ова два славна брата, два моја друга. Он би показао да су перо и мач нераздвојни и да су Словенија и Србија дали већ свој заједнички залог за идеал пре данашњега пркоса и цепкања. == Извори == ''Политика'', 6. јануар 1924. Бр. 5898. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} hq5t4l3n840f5yssrg6316yohyaodcx 142679 142678 2026-04-17T15:12:58Z Coaorao 19106 Поједине речи су нечитке, поред њих сам ставио упитнике 142679 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Два Рибникара | одељак= | аутор= Јован Дучић | година=1924 | белешке= }} {{gap}}Мутне су прилике као мутне реке: оне избаце сав шљам на површину. Одмах после нашег уједињења престало је доба хероја. После великог броја имена која су из историје једне нације прешла у историју света, јавила су се имена демагога. Њихови су гласови омели да се чују с краја на крај наше груде звоно васкрсења и химна победе. Тек што су се савиле тробојне заставе, развили су се програми за цепање и меморандуми странцима за помоћ противу ослобођења. Нису нам дали ни часа времена да се осврнемо око себе, по оним гробљима која су шира него наше вароши, и бојиштима на којима су решене три историјске мисије. Видех једног дана како преко Теразија пролазе кроз гомилу две војводе који ће сутра на том истом месту стајати саливени у бронзу, показујући мачем Брегалницу или Колубару. Али их тога дана не препозна публика која се освртала за једним демагогом који не воли Србију, једним од оне двојице тројице који су узели од нас у заштиту југословенску идеју, прави демагози који не могу никог да надмудре али могу да надвичу. Настала су друга времена и друга витештва. Јер има две храбрости: једни су храбри јер се ничег не боје, а други су храбри јер се ничег не стиде.<br /> {{gap}}Ова Југославија родила се у кациги Србије. Демагози покушавају међутим да јој докажу једно срамно порекло: порекло детета без родитеља, судбину лепог девојчета којем се не зна отац. А она је дело епопеје, продукт генија једне расе, искупљење једног гигантског напора којем нема ничег равног под сунцем. Само с таквим пореклом ова Југославија изгледа производ поштења и заслуга витештва, један факат који се намеће за дивљење и за страх. Демагози који бране Југославију од Србије беднији су него они који бране Србију од Југославије. Јер говорећи да Југославија није ничије дело, врше отворено издајство према њој. Они своде ову велику земљу на један жалосни продукт случајности, резултат једног стицаја прилика, и туђи фабрикат, и на кукавно дете без оца. Кад бисмо и ми други имали такво ниско мишљење о својој отаџбини, ко би је онда могао волети! Кад би наши синови веровали да Југославија није купљена скупом крвљу њихових оцева на Куманову, Брегалници, Колубари и Црној Реци, него да је постала само стицајем општих прилика и политичким случајем, зар би они пошли да до задње капи крви бране једну тако жалосну тековину и једно коцкарско дело.<br /> {{gap}}Два брата Рибникара погинули су на граници Босне као официри Србије: један за другим, у два дана. Још нисмо имали времена да застанемо испред та два гроба и да кажемо шта они значе за ову Југославију и за нашу културу. За Југославију, јер су пореклом били Словенци; за нашу културу јер су били новинари и творци једног великог националног листа. Њихов отац је био Југословен из оног великог доба кад су се Загреб и Љубљана такмичили са Књаз Михаиловим Београдом у националним осећајима, у љубави за национално јединство које политички комедијаши стављају данас у сумњу. За оца Рибникара није било довољно ни потребно бити Србином да би био готов Југословен; требало је бити Србијанац: одметник против туђе тираније; бунтовник против пропалих нарави и непријатељске културе Беча и Пеште; усташ против династије и бирокрације која држи у заточењу читаве народе; борац за националну државу и сопствену културу; фанатик у вери да је геније нашег народа будући геније европског истока; демократ који свој смисао о слободи вуче из своје сјајне повести и своје невине цркве.<br /> {{gap}}Два брата Рибникара пролили су своју крв као официри за исту ствар за коју су пролили свој зној као новинари. Њихова '''Политика''' била је огледало тих чудних људи који сад изгледа да су прешли преко Београда као чисти метеори оставивши за собом нас друге са засењеним очима. Ја сам лично био њихов друг у животу и на послу, и њихова успомена нигде ме није оставила. На Дрини су били официри а у Београду су били генерали и војводе. Јер у времену у коме су држали перо у руци, наша књижевност и новинарство животарили су — прво у идили, а друго у интризи. Било је листова који су ширили тако ружан тон и простачки израз да је новинарство рушило друштво и тровало породице: оно је ударало на част првих људи и најбољих грађана; својим одвратним реченицама отровало је било ваздух у Скупштини и постало језик сина са оцем. Све је било могуће рећи без конзеквенција, и најзад све примити без гнушања. Због наше штампе у једно доба живот је у нашој земљи постао био узак и горак, и српски новинар био је постао ужас српског грађанина. Једна стара енглеска хроника каже да је у једном великом дому у Лондону