Разговор с корисником:Dungodung

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.46.0-wmf.24</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Разговор с корисником:Dungodung</title>
    <ns>3</ns>
    <id>1293</id>
    <revision>
      <id>142888</id>
      <parentid>142821</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T18:07:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Dungodung</username>
        <id>1</id>
      </contributor>
      <comment>/* Администраторска права */ одговор</comment>
      <origin>142888</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="32664" sha1="170ubkcwcbgtg1hh829y8mzyb7ck6w4" xml:space="preserve">Нисам толико активан овде, па ме за сва питања и сугестије контактирајте [[w:Разговор са корисником:Dungodung|овде]].
----
Хвала на бирократским правима. --[[Корисник:Саша Стефановић|Саша Стефановић]] 23:28, 25. август 2005. (UTC)


----
Хвала :) --[[Корисник:Јованвб|Јованвб]] 19:07, 26. август 2005. (UTC)


----

Зашто ова два чланка е показује у статистикама да постоје. Пише да и даље немамо чланке??? --[[Корисник:Јованвб|Јованвб]] 19:31, 26. август 2005. (UTC)

----

Чланак сам копирао са Растка али пошто је текст у јавном власништву свеједно је, бирократа хоћу да постанем, али не преко реда хоћу да прво испуним два месеца па онда. --[[Корисник:Јованвб|Јованвб]] 19:40, 26. август 2005. (UTC)

----
OK

----
OK

----

Хвала опет --[[Корисник:Јованвб|Јованвб]] 19:58, 26. август 2005. (UTC)

----
Хвала. Тебе има свугдје, и свугдје ти дочекујеш нове кориснике. :) --[[Корисник:Ђорђе Д. Божовић|Ђорђе Д. Божовић]] 22:16, 29. август 2005. (UTC)
----
Кад год да се довучеш овди,покушај да одвојиш пар минута да #Redirect претвориш у #Redirect [[]].Такође на `педији би се мог`о уметнут &lt;nowiki&gt;{{Wikisource|}}&lt;/nowiki&gt; као еквивалент овом овдашњем [[w:|w:]].Или одрадити да [[wikisource:|wikisource:]] гледа на српски а не енглески изворник.
За сад толико. --[[Корисник:CrniBombarder!!!|Црни Бомбардер!!!]]  [[Разговор са корисником:CrniBombarder%21%21%21|&lt;font color=blue&gt;'''''(†)'''''&lt;/font&gt;]] 00:00, 11 октобар 2005 (UTC)

== Помоћ ==

Драги пријатељу,
Примио сам поруку од А.Ш. и понуду за помоћ. Не само да ју желим него ми је неопходна. Ја сам управо завршио &quot;лепљење&quot; чланака на &quot;српском&quot;, под наводницима јер знам и сам да то није оно право. Но, с тим сам и рачунао. Потребно је да сад неко изврши лекторисање и корекцију на истинском српском језику. Српско-хрватски, ипак није ни српски ни хрватски у чистом смислу речи.
Друго је разумевање, а друго изражавање. Ја имам пријатеља Енглеза који живи 40 година у франкофоном миљеу, али не може схватити да га нико жив не разуме, чак ни ни његова сопствена жена, кад говори француски.
Дакле, пуно ћете учинити ако у догледно време учините да се овај превод лекторише. Желим Вас упозорити да ово није баш популаран превод, али је добар. Ни католици, Хрвати га нису превели ни за 50 година његовог постојања, ни протестанти нису одушевљени, а православни су пре извесног времена повукли потпис с прихватања. Муслиманима поготово није мило видети да се иста имена понављају као и у Кур'ану, јер сви воле свађу и раздор. Неки су тражили да '''Dieu''' преводим као '''Бог''', јер не желе да се зна да она реченица &quot;Бог је један&quot; буде разумевана као и онај код Хришћана и онај код Жидова и онај код Муслимана. А ја као преводилац заговарам не само хришћански екуменизам него као генерални, васиљенски, заједно и Абрам и Харе Крисхна.
Имао сам пуно проблема и с неким Хрватима јер су мислили да је превођење Библије ресавска школа па су ме онемогућавали на разне начине али Андреј ми је помогао да остане изворни текст. Тако треба бити и с овим преводом. Ја се не мешам у српски језик, али ово не може бити ни католички, ни ортодоксни ни протестантски превод, само српски, у овом случају. И то ће ми бити част оставити при свом одласку с овог света. То је помоћ коју молим од Вас. Осим тога, све треба уредити, категоризовати, Википедизовати. У томе нисам вичан, а желим још учинити исто с Кур'аном и целом Рамајаном, ако бог да. Тако ћемо учинити да нико не претрпи штету, с обзиром на језик, а да свако добије сопственост и слободу и да на крају сви профитирају, тј. оставе отворена врата за размену и међусобно обогаћивање. Хвала унапред.--[[Корисник:Tomahawk Cheerocky|Томислав Дретар]] 16:56, 29. новембар 2006. (CET)
::Ако ме повремено нема &quot;на послу&quot; то је због тога што радим у исто време на више пројеката. Не одустајем од овога пројекта све док не буде завршен, а то би се могло искористити да људи ускоче и лекторишу мој српски превод. Не желим да се схвати као зла намера присуство хрватских и босанских израза.Поздрав,--[[Корисник:Tomahawk Cheerocky|Томислав Дретар]] 19:16, 4. децембар 2006. (CET)

== Свезање ==

Ћао! Терен је у припреми а целокупан текст је већ дигитализован, само треба одрадити технички дио и одрадити копи/пејст из ворда на викизворник. Слике ће бити накнадно додате.[[Корисник:Smart|Smart]] 23:00, 12. јул 2007. (CEST)

== Tagline ==

Знаш ли зашпто се овај Tagline не види у врху сваке странице.--[[Корисник:Ban|Ban]] 22:31, 5. септембар 2007. (CEST)

==Bot flag request for [[Корисник:Рачунар]]==
* Bot operator: [[User:White Cat]] ([[:Commons:User:White Cat]]) - En-N, Tr-4, Ja-1
* List of botflags on other projects: Bot has a flag on wikimedia (meta,commons) wikipedia (ar, az, de, en, es, et, fr, is, ja, ku, nn, no, ru, sr, tr, uz, simple...) (See: [[m:User:White Cat#Bots]])
* Purpose: Interwiki linking, double redirect fixing, commons delinking (for cases where commonsdelinker fails)
--&lt;small&gt; [[User:White Cat|Cat]]&lt;/small&gt; &lt;sup&gt;[[User talk:White Cat|chi?]]&lt;/sup&gt; 18:54, 16. март 2008. (CET)


== Брисање Библије и Корана у преводу Томислав Дретара је протупрописно ==

Поштовани,разлоге које је за брисање мојих српских превода Библије и Корана навео извесни Ван (до којег се не може допрети, изгледа да нити не постоји, јер се не одазива, а само нешта прича и уз то не зна српски, вели &quot;ви се издавате за преводиоца&quot;, нећу објашњавати, видите и сами у чему је штос)уопште нису тачни. Наиме, кад се на Wикизворник поствља оригинално дело оно мора претходно бити објављено по прописима о издаваштву и ауторству, а за преводе то не важи довољно је допуштење по ГНУ што је решено код постављања на хрватском језику. Пошто су моји преводи направљени с француских изворника (Церф и Галлимард)услови су испуњени. Зато вас позивам да спречите вандализам сарадника под именом Ван и вратите моје преводе. У противном ја ћу се жалити Wикизворниковом/Wикипедијином суду части за повреду правила и за сумњиве антицивилизацијске поступке његове који крње углед српској култури. С поштовањем, Томислав Дретар.--[[Посебно:Contributions/81.241.29.94|81.241.29.94]] 08:27, 25. јун 2008. (CEST).--[[Корисник:Tomahawk Cheerocky|Томислав Дретар]]

== Хвала  ==

Хвала Ти Дунгодунг. Знам да је ово Твоје дело. Велим дело, јер вреди. Нисам правио превод из верских већ из културолошких разлога. Да виде сви људи око чега се вере свађају. Томислав Дретар--[[Посебно:Contributions/81.242.237.156|81.242.237.156]] 20:08, 5. јул 2008. (CEST)--[[Корисник:Tomahawk Cheerocky|Томислав Дретар]] 20:22, 5. јул 2008. (CEST)

== Хвала ==

Хвала и Теби Филипе!--[[Посебно:Contributions/81.242.237.156|81.242.237.156]] 20:09, 5. јул 2008. (CEST)--[[Корисник:Tomahawk Cheerocky|Томислав Дретар]] 20:22, 5. јул 2008. (CEST)

== Bot username rename ==

Hi, I'd like my bot [[Корисник:Рачунар]] to be renamed to [[User:タチコマ robot]]. This rename request is per my wikimedia wide bot username rename. I have decided to have a single username to more efficiently use SUL. Thanks.

*If this is not the right place to make this request, please move it to the right place.

--&lt;small&gt; [[User:White Cat|Cat]]&lt;/small&gt; &lt;sup&gt;[[User talk:White Cat|chi?]]&lt;/sup&gt; 14:43, 11. август 2008. (CEST)

== Варцар Вакуф ==

Ево и мог првог прилога на овом пројекту. Можеш ли, молим те, погледати текст [[Касаба Варцар Вакуф]] и видети да ли још нешто треба да се доради. Чланак сам ставио у категорију Мркоњић Град, али још нисам направио ту категорију. Не знам да ли има потребе да се прави та категорија. Мислио сам да у њу додајем текстове који имају везе са МГ. Не знам коју наткатегорију да јој ставим. Или да све те текстове стављам у категорију Историја Босне и Херцеговине? Поздрав --[[Корисник:Micki|Micki]] 07:58, 21. новембар 2008. (CET)

== Још мало брисања ==

Дунго, обриши и ово двоје: [[Бољар]] и [[Српска средњовековна књижевност]]. --[[w:Корисник:Micki|&lt;font face=&quot;Copperplate Gothic Bold&quot; color=&quot;#1F85FF&quot;&gt;micki&lt;/font&gt;]] &lt;strong&gt;[[Разговор са корисником:Micki|&lt;sup&gt;&lt;span style=&quot;color:#03C03C&quot;&gt;talk&lt;/span&gt;&lt;/sup&gt;]]&lt;/strong&gt; 15:15, 15. фебруар 2009. (CET)

== Закон дванаест таблица ==

Пребацио сам текст из латинице у ћирилицу, али сада је наслов чланка и даље на латиници. :( Шта да радимо? Ја не умем то да променим, а можда и немам право, јер нисам администратор. Dungodung, помози! Ти си пребацио мој превод Закона дванаест таблица са странице на Википедији на Викизворник и хвала ти. Ваљда ти знаш како да наслов на Викизворнику гласи на ћирилици. Схватио сам да си ти администратор, па имаш нека овлашћења, а и већа знања. Хвала унапред! Поздрав!

Хвала! :)
:Нема на чему. --[[Корисник:Dungodung|&lt;font color=&quot;blue&quot;&gt;'''Фи'''&lt;/font&gt;&lt;font color=&quot;red&quot;&gt;'''л'''&lt;/font&gt;&lt;font color=&quot;blue&quot;&gt;'''ип'''&lt;/font&gt;]] [[Разговор са корисником:Dungodung|&lt;font color=&quot;blue&quot;&gt;'''§'''&lt;/font&gt;]] 03:31, 1. мај 2010. (CEST)

== Српски грађански законик ==

Треба нагласити да је у питању скраћена верзија преведена на савремени српски језик. 
Имам и пуну оригиналну верзију на српском језику 19. века. Како да ти је пошаљем? Волео бих да је поставиш на Викизворник. Поздрав!

== Опције и геџети ==

Поздрав! У [[Викизворник:Писарница#Опције и геџети|Писарници]] сам изнео предлог о неким техничким стварима. Замолио бих те да изнесеш твоје мишљење о томе. Хвала. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] 23:33, 11. јул 2010. (CEST)

== Гласање ==

Јављам ти се поводом моје кандидатуре за администратора. Видео сам да си код Жељкове написао да један глас није довољан. Иако је обавештење окачено на сајтнотис, додуше касно, остао је само један глас. Пошто су велике могућности да кандидатура буде поништена, питам те да ли можеш да ми доделиш та права на основу седмодневног гласања и чињенице да ниједам глас није био против. Права су ми потребна у свакоденвном уређивању Изворника, највише код премештања са брисањем преусмерења и закључавањем осетљивих шаблона (које пребацујем да би могао да правим језичке кутијице). Пошто је тренутно само један свакодневно активни администратор присутан, који, подразумева се, није присутан свих 24 часа, нисам у могућности да му затражим неку администраторску акције када ми је потребна. То ми знанто отежава уређивање, и приморан сам да тај рад оставим за касније, иако је углавном корисно, а некад и препоручљио, да се одради одмах, или да га уопште не почињем док се не појави неки администратор. Ту су и још неки разлози, који су постављени на/у Писарници, који би допринели напретку овог пројекта. Видео сам да си и неким корисницима раније давао аминистраторска права на основу обичног захтева (у виду поруке а не гласања, кандидатуре). Да ли би могао сада, са горе поменутим чињеницама у вези са кандидатуром, да ми доделиш та права. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 15:40, 14. август 2010. (CEST)

== Вишејезични тј. стари изворник ==

Да ли постоји међувики ознака за њега, и ако да, која је. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 14:15, 15. август 2010. (CEST)
: Неће да ради као други међувики тј. уместо да иде у оквир странице иде испод текста. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 14:09, 17. август 2010. (CEST)

== [[Корисник:FifthMILlenniumBot|Бот]] ==

Да ли можеш боту да доделиш бот права? Направио сам посебан налог да не би затрпавао Скорашње измене код мањих измена, као што су исправљања веза и категорија, прављење већег броја категорија и шаблона... До сада сам то радио полуботовски. Бот тј. апликација која прави такве измене већ је тестирана кад сам правио компоненте за језичке кутијице (силни шаблони, категорије). --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 10:08, 27. август 2010. (CEST)
: Хвала. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 15:18, 27. август 2010. (CEST)

== Активност корисника ==

Можеш ли да испрограмираш свог бота да направи листу корисника по броју измена? Листа би требала да буде направљена по узору на [[:w:Корисник:FelixBot/измене/1|ону]] са википедије, с тим што ће на листи бити укључени и обични корисници и ботови који имају макар по 50 измена. Ажурирање листе би требало да се врши једном месечном. Уколико тај временски период није могућ, онда макар једном у три месеца пошто је мали број корисника који су направили ма какву измену.

--[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 00:07, 11. новембар 2010. (CET)

: Хвала. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 23:20, 15. новембар 2010. (CET)

== Техничка помоћ ==

У браузерској картици (tab) се поред имена стране појављује &quot;Wikisource&quot;. Да ли би знао како то може да се локализује тј. како енглески термин може да се замени са српским &quot;Викизворник&quot;? --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 04:14, 6. мај 2012. (CEST)

Такође питање у вези са локализацијом. Код празних категорија се појављује енглеско &quot;empty&quot;. Пробао сам да нађем који би медијавики могао да то локализује на неколико српских и комшијских викија, али ниједан нисам нашао који би одговорао. Да ли то значи да мора да се тражи локализација преко багзиле? --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 09:47, 31. мај 2012. (CEST)

Мислио сам на натпис који се појављује поред имена празне категорија кад је она сврстана у неку другу, као што је [[:Категорија:Основне категорије|овде]] случај. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 14:57, 16. јун 2012. (CEST)

== [[m:Special:MyLanguage/Single User Login finalisation announcement|Forced user renames coming soon for SUL]] ==

&lt;div class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
Hi, sorry for writing in English. I'm writing to ask you, as a bureaucrat of this wiki, to [//meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-Single+User+Login+finalisation+announcement%2FPersonal+announcement&amp;filter=&amp;action=page translate and review the notification] that will be sent to all users, also on this wiki, who will be forced to change their user name on May 27 and will probably need your help with renames.
You may also want to help with the pages [[m:Rename practices]] and [[m:Global rename policy]].
Thank you, [[m:User:Nemo_bis|Nemo]] 19:14, 3. мај 2013. (CEST)
&lt;/div&gt;
&lt;!-- EdwardsBot 0441 --&gt;

== [[m:Special:MyLanguage/Single User Login finalisation announcement|Forced user renames coming soon for SUL]] ==

&lt;div class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
Hi, sorry for writing in English. I'm writing to ask you, as a bureaucrat of this wiki, to [//meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-Single+User+Login+finalisation+announcement%2FPersonal+announcement&amp;filter=&amp;action=page translate and review the notification] that will be sent to all users, also on this wiki, who will be forced to change their user name on May 27 and will probably need your help with renames.
You may also want to help with the pages [[m:Rename practices]] and [[m:Global rename policy]].
Thank you, [[m:User:Nemo_bis|Nemo]] 19:14, 3. мај 2013. (CEST)
&lt;/div&gt;
&lt;!-- EdwardsBot 0441 --&gt;

== [[m:Special:MyLanguage/Single User Login finalisation announcement|Forced user renames coming soon for SUL]] ==

&lt;div class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
Hi, sorry for writing in English. I'm writing to ask you, as a bureaucrat of this wiki, to [//meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-Single+User+Login+finalisation+announcement%2FPersonal+announcement&amp;filter=&amp;action=page translate and review the notification] that will be sent to all users, also on this wiki, who will be forced to change their user name on May 27 and will probably need your help with renames.
You may also want to help with the pages [[m:Rename practices]] and [[m:Global rename policy]].
Thank you, [[m:User:Nemo_bis|Nemo]] 19:14, 3. мај 2013. (CEST)
&lt;/div&gt;
&lt;!-- EdwardsBot 0441 --&gt;

== [[m:Special:MyLanguage/Single User Login finalisation announcement|Forced user renames coming soon for SUL]] ==

&lt;div class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
Hi, sorry for writing in English. I'm writing to ask you, as a bureaucrat of this wiki, to [//meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-Single+User+Login+finalisation+announcement%2FPersonal+announcement&amp;filter=&amp;action=page translate and review the notification] that will be sent to all users, also on this wiki, who will be forced to change their user name on May 27 and will probably need your help with renames.
You may also want to help with the pages [[m:Rename practices]] and [[m:Global rename policy]].
Thank you, [[m:User:Nemo_bis|Nemo]] 19:14, 3. мај 2013. (CEST)
&lt;/div&gt;
&lt;!-- EdwardsBot 0441 --&gt;

== An important message about renaming users ==

&lt;div class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
Dear Dungodung,
''My aplogies for writing in English. Please translate or have this translated for you if it will help.''
I am cross-posting this message to many places to make sure everyone who is a Wikimedia Foundation project bureaucrat receives a copy. If you are a bureaucrat on more than one wiki, you will receive this message on each wiki where you are a bureaucrat.

As you may have seen, work to perform the Wikimedia cluster-wide [[mw:SUL finalisation|single-user login finalisation]] (SUL finalisation) is taking place. This may potentially effect your work as a local bureaucrat, so please read this message carefully.

Why is this happening? As currently stated at [[m:Global rename policy|the global rename policy]], a global account is a name linked to a single user across all Wikimedia wikis, with local accounts unified into a global collection. Previously, the only way to rename a unified user was to individually rename every local account. This was an extremely difficult and time-consuming task, both for stewards and for the users who had to initiate discussions with local bureaucrats (who perform local renames to date) on every wiki with available bureaucrats. The process took a very long time, since it's difficult to coordinate crosswiki renames among the projects and bureaucrats involved in individual projects. 

The SUL finalisation will be taking place in stages, and one of the first stages will be to turn off Special:RenameUser locally. This needs to be done as soon as possible, on advice and input from Stewards and engineers for the project, so that no more accounts that are unified globally are broken by a local rename to usurp the global account name. Once this is done, the process of global name unification can begin. The date that has been chosen to turn off local renaming and shift over to entirely global renaming is 15 September 2014, or three weeks time from now. In place of local renames is a new tool, hosted on Meta, that allows for global renames on all wikis where the name is not registered will be deployed. 

Your help is greatly needed during this process and going forward in the future if, as a bureaucrat, renaming users is something that you do or have an interest in participating in. The Wikimedia Stewards have set up, and are in charge of, a new community usergroup on Meta in order to share knowledge and work together on renaming accounts globally, called [[m:Global renamers|Global renamers]]. Stewards are in the process of creating documentation to help global renamers to get used to and learn more about global accounts and tools and Meta in general as well as the application format. As transparency is a valuable thing in our movement, the Stewards would like to have at least a brief public application period. If you are an experienced renamer as a local bureaucrat, the process of becoming a part of this group could take as little as 24 hours to complete. You, as a bureaucrat, should be able to apply for the global renamer right on Meta by the [[m:SRGP|requests for global permissions]] page on 1 September, a week from now.

In the meantime please update your local page where users request renames to reflect this move to global renaming, and if there is a rename request and the user has edited more than one wiki with the name, please send them to [[:m:SRUC|the request page for a global rename]].

Stewards greatly appreciate the trust local communities have in you and want to make this transition as easy as possible so that the two groups can start working together to ensure everyone has a unique login identity across Wikimedia projects. Completing this project will allow for long-desired universal tools like a global watchlist, global notifications and many, many more features to make work easier.

