Аутор:Јован Дучић

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.46.0-wmf.24</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Аутор:Јован Дучић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>8342</id>
    <revision>
      <id>142725</id>
      <parentid>142709</parentid>
      <timestamp>2026-04-20T10:39:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Политички радови */</comment>
      <origin>142725</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="26934" sha1="8wd7805gxucq62ldn516qsyetov293v" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник, писац, дипломата и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)

=== Преводи ===
* ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891)
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова

=== Збирке песaма ===
&lt;center&gt;I&lt;br&gt;[[Песме сунца (Дучићеве песме)|'''Песме сунца''']]&lt;/center&gt;
:[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]]
::[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Залазак сунца|Залазак сунца]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#У сумраку|У сумраку]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Падање лишћа|Падање лишћа]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Акорди|Акорди]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Познанство|Познанство]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Тишина|Тишина]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Јабланови|Јабланови]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чежња|Чежња]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Новембар|Новембар]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Морска врба|Морска врба]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Сат|Сат]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поноћ|Поноћ]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зашто?|Зашто?]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Поезија]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зимски пастел|Зимски пастел]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Подне|Подне]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Римски сонет|Римски сонет]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Самоћа|Самоћа]].  
:[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]]
::[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Поред воде|Поред воде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Крај мора|Крај мора]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Село|Село]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Лето|Лето]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Слушање|Слушање]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Далмација|Далмација]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Ноћни стихови|Ноћни стихови]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Месечина|Месечина]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]].
:[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]]
::[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Прича|Прича]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Напон|Напон]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Шум|Шум]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]].
:[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]]
::[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сунцокрети|Сунцокрети]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сета|Сета]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма мрака|Песма мрака]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Међа|Међа]].
:[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]]
::[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Човек говори Богу|Човек говори Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Побожна песма|Побожна песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Гозба|Гозба]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Богу|Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Натпис|Натпис]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сенка|Сенка]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Јесења песма|Јесења песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Коб|Коб]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пустиња|Пустиња]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Хришћанско пролеће|Хришћанско пролеће]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Путник|Путник]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Химера|Химера]].
:[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]]
::[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Поље|Поље]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Свитање|Свитање]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Суша|Суша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ћук|Ћук]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Шума|Шума]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрак|Мрак]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Киша|Киша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Оморина|Оморина]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Бор|Бор]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ветар|Ветар]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Април|Април]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Буква|Буква]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрави|Мрави]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Недеља|Недеља]].
:[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]]
::[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Душа|Душа]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Носталгија|Носталгија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Напор|Напор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сапутници|Сапутници]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Соната|Соната]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Тама|Тама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Досада|Досада]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Страх|Страх]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Екстаза|Екстаза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Замор|Замор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Враћање|Враћање]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Снови|Снови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Крај|Крај]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сати|Сати]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Стихови|Стихови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Суза|Суза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рапсодија|Рапсодија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Мир|Мир]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Растанак|Растанак]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Вече|Вече]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Измирење|Измирење]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Гама|Гама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Резигнација|Резигнација]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Симбол|Симбол]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Распуће|Распуће]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Опсена|Опсена]].

&lt;center&gt;II&lt;br&gt;[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|'''Песме љубави и смрти''']]&lt;/center&gt;
:[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Химера|Химера]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Жена|Жена]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Завет|Завет]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Гнездо|Гнездо]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Лепота|Лепота]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сутон|Сутон]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Бескрајна песма|Бескрајна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Наша срца|Наша срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Очи|Очи]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Чедност|Чедност]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Номади|Номади]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Велика ноћ|Велика ноћ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#За звездама|За звездама]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Стварање|Стварање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Мирна песма|Мирна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тренуци|Тренуци]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Непријатељ|Непријатељ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Крила|Крила]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма љубави|Песма љубави]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма сутона|Песма сутона]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма тишине|Песма тишине]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма умирања|Песма умирања]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Последња песма|Последња песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Заборав|Заборав]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма срца|Песма срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Ћутање|Ћутање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма жени|Песма жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сумња|Сумња]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Строфе једној жени|Строфе једној жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Најтужнија песма|Најтужнија песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме Богу|Песме Богу]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме смрти|Песме смрти]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме жени|Песме жени]].

&lt;center&gt;III&lt;br&gt;[[Царски сонети (Дучићеве песме)|'''Царски сонети''']]&lt;/center&gt;
:[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]]
::[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Царица|Царица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Двобој|Двобој]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Цар|Цар]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Житије|Житије]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Запис|Запис]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Копљаници|Копљаници]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Радовиште|Радовиште]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Владичица|Владичица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Манастир|Манастир]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Слава|Слава]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Паж|Паж]].
:[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]]
::[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Маћедонија|Маћедонија]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Вардар|Вардар]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Херцеговина|Херцеговина]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Брегалница|Брегалница]].
:[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]]
::[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачко вино|Дубровачко вино]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки барок|Дубровачки барок]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]].

&lt;center&gt;IV&lt;br&gt;[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]&lt;/center&gt;
:[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]].

&lt;center&gt;V&lt;br&gt;[[Додатак (Дучићеве песме)|'''Додатак''']]&lt;/center&gt;
:[[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]], [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]], [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Молитва|Молитва]], [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]].

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере]]

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Види још ==
* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>8wd7805gxucq62ldn516qsyetov293v</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Врбице, врбо зелена</title>
    <ns>0</ns>
    <id>9942</id>
    <revision>
      <id>142724</id>
      <parentid>137036</parentid>
      <timestamp>2026-04-20T09:32:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-24199-37</username>
        <id>19839</id>
      </contributor>
      <comment>/* Врбице, врбо зелена */</comment>
      <origin>142724</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="884" sha1="ozo2bhdiymh1u1ztetxmezhxc51gk0x" xml:space="preserve">== Врбице, врбо зелена ==

&lt;poem&gt;
Врбице, врбо зеленс
Врбо зељена, Ђурђевденова,
Ш'о си се рано развила?
Ш'о си се рано развила,
Врбо зељена, Ђурђевденова,
Не ли си гајле имала?
Не ли си гајле имала,
Врбо зељена, Ђурђевденова,
Не ли те мајка карала?

Врбице, врбо зељена,
Врбо зељена, Ђурђевденова,
Овчара сом го имала.
Овчара сом го имала,
Врбо зељена, Ђурђевденова,
До повноћ сом го чекала.
До повноћ сом го чекала,
Врбо зељена, Ђурђевденова,
Од повноћ сом преспивала.
&lt;/poem&gt;

[[Категорија:Изворне песме]]</text>
      <sha1>ozo2bhdiymh1u1ztetxmezhxc51gk0x</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лолино писмо Слободи Трајковић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>31168</id>
    <revision>
      <id>142712</id>
      <parentid>73644</parentid>
      <timestamp>2026-04-19T13:20:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142712</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3014" sha1="m240ozqod1tumtyyuwdv7767ka3vbfl" xml:space="preserve">Писмо Иве Лоле Рибара вереници Слободи Трајковић, написано 1942. године:&lt;ref&gt;Петричевић Јозо. 1978. ИВО ЛОЛО РИБАР — понос покољењима. „Младост”, Београд.&lt;/ref&gt;

Најдража једина моја!  