држано вече, и додаје с дубоким чуђењем да је на њему присуствовао и један енглески новинар. Затим каже: „што је најстрашније, присуствовала је и његова жена!” Тада су први људи у нашем журнализму посведневно бацали један другом у лице погрде и сумњичења која су била недостојна и последњег грађанина. Нико није био сигуран за своје име, и било је људи који су платили животом те вендете безимених и маскираних непријатеља. Не наводим овде, из бола за њима, оно неколико великих људи који су били дотучени од ондашње штампе. ​'''Политика''' је дошла у то доба. Њу су покренули двојица нових и добро школованих људи. Око њих су се одмах окупили први људи из наше књижевности и науке. С њом се одмах родио интерес за све што је у политици било широко национално; први пут се интересовало за све што је било хрватско и словеначко; Босна и Маћедонија добила је у том листу свој орган пред нацијом и страним светом. '''Политика''' је брзо постала извор свих информација за страну дипломацију у Београду и туђу штампу по целом свету. Сетимо се доба Форгача и Фридјунга. Пешта и Беч су се о..рали (?) на '''Политику''' најтежим оптужбама, и упирали прстом на тај лист да би доказали да Србија хоће да прави Југославију. '''Политика''' је била један читав нови смисао. Многи су у Београду сматрали уљудни господски тон тога листа као доказ неборбености његових уредника; њихову непристрасност, као доказ њиховог трговачког опортунизма; њихов широки национализам, као доказ њиховог неинтересовања за тако звана горућа питања; њихово неговање књижевне критике и књижевног подлиска, као високопарност и надрикњиштво; њихово избегавање погрда, као непознавање националних реткости и сликовитих места! Али је већина — увек наша мудра и поштена већина — брзо осетила шта је '''Политика''' донела собом. Културни кругови брзо су осетили да ће тај нови лист успети да се наметне у такој једној средини безнадежних грађана који су нападани од разбојника на перу и варошких хајдука. Родила се нада да ће да преиначи (?) сама. '''Политика''' цео тон у нашем журнализму. Србин који једини међу народима у свету има у свом језику реч: уљудност, што значи више него учтивост и него отменост, осећао је колико та уљудност регулише живот једног друштва и омогућава постојање у заједници. Сви су други новинари мрзели '''Политику,''' али нико није смео да на њу удари. Саме личности њених уредника одвајале су својим господством од својих другова у штампи. Генерације које су долазиле са стране навикле на живот спокојан и отмен по великим градовима нису страховалe од нападача из редакција јер је '''Политика''' већ обећавала једно ново доба. И наши су се листови одиста лагано препорађали у очи самих ратова, и данас су можда на путу да се сасвим препороде. Од бивших хајдучких бусија наши листови постају лагано научне катедре и беседничке трибуне; данашњи српски новинар постаје већ културни фактор што није никад био, и национални борац као новинар из најбоље штампе. Цео тон је у нашем новинарству измењен. То се показало у последње време нарочито кад је избио случај једног Радића према коме је ..отр.љена (?) уљудност и сав добар тон српског друштва, и то са пажњом каква се није показала ни према једном Пашићу.<br /> {{gap}},,Данас већ имамо новинара који верују да политика није наука простих незналица; ни да се даде писати за једно отмено друштво без једног отменог језика, ни да се може саопштавати мисао од човека до човека без једне врло неговане и брижљиво рађене фразе; и да писменост припада писменим; и да новинарство — постајући једина лектира за један велики део народа — има пре свега културну а тек онда сваку другу мисију. То јест, да новинарство има задаћу да најпре учи читаоца да културно мисли а тек онда да политички разабира. Листу Политици припада један велики део заслуге у стварању будућег нашег таквог културног новинарства. Она је била прва која је дала пример журнализма који се данас срећом код нас развија: журнализма који одваја политику од клевете, погане досетке од културних средстава борбе, шарлатанску реторику од научне аргументације. ​Колико је Политика браће Рибникара била већ првих дана ухватила корена у нашем друштву ево један пример. То је било 1908. године. И ја сам неочекивано постао сарадник Политике. Избачен сам био из Министарства у интересу штедње и нашао се на улици. Мој друг К. Кумануди зближио ме је тада са Рибникарима. Они радо присташе да ми одмах повере књижевну хронику. Брзо сам прешао на уводни чланак. Дошао је затим за Министра Спољних Послова др Милован Миловановић, блажене успомене. У његовом кабинету нађосмо се у троје: Миловановић, Спалајковић и ја. Министар ми је говорио нешто што нисам потпуно разумео. Молио ме да Политика помогне његову акцију, да задобијем пријатеље Рибникаре. Говорио ми је да је јутрос проглашена независност Бугарске а да се сутра спрема заједно комбиновано друго изненађење. Али шта? Спалајковић се реши да ми одговори. Сутра или прекосутра спрема се проглашење анексије Босне? У ваздуху кабинета Министровог било је одиста нечег очајног. Нико на улици није слутио шта се спрема. Војска није била наоружана. Штампа