Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.46.0-wmf.24 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk Главна страна 0 1292 142960 142779 2026-04-23T13:37:46Z Coaorao 19106 142960 wikitext text/x-wiki {{Обавештење}} {{Главна}} {| cellspacing="5px" | width="60%" align="justify" style="border: 1px solid #6688AA; background-color:#FFE4C5; padding:1em;" class="plainlinks"| <div style="float:left;margin-left:0.3em;margin-right:0.7em"> [[Слика:Otvorena knjiga.JPG|130px]] </div> '''[[Викизворник:О Викизворнику|Викизворник]]''' је збирка текстова на српском језику којима су ауторска права истекла или нису ни постојала. Пре почетка рада обавезно прочитајте [[Викизворник:Смернице за рад|упутство]]. Уколико желите да вежбате уређивање можете то радити у [[Викизворник:Песак|песку]]. | rowspan="2" width="40%" style="border: 1px solid #6688AA; background-color:#FFFFFF; padding:1em;" valign="top"| {|width="*" | {| style="width: 100%; text-align:center;font-size:12px;font-variant: small-caps;width: 18px; " align="center" |- '''<center>Индекс аутора</center>'''<br /> {{Ауторски индекс}} |} [[Image:Separator-vector.svg|center]] '''<center>Нови текстови</center>''' {{нови текстови}} [[Image:Separator-vector.svg|center]] '''<center>Заједница</center>'''<br /> *[[Викизворник:Писарница|Писарница]] *[[Викизворник:Странице_за_брисање|Предлози за брисање]] [[Image:Separator-vector.svg|center]] '''<center>Пројекти</center>'''<br /> {{Пројекти}} [[Image:Separator-vector.svg|center]] '''<center>[[:Категорија:Основне категорије|Основна подела]]</center>'''<br /> <div style="text-align: center; margin-top: 0;"> <p style="font-variant: small-caps; margin-bottom:.2em; font-size: 105%;"> [[:Категорија:Култура|Култура]] | [[:Категорија:Географија|Географија]] | [[:Категорија:Историја|Историја]] | [[:Категорија:Право|Право]] | [[:Категорија:Живот|Живот]] | [[:Категорија:Математика|Математика]] | [[:Категорија:Филозофија|Филозофија]] | [[:Категорија:Наука|Наука]] | [[:Категорија:Друштво|Друштво]] | [[:Категорија:Технологија|Технологија]]</p> <p>''[[Викизворник:Аутори|Ауторски индекс]] &middot; [[Special:Allpages|Све стране]] &middot; [[Викизворник:Азбучни индекс|Азбучни индекс]] &middot; [[Special:Categories|Све категорије]]''</p></div> |---- |} |- | style="border: 1px solid #6688AA; background-color:#d5eafb; padding:1em;" valign="top"| [[Слика:Branko Radičević.gif|65px|right]] '''Српска књижевност'''<br> ''Родови:'' [[:Категорија:Српска поезија|Поезија]] | [[Српска проза|Проза]] | [[Српска драма|Драма]]<br> ''Најпопуларније:'' [[Српске епске народне песме|Епске народне песме]] | [[Српске народне приповетке|Народне приповетке]] ---- <div style="border-bottom: 1px dashed #9999CC;"> [[Image:Shakespeare (oval-cropped).png|65px|right]] '''Страна књижевност'''<br> ''Родови:'' [[Страна поезија|Поезија]] | [[Страна проза|Проза]] | [[Страна драма|Драма]]<br> ''Остало:'' [[Страна књижевна критика|Књижевна критика]] | [[Страна наука о књижевности|Наука о књижевности]] ---- <div style="border-bottom: 1px dashed #9999CC;"> [[Слика:Coat of arms of Serbia.svg|70px|right]] '''Право'''<br> [[:Категорија:Устави|Устави]] | [[:Категорија:Закони|Закони]] | [[:Категорија:Међународно право|Међународно право]] ---- <div style="border-bottom: 1px dashed #9999CC;"> '''Историја'''<br> [[:Категорија:Српска историја|Српска историја]] | [[:Категорија:Историја Византије|Историја Византије]] | [[:Категорија:Историја Југославије|Историја Југославије]] | [[:Категорија:Историја Русије|Историја Русије]] | [[:Категорија:Црквена историја|Црквена историја]] | [[:Категорија:Први светски рат|Први светски рат]] | [[:Категорија:Други светски рат|Други светски рат]] ---- <div style="border-bottom: 1px dashed #9999CC;"> '''Религија'''<br> [[Свето писмо|Библија]] | [[Куран]] | [[Молитве|Хришћанске молитве]] ---- <div style="border-bottom: 1px dashed #9999CC;"> '''Лексикографија'''<br> [[Свезнање|Лексикон »Свезнање«]] |} ==<center>Братски и сестрински пројекти</center>== {{братски пројекти}} <!-- Interwiki links to other language Main Pages--> [[ar:]] [[az:]] [[bg:]] [[bn:]] [[br:]] [[bs:]] [[ca:]] [[cs:]] [[cy:]] [[da:]] [[de:]] [[el:]] [[en:]] [[eo:]] [[es:]] [[et:]] [[fa:]] [[fi:]] [[fo:]] [[fr:]] [[gl:]] [[he:]] [[hr:]] [[hu:]] [[hy:]] [[id:]] [[is:]] [[it:]] [[ja:]] [[kn:]] [[ko:]] [[la:]] [[li:]] [[lt:]] [[mk:]] [[ml:]] [[nl:]] [[no:]] [[pl:]] [[pt:]] [[ro:]] [[ru:]] [[sa:]] [[sah:]] [[sk:]] [[sl:]] [[sv:]] [[ta:]] [[te:]] [[th:]] [[tr:]] [[uk:]] [[vec:]] [[vi:]] [[yi:]] [[zh:]] [[zh-min-nan:]] </div> __NOTOC__ __NOEDITSECTION__ ajevm8xtejswtz0hspfobixamw0hueo Викизворник:Песак 4 1312 142980 141348 2026-04-24T06:45:45Z BrankaVV 13641 142980 wikitext text/x-wiki <!-------------------------------->{{песак}}<!---------------------------------> <!-- Молимо, испробајте ИСПОД доње линије и НЕ БРИШИТЕ овај шаблон. Хвала. --> <!-----------------------------------------------------------------------------> [[Датотека: Manastir Vujan, stari nadgrobni spomenici 09.jpg|мини|десно|250п|]] [[Датотека: Manastir Vujan, stari nadgrobni spomenici 11.jpg|мини|десно|250п|]] '''Епитаф на заједничкој гробници чланова породице Луњевица''', потомака [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9B%D1%83%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0 Николе Милићевића Луњевице] и најближих сродника [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0_%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B краљице Драге Обреновић], уклесан је на надгробној плочи у порти [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%92%D1%83%D1%98%D0%B0%D0%BD манастира Вујан]. Посмртни остаци Драгине мајке, сестара, браће - официра [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B8%D0%BD_%D0%9B%D1%83%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0 Николе] и [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9B%D1%83%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0 Никодија] убијених у [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82 Мајском преврату] и других сродника, есхумирани су на више места и положени у заједничку гробницу 1977. године.{{напомена|Захваљујући породици Павловић, која је по женској линији повезана с Луњевицама, посмртни остаци који су били сахрањени на многим локацијама у земљи и иностранству, пренети су 1977. године у порту манастира Вујан, задужбину њихове породице.}} == Епитаф == : ОВДЕ ПОЧИВАЈУ КОСТИ : АНЂЕ, МАЈКЕ КРАЉИЦЕ ДРАГЕ, : ХРИСТИНЕ, ЂУРЂИНЕ, : МЛАДЕНА, АНЕ, ЈЕЛЕ, ЂОРЂА, : НИКОЛЕ И НИКОДИЈА. : ПОТОМЦИ ПОЧ. ВОЈВОДЕ : НИКОЛЕ ЛУЊЕВИЦЕ и ПЕТАР : ПЕТРОВИЋ. ПРЕНЕТИ и : САХРАЊЕНИ ОВДЕ : 1977. ГОДИНЕ == Напомене == {{напомене}} == Извори == * Миломир Глишић, ''Манастир Вујан'', Манастир Вујан, 1994. * Милош Тимотијевић, ''Култ светитеља, места сећања и политички митови: пример манастира Вујан, гробне цркве породице Луњевица'', Годишњак за друштвену историју, година XXIII, свеска 3, Београд 2016. * Александар Пауновић, ''Манастир Вујан'', Прислоница : Манастир Вујан, 2023. [[Категорија:Епитафи члановима породице Луњевица]] [[Категорија:Епитафи у манастиру Вујан]] a7bv6y0xik7qlydsihojqvg9ac8tves Santa Maria della Salute 0 1592 142944 142912 2026-04-23T12:48:19Z Coaorao 19106 142944 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Santa Maria della Salute | одељак= | аутор= Лаза Костић | година= 1909 | белешке= }} <poem> Опрости, мајко света, опрости, што наших гора пожалих бор, на ком се, устук свакоје злости, блаженој теби подиже двор; презри, небеснице, врело милости, што ти земаљски сагреши створ: Кајан ти љубим пречисте скуте, -{''Santa Maria della Salute''}-. Зар није лепше носит’ лепоту, сводова твојих постати стуб, него грејући светску грехоту у пепо спалит’ срце и луб; тонутʼ о броду, трунутʼ у плоту, ђаволу јелу а врагу дуб? Зар није лепше вековатʼ у те, -{''Santa Maria della Salute''}-? Опрости, мајко, много сам страд’о, многе сам грехе покај’о ја; све што је срце снивало младо, све је то јаве сломио маʼ; за чим сам чезн’о, чему се над’о, све је то давно пепо и праʼ, на угод живу пакости жуте, -{''Santa Maria della Salute''}-. Тровало ме је подмукло, гњило, алʼ опет нећу никога клет’; штогод је муке на мене било, да никог за то не криви свет: Јер, што је души ломило крило, те јој у јеку душило лет, све је то с ове главе са луде, -{''Santa Maria della Salute''}-! Тад моја вила преда ме грану, лепше је овај не виде вид; из црног мрака дивна ми свану, к’о песма славља у зорин свит, сваку ми махом залечи рану, алʼ тежој рани настаде брид: Што ћу од миља, од муке љуте, -{''Santa Maria della Salute''}-? Она ме гледну. У душу свесну никад још такав не сину глед; тим би, што из тог погледа кресну, свих васиона стопила лед, све ми то нуди за чим год чезнуʼ, јаде па сладе, чемер па мед, сву своју душу, све своје жуде, – сву вечност за те, дивни тренуте! – -{''Santa Maria della Salute''}-. Зар мени јадном сва та дивота? Зар мени благо толико све? Зар мени старом, на дну живота, та златна воћка што сад тек зре? Ох, слатка воћко танталска рода, што ниси мени сазрела пре? Опрости моје грешне залуте, -{''Santa Maria della Salute''}-. Две се у мени побише силе, мозак и срце, памет и сласт, Дуго су бојак страховит биле, к’о бесни олуј и стари храст: Напокон силе сусташе миле, вијугав мозак одржа власт, разлог и запон памети худе, -{''Santa Maria della Salute''}-. Памет ме стегну, ја срце стиснуʼ, утекох мудро од среће, луд, утекох од ње – а она свисну. Помрча сунце, вечита студ, гаснуше звезде, рај у плач бризну, смак света наста и страшни суд – О, светски сломе, о страшни суде, -{''Santa Maria della Salute''}-! У срцу сломљен, збуњен у глави, спомен је њезин свети ми храм, Тад ми се она одонуд јави, к’о да се бог ми појави сам: У души бола лед ми се крави, кроз њу сад видим, од ње све знам, за што се мудрачки мозгови муте, -{''Santa Maria della Salute''}-. Дође ми у сну. Не кад је зове силних ми жеља наврели рој, она ми дође кад њојзи гове, тајне су силе слушкиње њој. Навек су са њом појаве нове, земних милина небески крој. Тако ми до ње простире путе, -{''Santa Maria della Salute''}-. У нас је све к’о у мужа и жене, само што није брига и рад, све су милине, алʼ нежежене, страст нам се ближи у рајски хлад; старија она сад је од мене, тамо ћу бити доста јој млад, где свих времена разлике ћуте, -{''Santa Maria della Salute''}-. А наша деца песме су моје, тих састанака вечити траг; то се не пише, то се не поје, само што душом пробије зрак. То разумемо само нас двоје, то је у рају приновак драг, то тек у заносу пророци слуте, -{''Santa Maria della Salute''}-. А кад ми дође да прсне глава о тог живота хридовит крај, најлепши сан ми постаће јава, мој ропац њено: „Ево ме, нај!” Из ништавила у славу слава, из безњенице у рај, у рај! У рај, у рај, у њезин загрљај! Све ће се жеље ту да пробуде, душине жице све да прогуде, задивићемо светске колуте, богове силне, камо ли људе, звездама ћемо померит’ путе, сунцима засут’ сељенске студе, да у све куте зоре заруде, да од милине дуси полуде, -{''Santa Maria della Salute''}-. </poem> {{википедија|Santa Maria della Salute (пјесма)}} == Извор == Песме: Лаза Костић - У Новом Саду: Матица српска, 1909. стр. 438. {{ЈВ-аутор|Лаза Костић|1910}} [[Категорија:Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Љубавна поезија]] [[Категорија:Српска љубавна поезија]] [[Категорија:Лаза Костић]] [[bs:Santa Maria della Salute]] a4x5vm64nl4w0m35blqm7g8y6awsot6 Емина 0 1671 142935 142929 2026-04-23T12:46:26Z Coaorao 19106 142935 wikitext text/x-wiki ;[[Аутор:Алекса Шантић|Алекса Шантић]] <poem> Синоћ, кад се вратих из топла хамама, Прођох покрај баште старога имама; Кад тамо, у башти, у хладу јасмина, С ибриком у руци стајаше Емина. Ја каква је, пуста! Тако ми имана, Стид је не би било да је код султана! Па још кад се шеће и плећима креће... - Ни хоџин ми запис више помоћ неће!... Ја јој назвах селам. Ал' мога ми дина, Не шће ни да чује лијепа Емина, Но у сребрен ибрик захитила воде Па по башти ђуле заливати оде; С грана вјетар духну па низ плећи пусте Расплете јој оне плетенице густе, Замириса коса ко зумбули плави, А мени се крену бурурет у глави! Мало не посрнух, мојега ми дина, Но мени не дође лијепа Емина. Само ме је једном погледала мрко, Нити хаје, алчак, што за њоме црко'!... </poem> [[Категорија:Шантићеве песме 1903.]] [[Категорија:Љубавна поезија]] [[Категорија:Српска љубавна поезија]] ezi3isdpfm7uu1udjnw918iafb0hoim Можда спава 0 2036 142939 142923 2026-04-23T12:47:18Z Coaorao 19106 142939 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Можда спава | одељак= | аутор=Владислав Петковић Дис | белешке= }} <center><big>'''Можда спава'''</big> Заборавио сам јутрос песму једну ја.<br> Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао:<br> Да је чујем узалуд сам данас кушао,<br> Као да је песма била срећа моја сва.<br> Заборавио сам јутрос песму једну ја.<br><br> У сну своме нисам знао за буђења моћ,<br> И да земљи треба сунца, јутра и зоре;<br> Да у дану губе звезде беле одоре;<br> Бледи месец да се креће у умрлу ноћ.<br> У сну своме нисам знао за буђења моћ.<br><br> Ја сад једва могу знати да имадох сан.<br> И у њему очи неке, небо нечије,<br> Неко лице не знам какво,можда дечије,<br> Стару песму,старе звезде, неки стари дан,<br> Ја сад једва могу знати да имадох сан.<br><br> Не сећам се ничег више, ни очију тих:<br> Као да је сан ми цео био од пене,<br> Ил' те очи да су моја душа ван мене;<br> Ни арије, ни свег другог, што ја ноћас сних:<br> Не сећам се ничег више, ни очију тих.<br><br> Али слутим, а слутити још једино знам.<br> Ја сад слутим за те очи да су баш оне<br> Што ме чудно по животу воде и гоне:<br> У сну дођу да ме виде шта ли радим сам.<br> Али слутим, а слутити још једино знам.<br><br> Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад<br> И те очи, и ту љубав, и тај пут среће;<br> Њене очи, њено лице, њено пролеће<br> У сну видим, али не знам што не видим сад.<br> Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад:<br><br> Њену главу с круном косе и у коси цвет,<br> И њен поглед што ме гледа као из цвећа,<br> Што ме гледа, што ми каже да ме осећа,<br> Што ми брижно пружа одмор и нежности свет,<br> Њену главу с круном косе и у коси цвет.<br><br> Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас;<br> Не знам место на ком живи или почива;<br> Не знам зашто њу и сан ми јава покрива;<br> Можда спава, и гроб тужно негује јој стас,<br> Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас.<br><br> Можда спава са очима изван сваког зла,<br> Изван ствари, илузија, изван живота,<br> И с њом спава, невиђена, њена лепота;<br> Можда живи и доћи ће после овог сна.<br> Можда спава са очима изван сваког зла. </center> {{Википедија|Можда спава}} {{ЈВ-аутор|Владислав Петковић Дис|1917}} [[Категорија:Владислав Петковић Дис]] [[Категорија:Љубавна поезија]] [[Категорија:Српска љубавна поезија]] 89syc01anebkjjoojms8tajevsxwgvj Категорија:Алекса Шантић 14 2235 142981 37211 2026-04-24T10:20:22Z Coaorao 19106 142981 wikitext text/x-wiki {{DEFAULTSORT:Шантић, Алекса}} [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] [[bs:Kategorija:Aleksa Šantić]] 2vrg8zu7c4jlvg9kx83npalv0o3ra99 Аутор:Јован Дучић 100 8342 142987 142893 2026-04-24T10:36:24Z Coaorao 19106 /* Песме */ 142987 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Јован | презиме = Дучић | иницијал_презимена = Д | годинарођења = 1874 | годинасмрти = 1943 | опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник, писац, дипломата и академик. | слика = Ducic.jpg | опис_слике = | википедија = Јован Дучић | вики_цитати = Јован Дучић | остава = | остава_кат = Jovan Dučić }} == Песме == * [[Самохрана мајка]] (1886) * [[Сељеницима]] (1890) * [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890) * [[Ластама]] (1890) * [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895) * [[Прољетне мелодије]] (1895) * [[Једном пјеснику]] (1895) * [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895) * [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895) * [[Војиславу над гробом]] (1895) * [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896) * [[Пјесникова молитва]] (1896) * [[Не чекај ме...]] (1897) * [[Гроб]] (1897) * [[Вјетре!]] (1897) * [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897) * [[Салангана]] (1897) * [[Аида]] (1900) * [[Истоку]] (1900) * [[Драма]] (1901) * [[Антички мотиви]] (1903) * [[Врбас]] (1941) * [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943) * [[Сатира]] (1943) * [[Нова влада]] (1943) === Преводи === * ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891) * ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]] * ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина * ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]] * ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа * ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]] * ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова === Збирке песaма === <center>I<br>[[Песме сунца (Дучићеве песме)|'''Песме сунца''']]</center> :[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]] ::[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Залазак сунца|Залазак сунца]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#У сумраку|У сумраку]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Падање лишћа|Падање лишћа]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Акорди|Акорди]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Познанство|Познанство]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Тишина|Тишина]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Јабланови|Јабланови]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чежња|Чежња]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Новембар|Новембар]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Морска врба|Морска врба]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Сат|Сат]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поноћ|Поноћ]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зашто?|Зашто?]