Пишући ово писмо ја се поуздано надам – оптимиста сам, као и увијек! – да те оно никад неће стићи, већ да ћемо се нас двоје видјети и увијек остати заједно. Јер ово писмо је зато и писано.  У овом тренутку, када полазимо у посљедњу, одлучну етапу боја од којег зависи, поред осталог и наша лична будућност и срећа – желим да ти кажем неколико простих и једноставних ствари.  У мом животу постоје само двије ствари: моја служба нашем светом циљу и моја љубав према теби, најмилија моја. Нашу срећу и живот који смо хтјели нисмо, као ни милиони других, могли остварити изоловано, већ само преко наше борбе и наше побједе. И зато су те двије ствари, у суштини, у мени самом, једно.  Знај душо, да си ти једина коју сам волио и коју волим. Сањао сам и сањам о нашој заједничкој срећи – онаквој какву смо жељели, о срећи достојној слободних људи. То је једина права срећа, једина коју треба жељети.  Ако примиш ово писмо – ако дакле ја не доживим тај велики час, немој много туговати, најдража! У свијету у коме будеш тад живјела, наћи ћеш, увијек жив, најбољи дио мене самог и сву моју љубав према теби.  За тебе сам сигуран да ће твој пут бити прав и онакав какав мора да буде. На њему, на путу живота наћи ћеш освету и срећу.  Много, много те волим, једина моја! И желим да никад не добијеш ово писмо, већ да заједно с тобом дочекам велики час побједе. Желим да те својом љубави учиним онако срећном као што то заслужујеш.  

Увијек твој.

== Извори ==
{{reflist}}

[[Категорија:Писма Иве Лоле Рибара]]
[[Категорија:1942.]]</text>
      <sha1>m240ozqod1tumtyyuwdv7767ka3vbfl</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лолино писмо Ивану Рибару</title>
    <ns>0</ns>
    <id>31169</id>
    <revision>
      <id>142711</id>
      <parentid>73645</parentid>
      <timestamp>2026-04-19T13:19:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142711</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6212" sha1="pd2qe04nioinxtci0vcx41044b9wgbx" xml:space="preserve">Писмо Иве Лоле Рибара своме оцу др Ивану Рибару, поводом погибије млађег брата Јурице Рибара, а непосредно пред Лолину погибију 24. новембра 1943. године:&lt;ref&gt;Петричевић Јозо. 1978. ИВО ЛОЛО РИБАР — понос покољењима. „Младост”, Београд.&lt;/ref&gt;

Драги мој тата!  

Иако се још – кажу – не зна сигурно, ја знам и осјећам у тренутку када ти ово пишем, да нашег драгог, доброг Јурице више нема. Пао је, као и толики други, у борби за слободу домовине, тамо негдје око Колашина у тамним црногорским кршевима.  Ријечи су сувишне, драги мој тата, ријечи не могу изразити сву тежину ударца који нас је задесио. Волио бих стотину пута и ради њега који је био бољи од мене, и ради свих нас, да сам ја пао на његову мјесту. Али, ето, догодило се другачије. Никада ова рана неће зацијелити. Ја сам само годину дана послије моје Слободе изгубио брата – два бића која сам толико волио, а која су тек била на прагу живота. Али знам како је тек теби, драги тата, који си изгубио сина, нашег мезимца.  Немој плакати, не дај се тата! Наш Јурица није пао сам – он је за вјечна времена дио оне плејаде синова ове земље који су, давши живот за њу, створили њену чисту славу, њену бесмртност. Нјегова крв тражи освету. Нјегова жртва нас обавезује да довршимо дјело! Не ради се више о личној срећи – ради се о обавези према нашим мртвима, о обавези према живима. Извршити ту обавезу, живјети и вршити своју дужност, ти је наше.  Опрости, што све ово пишем, ја знам да ти то све знаш: ми сви знамо да си показао и доказао да то знаш. Ја знам да ћеш и овај страшан ударац знати да поднесеш. Не дај се! Остани миран, способан да до краја извршимо своју дужност, тата! Наш драги Јурица то тражи од тебе. Помисли колика би била његова жалост када би дознао да својим држањем нисмо били достојни њега. Бити слаб – то би значило издати њега и његову жртву!  Ми сви, и ја, данас нарочито, наша земља, за коју је умро наш Јурица, требамо те, требамо твоје мисли, твој рад, твоје здравље, твој живот, драги тата.  Моја Слобода, онако мала и њежна, пошла је у смрт као на шетњу, с осмјехом, који је увијек био њезин. Наш Јурица прошао је кроз сто окршаja, пао је као ратник. Свјесно, мирно, ведро, како је и живио. Тата, никада ни за час то не смијемо заборавити, домовина неће!  Јурица није мртав. Он живи у срцима наших народа, он живи даље у нама. Он живи у нашим борбама, побједама, чије је свитање већ видљиво. Тешко ми је, тата, што нисам с тобом у овом часу. Али ти ниси сам, ти ниси отац само мој, већ хиљаде и хиљаде младих, као што је био наш Јурица, с друговима с којима је живио и које је волио. Воли их и ти још више него данас! И знај, да они сви дијеле нашу бол, да смо једно с друговима који су с нама. Дивно је имати такву породицу!  То је наш пут – пут наше дужности и воље, пут нашег Јурице.  Буди јак, драги тата! Не усами се, не дај се, стегнимо зубе, стиснимо шаке радом и борбом, само тим бит ћемо достојни њега. Ја знам, ја сам сигуран, да ћеш ти бити јак.  Драги тата, ти знаш колико смо се увијек, а нарочито задњих година, ми, твоји синови, поносили тобом и мајком, ти знаш колико те волим. Знај да ћу учинити све да својим животом, радом и љубављу бар дјелимично надокнадим теби и нашој драгој мајци ову велику бол, сада када остајем твој једини син.  Ми смо се увијек добро, сјајно слагали – тако и још боље бит ће у будућности, у нашем заједничком раду, животу и борби. Будимо достојни нашег мезимца, драги тата.  

Много те воли твој син Лола.