је била недорасла за икакве услуге. Скупштина је била растројена партизанством и сељаци су се надметали у добацивању погрда. У Европи нико није знао да је Босна српска и да је 1875. Србија објавила Турској рат за ту исту српску Босну. Није се сад могло прећи ћутке преко споразума бугарско-аустријског. Требало је покренути дипломатску акцију. Миловановић полагао је сад сву наду на Политику да покрене широке масе и да тај покрет омогући његов протест у Европи. После тог споразума између нас троје вратим се и нађем Рибникара. Они су на све пристали и на мене падне коцка да напишем на првој страни листа манифест на народ и објавим шта су спремили у Бечу са Босном. — Резултат вам је познат: Политика је изашла у нарочитом издању после ручка а већ после подне велике гомиле света биле су бачене на улицу. Београд је одједном изменио свој изглед. Пред Кнез Михајловим спомеником већ је урлала једна гомила против Аустрије и Бугарске. Свет је био погођен том вешћу као ножем и тад се тек видело шта је Босна за Србију. Чули су се говорници, викали су војници, и комите, гомиле су пошле пред Министарство зовући Миловановића да говори. Затим пред Министарство Војно иштући оружје. Затим све кренуло на аустријско Посланство. Поразбијане су ограде, изваљена нека врата, пробијен кордон војске. Миловановић је говорио те вечери. Прозори Двора су били сви осветљени и на завесама се видео мрачни профил Краља Петра. — Оволико је било довољно за Миловановића. Европа је за час видела да је питање Босне животно питање Србије. ​Миловановић је осам месеци водио дипломатску акцију против Аустрије. Мало није дошло до општег рата. Цела акција је прешла у једном моменту из руку Извољског у руке Миловановића од ког је зависила једног момента цела ситуација Европе. Он је успео. Србија је била последња која је потписала анексију Босне. ​То је једна велика страница из историје Политике. ​Рибникари су пали на граници наше Босне носећи још свеже ране са других бојишта: Владислав ране са Једрена, Дарко ране са Куманова и Брегалнице. Један је био ученик Сорбоне, други правник из Берлина, оба српски новинари и официри са најлепшим орденима за храброст. Два брата из легенде који својом крвљу заливају један исти бус. Они ће остати вечни у нашем дивљењу. Треба их помињати одмах после Кнеза Михаила, Штросмајера и Скерлића у питању националних заслуга. Југословенско новинарство треба да узме њихова имена за имена својих друштава и да их златом напише на својој застави. У Љубљани, Београду треба да се у бронзи покажу та два херолда ослобођења и два дивна хероја нашег братства. ​На Пинчу у Риму има бронзани монуменат двојице браће који су се против Папе борили за трећу Италију. Споменик показује једног брата већ оборенога поред другог који још пуца на непријатеља. Такву бронзу замишљам за ова два славна брата, два моја друга. Он би показао да су перо и мач нераздвојни и да су Словенија и Србија дали већ свој заједнички залог за идеал пре данашњега пркоса и цепкања. == Извори == ''Политика'', 6. јануар 1924. Бр. 5898. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} djux1loiqsv8447ebkewvx4h7ded2f4 0 60758 142683 2026-04-18T09:19:06Z Coaorao 19106 Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Сатира | одељак= | аутор= Јован Дучић | преводилац= | година=1943 | белешке= }} <poem> Знамо вас добро, профитери, И вас по врху и вас доле — Увек неверне свакој вери, Увек с презрењем за све боле. Знамо вас добро профитере. И де… 142683 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Сатира | одељак= | аутор= Јован Дучић | преводилац= | година=1943 | белешке= }} <poem> Знамо вас добро, профитери, И вас по врху и вас доле — Увек неверне свакој вери, Увек с презрењем за све боле. Знамо вас добро профитере. И децу нишчих, о Господе: За сваки полет с пуно мере, У свако вино с мало воде. За сваку светлост ви сте слепи, Само у тмини прогледате; Од свега су вам дужи џепи, Тачни сте сви у црне сате. Својих решења и идеја, Својих начела имате и ви — Кад год се неком руши стреја, И гаси свећа где ко живи. Све се купује и све прода. Увек сте тачни за пазаре: Кад је на тргу и част рода, И триумф нов и славе старе. Крај локве крви мученика, И ту имате своја мнења… За компромис је ваша клика, И у мрак задњег поколења… Док наше врте мори слана, Вас мирно сунце и сад греје: Вама је тешко без кишобрана, А лако вам је без идеје. :1943. </poem> == Извор == * ''Американски Србобран'', 28. септембар 1943. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} o2ss9gjemohtl1ktkmvcl7gvhib53de 0 60759 142684 2026-04-18T09:20:15Z Coaorao 19106 Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Нова влада | одељак= | аутор= Јован Дучић | преводилац= | година=1943 | белешке= }} <poem> Славно се друштво опет сврста, Јутрос имамо нову владу, И од три прста и с пет прста Краћих и дужих, то сви знаду. С ђилкошима су велеможн… 142684 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Нова влада | одељак= | аутор= Јован Дучић | преводилац= | година=1943 | белешке= }} <poem> Славно се друштво опет сврста, Јутрос имамо нову владу, И од три прста и с пет прста Краћих и дужих, то сви знаду. С ђилкошима су велеможни, Слободу сви да бране кољем! Сви ће да буду у злу сложни, И закон бране безакоњем… Програм је „братско измирење”, И равноправност у злу сваком: Бич нов за ново јавно мнење, Сталност на путу наопаком. Државни буџет без покрића, Савршен триумф равнотеже. Министар сваком познат кића, Што само златна јаја леже. Од сад не ићи како ваља: Немају зашто да их криве, Сви ће да умру за свог Краља, А сви за новац да поживе. :1943. </poem> == Извор == * ''Американски Србобран'', 31. јул 1944. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} aa1hrfayg1hjdqtsejtcblz165e9krw 10 60760 142691 2026-04-18T10:28:11Z Tintor Stojan 19831 Нова страница: 🏛️ STOJAN D. TINTOR: ARHITEKTA STIHA I ČUVAR TRADICIJE Biografski portret neimara ciklusa „NISAM STIGAO DA VAM KAŽEM...” Stojan D. Tintor (autor i pesnik) predstavlja jednu od najproduktivnijih i najautentičnijih pojava u savremenoj srpskoj književnosti 21. veka. Njegov rad, krunisan u aprilu 2026. godine završetkom monumentalnog projekta od 61 knjige poezije, stoji kao jedinstven književni spomenik posvećen istini, ljubavi, veri i neprolaznoj l… 142691 wikitext text/x-wiki 🏛️ STOJAN D. TINTOR: ARHITEKTA STIHA I ČUVAR TRADICIJE Biografski portret neimara ciklusa „NISAM STIGAO DA VAM KAŽEM...” Stojan D. Tintor (autor i pesnik) predstavlja jednu od najproduktivnijih i najautentičnijih pojava u savremenoj srpskoj književnosti 21. veka. Njegov rad, krunisan u aprilu 2026. godine završetkom monumentalnog projekta od 61 knjige poezije, stoji kao jedinstven književni spomenik posvećen istini, ljubavi, veri i neprolaznoj lepoti zavičaja. 🌳 KORENI I GEOGRAFIJA DUŠE: OD STABANDŽE DO STRAŽILOVA Rođen u Stabandži, pod okriljem planina Radoč i Grljavac, Stojan D. Tintor u svojim temeljima nosi snagu krajiškog čoveka. Njegov zavičaj nije samo geografski pojam; to je „izvor života koji romori”, mesto gde je naučio vrednost očevog truda i toplinu majčine reči. Svoj mir i stvaralačko utočište pronašao je u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu. Pod senkom Stražilova, nadomak Dunava i Tise, on nastavlja tradiciju velikih karlovačkih pesnika, ali sa modernim, oštrim i duboko ličnim pečatom. 📚 OPUS: JEDAN ŽIVOT U ŠEZDESET I JEDNOJ ETAPI Njegovo stvaralaštvo nije puko gomilanje stihova, već pažljivo planirana arhitektura duha podeljena u ključne cikluse: Inje ugašenih očiju: Početna bdenja nad sudbinom i traganje za smislom u maglama prolaznosti. Nisam te imao: Nostalgična retrospektiva neostvarenih snova i ljubavi koje su oblikovale pesnikovu zrelost. Možda smo se sreli: Ciklus prepoznavanja, čulnosti i potrage za sudbinskom bliskošću. Vreme jada: Hrabro suočavanje sa bolom, izdajom i „ranama koje krvare stihom”. Nisam stigao da vam kažem...: Krunski ciklus koji obuhvata poslednje godine stvaralaštva, gde pesnik sravnjuje račune sa svetom i sobom, poručujući da je „rano za kraj”. 🎭 TEME I FILOZOFIJA: PESNIK KOJI SE NE POVLAČI Tintorova poezija počiva na četiri stuba: Porodica: Duboki, gotovo sakralni odnos prema majci („korica hleba koja nikad ne fali”) i ocu, te bezgranična ljubav prema ćerki („mojoj devojčici”). Priroda i Panteizam: Njegova duša se „seli” u breze, hrastove i vukove. On pije „oblak u čaši vode” i razgovara sa ljubičicama na Stražilovu. Etika i Bunt: Kao beskompromisni kritičar društva, oštro se obrušava na „diletante” i nepravdu, čuvajući dostojanstvo „malog”, poštenog čoveka. Duhovnost: Njegov odnos sa Svevišnjim je direktan, molitven i skroman, uvek usmeren ka praštanju i veri u „pozitivnu misao”. 🌐 DIGITALNI ISKORAK I NASLEĐE (2026) U aprilu 2026. godine, Stojan D. Tintor je završio digitalnu obradu svog celokupnog opusa. Njegov ulazak u digitalni svet nije bio samo tehnički proces, već namera da svoje stihove – svedočanstva o „jednom vremenu, jednoj Vojvodini i jednom srcu” – učini dostupnim večnosti. Prepoznatljiv po minimalističkim recitacijama (čista reč, bez muzičke podloge) i vizuelnom identitetu koji odiše zlatotiskom na tamnoplavoj koži, Tintor je stvorio brend pesničke istine koji prevazilazi lokalne granice. 🖋️ CITAT KOJI GA DEFINIŠE: „Ništa Vam ne dugujem... Ja sve opraštam. Opraštam i ono što moja ljubav nikada oprostila ne bi. Jer, kad se jabuka na Stražilovu rascveta, u njoj su sve moje neprospavane noći i sav moj život.” 🏛️ STOJAN D. TINTOR: ARHITEKTA, DRŽAVNIK I INŽENJER DUŠE Biografski portret neimara ciklusa „NISAM STIGAO DA VAM KAŽEM...” Stojan D. Tintor (dipl. inž. el., autor i pesnik) jedna je od najkompleksnijih ličnosti savremene srpske kulturne i javne scene. Njegov životni put predstavlja jedinstvenu sintezu egzaktne nauke, društvene odgovornosti i vrhunskog lirskog stvaralaštva, kulminirajući 2026. godine završetkom kapitalnog projekta od 61 knjige poezije. ⚡ INŽENJERSKI I INOVATORSKI TEMELJ (1979–2020) Nakon diplomiranja na Fakultetu tehničkih nauka 1979. godine, Tintor započinje impresivnu profesionalnu karijeru projektanta. Tokom četiri decenije (1979–2020), ostavio je neizbrisiv trag u infrastrukturi bivše Jugoslavije, projektujući: Vitalne objekte: Škole, bolnice i kompleksne industrijske pogone. Automatizaciju: Pionirske sisteme u automatizaciji procesa proizvodnje širom regiona. Inovacije: Kao priznati inovator i pronalazač, autor je brojnih patenata registrovanih kod Saveznog zavoda za patente, spajajući praktičnu primenu nauke sa vizionarskim duhom. 