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Поезија]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зимски пастел|Зимски пастел]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Подне|Подне]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Римски сонет|Римски сонет]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Самоћа|Самоћа]]. :[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]] ::[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Поред воде|Поред воде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Крај мора|Крај мора]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Село|Село]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Лето|Лето]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Слушање|Слушање]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Далмација|Далмација]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Ноћни стихови|Ноћни стихови]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Месечина|Месечина]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]]. :[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]] ::[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Прича|Прича]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Напон|Напон]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Шум|Шум]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]]. :[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]] ::[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сунцокрети|Сунцокрети]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сета|Сета]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма мрака|Песма мрака]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Међа|Међа]]. :[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]] ::[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Човек говори Богу|Човек говори Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Побожна песма|Побожна песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Гозба|Гозба]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Богу|Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Натпис|Натпис]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сенка|Сенка]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Јесења песма|Јесења песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Коб|Коб]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пустиња|Пустиња]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Хришћанско пролеће|Хришћанско пролеће]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Путник|Путник]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Химера|Химера]]. :[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]] ::[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Поље|Поље]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Свитање|Свитање]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Суша|Суша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ћук|Ћук]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Шума|Шума]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрак|Мрак]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Киша|Киша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Оморина|Оморина]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Бор|Бор]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ветар|Ветар]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Април|Април]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Буква|Буква]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрави|Мрави]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Недеља|Недеља]]. :[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]] ::[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Душа|Душа]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Носталгија|Носталгија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Напор|Напор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сапутници|Сапутници]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Соната|Соната]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Тама|Тама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Досада|Досада]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Страх|Страх]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Екстаза|Екстаза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Замор|Замор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Враћање|Враћање]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Снови|Снови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Крај|Крај]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сати|Сати]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Стихови|Стихови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Суза|Суза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рапсодија|Рапсодија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Мир|Мир]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Растанак|Растанак]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Вече|Вече]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Измирење|Измирење]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Гама|Гама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Резигнација|Резигнација]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Симбол|Симбол]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Распуће|Распуће]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Опсена|Опсена]]. <center>II<br>[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|'''Песме љубави и смрти''']]</center> :[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Химера|Химера]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Жена|Жена]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Завет|Завет]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Гнездо|Гнездо]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Лепота|Лепота]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сутон|Сутон]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Бескрајна песма|Бескрајна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Наша срца|Наша срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Очи|Очи]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Чедност|Чедност]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Номади|Номади]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Велика ноћ|Велика ноћ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#За звездама|За звездама]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Стварање|Стварање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Мирна песма|Мирна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тренуци|Тренуци]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Непријатељ|Непријатељ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Крила|Крила]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма љубави|Песма љубави]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма сутона|Песма сутона]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма тишине|Песма тишине]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма умирања|Песма умирања]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Последња песма|Последња песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Заборав|Заборав]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма срца|Песма срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Ћутање|Ћутање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма жени|Песма жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сумња|Сумња]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Строфе једној жени|Строфе једној жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Најтужнија песма|Најтужнија песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме Богу|Песме Богу]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме смрти|Песме смрти]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме жени|Песме жени]]. <center>III<br>[[Царски сонети (Дучићеве песме)|'''Царски сонети''']]</center> :[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]] ::[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Царица|Царица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Двобој|Двобој]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Цар|Цар]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Житије|Житије]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Запис|Запис]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Копљаници|Копљаници]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Радовиште|Радовиште]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Владичица|Владичица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Манастир|Манастир]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Слава|Слава]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Паж|Паж]]. :[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]] ::[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Маћедонија|Маћедонија]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Вардар|Вардар]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Херцеговина|Херцеговина]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Брегалница|Брегалница]]. :[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]] ::[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачко вино|Дубровачко вино]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки барок|Дубровачки барок]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]]. <center>IV<br>[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]</center> :[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]]. <center>V<br>[[Додатак (Дучићеве песме)|'''Додатак''']]</center> :[[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]], [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]], [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Молитва|Молитва]], [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]. == Проза == * [[Патриотизам у Књижевности]] (1899) * [[Писмо из Женеве]] (1900) * [[Писмо из Алпа]] (1906) * [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907) * [[Писмо с Јонског мора]] (1911) * [[Мисли о песнику]] (1924) * [[Писмо из Рима]] (1929) * [[Благо цара Радована]] (1932) * [[Писмо из Египта]] (1940) * [[Градови и химере]] === Преводи === * [[Гете и Шилер]] (1900), од [[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]] === Политички радови === * [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908) * [[Словени и Босна]] (1908) * [[Два Рибникара]] (1924) * [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942) * [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942) * [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942) * [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943) == Види још == * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] qd3341a4h8nf8zt0imu86ir24sgckjf Не вјеруј... 0 8723 142940 142922 2026-04-23T12:47:29Z Coaorao 19106 142940 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Не вјеруј… | одељак= | аутор= Алекса Шантић | година=1905 | белешке= }} <poem> Не вјеруј у моје стихове и риме Кад ти кажу, драга, да те силно волим, У тренутку сваком да се за те молим И да ти у стабла урезујем име — Не вјеруј! Но касно, кад се мјесец јави И прелије срмом врх модријех крша, Тамо гдје у грму прољеће лепрша И гдје слатко спава наш јоргован плави, Дођи, чекаћу те! У часима тијем, Кад на груди моје приљубиш се чвршће, Осјетиш ли, драга, да ми тијело дршће, И да силно горим огњевима свијем, Тада вјеруј мени, и не питај више! Јер истинска љубав за ријечи не зна; Она само пламти, силна, неопрезна, Нити мари, драга, да стихове пише! </poem> == Извор == {{ЈВ-аутор|Алекса Шантић|1924}} [[Категорија:Шантићеве песме 1905.]] [[Категорија:Љубавна поезија]] [[Категорија:Српска љубавна поезија]] pe68k3ri4pkfvdbzz4qpyyj81n0g9ag Категорија:Српске епске народне песме 14 10102 142946 142798 2026-04-23T12:51:07Z Coaorao 19106 142946 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Српска култура]] [[Категорија:Народне песме]] [[Категорија:Српска књижевност]] [[Категорија:Српска народна поезија]] 7cjee3fnqw4fwybk09pe31888akbiq7 Категорија:Ђура Јакшић 14 11424 142986 30194 2026-04-24T10:23:37Z Coaorao 19106 142986 wikitext text/x-wiki {{DEFAULTSORT:Јакшић, Ђура}} [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] rfia4q8j9997xrrclhugxoc3jjrel3d Љубав (Ђура Јакшић) 0 11612 142937 142924 2026-04-23T12:46:50Z Coaorao 19106 142937 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|50%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Љубав | одељак= | аутор=Ђура Јакшић | белешке=песма је написана 1862. године<ref>Живановић Ј. 1931. Хронолошке белешке. У: ''Ђура Јакшић. <small>ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА</small>''. Народна просвета: Београд. стр. 307.</ref>; текст се овде наводи према [[w:Jeremija Živanović|Живановић]] (1931)<ref>Живановић Ј. 1931. Ђура Јакшић. <small>ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА</small>. Народна просвета: Београд. стр. 111—119.</ref> }} <poem> :1. Љубим те, љубим, душо, Љубим те, рају мој! А осим тебе никог, До само народ свој. Он ће са мачем доћи, Кад куцне један час, Отет' ће стару славу, Добит' ће нови глас. А ти ћеш, моје сунце, Сво благо моје — сво, Ти ћеш ми родит' сина, Да чува благо то. :2. Ако ми родиш сина, Роди ми Милоша; А буде л' мила ћерка, Нек буде Милица: Крваво иде време Српске освете, Требаће земља српска Храбре Милоше. Ал' био Милош или Лепа Милица — Само да Српство љуби, Љуби Србина... :3. Кажи му, кажи, да је Љубави наше цвет, Да је у Српству ник'о, Видео дан и свет. Певај му српску песму, Њоме га тишај ти, Са њоме бу́ди чедо Бескрајне љубави. Опомињи га, душо, Славних старина; А свакад — свакад жарко Да љуби Србина! :4. Не треба њему земље Међа дедови' — Са земљом нека суде Српски кнезови. а њему бојно копље, Палош убојан, У леву руку барјак, Бојан — тробојан. П' онда му подај хата Мамна — помамна, Па реци: »Сине, иди, Гони душмана!«... :5. На небу нема звезде Да сија као ти; Па баш ни сунце нема Таке светлости. А где је срца, срце, Да тако љубит' зна? А где је душе, душо, Лепог анђела? на нашој земљи нема, Ни небо нема тог — Та што је лепо било, Мени је дао Бог. :6. Често те у сну снивам, Моја љубави! Често те тако виђам, Цвете убави! Па грлим небо плаво, грлим, уздишем; А љубим сунце јарко, Љубим, издишем. Ал', ево, зора свиће, И, ево, прође сан, Ал' тебе нема, нема — Нема да сване дан! :7. Па где си, где си, душо, Где си, анђелу? Зашто ми кријеш лице, Ружу румену? Та да је једно царство, Да га прегазим, Па да на оном крају Сунце опазим; Ил' да је један Дунав, Да га препливам, Па да на твојим грудма Небо уживам! :8. Али те крије тамна, Пуста даљина — Далеко ми је Банат, Црна хаљина. Па ко ће знати, душо, Да л' теби није зло? Можда и тужиш тамо, Моја дивото? Ил' још и не знам, сунце, За твоје јаде све? Ал' ти да знадеш да ми Срце умире! :9. ах, залуду ме дома Лепо тешише — У срцу ми је тешко, К'о да издише. Чујем му туге неме Лагани тужан пој — За тобом плаче, душо, За тобом, рају мој! Ал' тебе нема — нема, Да га утешиш, Ил' да ми срце плачно Срцу пригрлиш. :10. И рекла си ми писат' Многе промене, На сваком белом листу Златне спомене. Ал', ево, ево, прође И овај црни дан, К'о једна тамна сенка, К'о један горки сан, А писма јоште нема — Нема, анђелу, Да росом живне душу, Ружу увелу! :11. Ил', можда, дршће рука? Да неси болна ти? Ох, само то да није, Моја љубави! По души, можда, лебди Горак уздисај? А можда ми се ледом Умива душе рај? Ох, ћути, ћути, срце! Не коби тако ти! Та Бог је Бог и теби — Бог је милости!... :12. И дошао је листак Књиге пребеле, И писала си мени, Мили анђеле! А листак лебди, дише Као душица, А душа сија, трепти Као росица. Ил' можда га је суза Горка капала? Ил' га је, можда, туга Твоја писала? :13. Јеси ли чула, душо, Да поноћ уздише, Кад јој на црним грудма Звезду ранише? Јеси ли вид'ла, сунце, Где славуј умире, Када му вихор белу Ружу раздире? Онда ћеш знати, чедо, Вероват', рају мој, Како је срцу моме, Души рањеној!... :14. Жубор вода шљунком тече, Хуји шумица, А на небу звезда трепти, Звезда даница. Срце моје игра, бије, Све се превија — Чини ми се, моја душо, Да је Србија! А од оне звезде сјајне Чиниш ми се ти, Пак бих иш'о — ишао бих Звезде љубити!... :15. Па баш да умрем, душо, Да ме сахране; Па баш и пеп'о гроба Да ми нестане — Остаће љубав моја, Веруј, остати, И док је света, века, Да ће трајати! Па ако т' срце љубав Само верује, Чућеш у немој ноћи Како тугује... :16. У лепом врту рошен, Цвет је изник'о, На твојим грудма ношен, Свету с' привик'о. У љубави је нашој Мирис извео, При растанку је нашем Пао, увео. Па када умрем, душо, Он ће остати, Па ће на гробу, можда, Опет цветати... :17. Још никако гласа нема Мани Србину, Да ми јавља срећу моју, Твоју судбину. Да ми каже: »Драги брате, Родио се син!« Да ми каже: да је јунак, Да је Србљанин. Да нацрта мушко чедо, Да опише сој — Да је Србин, да је јунак, Да је пород мој! :18. Црне веђе, црне очи, А не чујеш плач; А када би заплакало, За шарен би мач, Да се њиме игра чедо, Да се нашали, Ил', срчано, од колевке Парче одвали. Е, тако је српско дете, Бре, Турчине, бре! С голим мачем у свет јури, С мачем умире... </poem> {{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}} == Извори == <references/> [[Категорија:Поезија Ђуре Јакшића]] [[Категорија:Љубавна поезија]] [[Категорија:Српска љубавна поезија]] 41z7hcrtm970ay23o97izc4sbjsibuz Категорија:Српске лирске народне песме 14 15571 142947 142799 2026-04-23T12:51:21Z Coaorao 19106 142947 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Народне песме]] [[Категорија:Српска народна поезија]] 7fzrgpc5com8xc51seuxfdpqjyu0g6u Naša Pesma 0 16382 142994 51060 2026-04-24T10:56:02Z Coaorao 19106 142994 wikitext text/x-wiki [[Аутор:Алекса Шантић|Aleksa Šantić]]: '''Naša Pesma''' <poem> K’o val Jadrana, k’o ognjen zmaj, Svi jednim letimo letom! Tamo, na Vrhu, gde trepti Sjaj, Vile nas čekaju s cvetom… Viši od svije, Ono nje Breg! Tu nek se vije Naš divni steg! Svetlu k’o sunce, k’o slave bog, Sa svake brazde i pluga, Pesmu Jedinstva i Bratstva svog Pevajmo deco Juga! I sve dok leti Za vekom vek, Nek se taj sveti Razleže jek! U svome besu dušmane ‘’! Tu nećeš čadore peti Jer boj se večno onoga, boj, Što sviknu bez jada mreti! Ta zemlja cela Sveti je Breg, Gde carskih dela Vije se steg. Ova je gruda rodila nas, Ovde je naše Vrelo. U bojnih truba kad jekne glas Svi ćemo poći smelo, Ko hučno more, Ko sev i grom, Na zvezde gore Za mili Dom! </poem> == Izvor == * [[Аутор:Алекса Шантић|Aleksa Šantić]]: ''„Naša Pesma”'' // Pobeda : Organ nacijonalista, Split, I/1921, br. 10 == Beleška == * Himna [[w:ORJUNA|<font color="MediumBlue">ORJUNE</font>]] == Srodne pesme istog autora == * [[Pesma jedinstva]] &mdash; 1919. [[Категорија:Šantićeve pesme 1921.]] [[Категорија:Patriotske pesme]] cn8benfnnbtrs0sjt7w51dy4y3g112b Лепота (Милан Ракић) 0 17006 142936 142925 2026-04-23T12:46:37Z Coaorao 19106 142936 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|50%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Лепота | одељак= | аутор= Милан Ракић | белешке= }} [[Слика:Milan rakic.jpg|80 п|десно]] <poem> Јест, нема на теби ниједнога дела Да се моме оку могао да скрије, Ниједног превоја блиставог ти тела Да се мој пољубац на њ спустио није. Знам те тако добро: у растанка часе Ти преда ме ступаш сва сјајна и жива, Знам када ће сузе око да ти квасе, Знам кад ти се душа милоштом прелива, А кад у њој носиш сву топлину Југа... Па ипак си сваког дана нова мени, Увек нова, увек тако чудно друга, И никада слична јучерањој жени. Та моћ твоја чудна заслепљава мене Разноврсним сјајем, мирисом, и бојом. — Ох, буди једанпут ко и друге жене, Да одахнем најзад пред лепотом твојом!... </poem> {{ЈВ-аутор|Милан Ракић|1938}} [[Категорија:Милан Ракић]] [[Категорија:Љубавна поезија]] [[Категорија:Српска љубавна поезија]] guphty340oa2rbhh75i7uzuhien51k5 Категорија:Јован Дучић 14 17151 142983 73839 2026-04-24T10:22:15Z Coaorao 19106 142983 wikitext text/x-wiki {{DEFAULTSORT:Дучић, Јован}} [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] [[Категорија:Српски преводиоци]] dgfjotiu6t2cpskawi0jiqry5clz7el Разговор с корисником:Ран-кан 3 17267 142965 142818 2026-04-23T16:57:16Z J ansari 15103 J ansari преместио је страницу [[Разговор с корисником:Ранко Николић]] на [[Разговор с корисником:Ран-кан]]: Аутоматско премештање странице због преименовања корисника [[Special:CentralAuth/Ранко Николић|Ранко Николић]] у [[Special:CentralAuth/Ран-кан|Ран-кан]] 142818 wikitext text/x-wiki {{Добродошлица}} [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:24, 24. мај 2012. (CEST) с. р. == Даљи рад == Ако мислиш да посветиш више пажње овом пројекту требао би затражити од бирократе Дунгодунга да ти да статус аутоматски патролисаног. Нема смисла да се теби морају патролирати измјене. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 23:26, 1. септембар 2015. (CEST) с. р. :Има и патролер. Није то за Викицитат јер није ријеч о цитатима. Комплетни или дјелимични изворни документи (па и они који садрже најважније политичке говоре) иду на Викизворник. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 23:44, 1. септембар 2015. (CEST) с. р. Мени лично није битан, али није да не припада овдје. Можеш пребацити ако има неки ваљан извор за говор, тамошњи линк више не ради. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:03, 2. септембар 2015. (CEST) с. р. == Администрација == Немам ништа против, само изволи. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 15:42, 11. октобар 2015. (CEST) с. р. :Тај услов је „намјерно“ занемариван и при претходним кандидатурама. И нико се томе није противио. Управо зато што овдје нема заједнице и што је задатак провјерених корисника са Википедије да је створе. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:34, 11. октобар 2015. (CEST) с. р. == Дејтонски споразум == Ту је карактеристично што се заправо не зна ни његов оригинални текст ни званични превод. Категорије које не подлијежу ауторском праву. Међутим, ја ту не видим проблем. Дејтонски споразум није ауторско дјело ОЕБС-а већ службени акт над којим не постоји ауторско право. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 17:00, 13. октобар 2015. (CEST) с. р. :Мислим да је то тај превод који се користи као службени, иако формално није.--[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 17:33, 13. октобар 2015. (CEST) с. р. == Медијавики == Нека си избрисао. Сада се нешто и не сјећам зашто је било потребно правити. Неки је тада проблем био овдје, не могу се тачно сјетити. А не, ништа не треба мијењати око додатних дугмића. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 16:36, 19. октобар 2015. (CEST) с. р. == Меморандум == На интернету се може наћи пар страница које садрже текст меморандума, али нисам сигуран да могу имати вјеродостојност. Такви текстови су подложни интерполацијама. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 15:31, 24. октобар 2015. (CEST) с. р. :Све су то неки сумњиви сајтови. [http://hwww.slobodanpraljak.com/MATERIJALI/RATNI%20DOKUMENTI/VELIKOSRPSKA%20IDEOLOGIJA%20%28GARASANIN,KARADZIC,MEMORANDUM%20SANU%29/3.pdf 1], [http://www.camo.ch/PDFO/Memorandum-SANU.pdf 2] и [http://pescanik.net/wp-content/PDF/memorandum_sanu.pdf 3]. Не знам уопште јесу ли ти текстови идентични или нефалсификовани. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:41, 24. октобар 2015. (CEST) с. р. == Вавилон == Здраво. Зашто си правио [[Википедија:Вавилон]] (други пројекат) када већ постоји [[Викизворник:Вавилон]]? --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 20:40, 24. мај 2017. (CEST) с. р. == Извори? == Одакле ти вадиш ове одлуке: ''Одлука о формирању Војске Српске Републике Босне и Херцеговине'' и ''Одлука о расписивању и провођењу плебисцита српског народа у Босни и Херцеговини‎''? Јер видим да су наведени извори погрешни. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:20, 29. мај 2017. (CEST) с. р. :Сада сам сконтао шта радиш. Ти заправо исписујеш оне небитне бројеве изнад конкретног текста прописа и онда пишеш кроз број гласила. То се не ради тако. Наводи се '''број службеног гласила кроз годину'''. Одлука о војсци је ''„Службени гласник српског народа у Босни и Херцеговини”, број 6/92'', а о плебисциту ''1/92''. Она бројка изнад текста није ништа, небитно. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:47, 29. мај 2017. (CEST) с. р. == Бирократа == Не знам шта бих ти рекао. Правилно би било на ''Викизворник:Захтеви за администрирање/Бирократа/Ранко Николић'', али уколико би више људи овдје дошло да гласа. Да то личи на нешто. Ако ће бити само двоје-троје (на мој глас можеш рачунати) онда може и у Писарници. Заједница није формирана тако да правила не морају бити дословно спровођена. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:20, 15. јун 2017. (CEST) с. р. == Гласања == Поздрав! Покренуо сам гласања о увођењу нових корисничких овлашћења ('''[[Викизворник:Гласање/Нова корисничка овлашћења|Викизворник]]''' и '''[[q:Викицитат:Гласање/Нова корисничка овлашћења|Викицитат]]'''). Замолио бих те да се изјасниш и гласаш. Хвала! --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 18:00, 12. октобар 2018. (CEST) == Важећи акти == Поздрав. Документи/акти на снази немају у наслову годину у загради. То се ставља само неважећим актима. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:17, 20. октобар 2019. (CEST) с. р. == Гласање о брисању == Здраво. Требало би да се изјасниш на ''Викизворник:Странице за брисање'' о два предложена текста за брисање. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 16:43, 25. новембар 2019. (CET) с. р. == Народне песме и Бугарских извора == Обично се у нашој литератури наводе уз наше песме ради лакшег упоређивања. Зато сам их ја овде и ставио. Оне су директно пандан нашим песмама. Мислим да би требале ту да остану. Ако Ви сматрате другачије дајте да видимо. [[Корисник:Bokini|Bokini]] ([[Разговор са корисником:Bokini|разговор]]) == How we will see unregistered users == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin=content/> Hi! You get this message because you are an admin on a Wikimedia wiki. When someone edits a Wikimedia wiki without being logged in today, we show their IP address. As you may already know, we will not be able to do this in the future. This is a decision by the Wikimedia Foundation Legal department, because norms and regulations for privacy online have changed. Instead of the IP we will show a masked identity. You as an admin '''will still be able to access the IP'''. There will also be a new user right for those who need to see the full IPs of unregistered users to fight vandalism, harassment and spam without being admins. Patrollers will also see part of the IP even without this user right. We are also working on [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation/Improving tools|better tools]] to help. If you have not seen it before, you can [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|read more on Meta]]. If you want to make sure you don’t miss technical changes on the Wikimedia wikis, you can [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|subscribe]] to [[m:Tech/News|the weekly technical newsletter]]. We have [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#IP Masking Implementation Approaches (FAQ)|two suggested ways]] this identity could work. '''We would appreciate your feedback''' on which way you think would work best for you and your wiki, now and in the future. You can [[m:Talk:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|let us know on the talk page]]. You can write in your language. The suggestions were posted in October and we will decide after 17 January. Thank you. /[[m:User:Johan (WMF)|Johan (WMF)]]<section end=content/> </div> 19:19, 4. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johan_(WMF)/Target_lists/Admins2022(7)&oldid=22532681 --> == Једно питање == Здраво, Ранко<br /> Ваши недавни доприноси су ме помало збунили, па сам желео да Вам се обратим. Приметио сам да сте данас додали ''[[Проглас ЦК КПЈ народима Југославије од 15. априла 1941.]]'' и то непосредно након што сам јуче поставио два нова чланка [[Велибор Јонић|Велибора Јонића]]. С обзиром на то да сте пре тога последњи пут допринели Викизворнику 20. јула 2025. године не знам <u>да ли је ова нагла активност била изазвана мојим радом?</u> — ​Једини разлог за постављање поменутих чланака је чињеница да су у јавном власништву (и идеални као извор за тачно цитирање на Викицитатима, на којима радим дуже време).<br /> ПС. С друге стране, важније ми је да доприносим у областима српске и стране књижевности ш​то можете и закључити на основу моје корисничке странице, како на Викизворнику, тако и на Викицитатима, али и (помало) на Википедији.<br /> С поштовањем, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 10:52, 10. фебруар 2026. (CET) :Разумем, хвала Вам на одговору, био сам збуњен (и у заблуди)... Такође, на понуђеној помоћи, хвала (о том потом) [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 09:43, 12. фебруар 2026. (CET) == Предлози и једно питање == Поздрав, Ранко <s>1) Да ли би могло на [[Главна страна|Главној страни]] да се уместо старих "нових" текстова замене за неке од заиста нових, нпр: [[Корисник:Coaorao#Предлог_1|1]]? 2) Можете ли обрисати следеће странице: [[Корисник:Coaorao#Предлог_2|2]]?</s> 3) Да ли текст мора да буде од речи до речи исти као у извору или треба нпр. исправљати граматичке грешке; ако је текст писан са ъ, й, без ј и сл. треба ли да се пише тако како је у извору или треба прилагодити савременом правопису?(ако је писано србски, обколити, претстављати… – исправити или оставити?) Хвала унапред, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 19:23, 10. април 2026. (CEST) == Администраторска права == Поздрав, Ранко консултовао сам се с администратором [[Корисник:Жељко Тодоровић]] у вези са добијањем администраторских права (погледајте: [[Разговор с корисником:Coaorao#Администраторска права|1]]). Интересује ме и Ваше мишљење поводом тог питања. Поздрав, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 11:33, 21. април 2026. (CEST) ni0mjy0vt44n3sfaq1fe8rlswqhjwpt 142968 142965 2026-04-23T17:33:53Z Coaorao 19106 /* Администраторска права */ 142968 wikitext text/x-wiki {{Добродошлица}} [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:24, 24. мај 2012. (CEST) с. р. == Даљи рад == Ако мислиш да посветиш више пажње овом пројекту требао би затражити од бирократе Дунгодунга да ти да статус аутоматски патролисаног. Нема смисла да се теби морају патролирати измјене. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 23:26, 1. септембар 2015. (CEST) с. р. :Има и патролер. Није то за Викицитат јер није ријеч о цитатима. Комплетни или дјелимични изворни документи (па и они који садрже најважније политичке говоре) иду на Викизворник. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 23:44, 1. септембар 2015. (CEST) с. р. Мени лично није битан, али није да не припада овдје. Можеш пребацити ако има неки ваљан извор за говор, тамошњи линк више не ради. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:03, 2. септембар 2015. (CEST) с. р. == Администрација == Немам ништа против, само изволи. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 15:42, 11. октобар 2015. (CEST) с. р. :Тај услов је „намјерно“ занемариван и при претходним кандидатурама. И нико се томе није противио. Управо зато што овдје нема заједнице и што је задатак провјерених корисника са Википедије да је створе. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:34, 11. октобар 2015. (CEST) с. р. == Дејтонски споразум == Ту је карактеристично што се заправо не зна ни његов оригинални текст ни званични превод. Категорије које не подлијежу ауторском праву. Међутим, ја ту не видим проблем. Дејтонски споразум није ауторско дјело ОЕБС-а већ службени акт над којим не постоји ауторско право. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 17:00, 13. октобар 2015. (CEST) с. р. :Мислим да је то тај превод који се користи као службени, иако формално није.--[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 17:33, 13. октобар 2015. (CEST) с. р. == Медијавики == Нека си избрисао. Сада се нешто и не сјећам зашто је било потребно правити. Неки је тада проблем био овдје, не могу се тачно сјетити. А не, ништа не треба мијењати око додатних дугмића. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 16:36, 19. октобар 2015. (CEST) с. р. == Меморандум == На интернету се може наћи пар страница које садрже текст меморандума, али нисам сигуран да могу имати вјеродостојност. Такви текстови су подложни интерполацијама. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 15:31, 24. октобар 2015. (CEST) с. р. :Све су то неки сумњиви сајтови. [http://hwww.slobodanpraljak.com/MATERIJALI/RATNI%20DOKUMENTI/VELIKOSRPSKA%20IDEOLOGIJA%20%28GARASANIN,KARADZIC,MEMORANDUM%20SANU%29/3.pdf 1], [http://www.camo.ch/PDFO/Memorandum-SANU.pdf 2] и [http://pescanik.net/wp-content/PDF/memorandum_sanu.pdf 3]. Не знам уопште јесу ли ти текстови идентични или нефалсификовани. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:41, 24. октобар 2015. (CEST) с. р. == Вавилон == Здраво. Зашто си правио [[Википедија:Вавилон]] (други пројекат) када већ постоји [[Викизворник:Вавилон]]? --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 20:40, 24. мај 2017. (CEST) с. р. == Извори? == Одакле ти вадиш ове одлуке: ''Одлука о формирању Војске Српске Републике Босне и Херцеговине'' и ''Одлука о расписивању и провођењу плебисцита српског народа у Босни и Херцеговини‎''? Јер видим да су наведени извори погрешни. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:20, 29. мај 2017. (CEST) с. р. :Сада сам сконтао шта радиш. Ти заправо исписујеш оне небитне бројеве изнад конкретног текста прописа и онда пишеш кроз број гласила. То се не ради тако. Наводи се '''број службеног гласила кроз годину'''. Одлука о војсци је ''„Службени гласник српског народа у Босни и Херцеговини”, број 6/92'', а о плебисциту ''1/92''. Она бројка изнад текста није ништа, небитно. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:47, 29. мај 2017. (CEST) с. р. == Бирократа == Не знам шта бих ти рекао. Правилно би било на ''Викизворник:Захтеви за администрирање/Бирократа/Ранко Николић'', али уколико би више људи овдје дошло да гласа. Да то личи на нешто. Ако ће бити само двоје-троје (на мој глас можеш рачунати) онда може и у Писарници. Заједница није формирана тако да правила не морају бити дословно спровођена. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:20, 15. јун 2017. (CEST) с. р. == Гласања == Поздрав! Покренуо сам гласања о увођењу нових корисничких овлашћења ('''[[Викизворник:Гласање/Нова корисничка овлашћења|Викизворник]]''' и '''[[q:Викицитат:Гласање/Нова корисничка овлашћења|Викицитат]]'''). Замолио бих те да се изјасниш и гласаш. Хвала! --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 18:00, 12. октобар 2018. (CEST) == Важећи акти == Поздрав. Документи/акти на снази немају у наслову годину у загради. То се ставља само неважећим актима. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:17, 20. октобар 2019. (CEST) с. р. == Гласање о брисању == Здраво. Требало би да се изјасниш на ''Викизворник:Странице за брисање'' о два предложена текста за брисање. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 16:43, 25. новембар 2019. (CET) с. р. == Народне песме и Бугарских извора == Обично се у нашој литератури наводе уз наше песме ради лакшег упоређивања. Зато сам их ја овде и ставио. Оне су директно пандан нашим песмама. Мислим да би требале ту да остану. Ако Ви сматрате другачије дајте да видимо. [[Корисник:Bokini|Bokini]] ([[Разговор са корисником:Bokini|разговор]]) == How we will see unregistered users == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin=content/> Hi! You get this message because you are an admin on a Wikimedia wiki. When someone edits a Wikimedia wiki without being logged in today, we show their IP address. As you may already know, we will not be able to do this in the future. This is a decision by the Wikimedia Foundation Legal department, because norms and regulations for privacy online have changed. Instead of the IP we will show a masked identity. You as an admin '''will still be able to access the IP'''. There will also be a new user right for those who need to see the full IPs of unregistered users to fight vandalism, harassment and spam without being admins. Patrollers will also see part of the IP even without this user right. We are also working on [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation/Improving tools|better tools]] to help. If you have not seen it before, you can [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|read more on Meta]]. If you want to make sure you don’t miss technical changes on the Wikimedia wikis, you can [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|subscribe]] to [[m:Tech/News|the weekly technical newsletter]]. We have [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#IP Masking Implementation Approaches (FAQ)|two suggested ways]] this identity could work. '''We would appreciate your feedback''' on which way you think would work best for you and your wiki, now and in the future. You can [[m:Talk:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|let us know on the talk page]]. You can write in your language. The suggestions were posted in October and we will decide after 17 January. Thank you. /[[m:User:Johan (WMF)|Johan (WMF)]]<section end=content/> </div> 19:19, 4. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johan_(WMF)/Target_lists/Admins2022(7)&oldid=22532681 --> == Једно питање == Здраво, Ранко<br /> Ваши недавни доприноси су ме помало збунили, па сам желео да Вам се обратим. Приметио сам да сте данас додали ''[[Проглас ЦК КПЈ народима Југославије од 15. априла 1941.]]'' и то непосредно након што сам јуче поставио два нова чланка [[Велибор Јонић|Велибора Јонића]]. С обзиром на то да сте пре тога последњи пут допринели Викизворнику 20. јула 2025. године не знам <u>да ли је ова нагла активност била изазвана мојим радом?</u> — ​Једини разлог за постављање поменутих чланака је чињеница да су у јавном власништву (и идеални као извор за тачно цитирање на Викицитатима, на којима радим дуже време).<br /> ПС. С друге стране, важније ми је да доприносим у областима српске и стране књижевности ш​то можете и закључити на основу моје корисничке странице, како на Викизворнику, тако и на Викицитатима, али и (помало) на Википедији.<br /> С поштовањем, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 10:52, 10. фебруар 2026. (CET) :Разумем, хвала Вам на одговору, био сам збуњен (и у заблуди)... Такође, на понуђеној помоћи, хвала (о том потом) [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 09:43, 12. фебруар 2026. (CET) == Предлози и једно питање == Поздрав, Ранко <s>1) Да ли би могло на [[Главна страна|Главној страни]] да се уместо старих "нових" текстова замене за неке од заиста нових, нпр: [[Корисник:Coaorao#Предлог_1|1]]? 2) Можете ли обрисати следеће странице: [[Корисник:Coaorao#Предлог_2|2]]?</s> 3) Да ли текст мора да буде од речи до речи исти као у извору или треба нпр. исправљати граматичке грешке; ако је текст писан са ъ, й, без ј и сл. треба ли да се пише тако како је у извору или треба прилагодити савременом правопису?(ако је писано србски, обколити, претстављати… – исправити или оставити?) Хвала унапред, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 19:23, 10. април 2026. (CEST) == Администраторска права == Поздрав, Ран-кан консултовао сам се с администратором [[Корисник:Жељко Тодоровић]] у вези са добијањем администраторских права (погледајте: [[Разговор с корисником:Coaorao#Администраторска права|1]]). Интересује ме и Ваше мишљење поводом тог питања. Поздрав, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 11:33, 21. април 2026. (CEST) 400j5wnl7wrzhgchddkh0zdf078m768 142969 142968 2026-04-23T17:34:04Z Coaorao 19106 /* Предлози и једно питање */ 142969 wikitext text/x-wiki {{Добродошлица}} [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:24, 24. мај 2012. (CEST) с. р. == Даљи рад == Ако мислиш да посветиш више пажње овом пројекту требао би затражити од бирократе Дунгодунга да ти да статус аутоматски патролисаног. Нема смисла да се теби морају патролирати измјене. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 23:26, 1. септембар 2015. (CEST) с. р. :Има и патролер. Није то за Викицитат јер није ријеч о цитатима. Комплетни или дјелимични изворни документи (па и они који садрже најважније политичке говоре) иду на Викизворник. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 23:44, 1. септембар 2015. (CEST) с. р. Мени лично није битан, али није да не припада овдје. Можеш пребацити ако има неки ваљан извор за говор, тамошњи линк више не ради. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:03, 2. септембар 2015. (CEST) с. р. == Администрација == Немам ништа против, само изволи. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 15:42, 11. октобар 2015. (CEST) с. р. :Тај услов је „намјерно“ занемариван и при претходним кандидатурама. И нико се томе није противио. Управо зато што овдје нема заједнице и што је задатак провјерених корисника са Википедије да је створе. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:34, 11. октобар 2015. (CEST) с. р. == Дејтонски споразум == Ту је карактеристично што се заправо не зна ни његов оригинални текст ни званични превод. Категорије које не подлијежу ауторском праву. Међутим, ја ту не видим проблем. Дејтонски споразум није ауторско дјело ОЕБС-а већ службени акт над којим не постоји ауторско право. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 17:00, 13. октобар 2015. (CEST) с. р. :Мислим да је то тај превод који се користи као службени, иако формално није.--[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 17:33, 13. октобар 2015. (CEST) с. р. == Медијавики == Нека си избрисао. Сада се нешто и не сјећам зашто је било потребно правити. Неки је тада проблем био овдје, не могу се тачно сјетити. А не, ништа не треба мијењати око додатних дугмића. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 16:36, 19. октобар 2015. (CEST) с. р. == Меморандум == На интернету се може наћи пар страница које садрже текст меморандума, али нисам сигуран да могу имати вјеродостојност. Такви текстови су подложни интерполацијама. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 15:31, 24. октобар 2015. (CEST) с. р. :Све су то неки сумњиви сајтови. [http://hwww.slobodanpraljak.com/MATERIJALI/RATNI%20DOKUMENTI/VELIKOSRPSKA%20IDEOLOGIJA%20%28GARASANIN,KARADZIC,MEMORANDUM%20SANU%29/3.pdf 1], [http://www.camo.ch/PDFO/Memorandum-SANU.pdf 2] и [http://pescanik.net/wp-content/PDF/memorandum_sanu.pdf 3]. Не знам уопште јесу ли ти текстови идентични или нефалсификовани. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:41, 24. октобар 2015. (CEST) с. р. == Вавилон == Здраво. Зашто си правио [[Википедија:Вавилон]] (други пројекат) када већ постоји [[Викизворник:Вавилон]]? --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 20:40, 24. мај 2017. (CEST) с. р. == Извори? == Одакле ти вадиш ове одлуке: ''Одлука о формирању Војске Српске Републике Босне и Херцеговине'' и ''Одлука о расписивању и провођењу плебисцита српског народа у Босни и Херцеговини‎''? Јер видим да су наведени извори погрешни. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:20, 29. мај 2017. (CEST) с. р. :Сада сам сконтао шта радиш. Ти заправо исписујеш оне небитне бројеве изнад конкретног текста прописа и онда пишеш кроз број гласила. То се не ради тако. Наводи се '''број службеног гласила кроз годину'''. Одлука о војсци је ''„Службени гласник српског народа у Босни и Херцеговини”, број 6/92'', а о плебисциту ''1/92''. Она бројка изнад текста није ништа, небитно. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:47, 29. мај 2017. (CEST) с. р. == Бирократа == Не знам шта бих ти рекао. Правилно би било на ''Викизворник:Захтеви за администрирање/Бирократа/Ранко Николић'', али уколико би више људи овдје дошло да гласа. Да то личи на нешто. Ако ће бити само двоје-троје (на мој глас можеш рачунати) онда може и у Писарници. Заједница није формирана тако да правила не морају бити дословно спровођена. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:20, 15. јун 2017. (CEST) с. р. == Гласања == Поздрав! Покренуо сам гласања о увођењу нових корисничких овлашћења ('''[[Викизворник:Гласање/Нова корисничка овлашћења|Викизворник]]''' и '''[[q:Викицитат:Гласање/Нова корисничка овлашћења|Викицитат]]'''). Замолио бих те да се изјасниш и гласаш. Хвала! --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 18:00, 12. октобар 2018. (CEST) == Важећи акти == Поздрав. Документи/акти на снази немају у наслову годину у загради. То се ставља само неважећим актима. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:17, 20. октобар 2019. (CEST) с. р. == Гласање о брисању == Здраво. Требало би да се изјасниш на ''Викизворник:Странице за брисање'' о два предложена текста за брисање. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 16:43, 25. новембар 2019. (CET) с. р. == Народне песме и Бугарских извора == Обично се у нашој литератури наводе уз наше песме ради лакшег упоређивања. Зато сам их ја овде и ставио. Оне су директно пандан нашим песмама. Мислим да би требале ту да остану. Ако Ви сматрате другачије дајте да видимо. [[Корисник:Bokini|Bokini]] ([[Разговор са корисником:Bokini|разговор]]) == How we will see unregistered users == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin=content/> Hi! You get this message because you are an admin on a Wikimedia wiki. When someone edits a Wikimedia wiki without being logged in today, we show their IP address. As you may already know, we will not be able to do this in the future. This is a decision by the Wikimedia Foundation Legal department, because norms and regulations for privacy online have changed. Instead of the IP we will show a masked identity. You as an admin '''will still be able to access the IP'''. There will also be a new user right for those who need to see the full IPs of unregistered users to fight vandalism, harassment and spam without being admins. Patrollers will also see part of the IP even without this user right. We are also working on [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation/Improving tools|better tools]] to help. If you have not seen it before, you can [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|read more on Meta]]. If you want to make sure you don’t miss technical changes on the Wikimedia wikis, you can [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|subscribe]] to [[m:Tech/News|the weekly technical newsletter]]. We have [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#IP Masking Implementation Approaches (FAQ)|two suggested ways]] this identity could work. '''We would appreciate your feedback''' on which way you think would work best for you and your wiki, now and in the future. You can [[m:Talk:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|let us know on the talk page]]. You can write in your language. The suggestions were posted in October and we will decide after 17 January. Thank you. /[[m:User:Johan (WMF)|Johan (WMF)]]<section end=content/> </div> 19:19, 4. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johan_(WMF)/Target_lists/Admins2022(7)&oldid=22532681 --> == Једно питање == Здраво, Ранко<br /> Ваши недавни доприноси су ме помало збунили, па сам желео да Вам се обратим. Приметио сам да сте данас додали ''[[Проглас ЦК КПЈ народима Југославије од 15. априла 1941.]]'' и то непосредно након што сам јуче поставио два нова чланка [[Велибор Јонић|Велибора Јонића]]. С обзиром на то да сте пре тога последњи пут допринели Викизворнику 20. јула 2025. године не знам <u>да ли је ова нагла активност била изазвана мојим радом?</u> — ​Једини разлог за постављање поменутих чланака је чињеница да су у јавном власништву (и идеални као извор за тачно цитирање на Викицитатима, на којима радим дуже време).<br /> ПС. С друге стране, важније ми је да доприносим у областима српске и стране књижевности ш​то можете и закључити на основу моје корисничке странице, како на Викизворнику, тако и на Викицитатима, али и (помало) на Википедији.<br /> С поштовањем, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 10:52, 10. фебруар 2026. (CET) :Разумем, хвала Вам на одговору, био сам збуњен (и у заблуди)... Такође, на понуђеној помоћи, хвала (о том потом) [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 09:43, 12. фебруар 2026. (CET) == Предлози и једно питање == Поздрав, Ран-кан <s>1) Да ли би могло на [[Главна страна|Главној страни]] да се уместо старих "нових" текстова замене за неке од заиста нових, нпр: [[Корисник:Coaorao#Предлог_1|1]]? 2) Можете ли обрисати следеће странице: [[Корисник:Coaorao#Предлог_2|2]]?</s> 3) Да ли текст мора да буде од речи до речи исти као у извору или треба нпр. исправљати граматичке грешке; ако је текст писан са ъ, й, без ј и сл. треба ли да се пише тако како је у извору или треба прилагодити савременом правопису?(ако је писано србски, обколити, претстављати… – исправити или оставити?) Хвала унапред, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 19:23, 10. април 2026. (CEST) == Администраторска права == Поздрав, Ран-кан консултовао сам се с администратором [[Корисник:Жељко Тодоровић]] у вези са добијањем администраторских права (погледајте: [[Разговор с корисником:Coaorao#Администраторска права|1]]). Интересује ме и Ваше мишљење поводом тог питања. Поздрав, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 11:33, 21. април 2026. (CEST) 6emqv6e90uw7s8sfksrwxezmh2a6th7 (Певам дању, певам ноћу) 0 19581 142945 142920 2026-04-23T12:48:45Z Coaorao 19106 142945 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= (Певам дању, певам ноћу) | одељак= | аутор=Бранко Радичевић | белешке= }} [[Слика:Branko_Radičević.gif |80п|десно]] <font size="+2">(Певам дању, певам ноћу)</font> <poem> Певам дању, певам ноћу, Певам, селе, што год оћу: И што оћу, оно могу, Само једно још не могу: Да запевам гласовито, Гласовито, силовито, Да те дигнем са земљице, Да те метнем међ звездице. Кад си звезда, селе моја, Да си међу звездицама, Међу својим, селе моја, Милим сестрицама. </poem> 1847. {{ЈВ-аутор|Бранко Радичевић|1853}} [[Категорија:Бранко Радичевић]] [[Категорија:Љубавна поезија]] [[Категорија:Српска љубавна поезија]] q4n3143aoryyjzcqdsi8nv1kpjilmsm Међу звездама 0 20534 142938 142930 2026-04-23T12:47:03Z Coaorao 19106 142938 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Међу звездама | одељак= | аутор=Лаза Костић | белешке= }} <font size="+2"> Међу звездама </font> <poem> (Вилованка) У по ноћи превесељке, са нетренке теревенке, загрејан се дигох дома. На улици нема света, само што по снегу шета једна мома. Одело је снежно, бело, на брежне јој пало груди, снег од једа чисто студи; узалуд му Месечина светло чело живо љуби, он шкрипуће бели зуби, гледајући како струком, како белом, меком, руком, како малом, лаком ногом, а камо ли лицем, оком, та поноћна дивна јава Месечину надасјава. Кад снег шкрипи зубма белим, а да шта ћу ја да велим, у по ноћи превесељке, са нетренке теревенке? »Госпођице, добро вече!« Жеља моја цури рече: »На тој зими, леле мени, Тако лако одевени! »Ево моје шубе црне, »да вас мало заогрне!« — Дотакнух се, загрлих је, манито ми срце бије, у жестини и заносу већ осећам бујну косу, што се по мом лицу пpocy, мириси ми обасуше свак' задисак жељне душе. Загрли ме, дах ми стесни; ал' очију поглед њез'ни' нагон узда, занос трезни; из њега ми мис'о сине: »Мајко!« — »Сине!« одзову се уста њена, а из белих из рамена поникоше бела крила: то је била — моја вила. — Лепирица као бела кад би собом цвет понела, да га виса спасе вела од земљина од увеља: тако вила поне мене у просторе васељене; те небесном лик лепиру лети с цветом по свемиру, по свеширу, по етиру. Васијона пукла пуста. Већ у мени душа суста., а срце ми силно бије, у главу ми крвца лије, ал' ми вила лице мије хладом свога крила мека, и још нека блага река, нека струја из далека: свети мирис памтивека. Нада мном се звезде роје, намигују зраком бледом, згледају се чудним гледом, једна другу пита редом: »Од куд овде ово двоје?« Па познавши с бледа лика незнанога познаника опет једна другу пита: Да л' да приме из дубина хладне земље врелог сина? — Ил' то можда, нису звезде? То су, је ли, оне честе изниклице срца мога, расцветаног, широкога? А ти зраци нису зраци, грановити то су траци, што о њима мирно висе срца мога изниклице. А око те дивне круне, неокрунке, светле, пуне, прозорна се румен пружа; — То је, то је свецка ружа. Свецка ружо, васељенко, сиротанко, незеленко, саморанко, светла сенко, а камо ти твог славуја? — У то неки звук забруја. Је л' олуја? Ил' бујица огњевитих репатица, Ти небесних блудних гуја? Ни олуја, ни бујица, то је цвркут рајских тица; — ил' је разлег од песама из највишег оног храма над звездама? По тихотној васељени разлежу се звуци њени смртном уву нечувени; а у мени? — К'о тамјана плави прамак полетив са жртвеника у наручју зефирову кад се сретне на висина' с ваздусима виши сила, те се стану отимати, наваљују, ревене се, ко ће да га пре однесе, да звездану кади Ногу његовом и њином богу: — Тако мене звуци ломе у живоме срцу моме, из недара да га носе, једни маме, други просе, једни прете, други туже; — »Ој, давори, јадни слуше, »бела вило, ој давори, »од куд звуци, збори, збори!« Очима ме вила кори: »У тебе су очи, руке, »звезда има зраке, звуке; »ти су звуци, мили друже, »од славуја свецке руже, »реч начелна свију вера »први прозор неразмера, »рајски кротник дивљег звера, — »Армонија сфера«. Тако зборе вилске очи, а у мене свирка точи, свирка лепа мени тепа: »Скочи доле, скочи, скочи! »Да те носе наша крила »где је врело сваког миља. »да Ти душа свирку пије, »светлост да Ти лице мије »пламен да ти срце грије, »дивотама жиће слади, »а побратим месец млади, »да те хлади! »Не дај се од виле смести, »вештица је, зле је свести, »Бог би знао, куда. језди!!« Као смели морепловац древних прича и времена, што је, везан за катарку, у безумљу слатку, жарку, слуш'о песме од Сирена, дивних, мамних морских жена: — тако мене звуци вуку, у стоструком зборе гуку: Један вели: — Оди мени! одвешћу те светлој сени, златној звезди стар-Омира! — — Мене шаље зрак Шекспира! — — Мени свира вечна лира Пиндара, Анакреона — — и Милтона — и Бирона — — Шилep — Гета и Тењира — Данта — Таса — — Калидаса — — Тако мене звуци гоне, а за сваким речи звоне: »Не дај се од виле смести, »вештица је, зле је свести, »Бог би знао, куда језди!« — Ал' мануше бела крила, проговори моја вила: »Куда језди? —- Нашој звезди!« — Реч се ори по простори, по звезданом ведром вису, звуци били — пa и ниcy. — У тишини, по висини носи вила даље сина. Око мене звезде бледе, све се већма губе, реде, а вила ми прстом каже једну малу светлуцаљку, оку моме самртноме на дну видног домашаја. Зрака јој се муком бори, час угине, а час гори, час тињавог слика гара, час је буктац од пожара, час је бледа, модра, плава, час румена па крвава. — Бледа звездо, јадна селе, какве су те силе смеле, те си тако јадна Тужна, мученица, божј'а сужна, какав бол у теби сјаје, ко у теби вечност траје, ко се каје? — Крваво се звезда смеши, из крвавог тог смејутка неки шапат ко да јеца, чини ми се, да ме кара, да ми звезда одговара. Ал' не чујем оног звука, звонке јеке, мамна гука, што у светлиј' њених друга: Гласи мука и покаја, шапат јада, сузни бризи, неодољних уздисаја бројанички, свети низи; старе славе сетна хвала, а скорањих срамних зала осветница, — јека од гусала. Иза сна се тешког прену, Мрак је. Где сам? — ал' на трему муклим тутњом одговара шеталица глухог доба, навила је кивна злоба, те се никад не одмара: Корачање мог стражара. Ал' ме љуто боли глава — после оних светлих снова, оних дивних витезова, оних слика, оних слава — ова јава! Немојте ме питат' саде, да вам причам старе јаде, старе јаде, нове наде, што их наша звезда знаде; већ пођите до јавора, побратима оног бора, што га стужи и cacyши неисказом вељих мука Косовкина бела рука, те је њему рука мала грдне јаде завештала; а кад гуслар по њим гуди, из јавора јаде буди, из тамнице јади лете да се браћа јада сете, да се сете, да их свете! — Ја вам не знам рећи вишe, до што књига ова пише, док не прође ова јава, што ми сада додијава, те се мојих снова сетим, ил' док опет — не полетим. У пештанској тамници, 1872. </poem> == Извори == * Антологија српске књижевности [http://www.ask.rs/ASK_SR_PregledPoPeriodu.aspx] {{ЈВ-аутор|Лаза Костић|1910}} [[Категорија:Лаза Костић]] [[Категорија:Љубавна поезија]] [[Категорија:Српска љубавна поезија]] ghgnppo2p8h1sxnhghcxvtei7g46zcm Госпођици Л. Д. 0 20542 142958 134185 2026-04-23T13:18:21Z Coaorao 19106 /* Извори */ 142958 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Госпођици Л. Д. | одељак= | аутор=Лаза Костић | белешке= }} <font size="+2"> Госпођици Л. Д. </font> <poem> (Ленки Дунђерској) У споменицу Свет је сваког пун створења, једном цвећа, другом стења, једном жетве и кошења, другом жеља и прошења, Теби младој младожења. Али кога мајка роди, те му судба тако годи да је вредан тој дивоти? Избери по милој вољи, ал' остане л' који бољи, боље ножем тог закољи, кад му живо срце преби, — куку Теби! У дубине морске тами многа капља тужно чами, вал је зове, зрак је мами, свака рада да се диже те да стиже сунцу ближе. Ал' тек она светла бива што с облака падне сива па је сунчев плам целива, да се засја и прелива на дивоту света жива. Тако су и просци Твоји: — ко да бира ко да броји? — Кога такне Твоја рука, око Твоје ког просука, биће вредан тога струка, тога лица, тога гука, тих милина и тих мука, биће вредан, како не би, — благо Теби! Благо Теби! Шта ћу више? У ту ми се жељу збише све остале жеље веље, свака радост, све весеље. За ме нема те милине; и кад ми се магла скине заборава и тамнине са младости и давнине, то су само пусти сени, — куку мени! А што кукам? — да сам и ја у том јату челебија, око Тебе што се вија, па да ме се, у тој чети, Твоје срце само сети кад инамо куд одлети, — тад би било куку-леле! све би муке на ме селе. Ал' овако, све једнако, док се млађем пехар пени те му збори: „Жен' се, жени докле ти се свет зелени!” ја, осаман у селени, од јесени до јесени певам срцу: мирно вени! Благо мени! — у Крушедолу, 1892. </poem> == Извори == * Антологија српске књижевности [http://www.ask.rs/ASK_SR_PregledPoPeriodu.aspx] {{ЈВ-аутор|Лаза Костић|1910}} [[Категорија:Српска поезија]] [[Категорија:Лаза Костић]] [[Категорија:Љубавна поезија]] [[Категорија:Српска љубавна поезија]] 136izjzfli2kn22na09pt2ul02wmwhj 142959 142958 2026-04-23T13:19:32Z Coaorao 19106 142959 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Госпођици Л. Д. | одељак= | аутор=Лаза Костић | белешке= }} <font size="+2"> Госпођици Л. Д. </font> <poem> (Ленки Дунђерској) У споменицу Свет је сваког пун створења, једном цвећа, другом стења, једном жетве и кошења, другом жеља и прошења, Теби младој младожења. Али кога мајка роди, те му судба тако годи да је вредан тој дивоти? Избери по милој вољи, ал' остане л' који бољи, боље ножем тог закољи, кад му живо срце преби, — куку Теби! У дубине морске тами многа капља тужно чами, вал је зове, зрак је мами, свака рада да се диже те да стиже сунцу ближе. Ал' тек она светла бива што с облака падне сива па је сунчев плам целива, да се засја и прелива на дивоту света жива. Тако су и просци Твоји: — ко да бира ко да броји? — Кога такне Твоја рука, око Твоје ког просука, биће вредан тога струка, тога лица, тога гука, тих милина и тих мука, биће вредан, како не би, — благо Теби! Благо Теби! Шта ћу више? У ту ми се жељу збише све остале жеље веље, свака радост, све весеље. За ме нема те милине; и кад ми се магла скине заборава и тамнине са младости и давнине, то су само пусти сени, — куку мени! А што кукам? — да сам и ја у том јату челебија, око Тебе што се вија, па да ме се, у тој чети, Твоје срце само сети кад инамо куд одлети, — тад би било куку-леле! све би муке на ме селе. Ал' овако, све једнако, док