If you have any questions, comments or concerns about the SUL finalisation, read over the [[m:SUL|Help:Unified login]] page on Meta and leave a note on the talk page there, or on the talk page for [[m:Talk:Global renamers|global renamers]]. You can also contact me on [[m:User talk:Keegan (WMF)|my talk page on meta]] if you would like. I'm working as a bridge between Wikimedia Foundation Engineering and Product Development, Wikimedia Stewards, and you to assure that SUL finalisation goes as smoothly as possible; this is a community-driven process and I encourage you to work with the Stewards for our communities.

Thank you for your time.
-- [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] [[m:User talk:Keegan (WMF)|talk]] 20:24, 25. август 2014. (CEST)

&lt;small&gt;--This message was sent using [[m:MassMessage|MassMessage]]. Was there an error? [[m:Talk:MassMessage|Report it!]]&lt;/small&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;!-- Message sent by User:Keegan (WMF)@metawiki using the list at http://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Keegan_(WMF)/MassMessage/Crats&amp;oldid=9637985 --&gt;

== Гласања ==

Поздрав! Покренуо сам гласања о увођењу нових корисничких овлашћења ('''[[Викизворник:Гласање/Нова корисничка овлашћења|Викизворник]]''' и '''[[q:Викицитат:Гласање/Нова корисничка овлашћења|Викицитат]]'''). Замолио бих те да се изјасниш и гласаш. Хвала! --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 18:00, 12. октобар 2018. (CEST)

== Одузимање администраторских и бироктатских овлашћења ==

Обавештавамо вас да вам је због неактивности као администратора односно бирократе, а у складу са [[Викизворник:Администрација|политиком администрације]], затражено скидање ваших администраторских односно бирократских овлашћења на Мети. Захваљујемо вам се на досадашњем раду и труду. --''бот покренут од стране [[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новака]]'' 05:21, 2. јануар 2019. (CET)

== Администраторска права ==

Поздрав, Dungodung

консултовао сам се с администратором [[Корисник:Жељко Тодоровић]] у вези са добијањем администраторских права (погледајте: [[Разговор с корисником:Coaorao#Администраторска права|1]]). Интересује ме и Ваше мишљење поводом тог питања.

Поздрав, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 11:41, 21. април 2026. (CEST)

:Па слободно се пријави, ако мислиш да можеш допринети пројекту. — [[Корисник:Dungodung|&lt;font color=&quot;blue&quot;&gt;'''Фи'''&lt;/font&gt;&lt;font color=&quot;red&quot;&gt;'''л'''&lt;/font&gt;&lt;font color=&quot;blue&quot;&gt;'''ип'''&lt;/font&gt;]] [[Разговор са корисником:Dungodung|&lt;font color=&quot;blue&quot;&gt;'''§'''&lt;/font&gt;]] 20:07, 21. април 2026. (CEST)</text>
      <sha1>170ubkcwcbgtg1hh829y8mzyb7ck6w4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Врбас</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1772</id>
    <revision>
      <id>142891</id>
      <parentid>49951</parentid>
      <timestamp>2026-04-22T09:24:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142891</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1637" sha1="8420stneynaiag77r5nwyrksrb6r4pl" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Врбас
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| преводилац= 
| година=1943
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Носи, српска реко, крв наших синова,
јер крваве реке свуд су наше међе;
Мачеви убица сви су истог кова —
Сад носи унуке куд носаше пређе.

Прими крв нејачи у светле ти пене,
Сто пута је за те и пре умирале:
Да је не полочу погане хијене,
Да не метну у њу отрова и кала.

Наше су победе и заставе наше
Твој велики завет гордости и беса —
Једине у теби што се огледаше,
И једине овде дигле до небеса.

Беше тада славна а сад си и света,
Певај сва крвава кроз њиве и луге.
Наша звезда славе сад и даље цвета:
Пре свачији сужњи нег ичије слуге.

Носи мора крви да их не покраду,
Носи реко српска, крв невиних жртви:
Радосне победе хероји нам даду,
Али страшну правду извојују мртви.
     20. октобар 1941.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Американски Србобран'', 28. октобра 1941.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>8420stneynaiag77r5nwyrksrb6r4pl</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142892</id>
      <parentid>142891</parentid>
      <timestamp>2026-04-22T09:25:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142892</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1637" sha1="iq7cjcip9stdmgb5fcn0z80m7m96qne" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Врбас
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| преводилац= 
| година=1941
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Носи, српска реко, крв наших синова,
јер крваве реке свуд су наше међе;
Мачеви убица сви су истог кова —
Сад носи унуке куд носаше пређе.

Прими крв нејачи у светле ти пене,
Сто пута је за те и пре умирале:
Да је не полочу погане хијене,
Да не метну у њу отрова и кала.

Наше су победе и заставе наше
Твој велики завет гордости и беса —
Једине у теби што се огледаше,
И једине овде дигле до небеса.

Беше тада славна а сад си и света,
Певај сва крвава кроз њиве и луге.
Наша звезда славе сад и даље цвета:
Пре свачији сужњи нег ичије слуге.

Носи мора крви да их не покраду,
Носи реко српска, крв невиних жртви:
Радосне победе хероји нам даду,
Али страшну правду извојују мртви.
     20. октобар 1941.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Американски Србобран'', 28. октобра 1941.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>iq7cjcip9stdmgb5fcn0z80m7m96qne</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Јован Дучић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>8342</id>
    <revision>
      <id>142893</id>
      <parentid>142731</parentid>
      <timestamp>2026-04-22T09:25:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>142893</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="27011" sha1="5104vsr76zd81jvu5bjakhxkcqx4e2u" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник, писац, дипломата и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Врбас]] (1941)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)

=== Преводи ===
* ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891)
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова

=== Збирке песaма ===
&lt;center&gt;I&lt;br&gt;[[Песме сунца (Дучићеве песме)|'''Песме сунца''']]&lt;/center&gt;
:[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]]
::[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Залазак сунца|Залазак сунца]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#У сумраку|У сумраку]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Падање лишћа|Падање лишћа]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Акорди|Акорди]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Познанство|Познанство]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Тишина|Тишина]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Јабланови|Јабланови]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чежња|Чежња]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Новембар|Новембар]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Морска врба|Морска врба]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Сат|Сат]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поноћ|Поноћ]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зашто?|Зашто?]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Поезија]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зимски пастел|Зимски пастел]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Подне|Подне]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Римски сонет|Римски сонет]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Самоћа|Самоћа]].  
:[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]]
::[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Поред воде|Поред воде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Крај мора|Крај мора]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Село|Село]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Лето|Лето]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Слушање|Слушање]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Далмација|Далмација]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Ноћни стихови|Ноћни стихови]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Месечина|Месечина]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]].
:[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]]
::[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Прича|Прича]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Напон|Напон]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Шум|Шум]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]].
:[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]]
::[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сунцокрети|Сунцокрети]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сета|Сета]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма мрака|Песма мрака]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Међа|Међа]].
:[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]]
::[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Човек говори Богу|Човек говори Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Побожна песма|Побожна песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Гозба|Гозба]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Богу|Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Натпис|Натпис]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сенка|Сенка]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Јесења песма|Јесења песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Коб|Коб]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пустиња|Пустиња]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Хришћанско пролеће|Хришћанско пролеће]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Путник|Путник]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Химера|Химера]].
:[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]]
::[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Поље|Поље]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Свитање|Свитање]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Суша|Суша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ћук|Ћук]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Шума|Шума]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрак|Мрак]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Киша|Киша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Оморина|Оморина]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Бор|Бор]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ветар|Ветар]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Април|Април]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Буква|Буква]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрави|Мрави]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Недеља|Недеља]].
:[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]]
::[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Душа|Душа]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Носталгија|Носталгија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Напор|Напор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сапутници|Сапутници]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Соната|Соната]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Тама|Тама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Досада|Досада]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Страх|Страх]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Екстаза|Екстаза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Замор|Замор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Враћање|Враћање]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Снови|Снови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Крај|Крај]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сати|Сати]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Стихови|Стихови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Суза|Суза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рапсодија|Рапсодија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Мир|Мир]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Растанак|Растанак]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Вече|Вече]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Измирење|Измирење]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Гама|Гама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Резигнација|Резигнација]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Симбол|Симбол]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Распуће|Распуће]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Опсена|Опсена]].

&lt;center&gt;II&lt;br&gt;[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|'''Песме љубави и смрти''']]&lt;/center&gt;
:[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Химера|Химера]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Жена|Жена]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Завет|Завет]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Гнездо|Гнездо]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Лепота|Лепота]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сутон|Сутон]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Бескрајна песма|Бескрајна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Наша срца|Наша срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Очи|Очи]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Чедност|Чедност]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Номади|Номади]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Велика ноћ|Велика ноћ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#За звездама|За звездама]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Стварање|Стварање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Мирна песма|Мирна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тренуци|Тренуци]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Непријатељ|Непријатељ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Крила|Крила]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма љубави|Песма љубави]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма сутона|Песма сутона]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма тишине|Песма тишине]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма умирања|Песма умирања]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Последња песма|Последња песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Заборав|Заборав]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма срца|Песма срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Ћутање|Ћутање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма жени|Песма жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сумња|Сумња]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Строфе једној жени|Строфе једној жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Најтужнија песма|Најтужнија песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме Богу|Песме Богу]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме смрти|Песме смрти]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме жени|Песме жени]].

&lt;center&gt;III&lt;br&gt;[[Царски сонети (Дучићеве песме)|'''Царски сонети''']]&lt;/center&gt;
:[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]]
::[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Царица|Царица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Двобој|Двобој]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Цар|Цар]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Житије|Житије]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Запис|Запис]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Копљаници|Копљаници]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Радовиште|Радовиште]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Владичица|Владичица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Манастир|Манастир]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Слава|Слава]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Паж|Паж]].
:[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]]
::[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Маћедонија|Маћедонија]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Вардар|Вардар]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Херцеговина|Херцеговина]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Брегалница|Брегалница]].
:[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]]
::[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачко вино|Дубровачко вино]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки барок|Дубровачки барок]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]].

&lt;center&gt;IV&lt;br&gt;[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]&lt;/center&gt;
:[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]].

&lt;center&gt;V&lt;br&gt;[[Додатак (Дучићеве песме)|'''Додатак''']]&lt;/center&gt;
:[[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]], [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]], [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Молитва|Молитва]], [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]].

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере]]

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Види још ==
* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>5104vsr76zd81jvu5bjakhxkcqx4e2u</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Гле и опет...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>30017</id>
    <revision>
      <id>142855</id>
      <parentid>139122</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T12:02:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>142855</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1232" sha1="qoiy3715n8nf3yvrf3k7t4dyxqn3wfa" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Гле и опет... (''-{Ach, die Augen sind es wieder}-'')
| одељак=
| аутор= Хајнрих Хајне
| преводилац= Јован Дучић
| година= 1896
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Гле и опет оне очи
Што но некад на ме сјаше,
Гле и опет усне оне
Што ми живот замедљаше,

Опет гласић, ког са жудњом,
Слушах некад како звони;
Све ко некад — тек ја само
Тек ја више нисам они.

И загрљен њежним тʼјелом
И љубављу, ватром младом,
На њезином срцу лежим
С нијемим болом, с тешким јадом.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 138.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Хајнрих Хајне]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:1896.]]</text>
      <sha1>qoiy3715n8nf3yvrf3k7t4dyxqn3wfa</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кажи...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>30019</id>
    <revision>
      <id>142859</id>
      <parentid>140268</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T12:08:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>142859</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1080" sha1="1nnuvvzi4kne5dqs30zbajw863jlaxt" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Кажи... (''[[:de:Sag’, wo ist dein schönes Liebchen|Sag’, wo ist dein schönes Liebchen]]'')
| одељак=
| аутор= Хајнрих Хајне
| преводилац= Јован Дучић
| година= 1896
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
„Кажи гдје је твоје драго
Коме некад тако пјева,
Када пламен огња светог
Младо срце сагорјева.”

Погашен је огањ свети
Срце моје лед је прави,
Ова књига, то је урна
Са пепелом од љубави...
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 139.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Хајнрих Хајне]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:1896.]]</text>
      <sha1>1nnuvvzi4kne5dqs30zbajw863jlaxt</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ехо</title>
    <ns>0</ns>
    <id>30092</id>
    <revision>
      <id>142871</id>
      <parentid>142618</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T12:18:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>142871</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1208" sha1="qa8730ixxn4880gsovtzo6waj305fue" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Ехо (''-{[[:ru:Эхо (Пушкин)|Эхо]]}-'')
| одељак=
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Јован Дучић
| година= 1896
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Риче ли зв’јер сред шуме глухе,
Труби ли рог, ил’ грми гром,
Ил пјева дјева у миљу свом
Кроз густи луг:
Свој отклик родиш кроз ваздух пусти
На сваки звук.

Ти пазиш громовни тресак,
Глас буре и валова,
И шаљеш гласа нова
Кроз хаос св’јета,
Ал’ теби одзива нема... Тако
И ти, појета.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 292.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]][[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:1896.]]</text>
      <sha1>qa8730ixxn4880gsovtzo6waj305fue</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Романца</title>
    <ns>0</ns>
    <id>30093</id>
    <revision>
      <id>142868</id>
      <parentid>141886</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T12:16:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>142868</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1550" sha1="s8fotm6sxpy0lgyug0465q91jol48fj" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Романца (''-{[[:ru:Я здесь, Инезилья (Корнуолл; Пушкин)|Я здесь, Инезилья]]}-'')
| одељак=
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Јован Дучић
| година= 1896
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
:::Inesilla! I am here
::::::([[:en:s:Author:Bryan Waller Procter|Barry Cornwall]]). 

Овдје Инезила,
Стојим под окном! —
Загрљена Севиља
Мраком и сном!

Пун, љубави, сласти,
Ујен плаштом својим,
С гитаром и мачем
Под прозором стојим!

Спаваш ли? Гитар
Нек те из сна буди!
Прене ли се отац —
Мач нека му суди!

И свилена крила
Са окана скини...
Ти окл’јеваш?... Није л’
Супарник у тмини?!...

Овдје, Инезила,
Стојим под окном! —
Загрљена Севиља
Мраком и сном!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. 30. 11. 1896. Година прва. Број осми. стр. 291.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Јован Дучић]][[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:1896.]]</text>
      <sha1>s8fotm6sxpy0lgyug0465q91jol48fj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Александар Пушкин</title>
    <ns>14</ns>
    <id>30102</id>
    <revision>
      <id>142877</id>
      <parentid>69989</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T12:21:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142877</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="158" sha1="8cbq986halawhhh4yvzfqlp6ib85dhq" xml:space="preserve">{{DEFAULTSORT:Пушкин, Александар}}
[[Категорија:Руски књижевници]]
[[Категорија:Руска поезија]]</text>
      <sha1>8cbq986halawhhh4yvzfqlp6ib85dhq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Михаил Љермонтов</title>
    <ns>14</ns>
    <id>30105</id>
    <revision>
      <id>142878</id>
      <parentid>69992</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T12:22:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142878</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="156" sha1="kfynkhbpgwu6s3qszd30jgwar5wcfuv" xml:space="preserve">{{DEFAULTSORT:Љермонтов, Михаил}}
[[Категорија:Руски књижевници]]
[[Категорија:Руска поезија]]</text>
      <sha1>kfynkhbpgwu6s3qszd30jgwar5wcfuv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Елегија (Преживео сам своје бујне жеље...)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59221</id>
    <revision>
      <id>142861</id>
      <parentid>142047</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T12:13:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>142861</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1603" sha1="4bdd0muo6wufxu8x2ldbijbhtx3qoco" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Елегија (''-{[[:ru:Я пережил свои желанья (Пушкин)|Я пережил свои желанья]]}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Јован Јовановић Змај
| година= 1821
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Преживео сам своје бујне жеље,
Размилово̑ сам своје маште сјај.
Остале само патње моје веље, —
По пустим грудма лута уздисај.

У оштрој бу̏ри судбе немилосне
Увену венац што ми даде мај.
Проводим дане тужне, инокосне,
И чекам, чекам, кад ће доћи крај.

Така је јесен. Хладни, мразни дани
С дрвета стресу онај зелен ки̑ст,
И само један усамљен на грани
Још дрхће, трепће закаснио лист.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* 1895. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година -{I}-, број 21, стр. 641.

{{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}}

[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Јован Јовановић Змај]]

[[ru:Я пережил свои желанья (Пушкин)]]</text>
      <sha1>4bdd0muo6wufxu8x2ldbijbhtx3qoco</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>На мору (Хајне)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59464</id>
    <revision>
      <id>142856</id>
      <parentid>135453</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T12:04:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>142856</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1354" sha1="dbhn2q9uufgtbuyg0xtvd7q6px5p2zg" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= На мору (''-{Eingehüllt in graue Wolken}-'')
| одељак=
| аутор = Хајнрих Хајне
| преводилац = Јован Јовановић Змај
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Огрнути облацима сивим
Сад спавају богови у вису,
И ја чујем, како у сну хрчу —
Дивља бу̏ра веће нам је близу.

Дивља бу̏ра, ево је, већ ту је;
Ветар дује, а море лудује,
Броду прети, арбулу се свети —
Има л’ кога, да их опамети!

Ја не могу зауздати бе̑се.
Прсни, броде, ако хоће море!
А ја ћу се заогрнут’ плаштом,
Пак ћу спават’ као богови го́ре.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1895. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година -{I}-, број 25, стр. 769.

{{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}}

[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Хајнрих Хајне]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Јован Јовановић Змај]]</text>
      <sha1>dbhn2q9uufgtbuyg0xtvd7q6px5p2zg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Разговор с корисником:Coaorao</title>
    <ns>3</ns>
    <id>59923</id>
    <revision>
      <id>142886</id>
      <parentid>142774</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T14:54:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Djordjes</username>
        <id>20</id>
      </contributor>
      <comment>/* Администраторска права */</comment>
      <origin>142886</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5647" sha1="b4sd1nptrxtza5n27iu8daoqt8njgoa" xml:space="preserve">{{добродошлица}} --[[Корисник:نوفاك اتشمان|Новак]] ([[Разговор с корисником:نوفاك اتشمان|разговор]]) 10:27, 10. април 2025. (CEST)

== Руслан и Људмила ==

Moze li ostatak poeme — [[Посебно:Доприноси/&amp;#126;2025-31982-80|&amp;#126;2025-31982-80]] ([[Разговор с корисником:&amp;#126;2025-31982-80|разговор]]) 21:48, 7. новембар 2025. (CET)

:Намеравам. — Ако Вам је неопходно да прочитате можете је пронаћи у Српском књижевном гласнику на интернету.[[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 09:30, 8. новембар 2025. (CET)
::Грешка, у '''Делу'''. [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 09:31, 8. новембар 2025. (CET)
::Hvala, hocu rado, znas li koju godinu il koju knjigu treba da trazim? U 1904 11 i 12 nije. Unapred hvala — [[Посебно:Доприноси/&amp;#126;2025-31982-80|&amp;#126;2025-31982-80]] ([[Разговор с корисником:&amp;#126;2025-31982-80|разговор]]) 21:44, 12. новембар 2025. (CET)
:::Дакле, погледај ''Дело'' [https://pretraziva.rs/pregled/delo]: година је 1904. а датуми су: 1.1, 1.4, 1.7. и 1.10. Најпре погледај 1.7. Чини ми се да одмах у садржају на почетку пише ''Руслан и Људмила''. Иначе, недавно сам додао трећу и четврту песму, фали још пета и остале. (Узгред, тренутно нисам пријављен на свој налог, па ти одговарам овако непријављен). Ако имаш још које питање слободно ме питај Coaorao [[Посебно:Доприноси/&amp;#126;2025-33104-57|&amp;#126;2025-33104-57]] ([[Разговор с корисником:&amp;#126;2025-33104-57|разговор]]) 22:23, 12. новембар 2025. (CET)
::::Sutra ujutro 6, hvala… — [[Посебно:Доприноси/&amp;#126;2025-31982-80|&amp;#126;2025-31982-80]] ([[Разговор с корисником:&amp;#126;2025-31982-80|разговор]]) 23:23, 12. новембар 2025. (CET)

== Одговор на питање ==

Здраво, Coaorao.

Не бих да звучим непристојно, али уопште нисам пратио туђе измјене. Наиме, радим на чланку о НОВЈ, пошто сам прошле године допунио чланак о ЈВуО, па бих желио да комплетирам колико-толико тај дио српске историје. Иако нам не служи на част међусобан однос два покрета, опет Срби су били једини народ на простору бивше Југославије који је имао два антифашистичка покрета.

У сваком случају, само наставите, а ја Вам стојим на располагању ако икако могу помоћи. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор с корисником:Ранко Николић|разговор]]) 19:22, 10. фебруар 2026. (CET)

== Администраторска права ==

Поздрав. Није потребна никаква активност на седмичном нивоу да би се било администратор. Баш напротив, овај пројекат је запуштен и не постоје уопште услови да се админ права дају по строгој процедури. Да би то иоле имало институционални карактер најбоље да се консултујете још са админима @[[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] и @[[Корисник:نوفاك اتشمان|نوفاك اتشمان]] (можда и чекјузерима @[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] и @[[Корисник:Dungodung|Dungodung]]). Ако су сагласни онда можеш поставити кандидатуру, технички да дамо глас ЗА и након седам дана ћеш добити права. Моју подршку имаш. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор с корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:39, 21. април 2026. (CEST)

И промијенио сам заштиту на Главној страни тако да је можеш уређивати као аутопатролирани корисник. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор с корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:46, 21. април 2026. (CEST) с. р.