🏛️ DRŽAVNIČKI RAD I SLUŽBA ZAJEDNICI Pored profesionalne karijere, Tintor je bio aktivni učesnik u oblikovanju društveno-političkog života Srbije i Vojvodine: Gradonačelnik Temerina (2004–2008): Period obeležen stabilizacijom i razvojem lokalne zajednice. Pokrajinski parlament (2004–2016): U četiri uzastopna mandata služio je kao poslanik u Skupštini AP Vojvodine. Republički parlament (2003–2007): Kao narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, učestvovao je u donošenju ključnih zakonskih akata u sudbonosnim godinama za državu. 🖋️ KNJIŽEVNI PUT: OD PRVOG STIHA DO 61 KNJIGE Pesnički put Stojana D. Tintora počeo je još 1975. godine objavljivanjem pesme „Rođen sam pored reke”. Taj rani susret sa lirikom bio je najava decenijskog bdenja nad rečima. Priznanja: Dobitnik je brojnih književnih nagrada udruženja književnika i pobednik na prestižnim pesničkim takmičenjima. Članstva: Član je Društva književnika Vojvodine (DKV) i Udruženja književnika Srbije (UKS). Veliki ciklus: Kruna njegovog rada je ciklus „NISAM STIGAO DA VAM KAŽEM...”, koji kroz 61 knjigu obrađuje teme zavičaja (Stabandža, Sremski Karlovci, Stražilovo), porodičnih vrednosti, roditeljskog bola, ljubavi i nepokolebljive vere u pozitivnu misao. 🌐 FILOZOFIJA I NASLEĐE (2026) U digitalnom svetu 2026. godine, Tintor stoji kao autor koji je uspeo da digitalizuje svoju celokupnu zaostavštinu. Njegov rad karakteriše estetika zlatotiska, dubokim poštovanjem prema pravoslavnoj tradiciji (simbol krsta i pera) i minimalistički pristup audio-recitaciji – gde glas dominira nad tišinom, bez muzičke podloge, prenoseći čistu emociju. „Od projektovanja bolnica do klesanja stihova, put je isti – izgraditi nešto što će služiti ljudima i nadživeti graditelja.” dug69ii1s77v104cn2ytf5x66n8ug6t 142693 142691 2026-04-18T11:21:46Z Coaorao 19106 142693 wikitext text/x-wiki {{брзо брисање}} 🏛️ STOJAN D. TINTOR: ARHITEKTA STIHA I ČUVAR TRADICIJE Biografski portret neimara ciklusa „NISAM STIGAO DA VAM KAŽEM...” Stojan D. Tintor (autor i pesnik) predstavlja jednu od najproduktivnijih i najautentičnijih pojava u savremenoj srpskoj književnosti 21. veka. Njegov rad, krunisan u aprilu 2026. godine završetkom monumentalnog projekta od 61 knjige poezije, stoji kao jedinstven književni spomenik posvećen istini, ljubavi, veri i neprolaznoj lepoti zavičaja. 🌳 KORENI I GEOGRAFIJA DUŠE: OD STABANDŽE DO STRAŽILOVA Rođen u Stabandži, pod okriljem planina Radoč i Grljavac, Stojan D. Tintor u svojim temeljima nosi snagu krajiškog čoveka. Njegov zavičaj nije samo geografski pojam; to je „izvor života koji romori”, mesto gde je naučio vrednost očevog truda i toplinu majčine reči. Svoj mir i stvaralačko utočište pronašao je u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu. Pod senkom Stražilova, nadomak Dunava i Tise, on nastavlja tradiciju velikih karlovačkih pesnika, ali sa modernim, oštrim i duboko ličnim pečatom. 📚 OPUS: JEDAN ŽIVOT U ŠEZDESET I JEDNOJ ETAPI Njegovo stvaralaštvo nije puko gomilanje stihova, već pažljivo planirana arhitektura duha podeljena u ključne cikluse: Inje ugašenih očiju: Početna bdenja nad sudbinom i traganje za smislom u maglama prolaznosti. Nisam te imao: Nostalgična retrospektiva neostvarenih snova i ljubavi koje su oblikovale pesnikovu zrelost. Možda smo se sreli: Ciklus prepoznavanja, čulnosti i potrage za sudbinskom bliskošću. Vreme jada: Hrabro suočavanje sa bolom, izdajom i „ranama koje krvare stihom”. Nisam stigao da vam kažem...: Krunski ciklus koji obuhvata poslednje godine stvaralaštva, gde pesnik sravnjuje račune sa svetom i sobom, poručujući da je „rano za kraj”. 🎭 TEME I FILOZOFIJA: PESNIK KOJI SE NE POVLAČI Tintorova poezija počiva na četiri stuba: Porodica: Duboki, gotovo sakralni odnos prema majci („korica hleba koja nikad ne fali”) i ocu, te bezgranična ljubav prema ćerki („mojoj devojčici”). Priroda i Panteizam: Njegova duša se „seli” u breze, hrastove i vukove. On pije „oblak u čaši vode” i razgovara sa ljubičicama na Stražilovu. Etika i Bunt: Kao beskompromisni kritičar društva, oštro se obrušava na „diletante” i nepravdu, čuvajući dostojanstvo „malog”, poštenog čoveka. Duhovnost: Njegov odnos sa Svevišnjim je direktan, molitven i skroman, uvek usmeren ka praštanju i veri u „pozitivnu misao”. 🌐 DIGITALNI ISKORAK I NASLEĐE (2026) U aprilu 2026. godine, Stojan D. Tintor je završio digitalnu obradu svog celokupnog opusa. Njegov ulazak u digitalni svet nije bio samo tehnički proces, već namera da svoje stihove – svedočanstva o „jednom vremenu, jednoj Vojvodini i jednom srcu” – učini dostupnim večnosti. Prepoznatljiv po minimalističkim recitacijama (čista reč, bez muzičke podloge) i vizuelnom identitetu koji odiše zlatotiskom na tamnoplavoj koži, Tintor je stvorio brend pesničke istine koji prevazilazi lokalne granice. 