се млађем пехар пени те му збори: „Жен' се, жени докле ти се свет зелени!” ја, осаман у селени, од јесени до јесени певам срцу: мирно вени! Благо мени! — у Крушедолу, 1892. </poem> == Извори == * Антологија српске књижевности [http://www.ask.rs/ASK_SR_PregledPoPeriodu.aspx] {{ЈВ-аутор|Лаза Костић|1910}} [[Категорија:Лаза Костић]] [[Категорија:Љубавна поезија]] [[Категорија:Српска љубавна поезија]] 5ovs4wq0ylqmcmwrbfuef3ga0zjt5uc Категорија:Лаза Костић 14 20824 142984 47739 2026-04-24T10:22:45Z Coaorao 19106 142984 wikitext text/x-wiki {{DEFAULTSORT:Костић, Лаза}} [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] fc0nwkifd2h6lun0dc28olqiy6b2vvw Ноћ скупља вијека 0 20956 142941 142926 2026-04-23T12:47:40Z Coaorao 19106 142941 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Ноћ скупља вијека | одељак= | аутор=Петар II Петровић Његош | белешке= }} [[Слика:Petar II Petrović-Njegoš.jpg|80 п|десно]] {{Поезија| Плава луна ведрим зраком у прелести дивно тече испод поља звјезданије у прољећну тиху вече, сипље зраке магическе, чувства тајна нека буди, те смртника жедни поглед у дражести слаткој блуди. Над њом зв’језде ројевима брилијантна кола воде, под њом капље ројевима зажижу се ројне воде; на грм славуј усамљени армоничку пјесну поје, мушице се огњевите ка комете мале роје. Ја замишљен пред шатором на шарени ћилим сједим и с погледом внимателним сву дивоту ову гледим. Чувства су ми сад трејазна, а мисли се разлетиле; красота ми ова божа развијала умне силе. Него опет к себе дођи, у ништавно људско стање, ал’ лишено свога трона божество сам неко мање; претчувствијем неким слатким ход Дијанин величави душу ми је напојио – све њен в’јенац гледим плави, О насљедство идејално, ти нам гојиш бесмртије, те са небом душа људска има своје сношеније! Слух и душа у надежди пливајући танко пазе на ливади движенија – до њих хитро сви долазе! Распрсне ли пупуљ цв’јетни али кане роса с струка – све то слуху оштром грми, код мене је страшна хука; затрепте ли тице крила у бусењу густе траве, стрецања ме рајска тресу, а витлења муче главе. Тренућ ми је сваки сахат – моје време сад не иде; силе су ми на опазу, очи бјеже свуд – да виде. Док ево ти дивне виле лаким кроком ђе ми лети – завид’те ми, сви бесмртни, на тренутак овај свети! Ход је вилин млого дични на Аврорин када шеће, од сребрног свога прага над прољећем кад се креће; зрак је виле младолике тако красан ка Атине, огледало и мазање презиру јој черте фине. Устав’ луно, б’јела кола, продужи ми часе миле, кад су сунце над Инопом уставити могле виле. Прелесницу како видим, загрлим је ка бог вели, уведем је под шатором к испуњењу светој жељи. При зракама красне луне, при свјећици запаљеној пламена се споји душа ка душици раскаљеној и цјеливи божествени душу с душом драгом слију. Ах, цјеливи, божа мана, све прелести рајске лију! Цјелителни балсам свети најмирисни аромати што је небо земљи дало на усне јој стах сисати. Совршенство творенија, таинствене силе боже, ништа љепше нит’ је када нити од ње створит може! Малена јој уста слатка, а ангелски обрашчићи – од тисуће што чувствујем једну не знам сада рећи! Сњежана јој прса 'кругла, а стрецају светим пламом, дв’је слонове јабучице на њих дубе слатким мамом; црна коса на валове низ рајске с игра груди... О дивото! Чудо смртни ере сада не полуди! Б’јела прса гордија су под црнијем валовима но планина гордељива под вјечнијем сњеговима на излазак кад је сунца са равнине цв’јетне гледим, кроз мрежицу танке магле величину кад јој сл’једим. Играм јој се с јабукама – два свијета срећна важе, к восхиштењу бесмртноме лишеника среће драже; зној лагани с њеном косом с занешене тарем главе... Друге среће, мало важне, за њу би да, и све славе. Не мичу се уста с устах – цјелив један ноћи ц’јеле! Јошт се ситан не наљубих владалице виле б’јеле; свезала се два погледа магическом слатком силом, као сунце с својим ликом када лети над пучином. Луна бјежи с хоризонта и уступа Фебу владу, тад из вида ја изгубим дивотницу моју младу! ''Пјесма је написана 1845. Први пут је објављена у "Босанској вили" 1913.'' }} [http://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/ppnjegos-noc_c.html Ноћ скупља вијека] {{ЈВ-аутор|Петар II Петровић Његош|1851}} [[Категорија:Петар II Петровић Његош]] [[Категорија:Љубавна поезија]] [[Категорија:Српска љубавна поезија]] lgzjfivhp40iynsi6ai8cin72kigiec Категорија:Милорад Митровић 14 24170 142985 56909 2026-04-24T10:23:16Z Coaorao 19106 142985 wikitext text/x-wiki {{DEFAULTSORT:Митровић, Милорад}} [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] 00trr02fh690krtzo44ov5wnrf1qonm Дон Рамиро 0 24178 142962 56929 2026-04-23T14:05:43Z Coaorao 19106 142962 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Дон Рамиро | одељак= | аутор=Милорад Митровић | белешке= }} {{Поезија| <center>'''Дон Рамиро'''</center> I Дон Рамиро коња јаше У младачком, бујном жару, А пита га седи слуга: "Куда тако, господару?" "Кроз сумрачак, погле, старче, Ено двора суре стене, Ту борави драга моја И позива ноћас мене." "О, не иди; о, не иди!" Седи старац брижно цвили: "Њени преци са твојима У мржњи су увек били." Ал' по мачу витез куца, А лицем му осмех сину, Он ободе коња лака И одлете у даљину. А кад прође ноћца мрачна И заблиста рујна зора, Закуцô је витез смели На вратима свога двора. "Ти си, старче, имô право — Заседа ме тамо срела; Ал' сад зато гавран кљује Неколико мртвих тела." II Дон Рамиро коња јаше У младачком, бујном жару, А пита га седи слуга: "Куда тако, господару?" "Куда тако? Да се светим, Невера ми срце смрви, Ја сам жељан, седи старче, Ја сам жељан њене крви." "О, не иди; о, не иди!" Опет старац брижно збори: "Твоја мржња, чим је видиш У љубав ће да се створи." Ал' по мачу витез куца, А лицем му осмех сину, Он ободе коња лака И одлете у даљину. А кад прође ноћца мрачна И заблиста рујна зора, Закуцô је витез гневни На вратима свога двора. "Ти си, старче, имô право. Ја за мржњу не знам више, Усне њене, њене очи, Мач освете преломише." III Дон Рамиро коња јаше У младачком, бујном жару, А пита га слуга седи: "Куда тако, господару?" "Кроз сумрачак, погле, старче, Ено двора суре стене, Ту ме зове драга моја, Да на груди паднем њене." "О, не иди; о, не иди!" Опет старац брижно збори: "Заседа те тамо чека И освета и злотвори." Ал' по мачу витез куца, А лицем му осмех сину, Он ободе коња лака И одлете у даљину. А кад прође ноћца мрачна И заблиста рујна зора, Зарзô је коњиц верни Пред вратима знана двора. Трчи старац, звече кључи, Зашкрипела врата стара, Али коњиц крвав стоји, А нема му господара.}} === Извор === * Милорад Ј. Митровић: Песме, СКЗ, Београд, 1910, стр. 32-34 {{ЈВ-аутор|Милорад Митровић|1907}} [[Категорија:Милорад Митровић]] [[Категорија:Љубавна поезија]] [[Категорија:Српска љубавна поезија]] r11e9m15tfcbx4ph98tp3acp2itucfw Била једном ружа једна 0 24186 142934 142913 2026-04-23T12:46:07Z Coaorao 19106 142934 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Била једном ружа једна | одељак= | аутор=Милорад Митровић | белешке= }} {{Поезија| <center>'''Била једном ружа једна'''</center> У мајке је ћерка била, Ко̂ дан лепа, ко̂ цвет чедна, Па заволе једно момче, — Била једном ружа једна. Алʼ то момче лептир беше, И њу презре, срца ледна: Другој моми руку даде, — Била једном ружа једна. У цркву се свати крећу, Разлеже се песма медна, А са цркве звоно јеца, — Била једном ружа једна. }} === Извор === * Милорад Ј. Митровић: Песме, СКЗ, Београд, 1910, стр. 53 {{ЈВ-аутор|Милорад Митровић|1907}} [[Категорија:Милорад Митровић]] [[Категорија:Љубавна поезија]] [[Категорија:Српска љубавна поезија]] 07qtxw1ff4e5fq4ijufexrsxql858r9 Папучица 0 24410 142963 60743 2026-04-23T14:06:25Z Coaorao 19106 142963 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Папучица | одељак= | аутор=Милорад Митровић | белешке= }} {{Поезија| <center>'''Папучица''' -{I}- О лепоти доне Ане Већ говори Мадрид цео; Ал’ њен поглед још се није Са погледом мушким срео; „Ја презирем људе,” вели, А љубави и не жели. Ал’ сем Ане у Мадриду И дон Педро још се слави. То је витез дивна лица, А дон Жуан при том прави. Црне очи, просто, плене И искусне, зреле жене. Пало вече. Дневну жегу Прохлађује ветрић с гора, А дон Педро с друштвом седи У градини свога двора; Пуне чаше ту се празне И причају приче разне. И о Ани реч се поче, И о чару њена лица, И сви редом признадоше, Да је ретка лепотица. Ал’ ван Педра сви се чуде: Што да она мрзи људе. Насмеја се Педро на то И охоло диже чело, Затим мигну враголасто, Па ће онда рећи смело: „Та светица, дона Ана, Биће моја за три дана!” Ко, зар Ана? Друштво цело Подругљиво Педра глену; Сад се опет граја диже, Јер сви бране чедност њену; А за овим кикот јечи: „То су, доне, празне речи!” Педро ћути. Ал’ већ једном Прва хука када преста, Он се опет насмејао И диже се са свог места. „Позивам вас к мени,” рече, „Кад се спусти треће вече. И тада ћу ил’ донети Папучицу с ноге њене, Ил’ на мазги кô мазгара Видећете, браћо, мене. Ну, с тим доста. Диж’те чаше У прославу доне наше!” И диже се смех и шала, Јекну песма на све стране, И звекнуше пуне чаше Ради чара доне Ане; Само Педро брижна лица Каткад шапне: „Папучица!” -{II}- Већ се био сумрак први Над сањивим светом свио, Кад на двору доне Ане Неко куцну врло ти’о; И лагано, кô у плачу: „Отворите!” глас се зачу. Трчи Мавар. „Ко је?” пита И одговор брижно чека; А напољу уздах јекну, И замоли женска нека: „Пустите ме доброј дони, Невоља ме њојзи гони!”... У то доба на балкону Замишљена Ана стоји И у сумрак немо гледа, А немир је мукло своји. Сад кô сања, затим дршће И притиска срце чвршће. Нашто живи? И та мисô По души јој пустош ствара, И грче се усне рујне Од слађана, страсна жара. Ал’ око ње студ и тама, И осећа, да је сама... И баш тада пред њу ступи Нека мома дивна створа; На њојзи је црно рухо, А на лицу туга скора. Како дође, клече доли И бујицу суза проли. „О, прими ме, доно, себи!” Поче мома с пуно јада; „Умрла ми јуче мати, И остадох сама сада; А кад женска никог нема, Страшна јој се пропаст спрема.” Погледа је дона Ана, Па се збуни. Ко ће бити? Лице јој је нешто знано, И то чело, и стас вити. И одговор тражи томе: Шта је сећа ове моме? Ал’ кад згледа очи оне, Што је моле тако мило, Саучешће доби маха, И задрхта срце чило. Па тад рече бурних груди: „Од сада ми друга буди.” И већ затим по градини Шетале су друге нове; Гледале су сјајне звезде И облаке, како плове; Размишљале, шта цвет сања, И слушале шумор грања. -{III}- Под прозором платан шушти, И са листом лист се љуби; Ветрић лети, мирис носи, И час буја, час се губи; — Ал’ све више и мир пада, Јер поноћно доба влада. Другарице још су будне, Ал’ их слама санка снага, И дона се ено свлачи, А помаже друга драга: Раскопчава копче с груди И с пажњом се за њу труди. Ал’ што стрепи друга верна, Кад додирне недро њено? Што ли пламен обузима Оно лице безазлено? Све то Ана вид’ла није, Па чар своју и не крије. Ал’ кад Ана руво цело До кошуље скиде саме, На груди је друга стеже И пољуби бело раме; Затим кличе мило, боно: „Ал’ те волим, добра доно!” Ана врисну. Ал’ се звонко И насмеја у том трену, И проже је сладост тајна, И загреја душу њену; Па још моли с чежњом медном „Пољуби ме јоште једном!” И пољубац други паде, А Ана се смеје слађе. Ал’ у маху ту је трећи, Што румене усне нађе, — И с пољупца тога жарка Одаде се цела варка. „Ко си? Реци,” пита Ана И очима рухо тражи; А Педро је страсно грли, И тепа јој нежном дражи: „Не питај ме, већ ме уби, Ја сам грешник, што те љуби!” „Иди, иди,” плану Ана, „Варалица ти си бедна!” „То је крива љубав моја.” „Зар то љубав?” — „Недогледна!” „Ја те мрзим.” — „Ај, та рана У гроб води, збогом, Ана!” И он пође. Ана стоји И са болом за њим гледа; Сад се трза, бори, ломи, Плакала би, ал’ се не да; Ал’ најпосле с вриском клоне: „О, врати се, мили доне!” -{IV}- И спусти се треће вече. Већ се купи друштво знано. Поседали. И весеље Подиже се полагано. Само Педро таре чело И уздише невесело. Другови га крадом мере, И осмејци лете лаки: Сви су мнења да је прошô Кô хвалиша други сваки; И већини то је право, И ако га жале здраво. А шта мори Педра тако? Са чашћу се љубав бори, И он смишља у двоумљу, Шта да чини, шта да створи? Да л’ да скрије љубав ону, Ил’ да изда лепу дону? Сад га неста. И док друштво Уз веселу кличе шалу, Он узеде из свог двора Папучицу једну малу; Пољуби је, друштву крену, Ал’ кô из сна тад се прену. „Ај, шта хтедох? Зар да издам Из сујете чари њене, И страшиви шапат меки, И пољупце небројене? Зар да презрем рајску срећу, Све да згазим? Не, то нећу!” И он опет у двор врати Папучицу, где је била, И полете натраг друштву, Кô да има вита крила; Стеже срце, махну руком И промуца с тешком муком: „Пре две ноћи у весељу Ја изрекох речи знане: Да донесем друштву сада Папучицу доне Ане; Ал’ та моја мисô смела Не достиже, што је хтела.” Гракну грохот. Ал’ и Педра У истоме неста часу. Ну наскоро грохот нови По тихој се ноћи расу: Лепи Педро, витез прави, На мазги се друштву јави. А кад прође смех и шала И умуче друштво цело, Онда Педро с мазге сјаха И подиже ведро чело: „У сватове, кроз три дана, Зовемо вас ја и Ана.” </center>}} === Извор === * Милорад Ј. Митровић: Песме, СКЗ, Београд, 1910, стр. 34-40 {{ЈВ-аутор|Милорад Митровић|1907}} [[Категорија:Милорад Митровић]] [[Категорија:Љубавна поезија]] [[Категорија:Српска љубавна поезија]] 2n8zfnr435f599ja01tbgc4vhi5sw76 Гле и опет... 0 30017 142953 142855 2026-04-23T13:03:16Z Coaorao 19106 142953 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Гле и опет... (''-{Ach, die Augen sind es wieder}-'') | одељак= | аутор= Хајнрих Хајне | преводилац= Јован Дучић | година= 1896 | белешке= }} <poem> Гле и опет оне очи Што но некад на ме сјаше, Гле и опет усне оне Што ми живот замедљаше, Опет гласић, ког са жудњом, Слушах некад како звони; Све ко некад — тек ја само Тек ја више нисам они. И загрљен њежним тʼјелом И љубављу, ватром младом, На њезином срцу лежим С нијемим болом, с тешким јадом. </poem> == Извор == 1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 138. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:Преводи]] [[Категорија:Немачка поезија]] [[Категорија:Хајнрих Хајне]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:1896.]] [[Категорија:Љубавна поезија]] edmwstjt76gyitsf03hvusug11sncyt Не, тако силно ја не љубим тебе 0 30089 142954 140591 2026-04-23T13:05:02Z Coaorao 19106 142954 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Не, тако силно ја не љубим тебе (''-{[[s:ru:Нет, не тебя так пылко я люблю (Лермонтов)|Нѣтъ, не тебя такъ пылко я люблю]]}-'') | одељак= | аутор= Михаил Љермонтов | преводилац= Јован Дучић | година= 1896 | белешке= }} <poem> Не, тако силно ја не љубим тебе, Није за ме сладост твојега блистања — Ја у теби љубим своју младост мртву И прошлост своју и дане страдања! И каткад, када на тебе погледим И кад пред тобом у сјећању горим, Тајанственим сам зан’јет разговором — Ал’ не са тобом, ја са срцем зборим! Зборим с другаром својих младих љета! Од тебе иштем другу слику красну, Од живих уста — уста давно н’јема, Од очи — огањ, штоно давно згасну! </poem> == Извор == 1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 293. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:Преводи]] [[Категорија:Михаил Љермонтов]] [[Категорија:1896.]] [[Категорија:Љубавна поезија]] mvrngyy5qnwopvbuc9gfv10vmhsym4y Кинџалу 0 30090 142956 140540 2026-04-23T13:11:22Z Coaorao 19106 /* Извор */ 142956 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Кинџалу (''[[:ru:Кинжал (Лермонтов)|Кинжал]]'') | одељак= | аутор= Михаил Љермонтов | преводилац= Јован Дучић | година= 1896 | белешке= }} <poem> Ја љубим тебе челични кинџалу Хладни и св’јетли друже мојих дана, Ђурђијанац мрачни ковао је тебе, А оштрио Черкез за грозних мегдана. Лилејина рука дала те је мени, У знак успомене, на растанка часу, Али крвца најпр’је не потече на те Него св’јетла суза по теби се расу. Кад на мени црне засташе јој очи И дубоко тугом испуњене тајном, Час дивотно мрачне, час ведре и јасне — Ко оштрица твоја према огњу сјајном… Дала ми те, да ми сапутником будеш И вјечно ме сјећаш кроза бурне сате! — Да, остаћу вјеран и тврд бићу душом, Ко ти, хладни друже и челични брате! </poem> == Извор == 1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 293. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:Руска поезија]] [[Категорија:Преводи]] [[Категорија:Михаил Љермонтов]] [[Категорија:1896.]] [[Категорија:Љубавна поезија]] kgy2y9f9z8nrvtxvjdpwjkr4yemazx0 Категорија:Српска народна поезија 14 30798 142948 73727 2026-04-23T12:51:56Z Coaorao 19106 142948 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Српска књижевност]] [[Категорија:Српска поезија]] q6k12tb05ibi9ntnuo296in1db0ylzw Категорија:Српска авангардна поезија 14 31765 142961 142797 2026-04-23T13:49:01Z Coaorao 19106 142961 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Српска књижевност]] q3itfyav1g6zpnqx01rzxj3qqonflrh Корисник:Ран-кан/common.js 2 46725 142964 102350 2026-04-23T16:57:16Z J ansari 15103 J ansari преместио је страницу [[Корисник:Ранко Николић/common.js]] на [[Корисник:Ран-кан/common.js]]: Аутоматско премештање странице због преименовања корисника [[Special:CentralAuth/Ранко Николић|Ранко Николић]] у [[Special:CentralAuth/Ран-кан|Ран-кан]] 102350 javascript text/javascript importScript('w:Корисник:Aca2/Gadget-wikificator.js'); importScript('w:Корисник:Aca2/wikification.js'); f3kdv46p0n4ij5emewf88j8ue0wk08a Категорија:Драга Димитријевић Дејановић 14 54147 142982 120160 2026-04-24T10:21:20Z Coaorao 19106 142982 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] dplutmc38tm3u4ehnvs9w6blxth18ms Анђелчићу... 0 59227 142932 142915 2026-04-23T12:44:53Z Coaorao 19106 /* Извор */ 142932 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Анђелчићу... | одељак= | аутор= Лаза Костић | преводилац= | година= | белешке= }} <poem> Анђелчићу, враже мали, Ко те створи, од чега ли, Је л’ од блата, злато моје? Је л’ од злата или сребра — Ил’ од мога левог ребра? Од мога си ребра лева, Ти си, душо, моја Ева, Само кад те створи Бог, Искин’о је с ребром мојим Још и парче срца мог. </poem> == Извор == * 1862. Јавор, лист за забаву и науку. Година -{I}-, број 1, стр. 5. {{ЈВ-аутор|Лаза Костић|1910}} [[Категорија:Лаза Костић]] [[Категорија:Љубавна поезија]] [[Категорија:Српска љубавна поезија]] 1pc40nouz4xlzgjy7hhg92c0rjxmjzi Разговор с корисником:Coaorao 3 59923 142970 142886 2026-04-23T17:34:41Z Coaorao 19106 /* Администраторска права */ 142970 wikitext text/x-wiki {{добродошлица}} --[[Корисник:نوفاك اتشمان|Новак]] ([[Разговор с корисником:نوفاك اتشمان|разговор]]) 10:27, 10. април 2025. (CEST) == Руслан и Људмила == Moze li ostatak poeme — [[Посебно:Доприноси/&#126;2025-31982-80|&#126;2025-31982-80]] ([[Разговор с корисником:&#126;2025-31982-80|разговор]]) 21:48, 7. новембар 2025. (CET) :Намеравам. — Ако Вам је неопходно да прочитате можете је пронаћи у Српском књижевном гласнику на интернету.