Добро је да овде имамо што више активних корисника, тако да подржавам кандидатуру за администратора, тиме ће пројеката бити активнији и одржаванији. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]][[Разговор_са_корисником:Djordjes|(р)]] 16:54, 21. април 2026. (CEST)</text>
      <sha1>b4sd1nptrxtza5n27iu8daoqt8njgoa</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Јован Скерлић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>59929</id>
    <revision>
      <id>142880</id>
      <parentid>142707</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T12:35:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>142880</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3038" sha1="rzshqsv1112svf43jipwwaiywrh1fhb" xml:space="preserve">{{аутор
 | име                =Јован
 | презиме            =Скерлић
 | иницијал_презимена =С
 | годинарођења       =1877
 | годинасмрти        =1914
 | слика              =Jovan Skerlic.jpg
 | опис               ='''Јован Скерлић''' је био српски књижевник и књижевни критичар. 
 | википедија         =Јован Скерлић
 | вики_цитати        =Јован Скерлић
 | остава             =
 | остава_кат         =Jovan Skerlić
}}

== Дела ==

=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1900. ===
* [[Гете (Мурет)]], од -{Maurice Muret}-

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]  
* [[Примјери чојства и јунаштва (Јован Скерлић)]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]

=== 1902. ===
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]
* [[Карло Маркс о Србима]]
=== 1911. ===
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]] 
* [[Срби и бугарско ослобођење]]
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Пјесме Алексе Шантића]]

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]
* [[„Песме” Милана Ракића]]
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]

=== 1913. ===
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)|Вук Ст. Караџић]]
* [[Две женске књиге]]

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

{{DEFAULTSORT:Скерлић, Јован}}
[[Категорија:Српски књижевни критичари]]</text>
      <sha1>rzshqsv1112svf43jipwwaiywrh1fhb</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142884</id>
      <parentid>142880</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T12:42:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>142884</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3097" sha1="ewcc0cqmdunrxrp117wfrxr7c0qjzbc" xml:space="preserve">{{аутор
 | име                =Јован
 | презиме            =Скерлић
 | иницијал_презимена =С
 | годинарођења       =1877
 | годинасмрти        =1914
 | слика              =Jovan Skerlic.jpg
 | опис               ='''Јован Скерлић''' је био српски књижевник и књижевни критичар. 
 | википедија         =Јован Скерлић
 | вики_цитати        =Јован Скерлић
 | остава             =
 | остава_кат         =Jovan Skerlić
}}

== Дела ==

=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1900. ===
* [[Гете (Мурет)]], од -{Maurice Muret}-

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]  
* [[Примјери чојства и јунаштва (Јован Скерлић)]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]

=== 1902. ===
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]
* [[Карло Маркс о Србима]]
=== 1911. ===
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]] 
* [[Срби и бугарско ослобођење]]
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Пјесме Алексе Шантића]]

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]
* [[„Песме” Милана Ракића]]
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]

=== 1913. ===
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)|Вук Ст. Караџић]]
* [[Две женске књиге]]

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

{{DEFAULTSORT:Скерлић, Јован}}
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски књижевни критичари]]</text>
      <sha1>ewcc0cqmdunrxrp117wfrxr7c0qjzbc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142887</id>
      <parentid>142884</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T16:13:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>142887</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3097" sha1="kgkvehh9hbwn8tg27weicq4beqgh36a" xml:space="preserve">{{аутор
 | име                =Јован
 | презиме            =Скерлић
 | иницијал_презимена =С
 | годинарођења       =1877
 | годинасмрти        =1914
 | слика              =Jovan Skerlic.jpg
 | опис               ='''Јован Скерлић''' је био српски књижевник и књижевни критичар. 
 | википедија         =Јован Скерлић
 | вики_цитати        =Јован Скерлић
 | остава             =
 | остава_кат         =Jovan Skerlić
}}

== Дела ==

=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1900. ===
* [[Гете (Мурет)]], од -{Maurice Muret}-

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]  
* [[Примјери чојства и јунаштва (Јован Скерлић)]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]

=== 1902. ===
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]
* [[Карло Маркс о Србима]]
=== 1911. ===
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]] 
* [[Срби и бугарско ослобођење]]
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Пјесме Алексе Шантића]]

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]
* [[„Песме” Милана Ракића]]
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]

=== 1913. ===
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)|Вук Ст. Караџић]]
* [[Две женске књиге]]

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

{{DEFAULTSORT:Скерлић,_Јован}}
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски књижевни критичари]]</text>
      <sha1>kgkvehh9hbwn8tg27weicq4beqgh36a</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142889</id>
      <parentid>142887</parentid>
      <timestamp>2026-04-22T08:13:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>142889</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3123" sha1="g55c1vrbz0hhmkykg1qqbqustqu0g4u" xml:space="preserve">{{аутор
 | име                =Јован
 | презиме            =Скерлић
 | иницијал_презимена =С
 | годинарођења       =1877
 | годинасмрти        =1914
 | слика              =Jovan Skerlic.jpg
 | опис               ='''Јован Скерлић''' је био српски књижевник и књижевни критичар. 
 | википедија         =Јован Скерлић
 | вики_цитати        =Јован Скерлић
 | остава             =
 | остава_кат         =Jovan Skerlić
}}

== Дела ==

=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1900. ===
* [[Гете (Мурет)]], од -{Maurice Muret}-
* [[Џон Рускин]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]  
* [[Примјери чојства и јунаштва (Јован Скерлић)]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]

=== 1902. ===
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]
* [[Карло Маркс о Србима]]
=== 1911. ===
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]] 
* [[Срби и бугарско ослобођење]]
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Пјесме Алексе Шантића]]

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]
* [[„Песме” Милана Ракића]]
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]

=== 1913. ===
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)|Вук Ст. Караџић]]
* [[Две женске књиге]]

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

{{DEFAULTSORT:Скерлић,_Јован}}
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски књижевни критичари]]</text>
      <sha1>g55c1vrbz0hhmkykg1qqbqustqu0g4u</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пут у Кевлар</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59932</id>
    <revision>
      <id>142857</id>
      <parentid>138827</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T12:04:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>142857</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4178" sha1="3xxauxgvhopq04m3yu5dfjttltf6fop" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Пут у Кевлар (''-{Die Wallfahrt nach Kevlaar}-'')
| одељак=
| аутор= Хајнрих Хајне
| преводилац= Алекса Шантић
| година=1900
| белешке=
}}
:::'''1.'''
&lt;poem&gt;
На прозору стоји мати,
Син на одру лежи с јада.
„Зар, Вилхелме, нећеш стати
Да литију видиш сада?”

„Ја сам болан, немам снаге, 
Немам, мајко, слуха, вида; 
Ја се мртве сјећам драге 
Па у срцу јад ме кида.“

„Устај, хајдмо пут Кевлара, 
Узми књигу, бројанице,
Богомајка извидаће 
Твога срца бољетице.“

Заставе се вију сјајне,
Побожна се пјесма хори, 
Тамо у Келн покрај Рајне 
Сад литија мирно скори.

За множином ступа мати, 
Собом води сина свога, 
Обадвоје с хором поје: 
„Слава теби, Мајко Бога!“

:::'''2.'''
Данас света Мајка неба 
Најдивније рухо носи, 
Данас много творит треба 
Многи болник милост проси.

Болни људи, болне жене, 
Прилажу јој даре многе: 
Ту, од воска удешене, 
Људске руке, људске ноге.

Ко од воска руку даде, 
С руке прође рана она, 
Ко од воска ногу даде, 
Том оздрави нога бона.

Ко ту погнут доштакуца, 
По ужету сад се вије, 
Многи сада уз брач куца 
Који прста имо није.

Од воштане св'јеће справи 
Једно срце брижна мати: 
„То пред Божју Мајку стави
Па за боле нећеш знати.“

Син воштано срце узе, 
Светој Мајци ступи ближе, 
Из ока му теку сузе 
А из срца уздах стиже:

„О, ти Мајко Бога правог, 
Којој свемир химне поје, 
Ти, Краљице неба плавог, 
Теби јадам јаде своје!“

„Гдје се дижу цркве сјајне 
И капеле те без броја, 
Ту у Келну покрај Рајне 
Са мном живи мајка моја.

„Ту и моја бјеше Грета, 
Па од смрти паде рàне... 
Ево прилог, Мајко света, 
Извидај ми срцу ране!...“

„Извидај ми тај бол љути, 
Па у дану и у ноћи, 
Из дна душе пјеваћу ти: 
Слава, Мајко, твојој моћи!“

:::'''3.'''
Спавали су ко у гробу —
Покрај мајке син је био, 
Кад у малу њину собу 
Богомајка ступи тио.

Над болним се сином јави, 
Ту се мило, благо смеје, 
На срце му руку стави, 
Па у часу нестаде је...

То све у сну видје мајка, 
И још више видје јасно... 
Па из тврдог прену санка, 
А пси кроз ноћ лају гласно.

Ту на одру, сиротанка, 
Мртва нађе сина свога, 
Свјетла румен раног данка 
Сја сврх лица његовога...

Мајка шири руке своје, 
Јад јој тешки срце преби, —
Па побожно, тихо поје: 
„Богомајко, слава теби!“
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1900. ''Зора'', лист за забаву, поуку и књижевност. Година пета. стр. 236.

[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Хајнрих Хајне]]
[[Категорија:1900.]]</text>
      <sha1>3xxauxgvhopq04m3yu5dfjttltf6fop</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142858</id>
      <parentid>142857</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T12:05:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>142858</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4281" sha1="mx393ve8bzelji9fjt1drer8dxx9qio" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Пут у Кевлар (''-{Die Wallfahrt nach Kevlaar}-'')
| одељак=
| аутор= Хајнрих Хајне
| преводилац= Алекса Шантић
| година=1900
| белешке=
}}
:::'''1.'''
&lt;poem&gt;
На прозору стоји мати,
Син на одру лежи с јада.
„Зар, Вилхелме, нећеш стати
Да литију видиш сада?”

„Ја сам болан, немам снаге, 
Немам, мајко, слуха, вида; 
Ја се мртве сјећам драге 
Па у срцу јад ме кида.“

„Устај, хајдмо пут Кевлара, 
Узми књигу, бројанице,
Богомајка извидаће 
Твога срца бољетице.“

Заставе се вију сјајне,
Побожна се пјесма хори, 
Тамо у Келн покрај Рајне 
Сад литија мирно скори.

За множином ступа мати, 
Собом води сина свога, 
Обадвоје с хором поје: 
„Слава теби, Мајко Бога!“

:::'''2.'''
Данас света Мајка неба 
Најдивније рухо носи, 
Данас много творит треба 
Многи болник милост проси.

Болни људи, болне жене, 
Прилажу јој даре многе: 
Ту, од воска удешене, 
Људске руке, људске ноге.

Ко од воска руку даде, 
С руке прође рана она, 
Ко од воска ногу даде, 
Том оздрави нога бона.

Ко ту погнут доштакуца, 
По ужету сад се вије, 
Многи сада уз брач куца 
Који прста имо није.

Од воштане св'јеће справи 
Једно срце брижна мати: 
„То пред Божју Мајку стави
Па за боле нећеш знати.“

Син воштано срце узе, 
Светој Мајци ступи ближе, 
Из ока му теку сузе 
А из срца уздах стиже:

„О, ти Мајко Бога правог, 
Којој свемир химне поје, 
Ти, Краљице неба плавог, 
Теби јадам јаде своје!“

„Гдје се дижу цркве сјајне 
И капеле те без броја, 
Ту у Келну покрај Рајне 
Са мном живи мајка моја.

„Ту и моја бјеше Грета, 
Па од смрти паде рàне... 
Ево прилог, Мајко света, 
Извидај ми срцу ране!...“

„Извидај ми тај бол љути, 
Па у дану и у ноћи, 
Из дна душе пјеваћу ти: 
Слава, Мајко, твојој моћи!“

:::'''3.'''
Спавали су ко у гробу —
Покрај мајке син је био, 
Кад у малу њину собу 
Богомајка ступи тио.

Над болним се сином јави, 
Ту се мило, благо смеје, 
На срце му руку стави, 
Па у часу нестаде је...

То све у сну видје мајка, 
И још више видје јасно... 
Па из тврдог прену санка, 
А пси кроз ноћ лају гласно.

Ту на одру, сиротанка, 
Мртва нађе сина свога, 
Свјетла румен раног данка 
Сја сврх лица његовога...

Мајка шири руке своје, 
Јад јој тешки срце преби, —
Па побожно, тихо поје: 
„Богомајко, слава теби!“
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1900. ''Зора'', лист за забаву, поуку и књижевност. Година пета. стр. 236.

{{ЈВ-аутор|Алекса Шантић|1924}}

[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Хајнрих Хајне]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Алекса Шантић]]
[[Категорија:1900.]]</text>
      <sha1>mx393ve8bzelji9fjt1drer8dxx9qio</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Јован Ђорђевић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>59938</id>
    <revision>
      <id>142885</id>
      <parentid>142052</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T13:11:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142885</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="978" sha1="0saq3nw4psfkbej52wrlqtwiq0gattx" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Ђорђевић
| иницијал_презимена = Ђ
| годинарођења = 1826
| годинасмрти = 1900
| опис = '''Јован Ђорђевић''' био је српски књижевник и културни делатник. Оснивач је Српског народног позоришта и аутор текста химне [[Боже правде]]. 
| слика = Jovan Kešanski - Jovan Đorđević, Galerija Matice srpske.png
| опис_слике =
| википедија = Јован Ђорђевић (књижевник)
| вики_цитати = Јован Ђорђевић (књижевник)
| остава = 
| остава_кат = Jovan Đorđević 
}}

== Дела ==
* [[Боже правде]], 1872.
* [[Маркова сабља (Ђорђевић)|Маркова сабља]], 1872.
* [[Чучук-Стана]], 1884.
* [[Светосавска песма]], 1898.</text>
      <sha1>0saq3nw4psfkbej52wrlqtwiq0gattx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Зимње вече</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60006</id>
    <revision>
      <id>142869</id>
      <parentid>140380</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T12:17:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>142869</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2036" sha1="8617nt30eb7liqr9k9448ddqutgd4fu" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Зимња ноћ (''-{[[:ru:Зимний вечер (Пушкин)|Зимний вечер]]}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Војислав Илић
| година= 1825
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
:Бура небом маглу свија, 
:Вихорове снежне плете, 
:Час ко дивља звер завија, 
:Час заплаче као дете.
:Час високо сламе диже 
:И зашушти кровом горе,
:Час ко путник задоцњени 
:Закуца нам у прозоре.

У собицу нашу малу 
Са тишином тама пала…
Моја стара, што си тужно 
Код прозора заћутала? 
Ил' си, добра друго моја, 
Хуком буре заморена? 
Или дремаш жалостиво 
Уз зврјање твог вретена?

:Пијмо, бедне младости ми 
:Другарице најмилија! 
:Пијмо сјада… Где је пехар 
:Биће срца веселија! 
:О сеници пој ми, што је 
:Живовала преко мора, 
:О девици, што јʼ на воду 
:Ишла чим забели зора.

Бура небом маглу свија, 
Вихорове снежне плете —
Час ко дивља звер завија, 
Час заплаче као дете. 
Пијмо, бедне младости ми 
Другарице најмилија! 
Пијмо с јада… Где је пехар? 
Биће срца веселија… 
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Звезда'', 25. фебруар 1899. Број 24.

{{ЈВ-аутор|Војислав Илић|1894}}

[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Војислав Илић]]</text>
      <sha1>8617nt30eb7liqr9k9448ddqutgd4fu</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Л. К. Лазаревић/Почетак</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60014</id>
    <revision>
      <id>142860</id>
      <parentid>139675</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T12:09:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142860</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2020" sha1="lpyltlbgjy1fwjo7lw2uj6bc0pzbqcb" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Љубомир Недић|Љубомир Недић]]
| [[Л. К. Лазаревић]]
|  
| [[Л. К. Лазаревић|-{Садржај}-]]
| '''-{Почетак}-'''
| [[Л. К. Лазаревић/I|-{I}-]]
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Чиме се Л. К. Лазаревић одликује од других приповедача српских, то није толико својим даром колико својом вештином. И ако се он сматра као најбољи српски приповедач, он није био прави приповедачки таленат; он није имао онога што, у првоме реду, чини приповедача, инвенција, као што није имао ни оног лаког и течног стила у причању који је такође једна од битних одлика правог приповедача. Али и ако тога није имао, он је, у накнаду за то, располагао необичним уметничким тактом, и имао једну вештину која је била толика да је она не само прикривала, него и надокнађавала оне недостатке. Тако се догодило оно што се чини да је немогућно, и што изгледа парадоксно рећи: да је овај приповедач без правог талента, написао неколико приповедака које су, без поговора, најбоље што их имамо у нашој српској књижевности.

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', Књига тринаеста; Број 1; 1. 9. 1904. Стр. 36.
{{ЈВ-аутор|Љубомир Недић|1902}}
[[Категорија:Српска књижевност]]</text>
      <sha1>lpyltlbgjy1fwjo7lw2uj6bc0pzbqcb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Руслан и Људмила</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60028</id>
    <revision>
      <id>142876</id>
      <parentid>141970</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T12:21:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142876</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1341" sha1="o0f6zhj6d35k43x9lrr64088699ga4a" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| [[Руслан и Људмила]] &lt;br /&gt; ([[:ru:Руслан и Людмила (Пушкин)|''Руслан и Людмила'']]) 
| '''''Превод: [[Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]'''''
|
| '''Садржај'''
| [[Руслан и Људмила/Пролог|-{Пролог}-]]
}}

&lt;Center&gt;
[[Руслан и Људмила/Пролог|-{Пролог}-]]&lt;br&gt;
[[Руслан и Људмила/Песма прва|-{Песма прва}-]]&lt;br&gt;
[[Руслан и Људмила/Песма друга|-{Песма друга}-]]&lt;br&gt;
[[Руслан и Људмила/Песма трећа|-{Песма трећа}-]]&lt;br&gt;
[[Руслан и Људмила/Песма четврта|-{Песма четврта}-]]&lt;br&gt;
[[Руслан и Људмила/Песма пета|-{Песма пета}-]]&lt;br&gt;
[[Руслан и Људмила/Песма шеста|-{Песма шеста}-]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

{{Википедија|Руслан и Људмила}}
{{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}}

[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Драгутин Илић]]</text>
      <sha1>o0f6zhj6d35k43x9lrr64088699ga4a</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шкотска песма</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60044</id>
    <revision>
      <id>142865</id>
      <parentid>140379</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T12:15:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>142865</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1320" sha1="axzaqdm2cg9ns2mty0hvct292s05jzl" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Шкотска песма (''-{[[:ru:Ворон к ворону летит (Пушкин)|Ворон к ворону летит]]}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Војислав Илић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Лете врaни врх ата́ра, 
Један другом проговара: 
Знаш ли, вране, где би пали? 
Где би мало поручали?

Одговара вран с далека: 
Ја знам где нас гозба чека; 
Под ракитом у пољима
Убијени витез има.

Ко га уби и рад чега, 
То зна соко више њега, 
Знаде коњиц без коњика, 
И невеста младолика.

Сив је соко одлетео, 
На коњица душман сео, 
А невеста болећива 
Жали мртва — чека жива!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Звезда'', 2. март 1899. Год. III, Број 30. Стр. 235.

{{ЈВ-аутор|Војислав Илић|1894}}

[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]</text>
      <sha1>axzaqdm2cg9ns2mty0hvct292s05jzl</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142867</id>
      <parentid>142865</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T12:16:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>142867</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1371" sha1="mrlyrtw6thqpm1h66fvd7cxx3kwmf5a" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Шкотска песма (''-{[[:ru:Ворон к ворону летит (Пушкин)|Ворон к ворону летит]]}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Војислав Илић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Лете врaни врх ата́ра, 
Један другом проговара: 
Знаш ли, вране, где би пали? 
Где би мало поручали?

Одговара вран с далека: 
Ја знам где нас гозба чека; 
Под ракитом у пољима
Убијени витез има.

Ко га уби и рад чега, 
То зна соко више њега, 
Знаде коњиц без коњика, 
И невеста младолика.

Сив је соко одлетео, 
На коњица душман сео, 
А невеста болећива 
Жали мртва — чека жива!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Звезда'', 2. март 1899. Год. III, Број 30. Стр. 235.

{{ЈВ-аутор|Војислав Илић|1894}}

[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Војислав Илић]]</text>
      <sha1>mrlyrtw6thqpm1h66fvd7cxx3kwmf5a</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Сужањ (Пушкин)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60047</id>
    <revision>
      <id>142866</id>
      <parentid>142084</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T12:15:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>142866</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1431" sha1="sn9dvs3q6rvwvbbwk43c4ulhuf55wd3" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Песник (''-{[[:ru:Узник (Пушкин)|Узник]]}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Војислав Илић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Седим за решетком сред тамничног мрака. 
А млађани оро, син слободног зрака, 
Мој жалосни садруг, крили узмахује 
И крваву храну под прозором кљује…

Кљује и баца је… гледа окну горе 
И њега ко̂ мене исте мисли море; 
Криком ко̂ да вели: нешто бʼ рећи имо̂: 
Слобода је мила… хајдʼ да полетимо!
 