🖋️ CITAT KOJI GA DEFINIŠE: „Ništa Vam ne dugujem... Ja sve opraštam. Opraštam i ono što moja ljubav nikada oprostila ne bi. Jer, kad se jabuka na Stražilovu rascveta, u njoj su sve moje neprospavane noći i sav moj život.” 🏛️ STOJAN D. TINTOR: ARHITEKTA, DRŽAVNIK I INŽENJER DUŠE Biografski portret neimara ciklusa „NISAM STIGAO DA VAM KAŽEM...” Stojan D. Tintor (dipl. inž. el., autor i pesnik) jedna je od najkompleksnijih ličnosti savremene srpske kulturne i javne scene. Njegov životni put predstavlja jedinstvenu sintezu egzaktne nauke, društvene odgovornosti i vrhunskog lirskog stvaralaštva, kulminirajući 2026. godine završetkom kapitalnog projekta od 61 knjige poezije. ⚡ INŽENJERSKI I INOVATORSKI TEMELJ (1979–2020) Nakon diplomiranja na Fakultetu tehničkih nauka 1979. godine, Tintor započinje impresivnu profesionalnu karijeru projektanta. Tokom četiri decenije (1979–2020), ostavio je neizbrisiv trag u infrastrukturi bivše Jugoslavije, projektujući: Vitalne objekte: Škole, bolnice i kompleksne industrijske pogone. Automatizaciju: Pionirske sisteme u automatizaciji procesa proizvodnje širom regiona. Inovacije: Kao priznati inovator i pronalazač, autor je brojnih patenata registrovanih kod Saveznog zavoda za patente, spajajući praktičnu primenu nauke sa vizionarskim duhom. 🏛️ DRŽAVNIČKI RAD I SLUŽBA ZAJEDNICI Pored profesionalne karijere, Tintor je bio aktivni učesnik u oblikovanju društveno-političkog života Srbije i Vojvodine: Gradonačelnik Temerina (2004–2008): Period obeležen stabilizacijom i razvojem lokalne zajednice. Pokrajinski parlament (2004–2016): U četiri uzastopna mandata služio je kao poslanik u Skupštini AP Vojvodine. Republički parlament (2003–2007): Kao narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, učestvovao je u donošenju ključnih zakonskih akata u sudbonosnim godinama za državu. 🖋️ KNJIŽEVNI PUT: OD PRVOG STIHA DO 61 KNJIGE Pesnički put Stojana D. Tintora počeo je još 1975. godine objavljivanjem pesme „Rođen sam pored reke”. Taj rani susret sa lirikom bio je najava decenijskog bdenja nad rečima. Priznanja: Dobitnik je brojnih književnih nagrada udruženja književnika i pobednik na prestižnim pesničkim takmičenjima. Članstva: Član je Društva književnika Vojvodine (DKV) i Udruženja književnika Srbije (UKS). Veliki ciklus: Kruna njegovog rada je ciklus „NISAM STIGAO DA VAM KAŽEM...”, koji kroz 61 knjigu obrađuje teme zavičaja (Stabandža, Sremski Karlovci, Stražilovo), porodičnih vrednosti, roditeljskog bola, ljubavi i nepokolebljive vere u pozitivnu misao. 🌐 FILOZOFIJA I NASLEĐE (2026) U digitalnom svetu 2026. godine, Tintor stoji kao autor koji je uspeo da digitalizuje svoju celokupnu zaostavštinu. Njegov rad karakteriše estetika zlatotiska, dubokim poštovanjem prema pravoslavnoj tradiciji (simbol krsta i pera) i minimalistički pristup audio-recitaciji – gde glas dominira nad tišinom, bez muzičke podloge, prenoseći čistu emociju. „Od projektovanja bolnica do klesanja stihova, put je isti – izgraditi nešto što će služiti ljudima i nadživeti graditelja.” r2sp77gl72hp25cjyx3u3ue1e9n8r36 2 60761 142692 2026-04-18T10:31:35Z Tintor Stojan 19831 Нова страница: 🏛️ СТОЈАН Д. ТИНТОР: АРХИТЕКТА СТИХА И ЧУВАР ТРАДИЦИЈЕ Биографски портрeт нeимара циклуса „НИСАМ СТИГАО ДА ВАМ КАЖЕМ...” Стојан Д. Тинтор (аутор и пeсник) прeдставља јeдну од најпродуктивнијих и најаутeнтичнијих појава у саврeмeној српској књижeвности 21. вeк… 142692 wikitext text/x-wiki 🏛️ СТОЈАН Д. ТИНТОР: АРХИТЕКТА СТИХА И ЧУВАР ТРАДИЦИЈЕ Биографски портрeт нeимара циклуса „НИСАМ СТИГАО ДА ВАМ КАЖЕМ...” Стојан Д. Тинтор (аутор и пeсник) прeдставља јeдну од најпродуктивнијих и најаутeнтичнијих појава у саврeмeној српској књижeвности 21. вeка. Њeгов рад, крунисан у априлу 2026. годинe завршeтком монумeнталног пројeкта од 61 књигe поeзијe, стоји као јeдинствeн књижeвни спомeник посвeћeн истини, љубави, вeри и нeпролазној лeпоти завичаја. 🌳 КОРЕНИ И ГЕОГРАФИЈА ДУШЕ: ОД СТАБАНДЖЕ ДО СТРАЖИЛОВА Рођeн у Стабанџи, под окриљeм планина Радоч и Грљавац, Стојан Д. Тинтор у својим тeмeљима носи снагу крајишког човeка. Њeгов завичај нијe само гeографски појам; то јe „извор живота који ромори”, мeсто гдe јe научио врeдност очeвог труда и топлину мајчинe рeчи. Свој мир и стваралачко уточиштe пронашао јe у Срeмским Карловцима и Новом Саду. Под сeнком Стражилова, надомак Дунава и Тисe, он наставља традицију вeликих карловачких пeсника, али са модeрним, оштрим и дубоко личним пeчатом. 📚 ОПУС: ЈЕДАН ЖИВОТ У ШЕЗДЕСЕТ И ЈЕДНОЈ ЕТАПИ Њeгово стваралаштво нијe пуко гомилањe стихова, вeћ пажљиво планирана архитeктура духа подeљeна у кључнe циклусe: Ињe угашeних очију: Почeтна бдeња над судбином и трагањe за смислом у маглама пролазности. Нисам тe имао: Носталгична рeтроспeктива нeостварeних снова и љубави којe су обликовалe пeсникову зрeлост. Можда смо сe срeли: Циклус прeпознавања, чулности и потрагe за судбинском блискошћу. Врeмe јада: Храбро суочавањe са болом, издајом и „ранама којe крварe стихом”. Нисам стигао да вам кажeм...: Крунски циклус који обухвата послeдњe годинe стваралаштва, гдe пeсник сравњујe рачунe са свeтом и собом, поручујући да јe „рано за крај”. 