Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.46.0-wmf.24 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 4 1321 142905 140472 2026-04-23T09:35:44Z Coaorao 19106 142905 wikitext text/x-wiki [[Слика:Cyrillic letter Ge - uppercase and lowercase.svg|центар|250п]] ;[[Аутор:Андра Гавриловић|Андра Гавриловић]] (1864&ndash;1929) ;[[Аутор:Емануел Гајбел|Емануел Гајбел]] ;[[Аутор:Всеволод Гаршин|Всеволод Гаршин]] ;[[Аутор:Владимир Гаћиновић|Владимир Гаћиновић]] ;[[Аутор:Антун Глеђевић|Антун Глеђевић]] ;[[Аутор:Димитрије Глигорић Сокољанин|Димитрије Глигорић Сокољанин]] ;[[Аутор:Милован Глишић‎|Милован Глишић]] ;[[Аутор:Ђорђе Глумац‎|Ђорђе Глумац]] ;[[Аутор:Ема Голдман|Ема Голдман]] (1869 - 1940) ;[[Аутор:Максим Горки|Максим Горки]] ;[[Аутор:Симон Грегорчич|Симон Грегорчич]] ;[[Аутор:Милан Грол|Милан Грол]] ;[[Аутор:Андра Грујић|Андра Грујић]] ;[[Аутор:Никанор Грујић|Никанор Грујић]] ;[[Аутор:Радослав Грујић|Радослав Грујић]] (1878-1955) ;[[Аутор:Јован Грчић Миленко‎|Јован Грчић Миленко]] ;[[Аутор:Иван Гундулић|Иван Гундулић]] ;[[Аутор:Иван (Џиво) Гундулић |Иван (Џиво) Гундулић ]] ;[[Аутор:Шишко Гундулић|Шишко Гундулић]] ;[[Аутор:Иван Гучетић|Иван Гучетић]] ;[[Јохан Волфганг Гете]] {{Ауторски индекс}} [[da:Wikisource:Forfattere-G]] [[en:Wikisource:Authors-G]] [[pt:Autor:G]] [[vi:Wikisource:Tác gia/G]] [[zh:Wikisource:作者/G]] is8o7tzbif2rcccu0gqa89xyzwjxj3c 4 1325 142902 15764 2026-04-23T09:29:00Z Coaorao 19106 142902 wikitext text/x-wiki ;[[Алекса Шантић]] ;[[Јаков Шантић]] {{Ауторски индекс}} drk2z92b2xluwjklajbycz4n6rjsez9 100 1492 142909 142741 2026-04-23T10:09:06Z Coaorao 19106 /* Песме */ 142909 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Лаза | презиме = Костић | иницијал_презимена = К | годинарођења = 1841 | годинасмрти = 1910 | опис = '''Лаза Костић''' је био српски књижевник, песник, новинар, драмски писац, естетичар и политичар. | слика = Laza Kostic.jpg | опис_слике = | википедија = Лаза Костић | вики_цитати = Лаза Костић | остава = | остава_кат = Laza Kostić }} == Дела == * [[Јадрански Прометеј]] * [[Опрости ми...|Опрости ми…]] * [[Наше]] * [[Не гледај ме...|Не гледај ме…]] * [[Срце куца...|Срце куца…]] * [[Даници]] * [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] * [[Наискап...|Наискап…]] * [[Љубавни двори]] * [[Збогом, дико! писаћу ти...]] * [[Под Варадином]] * [[Дакле тако...]] * [[Синоћ (Костић, 1862)|Синоћ]] * [[Рањеник (Костић, 1862)|Рањеник]] * [[Сад на срцу]] * [[Москви]] * [[Омладини на збору]] * [[Педесета: Побри Змају Јовану Јовановићу]] * [[Једној Српкињи у споменицу]] * [[Ох, жао ми те је!]] * [[Граов лаз]] === Песме === * [[Анђелијина песма]] * [[Све што ми је рекла...]] * [[Снове снивам...]] * [[Што ми вене...]] * [[Два се тића побратила]] * [[Анђелчићу...]] * [[„Прерано —“!]] Место проговора *[[Међу звездама]] Љубавне песме *[[Под прозором (Лаза Костић)|Под прозором]] *[[Погреб (Лаза Костић)|Погреб]] *[[После погреба]] *[[Објесен]] *[[Синоћ]] *[[Љубавна гуја]] *[[Рече господ]] *[[Госпођици Л. Д.]] *[[На поносној лађи]] Еј, ропски свете *[[Вече (Лаза Костић)|Вече]] *[[У Срему]] *[[Еј, несрећо...]] *[[Еј, ропски свете!]] *[[Прометеј]] *[[Коло (Лаза Костић)|Коло]] *[[Разговор]] *[[Паризу]] Међу јавом и мед сном *[[Међу јавом и мед сном]] *[[Дим]] *[[Постанак песме]] *[[У ноћи (Лаза Костић)|У ноћи]] *[[Моја дангуба]] (1866) Спомени *[[Над Костом Руварцем]] *[[Над Корнелијем Станковићем]] *[[На парастосу Вука Ст. Караџића]] *[[О Шекспировој тристагодишњици]] *[[Спомен Јовану Андрејевићу]] *[[Светозару Милетићу]] *[[Спомен на Руварца]] *[[На парастосу Јелене Боздине]] *[[Дон Кихоту]] *[[Пролог за Горски вијенац]] Баладе *[[Ђурђеви ступови]] *[[Минадир]] *[[Самсон и Делила]] Химне и молитве *[[Певачка имна Јовану Дамаскину]] *[[Молитва Богородици]] *[[Santa Maria della Salute]] (1909) === Приповетке === * [[Махараџа]] (1861) * [[Чедо вилино (Лаза Костић)]] (1862) * [[Мученица]] (1863) === Драме === * [[Максим Црнојевић]] * [[Пера Сегединац]] === Критике === *[[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]] *[[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]] (1870) === Преводи === * [[Марзељанка]] * [[Хамлет (Л. Костић)]] * [[Ромео и Јулија (Л. Костић)]] {{DEFAULTSORT:Костић,_Лаза}} [[Категорија:Лаза Костић]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] [[Категорија:Романтизам]] c3xhxneqarck81n1odu7htsjndwyjyq 0 1592 142910 142317 2026-04-23T10:25:14Z Coaorao 19106 усклађен текст са извором 142910 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Santa Maria della Salute | одељак= | аутор= Лаза Костић | година= 1909 | белешке= }} <poem align="center"> Опрости, мајко света, опрости, што наших гора пожалих бор, на ком се, устук свакоје злости, блаженој теби подиже двор; презри, небеснице, врело милости, што ти земаљски сагреши створ: Кајан ти љубим пречисте скуте, -{''Santa Maria della Salute''}-. Зар није лепше носит’ лепоту, сводова твојих постати стуб, него грејући светску грехоту у пепо спалит’ срце и луб; тонутʼ о броду, трунутʼ у плоту, ђаволу јелу а врагу дуб? Зар није лепше вековатʼ у те, -{''Santa Maria della Salute''}-? Опрости, мајко, много сам страд’о, многе сам грехе покај’о ја; све што је срце снивало младо, све је то јаве сломио маʼ; за чим сам чезн’о, чему се над’о, све је то давно пепо и праʼ, на угод живу пакости жуте, -{''Santa Maria della Salute''}-. Тровало ме је подмукло, гњило, алʼ опет нећу никога клет’; штогод је муке на мене било, да никог за то не криви свет: Јер, што је души ломило крило, те јој у јеку душило лет, све је то с ове главе са луде, -{''Santa Maria della Salute''}-! Тад моја вила преда ме грану, лепше је овај не виде вид; из црног мрака дивна ми свану, к’о песма славља у зорин свит, сваку ми махом залечи рану, алʼ тежој рани настаде брид: Што ћу од миља, од муке љуте, -{''Santa Maria della Salute''}-? Она ме гледну. У душу свесну никад још такав не сину глед; тим би, што из тог погледа кресну, свих васиона стопила лед, све ми то нуди за чим год чезнуʼ, јаде па сладе, чемер па мед, сву своју душу, све своје жуде, – сву вечност за те, дивни тренуте! – -{''Santa Maria della Salute''}-. Зар мени јадном сва та дивота? Зар мени благо толико све? Зар мени старом, на дну живота, та златна воћка што сад тек зре? Ох, слатка воћко танталска рода, што ниси мени сазрела пре? Опрости моје грешне залуте, -{''Santa Maria della Salute''}-. Две се у мени побише силе, мозак и срце, памет и сласт, Дуго су бојак страховит биле, к’о бесни олуј и стари храст: Напокон силе сусташе миле, вијугав мозак одржа власт, разлог и запон памети худе, -{''Santa Maria della Salute''}-. Памет ме стегну, ја срце стиснуʼ, утекох мудро од среће, луд, утекох од ње – а она свисну. Помрча сунце, вечита студ, гаснуше звезде, рај у плач бризну, смак света наста и страшни суд – О, светски сломе, о страшни суде, -{''Santa Maria della Salute''}-! У срцу сломљен, збуњен у глави, спомен је њезин свети ми храм, Тад ми се она одонуд јави, к’о да се бог ми појави сам: У души бола лед ми се крави, кроз њу сад видим, од ње све знам, за што се мудрачки мозгови муте, -{''Santa Maria della Salute''}-. Дође ми у сну. Не кад је зове силних ми жеља наврели рој, она ми дође кад њојзи гове, тајне су силе слушкиње њој. Навек су са њом појаве нове, земних милина небески крој. Тако ми до ње простире путе, -{''Santa Maria della Salute''}-. У нас је све к’о у мужа и жене, само што није брига и рад, све су милине, алʼ нежежене, страст нам се ближи у рајски хлад; старија она сад је од мене, тамо ћу бити доста јој млад, где свих времена разлике ћуте, -{''Santa Maria della Salute''}-. А наша деца песме су моје, тих састанака вечити траг; то се не пише, то се не поје, само што душом пробије зрак. То разумемо само нас двоје, то је у рају приновак драг, то тек у заносу пророци слуте, -{''Santa Maria della Salute''}-. А кад ми дође да прсне глава о тог живота хридовит крај, најлепши сан ми постаће јава, мој ропац њено: „Ево ме, нај!” Из ништавила у славу слава, из безњенице у рај, у рај! У рај, у рај, у њезин загрљај! Све ће се жеље ту да пробуде, душине жице све да прогуде, задивићемо светске колуте, богове силне, камо ли људе, звездама ћемо померит’ путе, сунцима засут’ сељенске студе, да у све куте зоре заруде, да од милине дуси полуде, -{''Santa Maria della Salute''}-. </poem> {{википедија|Santa Maria della Salute (пјесма)}} == Извор == Песме: Лаза Костић - У Новом Саду: Матица српска, 1909. стр. 438. {{ЈВ-аутор|Лаза Костић|1910}} [[Категорија:Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Лаза Костић]] [[bs:Santa Maria della Salute]] ir80qxjohlfltiewmi9f7fus5mi84c1 142911 142910 2026-04-23T10:25:48Z Coaorao 19106 142911 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Santa Maria della Salute | одељак= | аутор= Лаза Костић | година= 1909 | белешке= }} <poem> Опрости, мајко света, опрости, што наших гора пожалих бор, на ком се, устук свакоје злости, блаженој теби подиже двор; презри, небеснице, врело милости, што ти земаљски сагреши створ: Кајан ти љубим пречисте скуте, -{''Santa Maria della Salute''}-. Зар није лепше носит’ лепоту, сводова твојих постати стуб, него грејући светску грехоту у пепо спалит’ срце и луб; тонутʼ о броду, трунутʼ у плоту, ђаволу јелу а врагу дуб? Зар није лепше вековатʼ у те, -{''Santa Maria della Salute''}-? Опрости, мајко, много сам страд’о, многе сам грехе покај’о ја; све што је срце снивало младо, све је то јаве сломио маʼ; за чим сам чезн’о, чему се над’о, све је то давно пепо и праʼ, на угод живу пакости жуте, -{''Santa Maria della Salute''}-. Тровало ме је подмукло, гњило, алʼ опет нећу никога клет’; штогод је муке на мене било, да никог за то не криви свет: Јер, што је души ломило крило, те јој у јеку душило лет, све је то с ове главе са луде, -{''Santa Maria della Salute''}-! Тад моја вила преда ме грану, лепше је овај не виде вид; из црног мрака дивна ми свану, к’о песма славља у зорин свит, сваку ми махом залечи рану, алʼ тежој рани настаде брид: Што ћу од миља, од муке љуте, -{''Santa Maria della Salute''}-? Она ме гледну. У душу свесну никад још такав не сину глед; тим би, што из тог погледа кресну, свих васиона стопила лед, све ми то нуди за чим год чезнуʼ, јаде па сладе, чемер па мед, сву своју душу, све своје жуде, – сву вечност за те, дивни тренуте! – -{''Santa Maria della Salute''}-. Зар мени јадном сва та дивота? Зар мени благо толико све? Зар мени старом, на дну живота, та златна воћка што сад тек зре? Ох, слатка воћко танталска рода, што ниси мени сазрела пре? Опрости моје грешне залуте, -{''Santa Maria della Salute''}-. Две се у мени побише силе, мозак и срце, памет и сласт, Дуго су бојак страховит биле, к’о бесни олуј и стари храст: Напокон силе сусташе миле, вијугав мозак одржа власт, разлог и запон памети худе, -{''Santa Maria della Salute''}-. Памет ме стегну, ја срце стиснуʼ, утекох мудро од среће, луд, утекох од ње – а она свисну. Помрча сунце, вечита студ, гаснуше звезде, рај у плач бризну, смак света наста и страшни суд – О, светски сломе, о страшни суде, -{''Santa Maria della Salute''}-! У срцу сломљен, збуњен у глави, спомен је њезин свети ми храм, Тад ми се она одонуд јави, к’о да се бог ми појави сам: У души бола лед ми се крави, кроз њу сад видим, од ње све знам, за што се мудрачки мозгови муте, -{''Santa Maria della Salute''}-. Дође ми у сну. Не кад је зове силних ми жеља наврели рој, она ми дође кад њојзи гове, тајне су силе слушкиње њој. Навек су са њом појаве нове, земних милина небески крој. Тако ми до ње простире путе, -{''Santa Maria della Salute''}-. У нас је све к’о у мужа и жене, само што није брига и рад, све су милине, алʼ нежежене, страст нам се ближи у рајски хлад; старија она сад је од мене, тамо ћу бити доста јој млад, где свих времена разлике ћуте, -{''Santa Maria della Salute''}-. А наша деца песме су моје, тих састанака вечити траг; то се не пише, то се не поје, само што душом пробије зрак. То разумемо само нас двоје, то је у рају приновак драг, то тек у заносу пророци слуте, -{''Santa Maria della Salute''}-. А кад ми дође да прсне глава о тог живота хридовит крај, најлепши сан ми постаће јава, мој ропац њено: „Ево ме, нај!” Из ништавила у славу слава, из безњенице у рај, у рај! У рај, у рај, у њезин загрљај! Све ће се жеље ту да пробуде, душине жице све да прогуде, задивићемо светске колуте, богове силне, камо ли људе, звездама ћемо померит’ путе, сунцима засут’ сељенске студе, да у све куте зоре заруде, да од милине дуси полуде, -{''Santa Maria della Salute''}-. </poem> {{википедија|Santa Maria della Salute (пјесма)}} == Извор == Песме: Лаза Костић - У Новом Саду: Матица српска, 1909. стр. 438. {{ЈВ-аутор|Лаза Костић|1910}} [[Категорија:Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Лаза Костић]] [[bs:Santa Maria della Salute]] eif1n57jevk0t35e6rp25kfrt0c1lxg 142912 142911 2026-04-23T10:32:00Z Coaorao 19106 /* Извор */ 142912 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Santa Maria della Salute | одељак= | аутор= Лаза Костић | година= 1909 | белешке= }} <poem> Опрости, мајко света, опрости, што наших гора пожалих бор, на ком се, устук свакоје злости, блаженој теби подиже двор; презри, небеснице, врело милости, што ти земаљски сагреши створ: Кајан ти љубим пречисте скуте, -{''Santa Maria della Salute''}-. Зар није лепше носит’ лепоту, сводова твојих постати стуб, него грејући светску грехоту у пепо спалит’ срце и луб; тонутʼ о броду, трунутʼ у плоту, ђаволу јелу а врагу дуб? Зар није лепше вековатʼ у те, -{''Santa Maria della Salute''}-? Опрости, мајко, много сам страд’о, многе сам грехе покај’о ја; све што је срце снивало младо, све је то јаве сломио маʼ; за чим сам чезн’о, чему се над’о, све је то давно пепо и праʼ, на угод живу пакости жуте, -{''Santa Maria della Salute''}-. Тровало ме је подмукло, гњило, алʼ опет нећу никога клет’; штогод је муке на мене било, да никог за то не криви свет: Јер, што је души ломило крило, те јој у јеку душило лет, све је то с ове главе са луде, -{''Santa Maria della Salute''}-! Тад моја вила преда ме грану, лепше је овај не виде вид; из црног мрака дивна ми свану, к’о песма славља у зорин свит, сваку ми махом залечи рану, алʼ тежој рани настаде брид: Што ћу од миља, од муке љуте, -{''Santa Maria della Salute''}-? Она ме гледну. У душу свесну никад још такав не сину глед; тим би, што из тог погледа кресну, свих васиона стопила лед, све ми то нуди за чим год чезнуʼ, јаде па сладе, чемер па мед, сву своју душу, све своје жуде, – сву вечност за те, дивни тренуте! – -{''Santa Maria della Salute''}-. Зар мени јадном сва та дивота? Зар мени благо толико све? Зар мени старом, на дну живота, та златна воћка што сад тек зре? Ох, слатка воћко танталска рода, што ниси мени сазрела пре? Опрости моје грешне залуте, -{''Santa Maria della Salute''}-. Две се у мени побише силе, мозак и срце, памет и сласт, Дуго су бојак страховит биле, к’о бесни олуј и стари храст: Напокон силе сусташе миле, вијугав мозак одржа власт, разлог и запон памети худе, -{''Santa Maria della Salute''}-. Памет ме стегну, ја срце стиснуʼ, утекох мудро од среће, луд, утекох од ње – а она свисну. Помрча сунце, вечита студ, гаснуше звезде, рај у плач бризну, смак света наста и страшни суд – О, светски сломе, о страшни суде, -{''Santa Maria della Salute''}-! У срцу сломљен, збуњен у глави, спомен је њезин свети ми храм, Тад ми се она одонуд јави, к’о да се бог ми појави сам: У души бола лед ми се крави, кроз њу сад видим, од ње све знам, за што се мудрачки мозгови муте, -{''Santa Maria della Salute''}-. Дође ми у сну. Не кад је зове силних ми жеља наврели рој, она ми дође кад њојзи гове, тајне су силе