Та време је, хајте! Полетимо, брате, 
Тамо где се горе за облаком јате, 
Тамо где се море кроз плавило сија, 
Тамо где летимо — само ветар и ја.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Звезда'', 23. фебруар 1899. Год. III, Број 23. Стр. 179.

{{ЈВ-аутор|Војислав Илић|1894}}

[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Војислав Илић]]</text>
      <sha1>sn9dvs3q6rvwvbbwk43c4ulhuf55wd3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Анџело</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60095</id>
    <revision>
      <id>142872</id>
      <parentid>142050</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T12:18:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142872</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="40225" sha1="l479dwcebryaoyypfw82nuah42d80fg" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Анџело (''-{[[:ru:Анджело (Пушкин)|Анджело]]}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Јован Дучић
| година=
| белешке=
}}
&lt;center&gt;{{Поезија|
&lt;center&gt;'''ПРВИ ДИО'''&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;'''I'''&lt;/center&gt;
У једноме граду Италије срећне, 
Дужд добри и стари некад мирно влада.
Свог народа бјеше отац чедољубив, 
А друг мира, знања и праведног рада.
:Али јача сила не хтје слабих рука, 
А он сав доброти предао се био. 
Љубљаше га народ алʼ га се не боја! 
И сурови закон дрʼјемао је тиô
:У пресуди старца, кô у подне мртво 
Што у сјенци тавној дрʼјема звијер стара, 
За лаганим скоком и за смјелим ловом 
Немајући више ни воље ни жара.
:И с тугом и болом и сам сазна старац: 
Унуцима с дједом све је већа мука; 
Груд дојиље дјеца да испише давно, 
А суд правде сједи прекрштених рука.

&lt;center&gt;'''II'''&lt;/center&gt;
:И није једанпут, раскајањем смућен, 
Поништен поредак, правосуђе јавно 
Ускрснути хтио. Алʼ како?… Зло, порок, 
Што мучањем суда оснажи се давно —
:Да на једном казни!? То би свима било 
Неправо и чудно… И Дужд дуго стари 
Размишљаше тужан, заман гонећʼ бригу, 
Што мир старих дана неспокојством квари. 
:И рʼјеши се најзад: да рукама другим 
Преда власти бреме. Па смјело међʼ људе 
Нов господар закон да уведе сталан 
И да свима тада крут и оштар буде.

&lt;center&gt;'''III'''&lt;/center&gt;
:Тад Анџело неки бјеше човјек познат 
Са снажног искуства и сурове ћуди. 
Венô је у послу учењу и посту, 
А с морала оштрог цјењаху га људи.
:Сав стјеснивши себе у законȃ међе, 
Бјеше мрачног чела, воље вјечно јаке… 
И Дужд стари њега намјесником назва, 
Дарујућʼ му снаге и милости сваке. 
:И давши му свугдје безгранична права
За сву бригу више не хтје ни да мари:
И без збогом иком, incognito, самац, 
Путовати пође кô паладин стари.

&lt;center&gt;'''IV'''&lt;/center&gt;
:Али тек што ступи Анџело на владу, 
Све потече другим поретком и током: 
Правосуђе силно из санка се прену, 
Да зло свако људско будним прати оком.
:И на све пијаце, умукле од страха, 
Сваког петка казне загрмише љуто, 
А преплашен народ зачуо је с болом 
Гдје прозбори закон што јʼ одавна ћутô.

&lt;center&gt;'''V'''&lt;/center&gt;
:Но међу тим старим законима мртвим, 
Љут је један закон упућивô владу: 
Прељубника сваког да самрћу казни, 
О чем нико никад не слуша у граду.
:Тек Анџело мрачни, из законȃ хрпе, 
На страх градских лола, открио га бјеше. 
Али свʼјет га ипак испуњаватʼ не хтје,
Нитʼ без љутог збора пустити га хтјеше: 
:— Да хакнемо пакост! Размажени народ 
Обичаје своје сматра као права, 
И слободно који над законом строгим 
Трче као миши око лʼјеног лава!… 

&lt;center&gt;'''VI'''&lt;/center&gt;
:Али жагор живи развио се свуда —
Смијаше се младеж и роптаху људи, 
Не штедећи смʼјехом ни велможу строгог; 
Но узаман подсмʼјех и узаман труди: 
:Под сјекиру први с луде глава паде 
Млад Клавдије неки, патриције знани, 
Раскалашни живот што прекинутʼ не хтје, 
Већ навике своје гонећʼ на тенани, 
:Он Ђуљету неку, љепотицу њежну, 
Страшном грʼјеху нагна на стрмене путе 
У нади да блудним сувременим стањем 
Оправда пред свјетом своје грʼјехе љуте. 
:Али љубав страсна, безгранична, тајна, 
Не могоше вјечно скриватʼ се од људи: 
И свједоци, што их затекоше једном, 
Зовнули су закон да грјешнику суди.

&lt;center&gt;'''VII'''&lt;/center&gt;
И несретник, чувши глас рʼјешења страшног, 
Обореног чела у тамницу крете, 
И слушајућʼ тешко сажаљење свијех, 
Туговаше горко. Но путем га срете
:Млад скитница један — Луцијо се зваше, 
Лакрдијаш, лола, али добре душе.
– „Друже, рече Клавдијʼ, преклињем те, иди 
С гласовима овим што се градом чуше 
:Мојој сестри младој у манастир свети
И реци јој — самрт да јој брата чека; 
И реци да пође за спасење моје 
Да умоли кога. Или сама нека
:Намјеснику иде… Мој Луцијо, у ње 
Има много ума и искуства сретна; 
Бог јој даде рʼјечма убједљивост, сладост! 
Али и без рʼјечи њена младост цвјетна 
:Умекшаће срце окорелих људи!…” 
— „Хоћу, друже врли!…” И лола се крете, 
Хитајући журно, да куцне на врата 
Обитељи свете.

&lt;center&gt;'''VIII'''&lt;/center&gt;
:::::::Дивна Изабела
С монахињом старом сједила је млада — 
Побожно тог дана постригла је косе 
И о томе с њоме зборила је сада.
:Док Луцијо нагло зазвони и уђе… 
Из решетке смјерне, у побожне сате, 
Поздрави га тихо са наклоном мирним 
Поклоница млада: — „Ког тражите брате?…” 
:— „О дјевојко, (судим по ружичном лицу, 
Да дјевојка јеси збиља и у ствари), 
Не могу ли доћи дивној Изабели 
Дом освећен овај коју скрива стари?
:Њој ме посла амо њен несретни братац…” 
— „Несретни? А зашто?… Шта је с њиме, збори, 
Ја сам сестра њему!” — „Збиља? врло радо!
Поздравља вас лʼјепо. А да вас не мори. 
:Љубопитство дуже, нећу да вам дуљим 
Вʼјест, с којом сам дошô. Па слушајте веће: 
Ваш је брат у апсу…” — „Зашто?…” — „За то, душо 
Да сам мјесто њега, камо лʼјепе среће!…” 
:И тада се пусти у подробни опис, 
Што је са наготе мало жесток био, 
За невино ухо поклонице младе; 
Али с пажњом она слушала је тиô,
:Без притворног гњева, чуђења и стида. 
Њена мисȏ бјеше као етер чиста, — 
Празном рʼјечју, злошћу, свјет непознат њојзи, 
Не смути јој душу што чедношћу блѝста.
:— „А сад, рече момче, да Анџела гордог
Умекшате молбом, остало је јоште! 
И ето вам сада шта мољаше братац 
Своју сестру пуну чара и милоште…” 
:— „Боже, рече она, у ријечи моје 
Кад бих могла само да положим наду!” 
— „О, сатане сумње, одговара овај, 
У срце без страха уздању не даду!…
:Алʼ идите преда њ, а по мени знајте, 
Пред човјеком само мома клекла је ли, 
Заплакала тихо, замолила њежно, 
Кȏ Бог што је један, даће све што жели!…” 

&lt;center&gt;'''IX'''&lt;/center&gt;
:Опрости се она од матере часне
И с Луцијом вјерним изиђе из врата… 
:Па клекнувши смјерно, својом молбом благом 
Намјесника гордог мољаше за брата.
:— „О дјевојко, суров глас Анџела рече, 
Не можеш га спасти. Твој је братац мио 
Одживио живот. И мора да умре!…” 
И заплакав горко, поклонив се тиȏ,
:Изабела дивна спреми се да пође —
Алʼ Луције добри задржа је сада. 
— „Не идите, шапну, — молите га опет, 
И молбама тихим, пуним туге, јада,
:Тражʼте милост њему. Плачʼте! Сузе, пјене, 
И сву мудрост женску употребʼте саде! 
Али ви сте хладни, кȏ на врху игле 
Да вам рʼјечи ваде!…&quot;

&lt;center&gt;'''X'''&lt;/center&gt;
:::::::И поново она,
Хватајућʼ се плашта, уплакана, блʼједа, 
Усрднијем збором стидљиво мољаше 
Страшног извршача закона и реда.
:— „Вјеруј мени, рече, нити царска круна 
Ни владарско жезло, величања гласи, 
Господаре свјетске и велможе силне 
Као милосрђе не може да краси! 
:Но мој братац да је кȏ ти, силни, што си, 
А ти да си Клавдиј, — могȏ би у свему
Да онако сгрʼјешиш, — алʼ он не би био
Теби тако страшан, кȏ ти према њему!…” 

&lt;center&gt;'''XI'''&lt;/center&gt;
:::::::И укором њеним
Анџело се смути. А поглед, пун мрака, 
Сад засја и сʼјевну. — „Преклињем те, иди!…” 
Алʼ с усана њених топла ријеч, лака,
:Течаше све даље. — „О, смилуј се, рече, 
И помисли Онај, што у страшној сили 
Прашта души нашој, да нас грјешне суди 
Без милости своје, — гдје би тада били?… 
:Размисли, — па љубав пренуће ти срце 
И милост са уста прозбориће твојиʼ, 
Па да спазим грјешна нови човјек тада 
Да преда мном стоји…

&lt;center&gt;'''XII'''&lt;/center&gt;
:::::::Он одврати хладно:
— „Иди, твоје молбе узаман су редом! 
Не ја, закон казни. Нећеш спасти брата, 
Он умире сјутра у освитку блʼједом!…
Изабела: У освитку, сјутра? Не, о страшни, неће!
Још он није спреман… О, помисли прије: 
Мој несретни братац умријети мора 
За грʼјех, за којʼ нико никад кажњен није.
'''Анџело''': Закон није досад умирао никад, 
Спавао је само и сада се тргȏ.
'''Изабела''': О, милостив буди!
'''Анџело''': Не! 
Јер допуст грʼјеха то је преступ власти! 
Кажњавајућʼ једног, тисуће ћу спасти!…
'''Изабела''': Ти изричеш први ту запов'јест страшну, 
А мој брат да први њена жртва буде! 
Не, милостив буди! Илʼ зар твоја душа 
Не погрʼјеши никад? Испитај је туде: 
::Да ли мисȏ која сред дубине њене 
::Не тињаше никад да се на зло крене!?…

&lt;center&gt;'''XIII'''&lt;/center&gt;
:Дубока и силна њега прожма језа. 
И пође. — „О, стани! кличе она живо, 
— Врати се и почуј. Великијем даром 
Обдарићу тебе… Нек ти није криво, 
:Јер он није сјајан, но часан је, добар, 
Моћан да те споји с вјечним небом горе: 
Молитве ћу своје да приносим за те 
У поноћи глухој, у свитање зоре… 
:Молитвама среће, љубави и мира, 
Пред судиштем страшним куда сви идемо! 
Молитвама давно умрлих за земљу
А живих за небо!…” Смућено и нʼјемо, 
::Назначи јој само: „сјутра, до виђења!” 
::Пошавʼ мутном духу да тражим смирења.

&lt;center&gt;'''ДРУГИ ДИО'''&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;'''I'''&lt;/center&gt;
:Анџело ваздан суморан и ћутљив, 
Сједио је самац. А по души широм 
Само једно мисо̑! Сву ноћ санак њежни 
Уморене веђе не дотаче миром.
:— Но шта ово значи?… премишљаше сјетно, 
Љубим ли је збиља, кад ми срце жуди
Да је чујем опет и засладим поглед 
Незином милотом; када вјечно блуди
:За њом душа моја?… За красотом силном 
У саблазан до сад никада не кренуʼ 
Алʼ девојком чедном понижен сам сада 
А пред собом видим само слику њену… 
:Заљубљени човјек увʼјек ми је био 
И чудан и смјешан. Знадох слʼјепо тада 
Да његовом само безумљу се дивим!
А гле мене сада… 

&lt;center&gt;'''II'''&lt;/center&gt;

Хтједе да се моли.
Расијане рʼјечи дигоше се горе —
Но говорећʼ с небом и вољом и мишљу 
Он хиташе њојзи. И кад туге море 
:Прели му се душом, он бесвјесно, тихо, 
Спомињаше Бога. А све јаче, јаче, 
Грʼјех у срцу кипља. Но душевна борба 
Неком тајном силом крʼјепити га заче.
:Владање и снага у том мутном часу 
Несносна му поста као стара књига 
Прочитана давно. Тугујући горко 
Од свог достојанства ко од тешког ига
:Спасти се је хтио; а озбиљност своју 
Бесмислено којој дивљаху се људи 
Не цјењаше више, сравњућʼ је с пером, 
Што гоњено вјетром по ваздуху блуди.
— — — — — — — — — — — —
И сутрадан туде млада Изабела 
Са Анџелом гордим опет се је срела.

&lt;center&gt;'''III'''&lt;/center&gt;

Анџело: Шта ћеш
'''Изабела''': Вољу твоју дошла сам да чујем
Анџело: (Ох кад би је знала!…) Не треба да живи 
Твој несретни братац!… А мого̂ би… 
'''Изабела''': Зар нема проштења за оно што скриви?
Анџело: Проститʼ? А шта има теже измеђʼ људи 
Од гнуснога грʼјеха. Зло је лакше свако 
'''Изабела''': Да тако се горе на небеси суди 
Али гдје на земљи?
'''Анџело''': Зар ти мислиш тако?
А реци ми шта би одабрала сада 
Када би на избор пружили ти двоје 
Пуститʼ га… Илʼ спасти — жртвујући себе 
И гријеху тʼјело предавајућʼ своје?… 
'''Изабела''': Изгубити тʼјело готова сам прије 
Него своју душу.
'''Анџело''': Сад о души није 
Тумачење овдје. Опет ћу ти казʼти: 
Брат ти је на казну осуђен. Зар није 
Милосрђе право и грʼјехом га спасти?
'''Изабела''': Да, спремна сам увијек да пред Богом вјечним 
Одговарам душом. Алʼ у свему томе 
Вјеруј, нема грʼјеха. Ту је само милост. 
А ту грʼјеха није… Милост брату моме!…
'''Анџело''': Хоћеш ли га спасти када милост моја 
Са грʼјехом на једној одмјери се мјери? 
'''Изабела''': Спасење мог брата, мој нека је гријех! 
Ако ли је гријех, дане и вечери 
Молићу се тада.
'''Анџело''': Не, послушај мене.
Ја видим из ове домислице честе, 
Да илʼ ме не појмиш, илʼ не ћеш да појмиш. 
Ево знај: твој братац осуђен је.
'''Изабела''': Јесте.
'''Анџело''': И смрт му је страшну одлучио закон. 
'''Изабела''': Јест, сасвим је тако.
'''Анџело''': Али да је збрише
Тек је један начин… (Рад бих на ствар прећи 
А ја само питам и баш ништа више!…)
:Но да почнем: онај, што би мого̂ само,
(И миљеник реда, озбиљан по чину, 
Законе тумачећʼ, преступном и жарком 
Жељом гоњен теби, сву оштрину њину
:И ужасну смисо̑ умекшатʼ би хтио!) 
И морао збиља спасти брата, ти си,
Алʼ пропашћу својом!… Шта ми велиш на то? 
За спас његов канда ти одлучна ниси!? 
'''Изабела''': За спас његов, вјеруј, траг крвави бича 
Понʼјела бих мирно, легла у гроб свети
Алʼ оскврнитʼ себе… 
::Анџело: Знај, он ће умрʼјети!
'''Изабела''': О па нека, шта је 
Пут ће љепши за се тим најзад да нађе. 
Алʼ бешчашћу сестре душу спасти неће!
И кад би за навʼјек изгубитʼ ме моро̂ 
Радије ће једном и у смрт да креће.
'''Анџело''': Зашто онда рече нечовјечан да је 
Глас закона био? Жестоко си знала 
Нас окривитʼ свијех. Да лʼ то бјеше давно? 
Не, малочас закон тираном си звала
:И грʼјех брата свога поштовала скоро.
'''Изабела''': О, прости ми, прости! Без воље сам сваке 
Гријешила тада. Знај, и против себе, 
Спасавајућʼ милог и грјехове јаке
:Правдати умʼјемо. Ми смо тако слаби!
'''Анџело''': Признање ме твоје ободрило збиља. 
Јест, женско је слабо, увјерен сам у то 
Зато нек се почне куд сʼ одавна циља:
:Ја ти зборим ево — буди жена боље 
Негʼ да будеш ништа. И предај се тада 
Вољи и судбини.
'''Изабела''': Ја те не разумʼјем.
'''Анџело''': Ја те љубим!… Знаш ли, разумјеш ли сада?
'''Изабела''': О, знаш ли шта рече? Мој несретни братац 
Љубљаше Ђуљету и сад мора мрʼјети…!
'''Анџело''': Љуби мене, душо, и жив он ће бити!… 
'''Изабела''': Ах, знам кушатʼ друге хтио си почети!? 
'''Анџело''': Не, ја ти се кунем! Одступити нећу 
Од задане рʼјечи. Чашћу ти се кунем!
'''Изабела''': Доста! Доста части! И дјело је часно!
О варљивче црни од Сотоне виши! 
Идем свуд да кликнем подле твоје жеље,
Илʼ Клавдују с мјеста слободу потпиши!… 
'''Анџело''': Али ко ће у те да вјерује рʼјечи!
Са строгости своје чувен сам сред људи. 
Достојанство моје, мој живот и прошлост 
Представиће свʼјету твој приговор худи
:Ко клевету само изнад главе брата. 
Но сад пуштам страсти некʼ царују мноме, 
А ти мани лудост: вапаје и сузе 
И страшљиву румен у молењу томе!
:Од смрти и му̑ка тим не спасе брата; 
Покорношћу само могла би га спасти.
С одговором сутра чекаћу те овдје… 
Но некʼ знадеш и то — стоји ти у власти:
'''Анџело''': Не, ја ти се кунем! Одступити нећу 
Од задане рʼјечи. Чашћу ти се кунем!
'''Изабела''': Доста! Доста части! И дјело је часно! 
О варљивче црни од Сотоне виши!
Идем свуд да кликнем подле твоје жеље,
Илʼ Клавдују с мјеста слободу потпиши!…
'''Анџело''': Али ко ће у те да вјерује рʼјечи!
Са строгости своје чувен сам сред људи. 
Достојанство моје, мој живот и прошлост 
Представиће свʼјету твој приговор худи
:Ко клевету само изнад главе брата. 
Но сад пуштам страсти некʼ царују мноме, 
А ти мани лудост: вапаје и сузе 
И страшљиву румен у молењу томе!
:Од смрти и му̑ка тим не спасе брата; 
Покорношћу само могла би га спасти.
С одговором сутра чекаћу те овдје… 
Но нек знадеш и то стоји ти у власти:
:Говори што хоћеш! — Јер лаж моја само, 
:Од истине твоје биће јача тамо.

&lt;center&gt;'''IV'''&lt;/center&gt;

:То рече и оде. А дјевојче чедно 
У ужасу оста. Па у небо диже 
Пунан молбе поглед и десницу чисту. 
И од мрских двора у тамницу стиже 
И с братом се срете.