== Извори ==
{{reflist}}

[[Категорија:Писма Иве Лоле Рибара]]
[[Категорија:1943.]]</text>
      <sha1>pd2qe04nioinxtci0vcx41044b9wgbx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Београђани, отаџбина је у опасности!</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60756</id>
    <revision>
      <id>142727</id>
      <parentid>142671</parentid>
      <timestamp>2026-04-20T11:31:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>142727</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4112" sha1="gp2a28drc8rpgshh7rtco30kl8toed0" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Београђани, отаџбина је у опасности!
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1908
| белешке=
}}
{{gap}}Судбоносан је тренутак који нас позива да кажемо данас одлучну реч. Српско племе преживљује један од најкритичнијих тренутака; над српским народом шестари грабљиви кобац који ће се устремити да га канџама раскрвави и да му утробу ишчупа.&lt;br /&gt;{{gap}}Аустрија прети да нам разбојнички отме Босну и Херцеговину; њени државници већ су смислили начин да једну хајдучку отимачину прогласе државним актом а њени батаљони већ су се упутили у срце несрећних српских земаља да на први миг угуше узвик бола и очаја наше ојађене браће, Босанаца и Херцеговаца.&lt;br /&gt;{{gap}}Ми не смемо и ми нећемо остати равнодушни. Наша равнодушност значила би самоодрицање; значило би игнорисање наших најсветијих интереса, од којих зависи и опстанак наше нације и сва будућност наше земље.&lt;br /&gt;{{gap}}Не само што нећемо остати равнодушни, већ ћемо ићи и даље. Ми ћемо се данас сабрати на&lt;br /&gt;{{Центар|'''Велики Народни Митинг'''}}

​да искажемо своју готовост, да ћемо заложити све, да ћемо жртвовати чак и слободу овога парчета земље пред опасношћу која хоће да поткопа темеље нашем државноме опстанку и нашој будућности.&lt;br /&gt;{{Центар|'''Београђани!'''}}

{{gap}}У питању је слобода Српскога Народа; у питању је будућност целога српскога племена, у питању је част читава једна нација. Тренутак је судбоносан. Отаџбина је у опасности и наш немар овога тренутка, клели би унуци и праунуци наши и на нашим гробовима лежала би клетва безброј поколења.&lt;br /&gt;{{Центар|'''Београђани!'''}}

{{gap}}Дођите данас, сви на ВЕЛИКИ НАРОДНИ МИТИНГ дођите и мало и велико; дођите и ви очеви и ви деце; крените се и ви бони из постеље; понесите и ви мајке одојчад на грудима; дођите сви; данас се тражи реч нас свију, реч којом ћемо изјавити да смо готови пре изгинути, да смо спремни пре одрећи се сами себе, својих живота и својих имања, своје слободе и своје државе, пре него што ћемо дозволити и даље потчињавање нашега племена; пре него што ћемо дозволити да нам грабљивица сусетка и даље чупа део по део меса са нашега раскрвављенога тела.&lt;br /&gt;{{gap}}На збор, Београђани, пред Кнежев споменик, данас у 3 часа по подне!&lt;br /&gt;{{gap}}На збор!

== Извор ==
''Политика'', 23. септембар (6. октобар) 1908. Бр. 1683.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>gp2a28drc8rpgshh7rtco30kl8toed0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Епитафи члановима породице Луњевица</title>
    <ns>14</ns>
    <id>60763</id>
    <revision>
      <id>142713</id>
      <timestamp>2026-04-19T15:40:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>BrankaVV</username>
        <id>13641</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Категорија:Епитафи]]</comment>
      <origin>142713</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="39" sha1="jp21oorq7poxr9bk3wt77k89vhp3crs" xml:space="preserve">[[Категорија:Епитафи]]</text>
      <sha1>jp21oorq7poxr9bk3wt77k89vhp3crs</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Епитаф Николи Милићевићу Луњевици (1767-1842)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60764</id>
    <revision>
      <id>142714</id>
      <timestamp>2026-04-19T17:33:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>BrankaVV</username>
        <id>13641</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Датотека: Wiki Šumadija VII Vujan Monastery 087.jpg|мини|десно|250п|]] '''Епитаф Николи Милићевићу Луњевици (1767-1842)''' уклесан је на споменику који је подигла [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0_%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B краљица Драга Обреновић] у његовој задубини, Цркви Свето…</comment>
      <origin>142714</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2680" sha1="idzzr01b4b62dea36r1t2eidn4cq1r1" xml:space="preserve">[[Датотека: Wiki Šumadija VII Vujan Monastery 087.jpg|мини|десно|250п|]]
'''Епитаф Николи Милићевићу Луњевици (1767-1842)''' уклесан је на споменику који је подигла [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0_%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B краљица Драга Обреновић] у његовој задубини, Цркви Светог Архангела Гаврила у [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%92%D1%83%D1%98%D0%B0%D0%BD манастиру Вујан].

[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9B%D1%83%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0 Никола Милоћевић Луњевица] првобитно је био сахрањен у манастирској порти, непосредно уз северни зид цркве.{{напомена|Изнад првобитног гроба била је постављена масивна надгробна плоча, али без икаквог натписа.}} Породици је оставио у аманет да се после девет година његови остаци пренесу у цркву и положе до гроба војводе [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%9C%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%BF Лазара Мутапа]. Завет је тек након 60 година испунила његова унука, краљица Драга. Августа 1902. године посмртни остаци Николе Луњевице пренети су наос цркве, где је подигнут репрезентативан неокласицистички споменик.

== Епитаф ==

: Свомe милом деди
: НИКОЛИ МИЛИЋЕВИЋУ
: ЛУЊЕВИЦИ
: 1767 + 1842
: Његова унука
: Драга
: Краљица Србије
: Августа 1902.

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извори ==
* Миломир Глишић, ''Манастир Вујан'', Манастир Вујан, 1994.
* Ђура Врбавац, ''Никола Милићевић Луњевица'',  Библиотека „Браћа Настасијевић” Горњи Милановац, 2009.
* Александар Пауновић, ''Манастир Вујан'', Прислоница : Манастир Вујан, 2023.
[[Категорија:Епитафи члановима породице Луњевица]]</text>
      <sha1>idzzr01b4b62dea36r1t2eidn4cq1r1</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142715</id>
      <parentid>142714</parentid>
      <timestamp>2026-04-19T17:50:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>BrankaVV</username>
        <id>13641</id>
      </contributor>
      <origin>142715</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2680" sha1="cbpw7a3t7c8t5qsol34qed619o3yl7r" xml:space="preserve">[[Датотека: Wiki Šumadija VII Vujan Monastery 087.jpg|мини|десно|250п|]]
'''Епитаф Николи Милићевићу Луњевици (1767-1842)''' уклесан је на споменику који је подигла [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0_%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B краљица Драга Обреновић] у његовој задубини, Цркви Светог Архангела Гаврила у [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%92%D1%83%D1%98%D0%B0%D0%BD манастиру Вујан].