слушкиње њој. Навек су са њом појаве нове, земних милина небески крој. Тако ми до ње простире путе, -{''Santa Maria della Salute''}-. У нас је све к’о у мужа и жене, само што није брига и рад, све су милине, алʼ нежежене, страст нам се ближи у рајски хлад; старија она сад је од мене, тамо ћу бити доста јој млад, где свих времена разлике ћуте, -{''Santa Maria della Salute''}-. А наша деца песме су моје, тих састанака вечити траг; то се не пише, то се не поје, само што душом пробије зрак. То разумемо само нас двоје, то је у рају приновак драг, то тек у заносу пророци слуте, -{''Santa Maria della Salute''}-. А кад ми дође да прсне глава о тог живота хридовит крај, најлепши сан ми постаће јава, мој ропац њено: „Ево ме, нај!” Из ништавила у славу слава, из безњенице у рај, у рај! У рај, у рај, у њезин загрљај! Све ће се жеље ту да пробуде, душине жице све да прогуде, задивићемо светске колуте, богове силне, камо ли људе, звездама ћемо померит’ путе, сунцима засут’ сељенске студе, да у све куте зоре заруде, да од милине дуси полуде, -{''Santa Maria della Salute''}-. </poem> {{википедија|Santa Maria della Salute (пјесма)}} == Извор == Песме: Лаза Костић - У Новом Саду: Матица српска, 1909. стр. 438. {{ЈВ-аутор|Лаза Костић|1910}} [[Категорија:Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Љубавна поезија]] [[Категорија:Лаза Костић]] [[bs:Santa Maria della Salute]] l2njsz7d9gxzj5w54r3re0zrg0d9er3 4 1654 142906 123940 2026-04-23T09:36:32Z Coaorao 19106 142906 wikitext text/x-wiki [[Слика:Cyrillic letter je.svg|центар|250п]] ;[[Аутор:Милета Јакшић|Милета Јакшић]] ;[[Аутор:Ђура Јакшић|Ђура Јакшић]] ;[[Аутор:Пал Јамбор|Пал Јамбор]] ;[[Аутор:Алексеј Јелачић|Алексеј Јелачић]] ;[[Аутор:Јосип Јелачић|Јосип Јелачић]] ;[[Аутор:Сергеј Јесењин|Сергеј Јесењин]] ;[[Аутор:Јефимија|Јефимија]] ;[[Аутор:Јован Златоусти|Јован Златоусти]] ;[[Аутор:Војислав Јовановић Марамбо|Војислав Јовановић Марамбо]] ;[[Аутор:Василије Јовановић|Василије Јовановић]] ;[[Аутор:Евгеније Јовановић|Евгеније Јовановић]] ;[[Аутор:Јован Јовановић Змај‎|Јован Јовановић Змај]] ;[[Аутор:Милан Јовановић Морски|Милан Јовановић Морски]] ;[[Аутор:Ранко Јовановић|Ранко Јовановић]] ;[[Аутор:Спиридон Јовић|Спиридон Јовић]] ;[[Аутор:Таса С. Јовичић|Таса С. Јовичић]] ;[[Аутор:Мило Јововић|Мило Јововић]] ;[[Аутор:Мор Јокаи|Мор Јокаи]] ;[[Милосав Јелић]] {{Ауторски индекс}} 7anm4j4wezvt0mz90t5uf398von8bwx 0 1671 142929 76874 2026-04-23T11:23:02Z Coaorao 19106 142929 wikitext text/x-wiki ;[[Аутор:Алекса Шантић|Алекса Шантић]] <poem> Синоћ, кад се вратих из топла хамама, Прођох покрај баште старога имама; Кад тамо, у башти, у хладу јасмина, С ибриком у руци стајаше Емина. Ја каква је, пуста! Тако ми имана, Стид је не би било да је код султана! Па још кад се шеће и плећима креће... - Ни хоџин ми запис више помоћ неће!... Ја јој назвах селам. Ал' мога ми дина, Не шће ни да чује лијепа Емина, Но у сребрен ибрик захитила воде Па по башти ђуле заливати оде; С грана вјетар духну па низ плећи пусте Расплете јој оне плетенице густе, Замириса коса ко зумбули плави, А мени се крену бурурет у глави! Мало не посрнух, мојега ми дина, Но мени не дође лијепа Емина. Само ме је једном погледала мрко, Нити хаје, алчак, што за њоме црко'!... </poem> [[Категорија:Шантићеве песме 1903.]] [[Категорија:Љубавна поезија]] k9pxg46og7927c26qjkriyvgeebc18n 0 2036 142923 50083 2026-04-23T11:10:00Z Coaorao 19106 142923 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Можда спава | одељак= | аутор=Владислав Петковић Дис | белешке= }} <center><big>'''Можда спава'''</big> Заборавио сам јутрос песму једну ја.<br> Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао:<br> Да је чујем узалуд сам данас кушао,<br> Као да је песма била срећа моја сва.<br> Заборавио сам јутрос песму једну ја.<br><br> У сну своме нисам знао за буђења моћ,<br> И да земљи треба сунца, јутра и зоре;<br> Да у дану губе звезде беле одоре;<br> Бледи месец да се креће у умрлу ноћ.<br> У сну своме нисам знао за буђења моћ.<br><br> Ја сад једва могу знати да имадох сан.<br> И у њему очи неке, небо нечије,<br> Неко лице не знам какво,можда дечије,<br> Стару песму,старе звезде, неки стари дан,<br> Ја сад једва могу знати да имадох сан.<br><br> Не сећам се ничег више, ни очију тих:<br> Као да је сан ми цео био од пене,<br> Ил' те очи да су моја душа ван мене;<br> Ни арије, ни свег другог, што ја ноћас сних:<br> Не сећам се ничег више, ни очију тих.<br><br> Али слутим, а слутити још једино знам.<br> Ја сад слутим за те очи да су баш оне<br> Што ме чудно по животу воде и гоне:<br> У сну дођу да ме виде шта ли радим сам.<br> Али слутим, а слутити још једино знам.<br><br> Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад<br> И те очи, и ту љубав, и тај пут среће;<br> Њене очи, њено лице, њено пролеће<br> У сну видим, али не знам што не видим сад.<br> Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад:<br><br> Њену главу с круном косе и у коси цвет,<br> И њен поглед што ме гледа као из цвећа,<br> Што ме гледа, што ми каже да ме осећа,<br> Што ми брижно пружа одмор и нежности свет,<br> Њену главу с круном косе и у коси цвет.<br><br> Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас;<br> Не знам место на ком живи или почива;<br> Не знам зашто њу и сан ми јава покрива;<br> Можда спава, и гроб тужно негује јој стас,<br> Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас.<br><br> Можда спава са очима изван сваког зла,<br> Изван ствари, илузија, изван живота,<br> И с њом спава, невиђена, њена лепота;<br> Можда живи и доћи ће после овог сна.<br> Можда спава са очима изван сваког зла. </center> {{Википедија|Можда спава}} {{ЈВ-аутор|Владислав Петковић Дис|1917}} [[Категорија:Владислав Петковић Дис]] [[Категорија:Љубавна поезија]] 3o8dx7lkiii7eeaifg9gj71wwlglseg 0 8723 142921 10667 2026-04-23T11:04:02Z Coaorao 19106 142921 wikitext text/x-wiki ;[[Аутор:Алекса Шантић|Алекса Шантић]] <poem> Не вјеруј у моје стихове и риме Кад ти кажу, драга, да те силно волим, У тренутку сваком да се за те молим И да ти у стабла урезујем име — Не вјеруј! Но касно, кад се мјесец јави И прелије срмом врх модријех крша, Тамо гдје у грму прољеће лепрша И гдје слатко спава наш јоргован плави, Дођи, чекаћу те! У часима тијем, Кад на груди моје приљубиш се чвршће, Осјетиш ли, драга, да ми тијело дршће, И да силно горим огњевима свијем, Тада вјеруј мени, и не питај више! Јер истинска љубав за ријечи не зна; Она само пламти, силна, неопрезна, Нити мари, драга, да стихове пише! </poem> [[Категорија:Шантићеве песме 1905.]] [[Категорија:Љубавна поезија]] tqqix31gg9ajix0oj39m7bgovad4mue 142922 142921 2026-04-23T11:05:45Z Coaorao 19106 142922 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Не вјеруј… | одељак= | аутор= Алекса Шантић | година=1905 | белешке= }} <poem> Не вјеруј у моје стихове и риме Кад ти кажу, драга, да те силно волим, У тренутку сваком да се за те молим И да ти у стабла урезујем име — Не вјеруј! Но касно, кад се мјесец јави И прелије срмом врх модријех крша, Тамо гдје у грму прољеће лепрша И гдје слатко спава наш јоргован плави, Дођи, чекаћу те! У часима тијем, Кад на груди моје приљубиш се чвршће, Осјетиш ли, драга, да ми тијело дршће, И да силно горим огњевима свијем, Тада вјеруј мени, и не питај више! Јер истинска љубав за ријечи не зна; Она само пламти, силна, неопрезна, Нити мари, драга, да стихове пише! </poem> == Извор == {{ЈВ-аутор|Алекса Шантић|1924}} [[Категорија:Шантићеве песме 1905.]] [[Категорија:Љубавна поезија]] thbwladjxess5kf92qej1rrgww01jgy 4 10357 142903 49928 2026-04-23T09:31:53Z Coaorao 19106 142903 wikitext text/x-wiki ;[[Аутор:Петар II Петровић Његош|Петар -{II}- Петровић Његош]] (1813-1851) ;[[Аутор:Никола I Петровић|Никола -{I}- Петровић]] (1840-1921) {{Ауторски индекс}} llg0o7000n6z96si08lk8bz1k01vdx0 0 11104 142927 140428 2026-04-23T11:18:40Z Coaorao 19106 /* Песма жени */ 142927 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна=[[Песме сунца (Дучићеве песме)|Песме сунца]] | следећа=[[Царски сонети (Дучићеве песме)|Царски сонети]] | наслов=ПЕСМЕ ЉУБАВИ И СМРТИ | одељак= | аутор=Јован Дучић | белешке= }} <center>'''ПЕСМЕ ЉУБАВИ И СМРТИ'''<br>''Пријатељу Слободану Јовановићу''</center> ==Химера== Невидљивом сунцу пружам жудне руке,<br> И отварам срце неком кога није;<br> Душа ми је пуна мрачне хармоније,<br> Којој никад нисам саслушао звуке. Просторе сам празне населио собом,<br> И расуо себе, ко орион сјајан,<br> У неки свет срцâ и душâ, бескрајан;<br> И живим над страхом и лебдим над добом. Од истине сам страшнији и већи:<br> Нити ме што врећа и нити што боли.<br> Моја жудна душа неизмерно воли;<br> И сваки мој корак, то је корак срећи. Почнем јутром онде где вечером заста,<br> Увек држећ чврсто краје златне нити;<br> И мој дан безмеран усхићено свити,<br> С песмом јата болно распеваних ласта. И док носим жељу отровану своју,<br> Као плес злих вила живот шуми, врви;<br> И све има ритам моје жедне крви,<br> И све мојих снова има страшну боју. И тако, пун тамне невићене вере,<br> Идем кобном стазом што је увек иста -<br> Ко злокобно сунце, док у мени блиста<br> Насмејано лице вечите Химере. ==Срце== Моје тамно срце, то је део свега -<br> Са звездама трепти, хуји с ветровима;<br> И онда кад стоји безгласно међ свима,<br> Један громки ехо ћути у дну њега. На обали морској моје срце има<br> Жамор неког вала што вечито плине;<br> Што чува свег мора звуке и горчине,<br> И сву хуку давно нестанулих плима. У залазак звезда изнад тамног хума,<br> Кроз сан поју птице у дубокој сени;<br> А безброј се гнезда одзивљу у мени,<br> И трагични одјек замркнулих шума... И то звучно срце када једном заспе,<br> Свој бол откуцавши силним ритмом свега,<br> Неће бити страшног престанка за њега:<br> У звук и у светлост све ће да се распе. Увек заљубљено у вечност, док брује<br> Њиме сјајне сфере, страсно и далеко...<br> И кад очарано куцне срце неко,<br> То је моје срце што се опет чује... ==Жена== Ја сневам о жени, већој но све жене,<br> Чија ће лепота бити тајна свима,<br> Што је као божји дах у просторима,<br> Који не дотаче никог осим мене. Њен чар да је моје велико откриће;<br> Да мирно присуство те чудесне жене<br> Не разуме више нико осим мене,<br> Осим моје вечно очарано биће. И пред чијом гордом лепотом од свију<br> Само ја отворих очи очаране,<br> И срце ко црни цвет из глухе стране,<br> Невидљиве капи док на њега лију. И њена лепота, тако недогледна,<br> Необешчашћена хвалама глупакâ,<br> Да обиђе тихо, као снопље зрака,<br> Све тамне путеве душе, само једне. И ја кључар чудне лепоте, да с тајном<br> Срећом видим јасно да је ова жена<br> Од истога светлог ткива начињена<br> Од кога и болни мој сан о бескрајном. ==Завет== Рече ми мој Творац у велико јутро:<br> Човече, дигни се и јави у плоти.<br> И у свој таштој и пустој наготи,<br> Иди кобном стазом коју будеш утро. Бићеш силник свему кад и жртва свачем;<br> Живеће у теби исти час - знај чуда -<br> Пророк, лакрдијаш, краљ и његов луда,<br> Роб с ланцем о врату, и осветник с мачем. Но бићеш неверан и болу и срећи;<br> Сумња ће ти дојку отровану дати;<br> И без топле вере ти ћеш мене звати,<br> И без праве сумње мене се одрећи. Свагда, као крила, те сумње бескрајне<br> Над свачим ће тебе да држе високо,<br> Докле не затвориш болно своје око<br> На међи вечите истине и тајне. Тако, као одјек у самотну гору,<br> Вратиће се путем који мени води,<br> Твој дух, сав окупан у вечној слободи -<br> Као црна птица у сунчаном мору. ==Песма== Никад не знам куд ће нова песма хтети,<br> Новој срећи или болу старе ране;<br> Да као молитва у небо полети,<br> Или као капља отрова да кане. Само чујем поклич у дну духа свога,<br> Као вест пророчку, кроз ноћ, с брега пуста;<br> И ја чујем благе речи вечитога<br> Како ми пролазе кроз срце и уста. Тад све канда знадем појмити и рећи,<br> И погађам тајну скривену од свију:<br> Да претворим у стих бол од свега већи,<br> И јад у молитву и у хармонију. И љубав што чезне, и јед што се гнуша,<br> Све је само песма; док мре у дубини<br> Сва у чудну светлост обучена душа -<br> Као звезда што се распада у тмини. И док се у миру тка вечито ткиво,<br> Хуји глас стварања и ритам расула,<br> И док у те сате још страсно и живо<br> Све сазнају моја опијена чула - Ја знам да нестајем у шуму што блуди,<br> Са сваким кораком којим нога крочи:<br> Стран за праву срећу и прави бол људи -<br> Упирући к небу зачуђене очи. ==Тајна== Наше две љубави пуне кобне моћи,<br> Од свију скривене, живе у свом стиду,<br> Као под звездама, заспали у ноћи,<br> Два мирна пауна на старинском зиду. Кријем своју љубав као мржњу други -<br> Истом силом лажи и свим подлостима;<br> Као други стакло отрова, свој дуги<br> Свој бол безутешни ја кријем међ свима. Колико је шуман ехо моје лажи,<br> Да не прену никог ударци мог срца!<br> И колико мира у речи где грца<br> Цела једна душа и сан од свег дражи! Сва је моја радост знати бол да скријем;<br> Сва мудрост, љубави дати изглед злобе;<br> Врлина, да презрем сузе које лијем,<br> И покажем срце као празне собе. И тако две наше љубави очајне,<br> Огрнуте лажју вечитом и ниском,<br> Стоје немих уста у дну наше тајне -<br> Два црна пауна на зиду старинском. ==Гнездо== Плетем своје гнездо изнад ваше главе,<br> Топлије од гнезда у орла и ласте;<br> Ветар отме грану или влакно траве,<br> А, ко цвет џиновски, оно ипак расте. Све му мирне звезде светле кад се смркне,<br> И пуно је сунца, као чаша вина;<br> Змија на по пута застане да цркне,<br> Држећ мртви поглед пут наших висина. У гнезду ће бити све ћутање шума,<br> И све песме река у јутру кад свићу,<br> И сав страсни мирис с расцветаних хума -<br> Докле златно перје расте моме тићу. Плетем своје гнездо високо над вама,<br> А још нико не зна место тога гнезда -<br> Оно иде као што над обалама<br> Путује у небу изгубљена звезда. И по мирном путу од мене до Бога,<br> Иде чудно гнездо, као бајка гола;<br> А сви звуци отуд што допру до кога,<br> То је глас још никад нечувеног бола. ==Лепота== На моме узглављу сву ноћ мирисаху<br> Чежњиво и слатко твоје тамне косе,<br> Док се шапат чуо као песма росе,<br> И дуге заклетве у очајном даху. А ја ипак не знам за радост и срећу;<br> Ја се бојим твоје подмукле Лепоте,<br> Да освету једном не затражи већу<br> За свирепа права што јој други оте. Благосиљаш ропство и тегобне узе,<br> Срце ти је пуно небескога плама,<br> И сишла са мном до патње и срама,<br> И пролила си најсветије сузе. А стрепим пред твојом подмуклом Лепотом -<br> Да не дигне једном, као гладна вила,<br> Док жалосна срца и не слуте о том,<br> Два своја у сузе замочена крила. И док љубав гори свим жељама њеним,<br> И ноћ тече дуга, мирисава, собна,<br> Крај нас, као сужањ, бди чудна и кобна<br> Лепота, с очима вечно замишљеним. ==Сутон== Ја те волим једним жаром невеселим,<br> И сумњом у тугу и лепоту јада;<br> Срећа коју имам уништава сада<br> Бесконачну другу срећу коју желим. Заклањаш ми сунце, а дала си сама<br> Сто очију моме срцу, и све путе<br> Души, да би ипак сви нестали у те,<br> Као изгубљени звук у долинама. И сто воља као белих јата к југу,<br> Да сва на твој острв падну очарана;<br> И сто вера да те следе једног дана -<br> Ко сто бледе деце у литију дугу. Дигла си сто мржња да стражаре, као<br> Сто црних једрила, сва пред твојом луком...