[[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 09:30, 8. новембар 2025. (CET) ::Грешка, у '''Делу'''. [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 09:31, 8. новембар 2025. (CET) ::Hvala, hocu rado, znas li koju godinu il koju knjigu treba da trazim? U 1904 11 i 12 nije. Unapred hvala — [[Посебно:Доприноси/&#126;2025-31982-80|&#126;2025-31982-80]] ([[Разговор с корисником:&#126;2025-31982-80|разговор]]) 21:44, 12. новембар 2025. (CET) :::Дакле, погледај ''Дело'' [https://pretraziva.rs/pregled/delo]: година је 1904. а датуми су: 1.1, 1.4, 1.7. и 1.10. Најпре погледај 1.7. Чини ми се да одмах у садржају на почетку пише ''Руслан и Људмила''. Иначе, недавно сам додао трећу и четврту песму, фали још пета и остале. (Узгред, тренутно нисам пријављен на свој налог, па ти одговарам овако непријављен). Ако имаш још које питање слободно ме питај Coaorao [[Посебно:Доприноси/&#126;2025-33104-57|&#126;2025-33104-57]] ([[Разговор с корисником:&#126;2025-33104-57|разговор]]) 22:23, 12. новембар 2025. (CET) ::::Sutra ujutro 6, hvala… — [[Посебно:Доприноси/&#126;2025-31982-80|&#126;2025-31982-80]] ([[Разговор с корисником:&#126;2025-31982-80|разговор]]) 23:23, 12. новембар 2025. (CET) == Одговор на питање == Здраво, Coaorao. Не бих да звучим непристојно, али уопште нисам пратио туђе измјене. Наиме, радим на чланку о НОВЈ, пошто сам прошле године допунио чланак о ЈВуО, па бих желио да комплетирам колико-толико тај дио српске историје. Иако нам не служи на част међусобан однос два покрета, опет Срби су били једини народ на простору бивше Југославије који је имао два антифашистичка покрета. У сваком случају, само наставите, а ја Вам стојим на располагању ако икако могу помоћи. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор с корисником:Ранко Николић|разговор]]) 19:22, 10. фебруар 2026. (CET) == Администраторска права == Поздрав. Није потребна никаква активност на седмичном нивоу да би се било администратор. Баш напротив, овај пројекат је запуштен и не постоје уопште услови да се админ права дају по строгој процедури. Да би то иоле имало институционални карактер најбоље да се консултујете још са админима @[[Корисник:Ран-кан|Ран-кан]] и @[[Корисник:نوفاك اتشمان|نوفاك اتشمان]] (можда и чекјузерима @[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] и @[[Корисник:Dungodung|Dungodung]]). Ако су сагласни онда можеш поставити кандидатуру, технички да дамо глас ЗА и након седам дана ћеш добити права. Моју подршку имаш. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор с корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:39, 21. април 2026. (CEST) И промијенио сам заштиту на Главној страни тако да је можеш уређивати као аутопатролирани корисник. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор с корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:46, 21. април 2026. (CEST) с. р. Добро је да овде имамо што више активних корисника, тако да подржавам кандидатуру за администратора, тиме ће пројеката бити активнији и одржаванији. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]][[Разговор_са_корисником:Djordjes|(р)]] 16:54, 21. април 2026. (CEST) tr6cgt2a4ug0znmzuexk72mtvz5dbb6 Ја те љубим... (Хајнрих Хајне) 0 59936 142950 142815 2026-04-23T12:56:40Z Coaorao 19106 142950 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Ја те љубим... (''-{Ich liebe dich}-'') | одељак= | аутор= Хајнрих Хајне | преводилац= Алекса Шантић | година=1898 | белешке= }} <poem> Tанком трском писах на пржину ситну: ::::„Ја те љубим!” А безброј валова са пучине хи̏тну И уз хучни жубор нејасних гласова ::::Избрисаше слова. Ој, пржино, трско и ти море дрско, Никад вам се више повјерити нећу! Из норвешких гора, ишчупаћу јелу, ::::А највиша што је, Па ћу је утопит у пламену лаву Узвишене Етне. И на небу плаву Горостасним пером, што пламти и гори, Записаћу слова, која срце збори: ::::„Ја те љубим!” И слова ће трептит у пламу и моћи; Па вазда кад слети покој благе ноћи, Уздишући страсно, са рајских висова Анђели ће читатʼ та пламена слова: ::::„Ја те љубим!” </poem> == Извор == 1898. ''Зора'', лист за забаву, поуку и књижевност. Година трећа. стр. 30. {{ЈВ-аутор|Алекса Шантић|1924}} [[Категорија:Немачка поезија]] [[Категорија:Хајнрих Хајне]] [[Категорија:Алекса Шантић]] [[Категорија:Љубавна поезија]] a8n35b8b9miqyfhxuz6mv7mcrtpn0k6 Корисник:Coaorao 2 59976 142957 142780 2026-04-23T13:17:23Z Coaorao 19106 142957 wikitext text/x-wiki &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;<span style="color: #3CB371;">''„Млого тео, млого започео…”''</span> ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]] * Постављам текстове из области српске и стране књижености, * Сви текстови и преводи су у јавном власништву, * Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…), * У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву, * Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету), * За прекуцавање користим ''[[w:Google Gemini|Вешца]]'', али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору… == Главно == ''почето, незавршено или скоро да је завршено''<br /> [[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]<br /> [[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18601225&seite=1&zoom=33]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић? [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610430&seite=1&zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610518&seite=1&zoom=33]- Полит-Десанчић [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610507&seite=1&zoom=33]- Јован Ђорђевић [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=33458&m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]] [[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором [[Корисник:Coaorao/Песак]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]! [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К. Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80. [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д. Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011] ===Проверити=== * [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020] == Аутори и Ауторке == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''<br /> [[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]<br /> Проза: Српским мајкама [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]<br /> Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];<br /> '''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''<br /> [[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''<br /> [[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''<br /> • [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]] * [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''<br /> [[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Максим Горки]]'''<br /> [[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])<br /> Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''<br /> [[Везе]] • [[]] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''<br /> [[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ће више]] • '''[[Лорелај]]'''<br /> '''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''<br /> [[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]<br /> [[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''<br /> [[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] • [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''<br /> [[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''<br /> [[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''<br /> [[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''<br /> [[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''<br /> [[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] • [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001] Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=5410&m=2#page/4/mode/2up]<br /> '''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]] [[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''<br /> [[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''<br /> „Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09] [[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf] [[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај [[Аутор:Радоје Домановић]]! Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001] [[Аутор:Станислав Винавер]] * [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002] [[Аутор:Иво Ћипико]] [[Аутор:Светозар Милетић]] Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]! [[Аутор:Алфонс де Ламартин]] [[Аутор:Димитрије Љотић]] [[Аутор:Васа Пелагић]] [[Аутор:Владимир Јовановић]] == Завршено == ''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]] [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]] == Нацрти == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]<br /> * Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?<br /> * [[Аутор:Паја Путник]] * [[Аутор:Нићифор Дучић]] ** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре * [[Аутор:Милојко Веселиновић]] * [[Аутор:Марко Цар]] * [[Аутор:Јован Мишковић]] * [[Аутор:Павле Поповић]] ! * [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.) * [[Аутор:Хенрик Ибсен]] * [[Аутор:Коста Протић]] * [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]] * [[Аутор:Пјер Корнеј]] * [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) * [[Аутор:Алфонс Доде]] * [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г. * [[Аутор:Богдан Поповић]] * Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003] [[Аутор:Велибор Јонић]] * [[Не партија, већ патрија]] * [[Светосавски национализам]] === Допунити === * [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]] * [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]] * [[Аутор:Светислав Стефановић]] * [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905 * [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] * [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]] * [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]] == Уређивано == ''овде су наведене странице у које сам унео веће измене'' * [[Ђачки растанак]] * [[Смрт мајке Југовића]] * [[Успомене]], [[Неверна Тијана]] - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима. * [[Спомен на Руварца]] - проверити * [[Међу звездама]] - проверити * [[Хамлет]] - није у јав власништву * [[Примјери чојства и јунаштва]] * [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]] *'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''': &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]] == Нацрт_1 == * Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]] * Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]] * Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]] == Нацрт_2: Скерлић == === 1899. === * [[Писма из Загреба]] === 1901. === * [[О Коштани]] * [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора ::''књ. 1.'' * [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473. * [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355. === 1902. === * [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70. * [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74. * [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146. * [[Поглед на данашњу француску књижевност]] * [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208. * [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386. ::''књ. 2.'' * [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707. * [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765. * [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256. ... === 1903. === * [[Француски романтичари и српска народна поезија]] * [[Омладински конгреси]] * [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]] * [[Један социјалистички песник]] === 1904. === * [[Једна дужност наших старијих писаца]] * [[Начело солидарности]] === 1905. === * [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]] * [[Тренуци од Данице Марковић]] === 1907. === * [[Филолошки догматичари и књижеван језик]] * [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]] * [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]] === 1909. === * [[Једна књижевна зараза]] === 1910. === * [[Србија, њена култура и њена књижевност]] ::''књ. 1.'' * [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Прве школске позоришне представе]]-108. * [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629. * [[Карло Маркс о Србима]]-631. * [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688. * [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705. ::''књ. 2.'' * [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312. * [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383. * [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427. * [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457. === 1911. === :: ''књ. 1.'' * [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53. * [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238. * [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327. * [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405. * [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493. * [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494. * [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874. * [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962. :: ''књ. 2.'' * [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74. * [[Срби и бугарско ослобођење]]-149. * [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308. * [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348. * [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473. * [[Питања о језику и правопису]]-713. * [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766. * [[Пјесме Алексе Шантића]]-784. * [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867. * [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931. * [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933. === 1912. === * [[Анте Старчевић]]-56. * [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394. * [[Генерал Симеон Зорић]]-427. * [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466. * [[Нове песме од М. М. Ракића]]/ [[„Песме” Милана Ракића]]?-703. * [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711. * [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795. * [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872. === 1913. === ::''књ. 1.'' * [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78. * [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212. * [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315. * [[Модерна Германија, од Мирка М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630. * [[Вукова преписка]]-777. ::''књ. 2.'' * [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195. * [[Две женске књиге]]-379 * [[Источно или јужно наречје?]]-756. === 1914. === * [[Песме Милутина Бојића]] == Нацрт_3: Мопасан == [[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]<br /> * [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв. * [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]]) == Нацрт_4: Чехов == [[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36]) == Нацрт_5: Винавер == * [[Бетовен]] == Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] == Даница:<br /> 1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]<br /> [[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]<br /> 1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]<br /> [[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]<br /> 1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]<br /> [[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]<br /> 1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]<br /> [[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]] Вила:<br /> 1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]<br /> [[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]<br /> 1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]<br /> [[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]<br /> 1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]<br /> [[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035] Јавор:<br /> 1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001] [[Луда]] • [[Абер је!]] Матица:<br /> 1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001] [[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]] Млада Србадија:<br /> 1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001] [[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]] Србски летопис, Словенци Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872) == Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] == ''навести изворе испод песама и проверити тачност'' 1887. *[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]] *[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]] 1888. *[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]] == Нацрт_8: Злочин и казна == {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Фјодор Достојевски]] | [[Злочин и казна]]<br>(''-{Преступление и наказание}-'') | Превео: Јефта Угричић (1864–1927) | | Садржај: | [[Злочин и казна/Део први/I|I]] }} <Center>'''ДЕО ПРВИ'''<br> [[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]<br> '''ДЕО ДРУГИ'''<br> [[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ТРЕЋИ'''<br> [[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ЧЕТВРТИ'''<br> '''ДЕО ПЕТИ'''<br> '''ДЕО ШЕСТИ'''<br> '''ЕПИЛОГ'''<br> [[Злочин и казна/Епилог/I|I]]<br> [[Злочин и казна/Епилог/II|II]]<br> </Center> == Нацрт_9:[[Јован Дучић]]== * [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] ''песме'' * [[Самохрана мајка]] (1886)[https://www.biblioso.org.rs/digitalna_arhiva/golub]бр.11 * [[Сељеницима]] (1890) * [[Небу (Јован Дучић)]] (1890) * [[Ластама]] (1890) * [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895) * [[Прољетне мелодије]] (1895) * [[Једном пјеснику]] (1895) * [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895) * [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895) * [[Војиславу над гробом]] (1895) * [[Пјесникова молитва]] (1896) * [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896) * [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897) * [[Аида]] (1900) * [[Истоку]] (1900)[https://pretraziva.rs/show/zora--1900-10-01.pdf] * [[Драма]] (1901) * [[Антички мотиви]] (1903) ''преводи'' * [[Суза]] (Пушкин) (1898) * [[Анџело]] * [[Ехо]] * [[Романца]] * [[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]] * [[Кинџалу]] * [[Сужањ]] * [[Не, тако силно ја не љубим тебе]] * [[Сципион и Ханибал (Грилпарцер)]] (1891) == Нацрт_10 == * [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11] 12.4 [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18] == Остало == {{Аутор | име = Владимир | презиме = Јовановић | иницијал_презимена = ... | годинарођења =1833 | годинасмрти =1922 | опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Владимир Јовановић | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Vladimir Jovanović }} === Дела === * [[Основи снаге и величине Србске]] (1870) * [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020] == Нацрт == * Категорија:Књижевност ** Категорија:Романтизам * Категорија:Поезија ** Категорија:Поезија по земљама *** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска... ** Песме према врсти *** Елегије *** Описне (дескриптивне) песме *** Љубавне песме *** Социјалне песме *** Родољубиве песме *** Мисаоне (рефлексивне) песме *** Сатиричне песме *** Хумористичке песме * Категорија:Народна поезија ** Категорија:Епска народна поезија ** Категорија:Лирска народна поезија * Категорија:Српска поезија ** Српски песници cjnckmsa9jzd9hzlscp31o2d0uyjvsd Патриотизам у Књижевности 0 60009 142993 139955 2026-04-24T10:41:44Z Coaorao 19106 142993 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Јован Дучић|Јован Дучић]] | [[Патриотизам у Књижевности]] | 1899. | | Садржај: | [[Патриотизам у Књижевности/I|-{I}-]] }} <Center> [[Патриотизам у Књижевности/I|-{I}-]]<br> [[Патриотизам у Књижевности/II|-{II}-]]<br> [[Патриотизам у Књижевности/III|-{III}-]] </Center> <center>{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</center> [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Српска