[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9B%D1%83%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0 Никола Милићевић Луњевица] првобитно је био сахрањен у манастирској порти, непосредно уз северни зид цркве.{{напомена|Изнад првобитног гроба била је постављена масивна надгробна плоча, али без икаквог натписа.}} Породици је оставио у аманет да се после девет година његови остаци пренесу у цркву и положе до гроба војводе [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%9C%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%BF Лазара Мутапа]. Завет је тек након 60 година испунила његова унука, краљица Драга. Августа 1902. године посмртни остаци Николе Луњевице пренети су наос цркве, где је подигнут репрезентативан неокласицистички споменик.

== Епитаф ==

: Свомe милом деди
: НИКОЛИ МИЛИЋЕВИЋУ
: ЛУЊЕВИЦИ
: 1767 + 1842
: Његова унука
: Драга
: Краљица Србије
: Августа 1902.

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извори ==
* Миломир Глишић, ''Манастир Вујан'', Манастир Вујан, 1994.
* Ђура Врбавац, ''Никола Милићевић Луњевица'',  Библиотека „Браћа Настасијевић” Горњи Милановац, 2009.
* Александар Пауновић, ''Манастир Вујан'', Прислоница : Манастир Вујан, 2023.
[[Категорија:Епитафи члановима породице Луњевица]]</text>
      <sha1>cbpw7a3t7c8t5qsol34qed619o3yl7r</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142718</id>
      <parentid>142715</parentid>
      <timestamp>2026-04-19T18:20:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>BrankaVV</username>
        <id>13641</id>
      </contributor>
      <origin>142718</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2753" sha1="clwwxve5vjmu6ofur4zg673pazs11ce" xml:space="preserve">[[Датотека: Wiki Šumadija VII Vujan Monastery 087.jpg|мини|десно|250п|]]
'''Епитаф Николи Милићевићу Луњевици (1767-1842)''' уклесан је на споменику који је подигла [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0_%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B краљица Драга Обреновић] у његовој задубини, Цркви Светог Архангела Гаврила у [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%92%D1%83%D1%98%D0%B0%D0%BD манастиру Вујан].

[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9B%D1%83%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0 Никола Милићевић Луњевица] првобитно је био сахрањен у манастирској порти, непосредно уз северни зид цркве.{{напомена|Изнад првобитног гроба била је постављена масивна надгробна плоча, али без икаквог натписа.}} Породици је оставио у аманет да се после девет година његови остаци пренесу у цркву и положе до гроба војводе [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%9C%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%BF Лазара Мутапа]. Завет је тек након 60 година испунила његова унука, краљица Драга. Августа 1902. године посмртни остаци Николе Луњевице пренети су наос цркве, где је подигнут репрезентативан неокласицистички споменик.

== Епитаф ==

: Свомe милом деди
: НИКОЛИ МИЛИЋЕВИЋУ
: ЛУЊЕВИЦИ
: 1767 + 1842
: Његова унука
: Драга
: Краљица Србије
: Августа 1902.

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извори ==
* Миломир Глишић, ''Манастир Вујан'', Манастир Вујан, 1994.
* Ђура Врбавац, ''Никола Милићевић Луњевица'',  Библиотека „Браћа Настасијевић” Горњи Милановац, 2009.
* Александар Пауновић, ''Манастир Вујан'', Прислоница : Манастир Вујан, 2023.
[[Категорија:Епитафи члановима породице Луњевица]]
[[Категорија:Епитафи у манастиру Вујан]]</text>
      <sha1>clwwxve5vjmu6ofur4zg673pazs11ce</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Епитаф Гаврилу Луњевици (1814-1828)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60765</id>
    <revision>
      <id>142716</id>
      <timestamp>2026-04-19T18:18:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>BrankaVV</username>
        <id>13641</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Датотека: Wiki Šumadija VII Vujan Monastery 110.jpg|мини|десно|250п|]] '''Епитаф Гаврилу Луњевици (1814-1828)''', сину [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9B%D1%83%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0 Николе Милићевића Луњевице] и његове друге жене, Милосаве (1894-1829),{{напом…</comment>
      <origin>142716</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2714" sha1="ah9q0auja40609vvgbumhx3y0ex27sq" xml:space="preserve">[[Датотека: Wiki Šumadija VII Vujan Monastery 110.jpg|мини|десно|250п|]]
'''Епитаф Гаврилу Луњевици (1814-1828)''', сину [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9B%D1%83%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0 Николе Милићевића Луњевице] и његове друге жене, Милосаве (1894-1829),{{напомена|Милосава је преминула недуго после сина Гаврила, 1929. године. Нејасно је да ли почива на гробљу у Луњевици (где јој је подигнут сличан споменик), или је пренета и сахрањена крај сина, како је наведено у епитафу.}} уклесан је на споменику који се налази  у порти [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%92%D1%83%D1%98%D0%B0%D0%BD манастира Вујан], Луњевичине задубине. 

== Епитаф ==

: Здјес лежит тјело младог
: ГАВРИЛА ЛУЊЕВИЦЕ
: син Господара Николе Милићевића
: великог купца сербианског
: из села Луњевице.
: Овај почивши јунош поживје 14 љет.
: Он је лицем и наравију био веома красан.
: Преселио се у вјечност неом. во 16 1828 љета,
: и по смерти јего престави се мати јему
: МИЛОСАВА
: и положена бист во гроб сину својему овде.

: Од леве стране почивају кости
: синовчади Газде Николе Милићевића
: Михаила и Пауне{{напомена|Деца Николиног брата Милије.}}
: брат и сестра 1813 љета.

: То време владаше Милош Обреновић
: свјетли књаз от Сербије 1829.

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извори ==
* Миломир Глишић, ''Манастир Вујан'', Манастир Вујан, 1994.
* Ђура Врбавац, ''Никола Милићевић Луњевица'',  Библиотека „Браћа Настасијевић” Горњи Милановац, 2009.
* Александар Пауновић, ''Манастир Вујан'', Прислоница : Манастир Вујан, 2023.
[[Категорија:Епитафи члановима породице Луњевица]]</text>
      <sha1>ah9q0auja40609vvgbumhx3y0ex27sq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142719</id>
      <parentid>142716</parentid>
      <timestamp>2026-04-19T18:21:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>BrankaVV</username>
        <id>13641</id>
      </contributor>
      <origin>142719</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2787" sha1="jlth0fsdzplh2wgrz4fbluj1veczddq" xml:space="preserve">[[Датотека: Wiki Šumadija VII Vujan Monastery 110.jpg|мини|десно|250п|]]
'''Епитаф Гаврилу Луњевици (1814-1828)''', сину [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9B%D1%83%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0 Николе Милићевића Луњевице] и његове друге жене, Милосаве (1894-1829),{{напомена|Милосава је преминула недуго после сина Гаврила, 1929. године. Нејасно је да ли почива на гробљу у Луњевици (где јој је подигнут сличан споменик), или је пренета и сахрањена крај сина, како је наведено у епитафу.}} уклесан је на споменику који се налази  у порти [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%92%D1%83%D1%98%D0%B0%D0%BD манастира Вујан], Луњевичине задубине. 