<br> И тако мом даху принела си руком<br> Цвет твог бића крупан, отрован и зао. И свом страшћу прве и последње жене,<br> Владаш мојом душом, свом и свагда; слична<br> Судби, тако и ти, силна, непомична,<br> Стојиш измеђ мене и свег око мене. Док из сухе стене бије нова вода,<br> И плави цветови из старога пања,<br> И сијају као у сам дан постања<br> Сва звездана кола са великог свода. Моју љубав тамну као мрак у чести,<br> Ја испуних мржњом, кајањем и страхом -<br> Но жеђ за издајством претвори се махом<br> Сва у нови завет и сласт исповести. Тако горко пада неко вече бледо<br> На све моје путе, болно, по све доба,<br> Дубоко у мени: док љубав и злоба,<br> Као два анђела, поју напоредо. ==Бескрајна песма== <br> Ви што се још нисте јавили из гнездâ,<br> Чија срца трепте још у капљи росе,<br> Чију страсну душу још ветрови носе,<br> И чији дах топли струји с мирних звезда - Кад небројне очи отворите, када<br> Пружите спрам сунца безброј својих рука,<br> Све шуме без конца и мора без лука<br> Ваш светли долазак поздравиће тада. И сви поплављени у сунчаној киши,<br> Тамо, где малочас, у тренути страшне,<br> Збацисмо одећу и сандале прашне,<br> Стајаћете бољи, силнији и виши. Тако опијени већ од прве чаше,<br> У екстази звука и сјаја што плине -<br> Пружићете бразду да свирепо мине<br> Њивом, где још чами зимско зрно наше. Али ко ће тада бити међу вама<br> У тај дан без сумње, без бола, без сене,<br> Невидљивом нити привезан за мене,<br> Да одвојен стане међу хиљадама? И као ја некад у данима овим,<br> У вечерњој немој агонији мора,<br> Да донесе, мрачну, као песму бора,<br> Стару песму туге међ људима новим? Да испуњен дугим сутоном и страхом,<br> Потомак мог бола, страсно као и ја,<br> Дигне свој глас, сјајан, као што се сија<br> Млечни Пут покривен усијаним прахом... Но том вечном болу и тој тамној срећи<br> И реч једну нову ако буде дао -<br> Ко ће знати да сам некад ишчезао<br> Јер ту реч чудесну не умедох рећи! ==Наша срца== Ко затвара ваше очи небројене,<br> Срца, срца, срца? И куда се распе,<br> Кад се свако од вас затвори и заспе,<br> Вас свет од свег већи и лакши од сене. И откуд на ове брегове, куд које<br> Падате, о срца, као вихор вила,<br> И сунчате тамна и велика крила,<br> Безумно пијући све звуке и боје. У музици свега што око вас тече,<br> Сва сте увек пуна само вечитога,<br> А мрете, о срца, срца! И зар стога<br> Има среће за вас, срца? Једно рече: „Бескрајне су наше среће небројане,<br> На тој међи измећ вечног и тренутка:<br> Јер, ма смрт и била у дну нашег кутка -<br> Свет је само оно које у нас стане.“ ==Моја љубав== Сва је моја душа испуњена тобом,<br> Као тамна гора студеном тишином;<br> Као морско бездно непровидном тмином;<br> Као вечни покрет невидљивим добом. И тако бескрајна, и силна, и кобна,<br> Течеш мојом крвљу. Жена или машта?<br> Али твога даха препуно је свашта,<br> Свугде си присутна, свему истодобна. Кад побеле звезде, у сутон, над лугом,<br> Рађаш се у мени као сунце ноћи,<br> И у моме телу дрхтиш у самоћи,<br> Распаљена огњем или смрзла тугом. На твом тамном мору лепоте и коби,<br> Цело моје биће то је трепет сене;<br> О љубљена жено, силнија од мене -<br> Ти струјиш кроз моје вене у све доби. Као мрачна тајна лежиш у дну мене,<br> И мој глас је ехо твог ћутања.<br> Ја те Ни не видим где си, а све дуге сате<br> Од тебе су моје очи засењене. ==Очи== Бесконачне твоје очи, млада жено,<br> Две дуге вечери у пустињи мора;<br> Две суморне бајке што узнемирено<br> Имају шум слутње у гранама бора, Две мирне галије с црним заставама;<br> Две жене у црном, на молитви, неме;<br> Две поноћне реке кроз краје од кама;<br> Два гласника бола који кроз ноћ стреме. Очи моје жене, мрачни тријумф плоти,<br> Које вечном тугом опијене беху,<br> Свој су простор нашле у њеној чистоти,<br> А свој чар небески у њеноме греху. Од суза просутих у велика бдења,<br> Те бескрајне очи сијају се стога,<br> Далеким и чудним сјајем усхићења,<br> Као неке очи што видеше Бога. Чувају на својој бесконачној мрежи<br> Све тамне екстазе снова које сања,<br> Очи непрегледне, на чијем дну лежи<br> Велика и мрачна сабласт очајања. ==Чедност== Докле спаваш једна рука невидљива<br> Брижно сву ноћ ваја твоје мале дојке,<br> Брише и поправља, и вуче, и слива,<br> Креће мирне црте и прави увојке. И поставља боје с вечите палете<br> На врх дојки и на усне насмешене;<br> Тка мрежицу ока пуну зла и сете;<br> Преде влас и гибље таласе и сене, И у душу сипа сујету; и смело<br> Свом магијом спола озари врхунце.<br> И док гради своје неизмерно дело,<br> Пристижу је јутра и подневно сунце. Али прсти руке незнане и чудне,<br> Не мирују. Залуд: у телу дубоко<br> Не ври још млад отров жеље нерасудне!<br> Ни глас да засузи, ни потамни око. Тако равнодушна, мирна, ти си стала<br> Измеђ свег и мене; са страхом да не би<br> Сенка сумње на те, као порок, пала -<br> Да ниси над свачим, и циљ сама себи. ==Номади== Очи су ми као очи у номада,<br> Сунцима безбројним вечно опијене:<br> Бране да их умор јучерањи свлада,<br> А већ нов пут мотре неспокојне зене. Хероји покрета, номади, над неким<br> Брегом тако зуре у видик пун дима,<br> У мутној и страшној жеђи за далеким,<br> И у вечном своме боју с просторима... Простором напито, моје срце гледа<br> Сјај нових небеса и фатаморгана;<br> Расплаче га свако сунце које седа,<br> И распева јутро сваког новог дана. Сто очију својих моја душа смела<br> Отвара пред неком земљом недогледном;<br> Никад не захвати двапут с истог врела,<br> И два сна никада на узглављу једном. Као да ме увек с другу страну реке<br> Чека моја срећа, као верна жена,<br> Што упреда тугу љубави далеке<br> У нит од преслице до златног вретена. И као да лежи иза брега тамо<br> Болно наслућена моја страшна тајна;<br> Јер свака ствар коју душа дирне само,<br> Као она сама, постаје бескрајна. Очи су ми као очи у номада,<br> Звезда очајања у којим је сјала;<br> И велика суза која из њих пада;<br> Не познаде никад земљу где је пала. ==Велика ноћ== Кад геније ноћи на крилима сјајним,<br> Крилима од ватре, преко реке мину,<br> Невидљива вода усхићено сину,<br> И запева гласом болним и бескрајним. Кад поноћни ветар поред горе глухе<br> Прође и отресе тешки мрак са грања,<br> Као страсна песма жудног умирања,<br> Чу се глас музике из трстике сухе. Кад за пољем пуним црне детелине,<br> Почеше влашићи да бледе и слазе,<br> Мртво лишће поче да пада на стазе,<br> И као црн уздах да изби из тмине. Сад, у ово дуго вече које пати,<br> Цела моја душа затрепери гола,<br> А челом уморним од труда и бола,<br> Смрт је прешла руком, меком, као мати. ==За звездама== Убрисаћу с уста мучну кап горчине -<br> И као краљевић из старинске бајке,<br> Поћи ћу за гласом што зове из тмине,<br> Као гласи давно нестануле мајке. С очима већ пуним звезда што ће доћи,<br> Ја ћу да се пустим у то море таме;<br> И заиграће у својој самоћи<br> Срце од чекања и од среће саме. Далеко ћу поћи од те кобне горе,<br> Где очајно слушах, по све ноћи пуне,<br> Да сто врела сумње жалосно роморе<br> Гласом који јеца и песмом што куне. И за једром које не зна да кривуда,<br> Морепловац-витез по незнаној води<br> Откриваће острв по острв, да свуда<br> Огласи се краљем и даље заброди. Мој змај непобедни биће на мом штиту,<br> И моје ће име бити на мом мачу;<br> И водићу гордо своју сјајну свиту -<br> Идући за гласом што се једном зачу. И минућу ноћу крај твојих обала,<br> Док ронећи сузе и не слутиш о том;<br> И поћи далеко преко тамних вала -<br> Све у болној жеђи за новом лепотом. И кад паднем, најзад, нико неће знати<br> Мој очаран задњи осмех да прочита;<br> Лицем победника разблудно ће сјати<br> Сунце заробљено у зрцалу штита. ==Стварање== Нису те гласници огласили мени,<br> Нити чух кораке твоје издалека;<br> И не знам кад беше већ минута нека<br> Кад се мој дух напи твоје светле сени. Јер ти си постала у мени, и била<br> Мисао исконска што најзад однемље,<br> Златна нит из стене, и семе из земље,<br> И мах у рамену још нениклог крила. Ти никад не позна тај пут вијугави,<br> Пут којим извана доводи унутра,<br> И којим све мора да се врати сутра;<br> Као цвет у мору, у мени се јави. Из мог сна поникла, и ти беше ташта;<br> Плод мога порока, крволочно јетка;<br> Плод мисли, и ти си била без свршетка;<br> Плод мојих сујета, подлија од свашта. Плод мојих самоћа, беше пуна сете;<br> Плод мржњâ, уста ти беху отрована;<br> И плод мојих сумња, ти си прешла, страна,<br> Сав пут с плачем као изгубљено дете. Но цвет сна отровног не преста да сише!<br> И ја умрех у час кад се беше хтело<br> Задња капља крви, коју немах више,<br> Да окончам лепо и злокобно дело. ==Мирна песма== У зенице ме непрестано гледа:<br> Шта тражи у мојим очима та жена?<br> Сјај магијски неког сунца које седа –<br> Једну другу жену и друга времена? Јер заљубљен поглед жене добро види<br> У очима нашим, кроз сиву дубину,<br> Све трагове којим непријатељ мину,<br> И његов сен као тамни сен на хриди. Дуго сја на оку тугом вечно младом<br> Лик жене што га је очарала једном;<br> Зато једна жена зна кад пође крадом<br> Поглед за одбеглом и за недогледном. Од прошлости је душа направљена;<br> Слике су по цвећу зрак сунца од јуче;<br> Од свачега је пала нека сена;<br> И усахле реке и сад негде хуче. А наше љубави што су давно пале,<br> Као побијена јата на пô пута,<br> Још живе животом свог првог минута<br> У очима што су некад расплакале. ==Тренуци== Та љубав без циља и без сутрадана,<br> Зла сестра вечности, у бесу свог хитног<br> Носи знак највеће коби што је знана:<br> Сав ужас пролазног и бол неумитног. Тај свемир насликан на валу што бега,<br> Сав покрет просторâ у трептању листа –<br> Љубав је без сутра вечнија од свега:<br> Јер и после смрти још је увек иста. Та љубав што умре у напону врелу,<br> Мач скрхан на самим врховима тврђа,<br> Има победничку гордост на свом челу:<br> Јер умре у сјају пре него зарђа, Она прође душом као издалека<br> Залутале птице у светлости маја;<br> У песми су њиној гласи других река,<br> И на крилима им сунце другог краја. И она нестаје пре веселе жетве,<br> Увек неувела у свему што вене,<br> Без свога завета и без своје клетве –<br> У лепоти речи једном изречене. ==Непријатељ== Мој непријатељу са два ока жарка,<br> С ножима у отров замоченим, где си?<br> Ти пред чијим духом падне свака варка,<br> И о штит чији се разбију сви беси! Лепи, силни, грозни! жељан сам те и ја,<br> Да банеш под маском друга или госта;<br> Да такав, полу-бог, половину змија,<br> Вребаш ме кроз лишће и чекаш крај моста. Да ми мисли знате једини бог и ти;<br> Да те за леђима осећам, на миру;<br> Да ни реч ни поглед не могу ти скрити;<br> Да знаш где је отвор на моме панциру. И моја ноћишта, и пратњу на друму;<br> И мој траг на песку, и мој сен на зиду;<br> И као што љубав зрачи једном уму,<br> Да свирепа мржња светли твоме виду. Освајач, злочинац, и херој међ нама,<br> Да те славе људи и нуде се жене;<br> Твој брод да с великим златним катаркама<br> Пун сјајних хорова пролази кроз пене. Да мог бога мрзиш једном мржњом холом,<br> Да се гнушаш моје мудрости: и блажен,<br> Да моју оштрицу хваташ руком голом;<br> Да знаш да ћу бити исмејан и згажен. Нек се само један с раскршћа широка<br> Врати са крвавом рукавицом: ходи!<br> Мој непријатељу с два велика ока,<br> Сви су пути празни и мрак је на води. Да те видим, страшни! Глухе су ми ноћи<br> Без твојих корака: вечно, непрекидно,<br> Без тебе ћу бити бедан и без моћи,<br> Мали, и унижен, и побеђен стидно. ==Крила== Летети, летети, летети високо,<br> Незнаном простору као старом другу,<br> Витлати се као омађијан соко,<br> И умрети, сјајан, у сунчаном кругу. Чути само замах свој у просторима -<br> Музику свог крила! И на самом крају,<br> Свој траг изгубити и циљ међу свима,<br> Ишчезнувши тако у небу и сјају. Да ми жеђ осете кобну и све вишу<br> Очи што су туде дуго светлост пиле,<br> Као вир две овце са руном од свиле,<br> Као крв две ноћне сабласти што сишу. Да не памтим ниско рођење под мраком;<br> Да као гнев светлост сва испуни мене;<br> Да сам као копљем прожет сваким зраком,<br> Ту где горе вечне подневи без сене. И страшна раскршћа сунаца, и пути<br> Куд олуј светлости непрекидно иде,<br> Кроз неми предео где влада и ћути<br> Бог који убија очи кад га виде. Да само с висина за поноре знаднем,<br> Бацивши у простор конце својих жила;<br> И летим вечито, и летим док паднем<br> Само под теретом озарених крила. ==Песма љубави== Свој једини живот ти живиш у мени;<br> Да будеш осећај и сан ти се сазда;<br> Не тражим на путу твој лик наслућени –<br> Далеко ван тебе иде твоја бразда. Очи су ти зато да оплоде звуке,<br> И глас да молитву у срцима роди;<br> Сав покрет изгледа замах твоје руке;<br> Ти сјаш у стварима као дан у води. Твој је дах да семе не смрзне у њиви;<br> Твоја љубав да би било побожности;<br> Твоја равнодушност, да може да живи<br> Гордост очајања и горки чар злости. Ти ниси у себи јер ти нема краја;<br> Твој говор почиње музику свих вода;<br> Речи су ти конци у ткиву свег сјаја;<br> Идеш, ко молитва, од земље до свода. И ти си начело већма него биће...<br> Ноћ да блисну звезде; замах победника,<br> Да буде победа... Лепота, откриће,<br> Пре него мом духу беше реч и слика. ==Песма сутона== Сутони без шума твојих корачаји,<br> И тама без твога шапата, и сати<br> Први кад се нема више шта да таји...<br> Прве празне стазе кроз рогоз и влати. Ова чар чекања празних и без мене!<br> Некад беху у час месечевог сјања<br> Само дух и очи тобом испуњене –<br> А сад те је пуна сва ноћ очајања. Некад чух твој корак или шум одела,<br> А сад те ноћ носи у сваком свом шуму;<br> Звезде у покрету; мирна светлост бела<br> У свим приказима на замрклом хуму. Нема твојих стопа путем што крстари,<br> Али ти сад идеш светлим просторима;<br> И твој печат кобни сад носе све ствари;<br> Твоје су сад очи у водама свима. Знам да нећеш доћи, а чекам; и маште<br> Непознате среће расту у ноћ нему;<br> Нећу више чути твоје речи таште,<br> Да твој глас свемоћни осетим у свему. ==Песма тишине== Зборим ти несталој, док жалосно плави<br> Мртви сјај месечев на планинској рти.<br> Ти си још уза ме; врата су љубави<br> Увек отворена, као врата смрти. Речи неслушане, ви лепоте чисте,<br> Истине у зрачном непорочном руху!<br> Речи у самоћи очајања, ви сте<br> Сетни говор с Богом, његов глас у духу. Из смрти у живот непрекидно ходиш:<br> За мој сан умрла, живиш у мом болу;<br> Мреш у мојој вери, у сумњи се родиш;<br> Бедну, а кроз сузу ја те видим холу! Из мог благослова прешла си у клетву,<br> И бол одрицања; твој век свагда траје...<br> Вечно семе спрема своју вечну жетву,<br> Љубав се зариче и када се каје. Тако се обнављаш вечна, несавладна,<br> И новорађана у мојој самоћи...<br> Док звучни сутони падају и хладна<br> Светлост првих звезда, ти се ткаш од ноћи. ==Песма умирања== Љубави умиру без збогом, сред њине<br> Агоније дуге, неме, неприступне...<br> Ничу и мру у свој лепоти тишине,<br> И кришом затворе своје очи крупне. Зар вечита није љубав, као душа?<br> Зар најлепши део душе није вечан?<br> На морима смрти вал који пенуша,<br> У ноћима смрти млаз сунчани течан? Када цвет увене, нова звезда блисне.<br> Но поглед умрлих љубави куд гледа?<br> Мору иду реке, земљи горе лисне,<br> А љубав ћутању с уснама од леда. Мру у једној речи што се није рекла,<br> А у којој беше сто врела живота...<br> Тако јата звезда што су простор секла,<br> Мру у капи росе на листићу плота. Од љубави наших веће су тишине...<br> Тишина је мати љубави; и така<br> Као голубице од себе их вине,<br> И опет у руке враћа јој се свака. ==Последња песма== Бол је дао овој љубави горчину,<br> Лепоту и тајну; мрачна сумња моја:<br> Сав простор и ужас; коб и очај; њину<br> Свемоћ; задња суза: неба седам боја. Нит знäде за вино у купи од злата,<br> Нити за пољубац у заклетви; сама,<br> Мучки као злотвор, ушла је на врата,<br> С ножем, не у руци, већ у зеницама. Њен је плашт сунчани можда ткиво лажи;<br> Лаж с тих уста каза реч најдубљу њене<br> Страшне мистерије: но док удар тражи,<br> Све цвета под њеном ногом куда крене. Јер од твог отрова мој сан беше јачи:<br> Твој сам појас ткао од сунчаних млаза,<br> И ти си светлила; јер свему куд зрачи<br> Моје сунце дадне сијање екстаза. Своју веру нађох у свом сну о вери...