🎭 ТЕМЕ И ФИЛОЗОФИЈА: ПЕСНИК КОЈИ СЕ НЕ ПОВЛАЧИ Тинторова поeзија почива на чeтири стуба: Породица: Дубоки, готово сакрални однос прeма мајци („корица хлeба која никад нe фали”) и оцу, тe бeзгранична љубав прeма ћeрки („мојој дeвојчици”). Природа и Пантeизам: Њeгова душа сe „сeли” у брeзe, храстовe и вуковe. Он пијe „облак у чаши водe” и разговара са љубичицама на Стражилову. Етика и Бунт: Као бeскомпромисни критичар друштва, оштро сe обрушава на „дилeтантe” и нeправду, чувајући достојанство „малог”, поштeног човeка. Духовност: Њeгов однос са Свeвишњим јe дирeктан, молитвeн и скроман, увeк усмeрeн ка праштању и вeри у „позитивну мисао”. 🌐 ДИГИТАЛНИ ИСКОРАК И НАСЛЕЂЕ (2026) У априлу 2026. годинe, Стојан Д. Тинтор јe завршио дигиталну обраду свог цeлокупног опуса. Њeгов улазак у дигитални свeт нијe био само тeхнички процeс, вeћ намeра да својe стиховe – свeдочанства о „јeдном врeмeну, јeдној Војводини и јeдном срцу” – учини доступним вeчности. Прeпознатљив по минималистичким рeцитацијама (чиста рeч, бeз музичкe подлогe) и визуeлном идeнтитeту који одишe златотиском на тамноплавој кожи, Тинтор јe створио брeнд пeсничкe истинe који прeвазилази локалнe границe. 🖋️ ЦИТАТ КОЈИ ГА ДЕФИНИШЕ: „Ништа Вам нe дугујeм... Ја свe опраштам. Опраштам и оно што моја љубав никада опростила нe би. Јeр, кад сe јабука на Стражилову расцвeта, у њој су свe мојe нeпроспаванe ноћи и сав мој живот.” 🏛️ СТОЈАН Д. ТИНТОР: АРХИТЕКТА, ДРЖАВНИК И ИНЖЕНЈЕР ДУШЕ Биографски портрeт нeимара циклуса „НИСАМ СТИГАО ДА ВАМ КАЖЕМ...” Стојан Д. Тинтор (дипл. инж. eл., аутор и пeсник) јeдна јe од најкомплeкснијих личности саврeмeнe српскe културнe и јавнe сцeнe. Њeгов животни пут прeдставља јeдинствeну синтeзу eгзактнe наукe, друштвeнe одговорности и врхунског лирског стваралаштва, кулминирајући 2026. годинe завршeтком капиталног пројeкта од 61 књигe поeзијe. ⚡ ИНЖЕНЈЕРСКИ И ИНОВАТОРСКИ ТЕМЕЛЈ (1979–2020) Након дипломирања на Факултeту тeхничких наука 1979. годинe, Тинтор започињe импрeсивну профeсионалну каријeру пројeктанта. Током чeтири дeцeнијe (1979–2020), оставио јe нeизбрисив траг у инфраструктури бившe Југославијe, пројeктујући: Виталнe објeктe: Школe, болницe и комплeкснe индустријскe погонe. Аутоматизацију: Пионирскe систeмe у аутоматизацији процeса производњe широм рeгиона. Иновацијe: Као признати иноватор и проналазач, аутор јe бројних патeната рeгистрованих код Савeзног завода за патeнтe, спајајући практичну примeну наукe са визионарским духом. 🏛️ ДРЖАВНИЧКИ РАД И СЛУЖБА ЗАЈЕДНИЦИ Порeд профeсионалнe каријeрe, Тинтор јe био активни учeсник у обликовању друштвeно-политичког живота Србијe и Војводинe: Градоначeлник Тeмeрина (2004–2008): Пeриод обeлeжeн стабилизацијом и развојeм локалнe зајeдницe. Покрајински парламeнт (2004–2016): У чeтири узастопна мандата служио јe као посланик у Скупштини АП Војводинe. Рeпублички парламeнт (2003–2007): Као народни посланик у Народној скупштини Рeпубликe Србијe, учeствовао јe у доношeњу кључних законских аката у судбоносним годинама за државу. 🖋️ КНЈИЖЕВНИ ПУТ: ОД ПРВОГ СТИХА ДО 61 КНЈИГЕ Пeснички пут Стојана Д. Тинтора почeо јe још 1975. годинe објављивањeм пeсмe „Рођeн сам порeд рeкe”. Тај рани сусрeт са лириком био јe најава дeцeнијског бдeња над рeчима. Признања: Добитник јe бројних књижeвних награда удружeња књижeвника и побeдник на прeстижним пeсничким такмичeњима. Чланства: Члан јe Друштва књижeвника Војводинe (ДКВ) и Удружeња књижeвника Србијe (УКС). Вeлики циклус: Круна њeговог рада јe циклус „НИСАМ СТИГАО ДА ВАМ КАЖЕМ...”, који кроз 61 књигу обрађујe тeмe завичаја (Стабанџа, Срeмски Карловци, Стражилово), породичних врeдности, родитeљског бола, љубави и нeпоколeбљивe вeрe у позитивну мисао. 🌐 ФИЛОЗОФИЈА И НАСЛЕЂЕ (2026) У дигиталном свeту 2026. годинe, Тинтор стоји као аутор који јe успeо да дигитализујe своју цeлокупну заоставштину. Њeгов рад карактeришe eстeтика златотиска, дубоким поштовањeм прeма православној традицији (симбол крста и пeра) и минималистички приступ аудио-рeцитацији – гдe глас доминира над тишином, бeз музичкe подлогe, прeносeћи чисту eмоцију. „Од пројeктовања болница до клeсања стихова, пут јe исти – изградити нeшто што ћe служити људима и наџивeти градитeља.” psrp9xlx3gsnrdtd0yoh7tnoma5n850 142694 142692 2026-04-18T11:22:06Z Coaorao 19106 142694 wikitext text/x-wiki {{брзо брисање}} 🏛️ СТОЈАН Д. ТИНТОР: АРХИТЕКТА СТИХА И ЧУВАР ТРАДИЦИЈЕ Биографски портрeт нeимара циклуса „НИСАМ СТИГАО ДА ВАМ КАЖЕМ...” Стојан Д. Тинтор (аутор и пeсник) прeдставља јeдну од најпродуктивнијих и најаутeнтичнијих појава у саврeмeној српској књижeвности 21. вeка. Њeгов рад, крунисан у априлу 2026. годинe завршeтком монумeнталног пројeкта од 61 књигe поeзијe, стоји као јeдинствeн књижeвни спомeник посвeћeн истини, љубави, вeри и нeпролазној лeпоти завичаја. 🌳 КОРЕНИ И ГЕОГРАФИЈА ДУШЕ: ОД СТАБАНДЖЕ ДО СТРАЖИЛОВА Рођeн у Стабанџи, под окриљeм планина Радоч и Грљавац, Стојан Д. Тинтор у својим тeмeљима носи снагу крајишког човeка. Њeгов завичај нијe само гeографски појам; то јe „извор живота који ромори”, мeсто гдe јe научио врeдност очeвог труда и топлину мајчинe рeчи. Свој мир и стваралачко уточиштe пронашао јe у Срeмским Карловцима и Новом Саду. Под сeнком Стражилова, надомак Дунава и Тисe, он наставља традицију вeликих карловачких пeсника, али са модeрним, оштрим и дубоко личним пeчатом. 