&lt;center&gt;'''V'''&lt;/center&gt;

:::У дубокој сјети
Прежалити хотећʼ свјетску радост ташту, 
Спремајућ' се за смрт, но с надом у живот, 
Он н'јемо сјеђаше; с њим на грдном плашту
:Под црном кукуљом, с распећем у руци, 
Годинама погнут монах бесјеђаше. 
Патнику је младом старац доказив'о 
Да је једно исто — смрт и биће наше:
:„Овдје је што и ту, тек је дух без смрти,
А свијет под луном ни гроша не врʼједи!” 
А он, мислећʼ слатко на Ђуљету милу, 
Слагао се у свем што старац бесједи.
:Монахиња уђе: „Мир вам!” Он се трже, 
И погледа сестру пун усхита врела. —
— Оче, добром старцу Изабела рече 
На само бих с братом прозборити хтјела… 
:И монах изиђе.
'''Клавдије''': Шта је, мила сестро?
Шта кажеш?
'''Изабела''': о брате, стиже часак зао!
'''Клавдије''': Дакле нема спаса?
'''Изабела''': Не, за главу душу негʼ ако би дао!
'''Клавдије''': Дакле има средство?
'''Изабела''': Да, имаде једно —
Мого̂ би да живиш. Он се канда блажи.
Милосрђе злобно у њему је: оно 
За твој живот сада вјечне муке тражи.
'''Клавдије''': Шта, тамница вјечна?
'''Изабела''': Тамница — без гвожђа,
Без ограда тврдих. 
'''Клавдије''': Изјасни се! Кажи… 
'''Изабела''': Мој искрени друже, мој милосни брате,
Ја се бојим… Алʼ чуј: Брате, јесу лʼ дражи 
Неколико љета сувишних и пустих
Од ваздашње части? Бојиш ли се мрети?
Ах, та шта је самрт. Миг. Трпи лʼ се много?
И црв згњечен трпи у тај часак клети 
Што трпи великан.
'''Клавдије''': Зар кукавац да сам 
Сестро, у смрт кренутʼ имам доста моћи 
А срешћу се тамо са могилном ноћи 
Ко с дјевојком милом.
'''Изабела''': Ево брате шта је 
Ја из гроба чујем очев глас. Зацјело, 
Ти умрʼјети мораш. Беспорочно умри! 
Нећу да ти тајим, алʼ послушај смјело:
:Тај судија грозни и лицемјер прави 
Што погледом рађа страх у души многиʼ, 
Сам је демон; срце, ко дубоки пако̑, 
Пуно му је мржње
'''Клавдије''': Зар намјесник строги?
'''Изабела''': Ад обуче њега у оклопе своје. 
О, тај ниски човјек!… Да сам ондје млада, 
Бестидне му жеље утолити хтјела, 
Жив, спашен би и ти мого̂ бити тада. 
'''Клавдије''': Не, потребно није.
'''Изабела''': На састанак гнусни 
Реко̂ је још ноћас да му морам стићи 
Илʼ ћеш умрʼјет сјутра.
'''Клавдије''': Сестро, немој ићи!
Изабела: Брате мили!
Бог зна: мојим гробом кад бих могла спасти 
Живот свога брата, ни колико иглу, 
Своју младост тада ја цјенила не би. 
'''Клавдије''': Хвала, друже мио.
'''Изабела''': Мој Клавдије, сутра буди готов мрʼјети.
'''Клавдије''': Да!… Но зар збиља страсти у њемʼ тако кипе? 
И за тренут један
Да погуби себе, зар би мого̂ хтјети?
:Не, не могу мислитʼ! Он је човјек уман.
Ах, Изабела!
'''Изабела''': Шта, шта кажеш?
'''Клавдије''': Смрт је тако страшна!
'''Изабела''': Но и стид је страшан.
'''Клавдије''': Јест, тако је… Умрʼјетʼ, ићʼ незнајућʼ куда, 
И бити у гробу у хладној тјесноћи…
Знај, диван је свијет и живот је мио,
А ту: мртвог срца у могилу поћи
:Стрмоглав се бацитʼ у кипљиву смолу, 
Илʼ у леду смрзнут, или с вјетром наглим 
Пустаром се вити бесконачним крајем.
'''Изабела''': О, Боже!
'''Клавдије''': Друже мој! Сестро! О, дај ми да живим. 
А буде ли гријех живот брату спасти
Опростиће небо.
'''Изабела''': Шта, зар зборитʼ смијеш!
О, страшљивче слаби! Смрћу моје части 
Зар да живот чекаш!?… О крвниче, никад 
Не могу да мислим свʼјет и живот да је 
Мој ти отац дао!… Опрости ми, Боже, 
Колʼјевку отаца оскврнула јʼ мати
:Кад понесе тебе. Умри! Сад ни рјечцом
Трзала те не би од те казне ледне!… 
За смрт твоју имам молитава тисућʼ 
Али за твој живот — ја немам ни једне!
'''Клавдије''': Стани, сестро, стани! 
:О, прости ми, прости!…

&lt;center&gt;'''VI'''&lt;/center&gt;

И млађани сужањ
Уздрхталом руком за ризу се хвата. 
Она силом стаде, смири се и прости, 
И поче да тјеши невољника брата.

&lt;center&gt;'''ТРЕЋИ ДИО'''&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;'''I'''&lt;/center&gt;

Монах је међутим стајо̂ иза врата, 
Слушајућʼ их помно. Алʼ је врʼјеме нужде 
Да вам рекнем једном: да тај монах стари 
Нико други не би него стари Дужде.
:Док мишљаше народ да по туђем свʼјету 
Ко̂ пуста комета непрестано блуди, 
Он пажљиво све је испитиво̂, гледо̂, 
Кријући се вјешто у гомиле људи.
:Тргове је гледо̂, болнице, театре, 
Манастире тихе и развратне доме, 
Ко̂ да, волећʼ приче, Харун Ал-Рашиду 
Подражаватʼ хтједе у мотрењу томе.
:Но, дјевојче чувши, бјеше врло дирнут. 
Алʼ, сем љуте казне, још се нечег сјети! 
Па јој приђе тихо и у мрачном углу 
Рече: „Све сам чуо. Твој си позив свети
:Испунила часно, — а то врʼједи хвале!
Алʼ савјете моје сад послушај, ћери. —
Све ће боље бити, но не клони само,
Тек покорна буди и тврда у вјери!…” 
:И каза јој жеље, призивајућʼ таде
:Благослов на душу поклонице младе.

&lt;center&gt;'''II'''&lt;/center&gt;

:Друзи! Вјерујете-лʼ: оно чело мрачно, 
Зле, суморне душе огледало вјерно, 
Освојитʼ је могло једну њежну жену, 
Једно срце чисто, анђеоско, смјерно!?
:Чудно? Алʼ је тако. Тај Анџело мутни 
Човјек пунан злобе, грʼјешник, чије име 
Бјеше страх и трепет, бјеше љубљен жарко 
Једном душом благом — алʼ презреном њиме.
:Бјеше давно жењен. Но зла ријеч свʼјетска 
Млађану му жену поштедила није…
Патила је тихо, док је једног дана 
Не одагна срамно. — Сред самоће тије
:У предграђу једном живила је од тад
Презрена и тужна у сузама, јаду. 
И на њу се сјети Дужд у мрачној кули, 
И њој посла тада поклоницу младу.

&lt;center&gt;'''III'''&lt;/center&gt;

:Марјана, крај окна за предивом сједећʼ, 
Плакала је тихо. Али једног трена, 
Ненадно, ко̂ анђо̂, јави се на вратма 
Добра Изабела, познаница њена, 
:Много пута што је тјешаше у тузи.
И мисли монаха тог јој часа рече: 
У Анџела дворе Марјани је било 
Отићи тог дана, док се спусти вече.
:И у мрачном врту са њиме се срести, 
Пуститʼ му се слʼјепо; но загрљај клети 
Кад и задњи мине, на растанку да му 
Тек толико шапне: „сад се брата сјети!…” 
:Са осмјехом тихим у плакању своме 
:Све Марјана приста, растајућʼ се с њоме.

&lt;center&gt;'''IV'''&lt;/center&gt;

:Сву ноћ стари Дужде рʼјешење је чеко̂, 
Са Клавдијем сједећʼ и тјешећʼ га тако. 
И у освит опет Изабела стиже. 
Све је добро било. Марјана је лако
:Обманула мужа. — Тад од старог Дужда 
Тамничару стиже глас, у освит зоре, 
Да злочинца сужња казни љутом смрћу 
А његову главу донесе у дворе.

&lt;center&gt;'''V'''&lt;/center&gt;

:То замишљај нови бјеше старог Дужда.
Када његов гласник пред тамнице паде, 
Тамничару пружи дуждев печат, прстен, 
И с њиме му писмо велможино даде.
:Дужде тражи главу разбојника једног 
Што те ноћи умре, да се скине сада 
И Анџелу пошље ко̂ Клавдије глава… 
А он сам се диже и опреми тада
:Да грʼјех казни љуто и држава цʼјела 
:Да грʼјешника позна и гнусна му дјела.

&lt;center&gt;'''VI'''&lt;/center&gt;

:Тек што мину говор о Клавдију сужњу, 
Бурно се по граду нова вијест крете, 
Свуд се сазна: Дужде да ходи по граду 
И свак је тумаро̂ да се с њиме срете.
:А пун мрачних слутња Анџело је био. 
Но Дужд се је љупко сваком осмјехиво̂ 
Здравећи их благо; а с Анџелом гордим 
Ходећʼ испод руке и зборећи живо.
:Алʼ наједном пред њим млада мома нека
Са очајним болом на кољена клече: 
— „О, чедности штите, милости олтаре, 
О, смилуј се, смилуј!…” Тужним гласом рече.
:Анџело се смути. И погледом дивљим 
Гледећʼ Изабелу, задрхта, преблʼједи… 
Алʼ се нагло прибра и побједи себе 
„Она јʼ луда… рече — брат јој је у бједи… 
:Осуђен је на смрт… И кад за то зачу 
Памет јој помрча…!” Алʼ се старац трже: 
— „О, не варај!… кликну, ја све знадем лʼјепо!… 
Анџело и дјево, сад пред закон брже!…”

&lt;center&gt;'''VII'''&lt;/center&gt;

:Крај трона, у дворцу, бјеше Маријана 
И Клавдије јадни. А Анџело туде 
Видјевши их, чело он обори тужан 
И познаде с болом шта ће све да буде.
:Виђе љуту правду гдје из мрака ниче, 
И чу поклич Дужда: „Сад, Анџело, збори 
Чега си достојан?…” А он с тврдим болом 
Рече: „Нека закон мјесто мене збори!
:Али једно молим: реците што прије 
Да ме у смрт воде!…” А Дужд руку диже:
— „Нек мре судац — торгаш и саблазник срамни!…” 
Но Марјана с вриском сада крочи ближе
:— „Милост, милост! рече. Ти ми њега даде 
Па га тужном срцу не отимај тако…!”
Алʼ одврати Дужде: „Буди мирна, жено, 
Ја за добро твоје бринућу се свако.
:И награда ти ћеш бити мужу бољем!”
— „О, не збори о том!… Него милост њему!
Рука што ме ево с њим спојила опет, 
Некʼ не буде крива моме јаду свему… 
:Изабело, сејо, племенити друже, 
Клекни и ти овдје и за њега моли;
И пред Моћним саде дигни руке чисте 
За спасење бједног, са мном сузе пролиʼ!…” 
:Дивна Изабела, ко̂ анђео, пуна 
Милости за јадног, на кољена паде:
„О, смилуј се, Моћни, рече, ради мене, 
Не убијај њега, нитʼ осуђуј саде!
:Јер (колико знадем и ја како мислим,)
У чистоти својој живио је дости, 
Све док на ме грʼјешни не устреми поглед:
О, праштај му, праштај!…” И Дужде му прости!…}}&lt;/center&gt;

== Извори ==
1898. ''Зора'', лист за забаву, поуку и књижевност. Год. III, 31. март, 30. април, 31. мај, 30. јун, Бр. 3, 4, 5. и 6. Стр. 105-109; 143-146; 185-187. и 211-213.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Преводи]]</text>
      <sha1>l479dwcebryaoyypfw82nuah42d80fg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Посланица у Сибир</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60109</id>
    <revision>
      <id>142875</id>
      <parentid>139908</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T12:20:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>142875</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1705" sha1="8i4b0ia98crxofszsfn9jgcpf8w4ne4" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Посланица у Сибир (''-{[[:ru:Во глубине сибирских руд (Пушкин)|Во глубине сибирских руд]]}-'') 
| одељак=
| аутор= Александар Пушкин 
| преводилац = Ристо Ј. Одавић
| година=
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
По рудницима, где је сад вам ста̑д, 
Чувајте понос и стрпљење чежње, 
Пропасти неће ваш патнички рад. 
Ни ваших мисли узвишене тежње.

Верна ће сестра несрећина поћʼ, 
Нада, у таму подземља и сту̑ди, 
Да вам весеље и радост пробуди, 
Жељено доба тада ће вам доћʼ.

Љубав и дружба допреће до вас —
Тамнице мрачне њихна моћ прола̑ма, 
Ко̂ што до ваших робијашких јама 
Допире смело мој слободни глас.

Окова тешких умукнуће плач, 
Тамнице пашће — и слободе сила 
На уласцима примиће вас мила, 
А браћа ваша вратиће вам мач.
&lt;/poem&gt;
== Извор ==
''Дело'', јун 1911. Књига 59. Свеска 3. Стр. 383. 

{{ЈВ-аутор|Ристо Ј. Одавић|1932}}

[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Ристо Ј. Одавић]]</text>
      <sha1>8i4b0ia98crxofszsfn9jgcpf8w4ne4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Српски књижевни критичари</title>
    <ns>14</ns>
    <id>60115</id>
    <revision>
      <id>142882</id>
      <parentid>139966</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T12:37:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142882</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="130" sha1="hgboj9sqv2zvxaovvujlq3l66pklxl0" xml:space="preserve">[[Категорија:Српска књижевна критика]]
[[Категорија:Књижевни критичари]]</text>
      <sha1>hgboj9sqv2zvxaovvujlq3l66pklxl0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Жудња за славом (Пушкин)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60476</id>
    <revision>
      <id>142870</id>
      <parentid>142107</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T12:17:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>142870</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2872" sha1="2j0n3vgfsqs8lkzp3x3xt30hs0xmgtq" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Жудња за славом (''-{[[:ru:Желание славы (Пушкин)|Желание славы]]}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Војислав Илић
| година= 
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Када сам срећна срца, љубављу опијена,
Ћутећи, блажен пао пред тобом на колена,
И кад те гледах с мишљу: моја си вечно сада!
Ти знадеш, мила моја, да л’ жељах славе тада?!
Ти знадеш да удаљен од овог будног света,
Сит таште славе што је задобих ко̂ појета,
Нисам, заморен буром животних шумних вала̑,
Ни свраћо̂ пажње гласу покуда̑ и похвала̑.
Покуде зар су кадре уздисај да измаме
Кад твоје тихе очи гледају благо на ме!
Кад твоја нежна рука на моме челу гори!
Кад шапћеш: „Да л’ ме љубиш? Јеси ли срећан, збори!
„Реци ми, као мене да л’ ћеш још љубит’ коју?
„Реци, да никад нећеш оставит’ драгу своју!”
Тада сам, збуњен, ћуто̂ и мишљах, препун среће,
Да грозни час растанка никада доћи неће....
Ал’ шта би? Плач, неверство, клевете са свих страна,
На моју главу све се сручило једног дана.
Шта бих и куд бих сада? Стојим ко̂ камен сињи.
Ко̂ путник ког је бура застала у пустињи.
Пред-а-мном све је мрачно.... ал’ сад, у часе ове,
У моме јетком срцу жеље се дижу нове:
Славе ја желим сада! Силно ме тежња гони
Да увек име моје у твоме уху звони.
Да сам свуд око тебе, ''све'' да те сећа мене,
Свакога часка да те прошлости опомене,
И мојих дугих молба, последње оно вече,
Када ми, на растанку, у врту с Богом рече.
:1899.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Звезда'', 1901. Књига III, година пета, свеска I, стр. 318–319.

{{ЈВ-аутор|Војислав Илић|1894}}

[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Војислав Илић]]</text>
      <sha1>2j0n3vgfsqs8lkzp3x3xt30hs0xmgtq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Увелак</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60650</id>
    <revision>
      <id>142864</id>
      <parentid>142081</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T12:14:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>142864</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1593" sha1="gk2c7k9stdgnkjdcntey3ewlegp3rae" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Увелак (''-{[[:ru:Цветок (Пушкин)|Цветок]]}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Јован Јовановић Змај
| година= 
| белешке=(Из Пушкина)
}}
&lt;poem&gt;
Преврћући прашну књигу нађо
Сув увелак, заборављен ту,
И гле! чудна, необична машта
Испуни ми душу моју сву!

​Де је, кад је, колико је цвао?
Ког пролећа? — Де је онај врт?
Је лʼ га страна илʼ позната рука
Узабрала? — Шта му значи смрт?

​Зашт’ је овде? Какав ли је спомен?
Да ли тужног од растанка ког?
Илʼ састанка — часа злаћанога? —
Илʼ је с гроба? — Сам би знао Бог!

​Да лʼ он живи? — да ли она живи? —
Куд ли и’ је забацио свет?…
Илʼ су већем увенули давно,
К’о увелак — овај суви цвет? —
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Матица'', 31. октобар 1865. Бр. 3. Год. I, стр. 59–60.

{{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}}

[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Јован Јовановић Змај]]</text>
      <sha1>gk2c7k9stdgnkjdcntey3ewlegp3rae</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Алманзор</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60677</id>
    <revision>
      <id>142853</id>
      <parentid>142159</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T11:59:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142853</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5714" sha1="s8uom9gx8n54rg759qp2cuui5frbx1f" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Алманзор ([[:de:Almansor (Buch der Lieder 1827)|''Almansor'']])
| одељак= 
| аутор= Хајнрих Хајне
| преводилац= Јован Симеоновић Чокић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
​          '''1.'''
​У Кордове сјајном храму
Стоје ступа тисућ-триста,
Тисућ-триста џин-ступова,
На њима се кубе блиста.

​По зидови и кубету,
По ступови нанизани —
Алкорана збори мудри
Арапски су написани.

​У Алаха славу негда
Храм су овај сазидали
Краљи црни, но с’ промену
У времена мрачних вали.

​Са мунаре, где је оџа
Позивао на клањање,
Сад хришћанских звона бруји
Меланхолично мумлање.

​Са степена, где се чула
Пророкових речи клика —
Сад досадне летурђије
Тих ћелавих свећеника.

​И то вам је вика, вијуг
У шарених тих луткова,
Стоји крика, дим, звонцање
И махнити сјај жижкова.

​У Кордове сјајном храму,
Стао Алманзор Бен-Абдула,
Па ступове мирно гледа,
С усана му с’ речца чула:

​„О ступови силни, јаки,
Доживесте грдну бруку —
Алахове славе урес,
Слуге мрзком хришћанлуку!

​Прилагодисте се добу,
Те сносите терет немо,
А слабији ми то онда
Јоште лакше сад можемо.”

​Ведрим лицем Алманзоре
И главу је погн’о саму,
Над шареном крсјоницом
У Кордове сјајном храму.

          ​'''2.'''
​Тад из храма брзо оде,
Јури хата дивља, врана,
Ветром му је влажна коса
И челенка завитлана.

​Јури друмом Алколеје
Где но цвета бадем бео;
Дужом бујна Кадалк’вира
Наранџин се мирис свео.

Туд прелеће вес’о витез,
Свира, пева, раје снева
Пој птичица, лаки вали —
Весело му све отпева.

​А у двору, Алколеји,
Живе Клара од Алваре;
У Навари војшти бабо
Не гали јој нико жаре.

​Алманзоре из далека
Чује песму, свирку лаку,
Види светлост силних свећа
Кроз шумарак у сумраку.

​И у двору, Алколеји,
Дванаест мома игра горе
С дванаест дивних витезова —
Алʼ најлепше Алманзоре!

​Та крилат је у весељу,
Сву дворану лак прелеће —
Да поласка свакој цури
Пропустити нигда неће.

​Изабели руке беле
Љубне брзо, даље скочи,
Па се пусти до Елвире,
Весело јој гледа очи.

​Смешећ пита Леонору,
Како јој се данас свиди —
Показује крсте златне
С огртача, да му види.

​Уверава сваку цуру,
У срцу је носи, рече:
„И тако ми мог хришћанства!”
Триест пута оно вече.

​          '''3.'''
​У двору, у Алколеји
Умукла је, врева веће,
Нит витеза нити мома
Погашене свуд су свеће.

​Дона Клара и Алманзор
У дворани сами седе,
Сјај кандила једног само
Шири своје зраке бледе.

​На столици седи дона,
Крај ногу јој млад витеже
На колена младој цури
Алманзоре главу слеже.

​А из мале, златне боце,
Прели прамак црне косе
Алманзору лепа мома,
А уздах му отрг’о се.

​Алманзора косу црну
Љуби цура нежно, врело,
Брижљива је, замишљена,
А њему се мути чело.

​Алманзора косу црну
Росише јој сузе бујне,
Брижљива је, замишљена,
Њему дрхте усне рујне.

​Јер он снева: к’о да стоји,
Где је погн’о главу саму,
К’о да чује мрачне гласе
У Кордове сјајном храму.

​Чује витез џин-ступове,
Како шапте пуни беса,
Неће више да подлежу
Веће дрхте од потреса.

​Већ се ломе, прсну кубе…
Силним падом страшно звече,
Мори народ, свећенике,
А хришћански бози јече.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Јавор'', 7. августа 1877. Број 32. Стр. 1001—1004.

{{ЈВ-аутор|Јован Симеоновић Чокић|1924}}

[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Хајнрих Хајне]]
[[Категорија:Јован Симеоновић Чокић]]</text>
      <sha1>s8uom9gx8n54rg759qp2cuui5frbx1f</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142854</id>
      <parentid>142853</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T12:00:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142854</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5715" sha1="tsxcai47gnrj47br2yz9jtvc15h47fv" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Алманзор ([[:de:Almansor (Buch der Lieder 1827)|''Almansor'']])
| одељак= 
| аутор= Хајнрих Хајне
| преводилац= Јован Симеоновић Чокић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
​
          '''1.'''
​У Кордове сјајном храму
Стоје ступа тисућ-триста,
Тисућ-триста џин-ступова,
На њима се кубе блиста.