<br> Твој нож не убија него блиста блистом...<br> Јер ти беше тренут у мојој химери,<br> Мој сан о доброти и вера о чистом. ==Песма== Једним истим путем нестаћете обе -<br> Ти и моја младост, лица невесела,<br> И с печатом горког проклетства сред чела,<br> Као неутешне две кћери Ниобе. И кад најзад падне задња страшна сена,<br> Знаћу неумитног очајања радост:<br> Да има сто срећа, али једна младост;<br> Стотину љубави, али једна жена. Тако, као звезде у локви на друму,<br> Умреће та љубав у свом стиду многом,<br> С једном црном раном у срцу и уму -<br> Већ с првим пољупцем и са првим збогом. Док крупни свећњаци догорели гасну;<br> Разбијене чаше испите; док модру<br> Своју сен још бацаш на завесу јасну;<br> Док још жиг твог тела видим на свом одру. Као да је само моје срце хтело<br> Да злурадо позна дан који те оте,<br> И та нема патња да постане врело<br> Моје величине и твоје лепоте. Пиће мога тела и светлост мог духа,<br> Мог сопственог гласа одјек у дну дола,<br> Некад празник мојих очију и слуха,<br> Да сад будеш тајна горчине и бола. Ти у којој љубљах своју илузију,<br> Свој сан о љубави и сан о лепоти,<br> И неку реч страшну казану у плоти,<br> А коју ја појмим силније од свију. Замркнућеш болно са кобима свима,<br> У дну моје сумње и кајања крута,<br> Као да те нагло стигла на по пута<br> Ноћ што силно дажди мрак по бреговима. И стопе у песку избрисаће наше<br> Исти топли ветар, који нежно свима,<br> Нечујан, отвара срце цветовима,<br> Да нове светлости налије у чаше. Мој ће се дан нови да јави с врхунца –<br> И као што некад пловљаше по калу,<br> Заиграће срце на светлости валу,<br> Као цвет очаран, отворен спрам сунца. И ја ћу да видим, из језиве сене<br> Кад излете бела распевана јата,<br> И како је слична та срећа из блата<br> Богињи рођеној из сунчане пене. Сваки шум да сећа твог ћутања;<br> свака Тмина опомене на светлост твог гласа;<br> Да је срце пуно све твојих корака;<br> Да на свачем лежи сенка твога стаса. Увек незаситно, моје срце хоће<br> И задњу кап чаше још неиспијене...<br> Два су кобна врела човекове злоће:<br> Љубав спрам божанства и љубав спрам жене. ==Заборав== Заборав је мирно умирање срца,<br> Бездушно и болно одрицање ћутке;<br> Презриви дах смрти у души што грца;<br> Заборав то значи мрети на тренутке. Ко зна сузе ствâри које оставише?<br> Двоструку смрт гробља где суза не капи?<br> Бол именâ која не помињу више?<br> Крик заборављених љубави што вапи? И страшно ћутање натписа са стене,<br> Што поста нечитљив? И проклетство немо<br> Речи, што сад чаме, непротумачене?<br> Тугу траве путем куд сад не идемо? Ко зна плач идола под земљом? Ко знаде<br> Клетву молитава замуклих? И ране<br> Непамћене среће и престале наде?<br> И горчину једне сузе убрисане? ==Песма срца== Нестати у нечем које срце воле,<br> Умрети у нечем бесмртном! Свог мача<br> Бацити пред ноге неке моћи холе<br> Што је и од руке херојеве јача. Бити пред бескрајним узвишеног ситан;<br> И тражећи горко срећу мећу нама,<br> Веровати најзад, у час неумитан,<br> Да је сан порекло свима истинама. Но тај острв сунца сам пронаћи; сјајни<br> Циљ свију циљева и свег вечитога!<br> Рећи своме срцу да је свет бескрајни,<br> Једно добро за се, ван људи и Бога. Добро, не знајући да има доброта!<br> Храбро, не познавши ловор ни измирне!<br> Чисто, и не чувши да има чистота:<br> Срце, као сунце, да злати што дирне. И сјајно и слично само својој мети,<br> Као озарено сунчаним априлом,<br> Све путеве сумње тако да надлети –<br> Не дирнувши земљу другче него крилом. ==Ћутање== Остале су страшне речи неречене,<br> Само твоје очи, мирне као тмина,<br> Оне су гледале и слушале мене;<br> Мој бол на твом уху певаше тишина. Каква химна срца, та реч неречена!<br> Та реч што не позна беспућа ни блудње!<br> Кад тишина збори место нас, реч њена<br> Има сву чистоту сна и болне жудње. Та блага музика љубави што ћути,<br> Има мир молитве у дубини духа:<br> Никада се речју лажи не помути,<br> Нит се глас порочни дирне нашег слуха. Идеја у неми камен увајана;<br> Вера сва у сузи што неће да кâпи;<br> Та заклетва што је у незнан час дâна;<br> И највиши закон бола који вапи. ==Песма жени== Ти си мој тренутак, и мој сeн, и сјајна<br> Mоја реч у шуму; мој корак, и блудња;<br> Само си лепота колико си тајна;<br> И само истина колико си жудња. Остај недостижна, нема и далека -<br> Јер је сан о срећи више него срећа.<br> Буди бесповратна, као младост; нека<br> Твоја сен и ехо буду све што сећа. Срце има повест у сузи што лева;<br> У великом болу љубав своју мету;<br> Истина је само што душа проснева;<br> Пољубац је сусрет најлепши на свету. Од мог привиђења ти си цела ткана,<br> Твој је плашт сунчани од мог сна испреден;<br> Ти беше мисао моја очарана;<br> Симбол свих таштина поразан и леден. А ти не постојиш нит си постојала;<br> Рођена у мојој тишини и тами,<br> На сунцу мог срца ти си само сјала:<br> Јер све што љубимо створили смо сами. [[Категорија:Љубавна поезија]] ==Сумња== Моја сумња страсна, и светла, и плодна,<br> Моје друго биће и други вид; јетка,<br> Брани коју чашу да испијем до дна,<br> И да коју срећу познам до свршетка. Моје срце држи прстима од леда,<br> И мој дух напаја кајањем без мере;<br> Мој поглед у небо да очајно гледа,<br> Да мрзим без снаге и љубим без вере. Но она обасја мој ум обеснажен,<br> И даде мом духу, слабом као сламка,<br> Сто крупних очију, да озарен, блажен,<br> Мине сваки понор и зна где је замка. И да је доброта, одрицање; и да<br> У заклетви има издајства и срама;<br> И у победама пораза и стида;<br> Ниске безбожности у свим молитвама. И у чистој вери, празноверја; да је<br> Љубав себичнија него наше злоће;<br> И колико лажи наше сузе таје,<br> И мрачних завера замукле самоће. Тако ослобођен и себе и других,<br> Гледам како пада и последња уза...<br> И горд сам у часу искушења дугих<br> Што бар не зајецам кад ми пође суза. ==Строфе једној жени== Гледаћу твој сјајни сен на таласима,<br> И стопе на песку; с јутром на врхунцу,<br> Као прво гнездо будно међу свима,<br> Ја те певам као химну земље Сунцу. Ти си искра мога мача победнога;<br> Сто музичких врела што брује и плаве;<br> Поглед који хоће да сагледа Бога;<br> Пехар из ког пијем страшно пиће Славе. Кроз тамну је пустош моје крило секло,<br> Где сад сја твој покрет и твоја реч зари;<br> И као да свему ти беше порекло,<br> Сунце што ми откри место свију ствари. Све воде посташе за одсев твог стаса,<br> Простор, да имаднеш душу зачуђену,<br> Мир тамних долина за ехо твог гласа,<br> Сунце да на свету бациш своју сену. Ти си као лађа с крупним једрилима,<br> Што носи поднебља других копна: о, ти,<br> Што се, неумитна, јави међу нама<br> Да даш свој дах земљи и свој глас лепоти. ==Најтужнија песма== Знам за неизмерне и болне самоће,<br> Кад сат мре нечујно, као цвет што вене,<br> И кад срце празно престаје да хоће<br> Ни венце победе ни љубави жене. Знам за непроходне самоће без даха,<br> Кад конци са свачим падну покидани,<br> И у којим срце застане од страха;<br> Кад свему око нас изгледамо страни. Кад нас очи ствари равнодушно мотре,<br> И душа пред собом престрављена стане;<br> И сопствена повест кад се цела потре;<br> И кад је од леда суза која кане. Ни семе у бразди, ни стопа на путу,<br> И како је тешка сена коју вучем!<br> Канда туђе срце бије у мом куту?<br> Све светле палате живота под кључем!... Вај, колико пута умиремо? Ко би<br> Знао за све тмине под сунцем! И зна ли<br> Ико сва беспућа у сутону доби?...<br> И како смо често очи затварали... ==Песме Богу== ==Песме смрти== ==Песме жени== [[Категорија:Јован Дучић]] 2nw1mthacycmxhd4hcwpfj2esce1dp2 142928 142927 2026-04-23T11:19:06Z Coaorao 19106 Поништена измена [[Special:Diff/142927|142927]] корисника [[Special:Contributions/Coaorao|Coaorao]] ([[User talk:Coaorao|разговор]]) 142928 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна=[[Песме сунца (Дучићеве песме)|Песме сунца]] | следећа=[[Царски сонети (Дучићеве песме)|Царски сонети]] | наслов=ПЕСМЕ ЉУБАВИ И СМРТИ | одељак= | аутор=Јован Дучић | белешке= }} <center>'''ПЕСМЕ ЉУБАВИ И СМРТИ'''<br>''Пријатељу Слободану Јовановићу''</center> ==Химера== Невидљивом сунцу пружам жудне руке,<br> И отварам срце неком кога није;<br> Душа ми је пуна мрачне хармоније,<br> Којој никад нисам саслушао звуке. Просторе сам празне населио собом,<br> И расуо себе, ко орион сјајан,<br> У неки свет срцâ и душâ, бескрајан;<br> И живим над страхом и лебдим над добом. Од истине сам страшнији и већи:<br> Нити ме што врећа и нити што боли.<br> Моја жудна душа неизмерно воли;<br> И сваки мој корак, то је корак срећи. Почнем јутром онде где вечером заста,<br> Увек држећ чврсто краје златне нити;<br> И мој дан безмеран усхићено свити,<br> С песмом јата болно распеваних ласта. И док носим жељу отровану своју,<br> Као плес злих вила живот шуми, врви;<br> И све има ритам моје жедне крви,<br> И све мојих снова има страшну боју. И тако, пун тамне невићене вере,<br> Идем кобном стазом што је увек иста -<br> Ко злокобно сунце, док у мени блиста<br> Насмејано лице вечите Химере. ==Срце== Моје тамно срце, то је део свега -<br> Са звездама трепти, хуји с ветровима;<br> И онда кад стоји безгласно међ свима,<br> Један громки ехо ћути у дну њега. На обали морској моје срце има<br> Жамор неког вала што вечито плине;<br> Што чува свег мора звуке и горчине,<br> И сву хуку давно нестанулих плима. У залазак звезда изнад тамног хума,<br> Кроз сан поју птице у дубокој сени;<br> А безброј се гнезда одзивљу у мени,<br> И трагични одјек замркнулих шума... И то звучно срце када једном заспе,<br> Свој бол откуцавши силним ритмом свега,<br> Неће бити страшног престанка за њега:<br> У звук и у светлост све ће да се распе. Увек заљубљено у вечност, док брује<br> Њиме сјајне сфере, страсно и далеко...<br> И кад очарано куцне срце неко,<br> То је моје срце што се опет чује... ==Жена== Ја сневам о жени, већој но све жене,<br> Чија ће лепота бити тајна свима,<br> Што је као божји дах у просторима,<br> Који не дотаче никог осим мене. Њен чар да је моје велико откриће;<br> Да мирно присуство те чудесне жене<br> Не разуме више нико осим мене,<br> Осим моје вечно очарано биће. И пред чијом гордом лепотом од свију<br> Само ја отворих очи очаране,<br> И срце ко црни цвет из глухе стране,<br> Невидљиве капи док на њега лију. И њена лепота, тако недогледна,<br> Необешчашћена хвалама глупакâ,<br> Да обиђе тихо, као снопље зрака,<br> Све тамне путеве душе, само једне. И ја кључар чудне лепоте, да с тајном<br> Срећом видим јасно да је ова жена<br> Од истога светлог ткива начињена<br> Од кога и болни мој сан о бескрајном. ==Завет== Рече ми мој Творац у велико јутро:<br> Човече, дигни се и јави у плоти.<br> И у свој таштој и пустој наготи,<br> Иди кобном стазом коју будеш утро. Бићеш силник свему кад и жртва свачем;<br> Живеће у теби исти час - знај чуда -<br> Пророк, лакрдијаш, краљ и његов луда,<br> Роб с ланцем о врату, и осветник с мачем. Но бићеш неверан и болу и срећи;<br> Сумња ће ти дојку отровану дати;<br> И без топле вере ти ћеш мене звати,<br> И без праве сумње мене се одрећи. Свагда, као крила, те сумње бескрајне<br> Над свачим ће тебе да држе високо,<br> Докле не затвориш болно своје око<br> На међи вечите истине и тајне. Тако, као одјек у самотну гору,<br> Вратиће се путем који мени води,<br> Твој дух, сав окупан у вечној слободи -<br> Као црна птица у сунчаном мору. ==Песма== Никад не знам куд ће нова песма хтети,<br> Новој срећи или болу старе ране;<br> Да као молитва у небо полети,<br> Или као капља отрова да кане. Само чујем поклич у дну духа свога,<br> Као вест пророчку, кроз ноћ, с брега пуста;<br> И ја чујем благе речи вечитога<br> Како ми пролазе кроз срце и уста. Тад све канда знадем појмити и рећи,<br> И погађам тајну скривену од свију:<br> Да претворим у стих бол од свега већи,<br> И јад у молитву и у хармонију. И љубав што чезне, и јед што се гнуша,<br> Све је само песма; док мре у дубини<br> Сва у чудну светлост обучена душа -<br> Као звезда што се распада у тмини. И док се у миру тка вечито ткиво,<br> Хуји глас стварања и ритам расула,<br> И док у те сате још страсно и живо<br> Све сазнају моја опијена чула - Ја знам да нестајем у шуму што блуди,<br> Са сваким кораком којим нога крочи:<br> Стран за праву срећу и прави бол људи -<br> Упирући к небу зачуђене очи. ==Тајна== Наше две љубави пуне кобне моћи,<br> Од свију скривене, живе у свом стиду,<br> Као под звездама, заспали у ноћи,<br> Два мирна пауна на старинском зиду. Кријем своју љубав као мржњу други -<br> Истом силом лажи и свим подлостима;<br> Као други стакло отрова, свој дуги<br> Свој бол безутешни ја кријем међ свима. Колико је шуман ехо моје лажи,<br> Да не прену никог ударци мог срца!<br> И колико мира у речи где грца<br> Цела једна душа и сан од свег дражи! Сва је моја радост знати бол да скријем;<br> Сва мудрост, љубави дати изглед злобе;<br> Врлина, да презрем сузе које лијем,<br> И покажем срце као празне собе. И тако две наше љубави очајне,<br> Огрнуте лажју вечитом и ниском,<br> Стоје немих уста у дну наше тајне -<br> Два црна пауна на зиду старинском. ==Гнездо== Плетем своје гнездо изнад ваше главе,<br> Топлије од гнезда у орла и ласте;<br> Ветар отме грану или влакно траве,<br> А, ко цвет џиновски, оно ипак расте. Све му мирне звезде светле кад се смркне,<br> И пуно је сунца, као чаша вина;<br> Змија на по пута застане да цркне,<br> Држећ мртви поглед пут наших висина. У гнезду ће бити све ћутање шума,<br> И све песме река у јутру кад свићу,<br> И сав страсни мирис с расцветаних хума -<br> Докле златно перје расте моме тићу. Плетем своје гнездо високо над вама,<br> А још нико не зна место тога гнезда -<br> Оно иде као што над обалама<br> Путује у небу изгубљена звезда. И по мирном путу од мене до Бога,<br> Иде чудно гнездо, као бајка гола;<br> А сви звуци отуд што допру до кога,<br> То је глас још никад нечувеног бола. ==Лепота== На моме узглављу сву ноћ мирисаху<br> Чежњиво и слатко твоје тамне косе,<br> Док се шапат чуо као песма росе,<br> И дуге заклетве у очајном даху. А ја ипак не знам за радост и срећу;<br> Ја се бојим твоје подмукле Лепоте,<br> Да освету једном не затражи већу<br> За свирепа права што јој други оте. Благосиљаш ропство и тегобне узе,<br> Срце ти је пуно небескога плама,<br> И сишла са мном до патње и срама,<br> И пролила си најсветије сузе. А стрепим пред твојом подмуклом Лепотом -<br> Да не дигне једном, као гладна вила,<br> Док жалосна срца и не слуте о том,<br> Два своја у сузе замочена крила. И док љубав гори свим жељама њеним,<br> И ноћ тече дуга, мирисава, собна,<br> Крај нас, као сужањ, бди чудна и кобна<br> Лепота, с очима вечно замишљеним. ==Сутон== Ја те волим једним жаром невеселим,<br> И сумњом у тугу и лепоту јада;<br> Срећа коју имам уништава сада<br> Бесконачну другу срећу коју желим. Заклањаш ми сунце, а дала си сама<br> Сто очију моме срцу, и све путе<br> Души, да би ипак сви нестали у те,<br> Као изгубљени звук у долинама. И сто воља као белих јата к југу,<br> Да сва на твој острв падну очарана;<br> И сто вера да те следе једног дана -<br> Ко сто бледе деце у литију дугу. Дигла си сто мржња да стражаре, као<br> Сто црних једрила, сва пред твојом луком...