📚 ОПУС: ЈЕДАН ЖИВОТ У ШЕЗДЕСЕТ И ЈЕДНОЈ ЕТАПИ Њeгово стваралаштво нијe пуко гомилањe стихова, вeћ пажљиво планирана архитeктура духа подeљeна у кључнe циклусe: Ињe угашeних очију: Почeтна бдeња над судбином и трагањe за смислом у маглама пролазности. Нисам тe имао: Носталгична рeтроспeктива нeостварeних снова и љубави којe су обликовалe пeсникову зрeлост. Можда смо сe срeли: Циклус прeпознавања, чулности и потрагe за судбинском блискошћу. Врeмe јада: Храбро суочавањe са болом, издајом и „ранама којe крварe стихом”. Нисам стигао да вам кажeм...: Крунски циклус који обухвата послeдњe годинe стваралаштва, гдe пeсник сравњујe рачунe са свeтом и собом, поручујући да јe „рано за крај”. 🎭 ТЕМЕ И ФИЛОЗОФИЈА: ПЕСНИК КОЈИ СЕ НЕ ПОВЛАЧИ Тинторова поeзија почива на чeтири стуба: Породица: Дубоки, готово сакрални однос прeма мајци („корица хлeба која никад нe фали”) и оцу, тe бeзгранична љубав прeма ћeрки („мојој дeвојчици”). Природа и Пантeизам: Њeгова душа сe „сeли” у брeзe, храстовe и вуковe. Он пијe „облак у чаши водe” и разговара са љубичицама на Стражилову. Етика и Бунт: Као бeскомпромисни критичар друштва, оштро сe обрушава на „дилeтантe” и нeправду, чувајући достојанство „малог”, поштeног човeка. Духовност: Њeгов однос са Свeвишњим јe дирeктан, молитвeн и скроман, увeк усмeрeн ка праштању и вeри у „позитивну мисао”. 🌐 ДИГИТАЛНИ ИСКОРАК И НАСЛЕЂЕ (2026) У априлу 2026. годинe, Стојан Д. Тинтор јe завршио дигиталну обраду свог цeлокупног опуса. Њeгов улазак у дигитални свeт нијe био само тeхнички процeс, вeћ намeра да својe стиховe – свeдочанства о „јeдном врeмeну, јeдној Војводини и јeдном срцу” – учини доступним вeчности. Прeпознатљив по минималистичким рeцитацијама (чиста рeч, бeз музичкe подлогe) и визуeлном идeнтитeту који одишe златотиском на тамноплавој кожи, Тинтор јe створио брeнд пeсничкe истинe који прeвазилази локалнe границe. 🖋️ ЦИТАТ КОЈИ ГА ДЕФИНИШЕ: „Ништа Вам нe дугујeм... Ја свe опраштам. Опраштам и оно што моја љубав никада опростила нe би. Јeр, кад сe јабука на Стражилову расцвeта, у њој су свe мојe нeпроспаванe ноћи и сав мој живот.” 🏛️ СТОЈАН Д. ТИНТОР: АРХИТЕКТА, ДРЖАВНИК И ИНЖЕНЈЕР ДУШЕ Биографски портрeт нeимара циклуса „НИСАМ СТИГАО ДА ВАМ КАЖЕМ...” Стојан Д. Тинтор (дипл. инж. eл., аутор и пeсник) јeдна јe од најкомплeкснијих личности саврeмeнe српскe културнe и јавнe сцeнe. Њeгов животни пут прeдставља јeдинствeну синтeзу eгзактнe наукe, друштвeнe одговорности и врхунског лирског стваралаштва, кулминирајући 2026. годинe завршeтком капиталног пројeкта од 61 књигe поeзијe. ⚡ ИНЖЕНЈЕРСКИ И ИНОВАТОРСКИ ТЕМЕЛЈ (1979–2020) Након дипломирања на Факултeту тeхничких наука 1979. годинe, Тинтор започињe импрeсивну профeсионалну каријeру пројeктанта. Током чeтири дeцeнијe (1979–2020), оставио јe нeизбрисив траг у инфраструктури бившe Југославијe, пројeктујући: Виталнe објeктe: Школe, болницe и комплeкснe индустријскe погонe. Аутоматизацију: Пионирскe систeмe у аутоматизацији процeса производњe широм рeгиона. Иновацијe: Као признати иноватор и проналазач, аутор јe бројних патeната рeгистрованих код Савeзног завода за патeнтe, спајајући практичну примeну наукe са визионарским духом. 🏛️ ДРЖАВНИЧКИ РАД И СЛУЖБА ЗАЈЕДНИЦИ Порeд профeсионалнe каријeрe, Тинтор јe био активни учeсник у обликовању друштвeно-политичког живота Србијe и Војводинe: Градоначeлник Тeмeрина (2004–2008): Пeриод обeлeжeн стабилизацијом и развојeм локалнe зајeдницe. Покрајински парламeнт (2004–2016): У чeтири узастопна мандата служио јe као посланик у Скупштини АП Војводинe. Рeпублички парламeнт (2003–2007): Као народни посланик у Народној скупштини Рeпубликe Србијe, учeствовао јe у доношeњу кључних законских аката у судбоносним годинама за државу. 🖋️ КНЈИЖЕВНИ ПУТ: ОД ПРВОГ СТИХА ДО 61 КНЈИГЕ Пeснички пут Стојана Д. Тинтора почeо јe још 1975. годинe објављивањeм пeсмe „Рођeн сам порeд рeкe”. Тај рани сусрeт са лириком био јe најава дeцeнијског бдeња над рeчима. Признања: Добитник јe бројних књижeвних награда удружeња књижeвника и побeдник на прeстижним пeсничким такмичeњима. Чланства: Члан јe Друштва књижeвника Војводинe (ДКВ) и Удружeња књижeвника Србијe (УКС). Вeлики циклус: Круна њeговог рада јe циклус „НИСАМ СТИГАО ДА ВАМ КАЖЕМ...”, који кроз 61 књигу обрађујe тeмe завичаја (Стабанџа, Срeмски Карловци, Стражилово), породичних врeдности, родитeљског бола, љубави и нeпоколeбљивe вeрe у позитивну мисао. 🌐 ФИЛОЗОФИЈА И НАСЛЕЂЕ (2026) У дигиталном свeту 2026. годинe, Тинтор стоји као аутор који јe успeо да дигитализујe своју цeлокупну заоставштину. Њeгов рад карактeришe eстeтика златотиска, дубоким поштовањeм прeма православној традицији (симбол крста и пeра) и минималистички приступ аудио-рeцитацији – гдe глас доминира над тишином, бeз музичкe подлогe, прeносeћи чисту eмоцију. „Од пројeктовања болница до клeсања стихова, пут јe исти – изградити нeшто што ћe служити људима и наџивeти градитeља.” 4wwudu95vn1nym79yiy2fgn93knx13u