књижевна критика]] bcktbt0v4kmn894003lqz6o4cat1y32 Руслан и Људмила 0 60028 142955 142876 2026-04-23T13:07:01Z Coaorao 19106 142955 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]] | [[Руслан и Људмила]] <br /> ([[:ru:Руслан и Людмила (Пушкин)|''Руслан и Людмила'']]) | '''''Превод: [[Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]''''' | | '''Садржај''' | [[Руслан и Људмила/Пролог|-{Пролог}-]] }} <Center> [[Руслан и Људмила/Пролог|-{Пролог}-]]<br> [[Руслан и Људмила/Песма прва|-{Песма прва}-]]<br> [[Руслан и Људмила/Песма друга|-{Песма друга}-]]<br> [[Руслан и Људмила/Песма трећа|-{Песма трећа}-]]<br> [[Руслан и Људмила/Песма четврта|-{Песма четврта}-]]<br> [[Руслан и Људмила/Песма пета|-{Песма пета}-]]<br> [[Руслан и Људмила/Песма шеста|-{Песма шеста}-]]<br> </Center> {{Википедија|Руслан и Људмила}} {{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}} [[Категорија:Руска поезија]] [[Категорија:Александар Пушкин]] [[Категорија:Драгутин Илић]] [[Категорија:Љубавна поезија]] hjbougndtkjy0hfeqm6tcc3xkow7fos Ти тако мила си, лепа 0 60091 142951 141400 2026-04-23T12:58:33Z Coaorao 19106 142951 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Ти тако мила си, лепа ([[:de:Du bist wie eine Blume|''Du bist wie eine Blume'']]) | одељак= | аутор= Хајнрих Хајне | преводилац= Алекса Шантић | година= | белешке= }} <poem> Ти тако мила си, лепа, И чиста к’о један цвет; ја у те гледам, и туге Хвата ме сумор клет. Мени је, кʼо да бих руке Сврх чела спустио твог, Молећʼ да тако те лепу И чисту уздржи Бог. </poem> ==Извор== ''Српски књижевни гласник'' 16. март 1921. Нова серија, Књига II, Број 6. Стр. 420. {{ЈВ-аутор|Алекса Шантић|1924}} [[Категорија:Хајнрих Хајне]] [[Категорија:Алекса Шантић]] [[Категорија:Љубавна поезија]] 3vhkjzqx3o61nflssbiwlqkh4i4zma5 142952 142951 2026-04-23T12:59:20Z Coaorao 19106 142952 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Ти тако мила си, лепа ([[:de:Du bist wie eine Blume|''Du bist wie eine Blume'']]) | одељак= | аутор= Хајнрих Хајне | преводилац= Алекса Шантић | година= | белешке= }} <poem> Ти тако мила си, лепа, И чиста к’о један цвет; ја у те гледам, и туге Хвата ме сумор клет. Мени је, кʼо да бих руке Сврх чела спустио твог, Молећʼ да тако те лепу И чисту уздржи Бог. </poem> ==Извор== ''Српски књижевни гласник'' 16. март 1921. Нова серија, Књига II, Број 6. Стр. 420. {{ЈВ-аутор|Алекса Шантић|1924}} [[Категорија:Немачка поезија]] [[Категорија:Хајнрих Хајне]] [[Категорија:Алекса Шантић]] [[Категорија:Љубавна поезија]] szm3w0l4l6o870172ixru4vmdtzjg0n Анџело 0 60095 142949 142872 2026-04-23T12:55:20Z Coaorao 19106 142949 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Анџело (''-{[[:ru:Анджело (Пушкин)|Анджело]]}-'') | одељак= | аутор= Александар Пушкин | преводилац= Јован Дучић | година= | белешке= }} <center>{{Поезија| <center>'''ПРВИ ДИО'''</center> <center>'''I'''</center> У једноме граду Италије срећне, Дужд добри и стари некад мирно влада. Свог народа бјеше отац чедољубив, А друг мира, знања и праведног рада. :Али јача сила не хтје слабих рука, А он сав доброти предао се био. Љубљаше га народ алʼ га се не боја! И сурови закон дрʼјемао је тиô :У пресуди старца, кô у подне мртво Што у сјенци тавној дрʼјема звијер стара, За лаганим скоком и за смјелим ловом Немајући више ни воље ни жара. :И с тугом и болом и сам сазна старац: Унуцима с дједом све је већа мука; Груд дојиље дјеца да испише давно, А суд правде сједи прекрштених рука. <center>'''II'''</center> :И није једанпут, раскајањем смућен, Поништен поредак, правосуђе јавно Ускрснути хтио. Алʼ како?… Зло, порок, Што мучањем суда оснажи се давно — :Да на једном казни!? То би свима било Неправо и чудно… И Дужд дуго стари Размишљаше тужан, заман гонећʼ бригу, Што мир старих дана неспокојством квари. :И рʼјеши се најзад: да рукама другим Преда власти бреме. Па смјело међʼ људе Нов господар закон да уведе сталан И да свима тада крут и оштар буде. <center>'''III'''</center> :Тад Анџело неки бјеше човјек познат Са снажног искуства и сурове ћуди. Венô је у послу учењу и посту, А с морала оштрог цјењаху га људи. :Сав стјеснивши себе у законȃ међе, Бјеше мрачног чела, воље вјечно јаке… И Дужд стари њега намјесником назва, Дарујућʼ му снаге и милости сваке. :И давши му свугдје безгранична права За сву бригу више не хтје ни да мари: И без збогом иком, incognito, самац, Путовати пође кô паладин стари. <center>'''IV'''</center> :Али тек што ступи Анџело на владу, Све потече другим поретком и током: Правосуђе силно из санка се прену, Да зло свако људско будним прати оком. :И на све пијаце, умукле од страха, Сваког петка казне загрмише љуто, А преплашен народ зачуо је с болом Гдје прозбори закон што јʼ одавна ћутô. <center>'''V'''</center> :Но међу тим старим законима мртвим, Љут је један закон упућивô владу: Прељубника сваког да самрћу казни, О чем нико никад не слуша у граду. :Тек Анџело мрачни, из законȃ хрпе, На страх градских лола, открио га бјеше. Али свʼјет га ипак испуњаватʼ не хтје, Нитʼ без љутог збора пустити га хтјеше: :— Да хакнемо пакост! Размажени народ Обичаје своје сматра као права, И слободно који над законом строгим Трче као миши око лʼјеног лава!… <center>'''VI'''</center> :Али жагор живи развио се свуда — Смијаше се младеж и роптаху људи, Не штедећи смʼјехом ни велможу строгог; Но узаман подсмʼјех и узаман труди: :Под сјекиру први с луде глава паде Млад Клавдије неки, патриције знани, Раскалашни живот што прекинутʼ не хтје, Већ навике своје гонећʼ на тенани, :Он Ђуљету неку, љепотицу њежну, Страшном грʼјеху нагна на стрмене путе У нади да блудним сувременим стањем Оправда пред свјетом своје грʼјехе љуте. :Али љубав страсна, безгранична, тајна, Не могоше вјечно скриватʼ се од људи: И свједоци, што их затекоше једном, Зовнули су закон да грјешнику суди. <center>'''VII'''</center> И несретник, чувши глас рʼјешења страшног, Обореног чела у тамницу крете, И слушајућʼ тешко сажаљење свијех, Туговаше горко. Но путем га срете :Млад скитница један — Луцијо се зваше, Лакрдијаш, лола, али добре душе. – „Друже, рече Клавдијʼ, преклињем те, иди С гласовима овим што се градом чуше :Мојој сестри младој у манастир свети И реци јој — самрт да јој брата чека; И реци да пође за спасење моје Да умоли кога. Или сама нека :Намјеснику иде… Мој Луцијо, у ње Има много ума и искуства сретна; Бог јој даде рʼјечма убједљивост, сладост! Али и без рʼјечи њена младост цвјетна :Умекшаће срце окорелих људи!…” — „Хоћу, друже врли!…” И лола се крете, Хитајући журно, да куцне на врата Обитељи свете. <center>'''VIII'''</center> :::::::Дивна Изабела С монахињом старом сједила је млада — Побожно тог дана постригла је косе И о томе с њоме зборила је сада. :Док Луцијо нагло зазвони и уђе… Из решетке смјерне, у побожне сате, Поздрави га тихо са наклоном мирним Поклоница млада: — „Ког тражите брате?…” :— „О дјевојко, (судим по ружичном лицу, Да дјевојка јеси збиља и у ствари), Не могу ли доћи дивној Изабели Дом освећен овај коју скрива стари? :Њој ме посла амо њен несретни братац…” — „Несретни? А зашто?… Шта је с њиме, збори, Ја сам сестра њему!” — „Збиља? врло радо! Поздравља вас лʼјепо. А да вас не мори. :Љубопитство дуже, нећу да вам дуљим Вʼјест, с којом сам дошô. Па слушајте веће: Ваш је брат у апсу…” — „Зашто?…” — „За то, душо Да сам мјесто њега, камо лʼјепе среће!…” :И тада се пусти у подробни опис, Што је са наготе мало жесток био, За невино ухо поклонице младе; Али с пажњом она слушала је тиô, :Без притворног гњева, чуђења и стида. Њена мисȏ бјеше као етер чиста, — Празном рʼјечју, злошћу, свјет непознат њојзи, Не смути јој душу што чедношћу блѝста. :— „А сад, рече момче, да Анџела гордог Умекшате молбом, остало је јоште! И ето вам сада шта мољаше братац Своју сестру пуну чара и милоште…” :— „Боже, рече она, у ријечи моје Кад бих могла само да положим наду!” — „О, сатане сумње, одговара овај, У срце без страха уздању не даду!… :Алʼ идите преда њ, а по мени знајте, Пред човјеком само мома клекла је ли, Заплакала тихо, замолила њежно, Кȏ Бог што је један, даће све што жели!…” <center>'''IX'''</center> :Опрости се она од матере часне И с Луцијом вјерним изиђе из врата… :Па клекнувши смјерно, својом молбом благом Намјесника гордог мољаше за брата. :— „О дјевојко, суров глас Анџела рече, Не можеш га спасти. Твој је братац мио Одживио живот. И мора да умре!…” И заплакав горко, поклонив се тиȏ, :Изабела дивна спреми се да пође — Алʼ Луције добри задржа је сада. — „Не идите, шапну, — молите га опет, И молбама тихим, пуним туге, јада, :Тражʼте милост њему. Плачʼте! Сузе, пјене, И сву мудрост женску употребʼте саде! Али ви сте хладни, кȏ на врху игле Да вам рʼјечи ваде!…" <center>'''X'''</center> :::::::И поново она, Хватајућʼ се плашта, уплакана, блʼједа, Усрднијем збором стидљиво мољаше Страшног извршача закона и реда. :— „Вјеруј мени, рече, нити царска круна Ни владарско жезло, величања гласи, Господаре свјетске и велможе силне Као милосрђе не може да краси! :Но мој братац да је кȏ ти, силни, што си, А ти да си Клавдиј, — могȏ би у свему Да онако сгрʼјешиш, — алʼ он не би био Теби тако страшан, кȏ ти према њему!…” <center>'''XI'''</center> :::::::И укором њеним Анџело се смути. А поглед, пун мрака, Сад засја и сʼјевну. — „Преклињем те, иди!…” Алʼ с усана њених топла ријеч, лака, :Течаше све даље. — „О, смилуј се, рече, И помисли Онај, што у страшној сили Прашта души нашој, да нас грјешне суди Без милости своје, — гдје би тада били?… :Размисли, — па љубав пренуће ти срце И милост са уста прозбориће твојиʼ, Па да спазим грјешна нови човјек тада Да преда мном стоји… <center>'''XII'''</center> :::::::Он одврати хладно: — „Иди, твоје молбе узаман су редом! Не ја, закон казни. Нећеш спасти брата, Он умире сјутра у освитку блʼједом!… Изабела: У освитку, сјутра? Не, о страшни, неће! Још он није спреман… О, помисли прије: Мој несретни братац умријети мора За грʼјех, за којʼ нико никад кажњен није. '''Анџело''': Закон није досад умирао никад, Спавао је само и сада се тргȏ. '''Изабела''': О, милостив буди! '''Анџело''': Не! Јер допуст грʼјеха то је преступ власти! Кажњавајућʼ једног, тисуће ћу спасти!… '''Изабела''': Ти изричеш први ту запов'јест страшну, А мој брат да први њена жртва буде! Не, милостив буди! Илʼ зар твоја душа Не погрʼјеши никад? Испитај је туде: ::Да ли мисȏ која сред дубине њене ::Не тињаше никад да се на зло крене!?… <center>'''XIII'''</center> :Дубока и силна њега прожма језа. И пође. — „О, стани! кличе она живо, — Врати се и почуј. Великијем даром Обдарићу тебе… Нек ти није криво, :Јер он није сјајан, но часан је, добар, Моћан да те споји с вјечним небом горе: Молитве ћу своје да приносим за те У поноћи глухој, у свитање зоре… :Молитвама среће, љубави и мира, Пред судиштем страшним куда сви идемо! Молитвама давно умрлих за земљу А живих за небо!…” Смућено и нʼјемо, ::Назначи јој само: „сјутра, до виђења!” ::Пошавʼ мутном духу да тражим смирења. <center>'''ДРУГИ ДИО'''</center> <center>'''I'''</center> :Анџело ваздан суморан и ћутљив, Сједио је самац. А по души широм Само једно мисо̑! Сву ноћ санак њежни Уморене веђе не дотаче миром. :— Но шта ово значи?… премишљаше сјетно, Љубим ли је збиља, кад ми срце жуди Да је чујем опет и засладим поглед Незином милотом; када вјечно блуди :За њом душа моја?… За красотом силном У саблазан до сад никада не кренуʼ Алʼ девојком чедном понижен сам сада А пред собом видим само слику њену… :Заљубљени човјек увʼјек ми је био И чудан и смјешан. Знадох слʼјепо тада Да његовом само безумљу се дивим! А гле мене сада… <center>'''II'''</center> Хтједе да се моли. Расијане рʼјечи дигоше се горе — Но говорећʼ с небом и вољом и мишљу Он хиташе њојзи. И кад туге море :Прели му се душом, он бесвјесно, тихо, Спомињаше Бога. А све јаче, јаче, Грʼјех у срцу кипља. Но душевна борба Неком тајном силом крʼјепити га заче. :Владање и снага у том мутном часу Несносна му поста као стара књига Прочитана давно. Тугујући горко Од свог достојанства ко од тешког ига :Спасти се је хтио; а озбиљност своју Бесмислено којој дивљаху се људи Не цјењаше више, сравњућʼ је с пером, Што гоњено вјетром по ваздуху блуди. — — — — — — — — — — — — И сутрадан туде млада Изабела Са Анџелом гордим опет се је срела. <center>'''III'''</center> Анџело: Шта ћеш '''Изабела''': Вољу твоју дошла сам да чујем Анџело: (Ох кад би је знала!…) Не треба да живи Твој несретни братац!… А мого̂ би… '''Изабела''': Зар нема проштења за оно што скриви? Анџело: Проститʼ? А шта има теже измеђʼ људи Од гнуснога грʼјеха. Зло је лакше свако '''Изабела''': Да тако се горе на небеси суди Али гдје на земљи? '''Анџело''': Зар ти мислиш тако? А реци ми шта би одабрала сада Када би на избор пружили ти двоје Пуститʼ га… Илʼ спасти — жртвујући себе И гријеху тʼјело предавајућʼ своје?… '''Изабела''': Изгубити тʼјело готова сам прије Него своју душу. '''Анџело''': Сад о души није Тумачење овдје. Опет ћу ти казʼти: Брат ти је на казну осуђен. Зар није Милосрђе право и грʼјехом га спасти? '''Изабела''': Да, спремна сам увијек да пред Богом вјечним Одговарам душом. Алʼ у свему томе Вјеруј, нема грʼјеха. Ту је само милост. А ту грʼјеха није… Милост брату моме!… '''Анџело''': Хоћеш ли га спасти када милост моја Са грʼјехом на једној одмјери се мјери? '''Изабела''': Спасење мог брата, мој нека је гријех! Ако ли је гријех, дане и вечери Молићу се тада. '''Анџело''': Не, послушај мене. Ја видим из ове домислице честе, Да илʼ ме не појмиш, илʼ не ћеш да појмиш. Ево знај: твој братац осуђен је. '''Изабела''': Јесте. '''Анџело''': И смрт му је страшну одлучио закон. '''Изабела''': Јест, сасвим је тако. '''Анџело''': Али да је збрише Тек је један начин… (Рад бих на ствар прећи А ја само питам и баш ништа више!…) :Но да почнем: онај, што би мого̂ само, (И миљеник реда, озбиљан по чину, Законе тумачећʼ, преступном и жарком Жељом гоњен теби, сву оштрину њину :И ужасну смисо̑ умекшатʼ би хтио!) И морао збиља спасти брата, ти си, Алʼ пропашћу својом!… Шта ми велиш на то? За спас његов канда ти одлучна ниси!? '''Изабела''': За спас његов, вјеруј, траг крвави бича Понʼјела бих мирно, легла у гроб свети Алʼ оскврнитʼ себе… ::Анџело: Знај, он ће умрʼјети! '''Изабела''': О па нека, шта је Пут ће љепши за се тим најзад да нађе. Алʼ бешчашћу сестре душу спасти неће! И кад би за навʼјек изгубитʼ ме моро̂ Радије ће једном и у смрт да креће. '''Анџело''': Зашто онда рече нечовјечан да је Глас закона био? Жестоко си знала Нас окривитʼ свијех. Да лʼ то бјеше давно? Не, малочас закон тираном си звала :И грʼјех брата свога поштовала скоро. '''Изабела''': О, прости ми, прости! Без воље сам сваке Гријешила тада. Знај, и против себе, Спасавајућʼ милог и грјехове јаке :Правдати умʼјемо. Ми смо тако слаби! '''Анџело''': Признање ме твоје ободрило збиља. Јест, женско је слабо, увјерен сам у то Зато нек се почне куд сʼ одавна циља: :Ја ти зборим ево — буди жена боље Негʼ да будеш ништа. И предај се тада Вољи и судбини. '''Изабела''': Ја те не разумʼјем. '''Анџело''': Ја те љубим!… Знаш ли, разумјеш ли сада? '''Изабела''': О, знаш ли шта рече? Мој несретни братац Љубљаше Ђуљету и сад мора мрʼјети…! '''Анџело''': Љуби мене, душо, и жив он ће бити!… '''Изабела''': Ах, знам кушатʼ друге хтио си почети!? '''Анџело''': Не, ја ти се кунем! Одступити нећу Од задане рʼјечи. Чашћу ти се кунем! '''Изабела''': Доста! Доста части! И дјело је часно! О варљивче црни од Сотоне виши! Идем свуд да кликнем подле твоје жеље, Илʼ Клавдују с мјеста слободу потпиши!… '''Анџело''': Али ко ће у те да вјерује рʼјечи! Са строгости своје чувен сам сред људи. Достојанство моје, мој живот и прошлост Представиће свʼјету твој приговор худи :Ко клевету само изнад главе брата. Но сад пуштам страсти некʼ царују мноме, А ти мани лудост: вапаје и сузе И страшљиву румен у молењу томе! :Од смрти и му̑ка тим не спасе брата; Покорношћу само могла би га спасти. С одговором сутра чекаћу те овдје… Но некʼ знадеш и то — стоји ти у власти: '''Анџело''': Не, ја ти се кунем! Одступити нећу Од задане рʼјечи. Чашћу ти се кунем! '''Изабела''': Доста! Доста части! И дјело је часно! О варљивче црни од Сотоне виши! Идем свуд да кликнем подле твоје жеље, Илʼ Клавдују с мјеста слободу потпиши!… '''Анџело''': Али ко ће у те да вјерује рʼјечи! Са строгости своје чувен сам сред људи. Достојанство моје, мој живот и прошлост Представиће свʼјету твој приговор худи :Ко клевету само изнад главе брата. Но сад пуштам страсти некʼ царују мноме, А ти мани лудост: вапаје и сузе И страшљиву румен у молењу томе! :Од смрти и му̑ка тим не спасе брата; Покорношћу само могла би га спасти. С одговором сутра чекаћу те овдје… Но нек знадеш и то стоји ти у власти: :Говори што хоћеш! — Јер лаж моја само, :Од истине твоје биће јача тамо. <center>'''IV'''</center> :То рече и оде. А дјевојче чедно У ужасу оста. Па у небо диже Пунан молбе поглед и десницу чисту. И од мрских двора у тамницу стиже И с братом се срете. <center>'''V'''</center> :::У дубокој сјети Прежалити хотећʼ свјетску радост ташту, Спремајућ' се за смрт, но с надом у живот, Он н'јемо сјеђаше; с њим на грдном плашту :Под црном кукуљом, с распећем у руци, Годинама погнут монах бесјеђаше. Патнику је младом старац доказив'о Да је једно исто — смрт и биће наше: :„Овдје је што и ту, тек је дух без смрти, А свијет под луном ни гроша не врʼједи!” А он, мислећʼ слатко на Ђуљету милу, Слагао се у свем што старац бесједи. :Монахиња уђе: „Мир вам!” Он се трже, И погледа сестру пун усхита врела. — — Оче, добром старцу Изабела рече На само бих с братом прозборити хтјела… :И монах изиђе. '''Клавдије''': Шта је, мила сестро? Шта кажеш? '''Изабела''': о брате, стиже часак зао! '''Клавдије''': Дакле нема спаса? '''Изабела''': Не, за главу душу негʼ ако би дао! '''Клавдије''': Дакле има средство? '''Изабела''': Да, имаде једно — Мого̂ би да живиш. Он се канда блажи. Милосрђе злобно у њему је: оно За твој живот сада вјечне муке тражи. '''Клавдије''': Шта, тамница вјечна? '''Изабела''': Тамница — без гвожђа, Без ограда тврдих. '''Клавдије''': Изјасни се! Кажи… '''Изабела''': Мој искрени друже, мој милосни брате, Ја се бојим… Алʼ чуј: Брате, јесу лʼ дражи Неколико љета сувишних и пустих Од ваздашње части? Бојиш ли се мрети? Ах, та шта је самрт. Миг. Трпи лʼ се много? И црв згњечен трпи у тај часак клети Што трпи великан. '''Клавдије''': Зар кукавац да сам Сестро, у смрт кренутʼ имам доста моћи А срешћу се тамо са могилном ноћи Ко с дјевојком милом. '''Изабела''': Ево брате шта је Ја из гроба чујем очев глас. Зацјело, Ти умрʼјети мораш. Беспорочно умри! Нећу да ти тајим, алʼ послушај смјело: :Тај судија грозни и лицемјер прави Што погледом рађа страх у души многиʼ, Сам је демон; срце, ко дубоки пако̑, Пуно му је мржње '''Клавдије''': Зар намјесник строги? '''Изабела''': Ад обуче њега у оклопе своје. О, тај ниски човјек!… Да сам ондје млада, Бестидне му жеље утолити хтјела, Жив, спашен би и ти мого̂ бити тада. '''Клавдије''': Не, потребно није. '''Изабела''': На састанак гнусни Реко̂ је још ноћас да му морам стићи Илʼ ћеш умрʼјет сјутра. '''Клавдије''': Сестро, немој ићи! Изабела: Брате мили! Бог зна: мојим гробом кад бих могла спасти Живот свога брата, ни колико иглу, Своју младост тада ја цјенила не би. '''Клавдије''': Хвала, друже мио. '''Изабела''': Мој Клавдије, сутра буди готов мрʼјети. '''Клавдије''': Да!