<br> И тако мом даху принела си руком<br> Цвет твог бића крупан, отрован и зао. И свом страшћу прве и последње жене,<br> Владаш мојом душом, свом и свагда; слична<br> Судби, тако и ти, силна, непомична,<br> Стојиш измеђ мене и свег око мене. Док из сухе стене бије нова вода,<br> И плави цветови из старога пања,<br> И сијају као у сам дан постања<br> Сва звездана кола са великог свода. Моју љубав тамну као мрак у чести,<br> Ја испуних мржњом, кајањем и страхом -<br> Но жеђ за издајством претвори се махом<br> Сва у нови завет и сласт исповести. Тако горко пада неко вече бледо<br> На све моје путе, болно, по све доба,<br> Дубоко у мени: док љубав и злоба,<br> Као два анђела, поју напоредо. ==Бескрајна песма== <br> Ви што се још нисте јавили из гнездâ,<br> Чија срца трепте још у капљи росе,<br> Чију страсну душу још ветрови носе,<br> И чији дах топли струји с мирних звезда - Кад небројне очи отворите, када<br> Пружите спрам сунца безброј својих рука,<br> Све шуме без конца и мора без лука<br> Ваш светли долазак поздравиће тада. И сви поплављени у сунчаној киши,<br> Тамо, где малочас, у тренути страшне,<br> Збацисмо одећу и сандале прашне,<br> Стајаћете бољи, силнији и виши. Тако опијени већ од прве чаше,<br> У екстази звука и сјаја што плине -<br> Пружићете бразду да свирепо мине<br> Њивом, где још чами зимско зрно наше. Али ко ће тада бити међу вама<br> У тај дан без сумње, без бола, без сене,<br> Невидљивом нити привезан за мене,<br> Да одвојен стане међу хиљадама? И као ја некад у данима овим,<br> У вечерњој немој агонији мора,<br> Да донесе, мрачну, као песму бора,<br> Стару песму туге међ људима новим? Да испуњен дугим сутоном и страхом,<br> Потомак мог бола, страсно као и ја,<br> Дигне свој глас, сјајан, као што се сија<br> Млечни Пут покривен усијаним прахом... Но том вечном болу и тој тамној срећи<br> И реч једну нову ако буде дао -<br> Ко ће знати да сам некад ишчезао<br> Јер ту реч чудесну не умедох рећи! ==Наша срца== Ко затвара ваше очи небројене,<br> Срца, срца, срца? И куда се распе,<br> Кад се свако од вас затвори и заспе,<br> Вас свет од свег већи и лакши од сене. И откуд на ове брегове, куд које<br> Падате, о срца, као вихор вила,<br> И сунчате тамна и велика крила,<br> Безумно пијући све звуке и боје. У музици свега што око вас тече,<br> Сва сте увек пуна само вечитога,<br> А мрете, о срца, срца! И зар стога<br> Има среће за вас, срца? Једно рече: „Бескрајне су наше среће небројане,<br> На тој међи измећ вечног и тренутка:<br> Јер, ма смрт и била у дну нашег кутка -<br> Свет је само оно које у нас стане.“ ==Моја љубав== Сва је моја душа испуњена тобом,<br> Као тамна гора студеном тишином;<br> Као морско бездно непровидном тмином;<br> Као вечни покрет невидљивим добом. И тако бескрајна, и силна, и кобна,<br> Течеш мојом крвљу. Жена или машта?<br> Али твога даха препуно је свашта,<br> Свугде си присутна, свему истодобна. Кад побеле звезде, у сутон, над лугом,<br> Рађаш се у мени као сунце ноћи,<br> И у моме телу дрхтиш у самоћи,<br> Распаљена огњем или смрзла тугом. На твом тамном мору лепоте и коби,<br> Цело моје биће то је трепет сене;<br> О љубљена жено, силнија од мене -<br> Ти струјиш кроз моје вене у све доби. Као мрачна тајна лежиш у дну мене,<br> И мој глас је ехо твог ћутања.<br> Ја те Ни не видим где си, а све дуге сате<br> Од тебе су моје очи засењене. ==Очи== Бесконачне твоје очи, млада жено,<br> Две дуге вечери у пустињи мора;<br> Две суморне бајке што узнемирено<br> Имају шум слутње у гранама бора, Две мирне галије с црним заставама;<br> Две жене у црном, на молитви, неме;<br> Две поноћне реке кроз краје од кама;<br> Два гласника бола који кроз ноћ стреме. Очи моје жене, мрачни тријумф плоти,<br> Које вечном тугом опијене беху,<br> Свој су простор нашле у њеној чистоти,<br> А свој чар небески у њеноме греху. Од суза просутих у велика бдења,<br> Те бескрајне очи сијају се стога,<br> Далеким и чудним сјајем усхићења,<br> Као неке очи што видеше Бога. Чувају на својој бесконачној мрежи<br> Све тамне екстазе снова које сања,<br> Очи непрегледне, на чијем дну лежи<br> Велика и мрачна сабласт очајања. ==Чедност== Докле спаваш једна рука невидљива<br> Брижно сву ноћ ваја твоје мале дојке,<br> Брише и поправља, и вуче, и слива,<br> Креће мирне црте и прави увојке. И поставља боје с вечите палете<br> На врх дојки и на усне насмешене;<br> Тка мрежицу ока пуну зла и сете;<br> Преде влас и гибље таласе и сене, И у душу сипа сујету; и смело<br> Свом магијом спола озари врхунце.<br> И док гради своје неизмерно дело,<br> Пристижу је јутра и подневно сунце. Али прсти руке незнане и чудне,<br> Не мирују. Залуд: у телу дубоко<br> Не ври још млад отров жеље нерасудне!<br> Ни глас да засузи, ни потамни око. Тако равнодушна, мирна, ти си стала<br> Измеђ свег и мене; са страхом да не би<br> Сенка сумње на те, као порок, пала -<br> Да ниси над свачим, и циљ сама себи. ==Номади== Очи су ми као очи у номада,<br> Сунцима безбројним вечно опијене:<br> Бране да их умор јучерањи свлада,<br> А већ нов пут мотре неспокојне зене. Хероји покрета, номади, над неким<br> Брегом тако зуре у видик пун дима,<br> У мутној и страшној жеђи за далеким,<br> И у вечном своме боју с просторима... Простором напито, моје срце гледа<br> Сјај нових небеса и фатаморгана;<br> Расплаче га свако сунце које седа,<br> И распева јутро сваког новог дана. Сто очију својих моја душа смела<br> Отвара пред неком земљом недогледном;<br> Никад не захвати двапут с истог врела,<br> И два сна никада на узглављу једном. Као да ме увек с другу страну реке<br> Чека моја срећа, као верна жена,<br> Што упреда тугу љубави далеке<br> У нит од преслице до златног вретена. И као да лежи иза брега тамо<br> Болно наслућена моја страшна тајна;<br> Јер свака ствар коју душа дирне само,<br> Као она сама, постаје бескрајна. Очи су ми као очи у номада,<br> Звезда очајања у којим је сјала;<br> И велика суза која из њих пада;<br> Не познаде никад земљу где је пала. ==Велика ноћ== Кад геније ноћи на крилима сјајним,<br> Крилима од ватре, преко реке мину,<br> Невидљива вода усхићено сину,<br> И запева гласом болним и бескрајним. Кад поноћни ветар поред горе глухе<br> Прође и отресе тешки мрак са грања,<br> Као страсна песма жудног умирања,<br> Чу се глас музике из трстике сухе. Кад за пољем пуним црне детелине,<br> Почеше влашићи да бледе и слазе,<br> Мртво лишће поче да пада на стазе,<br> И као црн уздах да изби из тмине. Сад, у ово дуго вече које пати,<br> Цела моја душа затрепери гола,<br> А челом уморним од труда и бола,<br> Смрт је прешла руком, меком, као мати. ==За звездама== Убрисаћу с уста мучну кап горчине -<br> И као краљевић из старинске бајке,<br> Поћи ћу за гласом што зове из тмине,<br> Као гласи давно нестануле мајке. С очима већ пуним звезда што ће доћи,<br> Ја ћу да се пустим у то море таме;<br> И заиграће у својој самоћи<br> Срце од чекања и од среће саме. Далеко ћу поћи од те кобне горе,<br> Где очајно слушах, по све ноћи пуне,<br> Да сто врела сумње жалосно роморе<br> Гласом који јеца и песмом што куне. И за једром које не зна да кривуда,<br> Морепловац-витез по незнаној води<br> Откриваће острв по острв, да свуда<br> Огласи се краљем и даље заброди. Мој змај непобедни биће на мом штиту,<br> И моје ће име бити на мом мачу;<br> И водићу гордо своју сјајну свиту -<br> Идући за гласом што се једном зачу. И минућу ноћу крај твојих обала,<br> Док ронећи сузе и не слутиш о том;<br> И поћи далеко преко тамних вала -<br> Све у болној жеђи за новом лепотом. И кад паднем, најзад, нико неће знати<br> Мој очаран задњи осмех да прочита;<br> Лицем победника разблудно ће сјати<br> Сунце заробљено у зрцалу штита. ==Стварање== Нису те гласници огласили мени,<br> Нити чух кораке твоје издалека;<br> И не знам кад беше већ минута нека<br> Кад се мој дух напи твоје светле сени. Јер ти си постала у мени, и била<br> Мисао исконска што најзад однемље,<br> Златна нит из стене, и семе из земље,<br> И мах у рамену још нениклог крила. Ти никад не позна тај пут вијугави,<br> Пут којим извана доводи унутра,<br> И којим све мора да се врати сутра;<br> Као цвет у мору, у мени се јави. Из мог сна поникла, и ти беше ташта;<br> Плод мога порока, крволочно јетка;<br> Плод мисли, и ти си била без свршетка;<br> Плод мојих сујета, подлија од свашта. Плод мојих самоћа, беше пуна сете;<br> Плод мржњâ, уста ти беху отрована;<br> И плод мојих сумња, ти си прешла, страна,<br> Сав пут с плачем као изгубљено дете. Но цвет сна отровног не преста да сише!<br> И ја умрех у час кад се беше хтело<br> Задња капља крви, коју немах више,<br> Да окончам лепо и злокобно дело. ==Мирна песма== У зенице ме непрестано гледа:<br> Шта тражи у мојим очима та жена?<br> Сјај магијски неког сунца које седа –<br> Једну другу жену и друга времена? Јер заљубљен поглед жене добро види<br> У очима нашим, кроз сиву дубину,<br> Све трагове којим непријатељ мину,<br> И његов сен као тамни сен на хриди. Дуго сја на оку тугом вечно младом<br> Лик жене што га је очарала једном;<br> Зато једна жена зна кад пође крадом<br> Поглед за одбеглом и за недогледном. Од прошлости је душа направљена;<br> Слике су по цвећу зрак сунца од јуче;<br> Од свачега је пала нека сена;<br> И усахле реке и сад негде хуче. А наше љубави што су давно пале,<br> Као побијена јата на пô пута,<br> Још живе животом свог првог минута<br> У очима што су некад расплакале. ==Тренуци== Та љубав без циља и без сутрадана,<br> Зла сестра вечности, у бесу свог хитног<br> Носи знак највеће коби што је знана:<br> Сав ужас пролазног и бол неумитног. Тај свемир насликан на валу што бега,<br> Сав покрет просторâ у трептању листа –<br> Љубав је без сутра вечнија од свега:<br> Јер и после смрти још је увек иста. Та љубав што умре у напону врелу,<br> Мач скрхан на самим врховима тврђа,<br> Има победничку гордост на свом челу:<br> Јер умре у сјају пре него зарђа, Она прође душом као издалека<br> Залутале птице у светлости маја;<br> У песми су њиној гласи других река,<br> И на крилима им сунце другог краја. И она нестаје пре веселе жетве,<br> Увек неувела у свему што вене,<br> Без свога завета и без своје клетве –<br> У лепоти речи једном изречене. ==Непријатељ== Мој непријатељу са два ока жарка,<br> С ножима у отров замоченим, где си?<br> Ти пред чијим духом падне свака варка,<br> И о штит чији се разбију сви беси! Лепи, силни, грозни! жељан сам те и ја,<br> Да банеш под маском друга или госта;<br> Да такав, полу-бог, половину змија,<br> Вребаш ме кроз лишће и чекаш крај моста. Да ми мисли знате једини бог и ти;<br> Да те за леђима осећам, на миру;<br> Да ни реч ни поглед не могу ти скрити;<br> Да знаш где је отвор на моме панциру. И моја ноћишта, и пратњу на друму;<br> И мој траг на песку, и мој сен на зиду;<br> И као што љубав зрачи једном уму,<br> Да свирепа мржња светли твоме виду. Освајач, злочинац, и херој међ нама,<br> Да те славе људи и нуде се жене;<br> Твој брод да с великим златним катаркама<br> Пун сјајних хорова пролази кроз пене. Да мог бога мрзиш једном мржњом холом,<br> Да се гнушаш моје мудрости: и блажен,<br> Да моју оштрицу хваташ руком голом;<br> Да знаш да ћу бити исмејан и згажен. Нек се само један с раскршћа широка<br> Врати са крвавом рукавицом: ходи!<br> Мој непријатељу с два велика ока,<br> Сви су пути празни и мрак је на води. Да те видим, страшни! Глухе су ми ноћи<br> Без твојих корака: вечно, непрекидно,<br> Без тебе ћу бити бедан и без моћи,<br> Мали, и унижен, и побеђен стидно. ==Крила== Летети, летети, летети високо,<br> Незнаном простору као старом другу,<br> Витлати се као омађијан соко,<br> И умрети, сјајан, у сунчаном кругу. Чути само замах свој у просторима -<br> Музику свог крила! И на самом крају,<br> Свој траг изгубити и циљ међу свима,<br> Ишчезнувши тако у небу и сјају. Да ми жеђ осете кобну и све вишу<br> Очи што су туде дуго светлост пиле,<br> Као вир две овце са руном од свиле,<br> Као крв две ноћне сабласти што сишу. Да не памтим ниско рођење под мраком;<br> Да као гнев светлост сва испуни мене;<br> Да сам као копљем прожет сваким зраком,<br> Ту где горе вечне подневи без сене. И страшна раскршћа сунаца, и пути<br> Куд олуј светлости непрекидно иде,<br> Кроз неми предео где влада и ћути<br> Бог који убија очи кад га виде. Да само с висина за поноре знаднем,<br> Бацивши у простор конце својих жила;<br> И летим вечито, и летим док паднем<br> Само под теретом озарених крила. ==Песма љубави== Свој једини живот ти живиш у мени;<br> Да будеш осећај и сан ти се сазда;<br> Не тражим на путу твој лик наслућени –<br> Далеко ван тебе иде твоја бразда. Очи су ти зато да оплоде звуке,<br> И глас да молитву у срцима роди;<br> Сав покрет изгледа замах твоје руке;<br> Ти сјаш у стварима као дан у води. Твој је дах да семе не смрзне у њиви;<br> Твоја љубав да би било побожности;<br> Твоја равнодушност, да може да живи<br> Гордост очајања и горки чар злости. Ти ниси у себи јер ти нема краја;<br> Твој говор почиње музику свих вода;<br> Речи су ти конци у ткиву свег сјаја;<br> Идеш, ко молитва, од земље до свода. И ти си начело већма него биће...<br> Ноћ да блисну звезде; замах победника,<br> Да буде победа... Лепота, откриће,<br> Пре него мом духу беше реч и слика. ==Песма сутона== Сутони без шума твојих корачаји,<br> И тама без твога шапата, и сати<br> Први кад се нема више шта да таји...<br> Прве празне стазе кроз рогоз и влати. Ова чар чекања празних и без мене!<br> Некад беху у час месечевог сјања<br> Само дух и очи тобом испуњене –<br> А сад те је пуна сва ноћ очајања. Некад чух твој корак или шум одела,<br> А сад те ноћ носи у сваком свом шуму;<br> Звезде у покрету; мирна светлост бела<br> У свим приказима на замрклом хуму. Нема твојих стопа путем што крстари,<br> Али ти сад идеш светлим просторима;<br> И твој печат кобни сад носе све ствари;<br> Твоје су сад очи у водама свима. Знам да нећеш доћи, а чекам; и маште<br> Непознате среће расту у ноћ нему;<br> Нећу више чути твоје речи таште,<br> Да твој глас свемоћни осетим у свему. ==Песма тишине== Зборим ти несталој, док жалосно плави<br> Мртви сјај месечев на планинској рти.<br> Ти си још уза ме; врата су љубави<br> Увек отворена, као врата смрти. Речи неслушане, ви лепоте чисте,<br> Истине у зрачном непорочном руху!<br> Речи у самоћи очајања, ви сте<br> Сетни говор с Богом, његов глас у духу. Из смрти у живот непрекидно ходиш:<br> За мој сан умрла, живиш у мом болу;<br> Мреш у мојој вери, у сумњи се родиш;<br> Бедну, а кроз сузу ја те видим холу! Из мог благослова прешла си у клетву,<br> И бол одрицања; твој век свагда траје...<br> Вечно семе спрема своју вечну жетву,<br> Љубав се зариче и када се каје. Тако се обнављаш вечна, несавладна,<br> И новорађана у мојој самоћи...<br> Док звучни сутони падају и хладна<br> Светлост првих звезда, ти се ткаш од ноћи. ==Песма умирања== Љубави умиру без збогом, сред њине<br> Агоније дуге, неме, неприступне...<br> Ничу и мру у свој лепоти тишине,<br> И кришом затворе своје очи крупне. Зар вечита није љубав, као душа?<br> Зар најлепши део душе није вечан?<br> На морима смрти вал који пенуша,<br> У ноћима смрти млаз сунчани течан? Када цвет увене, нова звезда блисне.<br> Но поглед умрлих љубави куд гледа?<br> Мору иду реке, земљи горе лисне,<br> А љубав ћутању с уснама од леда. Мру у једној речи што се није рекла,<br> А у којој беше сто врела живота...<br> Тако јата звезда што су простор секла,<br> Мру у капи росе на листићу плота. Од љубави наших веће су тишине...<br> Тишина је мати љубави; и така<br> Као голубице од себе их вине,<br> И опет у руке враћа јој се свака. ==Последња песма== Бол је дао овој љубави горчину,<br> Лепоту и тајну; мрачна сумња моја:<br> Сав простор и ужас; коб и очај; њину<br> Свемоћ; задња суза: неба седам боја. Нит знäде за вино у купи од злата,<br> Нити за пољубац у заклетви; сама,<br> Мучки као злотвор, ушла је на врата,<br> С ножем, не у руци, већ у зеницама. Њен је плашт сунчани можда ткиво лажи;<br> Лаж с тих уста каза реч најдубљу њене<br> Страшне мистерије: но док удар тражи,<br> Све цвета под њеном ногом куда крене. Јер од твог отрова мој сан беше јачи:<br> Твој сам појас ткао од сунчаних млаза,<br> И ти си светлила; јер свему куд зрачи<br> Моје сунце дадне сијање екстаза. Своју веру нађох у свом сну о вери...