== Епитаф ==

: Здјес лежит тјело младог
: ГАВРИЛА ЛУЊЕВИЦЕ
: син Господара Николе Милићевића
: великог купца сербианског
: из села Луњевице.
: Овај почивши јунош поживје 14 љет.
: Он је лицем и наравију био веома красан.
: Преселио се у вјечност неом. во 16 1828 љета,
: и по смерти јего престави се мати јему
: МИЛОСАВА
: и положена бист во гроб сину својему овде.

: Од леве стране почивају кости
: синовчади Газде Николе Милићевића
: Михаила и Пауне{{напомена|Деца Николиног брата Милије.}}
: брат и сестра 1813 љета.

: То време владаше Милош Обреновић
: свјетли књаз от Сербије 1829.

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извори ==
* Миломир Глишић, ''Манастир Вујан'', Манастир Вујан, 1994.
* Ђура Врбавац, ''Никола Милићевић Луњевица'',  Библиотека „Браћа Настасијевић” Горњи Милановац, 2009.
* Александар Пауновић, ''Манастир Вујан'', Прислоница : Манастир Вујан, 2023.
[[Категорија:Епитафи члановима породице Луњевица]]
[[Категорија:Епитафи у манастиру Вујан]]</text>
      <sha1>jlth0fsdzplh2wgrz4fbluj1veczddq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142720</id>
      <parentid>142719</parentid>
      <timestamp>2026-04-19T18:28:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>BrankaVV</username>
        <id>13641</id>
      </contributor>
      <origin>142720</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2787" sha1="lqa6578zm2lp3gtj9wtntkytrcczvio" xml:space="preserve">[[Датотека: Wiki Šumadija VII Vujan Monastery 110.jpg|мини|десно|250п|]]
'''Епитаф Гаврилу Луњевици (1814-1828)''', сину [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9B%D1%83%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0 Николе Милићевића Луњевице] и његове друге жене, Милосаве (1794-1829),{{напомена|Милосава је преминула недуго после сина Гаврила, 1929. године. Нејасно је да ли почива на гробљу у Луњевици (где јој је подигнут сличан споменик), или је пренета и сахрањена крај сина, како је наведено у епитафу.}} уклесан је на споменику који се налази  у порти [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%92%D1%83%D1%98%D0%B0%D0%BD манастира Вујан], Луњевичине задубине. 

== Епитаф ==

: Здјес лежит тјело младог
: ГАВРИЛА ЛУЊЕВИЦЕ
: син Господара Николе Милићевића
: великог купца сербианског
: из села Луњевице.
: Овај почивши јунош поживје 14 љет.
: Он је лицем и наравију био веома красан.
: Преселио се у вјечност неом. во 16 1828 љета,
: и по смерти јего престави се мати јему
: МИЛОСАВА
: и положена бист во гроб сину својему овде.

: Од леве стране почивају кости
: синовчади Газде Николе Милићевића
: Михаила и Пауне{{напомена|Деца Николиног брата Милије.}}
: брат и сестра 1813 љета.

: То време владаше Милош Обреновић
: свјетли књаз от Сербије 1829.

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извори ==
* Миломир Глишић, ''Манастир Вујан'', Манастир Вујан, 1994.
* Ђура Врбавац, ''Никола Милићевић Луњевица'',  Библиотека „Браћа Настасијевић” Горњи Милановац, 2009.
* Александар Пауновић, ''Манастир Вујан'', Прислоница : Манастир Вујан, 2023.
[[Категорија:Епитафи члановима породице Луњевица]]
[[Категорија:Епитафи у манастиру Вујан]]</text>
      <sha1>lqa6578zm2lp3gtj9wtntkytrcczvio</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Епитафи у манастиру Вујан</title>
    <ns>14</ns>
    <id>60766</id>
    <revision>
      <id>142717</id>
      <timestamp>2026-04-19T18:19:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>BrankaVV</username>
        <id>13641</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Категорија:Епитафи]]</comment>
      <origin>142717</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="39" sha1="jp21oorq7poxr9bk3wt77k89vhp3crs" xml:space="preserve">[[Категорија:Епитафи]]</text>
      <sha1>jp21oorq7poxr9bk3wt77k89vhp3crs</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Епитаф Милосави Луњевици (1794-1829)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60767</id>
    <revision>
      <id>142721</id>
      <timestamp>2026-04-19T18:58:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>BrankaVV</username>
        <id>13641</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Датотека: Stari spomenici u Lunjevici (151).jpg|мини|десно|250п|]] '''Епитаф Милосави Луњевици (1794-1829)''', другој супрузи [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9B%D1%83%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0 Николе Милићевића Луњевице]. Милосава је преминула у 35-ој годин…</comment>
      <origin>142721</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2324" sha1="nib49ea2b228u8joccqmp6ojeste6vv" xml:space="preserve">[[Датотека: Stari spomenici u Lunjevici (151).jpg|мини|десно|250п|]]
'''Епитаф Милосави Луњевици (1794-1829)''', другој супрузи [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9B%D1%83%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0 Николе Милићевића Луњевице]. Милосава је преминула у 35-ој години, недуго после смрти сина Гаврила.

Нејасно је да ли почива на сеоском гробљу у Луњевици (где јој је подигнут споменик веома сличан Гавриловом),{{напомена|Сходно материјалу, облику, декоративним елементима и рукопису, оба споменика рад су истог мајстора.}} или је пренета и сахрањена крај сина, како је наведено у [[Епитаф_Гаврилу_Луњевици_(1814-1828)|Гавриловом епитафу]] у порти [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%92%D1%83%D1%98%D0%B0%D0%BD манастира Вујан].

== Епитаф ==

: Ова стена показује гроб
: почивше
: МИЛОСАВЕ
: вторе супруге
: госп. Николе Милићевића
: великог купца србијанског
: житеља села Луњевице.
: Поживи лет 35.
: Преставила се 1829. лета
: при владенију
: Господа Милоша Обреновића
: великог књаза от Србије.