​По зидови и кубету,
По ступови нанизани —
Алкорана збори мудри
Арапски су написани.

​У Алаха славу негда
Храм су овај сазидали
Краљи црни, но с’ промену
У времена мрачних вали.

​Са мунаре, где је оџа
Позивао на клањање,
Сад хришћанских звона бруји
Меланхолично мумлање.

​Са степена, где се чула
Пророкових речи клика —
Сад досадне летурђије
Тих ћелавих свећеника.

​И то вам је вика, вијуг
У шарених тих луткова,
Стоји крика, дим, звонцање
И махнити сјај жижкова.

​У Кордове сјајном храму,
Стао Алманзор Бен-Абдула,
Па ступове мирно гледа,
С усана му с’ речца чула:

​„О ступови силни, јаки,
Доживесте грдну бруку —
Алахове славе урес,
Слуге мрзком хришћанлуку!

​Прилагодисте се добу,
Те сносите терет немо,
А слабији ми то онда
Јоште лакше сад можемо.”

​Ведрим лицем Алманзоре
И главу је погн’о саму,
Над шареном крсјоницом
У Кордове сјајном храму.

          ​'''2.'''
​Тад из храма брзо оде,
Јури хата дивља, врана,
Ветром му је влажна коса
И челенка завитлана.

​Јури друмом Алколеје
Где но цвета бадем бео;
Дужом бујна Кадалк’вира
Наранџин се мирис свео.

Туд прелеће вес’о витез,
Свира, пева, раје снева
Пој птичица, лаки вали —
Весело му све отпева.

​А у двору, Алколеји,
Живе Клара од Алваре;
У Навари војшти бабо
Не гали јој нико жаре.

​Алманзоре из далека
Чује песму, свирку лаку,
Види светлост силних свећа
Кроз шумарак у сумраку.

​И у двору, Алколеји,
Дванаест мома игра горе
С дванаест дивних витезова —
Алʼ најлепше Алманзоре!

​Та крилат је у весељу,
Сву дворану лак прелеће —
Да поласка свакој цури
Пропустити нигда неће.

​Изабели руке беле
Љубне брзо, даље скочи,
Па се пусти до Елвире,
Весело јој гледа очи.

​Смешећ пита Леонору,
Како јој се данас свиди —
Показује крсте златне
С огртача, да му види.

​Уверава сваку цуру,
У срцу је носи, рече:
„И тако ми мог хришћанства!”
Триест пута оно вече.
​
          '''3.'''
​У двору, у Алколеји
Умукла је, врева веће,
Нит витеза нити мома
Погашене свуд су свеће.

​Дона Клара и Алманзор
У дворани сами седе,
Сјај кандила једног само
Шири своје зраке бледе.

​На столици седи дона,
Крај ногу јој млад витеже
На колена младој цури
Алманзоре главу слеже.

​А из мале, златне боце,
Прели прамак црне косе
Алманзору лепа мома,
А уздах му отрг’о се.

​Алманзора косу црну
Љуби цура нежно, врело,
Брижљива је, замишљена,
А њему се мути чело.

​Алманзора косу црну
Росише јој сузе бујне,
Брижљива је, замишљена,
Њему дрхте усне рујне.

​Јер он снева: к’о да стоји,
Где је погн’о главу саму,
К’о да чује мрачне гласе
У Кордове сјајном храму.

​Чује витез џин-ступове,
Како шапте пуни беса,
Неће више да подлежу
Веће дрхте од потреса.

​Већ се ломе, прсну кубе…
Силним падом страшно звече,
Мори народ, свећенике,
А хришћански бози јече.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Јавор'', 7. августа 1877. Број 32. Стр. 1001—1004.

{{ЈВ-аутор|Јован Симеоновић Чокић|1924}}

[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Хајнрих Хајне]]
[[Категорија:Јован Симеоновић Чокић]]</text>
      <sha1>tsxcai47gnrj47br2yz9jtvc15h47fv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Таљиге живота</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60689</id>
    <revision>
      <id>142863</id>
      <parentid>142223</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T12:13:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>142863</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1624" sha1="q8jtg1f67xv7wwqgg1rmr2n7eodjz2e" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Таљиге живота (''-{[[:ru:Телега жизни (Пушкин)|Телега жизни]]}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Ристо Ј. Одавић
| година= 
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
И ако ј’ тешко у њима бреме,
Таљиге иду брзо и лако.
Кочијаш стари, то седо време,
Не слази доле, већ тера тако…

​Из јутра седнув, без бриге каке,
Не пазећ’ себе, храбри и смели,
Презирућ’ леност, нежности сваке
Вичемо: „Напред!” — брже би хтели.

​Ал’ већ у по дне храбрости није;
Растресла кола; страше нас сада
Провале, брда… Воља се крије!
„Будало, лакше!” — вичемо тада.

​Таљиге још су брзе и сада…
Пред вече на њих свикне се свако.
Ноћишту дремне носе нас тада,
А време коње још гони лако!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Стражилово'', 3. мај 1892. Бр. 18. Год. V, стр. 273.

{{ЈВ-аутор|Ристо Ј. Одавић|1932}}

[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Ристо Ј. Одавић]]
[[Категорија:Преводи]]</text>
      <sha1>q8jtg1f67xv7wwqgg1rmr2n7eodjz2e</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кавкаски роб</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60697</id>
    <revision>
      <id>142873</id>
      <parentid>142278</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T12:18:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142873</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="864" sha1="m0t6g8gra529dxiskoknn3knjd2mgxz" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| [[Кавкаски роб]] &lt;br /&gt; ([[:ru:Кавказский пленник (Пушкин)|''Кавказский пленник'']]) 
| '''''Превод: [[Петар Деспотовић]]'''''
|
| '''Садржај'''
| [[Кавкаски роб/Први део|-{Први део}-]]
}}

&lt;Center&gt;
[[Кавкаски роб/Први део|-{Први део}-]]&lt;br&gt;
[[Кавкаски роб/Други део|-{Други део}-]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

{{ЈВ-аутор|Петар Деспотовић|1917}}

[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Петар Деспотовић]]
[[Категорија:Преводи]]</text>
      <sha1>m0t6g8gra529dxiskoknn3knjd2mgxz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Камени гост</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60701</id>
    <revision>
      <id>142874</id>
      <parentid>142342</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T12:20:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>142874</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="43256" sha1="2tr6xo94ol50jtk9x9zk2n4aida1ubx" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Камени гост (''-{[[:ru:Каменный гость (Пушкин)|Каменный гость]]}-'') 
| одељак=
| аутор= Александар Пушкин 
| преводилац = Драгутин
| година=
| белешке= 
}}

&lt;poem&gt;
​{{gap}}{{gap}}{{gap}}Seporello:
{{gap}}{{gap}}{{gap}}{{gap}}O statua gentilissima
{{gap}}{{gap}}{{gap}}{{gap}}Dei gran Commendatore!…
{{gap}}{{gap}}{{gap}}{{gap}}Ah, Padroni!…
{{gap}}{{gap}}{{gap}}{{gap}}{{gap}}'''Don Giovani.'''

​{{gap}}{{gap}}'''СЦЕНА I'''
​Ноћ. Гробље близу Мадрида. Дон-Жуан и Лепорело.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Чекајмо овде ноћ! — Ух! Једва већ
Доспесмо и ми до врата Мадрида.
Пожурићемо кроз знане улице,
Скрив’ брке плаштом, — капом обрве.
Шта мислиш ти: хоће л’ те познати?

​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Да, Дон-Жуана, морам признати;
Имаде налик бездана препуна.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Збиља?
Па ко ће познати?

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Први стражар…
Гитана или пјани музикант,
Ил’ какав брат, безбрижни каваљер,
У плашту, с капом шпадом под мишком.

​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Шта марим, па баш и да познају!
Краљ нек не сретне а већ осталих
У Мадриду се нећу плашити.

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
А сутра за све краљ ће дознати:
Дон-Жуан да је из свог прогонства,
У Мадрид дош’о. — Па сад кажите,
Шта ће он рећи?

​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Прогониће ме.
За цело главу неће узети,
Јер ја државни нисам преступник.
Он мене воли, па ме прогања
Рад’ мога мира, испред родбине
Убијенога.

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Ах, то, то!
Кам’ да остасмо тамо, боље је!

​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Слуга покоран! Само што нисам
Од муке умро… Па какав је свет?
Какова земља? Небо?… прави дом!
А њине жене? Небих мењао,
Као што видиш глупи Лепорело,
Андалузије последњу сељанку
Са лепотицама првим њиховим.
С почетка ми се беху допале
С плавим очима, нежном белином
И са скромношћу — беше ново све;
Ал’ хвала Богу, брзо дође свест
И видех да сам глупо радио.
Сувише мртве, као воштане…
А наше!… Ал’ гле, сећаш ли се ти,
Ово је место нама познато?

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Како да незнам? Антонов манастир;
Познајем, ви сте ишли овуда,
У шуми ја сам коње држао.
Проклета дужност, признајем, а ви
Пријатније сте тад’ уживали
Но ја, верујте!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' (замишљено)
Јадна Инеса!
Ње више нема! Јест, ја љубљах њу!

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''}
Инесу, црнооку? О, сећам се већ!
Три месеца сте облетали је,
Док вам лукави није помог’о.

​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
У Јулу… ноћу… чудне милине
Нађох у њеном тужном погледу
И премрлим уснама. То је чудно.
Ти, чини ми се, ниси сматрао
Баш да је дивна. И збиља не беше
Лепотице праве у њојзи… Очи…
Поглед и очи… Таква погледа
Сусрео нисам никада! А глас,
Слабачак беше к’о у боника.
Муж јој је био тиран сурови,
То позно сазнах — јадна Инеса!

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Што? За њом одмах друге дођоше.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Тако је!

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Па, живи били, биће и других.

​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
И то.

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Коју ли ћемо сад у Мадриду
Да потражимо?

​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
О, Лауру!
Њојзи ћу право да похитам сад.

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Добро.

​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
На врата право; а буде ли ко
Унутра већ — на прозор зваћу је.

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Нек тако буде! Да смо весели!
Међер нас мртви дуго не буне.
Ко то долази?
(Долази монах.)

{{gap}}{{gap}}'''Монах'''
Она ће доћи сада… Ко је то?
Да л’ људи Дона-Ане?

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Не, ми смо сами своји. — господа.
Овуд’ ходамо.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
А ви, шта ћете?

{{gap}}{{gap}}'''Монах'''
У ово доба увек долази,
Свом мужу на гроб, Дона-Ана.

​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Дона Ана де Силва? Шта?
Супруга командора
Ког’ је убио?… не сећам се ко.

{{gap}}{{gap}}'''Монах'''
Развратник, хула, Жуан безбожни.

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Охо! Гле сад! О Дон-Жуану глас
И у манастир мирни продире:
Оци му Свети химне певају.

{{gap}}{{gap}}'''Монах'''
Ви њега знате, може бити…

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Ми?
Никако! А где је сада?

{{gap}}{{gap}}'''Монах'''
Није овде он…
У прогонству је негде далеко.

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
И хвала Богу!
Што даље боље! Те развратнике
У мешину бих, па све у море.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Шта? Шта брбљаш ти?

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело​'''
Ћутите: Ја намерно…

​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
И командор је овде сахрањен?

{{gap}}{{gap}}'''Монах'''
Јест!
Овај му спомен жена подиже,
И сваког дана овде долази,
За покој душе да се помоли
И да проплаче.

​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Чудна удова!
А покојник је љуто ревнов’о
Под кључем Дону чувао је он:
Од нас је нико није видео.
А је ли лепа?

​​{{gap}}{{gap}}'''Монах'''
Ми пустињаци,
Не заносимо се женском лепотом,
Ах’ грех је лагат’ и сам угодник
Њену лепоту мора признати.

{{gap}}{{gap}}'''Дон Жуан'''
Баш желим с њоме да говорим.

{{gap}}{{gap}}'''Монах'''
О, Дона-Ана, никад с људима
Не разговара.

​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
А с вами, оче?

{{gap}}{{gap}}'''Монах'''
Са мном је друго — са калуђером…
Гле, ево и ње.
(Долази Дона-Ана)

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Отвор’те, оче,

​​{{gap}}{{gap}}'''Монах'''
Сад, сад, сењора: ја се не надах…
(Дона-Ана оде за монахом)

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
А? Каква је?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Не видех са свим.
Под удовичким валом жалосним
Опазих само малу петицу.

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
За вас довољно. А машта ваша
Досликаће вам за час остало;
У том сте бољи и од сликара,
Све вам је једно ма где почели —
С обрва, с ногу.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Чуј, Лепорело,
С њоме се морам, збиља, познати.

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Ено сад!
Све како ваља! Мужа убио;
Сад би да гледа сузе удовој.
Несавесниче!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Већ се смркава.
Док месец није таму над нама,
У светли сумрак још претворио,
Хајд’мо у Мадрид.

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' (за себе)
И гранд Шпањолски као разбојник.
Ноћ очекује, боји се месеца!
Проклето жиће! Боже! Докле ћу
Овако с њиме? То се сустаде!
(Оду)

{{gap}}{{gap}}'''СЦЕНА II'''
(Соба. — Ужина код Лауре.)

{{gap}}{{gap}}'''I Гост'''
Кунем ти се, никада, Лаура,
Овако до сад’ ниси играла!
Како си ролу дивно схватила!

{{gap}}{{gap}}'''II Гост'''
И са каквом је снагом развила!

{{gap}}{{gap}}'''III Гост'''
С каквом вештином!

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Да, ја сам вечерас
Сваким покретом, речју владала;
Надахнуће ме обузело сву.
Речи су лиле ко да их рађа
Не памет хладна — срце…

{{gap}}{{gap}}'''I Гост'''
Истина.
Па и сад твоје очи сажижу
И лице пламти. Још не пролази
То узбуђење. Недај, Лаура,
Да се угаси: певај, Лаура,
Певај нам што год!

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Дајте Гитару
(Пева)
{{gap}}Тихи зефир,
{{gap}}Струји етир,
{{gap}}Шуми, лети,
{{gap}}Гвадалкивир.
Месечина трепти сјајна,
Тише! Чуј, гитаре звон!
Шпањолкиња, ено, бајна,
Наслања се на балкон.
{{gap}}Тихи зефир,
{{gap}}Струји етир,
{{gap}}Шуми, лети,
{{gap}}Гвадалкивир.
Скини вео, мили цвете,
Сијни као мајски дан,
Кроз гвоздене те преплете
Дивну нону пружи нам.
{{gap}}Тихи зефир,
{{gap}}Струји етир,
{{gap}}Шуми, лети,
{{gap}}Гвадалкивир.

{{gap}}{{gap}}'''Сви'''
О, bravo! bravo! дивно! прекрасно!

{{gap}}{{gap}}'''I Гост'''
Нек’ ти је хвала, чаробнице! Ти
Опијаш срца. У животу сласти,
Љубави само музика уступа;
Но и љубав је мелодија. Гле,
Карлос је тронут, твој суморни гост.

{{gap}}{{gap}}'''II Гост'''
Какви су звуци! Духа колико!
А ко је спева?

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Дон Жуан.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
Шта? Дон Жуан!

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Спевао ми је некад, верни друг,
Мој ветрењасти, мили, љубавник.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
Безбожник мрски. Дон Жуан је твој,
А ти си луда!

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Ти си безумник!
Овог ћу часа слуге позвати,
Да те протресу, ма да си шпански гранд!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос''' (устаје)
Хајде, зови их.

{{gap}}{{gap}}'''I Гост'''
Лаура, остави!…
Не, Дон-Карлосе! Она се не сећа…

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
{{gap}}Шта?
Да је Жуан, на часном двобоју
Рођенога му брата убио?
И збиља жалим њега што није.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
Признајем, глуп сам, што се расрдих.

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Аха! Признајеш да си глуп?
Сад ти опраштам.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
Крив сам, Лаура!
Не замерај ми. Но знаш, не могу
Да равнодушно слушам име то!

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Јесам ли крива ако који пут
С усана ово име полети?

{{gap}}{{gap}}'''Гост'''
Сад нас увери да ниси срдита,
Пој, нам Лаура.

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Још једну само.
Позно — већ је ноћ. Но, шта да певам?
А, слушајте!
(Пева)

{{gap}}{{gap}}'''Сви'''
Прекрасно! Дивно!

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
А сад, лаку ноћ!

{{gap}}{{gap}}'''Гости'''
Збогом, Лаура.
(Сви одлазе. Лаура задржава Дон-Карлоса.)

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Ти, узбеснели, овде остани!
Допадаш ми се; на Дон-Жуана
Ти ме потсети, кад ме нападе
И стиснув’ зубма када зашкрипа.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
Пресретни!
И ти си га љубила?
(Лаура потврђује главом.)
Врло?

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Врло…

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
И сад га љубиш?

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
И овог тренутка?…
Не, не љубим га. Двоје не могу.
Сад тебе љубим.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
Реци, Лаура,
Која ти је година?

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Осамнаеста.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
Млада си врло и бићеш млада још
Пет, шест ли лета. Око лица твог
Шест лета јоште облетаће те,
Ласкањем, дворбом, да те дарују,
Серенадама да те заносе,
Друг другу за те крв да пролије,
На раскрсници, ноћу. Али кад
Пролети време, очи утону,
Борама твоје лице потамни,
А седе власи главу обеле,
Када те стану звати старицом,
Шта велиш, онда?…

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Онда?… Нашто сад
О том да мислим? Какав разговор?
Ил’ тебе прате увек мисли те?
Отвори балкон. Тихо како је!
Топал је ваздух: а ноћ, лимуном
И лавром, мири; месец блеђани
Светли на плавну густом и тамном,
И стража виче, отегнуто, јасно!…
А у Паризу, на том’ северу,
Небо је, можда, облак закрио
И киша сипи, ветар завија.
Па тиче ли нас се то? — Чуј, Дон-Карлосе,
Ја хоћу да се одмах насмејеш!
Но? — Тако!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
Мили Демоне!
(На вратима куцање.)

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' (с поља)
Хеј, Лаура!

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Ко је? Чиј’ је ово глас?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Отвори…

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Да није!… Боже!…
(Отвара врата; — Улази Дон-Жуан.)

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Здраво, Лаура!

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Дон-Жуан?!
(Полети му у загрљај.)

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
Шта?! Дон-Жуан?!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Лаура, друже мој!
(Пољуби је.)

Ко ти је ово, мила Лаура?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
Ја, —
Дон Карлос.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Гле, ненаднога сусрета!
Стојим ти сутра сав на услузи…

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
Не!
Сад, у овај час.

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Дон-Карлосе, станите!
Ви сте код мене — не на улици —
Извол’те, на поље!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос''' (не слуша је)
Чекам. Но, шта је?
Ти си при шпади.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Не чека ти се, е па изволи!
(Бију се.)

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Јаох, Жуане!
(Сакрије лице у постељу. Дон-Карлос пада.)

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Устај, Лаура. Свршено је већ.

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Како?
Мртав? Прекрасно! У мојој одаји!
Шта сад да радим, ти, лоло, ђаволе?
Куд’ да га кријем?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Жив је, можда, још.
(Прегледа тело.)

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Јест, жив је, жив је! Погле, проклети!
У срце право — и не промаши.
И крв не цури из ране троугле,
Више не дише — и он вели: жив?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Шта му знам?
Сам је тако хтео.

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Ех, Дон-Жуане,
Баш је досадно… Увек сукоби!…
А он све невин… Збиља, откуда?
Давно л’ си овде?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Само што стигох,
И то све кришом — нисам опроштен.

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
И сетио се своје Лауре?
Што је добро, добро је. Али ипак ја
Неверујем. Прошо си случајно,
Па дом кад виде…

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Не, моја Лауро,
Упитај Лепорела. Мој је стан
Тамо за градом, у крчми проклетој.
Тек због Лауре дођох у Мадрид.
(Љуби је.)

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Мој мили друже!
Стани… крај мртвог… с њиме шта ћемо?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Оставимо га, још пре расвитка,
На раскрет ћу га кришом однети.

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Ал’ пази да те ко не примети.
Добро те дође минут доцније,
Ту ужинаше твоји другови!
Тек што одоше. Да си их застао!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Лаура, љубиш ли га давно?

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Кога? Ти бунцаш.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Збиља. Кажи ми,
За мог’ осуства колко си успела
Да ме изневериш?

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
А ти, обешењаче?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Реци… ал’ немој, после о томе!

{{gap}}{{gap}}'''СЦЕНА III'''
(Гробље. Споменик командора.)

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' (прерушен као калуђер)
Лепше за лепшим! Убив’ ненадно
Дон-Карлоса, ко смерни калуђер,
Сакрих се ту — и гледам сваки дан
Прелепу моју удову. И она
Смотрила ме је веће. До сада
Не прозборисмо речи, ал’ данас,
Упустићу се с њоме; време је!
Како да почнем? „Приступам”… ил’ не:
„Сењора”… ба! Шта севне у памет,
То ћу јој рећи и без припреме,
Ко импровизатор песме љубавне…
И време већ је да дође. Без ње
Командор нешто тужан изгледа.
Какав је овде, као исполин!
Па каква плећа! Шта је Херкулес!
А беше мали, кржљав покојник;
Ту да се успне на прсте ни руком
До свога носа не би досегн’о
На Ескуралу кад се скобисмо
Натаче ми се на мач и умре
Као на игли стршљен; ал’ беше
И горд, и смео, и дух сурови…
Ах, ево ње.
(Долази Дона-Ана.)