<br> Твој нож не убија него блиста блистом...<br> Јер ти беше тренут у мојој химери,<br> Мој сан о доброти и вера о чистом. ==Песма== Једним истим путем нестаћете обе -<br> Ти и моја младост, лица невесела,<br> И с печатом горког проклетства сред чела,<br> Као неутешне две кћери Ниобе. И кад најзад падне задња страшна сена,<br> Знаћу неумитног очајања радост:<br> Да има сто срећа, али једна младост;<br> Стотину љубави, али једна жена. Тако, као звезде у локви на друму,<br> Умреће та љубав у свом стиду многом,<br> С једном црном раном у срцу и уму -<br> Већ с првим пољупцем и са првим збогом. Док крупни свећњаци догорели гасну;<br> Разбијене чаше испите; док модру<br> Своју сен још бацаш на завесу јасну;<br> Док још жиг твог тела видим на свом одру. Као да је само моје срце хтело<br> Да злурадо позна дан који те оте,<br> И та нема патња да постане врело<br> Моје величине и твоје лепоте. Пиће мога тела и светлост мог духа,<br> Мог сопственог гласа одјек у дну дола,<br> Некад празник мојих очију и слуха,<br> Да сад будеш тајна горчине и бола. Ти у којој љубљах своју илузију,<br> Свој сан о љубави и сан о лепоти,<br> И неку реч страшну казану у плоти,<br> А коју ја појмим силније од свију. Замркнућеш болно са кобима свима,<br> У дну моје сумње и кајања крута,<br> Као да те нагло стигла на по пута<br> Ноћ што силно дажди мрак по бреговима. И стопе у песку избрисаће наше<br> Исти топли ветар, који нежно свима,<br> Нечујан, отвара срце цветовима,<br> Да нове светлости налије у чаше. Мој ће се дан нови да јави с врхунца –<br> И као што некад пловљаше по калу,<br> Заиграће срце на светлости валу,<br> Као цвет очаран, отворен спрам сунца. И ја ћу да видим, из језиве сене<br> Кад излете бела распевана јата,<br> И како је слична та срећа из блата<br> Богињи рођеној из сунчане пене. Сваки шум да сећа твог ћутања;<br> свака Тмина опомене на светлост твог гласа;<br> Да је срце пуно све твојих корака;<br> Да на свачем лежи сенка твога стаса. Увек незаситно, моје срце хоће<br> И задњу кап чаше још неиспијене...<br> Два су кобна врела човекове злоће:<br> Љубав спрам божанства и љубав спрам жене. ==Заборав== Заборав је мирно умирање срца,<br> Бездушно и болно одрицање ћутке;<br> Презриви дах смрти у души што грца;<br> Заборав то значи мрети на тренутке. Ко зна сузе ствâри које оставише?<br> Двоструку смрт гробља где суза не капи?<br> Бол именâ која не помињу више?<br> Крик заборављених љубави што вапи? И страшно ћутање натписа са стене,<br> Што поста нечитљив? И проклетство немо<br> Речи, што сад чаме, непротумачене?<br> Тугу траве путем куд сад не идемо? Ко зна плач идола под земљом? Ко знаде<br> Клетву молитава замуклих? И ране<br> Непамћене среће и престале наде?<br> И горчину једне сузе убрисане? ==Песма срца== Нестати у нечем које срце воле,<br> Умрети у нечем бесмртном! Свог мача<br> Бацити пред ноге неке моћи холе<br> Што је и од руке херојеве јача. Бити пред бескрајним узвишеног ситан;<br> И тражећи горко срећу мећу нама,<br> Веровати најзад, у час неумитан,<br> Да је сан порекло свима истинама. Но тај острв сунца сам пронаћи; сјајни<br> Циљ свију циљева и свег вечитога!<br> Рећи своме срцу да је свет бескрајни,<br> Једно добро за се, ван људи и Бога. Добро, не знајући да има доброта!<br> Храбро, не познавши ловор ни измирне!<br> Чисто, и не чувши да има чистота:<br> Срце, као сунце, да злати што дирне. И сјајно и слично само својој мети,<br> Као озарено сунчаним априлом,<br> Све путеве сумње тако да надлети –<br> Не дирнувши земљу другче него крилом. ==Ћутање== Остале су страшне речи неречене,<br> Само твоје очи, мирне као тмина,<br> Оне су гледале и слушале мене;<br> Мој бол на твом уху певаше тишина. Каква химна срца, та реч неречена!<br> Та реч што не позна беспућа ни блудње!<br> Кад тишина збори место нас, реч њена<br> Има сву чистоту сна и болне жудње. Та блага музика љубави што ћути,<br> Има мир молитве у дубини духа:<br> Никада се речју лажи не помути,<br> Нит се глас порочни дирне нашег слуха. Идеја у неми камен увајана;<br> Вера сва у сузи што неће да кâпи;<br> Та заклетва што је у незнан час дâна;<br> И највиши закон бола који вапи. ==Песма жени== Ти си мој тренутак, и мој сeн, и сјајна<br> Mоја реч у шуму; мој корак, и блудња;<br> Само си лепота колико си тајна;<br> И само истина колико си жудња. Остај недостижна, нема и далека -<br> Јер је сан о срећи више него срећа.<br> Буди бесповратна, као младост; нека<br> Твоја сен и ехо буду све што сећа. Срце има повест у сузи што лева;<br> У великом болу љубав своју мету;<br> Истина је само што душа проснева;<br> Пољубац је сусрет најлепши на свету. Од мог привиђења ти си цела ткана,<br> Твој је плашт сунчани од мог сна испреден;<br> Ти беше мисао моја очарана;<br> Симбол свих таштина поразан и леден. А ти не постојиш нит си постојала;<br> Рођена у мојој тишини и тами,<br> На сунцу мог срца ти си само сјала:<br> Јер све што љубимо створили смо сами. ==Сумња== Моја сумња страсна, и светла, и плодна,<br> Моје друго биће и други вид; јетка,<br> Брани коју чашу да испијем до дна,<br> И да коју срећу познам до свршетка. Моје срце држи прстима од леда,<br> И мој дух напаја кајањем без мере;<br> Мој поглед у небо да очајно гледа,<br> Да мрзим без снаге и љубим без вере. Но она обасја мој ум обеснажен,<br> И даде мом духу, слабом као сламка,<br> Сто крупних очију, да озарен, блажен,<br> Мине сваки понор и зна где је замка. И да је доброта, одрицање; и да<br> У заклетви има издајства и срама;<br> И у победама пораза и стида;<br> Ниске безбожности у свим молитвама. И у чистој вери, празноверја; да је<br> Љубав себичнија него наше злоће;<br> И колико лажи наше сузе таје,<br> И мрачних завера замукле самоће. Тако ослобођен и себе и других,<br> Гледам како пада и последња уза...<br> И горд сам у часу искушења дугих<br> Што бар не зајецам кад ми пође суза. ==Строфе једној жени== Гледаћу твој сјајни сен на таласима,<br> И стопе на песку; с јутром на врхунцу,<br> Као прво гнездо будно међу свима,<br> Ја те певам као химну земље Сунцу. Ти си искра мога мача победнога;<br> Сто музичких врела што брује и плаве;<br> Поглед који хоће да сагледа Бога;<br> Пехар из ког пијем страшно пиће Славе. Кроз тамну је пустош моје крило секло,<br> Где сад сја твој покрет и твоја реч зари;<br> И као да свему ти беше порекло,<br> Сунце што ми откри место свију ствари. Све воде посташе за одсев твог стаса,<br> Простор, да имаднеш душу зачуђену,<br> Мир тамних долина за ехо твог гласа,<br> Сунце да на свету бациш своју сену. Ти си као лађа с крупним једрилима,<br> Што носи поднебља других копна: о, ти,<br> Што се, неумитна, јави међу нама<br> Да даш свој дах земљи и свој глас лепоти. ==Најтужнија песма== Знам за неизмерне и болне самоће,<br> Кад сат мре нечујно, као цвет што вене,<br> И кад срце празно престаје да хоће<br> Ни венце победе ни љубави жене. Знам за непроходне самоће без даха,<br> Кад конци са свачим падну покидани,<br> И у којим срце застане од страха;<br> Кад свему око нас изгледамо страни. Кад нас очи ствари равнодушно мотре,<br> И душа пред собом престрављена стане;<br> И сопствена повест кад се цела потре;<br> И кад је од леда суза која кане. Ни семе у бразди, ни стопа на путу,<br> И како је тешка сена коју вучем!<br> Канда туђе срце бије у мом куту?<br> Све светле палате живота под кључем!... Вај, колико пута умиремо? Ко би<br> Знао за све тмине под сунцем! И зна ли<br> Ико сва беспућа у сутону доби?...<br> И како смо често очи затварали... ==Песме Богу== ==Песме смрти== ==Песме жени== [[Категорија:Јован Дучић]] atpqaagu37ee8djgds2jvpko047rwt7 0 11612 142924 135451 2026-04-23T11:11:22Z Coaorao 19106 142924 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|50%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Љубав | одељак= | аутор=Ђура Јакшић | белешке=песма је написана 1862. године<ref>Живановић Ј. 1931. Хронолошке белешке. У: ''Ђура Јакшић. <small>ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА</small>''. Народна просвета: Београд. стр. 307.</ref>; текст се овде наводи према [[w:Jeremija Živanović|Живановић]] (1931)<ref>Живановић Ј. 1931. Ђура Јакшић. <small>ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА</small>. Народна просвета: Београд. стр. 111—119.</ref> }} <poem> :1. Љубим те, љубим, душо, Љубим те, рају мој! А осим тебе никог, До само народ свој. Он ће са мачем доћи, Кад куцне један час, Отет' ће стару славу, Добит' ће нови глас. А ти ћеш, моје сунце, Сво благо моје — сво, Ти ћеш ми родит' сина, Да чува благо то. :2. Ако ми родиш сина, Роди ми Милоша; А буде л' мила ћерка, Нек буде Милица: Крваво иде време Српске освете, Требаће земља српска Храбре Милоше. Ал' био Милош или Лепа Милица — Само да Српство љуби, Љуби Србина... :3. Кажи му, кажи, да је Љубави наше цвет, Да је у Српству ник'о, Видео дан и свет. Певај му српску песму, Њоме га тишај ти, Са њоме бу́ди чедо Бескрајне љубави. Опомињи га, душо, Славних старина; А свакад — свакад жарко Да љуби Србина! :4. Не треба њему земље Међа дедови' — Са земљом нека суде Српски кнезови. а њему бојно копље, Палош убојан, У леву руку барјак, Бојан — тробојан. П' онда му подај хата Мамна — помамна, Па реци: »Сине, иди, Гони душмана!«... :5. На небу нема звезде Да сија као ти; Па баш ни сунце нема Таке светлости. А где је срца, срце, Да тако љубит' зна? А где је душе, душо, Лепог анђела? на нашој земљи нема, Ни небо нема тог — Та што је лепо било, Мени је дао Бог. :6. Често те у сну снивам, Моја љубави! Често те тако виђам, Цвете убави! Па грлим небо плаво, грлим, уздишем; А љубим сунце јарко, Љубим, издишем. Ал', ево, зора свиће, И, ево, прође сан, Ал' тебе нема, нема — Нема да сване дан! :7. Па где си, где си, душо, Где си, анђелу? Зашто ми кријеш лице, Ружу румену? Та да је једно царство, Да га прегазим, Па да на оном крају Сунце опазим; Ил' да је један Дунав, Да га препливам, Па да на твојим грудма Небо уживам! :8. Али те крије тамна, Пуста даљина — Далеко ми је Банат, Црна хаљина. Па ко ће знати, душо, Да л' теби није зло? Можда и тужиш тамо, Моја дивото? Ил' још и не знам, сунце, За твоје јаде све? Ал' ти да знадеш да ми Срце умире! :9. ах, залуду ме дома Лепо тешише — У срцу ми је тешко, К'о да издише. Чујем му туге неме Лагани тужан пој — За тобом плаче, душо, За тобом, рају мој! Ал' тебе нема — нема, Да га утешиш, Ил' да ми срце плачно Срцу пригрлиш. :10. И рекла си ми писат' Многе промене, На сваком белом листу Златне спомене. Ал', ево, ево, прође И овај црни дан, К'о једна тамна сенка, К'о један горки сан, А писма јоште нема — Нема, анђелу, Да росом живне душу, Ружу увелу! :11. Ил', можда, дршће рука? Да неси болна ти? Ох, само то да није, Моја љубави! По души, можда, лебди Горак уздисај? А можда ми се ледом Умива душе рај? Ох, ћути, ћути, срце! Не коби тако ти! Та Бог је Бог и теби — Бог је милости!... :12. И дошао је листак Књиге пребеле, И писала си мени, Мили анђеле! А листак лебди, дише Као душица, А душа сија, трепти Као росица. Ил' можда га је суза Горка капала? Ил' га је, можда, туга Твоја писала? :13. Јеси ли чула, душо, Да поноћ уздише, Кад јој на црним грудма Звезду ранише? Јеси ли вид'ла, сунце, Где славуј умире, Када му вихор белу Ружу раздире? Онда ћеш знати, чедо, Вероват', рају мој, Како је срцу моме, Души рањеној!... :14. Жубор вода шљунком тече, Хуји шумица, А на небу звезда трепти, Звезда даница. Срце моје игра, бије, Све се превија — Чини ми се, моја душо, Да је Србија! А од оне звезде сјајне Чиниш ми се ти, Пак бих иш'о — ишао бих Звезде љубити!... :15. Па баш да умрем, душо, Да ме сахране; Па баш и пеп'о гроба Да ми нестане — Остаће љубав моја, Веруј, остати, И док је света, века, Да ће трајати! Па ако т' срце љубав Само верује, Чућеш у немој ноћи Како тугује... :16. У лепом врту рошен, Цвет је изник'о, На твојим грудма ношен, Свету с' привик'о. У љубави је нашој Мирис извео, При растанку је нашем Пао, увео. Па када умрем, душо, Он ће остати, Па ће на гробу, можда, Опет цветати... :17. Још никако гласа нема Мани Србину, Да ми јавља срећу моју, Твоју судбину. Да ми каже: »Драги брате, Родио се син!« Да ми каже: да је јунак, Да је Србљанин. Да нацрта мушко чедо, Да опише сој — Да је Србин, да је јунак, Да је пород мој! :18. Црне веђе, црне очи, А не чујеш плач; А када би заплакало, За шарен би мач, Да се њиме игра чедо, Да се нашали, Ил', срчано, од колевке Парче одвали. Е, тако је српско дете, Бре, Турчине, бре! С голим мачем у свет јури, С мачем умире... </poem> {{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}} == Извори == <references/> [[Категорија:Поезија Ђуре Јакшића]] [[Категорија:Љубавна поезија]] ragdi18zqj3sgtx839pg5dfl3domwzi 100 15567 142897 139982 2026-04-23T07:38:08Z Coaorao 19106 /* Дела */ 142897 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Марко | презиме = Миљанов | иницијал_презимена = М | годинарођења = 1833 | годинасмрти = 1901 | опис = '''Марко Миљанов Поповић Дрекаловић''' био је црногорски књижевник и војвода. Потиче из племена Кучи и представља једног од утицајнијих српских главешина у Црној Гори. | слика = Vojvoda Marko Miljanov.jpg | опис_слике = | википедија = Марко Миљанов | вики_цитати = Марко Миљанов | остава = | остава_кат = Marko Miljanov }} == Дела == * [[Примјери чојства и јунаштва]] * [[Предговор изгубљеном дјелу]] {{DEFAULTSORT:Миљанов,_Марко}} [[Категорија:Марко Миљанов]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Црногорски књижевници]] 0yip0xs60j0zp9zvjk86ufkmuzepo3x 0 17006 142925 38450 2026-04-23T11:12:16Z Coaorao 19106 142925 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|50%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Лепота | одељак= | аутор= Милан Ракић | белешке= }} [[Слика:Milan rakic.jpg|80 п|десно]] <poem> Јест, нема на теби ниједнога дела Да се моме оку могао да скрије, Ниједног превоја блиставог ти тела Да се мој пољубац на њ спустио није. Знам те тако добро: у растанка часе Ти преда ме ступаш сва сјајна и жива, Знам када ће сузе око да ти квасе, Знам кад ти се душа милоштом прелива, А кад у њој носиш сву топлину Југа... Па ипак си сваког дана нова мени, Увек нова, увек тако чудно друга, И никада слична јучерањој жени. Та моћ твоја чудна заслепљава мене Разноврсним сјајем, мирисом, и бојом. — Ох, буди једанпут ко и друге жене, Да одахнем најзад пред лепотом твојом!... </poem> {{ЈВ-аутор|Милан Ракић|1938}} [[Категорија:Милан Ракић]] [[Категорија:Љубавна поезија]] n9ucyxanswx4xnrp8jkt5b57ya1iyt7 0 19581 142920 43760 2026-04-23T10:54:59Z Coaorao 19106 142920 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= (Певам дању, певам ноћу) | одељак= | аутор=Бранко Радичевић | белешке= }} [[Слика:Branko_Radičević.gif |80п|десно]] <font size="+2">(Певам дању, певам ноћу)</font> <poem> Певам дању, певам ноћу, Певам, селе, што год оћу: И што оћу, оно могу, Само једно још не могу: Да запевам гласовито, Гласовито, силовито, Да те дигнем са земљице, Да те метнем међ звездице. Кад си звезда, селе моја, Да си међу звездицама, Међу својим, селе моја, Милим сестрицама. </poem> 1847. {{ЈВ-аутор|Бранко Радичевић|1853}} [[Категорија:Бранко Радичевић]] [[Категорија:Љубавна поезија]] 1xqxngqrebpg2iywftklxnatx45giws 0 20534 142930 140189 2026-04-23T11:31:00Z Coaorao 19106 /* Извори */ 142930 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Међу звездама | одељак= | аутор=Лаза Костић | белешке= }} <font size="+2"> Међу звездама </font> <poem> (Вилованка) У по ноћи превесељке, са нетренке теревенке, загрејан се дигох дома. На улици нема света, само што по снегу шета једна мома. Одело је снежно, бело, на брежне јој пало груди, снег од једа чисто студи; узалуд му Месечина светло чело живо љуби, он шкрипуће бели зуби, гледајући како струком, како белом, меком, руком, како малом, лаком ногом, а камо ли лицем, оком, та поноћна дивна јава Месечину надасјава. Кад снег шкрипи зубма белим, а да шта ћу ја да велим, у по ноћи превесељке, са нетренке теревенке? »Госпођице, добро вече!