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извори ==
* Миломир Глишић, ''Манастир Вујан'', Манастир Вујан, 1994.
* Ђура Врбавац, ''Никола Милићевић Луњевица'',  Библиотека „Браћа Настасијевић” Горњи Милановац, 2009.
* Александар Пауновић, ''Манастир Вујан'', Прислоница : Манастир Вујан, 2023.
[[Категорија:Епитафи члановима породице Луњевица]]</text>
      <sha1>nib49ea2b228u8joccqmp6ojeste6vv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Епитафи на старим надгробним плочама у манастиру Вујан</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60768</id>
    <revision>
      <id>142722</id>
      <timestamp>2026-04-20T05:17:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>BrankaVV</username>
        <id>13641</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Датотека: Manastir Vujan 03.jpg|мини|десно|250п|]] '''Епитафи на старим надгробним плочама у манастиру Вујан''' предсављају драгоцена микро-историјска сведочанства о личностима везаним за прошлост [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%92%D1%83%D1%98%D0%B0%D0%BD манастира…</comment>
      <origin>142722</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4330" sha1="b3tndw1f0aqspgxkl8z76f74mgtfp3t" xml:space="preserve">[[Датотека: Manastir Vujan 03.jpg|мини|десно|250п|]]
'''Епитафи на старим надгробним плочама у манастиру Вујан''' предсављају драгоцена микро-историјска сведочанства о личностима везаним за прошлост [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%92%D1%83%D1%98%D0%B0%D0%BD манастира Вујан], осветљавајући бројне црквене, друштвене и животне околности.{{напомена|И сам Никола Милићевић Луњевица првобитно је био сахрањен у манастирској порти. Породици је оставио у аманет да се после девет година његови остаци пренесу у цркву и положе и положе до гроба војводе Лазара Мутапа. Због тога је масивна надгробна плоча изнад Луњевичиног гроба остала без икаквог натписа. Завет је тек 60 година касније испунила унука Николе Милићевића Луњевице, краљица Драга Обреновић.}} 
 
== Епитафи ==

'''Гроб Вујанског светитеља'''
: Ову светињу обновише побожни грађани села Прислонице, Брђана и Соколића год. 1921.{{напомена|У цркви.}}


'''Епитаф Лазару Мутапу (+1815)'''
: Овде лежит кости
: Лазара Мутапа
: сербског војводе храброга
: 1815.{{напомена|У цркви.}}


'''Епитаф Андрији Поповићу (+1840)'''
: Овде почивају кости
: АНДРИЈЕ ПОПОВИЋА
: от села Вујетинаца
: 1840.{{напомена|У црквеној порти.}}


'''Епитаф игуману Хаџи Јосифу Милошевићу (+1852)'''
: Овде почивају кости
: Хаџи Јосифа Милошевића:
: игумана манастира Вујна
: поживје љета 75
: умре у 1852 године{{напомена|У цркви.}}


'''Епитаф јеромонаху Силвестеру Поповићу (+1854)'''
: Овде почивају кости
: јеромонаха
: СИЛВЕСТЕРА ПОПОВИЋА
: пострижника М[анастира] Вујна
: поживи (...) го:
: [Умре] 1854.{{напомена|У црквеној порти.}}


'''Епитаф свештенику Михаилу Милошевићу (+1854)'''
: Овде су кости
: МИХАИЛА
: пароха Прислонског,
: а отац му је јереј
: Радисав Милошевић
: основатељ ове цркве,
: овде се родио
: живео је у Прислони[ци].
: У[мро] 1854.
: у 48. г[одини].{{напомена|У црквеној порти.}}


'''Епитаф Милисаву Радисављевићу (+1854)'''
: овде почива
: МИЛИСАВ РАДИСАВЉЕВИЋ
: поживи 17 г
: прес[тави се]
: 1854.{{напомена|У гробљу изван црквене порте.}}


'''Епитаф Манди Брадоњић (+1857)'''
: Овде почива раба божија
: МАНДА
: кћи Станке бивше куварице
: м[анастира] Вујна
: супруга Ђурђа Брадоњића
: житеља Брђана.
: Она је лицем и наравју
: весма красна била.
: Поживи 27 г.
: Пресели се у вечна
: р. ж. свом(?)
: 12. априла 1857.{{напомена|У гробљу изван црквене порте.}}

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извори ==
* Миломир Глишић, ''Манастир Вујан'', Манастир Вујан, 1994.
* Александар Пауновић, ''Манастир Вујан'', Прислоница : Манастир Вујан, 2023.
[[Категорија:Епитафи у манастиру Вујан]]</text>
      <sha1>b3tndw1f0aqspgxkl8z76f74mgtfp3t</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142723</id>
      <parentid>142722</parentid>
      <timestamp>2026-04-20T07:41:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142723</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4314" sha1="ifbjk36itx31fxiyls9wbjcrg28fowb" xml:space="preserve">[[Датотека: Manastir Vujan 03.jpg|мини|десно|250п|]]
'''Епитафи на старим надгробним плочама у манастиру Вујан''' представљају драгоцена микро-историјска сведочанства о личностима везаним за прошлост [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%92%D1%83%D1%98%D0%B0%D0%BD манастира Вујан], осветљавајући бројне црквене, друштвене и животне околности.{{напомена|И сам Никола Милићевић Луњевица првобитно је био сахрањен у манастирској порти. Породици је оставио у аманет да се после девет година његови остаци пренесу у цркву и положе до гроба војводе Лазара Мутапа. Због тога је масивна надгробна плоча изнад Луњевичиног гроба остала без икаквог натписа. Завет је тек 60 година касније испунила унука Николе Милићевића Луњевице, краљица Драга Обреновић.}}

== Епитафи ==

'''Гроб Вујанског светитеља'''
: Ову светињу обновише побожни грађани села Прислонице, Брђана и Соколића год. 1921.{{напомена|У цркви.}}


'''Епитаф Лазару Мутапу (+1815)'''
: Овде лежит кости
: Лазара Мутапа
: сербског војводе храброга
: 1815.{{напомена|У цркви.}}


'''Епитаф Андрији Поповићу (+1840)'''
: Овде почивају кости
: АНДРИЈЕ ПОПОВИЋА
: от села Вујетинаца
: 1840.{{напомена|У црквеној порти.}}


'''Епитаф игуману Хаџи Јосифу Милошевићу (+1852)'''
: Овде почивају кости
: Хаџи Јосифа Милошевића:
: игумана манастира Вујна
: поживје љета 75
: умре у 1852 године{{напомена|У цркви.}}


'''Епитаф јеромонаху Силвестеру Поповићу (+1854)'''
: Овде почивају кости
: јеромонаха
: СИЛВЕСТЕРА ПОПОВИЋА
: пострижника М[анастира] Вујна
: поживи (...) го:
: [Умре] 1854.{{напомена|У црквеној порти.}}


'''Епитаф свештенику Михаилу Милошевићу (+1854)'''
: Овде су кости
: МИХАИЛА
: пароха Прислонског,
: а отац му је јереј
: Радисав Милошевић
: основатељ ове цркве,
: овде се родио
: живео је у Прислони[ци].
: У[мро] 1854.
: у 48. г[одини].{{напомена|У црквеној порти.}}