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Он опет овде! Оче мој,
Узнемирих вам мисли побожне,
Простите…

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Ја то морам молити
Од вас, Сењора, можда сметаћу
Жалости вашој да се излива.

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Не, не, оче мој! мој бол је у мени
Уз ваше, моје молитве ће к’ небу
Пристати смерно. И ја молим вас,
Да вашу молбу с мојом здружите.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
С вама да молим, Дона Ана, ја?
Зар сам достојан тога удела!
Са порочнима несмем устима
Да вашу свету молбу понављам.
Из даљине сам вазда гледао
Побожна када тихо клекнувши,
На бледи мрамор црне витице
Разаспете — тада помишљам:
Анђелак тајно на гроб силази.
Збуњено срце тада не може
Молитве наћи. Ја се дивим само
И мислим: ал’ је сретан мрамор тај,
Загреван њеним дахом небесним
И кропљен њеним љубав-сузама!

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Какве су то речи!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Сењора!

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Мени?… Ви заборављате…

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Шта? Недостојни
Да сам калуђер? да грешним гласом
Спокојства вечног буним светињу?

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Мени се чини… Ја то не схватам…

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
А видим ви сте све, све дознали!

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Шта сам дознала?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Да нисам монах. Дона, ево ме,
Крај ваших ногу, ви се смилујте!

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
О Боже! Устајте, устајте! Ко сте ви?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Безнадних жеља жртва несретна.

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
О, Боже мој! Овде пред гробом!
Одлазите!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Минуту, Дона-Ана!
Само минуту!

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Ако ко дође!…

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Затворено је. Једну минуту!

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Но, шта је, дакле? Шта ви желите?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Смрти!
О, дај да умрем крај тих ножица,
Мој бедни прах нек овде сахране,
Не поред праха за вас милога,
Не ту, не близу — даље одавде:
До самог прага, тамо пред врати,
Те да се моје плоче коснете
Ножицом лаком или одећом
Овамо када, на тај горди гроб
Косице ваше разаспете ви.

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Ви нисте при себи!…

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Зар је безумље,
Што желим краја бедном животу?
Та да сам махнит ја бих желео
Да жив останем; надао бих се
Љубављу да ћу таћи срце вам.
Да сам безуман по целу бих ноћ
Испод балкона вашег стајао
И серенадом бунио вам сан.
Не бих се скрив’о већ бих у наточ
Тражио пута да ме смотрите;
Да сам сумахнут не бих верујте
Тајно тужио…

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Дакле, ви сте? — Ћутите?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Ох, Дона, случај, он ме доведе!
Да није тога ни ви никада
Тешку ми тајну неби сазнали.

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
И ви љубите мене одавно?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Одавно ил’ не, ни сам незнам већ
Но само од тад цену познајем
Тренутна жића; само од тада
Разумео сам срећа шта значи.

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Уклоните се, ви сте опасан.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Опасан? Како?

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Страх ме да слушам.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Ја ћу ћутати; само не гонте
Тог’, који жуди за тим погледом.
Надежде дрских нисам гајио
Нит’ желим друго но да гледам вас,
На живот кад ме Бог осуди већ.

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Идите! — овде није место то,
За такве речи, такву махнитост…
Сутра… код мене; ал’ дајте ми реч:
О понашању како приличи
Па да вас примим; — ал’ с вечер’ — доцније…
Нисам видела никог од кад сам
Обудовила…

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Анђеле! Дона Ано!
Бог нек вас теши, као што сте ви
Патника једног утешили сад!

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
А сад, идите!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Још један часак.

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Онда идем ја… И молитва ми
Не иде више. Узбунисте ме
Речима светским, а слух одавна
Од тог одвикну — дакле, до сутра!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
{{gap}}Неверујем још!
Тој срећи несмем да се радујем,
Вас сутра да видим?… И то овде не…
И не на кратко?!

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Да, сутра, сутра.
Како вас зову?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Дијего де Клавидо.

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Праштајте, Дон-Дијего.
(оде)

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Лепорело!
(Лепорело долази.)

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Шта захтевате?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Мили Лепорело!
Сретан сам! — „Сутра, у ноћ, доцније”…
Мој Лепорело, сутра! спремај се…
Сретан сам као дете…

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
{{gap}}С Дона-Аном
Ви говорили? Она, можда вам,
Две три ласкаве речи казала,
Ил’ сте је можда, благословили?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Не, Лепорело, састанак ми је
Већ назначила!

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Истина?
О, удовице, све сте такве ви!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Како сам сретан!
Сада бих пев’о, сав свет грлио!

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
А наш командор? Шта ће рећи он?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Дакле, ти мислиш биће саревњив?
О, не: та он је човек разуман,
Миран је, ваљда, од кад издахну.

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Само гледајте на ту статуу.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Што?

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Ко да вас гледа, па још срдито.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Хајд, Лепорело,
Моли статуу да ме посети
Код Дона-Ане, где ћу бити ја.

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Зар статуу у госте? А што?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Свакако не да с њоме говорим!
Моли статуу у ноћ, доцније,
Код Дона-Ане, да се појави
На прагу собе…

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Воља вам је сад
Збијати шале и с ким!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Одлази.

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Но…

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Иди!

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' (долази статуи)
Прекрасна и преславна статуо!
Мој господар, Дон-Жуан, моли вас
Да изволите… Не смем, Бога ми!
Мене је страх.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Плашљивче! Сад ћу те!

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
{{gap}}Дозвол’те!
Мој господар, Дон-Жуан, моли вас
Доцније, сутра, да му дођете
Код супруге вам. И станте на врати.
(статуа климне главом, у знак пристанка)
Ај!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Шта је?

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Ај, Ај!
Ај, ај… умрех!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Но, шта је с тобом?

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' (клима главом)
Статуа… ај!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Ти се поклањаш?

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Не, не ја — она!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Какве глупости?

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Идите сами.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Но, гледај, плашљивче!
(Прилази снатуи)
Командоре, молим, дођи ми
Код твоје жене, где ћу сутра ја,
И стој на врати. Пристајеш ли? Шта?
(Статуа климне главом)
О, Боже!

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Шта? Не рекох ли…

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Беж’мо!

(оду)

​{{gap}}{{gap}}'''СЦЕНА IV'''
(Соба Дона-Ане. Дон-Жуан и Дона-Ана.)

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Примила сам вас, Дон-Дијего! Само
Бојим се, да вам тужни разговор
Не буде тежак. Бедна удова
Тек боле има. Сузе с осмехом
Сличне су као време априлско.
А што ћутите?

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
​{{gap}}Немо уживам,
У мисли, да сам сада на само
Са Доном-Аном, овде — тамо не,
Не пред гробницом сретна мртваца,
Нити вас гледам на коленима
Како клечите поред мрамора.

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Дон-Дијего,
Зар саревњиви! И муж у гробу
Мучи вас…

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
​{{gap}}Несмем да сам саревњив,
Ви га избрасте.

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}Не, већ мајка ми,
Силом ме даде за Дон Алвара,
Он беше богат, а ми — сироте.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Пресретни! златом, што га принесе
Богињи на дар, он је купио
Блаженство рајско! Ах, што нисам пре
О вама знао — с каквом радошћу,
За један поглед дао бих вам све;
Мој сан и благо, све бих жртвов’о,
И ваше воље постао бих роб!
Жеље бих ваше све изучио’
Да говем њима, те да живот ваш
Окружим, Дона, рајским чарима!
Ах, мени судба друго придели!

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Дијего, стан’те! Преступни је грех
Да слушам — ја вас несмем љубити:
Ја морам бити верна и гробу.
Дон-Алвар само кад би знали ви
Како ме љубио! О, за цело он
Зборио не би с госпом ни којом.
Да је удова; брачној љубави
Био би веран.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
​{{gap}}О, Дона-Ана,
Не муч’те срце вечним споменом
Супруга. С правом казните ме сад,
Можда сам казну заслужио ја.

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
За што?
Везама светим нисте везани
Ни скојом — јел те? Што ме љубите
Предамном и пред небом чисти сте.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Пред вама? Боже!

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}Зар сте криви што
Предамном? Каж’те, у чему ли? Но?

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Не, никада!

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}​Дијего, шта је то?
Предамном криви? За што? Кажите!

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Не, ни за што.

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}Дијего, реците!
Ја молим, хоћу сад…

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Не, не!

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
А, тако моју вољу слушате!
Мало час шта сте говорили ви?
Желите мојим робом постати.
Расрдићу се, каж’те, Дијего,
За што сте криви преда мном?…

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
​{{gap}}Несмем:
Тада ћете ме омрзнути ви.

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Не, не! У напред ја вам опраштам
Ал’ хоћу да знам.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
​{{gap}}За што желите
Тајну ужасну и убилачку?

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Ужасну тајну?… Ви ме мучите:
Радознала сам страшно — шта је то?
И како сте ме увредили? Чим?
Ја вас незнадох. Нисам имала
Непријатеља, осим једнога
Убијцу мужа.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' (за се)
​{{gap}}Ствар се расплета!
Реците ми, Дон-Жуан несретни
Није л’ вам познат?

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}Од свог рођења
Још га невидех.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
​{{gap}}А ви свом душом
Мрзите њега?

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}То част захтева.
Ал’ ви хоћете да избегнете
Питање моје, Доне-Дијего;
Ја захтевам…

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
​{{gap}}И с Дон-Жуаном
Кад би се видли?

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}Разбојника бих
Ножем у срце.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
​{{gap}}Дона-Ано,
Где ти је нож? Ево моја груд.

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Дијего! Шта, ви?

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Нисам Дијего — ја сам Дон-Жуан.

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
О, Боже! не, неверујем то!

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Чуј, ја сам Жуан.

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Ја не верујем.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Ја сам убио
Супруга твога; и чуј, не жалим,
Нити се кајем!

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Шта чујем сад? Не, није истина!

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Ја, Дон-Жуан, љубим те…

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' (падајући)
​{{gap}}О!
Мени је тешко! Боже! Где сам ја?

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Небо!
Шта је с њом сада? Дона! Шта вам је?
Освестите се: гле, твој Дијего,
Твој роб код ногу…

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}Остави ме, ох!
(слаба)
Ти си убијца, ти ми оте све,
Што у животу…

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
​{{gap}}Мило створење!
Вољан сам свиме то да искупим,
Код твојих ногу чекам заповест:
Да умрем — кажи; или да живим
За тебе само…

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}И то, Дон-Жуан?

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Зар вам га нису они сликали
Као злочинца, кугу? О, Дона-Ано;
Тај глас и није можда претеран;
Можда са многих зала савест ми
Посрће; али од тог времена,
Кад вас угледах измених се ја,
Препорођен сам, чини ми се, сав!
Јер вас љубећи љубим честитост
И првог пута смерно пред њоме
Ја задрхтах својим коленом.

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
О, Дон-Жуан је слатког говора
То сам слушала, да је лукав… Ви,
Безбожник ви сте, прави развратник
И демон сушти. Кол’ко убисте
Сиротих жена?

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Ни једне до сад нисам љубио.

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}То да верујем:
Дон-Жуан тек сад љуби први пут
И нове жртве неће у мени!

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Та да сам хтео да вас обманем,
Зар бих вам своје име признао,
Које ни чути не можете ви?
Какве преваре има у томе?

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Ко знаде вас? Ал’ како смедосте
Овамо? Та вас могу познати
И тада вам је не избежна смрт.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Шта значи смрт за слатки састанак?
Драге им воље живот поклањам!

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}Али одавде
Да ли умаћи можеш, небриго?

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' (љуби јој руку)
И ви за живот, бедног Жуана,
Бринете? Дакле, мржње нестаје
У рајској души Доне премиле?

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Ах, кад бих могла да вас омрзнем!
Ал’ растати се ипак морамо.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Хоћу л’ вас видет’ скоро?…

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}​То незнам!
Некада… можда…

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
А сутра?

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Где?

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Овде.

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
О, Дон-Жуане, ал’ сам слаба ја!

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
У знак растанка мирни пољубац…

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Иди време је.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Један, хладни, мирни…

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Како си несносан! на, ево ти он…
(Пољуби га, на вратима лупа.)
Ко лупа тамо? Скриј се Жуане!

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Мој мили друже збогом — до сутра.
(Одлази али се брзо враћа бежећи.)
А!…

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Шта ти би? А?
(На улазу се јавља статуа командора. Дона-Ана с вриском пада.)

​{{gap}}{{gap}}'''Статуа'''
Дођох на позив.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
О, Боже! Дона-Ана!

​{{gap}}{{gap}}'''Статуа'''
​{{gap}}Махни је!
Све је свршено. Дрхћеш Жуане?

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Ја? Не!… Звах да те видим.

​{{gap}}{{gap}}'''Статуа'''
Дај твоју руку.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
​{{gap}}Ево ти…
О, тежак је твој стисак камени!
Остави, пусти — руку пусти ми!
Ја гинем — сврших — о, Дона-Ано!
(Стропошта се.)

24. Септем. 1894 г.
Београд
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1894. ''Звезда'', бр. 48, 49, 50, 51, 52. и 53.

{{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}}

[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]</text>
      <sha1>2tr6xo94ol50jtk9x9zk2n4aida1ubx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Два Рибникара</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60757</id>
    <revision>
      <id>142895</id>
      <parentid>142702</parentid>
      <timestamp>2026-04-22T10:25:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142895</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="23173" sha1="900k9s77tkffjwzc8h1ff2o005bc03p" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Два Рибникара
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1924
| белешке=
}}
{{gap}}Мутне су прилике као мутне реке: оне избаце сав шљам на површину. Одмах после нашег уједињења престало је доба хероја. После великог броја имена која су из историје једне нације прешла у историју света, јавила су се имена демагога. Њихови су гласови омели да се чују с краја на крај наше груде звоно васкрсења и химна победе. Тек што су се савиле тробојне заставе, развили су се програми за цепање и меморандуми странцима за помоћ противу ослобођења. Нису нам дали ни часа времена да се осврнемо око себе, по оним гробљима која су шира него наше вароши, и бојиштима на којима су решене три историјске мисије. Видех једног дана како преко Теразија пролазе кроз гомилу две војводе који ће сутра на том истом месту стајати саливени у бронзу, показујући мачем Брегалницу или Колубару. Али их тога дана не препозна публика која се освртала за једним демагогом који не воли Србију, једним од оне двојице тројице који су узели од нас у заштиту југословенску идеју, прави демагози који не могу никог да надмудре али могу да надвичу. Настала су друга времена и друга витештва. Јер има две храбрости: једни су храбри јер се ничег не боје, а други су храбри јер се ничег не стиде.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ова Југославија родила се у кациги Србије. Демагози покушавају међутим да јој докажу једно срамно порекло: порекло детета без родитеља, судбину лепог девојчета којем се не зна отац. А она је дело епопеје, продукт генија једне расе, искупљење једног гигантског напора којем нема ничег равног под сунцем. Само с таквим пореклом ова Југославија изгледа производ поштења и заслуга витештва, један факат који се намеће за дивљење и за страх. Демагози који бране Југославију од Србије беднији су него они који бране Србију од Југославије. Јер говорећи да Југославија није ничије дело, врше отворено издајство према њој. Они своде ову велику земљу на један жалосни продукт случајности, резултат једног стицаја прилика, и туђи фабрикат, и на кукавно дете без оца. Кад бисмо и ми други имали такво ниско мишљење о својој отаџбини, ко би је онда могао волети! Кад би наши синови веровали да Југославија није купљена скупом крвљу њихових оцева на Куманову, Брегалници, Колубари и Црној Реци, него да је постала само стицајем општих прилика и политичким случајем, зар би они пошли да до задње капи крви бране једну тако жалосну тековину и једно коцкарско дело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Два брата Рибникара погинули су на граници Босне као официри Србије: један за другим, у два дана. Још нисмо имали времена да застанемо испред та два гроба и да кажемо шта они значе за ову Југославију и за нашу културу. За Југославију, јер су пореклом били Словенци; за нашу културу јер су били новинари и творци једног великог националног листа. Њихов отац је био Југословен из оног великог доба кад су се Загреб и Љубљана такмичили са Књаз Михаиловим Београдом у националним осећајима, у љубави за национално јединство које политички комедијаши стављају данас у сумњу. За оца Рибникара није било довољно ни потребно бити Србином да би био готов Југословен; требало је бити Србијанац: одметник против туђе тираније; бунтовник против пропалих нарави и непријатељске културе Беча и Пеште; усташ против династије и бирокрације која држи у заточењу читаве народе; борац за националну државу и сопствену културу; фанатик у вери да је геније нашег народа будући геније европског истока; демократ који свој смисао о слободи вуче из своје сјајне повести и своје невине цркве.&lt;br /&gt;
{{gap}}Два брата Рибникара пролили су своју крв као официри за исту ствар за коју су пролили свој зној као новинари. Њихова '''Политика''' била је огледало тих чудних људи који сад изгледа да су прешли преко Београда као чисти метеори оставивши за собом нас друге са засењеним очима. Ја сам лично био њихов друг у животу и на послу, и њихова успомена нигде ме није оставила. На Дрини су били официри а у Београду су били генерали и војводе. Јер у времену у коме су држали перо у руци, наша књижевност и новинарство животарили су — прво у идили, а друго у интризи. Било је листова који су ширили тако ружан тон и простачки израз да је новинарство рушило друштво и тровало породице: оно је ударало на част првих људи и најбољих грађана; својим одвратним реченицама отровало је било ваздух у Скупштини и постало језик сина са оцем. Све је било могуће рећи без конзеквенција, и најзад све примити без гнушања. Због наше штампе у једно доба живот је у нашој земљи постао био узак и горак, и српски новинар био је постао ужас српског грађанина. Једна стара енглеска хроника каже да је у једном великом дому у Лондону држано вече, и додаје с дубоким чуђењем да је на њему присуствовао и један енглески новинар. Затим каже: „што је најстрашније, присуствовала је и његова жена!” Тада су први људи у нашем журнализму посведневно бацали један другом у лице погрде и сумњичења која су била недостојна и последњег грађанина. Нико није био сигуран за своје име, и било је људи који су платили животом те вендете безимених и маскираних непријатеља. Не наводим овде, из бола за њима, оно неколико великих људи који су били дотучени од ондашње штампе.
​'''Политика''' је дошла у то доба. Њу су покренули двојица нових и добро школованих људи. Око њих су се одмах окупили први људи из наше књижевности и науке. С њом се одмах родио интерес за све што је у политици било широко национално; први пут се интересовало за све што је било хрватско и словеначко; Босна и Маћедонија добила је у том листу свој орган пред нацијом и страним светом. '''Политика''' је брзо постала извор свих информација за страну дипломацију у Београду и туђу штампу по целом свету. Сетимо се доба Форгача и Фридјунга. Пешта и Беч су се обарали на '''Политику''' најтежим оптужбама, и упирали прстом на тај лист да би доказали да Србија хоће да прави Југославију. '''Политика''' је била један читав нови смисао. Многи су у Београду сматрали уљудни господски тон тога листа као доказ неборбености његових уредника; њихову непристрасност, као доказ њиховог трговачког опортунизма; њихов широки национализам, као доказ њиховог неинтересовања за тако звана горућа питања; њихово неговање књижевне критике и књижевног подлиска, као високопарност и надрикњиштво; њихово избегавање погрда, као непознавање националних реткости и сликовитих места! Али је већина — увек наша мудра и поштена већина — брзо осетила шта је '''Политика''' донела собом. Културни кругови брзо су осетили да ће тај нови лист успети да се наметне у такој једној средини безнадежних грађана који су нападани од разбојника на перу и варошких хајдука. Родила се нада да ће да преиначи (?) сама. '''Политика''' цео тон у нашем журнализму. Србин који једини међу народима у свету има у свом језику реч: уљудност, што значи више него учтивост и него отменост, осећао је колико та уљудност регулише живот једног друштва и омогућава постојање у заједници. Сви су други новинари мрзели '''Политику,''' али нико није смео да на њу удари. Саме личности њених уредника одвајале су својим господством од својих другова у штампи. Генерације које су долазиле са стране навикле на живот спокојан и отмен по великим градовима нису страховалe од нападача из редакција јер је '''Политика''' већ обећавала једно ново доба. И наши су се листови одиста лагано препорађали у очи самих ратова, и данас су можда на путу да се сасвим препороде. Од бивших хајдучких бусија наши листови постају лагано научне катедре и беседничке трибуне; данашњи српски новинар постаје већ културни фактор што није никад био, и национални борац као новинар из најбоље штампе. Цео тон је у нашем новинарству измењен. То се показало у последње време нарочито кад је избио случај једног Радића према коме је употребљена уљудност и сав добар тон српског друштва, и то са пажњом каква се није показала ни према једном Пашићу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данас већ имамо новинара који верују да политика није наука простих незналица; ни да се даде писати за једно отмено друштво без једног отменог језика, ни да се може саопштавати мисао од човека до човека без једне врло неговане и брижљиво рађене фразе; и да писменост припада писменим; и да новинарство — постајући једина лектира за један велики део народа — има пре свега културну а тек онда сваку другу мисију. То јест, да новинарство има задаћу да најпре учи читаоца да културно мисли а тек онда да политички разабира. Листу '''Политици''' припада један велики део заслуге у стварању будућег нашег таквог културног новинарства. Она је била прва која је дала пример журнализма који се данас срећом код нас развија: журнализма који одваја политику од клевете, погане досетке од културних средстава борбе, шарлатанску реторику од научне аргументације.&lt;br /&gt;
{{gap}}Колико је '''Политика''' браће Рибникара била већ првих дана ухватила места у нашем друштву ево један пример. То је било 1908. године. И ја сам неочекивано постао сарадник '''Политике.''' Избачен сам био из Министарства у интересу штедње и нашао се на улици. Мој друг К. Кумануди зближио ме је тада са Рибникарима. Они радо присташе да ми одмах повере књижевну хронику. Брзо сам прешао на уводни чланак. Дошао је затим за Министра Спољних Послова др. Милован Миловановић, блажене успомене. У његовом кабинету нађосмо се у троје: Миловановић, Спалајковић и ја. Министар ми је говорио нешто што нисам потпуно разумео. Молио ме да '''Политика''' помогне његову акцију, да задобијем пријатеље Рибникаре. Говорио ми је да је јутрос проглашена независност Бугарске а да се сутра спрема заједно комбиновано друго изненађење. Али шта? Спалајковић се реши да ми одговори. Сутра или прекосутра спрема се проглашење анексије Босне? У ваздуху кабинета Министровог било је одиста нечег очајног. Нико на улици није слутио шта се спрема. Војска није била наоружана. Штампа је била недорасла за икакве услуге. Скупштина је била растројена партизанством и сељаци су се надметали у добацивању погрда. У Европи нико није знао да је Босна српска и да је 1875. Србија објавила Турској рат за ту исту српску Босну. Није се сад могло прећи ћутке преко споразума бугарско-аустријског. Требало је покренути дипломатску акцију. Миловановић полагао је сад сву наду на '''Политику''' да покрене широке масе и да тај покрет омогући његов протест у Европи. После тог споразума између нас троје вратим се и нађем Рибникара. Они су на све пристали и на мене падне коцка да напишем на првој страни листа манифест на народ и објавим шта су спремили у Бечу са Босном. — Резултат вам је познат: '''Политика''' је изашла у нарочитом издању после ручка а већ после подне велике гомиле света биле су бачене на улицу. Београд је одједном изменио свој изглед. Пред Кнез Михајловим спомеником већ је урлала једна гомила против Аустрије и Бугарске. Свет је био погођен том вешћу као ножем и тад се тек видело шта је Босна за Србију. Чули су се говорници, викали су војници, и комите, гомиле су пошле пред Министарство зовући Миловановића да говори. Затим пред Министарство Војно иштући оружје. Затим све кренуло на аустријско Посланство. Поразбијане су ограде, изваљена нека врата, пробијен кордон војске. Миловановић је говорио те вечери. Прозори Двора су били сви осветљени и на завесама се видео мрачни профил Краља Петра. — Оволико је било довољно за Миловановића. Европа је за час видела да је питање Босне животно питање Србије. Миловановић је осам месеци водио дипломатску акцију против Аустрије. Мало није дошло до општег рата. Цела акција је прешла у једном моменту из руку Извољског у руке Миловановића од ког је зависила једног момента цела ситуација Европе. Он је успео. Србија је била последња која је потписала анексију Босне.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је једна велика страница из историје Политике.&lt;br /&gt;
{{gap}}Рибникари су пали на граници наше Босне носећи још свеже ране са других бојишта: Владислав ране са Једрена, Дарко ране са Куманова и Брегалнице. Један је био ученик Сорбоне, други правник из Берлина, оба српски новинари и официри са најлепшим орденима за храброст. Два брата из легенде који својом крвљу заливају један исти бус. Они ће остати вечни у нашем дивљењу. Треба их помињати одмах после Кнеза Михаила, Штросмајера и Скерлића у питању националних заслуга. Југословенско новинарство треба да узме њихова имена за имена својих друштава и да их златом напише на својој застави. У Љубљани, Београду треба да се у бронзи покажу та два херолда ослобођења и два дивна хероја нашег братства.&lt;br /&gt;
{{gap}}На Пинчу у Риму има бронзани монуменат двојице браће који су се против Папе борили за трећу Италију. Споменик показује једног брата већ оборенога поред другог који још пуца на непријатеља. Такву бронзу замишљам за ова два славна брата, два моја друга. Он би показао да су перо и мач нераздвојни и да су Словенија и Србија дали већ свој заједнички залог за идеал пре данашњега пркоса и цепкања.