« Жеља моја цури рече: »На тој зими, леле мени, Тако лако одевени! »Ево моје шубе црне, »да вас мало заогрне!« — Дотакнух се, загрлих је, манито ми срце бије, у жестини и заносу већ осећам бујну косу, што се по мом лицу пpocy, мириси ми обасуше свак' задисак жељне душе. Загрли ме, дах ми стесни; ал' очију поглед њез'ни' нагон узда, занос трезни; из њега ми мис'о сине: »Мајко!« — »Сине!« одзову се уста њена, а из белих из рамена поникоше бела крила: то је била — моја вила. — Лепирица као бела кад би собом цвет понела, да га виса спасе вела од земљина од увеља: тако вила поне мене у просторе васељене; те небесном лик лепиру лети с цветом по свемиру, по свеширу, по етиру. Васијона пукла пуста. Већ у мени душа суста., а срце ми силно бије, у главу ми крвца лије, ал' ми вила лице мије хладом свога крила мека, и још нека блага река, нека струја из далека: свети мирис памтивека. Нада мном се звезде роје, намигују зраком бледом, згледају се чудним гледом, једна другу пита редом: »Од куд овде ово двоје?« Па познавши с бледа лика незнанога познаника опет једна другу пита: Да л' да приме из дубина хладне земље врелог сина? — Ил' то можда, нису звезде? То су, је ли, оне честе изниклице срца мога, расцветаног, широкога? А ти зраци нису зраци, грановити то су траци, што о њима мирно висе срца мога изниклице. А око те дивне круне, неокрунке, светле, пуне, прозорна се румен пружа; — То је, то је свецка ружа. Свецка ружо, васељенко, сиротанко, незеленко, саморанко, светла сенко, а камо ти твог славуја? — У то неки звук забруја. Је л' олуја? Ил' бујица огњевитих репатица, Ти небесних блудних гуја? Ни олуја, ни бујица, то је цвркут рајских тица; — ил' је разлег од песама из највишег оног храма над звездама? По тихотној васељени разлежу се звуци њени смртном уву нечувени; а у мени? — К'о тамјана плави прамак полетив са жртвеника у наручју зефирову кад се сретне на висина' с ваздусима виши сила, те се стану отимати, наваљују, ревене се, ко ће да га пре однесе, да звездану кади Ногу његовом и њином богу: — Тако мене звуци ломе у живоме срцу моме, из недара да га носе, једни маме, други просе, једни прете, други туже; — »Ој, давори, јадни слуше, »бела вило, ој давори, »од куд звуци, збори, збори!« Очима ме вила кори: »У тебе су очи, руке, »звезда има зраке, звуке; »ти су звуци, мили друже, »од славуја свецке руже, »реч начелна свију вера »први прозор неразмера, »рајски кротник дивљег звера, — »Армонија сфера«. Тако зборе вилске очи, а у мене свирка точи, свирка лепа мени тепа: »Скочи доле, скочи, скочи! »Да те носе наша крила »где је врело сваког миља. »да Ти душа свирку пије, »светлост да Ти лице мије »пламен да ти срце грије, »дивотама жиће слади, »а побратим месец млади, »да те хлади! »Не дај се од виле смести, »вештица је, зле је свести, »Бог би знао, куда. језди!!« Као смели морепловац древних прича и времена, што је, везан за катарку, у безумљу слатку, жарку, слуш'о песме од Сирена, дивних, мамних морских жена: — тако мене звуци вуку, у стоструком зборе гуку: Један вели: — Оди мени! одвешћу те светлој сени, златној звезди стар-Омира! — — Мене шаље зрак Шекспира! — — Мени свира вечна лира Пиндара, Анакреона — — и Милтона — и Бирона — — Шилep — Гета и Тењира — Данта — Таса — — Калидаса — — Тако мене звуци гоне, а за сваким речи звоне: »Не дај се од виле смести, »вештица је, зле је свести, »Бог би знао, куда језди!« — Ал' мануше бела крила, проговори моја вила: »Куда језди? —- Нашој звезди!« — Реч се ори по простори, по звезданом ведром вису, звуци били — пa и ниcy. — У тишини, по висини носи вила даље сина. Око мене звезде бледе, све се већма губе, реде, а вила ми прстом каже једну малу светлуцаљку, оку моме самртноме на дну видног домашаја. Зрака јој се муком бори, час угине, а час гори, час тињавог слика гара, час је буктац од пожара, час је бледа, модра, плава, час румена па крвава. — Бледа звездо, јадна селе, какве су те силе смеле, те си тако јадна Тужна, мученица, божј'а сужна, какав бол у теби сјаје, ко у теби вечност траје, ко се каје? — Крваво се звезда смеши, из крвавог тог смејутка неки шапат ко да јеца, чини ми се, да ме кара, да ми звезда одговара. Ал' не чујем оног звука, звонке јеке, мамна гука, што у светлиј' њених друга: Гласи мука и покаја, шапат јада, сузни бризи, неодољних уздисаја бројанички, свети низи; старе славе сетна хвала, а скорањих срамних зала осветница, — јека од гусала. Иза сна се тешког прену, Мрак је. Где сам? — ал' на трему муклим тутњом одговара шеталица глухог доба, навила је кивна злоба, те се никад не одмара: Корачање мог стражара. Ал' ме љуто боли глава — после оних светлих снова, оних дивних витезова, оних слика, оних слава — ова јава! Немојте ме питат' саде, да вам причам старе јаде, старе јаде, нове наде, што их наша звезда знаде; већ пођите до јавора, побратима оног бора, што га стужи и cacyши неисказом вељих мука Косовкина бела рука, те је њему рука мала грдне јаде завештала; а кад гуслар по њим гуди, из јавора јаде буди, из тамнице јади лете да се браћа јада сете, да се сете, да их свете! — Ја вам не знам рећи вишe, до што књига ова пише, док не прође ова јава, што ми сада додијава, те се мојих снова сетим, ил' док опет — не полетим. У пештанској тамници, 1872. </poem> == Извори == * Антологија српске књижевности [http://www.ask.rs/ASK_SR_PregledPoPeriodu.aspx] {{ЈВ-аутор|Лаза Костић|1910}} [[Категорија:Лаза Костић]] [[Категорија:Љубавна поезија]] r7liv70y4b15g7cg5gddubk896pwdi9 0 20555 142907 46391 2026-04-23T09:51:44Z Coaorao 19106 142907 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Моја дангуба | одељак= | аутор=Лаза Костић | година=1866 | белешке= }} <poem> '''I.''' Камо ноћи, камо дани, Прозборени, пропевани, Братовани, друговани, Камо ноћи, камо дани? Румене се чаше љубе, Лију им се кипом душе, Здравице им срце дубе, Уста им се љубом суше! Камо ноћи, камо дани, Пољупци проуздисани, Клетвама прозаклињани, Камо ноћи, камо дани? Седи љубав, пије вина Из очију пуни наши, Што га више љубав пије, Више га је свакој чаши. А песама јато плаво Срцима се куца: Здраво! — Песме, лакше! — Мани, мани! — Камо ноћи, камо дани? А кад оду браћа дома, Кад је доста слатки снова, Кад се сместе занос-песме У постеље од стихова: '''II.''' Развиће се поноћ небна У сећању будне душе, Те тавнином памтивека Из даљина осунчани Долазе му силне чете, Што их сунце зраком плете, А поноћ их подуплеће, Старе чете нови слика Непознати познаника: Час ми весте стару славу Крви моје праођачке, Те варљивим заносима Раздражену душу моју Душанскима сновма љубе; — Час оладне и побледе, Те из мога загрљаја К’о притајне клизну гује Облачним се крију скутом, Муњевити сукћу греси, А за њима узастопце Са стеневаља суда небна Погрмљују громне клетве; К’о да ми се злобни пак’о Успевши се до небеса, Блаженичку руга санку, Те ужасом чини живим, Да се душа, милована Обљубима рајски слика, Стиди своје славе младе. Видови ме таки гоне У часови сновиђења, А кад и њи зора стопи, На моме се виде листу Ситни редци црни слова, Свете мошти мученички снова. Камо ноћи, камо дани, Просанани, промаштани, Пронадани, пројадани, Камо ноћи, камо дани? '''III.''' И сада Ми привиђења разбуђују поноћ сновну, бледи реди од образа, ближње душе, драге сени, оживеле успомени изумрлих пријатеља. Ама нису јавилици од подоба древна доба, не нуде се души мојој мирисима босиочким из давнине мученичке: већ ми дисак загушују јучерањим задасима животова разилаза, те бесамрт вида свога споменима зачињући самртничке ништавости, исту судбу кô да кажу ужаснутом посматрачу. Небне мисли земни борци, душиноме сваком зраку, сваком људском жртвењаку узастопце у поворци; у поноћи хладне грозе гомилина нехајања занесеном душом носе сановање светлиј' дана, да просветле светску тмину; ал' уместо севљу њи'ну да утече светски мрак: муњско умље како сину, те обасја приокоље. још су само вид’ли боље вековити непрозрак, — Угинуше; — сенке ове, Што ведрије гоне снове Исту весте немит-судбу Моме сневљу, моме будњу, '''IV.''' У призраку тога вида И ти ми се кажеш, душо: Сред крвава твога стида Венац те је обакруж’о Мученичка обасјава; У њему се кајно мори Лице твоје, санче красни, Из очију твоји гасни Просневана негда јава Прекорима просијава. У прекори к’о да збори: Камо ноћи, камо дани, Просањани, прожељкани? Од јаве си ков’о снове, Сад од снова јаву вези! Страсти моје плам-отрове, Јаве моје будни беси — Ти их снови потамани! — Камо ноћи, камо дани? Ал’ што си се, слико сива, Ти међу ове слике смела, Што им земља крије тела, Кад те знадем, да си жива? Ти си жива, ти си чила, Ти си лепа, ти си врла, Ал’ твога ми прва грла, Да си давно већ умрла, Млого би ми живља била! '''V.''' Удиљ ми се тако мења Спомен земна пролажења, Те од мрачна ликомета, Што их чини сива магла Моји својни уздисаја, Како ли ће наћи реда Она чета, што је нагла Из давнине векотраја, Да ми прича туђи снова, Нечувене каже ради Невиђени витезова Нехајућој унучади? Снови, ради, витезови, Опростите мом нехају Неби било вашем сјају У прсију краја ови, Неби било одпочина, Тек да није жешћи чина, Уздисајни облачина Окужљиве самртности! Ал’ овако, вило, прости! Кадкад само још ме пусти, Док часова траје пусти, Да попевам на тенани: Камо ноћи, камо дани? Ал’ у очи новом данку, Кад већ буду на пресанку Они санци уздисанци, Они мрачни тугозванци, Кад се слегну црне сени, Онда, вило, оди мени! Тој тавнини, што у воље Оставише стари греси, Приличиће, вило, боље Твоји светли дански вези. </poem> == Извор == * ''Даница'', 31. јануар 1866. Бр. 3. Год. -{VII}-, стр. 49. {{ЈВ-аутор|Лаза Костић|1910}} [[Категорија:Лаза Костић]] e6m3g1tabxf2lxhlc5vr0g8zgok5b4k 142908 142907 2026-04-23T10:08:25Z Coaorao 19106 проверено 142908 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Моја дангуба | одељак= | аутор=Лаза Костић | година=1866 | белешке= }} <poem> '''I.''' Камо ноћи, камо дани, Прозборени, пропевани, Братовани, друговани, Камо ноћи, камо дани? Румене се чаше љубе, Лију им се кипом душе, Здравице им срце дубе, Уста им се љубом суше! Камо ноћи, камо дани, Пољупци проуздисани, Клетвама прозаклињани, Камо ноћи, камо дани? Седи љубав, пије вина Из очију пуни наши, Што га више љубав пије, Више га је свакој чаши. А песама јато плаво Срцима се куца: Здраво! — Песме, лакше! — Мани, мани! — Камо ноћи, камо дани? А кад оду браћа дома, Кад је доста слатки снова, Кад се сместе занос-песме У постеље од стихова: '''II.''' Разиће се поноћ небна У сећању будне душе, Те тавнином памтивека Из даљина осунчани Долазе му силне чете, Што их сунце зраком плете, А поноћ их подуплеће, Старе чете нови слика Непознати познаника: Час ми весте стару славу Крви моје прарођачке, Те варљивим заносима Раздражену душу моју Душанскима сновма љубе; — Час оладне и побледе, Те из мога загрљаја К’о притајне клизну гује Облачним се крију скутом, Муњевити сукћу греси, А за њима узастопце Са стеневља суда небна Погрмљују громне клетве; К’о да ми се злобни пак’о Успевши се до небеса, Блаженичку руга санку, Те ужасом чини живим, Да се душа, милована Обљубима рајски слика, Стиди своје славе младе. Видови ме таки гоне У часови сновиђења, А кад и њи зора стопи, На моме се виде листу Ситни редци црни слова, Свете мошти мученички снова. Камо ноћи, камо дани, Просанани, промаштани, Пронадани, пројадани, Камо ноћи, камо дани? '''III.''' И сада ми привиђења Разбуђују поноћ сновну, Бледи реди од образа, Ближње душе, драге сени, Оживеле успомени Изумрлих пријатеља. Ама нису јавилици Од подоба древна доба, Не нуде се души мојој Мирисима босијочким Из давнине мученичке: Већ ми дисак загушују Јучерањим задајима Животова разилаза, Те бесамрт вида свога Споменима зачињући Самртничке ништавости, Исту судбу к’о да кажу Ужаснутом посматрачу. Небне мисли земни борци, Душиноме сваком зраку, Сваком људском жртвењаку Узастопце у повојци; У поноћи ладне грозе Гомилиног нехајања Занесеном душом носе Сановање светлиј дана, Да просевну тешку тмину; Ал’ уместо севљу њину Да утече светски мрак: Муњско умље како сијну, Те обасја приокоље. Још су само видли боље Вековити непрозрак, — Угинуше; — сенке ове, Што ведрије гоне снове, Исту весте немит-судбу Моме сневљу, моме будњу, '''IV.''' У призраку тога вида И ти ми се кажеш, душо: Сред крвава твога стида Венац те је обакруж’о Мученичка обасјава; У њему се кајно мори Лице твоје, санче красни, Из очију твоји гасни Просневана негда јава Прекорима просијава. У прекори к’о да збори: Камо ноћи, камо дани, Просањани, прожељкани? Од јаве си ков’о снове, Сад од снова јаву вези! Страсти моје плам-отрове, Јаве моје будни беси — Ти их снови потамани! — Камо ноћи, камо дани? Ал’ што си се, слико сива, Ти међ ове слике смела, Што им земља крије тела, Кад те знадем, да си жива? Ти си жива, ти си чила, Ти си лепа, ти си врла, Ал’ твога ми прва грла, Да си давно већ умрла, Млого би ми живља била! '''V.''' Удиљ ми се тако мења Спомен земна пролажења, Те од мрачна ликомета, Што их чини сива магла Моји својни уздисаја, Како ли ће наћи реда Она чета, што је нагла Из давнине векотраја, Да ми прича туђи снова, Нечувене каже ради Невиђени витезова Нехајућој унучади? Снови, ради, витезови, Опростите мом нехају Неби било вашем сјају У прсију краја ови, Неби било одпочина, Тек да није жешћи чина, Уздисајни облачина Окужљиве самртности! Ал’ овако, вило, прости! Кадкад само још ме пусти, Док часова траје пусти, Да попевам на тенани: Камо ноћи, камо дани? Ал’ у очи новом данку, Кад већ буду на пресанку Они санци уздисанци, Они мрачни тугозванци, Кад се слегну црне сени, Онда, вило, оди мени! Тој тавнини, што у воље Оставише стари греси, Приличиће, вило, боље Твоји светли дански вези. </poem> == Извор == * ''Даница'', 31. јануар 1866. Бр. 3. Год. -{VII}-, стр. 49. {{ЈВ-аутор|Лаза Костић|1910}} [[Категорија:Лаза Костић]] c8onr0m1tdhxl9jato2d2syua86272n 0 20956 142926 141045 2026-04-23T11:14:14Z Coaorao 19106 142926 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Ноћ скупља вијека | одељак= | аутор=Петар II Петровић Његош | белешке= }} [[Слика:Petar II Petrović-Njegoš.jpg|80 п|десно]] {{Поезија| Плава луна ведрим зраком у прелести дивно тече испод поља звјезданије у прољећну тиху вече, сипље зраке магическе, чувства тајна нека буди, те смртника жедни поглед у дражести слаткој блуди. Над њом зв’језде ројевима брилијантна кола воде, под њом капље ројевима зажижу се ројне воде; на грм славуј усамљени армоничку пјесну поје, мушице се огњевите ка комете мале роје. Ја замишљен пред шатором на шарени ћилим сједим и с погледом внимателним сву дивоту ову гледим. Чувства су ми сад трејазна, а мисли се разлетиле; красота ми ова божа развијала умне силе. Него опет к себе дођи, у ништавно људско стање, ал’ лишено свога трона божество сам неко мање; претчувствијем неким слатким ход Дијанин величави душу ми је напојио – све њен в’јенац гледим плави, О насљедство идејално, ти нам гојиш бесмртије, те са небом душа људска има своје сношеније! Слух и душа у надежди пливајући танко пазе на ливади движенија – до њих хитро сви долазе! Распрсне ли пупуљ цв’јетни али кане роса с струка – све то слуху оштром грми, код мене је страшна хука; затрепте ли тице