'''Епитаф Милисаву Радисављевићу (+1854)'''
: овде почива
: МИЛИСАВ РАДИСАВЉЕВИЋ
: поживи 17 г
: прес[тави се]
: 1854.{{напомена|У гробљу изван црквене порте.}}


'''Епитаф Манди Брадоњић (+1857)'''
: Овде почива раба божија
: МАНДА
: кћи Станке бивше куварице
: м[анастира] Вујна
: супруга Ђурђа Брадоњића
: житеља Брђана.
: Она је лицем и наравју
: весма красна била.
: Поживи 27 г.
: Пресели се у вечна
: р. ж. свом(?)
: 12. априла 1857.{{напомена|У гробљу изван црквене порте.}}

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извори ==
* Миломир Глишић, ''Манастир Вујан'', Манастир Вујан, 1994.
* Александар Пауновић, ''Манастир Вујан'', Прислоница : Манастир Вујан, 2023.
[[Категорија:Епитафи у манастиру Вујан]]</text>
      <sha1>ifbjk36itx31fxiyls9wbjcrg28fowb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Словени и Босна</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60769</id>
    <revision>
      <id>142726</id>
      <timestamp>2026-04-20T11:30:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: Најсуморнија лица која се виде ових дана то су лица панслависта. Они високи баритони са панславистичких конгреса овога лета у Прагу и Љубљани, умукли су. За време тих веселих банкета нико није предвиђао чиме ће Аустрија да одговори после неколико недеља. П…</comment>
      <origin>142726</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6720" sha1="qipowsf4cixutvm8vypfhhyfpb48229" xml:space="preserve">Најсуморнија лица која се виде ових дана то су лица панслависта. Они високи баритони са панславистичких конгреса овога лета у Прагу и Љубљани, умукли су. За време тих веселих банкета нико није предвиђао чиме ће Аустрија да одговори после неколико недеља. План тих жарких пансловена врзао се око свесловенских банкарских институција, свесловенских библиотека, новина на неком међусловенском језику и отварању словенских телеграфских агенција. Ником није пало на ум да покрене питање о томе шта да се утврди међу њима за случај ако Аустрија покуша својим обичним подлим начином да отме две нове словенске земље, као што се то већ наговештавало постојаним тврђењима једних и постојаним демонстрацијама других у целој европској штампи. Панслависти су донели тада неке програме за хиљаду година унапред. Ни једног плана за оно што би требало учинити сутра а наставити прексутра.
​Анексија је дошла за њих сасвим изненада. Сада су зато панслависти ућутали и разбегли су се куд који. Нема ни помена сада о томе да се на брзу руку састане у којем слободном словенском граду један нови свесловенски конгрес који би управио своју енергичну и претећу реч отимачима, а да словенске народе позове у помоћ једном племенитом словенском народу, који треба ових дана да буде на крсту разапет.
​Као у свима приликама, тако и сада Словени лутају и згледају се, и не употребљују ове тренутке толико свирепо опасне не само за српски народ него за целу велику словенску породицу. Нама којима виси мач над главом и под чији је кров метнут огањ, ова лабавост и ова несолидарност у болу изазива најдубљу индигнацију. Србија ће стајати ових дана не само као наоружана противница Аустрије и германизма, него и као очајна противница оне велике словенске лажи од које смо до сада живели, а која нас је једног дана изненадила Сан-Стефанским уговором, а сада нас запрепашћује мизерним и робовским савијањем Русије и њене владе пред босанском катастрофом. Чеси нам саветују само један сраман мир побеђених; Пољаци стоје, колико и Абисинци, ван сваке словенске заједнице у овом болу... Словенци (једна велика народна партија) саветују нам да примимо анексију не проливши ни кап крви, и говоре нам то језиком недостојним и сличним самртном ропцу... Хрвати, наши мили Хрвати, наша најбоља браћа, стоје пред босанским поразом онако како стоје какви рођаци у кући у којој је умро имућан сродник: не говоре о жалости која их је снашла, него о имању које остаје у наследство. Место борбе да се никад не дозволи срамно и подло дело анексије, велики део њих се брине само о томе коме ће пасти Босна у наследство, Угарској или Троједници. О Бугарима нећемо ни да говоримо: за круну „цара“ Кобургу они су дали две словенске земље и довели на Балкан највећег крволока словенског, монархију Хабзбурга.
​Ето то је резултат бедног панславизма, оног мртворођеног и алкохоличног панславизма са такозваних конгреса. Србија стоји једина сада на браничу словенске идеје, и исукала је свој мач да покаже шта је све готова да за њу заложи. Она не слуша она сервилна пренемагања своје словенске браће која стоје побеђена пре сваке битке, побеђена препадом једног министра хохштаплера и једне велике силе коју ће да разнесе српска бомба пре или после. Србији припада част што је 1908. године била једина словенска земља у правом смислу речи, и што је прва међу свима да покаже снагу словенског срца дужином свог српског мача.
​Можда то није утеха у овим ужасним данима када наша лепа млада Србија стоји између живота и смрти. Није то нама утеха, али је то наш понос. Ми смо још пре првог метка који смо наменили Аустрији горди да вршимо једну велику историјску дужност према нашој раси, и онда кад смо остали усамљени и када смо овако срамно издати.</text>
      <sha1>qipowsf4cixutvm8vypfhhyfpb48229</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142728</id>
      <parentid>142726</parentid>
      <timestamp>2026-04-20T11:32:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142728</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7047" sha1="frgulp4otqgqs98anj8k4vmvha7c487" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Словени и Босна
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1908
| белешке=
}}
{{gap}}Најсуморнија лица која се виде ових дана то су лица панслависта. Они високи баритони са панславистичких конгреса овога лета у Прагу и Љубљани, умукли су. За време тих веселих банкета нико није предвиђао чиме ће Аустрија да одговори после неколико недеља. План тих жарких пансловена врзао се око свесловенских банкарских институција, свесловенских библиотека, новина на неком међусловенском језику и отварању словенских телеграфских агенција. Ником није пало на ум да покрене питање о томе шта да се утврди међу њима за случај ако Аустрија покуша својим обичним подлим начином да отме две нове словенске земље, као што се то већ наговештавало постојаним тврђењима једних и постојаним демонстрацијама других у целој европској штампи. Панслависти су донели тада неке програме за хиљаду година унапред. Ни једног плана за оно што би требало учинити сутра а наставити прексутра.
​Анексија је дошла за њих сасвим изненада. Сада су зато панслависти ућутали и разбегли су се куд који. Нема ни помена сада о томе да се на брзу руку састане у којем слободном словенском граду један нови свесловенски конгрес који би управио своју енергичну и претећу реч отимачима, а да словенске народе позове у помоћ једном племенитом словенском народу, који треба ових дана да буде на крсту разапет.
​Као у свима приликама, тако и сада Словени лутају и згледају се, и не употребљују ове тренутке толико свирепо опасне не само за српски народ него за целу велику словенску породицу. Нама којима виси мач над главом и под чији је кров метнут огањ, ова лабавост и ова несолидарност у болу изазива најдубљу индигнацију. Србија ће стајати ових дана не само као наоружана противница Аустрије и германизма, него и као очајна противница оне велике словенске лажи од које смо до сада живели, а која нас је једног дана изненадила Сан-Стефанским уговором, а сада нас запрепашћује мизерним и робовским савијањем Русије и њене владе пред босанском катастрофом. Чеси нам саветују само један сраман мир побеђених; Пољаци стоје, колико и Абисинци, ван сваке словенске заједнице у овом болу... Словенци (једна велика народна партија) саветују нам да примимо анексију не проливши ни кап крви, и говоре нам то језиком недостојним и сличним самртном ропцу... Хрвати, наши мили Хрвати, наша најбоља браћа, стоје пред босанским поразом онако како стоје какви рођаци у кући у којој је умро имућан сродник: не говоре о жалости која их је снашла, него о имању које остаје у наследство. Место борбе да се никад не дозволи срамно и подло дело анексије, велики део њих се брине само о томе коме ће пасти Босна у наследство, Угарској или Троједници. О Бугарима нећемо ни да говоримо: за круну „цара“ Кобургу они су дали две словенске земље и довели на Балкан највећег крволока словенског, монархију Хабзбурга.
​Ето то је резултат бедног панславизма, оног мртворођеног и алкохоличног панславизма са такозваних конгреса. Србија стоји једина сада на браничу словенске идеје, и исукала је свој мач да покаже шта је све готова да за њу заложи. Она не слуша она сервилна пренемагања своје словенске браће која стоје побеђена пре сваке битке, побеђена препадом једног министра хохштаплера и једне велике силе коју ће да разнесе српска бомба пре или после. Србији припада част што је 1908. године била једина словенска земља у правом смислу речи, и што је прва међу свима да покаже снагу словенског срца дужином свог српског мача.
​Можда то није утеха у овим ужасним данима када наша лепа млада Србија стоји између живота и смрти. Није то нама утеха, али је то наш понос. Ми смо још пре првог метка који смо наменили Аустрији горди да вршимо једну велику историјску дужност према нашој раси, и онда кад смо остали усамљени и када смо овако срамно издати.