== Извори ==
''Политика'', 6. јануар 1924. Бр. 5898.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>900k9s77tkffjwzc8h1ff2o005bc03p</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142896</id>
      <parentid>142895</parentid>
      <timestamp>2026-04-22T10:26:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извори */</comment>
      <origin>142896</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="23221" sha1="ie6lpdcnzjd5ts9af9d081adav5nh4z" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Два Рибникара
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1924
| белешке=
}}
{{gap}}Мутне су прилике као мутне реке: оне избаце сав шљам на површину. Одмах после нашег уједињења престало је доба хероја. После великог броја имена која су из историје једне нације прешла у историју света, јавила су се имена демагога. Њихови су гласови омели да се чују с краја на крај наше груде звоно васкрсења и химна победе. Тек што су се савиле тробојне заставе, развили су се програми за цепање и меморандуми странцима за помоћ противу ослобођења. Нису нам дали ни часа времена да се осврнемо око себе, по оним гробљима која су шира него наше вароши, и бојиштима на којима су решене три историјске мисије. Видех једног дана како преко Теразија пролазе кроз гомилу две војводе који ће сутра на том истом месту стајати саливени у бронзу, показујући мачем Брегалницу или Колубару. Али их тога дана не препозна публика која се освртала за једним демагогом који не воли Србију, једним од оне двојице тројице који су узели од нас у заштиту југословенску идеју, прави демагози који не могу никог да надмудре али могу да надвичу. Настала су друга времена и друга витештва. Јер има две храбрости: једни су храбри јер се ничег не боје, а други су храбри јер се ничег не стиде.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ова Југославија родила се у кациги Србије. Демагози покушавају међутим да јој докажу једно срамно порекло: порекло детета без родитеља, судбину лепог девојчета којем се не зна отац. А она је дело епопеје, продукт генија једне расе, искупљење једног гигантског напора којем нема ничег равног под сунцем. Само с таквим пореклом ова Југославија изгледа производ поштења и заслуга витештва, један факат који се намеће за дивљење и за страх. Демагози који бране Југославију од Србије беднији су него они који бране Србију од Југославије. Јер говорећи да Југославија није ничије дело, врше отворено издајство према њој. Они своде ову велику земљу на један жалосни продукт случајности, резултат једног стицаја прилика, и туђи фабрикат, и на кукавно дете без оца. Кад бисмо и ми други имали такво ниско мишљење о својој отаџбини, ко би је онда могао волети! Кад би наши синови веровали да Југославија није купљена скупом крвљу њихових оцева на Куманову, Брегалници, Колубари и Црној Реци, него да је постала само стицајем општих прилика и политичким случајем, зар би они пошли да до задње капи крви бране једну тако жалосну тековину и једно коцкарско дело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Два брата Рибникара погинули су на граници Босне као официри Србије: један за другим, у два дана. Још нисмо имали времена да застанемо испред та два гроба и да кажемо шта они значе за ову Југославију и за нашу културу. За Југославију, јер су пореклом били Словенци; за нашу културу јер су били новинари и творци једног великог националног листа. Њихов отац је био Југословен из оног великог доба кад су се Загреб и Љубљана такмичили са Књаз Михаиловим Београдом у националним осећајима, у љубави за национално јединство које политички комедијаши стављају данас у сумњу. За оца Рибникара није било довољно ни потребно бити Србином да би био готов Југословен; требало је бити Србијанац: одметник против туђе тираније; бунтовник против пропалих нарави и непријатељске културе Беча и Пеште; усташ против династије и бирокрације која држи у заточењу читаве народе; борац за националну државу и сопствену културу; фанатик у вери да је геније нашег народа будући геније европског истока; демократ који свој смисао о слободи вуче из своје сјајне повести и своје невине цркве.&lt;br /&gt;
{{gap}}Два брата Рибникара пролили су своју крв као официри за исту ствар за коју су пролили свој зној као новинари. Њихова '''Политика''' била је огледало тих чудних људи који сад изгледа да су прешли преко Београда као чисти метеори оставивши за собом нас друге са засењеним очима. Ја сам лично био њихов друг у животу и на послу, и њихова успомена нигде ме није оставила. На Дрини су били официри а у Београду су били генерали и војводе. Јер у времену у коме су држали перо у руци, наша књижевност и новинарство животарили су — прво у идили, а друго у интризи. Било је листова који су ширили тако ружан тон и простачки израз да је новинарство рушило друштво и тровало породице: оно је ударало на част првих људи и најбољих грађана; својим одвратним реченицама отровало је било ваздух у Скупштини и постало језик сина са оцем. Све је било могуће рећи без конзеквенција, и најзад све примити без гнушања. Због наше штампе у једно доба живот је у нашој земљи постао био узак и горак, и српски новинар био је постао ужас српског грађанина. Једна стара енглеска хроника каже да је у једном великом дому у Лондону држано вече, и додаје с дубоким чуђењем да је на њему присуствовао и један енглески новинар. Затим каже: „што је најстрашније, присуствовала је и његова жена!” Тада су први људи у нашем журнализму посведневно бацали један другом у лице погрде и сумњичења која су била недостојна и последњег грађанина. Нико није био сигуран за своје име, и било је људи који су платили животом те вендете безимених и маскираних непријатеља. Не наводим овде, из бола за њима, оно неколико великих људи који су били дотучени од ондашње штампе.
​'''Политика''' је дошла у то доба. Њу су покренули двојица нових и добро школованих људи. Око њих су се одмах окупили први људи из наше књижевности и науке. С њом се одмах родио интерес за све што је у политици било широко национално; први пут се интересовало за све што је било хрватско и словеначко; Босна и Маћедонија добила је у том листу свој орган пред нацијом и страним светом. '''Политика''' је брзо постала извор свих информација за страну дипломацију у Београду и туђу штампу по целом свету. Сетимо се доба Форгача и Фридјунга. Пешта и Беч су се обарали на '''Политику''' најтежим оптужбама, и упирали прстом на тај лист да би доказали да Србија хоће да прави Југославију. '''Политика''' је била један читав нови смисао. Многи су у Београду сматрали уљудни господски тон тога листа као доказ неборбености његових уредника; њихову непристрасност, као доказ њиховог трговачког опортунизма; њихов широки национализам, као доказ њиховог неинтересовања за тако звана горућа питања; њихово неговање књижевне критике и књижевног подлиска, као високопарност и надрикњиштво; њихово избегавање погрда, као непознавање националних реткости и сликовитих места! Али је већина — увек наша мудра и поштена већина — брзо осетила шта је '''Политика''' донела собом. Културни кругови брзо су осетили да ће тај нови лист успети да се наметне у такој једној средини безнадежних грађана који су нападани од разбојника на перу и варошких хајдука. Родила се нада да ће да преиначи (?) сама. '''Политика''' цео тон у нашем журнализму. Србин који једини међу народима у свету има у свом језику реч: уљудност, што значи више него учтивост и него отменост, осећао је колико та уљудност регулише живот једног друштва и омогућава постојање у заједници. Сви су други новинари мрзели '''Политику,''' али нико није смео да на њу удари. Саме личности њених уредника одвајале су својим господством од својих другова у штампи. Генерације које су долазиле са стране навикле на живот спокојан и отмен по великим градовима нису страховалe од нападача из редакција јер је '''Политика''' већ обећавала једно ново доба. И наши су се листови одиста лагано препорађали у очи самих ратова, и данас су можда на путу да се сасвим препороде. Од бивших хајдучких бусија наши листови постају лагано научне катедре и беседничке трибуне; данашњи српски новинар постаје већ културни фактор што није никад био, и национални борац као новинар из најбоље штампе. Цео тон је у нашем новинарству измењен. То се показало у последње време нарочито кад је избио случај једног Радића према коме је употребљена уљудност и сав добар тон српског друштва, и то са пажњом каква се није показала ни према једном Пашићу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данас већ имамо новинара који верују да политика није наука простих незналица; ни да се даде писати за једно отмено друштво без једног отменог језика, ни да се може саопштавати мисао од човека до човека без једне врло неговане и брижљиво рађене фразе; и да писменост припада писменим; и да новинарство — постајући једина лектира за један велики део народа — има пре свега културну а тек онда сваку другу мисију. То јест, да новинарство има задаћу да најпре учи читаоца да културно мисли а тек онда да политички разабира. Листу '''Политици''' припада један велики део заслуге у стварању будућег нашег таквог културног новинарства. Она је била прва која је дала пример журнализма који се данас срећом код нас развија: журнализма који одваја политику од клевете, погане досетке од културних средстава борбе, шарлатанску реторику од научне аргументације.&lt;br /&gt;
{{gap}}Колико је '''Политика''' браће Рибникара била већ првих дана ухватила места у нашем друштву ево један пример. То је било 1908. године. И ја сам неочекивано постао сарадник '''Политике.''' Избачен сам био из Министарства у интересу штедње и нашао се на улици. Мој друг К. Кумануди зближио ме је тада са Рибникарима. Они радо присташе да ми одмах повере књижевну хронику. Брзо сам прешао на уводни чланак. Дошао је затим за Министра Спољних Послова др. Милован Миловановић, блажене успомене. У његовом кабинету нађосмо се у троје: Миловановић, Спалајковић и ја. Министар ми је говорио нешто што нисам потпуно разумео. Молио ме да '''Политика''' помогне његову акцију, да задобијем пријатеље Рибникаре. Говорио ми је да је јутрос проглашена независност Бугарске а да се сутра спрема заједно комбиновано друго изненађење. Али шта? Спалајковић се реши да ми одговори. Сутра или прекосутра спрема се проглашење анексије Босне? У ваздуху кабинета Министровог било је одиста нечег очајног. Нико на улици није слутио шта се спрема. Војска није била наоружана. Штампа је била недорасла за икакве услуге. Скупштина је била растројена партизанством и сељаци су се надметали у добацивању погрда. У Европи нико није знао да је Босна српска и да је 1875. Србија објавила Турској рат за ту исту српску Босну. Није се сад могло прећи ћутке преко споразума бугарско-аустријског. Требало је покренути дипломатску акцију. Миловановић полагао је сад сву наду на '''Политику''' да покрене широке масе и да тај покрет омогући његов протест у Европи. После тог споразума између нас троје вратим се и нађем Рибникара. Они су на све пристали и на мене падне коцка да напишем на првој страни листа манифест на народ и објавим шта су спремили у Бечу са Босном. — Резултат вам је познат: '''Политика''' је изашла у нарочитом издању после ручка а већ после подне велике гомиле света биле су бачене на улицу. Београд је одједном изменио свој изглед. Пред Кнез Михајловим спомеником већ је урлала једна гомила против Аустрије и Бугарске. Свет је био погођен том вешћу као ножем и тад се тек видело шта је Босна за Србију. Чули су се говорници, викали су војници, и комите, гомиле су пошле пред Министарство зовући Миловановића да говори. Затим пред Министарство Војно иштући оружје. Затим све кренуло на аустријско Посланство. Поразбијане су ограде, изваљена нека врата, пробијен кордон војске. Миловановић је говорио те вечери. Прозори Двора су били сви осветљени и на завесама се видео мрачни профил Краља Петра. — Оволико је било довољно за Миловановића. Европа је за час видела да је питање Босне животно питање Србије. Миловановић је осам месеци водио дипломатску акцију против Аустрије. Мало није дошло до општег рата. Цела акција је прешла у једном моменту из руку Извољског у руке Миловановића од ког је зависила једног момента цела ситуација Европе. Он је успео. Србија је била последња која је потписала анексију Босне.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је једна велика страница из историје Политике.&lt;br /&gt;
{{gap}}Рибникари су пали на граници наше Босне носећи још свеже ране са других бојишта: Владислав ране са Једрена, Дарко ране са Куманова и Брегалнице. Један је био ученик Сорбоне, други правник из Берлина, оба српски новинари и официри са најлепшим орденима за храброст. Два брата из легенде који својом крвљу заливају један исти бус. Они ће остати вечни у нашем дивљењу. Треба их помињати одмах после Кнеза Михаила, Штросмајера и Скерлића у питању националних заслуга. Југословенско новинарство треба да узме њихова имена за имена својих друштава и да их златом напише на својој застави. У Љубљани, Београду треба да се у бронзи покажу та два херолда ослобођења и два дивна хероја нашег братства.&lt;br /&gt;
{{gap}}На Пинчу у Риму има бронзани монуменат двојице браће који су се против Папе борили за трећу Италију. Споменик показује једног брата већ оборенога поред другог који још пуца на непријатеља. Такву бронзу замишљам за ова два славна брата, два моја друга. Он би показао да су перо и мач нераздвојни и да су Словенија и Србија дали већ свој заједнички залог за идеал пре данашњега пркоса и цепкања.

== Извори ==
''Политика'', 6. јануар 1924. Бр. 5898.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>ie6lpdcnzjd5ts9af9d081adav5nh4z</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Сатира</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60758</id>
    <revision>
      <id>142894</id>
      <parentid>142683</parentid>
      <timestamp>2026-04-22T09:25:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>142894</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1763" sha1="12r3vc4ieb4l61mfvaiqwawdhowlpu7" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Сатира
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| преводилац= 
| година=1943
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Знамо вас добро, профитери,
И вас по врху и вас доле —
Увек неверне свакој вери,
Увек с презрењем за све боле.

Знамо вас добро профитере.
И децу нишчих, о Господе:
За сваки полет с пуно мере,
У свако вино с мало воде.

За сваку светлост ви сте слепи,
Само у тмини прогледате;
Од свега су вам дужи џепи,
Тачни сте сви у црне сате.

Својих решења и идеја,
Својих начела имате и ви —
Кад год се неком руши стреја,
И гаси свећа где ко живи.

Све се купује и све прода.
Увек сте тачни за пазаре:
Кад је на тргу и част рода,
И триумф нов и славе старе.

Крај локве крви мученика,
И ту имате своја мнења…
За компромис је ваша клика,
И у мрак задњег поколења…

Док наше врте мори слана,
Вас мирно сунце и сад греје:
Вама је тешко без кишобрана,
А лако вам је без идеје.
:1943.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* ''Американски Србобран'', 28. септембар 1943.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>12r3vc4ieb4l61mfvaiqwawdhowlpu7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Нова влада</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60759</id>
    <revision>
      <id>142890</id>
      <parentid>142684</parentid>
      <timestamp>2026-04-22T09:24:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>142890</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1410" sha1="2d2zyb96ksfp5wj0j83qplpqv80efym" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Нова влада
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| преводилац= 
| година=1943
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Славно се друштво опет сврста,
Јутрос имамо нову владу,
И од три прста и с пет прста
Краћих и дужих, то сви знаду.

С ђилкошима су велеможни,
Слободу сви да бране кољем!
Сви ће да буду у злу сложни,
И закон бране безакоњем…

Програм је „братско измирење”,
И равноправност у злу сваком:
Бич нов за ново јавно мнење,
Сталност на путу наопаком.

Државни буџет без покрића,
Савршен триумф равнотеже.
Министар сваком познат кића,
Што само златна јаја леже.

Од сад не ићи како ваља:
Немају зашто да их криве,
Сви ће да умру за свог Краља,
А сви за новац да поживе.
:1943.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* ''Американски Србобран'', 31. јул 1944.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>2d2zyb96ksfp5wj0j83qplpqv80efym</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Српски песници</title>
    <ns>14</ns>
    <id>60770</id>
    <revision>
      <id>142883</id>
      <parentid>142732</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T12:38:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142883</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="127" sha1="tk8esx25zje02658g4y11mb2nxp6mdq" xml:space="preserve">{{Википедија|Категорија:Српски песници}}

[[Категорија:Српска поезија]]</text>
      <sha1>tk8esx25zje02658g4y11mb2nxp6mdq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Руска поезија</title>
    <ns>14</ns>
    <id>60774</id>
    <revision>
      <id>142862</id>
      <timestamp>2026-04-21T12:13:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Категорија:Поезија]]</comment>
      <origin>142862</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="39" sha1="d6jsck2m8uaumv1qz4c4k18qw4ploh4" xml:space="preserve">[[Категорија:Поезија]]</text>
      <sha1>d6jsck2m8uaumv1qz4c4k18qw4ploh4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Јован Скерлић</title>
    <ns>14</ns>
    <id>60775</id>
    <revision>
      <id>142879</id>
      <timestamp>2026-04-21T12:33:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Категорија:Српски књижевници]]</comment>
      <origin>142879</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="58" sha1="0zkfi9n1wh4roha9ro7vaask6hpispi" xml:space="preserve">[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>0zkfi9n1wh4roha9ro7vaask6hpispi</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>142881</id>
      <parentid>142879</parentid>
      <timestamp>2026-04-21T12:36:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>142881</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="101" sha1="d2q9rkcbequn0fzm4og12w50luxbub9" xml:space="preserve">{{DEFAULTSORT:Скерлић, Јован}}
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>d2q9rkcbequn0fzm4og12w50luxbub9</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>