крила у бусењу густе траве, стрецања ме рајска тресу, а витлења муче главе. Тренућ ми је сваки сахат – моје време сад не иде; силе су ми на опазу, очи бјеже свуд – да виде. Док ево ти дивне виле лаким кроком ђе ми лети – завид’те ми, сви бесмртни, на тренутак овај свети! Ход је вилин млого дични на Аврорин када шеће, од сребрног свога прага над прољећем кад се креће; зрак је виле младолике тако красан ка Атине, огледало и мазање презиру јој черте фине. Устав’ луно, б’јела кола, продужи ми часе миле, кад су сунце над Инопом уставити могле виле. Прелесницу како видим, загрлим је ка бог вели, уведем је под шатором к испуњењу светој жељи. При зракама красне луне, при свјећици запаљеној пламена се споји душа ка душици раскаљеној и цјеливи божествени душу с душом драгом слију. Ах, цјеливи, божа мана, све прелести рајске лију! Цјелителни балсам свети најмирисни аромати што је небо земљи дало на усне јој стах сисати. Совршенство творенија, таинствене силе боже, ништа љепше нит’ је када нити од ње створит може! Малена јој уста слатка, а ангелски обрашчићи – од тисуће што чувствујем једну не знам сада рећи! Сњежана јој прса 'кругла, а стрецају светим пламом, дв’је слонове јабучице на њих дубе слатким мамом; црна коса на валове низ рајске с игра груди... О дивото! Чудо смртни ере сада не полуди! Б’јела прса гордија су под црнијем валовима но планина гордељива под вјечнијем сњеговима на излазак кад је сунца са равнине цв’јетне гледим, кроз мрежицу танке магле величину кад јој сл’једим. Играм јој се с јабукама – два свијета срећна важе, к восхиштењу бесмртноме лишеника среће драже; зној лагани с њеном косом с занешене тарем главе... Друге среће, мало важне, за њу би да, и све славе. Не мичу се уста с устах – цјелив један ноћи ц’јеле! Јошт се ситан не наљубих владалице виле б’јеле; свезала се два погледа магическом слатком силом, као сунце с својим ликом када лети над пучином. Луна бјежи с хоризонта и уступа Фебу владу, тад из вида ја изгубим дивотницу моју младу! ''Пјесма је написана 1845. Први пут је објављена у "Босанској вили" 1913.'' }} [http://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/ppnjegos-noc_c.html Ноћ скупља вијека] {{ЈВ-аутор|Петар II Петровић Његош|1851}} [[Категорија:Петар II Петровић Његош]] [[Категорија:Љубавна поезија]] 1f3sibwk955xys0f05jksw9qbo9x2ea 100 22256 142931 56109 2026-04-23T11:46:59Z Coaorao 19106 142931 wikitext text/x-wiki [[Слика:Сабрана дела Јаков Шантић.png|200 п|десно]] * [[Станиша Тутњевић: Јаков Шантић]] * [[Алекса Шантић: Лаку ноћ. †Јакову]] == Песме == '''I''' '''ПЈЕСМЕ''' ''Тренуци'' * [[Љубави]] * [[Поздрав (Јаков Шантић)|Поздрав]] * [[Отаџбини (Јаков Шантић)|Отаџбини]] * [[Очи твоје]] * [[Лаку ноћ (Јаков Шантић)|Лаку ноћ]] * [[* * * (Гле, скончање како стиже...)]] * [[Војиславу (Јаков Шантић)|Војиславу]] * [[Пошљедња зима]] * [[Јесен (Јаков Шантић)|Јесен]] * [[Чежња (Јаков Шантић)|Чежња]] * [[Из туђине]] ''На мору'' * [[Зора (Јаков Шантић)|Зора]] * [[Подне]] * [[Поздрав (На мору) (Јаков Шантић)|Поздрав]] * [[На мјесечини (Јаков Шантић)|На мјесечини]] * [[Одговор]] * [[Један живот]] ''На Алпима'' * [[Јутро на Алпима]] * [[Алписке вечери (I – II)]] * [[Она (слика из санаторијума)]] * [[Алписке тишине]] * [[Снијег (Јаков Шантић)|Снијег]] ''Послије растанка'' * [[Ти гдје си сада?]] * [[Мени се чини]] * [[Сјећање]] * [[Ја тебе никад заборавит нећу]] * [[Киша]] '''II''' '''ИЗ ПОШЉЕДЊИХ ПЈЕСАМА''' * [[*** (Снијег свуд и магла...)]] * [[*** (Ја слушам звуке пјесме...)]] * [[*** (Хоћу да легнем...)]] * [[*** (Еј, откад се, драга, ....)]] * [[*** (Ја осјећам језу...)]] * [[Трагедија]] * [[Јесен I (Јаков Шантић)|Јесен]] * [[Јесени]] '''III''' '''ПОСМРЧАД''' * [[Пјесме из јесени (1 – 9)]] * [[Жеља (Јаков Шантић)|Жеља]] * [[Немој ме звати]] * [[*** (Под оловним небом пољане су биле...)]] * [[Мртве вечери I, II]] * [[Галео моја]] * [[О, да л' је тако?]] * [[Вече пада]] * [[Мутан вјетар шуми]] * [[Пјеснику]] * [[Изгубљен I, II]] * [[Очекивање]] * [[Дајте ми кутак]] * [[Пољуби ме, драга!]] * [[*** (Кô лептири по гранама трепери...)]] * [[Здраво моје море!]] * [[Алеје старе]] * [[Прољеће бјеше]] * [[*** (О, вечери чиста с небом од кадиве...)]] * [[Исповијест]] * [[*** (Чуј сјетне пјесме безбрижних мрнара!)]] * [[*** (Јеси л' ти то, драга, што плачеш у мени...)]] * [[*** (О, птичице моје, са радошћу појте...)]] * [[Пјевајте ми, друзи!]] * [[Гробару, пожури]] '''IV''' '''ОСТАЛЕ ПЈЕСМЕ''' * [[Останите мисли моје]] * [[Облаци I-XVII]] * [[Вјечност (Визија)]] * [[Ја љубави иштем, ја љубави тражим!]] * [[У ноћи (Јаков Шантић)|У ноћи]] * [[Ја не знам]] * [[Очајник]] * [[*** (Гдје, бијел галеб на далеко)]] * [[Жеља I (Јаков Шантић)|Жеља]] * [[Незида]] * [[Виђење]] * [[Fatamorgana]] * [[Неспокојство]] * [[Агонија]] * [[Просвјети]] * [[Плачи срце моје]] * [[Једна ноћ I (Јаков Шантић)|Једна ноћ]] * [[Једно вече (Јаков Шантић)|Једно вече]] * [[Nostalgija (Јаков Шантић)|Nostalgija]] * [[Мостар – севдах – I. O прољећу!]] * [[Tramonto]] * [[Позив (Јаков Шантић)|Позив]] * [[Послије гроба]] * [[Поздрав домовини]] * [[У Мљетцима – пјесма у пролазу]] * [[Једна ноћ II (Јаков Шантић)|Једна ноћ]] * [[Сумор]] * [[Покрај мора]] * [[Залутао галеб]] * [[Екстаза]] * [[Песма о Хвару]] * [[После гроба]] '''V''' '''ДОДАТАК''' * [[Пошљедње вече у Малом Лошињу|Алекса Шантић: Последње вече у Малом Лошињу †Јакову]] * [[Литература о Јакову Шантићу]] {{Википедија|Јаков Шантић}} {{DEFAULTSORT:Шантић, Јаков}} [[Категорија:Јаков Шантић]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] 5v05tp0is3xa47eug8seeedcnyyyh3v 0 24186 142913 140072 2026-04-23T10:36:20Z Coaorao 19106 142913 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Била једном ружа једна | одељак= | аутор=Милорад Митровић | белешке= }} {{Поезија| <center>'''Била једном ружа једна'''</center> У мајке је ћерка била, Ко̂ дан лепа, ко̂ цвет чедна, Па заволе једно момче, — Била једном ружа једна. Алʼ то момче лептир беше, И њу презре, срца ледна: Другој моми руку даде, — Била једном ружа једна. У цркву се свати крећу, Разлеже се песма медна, А са цркве звоно јеца, — Била једном ружа једна. }} === Извор === * Милорад Ј. Митровић: Песме, СКЗ, Београд, 1910, стр. 53 {{ЈВ-аутор|Милорад Митровић|1907}} [[Категорија:Милорад Митровић]] [[Категорија:Љубавна поезија]] 7z217ss3q4smkw8nvsgqo63xhn4ek7x 0 59227 142915 134652 2026-04-23T10:37:14Z Coaorao 19106 /* Извор */ 142915 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Анђелчићу... | одељак= | аутор= Лаза Костић | преводилац= | година= | белешке= }} <poem> Анђелчићу, враже мали, Ко те створи, од чега ли, Је л’ од блата, злато моје? Је л’ од злата или сребра — Ил’ од мога левог ребра? Од мога си ребра лева, Ти си, душо, моја Ева, Само кад те створи Бог, Искин’о је с ребром мојим Још и парче срца мог. </poem> == Извор == * 1862. Јавор, лист за забаву и науку. Година -{I}-, број 1, стр. 5. {{ЈВ-аутор|Лаза Костић|1910}} [[Категорија:Лаза Костић]] [[Категорија:Љубавна поезија]] oecn58p2m49qd6tem31zfoefr30c08n 100 59983 142898 141555 2026-04-23T07:38:45Z Coaorao 19106 /* Дела */ 142898 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Проспер | презиме = Мериме | иницијал_презимена = М | годинарођења = 1803 | годинасмрти = 1870 | опис = '''Проспер Мериме''' (фр. ''-{Prosper Merimee}-'') је био француски књижевник. | слика = Prosper Mérimée (1803-1870).jpg | опис_слике = | википедија = Проспер Мериме | вики_цитати = Проспер Мериме | остава = Prosper Mérimée | остава_кат = Prosper Mérimée }} == Дела == * [[Хроника о владавини Карла IX]] (''-{Chronique du règne de Charles IX}-'') * [[Визија Карла XI]] (''-{Vision de Charles XI}-'') * [[Таманго]] (''-{Tamango}-'') * [[Илска венера]] (''-{La Vénus d’Ille}-'') {{DEFAULTSORT:Проспер,_Мериме}} [[Категорија:Француска књижевност]] royp7iukqkl3xqpl56jfteajou4jzj9 142899 142898 2026-04-23T07:39:07Z Coaorao 19106 /* Дела */ 142899 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Проспер | презиме = Мериме | иницијал_презимена = М | годинарођења = 1803 | годинасмрти = 1870 | опис = '''Проспер Мериме''' (фр. ''-{Prosper Merimee}-'') је био француски књижевник. | слика = Prosper Mérimée (1803-1870).jpg | опис_слике = | википедија = Проспер Мериме | вики_цитати = Проспер Мериме | остава = Prosper Mérimée | остава_кат = Prosper Mérimée }} == Дела == * [[Хроника о владавини Карла IX]] (''-{Chronique du règne de Charles IX}-'') * [[Визија Карла XI]] (''-{Vision de Charles XI}-'') * [[Таманго]] (''-{Tamango}-'') * [[Илска венера]] (''-{La Vénus d’Ille}-'') {{DEFAULTSORT:Мериме,_Проспер}} [[Категорија:Француска књижевност]] bdkzhqcceh0btxcngmx3oidl0fpaoq4 0 60106 142916 139886 2026-04-23T10:39:43Z Coaorao 19106 /* Извор */ 142916 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Страст | одељак= | аутор= Милосав Јелић | преводилац = | година= | белешке= }} <poem> Моје тихе, миле, сребролике руже, Од вас ћу меки начинити одар У сумрачје касно, кад виле закруже, И тишма распе кроз луг сетан, модар, Лагано када се поврх мирних њива Месечево злато блиставо разлива. Приви се уза ме плашива и мила, Твој дрхтај нек нас жарког лета сећа, Проснивајмо санак, што га младост снила У бурне дане нашега пролећа — О, светли дани заноса и нада Невине душе, топла срца млада! Грлићу ти тело, испићу ти уста, Пољупцем страсним засућу ти лице, Коса ће ме твоја миловати густа Свежа ко̂ лиска ране љубичице, И нека кључ пламни кроз тело нам струји, Док чежњом дршћу поноћни славуји. Ко̂ да никад, драга, младост проћи неће, Заносни часи усхита и плама, Ни мирисно, рано повепути цвеће, Ни снег по твојим пасти витицама, Обвиј ме руком ружичастом, млечном, Издахни, душо, у пољупцу вечном. </poem> == Извор == ''Српски књижевни гласник'', 16. септембар 1906. Књига XVII , Број 6. Стр. 429. {{ЈВ-аутор|Милосав Јелић|1947}} [[Категорија:Милосав Јелић]] [[Категорија:Љубавна поезија]] mpurlqp9eev8e0k6ijksjpdz1fnzqsr 142918 142916 2026-04-23T10:49:04Z Coaorao 19106 проверено 142918 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Страст | одељак= | аутор= Милосав Јелић | преводилац = | година= | белешке= }} <poem> Моје тихе, миле, сребролике руже, Од вас ћу меки начинити одар У сумрачје касно, кад виле закруже, И тишма распе кроз луг сетан, модар, Лагано када се поврх мирних њива Месечево злато блиставо разлива. Приви се уза ме плашива и мила, Твој дрхтај нек нас жарког лета сећа, Проснивајмо санак, што га младост снила У бурне дане нашега пролећа — О, светли дани заноса и нада Невине душе, топла срца млада! Грлићу ти тело, испићу ти уста, Пољупцем страсним засућу ти лице, Коса ће ме твоја миловати густа Свежа к’о лиска ране љубичице, И нека кључ пламни кроз тело нам струји, Док чежњом дршћу поноћни славуји. К’о да никад, драга, младост проћи неће, Заносни часи усхита и плама, Ни мирисно, рано повенути цвеће, Ни снег по твојим пасти витицама, Обвиј ме руком ружичастом, млечном, Издахни, душо, у пољупцу вечном. </poem> == Извор == ''Српски књижевни гласник'', 16. септембар 1906. Књига XVII , Број 6. Стр. 429. {{ЈВ-аутор|Милосав Јелић|1947}} [[Категорија:Милосав Јелић]] [[Категорија:Љубавна поезија]] 706app0y31enb926doplwvlopqltgk9 142919 142918 2026-04-23T10:49:26Z Coaorao 19106 142919 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Страст | одељак= | аутор= Милосав Јелић | година=1906 | белешке= }} <poem> Моје тихе, миле, сребролике руже, Од вас ћу меки начинити одар У сумрачје касно, кад виле закруже, И тишма распе кроз луг сетан, модар, Лагано када се поврх мирних њива Месечево злато блиставо разлива. Приви се уза ме плашива и мила, Твој дрхтај нек нас жарког лета сећа, Проснивајмо санак, што га младост снила У бурне дане нашега пролећа — О, светли дани заноса и нада Невине душе, топла срца млада! Грлићу ти тело, испићу ти уста, Пољупцем страсним засућу ти лице, Коса ће ме твоја миловати густа Свежа к’о лиска ране љубичице, И нека кључ пламни кроз тело нам струји, Док чежњом дршћу поноћни славуји. К’о да никад, драга, младост проћи неће, Заносни часи усхита и плама, Ни мирисно, рано повенути цвеће, Ни снег по твојим пасти витицама, Обвиј ме руком ружичастом, млечном, Издахни, душо, у пољупцу вечном. </poem> == Извор == ''Српски књижевни гласник'', 16. септембар 1906. Књига XVII , Број 6. Стр. 429. {{ЈВ-аутор|Милосав Јелић|1947}} [[Категорија:Милосав Јелић]] [[Категорија:Љубавна поезија]] njzeedjlbc8o2knlewc4wytx8upvuw4 0 60256 142914 140528 2026-04-23T10:36:46Z Coaorao 19106 /* Извор */ 142914 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Опрости ми… | одељак= | аутор= Лаза Костић | година=1862 | белешке= }} <poem> Опрости ми! Притегну ме терет туге, Над тобом сам моро да се нагнем, Руком да се такнем Твоје руке; Алʼ ти се светиш, свете мој, Претрну ми рука у твојој, И да каје своје греје У твојојзи нестаде је, Никад више Витим пером да запише, Да се маши за мач бритак — Никад — никад! — Опрости ми! опрости ми оку моме, Оку моме жељаноме, Што ти упи сунце, твоје лице, Алʼ то лице, осветнице, Сажегло ми оба ока, Да не видим ништа Од неба висока До пуста земљишта — Ништа — ништа — ! — Опрости ми! ох, опрости! Опрости ми устʼма у милости, Што те моле, Да ми вратиш што ме боле, Да ми вратиш моју руку, Да ми моје вратиш очи, Поред сунца, да нисам у ноћи, Под мелемом да не трпим муку; Море крви устʼма ми се попе, Ох, скини га, немој да се топе У пољупциʼ, у сласти големој, — Немој — немој — ! — Што ме гледиш? Хој, та што ме штедиш? Притисни ме на те груди озорене Одједанпут да изгори све од мене, Да сасуши — — Шат остане штогод — да те свету тужи! — Та тек толʼко, да те чути може, Мили Боже, Тек из твојиʼ уста покајку да прими: Опрости ми! — </poem> == Извор == ''Јавор'', 25. септембар 1862. Број 27. Година I, стр. 290. {{ЈВ-аутор|Лаза Костић|1910}} [[Категорија:Лаза Костић]] [[Категорија:Љубавна поезија]] 2aljuhb9ysi2gvwtuwm3iolkblb63jm 100 60588 142900 141813 2026-04-23T07:39:58Z Coaorao 19106 /* Дело */ 142900 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Светозар | презиме = Милетић | иницијал_презимена = М | годинарођења = 1826 | годинасмрти = 1901 | опис = '''Светозар Милетић''' био је српски адвокат, политичар, градоначелник Новог Сада и један од најзначајнијих и најутицајнијих српских политичара у Аустроугарској друге половине XIX века. | слика =Svetozar Miletić.jpg | опис_слике = | википедија = Светозар Милетић | вики_цитати = Светозар Милетић | остава = | остава_кат = Svetozar Miletić }} == Дело == * [[Славјанки]] (1847) * [[Стефан Душан Силни, цар српски]] (1847) * [[Вилински збор]] (1847) * [[Србији (С. Милетић)|Србији]] (1847) * [[Бродари]] (1847) * [[Спасова ноћ]] (1847) * [[Питање гледишта о војводству српском]] (1860) * [[Туциндански чланак]] (1860) * [[Источно питање]] (1863) * [[Значај Матице српске]] (1864) * [[Политична исповест]] (1865) * [[Значај и задатак српске омладине]] (1866) * [[Федерални дуализам]] (1866) * [[Основа програма за српску либерално-опозиционо страну]] (1866) * [[О образовању женскиња]] (1871) {{DEFAULTSORT:Милетић,_Светозар}} [[Категорија:Српски књижевници]] l9aju5rl16fadz6h5iux0n9hv61frlr 14 60775 142901 142881 2026-04-23T07:49:14Z Coaorao 19106 142901 wikitext text/x-wiki {{DEFAULTSORT:Скерлић,_Јован}} [[Категорија:Српски књижевници]] mhvrmv13qffrh9qs5ht10uoet7yd3dt 0 60776 142904 2026-04-23T09:35:14Z Coaorao 19106 Преусмерена страница на [[Аутор:Јохан Волфганг Гете]] 142904 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Аутор:Јохан Волфганг Гете]] rhi9m0ckenngqtahi3ouqxa2pzoaxed 14 60777 142917 2026-04-23T10:41:36Z Coaorao 19106 Нова страница: [[Категорија:Поезија]] 142917 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Поезија]] d6jsck2m8uaumv1qz4c4k18qw4ploh4