== Извор ==
''Политика'', 3. октобар 1908. Бр. 704.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>frgulp4otqgqs98anj8k4vmvha7c487</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142729</id>
      <parentid>142728</parentid>
      <timestamp>2026-04-20T11:33:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>142729</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7048" sha1="blnk6n7z8u9ldfuknlowtgeogmp778w" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Словени и Босна
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1908
| белешке=
}}
{{gap}}Најсуморнија лица која се виде ових дана то су лица панслависта. Они високи баритони са панславистичких конгреса овога лета у Прагу и Љубљани, умукли су. За време тих веселих банкета нико није предвиђао чиме ће Аустрија да одговори после неколико недеља. План тих жарких пансловена врзао се око свесловенских банкарских институција, свесловенских библиотека, новина на неком међусловенском језику и отварању словенских телеграфских агенција. Ником није пало на ум да покрене питање о томе шта да се утврди међу њима за случај ако Аустрија покуша својим обичним подлим начином да отме две нове словенске земље, као што се то већ наговештавало постојаним тврђењима једних и постојаним демонстрацијама других у целој европској штампи. Панслависти су донели тада неке програме за хиљаду година унапред. Ни једног плана за оно што би требало учинити сутра а наставити прексутра.
​Анексија је дошла за њих сасвим изненада. Сада су зато панслависти ућутали и разбегли су се куд који. Нема ни помена сада о томе да се на брзу руку састане у којем слободном словенском граду један нови свесловенски конгрес који би управио своју енергичну и претећу реч отимачима, а да словенске народе позове у помоћ једном племенитом словенском народу, који треба ових дана да буде на крсту разапет.
​Као у свима приликама, тако и сада Словени лутају и згледају се, и не употребљују ове тренутке толико свирепо опасне не само за српски народ него за целу велику словенску породицу. Нама којима виси мач над главом и под чији је кров метнут огањ, ова лабавост и ова несолидарност у болу изазива најдубљу индигнацију. Србија ће стајати ових дана не само као наоружана противница Аустрије и германизма, него и као очајна противница оне велике словенске лажи од које смо до сада живели, а која нас је једног дана изненадила Сан-Стефанским уговором, а сада нас запрепашћује мизерним и робовским савијањем Русије и њене владе пред босанском катастрофом. Чеси нам саветују само један сраман мир побеђених; Пољаци стоје, колико и Абисинци, ван сваке словенске заједнице у овом болу... Словенци (једна велика народна партија) саветују нам да примимо анексију не проливши ни кап крви, и говоре нам то језиком недостојним и сличним самртном ропцу... Хрвати, наши мили Хрвати, наша најбоља браћа, стоје пред босанским поразом онако како стоје какви рођаци у кући у којој је умро имућан сродник: не говоре о жалости која их је снашла, него о имању које остаје у наследство. Место борбе да се никад не дозволи срамно и подло дело анексије, велики део њих се брине само о томе коме ће пасти Босна у наследство, Угарској или Троједници. О Бугарима нећемо ни да говоримо: за круну „цара“ Кобургу они су дали две словенске земље и довели на Балкан највећег крволока словенског, монархију Хабзбурга.
​Ето то је резултат бедног панславизма, оног мртворођеног и алкохоличног панславизма са такозваних конгреса. Србија стоји једина сада на браничу словенске идеје, и исукала је свој мач да покаже шта је све готова да за њу заложи. Она не слуша она сервилна пренемагања своје словенске браће која стоје побеђена пре сваке битке, побеђена препадом једног министра хохштаплера и једне велике силе коју ће да разнесе српска бомба пре или после. Србији припада част што је 1908. године била једина словенска земља у правом смислу речи, и што је прва међу свима да покаже снагу словенског срца дужином свог српског мача.
​Можда то није утеха у овим ужасним данима када наша лепа млада Србија стоји између живота и смрти. Није то нама утеха, али је то наш понос. Ми смо још пре првог метка који смо наменили Аустрији горди да вршимо једну велику историјску дужност према нашој раси, и онда кад смо остали усамљени и када смо овако срамно издати.

== Извор ==
''Политика'', 3. октобар 1908. Бр. 1693.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>blnk6n7z8u9ldfuknlowtgeogmp778w</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>