… Но зар збиља страсти у њемʼ тако кипе? И за тренут један Да погуби себе, зар би мого̂ хтјети? :Не, не могу мислитʼ! Он је човјек уман. Ах, Изабела! '''Изабела''': Шта, шта кажеш? '''Клавдије''': Смрт је тако страшна! '''Изабела''': Но и стид је страшан. '''Клавдије''': Јест, тако је… Умрʼјетʼ, ићʼ незнајућʼ куда, И бити у гробу у хладној тјесноћи… Знај, диван је свијет и живот је мио, А ту: мртвог срца у могилу поћи :Стрмоглав се бацитʼ у кипљиву смолу, Илʼ у леду смрзнут, или с вјетром наглим Пустаром се вити бесконачним крајем. '''Изабела''': О, Боже! '''Клавдије''': Друже мој! Сестро! О, дај ми да живим. А буде ли гријех живот брату спасти Опростиће небо. '''Изабела''': Шта, зар зборитʼ смијеш! О, страшљивче слаби! Смрћу моје части Зар да живот чекаш!?… О крвниче, никад Не могу да мислим свʼјет и живот да је Мој ти отац дао!… Опрости ми, Боже, Колʼјевку отаца оскврнула јʼ мати :Кад понесе тебе. Умри! Сад ни рјечцом Трзала те не би од те казне ледне!… За смрт твоју имам молитава тисућʼ Али за твој живот — ја немам ни једне! '''Клавдије''': Стани, сестро, стани! :О, прости ми, прости!… <center>'''VI'''</center> И млађани сужањ Уздрхталом руком за ризу се хвата. Она силом стаде, смири се и прости, И поче да тјеши невољника брата. <center>'''ТРЕЋИ ДИО'''</center> <center>'''I'''</center> Монах је међутим стајо̂ иза врата, Слушајућʼ их помно. Алʼ је врʼјеме нужде Да вам рекнем једном: да тај монах стари Нико други не би него стари Дужде. :Док мишљаше народ да по туђем свʼјету Ко̂ пуста комета непрестано блуди, Он пажљиво све је испитиво̂, гледо̂, Кријући се вјешто у гомиле људи. :Тргове је гледо̂, болнице, театре, Манастире тихе и развратне доме, Ко̂ да, волећʼ приче, Харун Ал-Рашиду Подражаватʼ хтједе у мотрењу томе. :Но, дјевојче чувши, бјеше врло дирнут. Алʼ, сем љуте казне, још се нечег сјети! Па јој приђе тихо и у мрачном углу Рече: „Све сам чуо. Твој си позив свети :Испунила часно, — а то врʼједи хвале! Алʼ савјете моје сад послушај, ћери. — Све ће боље бити, но не клони само, Тек покорна буди и тврда у вјери!…” :И каза јој жеље, призивајућʼ таде :Благослов на душу поклонице младе. <center>'''II'''</center> :Друзи! Вјерујете-лʼ: оно чело мрачно, Зле, суморне душе огледало вјерно, Освојитʼ је могло једну њежну жену, Једно срце чисто, анђеоско, смјерно!? :Чудно? Алʼ је тако. Тај Анџело мутни Човјек пунан злобе, грʼјешник, чије име Бјеше страх и трепет, бјеше љубљен жарко Једном душом благом — алʼ презреном њиме. :Бјеше давно жењен. Но зла ријеч свʼјетска Млађану му жену поштедила није… Патила је тихо, док је једног дана Не одагна срамно. — Сред самоће тије :У предграђу једном живила је од тад Презрена и тужна у сузама, јаду. И на њу се сјети Дужд у мрачној кули, И њој посла тада поклоницу младу. <center>'''III'''</center> :Марјана, крај окна за предивом сједећʼ, Плакала је тихо. Али једног трена, Ненадно, ко̂ анђо̂, јави се на вратма Добра Изабела, познаница њена, :Много пута што је тјешаше у тузи. И мисли монаха тог јој часа рече: У Анџела дворе Марјани је било Отићи тог дана, док се спусти вече. :И у мрачном врту са њиме се срести, Пуститʼ му се слʼјепо; но загрљај клети Кад и задњи мине, на растанку да му Тек толико шапне: „сад се брата сјети!…” :Са осмјехом тихим у плакању своме :Све Марјана приста, растајућʼ се с њоме. <center>'''IV'''</center> :Сву ноћ стари Дужде рʼјешење је чеко̂, Са Клавдијем сједећʼ и тјешећʼ га тако. И у освит опет Изабела стиже. Све је добро било. Марјана је лако :Обманула мужа. — Тад од старог Дужда Тамничару стиже глас, у освит зоре, Да злочинца сужња казни љутом смрћу А његову главу донесе у дворе. <center>'''V'''</center> :То замишљај нови бјеше старог Дужда. Када његов гласник пред тамнице паде, Тамничару пружи дуждев печат, прстен, И с њиме му писмо велможино даде. :Дужде тражи главу разбојника једног Што те ноћи умре, да се скине сада И Анџелу пошље ко̂ Клавдије глава… А он сам се диже и опреми тада :Да грʼјех казни љуто и држава цʼјела :Да грʼјешника позна и гнусна му дјела. <center>'''VI'''</center> :Тек што мину говор о Клавдију сужњу, Бурно се по граду нова вијест крете, Свуд се сазна: Дужде да ходи по граду И свак је тумаро̂ да се с њиме срете. :А пун мрачних слутња Анџело је био. Но Дужд се је љупко сваком осмјехиво̂ Здравећи их благо; а с Анџелом гордим Ходећʼ испод руке и зборећи живо. :Алʼ наједном пред њим млада мома нека Са очајним болом на кољена клече: — „О, чедности штите, милости олтаре, О, смилуј се, смилуј!…” Тужним гласом рече. :Анџело се смути. И погледом дивљим Гледећʼ Изабелу, задрхта, преблʼједи… Алʼ се нагло прибра и побједи себе „Она јʼ луда… рече — брат јој је у бједи… :Осуђен је на смрт… И кад за то зачу Памет јој помрча…!” Алʼ се старац трже: — „О, не варај!… кликну, ја све знадем лʼјепо!… Анџело и дјево, сад пред закон брже!…” <center>'''VII'''</center> :Крај трона, у дворцу, бјеше Маријана И Клавдије јадни. А Анџело туде Видјевши их, чело он обори тужан И познаде с болом шта ће све да буде. :Виђе љуту правду гдје из мрака ниче, И чу поклич Дужда: „Сад, Анџело, збори Чега си достојан?…” А он с тврдим болом Рече: „Нека закон мјесто мене збори! :Али једно молим: реците што прије Да ме у смрт воде!…” А Дужд руку диже: — „Нек мре судац — торгаш и саблазник срамни!…” Но Марјана с вриском сада крочи ближе :— „Милост, милост! рече. Ти ми њега даде Па га тужном срцу не отимај тако…!” Алʼ одврати Дужде: „Буди мирна, жено, Ја за добро твоје бринућу се свако. :И награда ти ћеш бити мужу бољем!” — „О, не збори о том!… Него милост њему! Рука што ме ево с њим спојила опет, Некʼ не буде крива моме јаду свему… :Изабело, сејо, племенити друже, Клекни и ти овдје и за њега моли; И пред Моћним саде дигни руке чисте За спасење бједног, са мном сузе пролиʼ!…” :Дивна Изабела, ко̂ анђео, пуна Милости за јадног, на кољена паде: „О, смилуј се, Моћни, рече, ради мене, Не убијај њега, нитʼ осуђуј саде! :Јер (колико знадем и ја како мислим,) У чистоти својој живио је дости, Све док на ме грʼјешни не устреми поглед: О, праштај му, праштај!…” И Дужде му прости!…}}</center> == Извори == 1898. ''Зора'', лист за забаву, поуку и књижевност. Год. III, 31. март, 30. април, 31. мај, 30. јун, Бр. 3, 4, 5. и 6. Стр. 105-109; 143-146; 185-187. и 211-213. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:Руска поезија]] [[Категорија:Александар Пушкин]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Преводи]] [[Категорија:Љубавна поезија]] qv8q0bo57ammqtv09og717smjcjtkdr Страст 0 60106 142943 142919 2026-04-23T12:48:01Z Coaorao 19106 142943 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Страст | одељак= | аутор= Милосав Јелић | година=1906 | белешке= }} <poem> Моје тихе, миле, сребролике руже, Од вас ћу меки начинити одар У сумрачје касно, кад виле закруже, И тишма распе кроз луг сетан, модар, Лагано када се поврх мирних њива Месечево злато блиставо разлива. Приви се уза ме плашива и мила, Твој дрхтај нек нас жарког лета сећа, Проснивајмо санак, што га младост снила У бурне дане нашега пролећа — О, светли дани заноса и нада Невине душе, топла срца млада! Грлићу ти тело, испићу ти уста, Пољупцем страсним засућу ти лице, Коса ће ме твоја миловати густа Свежа к’о лиска ране љубичице, И нека кључ пламни кроз тело нам струји, Док чежњом дршћу поноћни славуји. К’о да никад, драга, младост проћи неће, Заносни часи усхита и плама, Ни мирисно, рано повенути цвеће, Ни снег по твојим пасти витицама, Обвиј ме руком ружичастом, млечном, Издахни, душо, у пољупцу вечном. </poem> == Извор == ''Српски књижевни гласник'', 16. септембар 1906. Књига XVII , Број 6. Стр. 429. {{ЈВ-аутор|Милосав Јелић|1947}} [[Категорија:Милосав Јелић]] [[Категорија:Љубавна поезија]] [[Категорија:Српска љубавна поезија]] 6scmeb9prf72w5zh26g097gjzh7qb2d Опрости ми... 0 60256 142942 142914 2026-04-23T12:47:52Z Coaorao 19106 142942 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Опрости ми… | одељак= | аутор= Лаза Костић | година=1862 | белешке= }} <poem> Опрости ми! Притегну ме терет туге, Над тобом сам моро да се нагнем, Руком да се такнем Твоје руке; Алʼ ти се светиш, свете мој, Претрну ми рука у твојој, И да каје своје греје У твојојзи нестаде је, Никад више Витим пером да запише, Да се маши за мач бритак — Никад — никад! — Опрости ми! опрости ми оку моме, Оку моме жељаноме, Што ти упи сунце, твоје лице, Алʼ то лице, осветнице, Сажегло ми оба ока, Да не видим ништа Од неба висока До пуста земљишта — Ништа — ништа — ! — Опрости ми! ох, опрости! Опрости ми устʼма у милости, Што те моле, Да ми вратиш што ме боле, Да ми вратиш моју руку, Да ми моје вратиш очи, Поред сунца, да нисам у ноћи, Под мелемом да не трпим муку; Море крви устʼма ми се попе, Ох, скини га, немој да се топе У пољупциʼ, у сласти големој, — Немој — немој — ! — Што ме гледиш? Хој, та што ме штедиш? Притисни ме на те груди озорене Одједанпут да изгори све од мене, Да сасуши — — Шат остане штогод — да те свету тужи! — Та тек толʼко, да те чути може, Мили Боже, Тек из твојиʼ уста покајку да прими: Опрости ми! — </poem> == Извор == ''Јавор'', 25. септембар 1862. Број 27. Година I, стр. 290. {{ЈВ-аутор|Лаза Костић|1910}} [[Категорија:Лаза Костић]] [[Категорија:Љубавна поезија]] [[Категорија:Српска љубавна поезија]] 8aphpfvwxx3hqkzsoi4bsdco4cf9t6d Слободан Јовановић (Ј. Дучић) 0 60629 142990 141953 2026-04-24T10:40:03Z Coaorao 19106 /* Извор */ 142990 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Слободан Јовановић | одељак= | аутор= Јован Дучић | година=1942 | белешке= }} Слободан Јовановић је средиште српског интелектуалног друштва у Београду. Педесет година већ овај човек стоји на врху пирамиде. Сви су га слободњачки покрети сматрали својим учитељем, а сви мрачњачки режими својим главним непријатељем. Сваке четврте године је излазила из његових руку једна нова правничка генерација његових ученика. У својој струци ненадмашив, у својим уверењима неустрашив, Слободан Јовановић је, кроз цело пола века дизања и рушења, остао најлепшим србијанским именом. У Српству, изван граница Србије, он је био као копље забодено на једној великој мети свог српског племена. Као научник, он је прво име међу правницима, нарочито у области државног и међународног права. Као књижевник и есејист, ово је једно велико и златно перо наше српске духовности и књижевне величине. Као историчар, он је учитељ. Његова историја српског политичког живота у XIX веку, претставља ремек дело најдубљих државничких опажања, најширег и демократског критицизма, немилосрдне и господствене ироније за један велики низ познатих политичара, који су стварно били шарлатани и лакрдијаши. Али и необоривих истина о протагонистима што су ону обновљену Немањину државу водили кроз најцрња времена снагом уверења, која је била увек главно оружје српског човека. Многе су репутације у тим историјским делима Слободана Јовановића неповратно оборене, друге дигнуте, треће осветљене и враћене у живот. Од Милошевог доба до краља Петра, није остао ни један знаменитији политички човек да није био тачно постављен на место које му припада, чак и кад се то тицало самих владалаца. У тим књигама има епског посматрања Плутарховог, помешаног са филозофским продубљивањем Хиполита Тена. Та историја остаје и главно дело овог великог мислиоца. У његовим снажним рукама поједини су људи нестајали као мрвице, јер је и критеријум овог писца био несразмерно већи од оног о чему је писао. У сваком случају, ова историја XIX века је круна оног што је тај век могао за собом оставити поколењима. Ово је велики српски писац који је оставио научне књиге писане најчистијим језиком и најсавршенијим књижевним стилом; а овако удвостручен научник и писац, то је оно што српска књижевност и наука нису никад раније имале, а што осим мало случајева у Француској, немају ни највећи међу осталим народима. Ово је наш Меколе, истовремено када и наш Шатобријан. Већ његов отац, министар Владимир Јовановић, био је либералан дух, велики политички противник Кнеза Михајла, који је за љубав свог ослободилачког плана ванграничног, био наметнуо Србији свој систем јаке руке. Повучен у Женеви, уређивао је опозициони лист "Слободу", шездесетих година прошлог века. Доцније је свог сина назвао Слободаном, а своју кћерку Правда. Млади Јовановић је почео као дипломата у Цариграду са великим Стојаном Новаковићем. Ускоро, као професор права, написао је дипломатску историју "Српско-Бугарски Рат", већ оригинално и по мислима и изразу, у којем прави разуљивим тај рат с обзиром на интересе Србије тог времена. У задње доба је основао Српски Клуб у Београду са Драгишом Васићем, данас славним другом Драже Михаиловића, Владимиром Ћоровићем, Јованом Дучићем, Николом Стојановићем, историчаром Чубриловићем, Богданом Поповићем, Ген. Живком Павловићем, и другим пријатељима. По овом су примеру основани сви Српски Клубови у земљи, за студирање државних питања и српске националне културе. За овај Клуб у Београду је био везан један лист, “Српски Глас” Драгише Васића, којег је мрачњачка влада Драгише Цветковића забранила жалосне 1939 год. Слободан Јовановић није био никад члан ни једне странке, нити члан ни једне владе, ни учесник ни једне завере. У личном животу, он је велики господар, какав и на перу; и исто онако чист и храбар; и исто онако благородан и племенит. Држећи се увек далеко од владајуће политике, он је ипак зато стајао близу ње, као њено мерило, њен судија, и њен државни тужилац. Називали су га “савест српског народа”. Он није био политички човек, него државни човек: увек на капетанском месту брода, увек обухватајући одатле цео видик пред собом. Ово као теоретичар. Али ових је дана сео на то место не више као онај који мери, него и онај који држи кормило у рукама. Била би срећа да данас извесне случајности и експерименти не оштете ово велико име, него, на против, да оно изиђе јаче од оних који у опсесији дилетантизма и манији аматерства, праве пазар са Немањином државом: да се више не напушта вековна национална идеја и заветна идеја државна, у замену за једну фикцију и утопију, коју су, као насукан брод, оставили таласи данас на обалу. И то после једног бродолома, који, ако не буде служио за поуку, служио би једино за коначни пораз. Слободан Јовановић и Дража Михаиловић, то су равно два диоскура која је српски народ дочекивао у жалосном раздобљу последњих двадесетину година лутања и срамоте. Са њима двојицом, овако заједно удружени на истој линији, тај ће народ без напора на дан непобедног сунца — die invicti solis, стићи на своју праву белегу. == Извор == ''Американски Србобран'', 19. јануар 1942. Стр. 1. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорја:Јован Дучић]] jjk393961565x4jihv9xk25utzq9cy2 142991 142990 2026-04-24T10:40:13Z Coaorao 19106 /* Извор */ 142991 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Слободан Јовановић | одељак= | аутор= Јован Дучић | година=1942 | белешке= }} Слободан Јовановић је средиште српског интелектуалног друштва у Београду. Педесет година већ овај човек стоји на врху пирамиде. Сви су га слободњачки покрети сматрали својим учитељем, а сви мрачњачки режими својим главним непријатељем. Сваке четврте године је излазила из његових руку једна нова правничка генерација његових ученика. У својој струци ненадмашив, у својим уверењима неустрашив, Слободан Јовановић је, кроз цело пола века дизања и рушења, остао најлепшим србијанским именом. У Српству, изван граница Србије, он је био као копље забодено на једној великој мети свог српског племена. Као научник, он је прво име међу правницима, нарочито у области државног и међународног права. Као књижевник и есејист, ово је једно велико и златно перо наше српске духовности и књижевне величине. Као историчар, он је учитељ. Његова историја српског политичког живота у XIX веку, претставља ремек дело најдубљих државничких опажања, најширег и демократског критицизма, немилосрдне и господствене ироније за један велики низ познатих политичара, који су стварно били шарлатани и лакрдијаши. Али и необоривих истина о протагонистима што су ону обновљену Немањину државу водили кроз најцрња времена снагом уверења, која је била увек главно оружје српског човека. Многе су репутације у тим историјским делима Слободана Јовановића неповратно оборене, друге дигнуте, треће осветљене и враћене у живот. Од Милошевог доба до краља Петра, није остао ни један знаменитији политички човек да није био тачно постављен на место које му припада, чак и кад се то тицало самих владалаца. У тим књигама има епског посматрања Плутарховог, помешаног са филозофским продубљивањем Хиполита Тена. Та историја остаје и главно дело овог великог мислиоца. У његовим снажним рукама поједини су људи нестајали као мрвице, јер је и критеријум овог писца био несразмерно већи од оног о чему је писао. У сваком случају, ова историја XIX века је круна оног што је тај век могао за собом оставити поколењима. Ово је велики српски писац који је оставио научне књиге писане најчистијим језиком и најсавршенијим књижевним стилом; а овако удвостручен научник и писац, то је оно што српска књижевност и наука нису никад раније имале, а што осим мало случајева у Француској, немају ни највећи међу осталим народима. Ово је наш Меколе, истовремено када и наш Шатобријан. Већ његов отац, министар Владимир Јовановић, био је либералан дух, велики политички противник Кнеза Михајла, који је за љубав свог ослободилачког плана ванграничног, био наметнуо Србији свој систем јаке руке. Повучен у Женеви, уређивао је опозициони лист "Слободу", шездесетих година прошлог века. Доцније је свог сина назвао Слободаном, а своју кћерку Правда. Млади Јовановић је почео као дипломата у Цариграду са великим Стојаном Новаковићем. Ускоро, као професор права, написао је дипломатску историју "Српско-Бугарски Рат", већ оригинално и по мислима и изразу, у којем прави разуљивим тај рат с обзиром на интересе Србије тог времена. У задње доба је основао Српски Клуб у Београду са Драгишом Васићем, данас славним другом Драже Михаиловића, Владимиром Ћоровићем, Јованом Дучићем, Николом Стојановићем, историчаром Чубриловићем, Богданом Поповићем, Ген. Живком Павловићем, и другим пријатељима. По овом су примеру основани сви Српски Клубови у земљи, за студирање државних питања и српске националне културе. За овај Клуб у Београду је био везан један лист, “Српски Глас” Драгише Васића, којег је мрачњачка влада Драгише Цветковића забранила жалосне 1939 год. Слободан Јовановић није био никад члан ни једне странке, нити члан ни једне владе, ни учесник ни једне завере. У личном животу, он је велики господар, какав и на перу; и исто онако чист и храбар; и исто онако благородан и племенит. Држећи се увек далеко од владајуће политике, он је ипак зато стајао близу ње, као њено мерило, њен судија, и њен државни тужилац. Називали су га “савест српског народа”. Он није био политички човек, него државни човек: увек на капетанском месту брода, увек обухватајући одатле цео видик пред собом. Ово као теоретичар. Али ових је дана сео на то место не више као онај који мери, него и онај који држи кормило у рукама. Била би срећа да данас извесне случајности и експерименти не оштете ово велико име, него, на против, да оно изиђе јаче од оних који у опсесији дилетантизма и манији аматерства, праве пазар са Немањином државом: да се више не напушта вековна национална идеја и заветна идеја државна, у замену за једну фикцију и утопију, коју су, као насукан брод, оставили таласи данас на обалу. И то после једног бродолома, који, ако не буде служио за поуку, служио би једино за коначни пораз. Слободан Јовановић и Дража Михаиловић, то су равно два диоскура која је српски народ дочекивао у жалосном раздобљу последњих двадесетину година лутања и срамоте. Са њима двојицом, овако заједно удружени на истој линији, тај ће народ без напора на дан непобедног сунца — die invicti solis, стићи на своју праву белегу. == Извор == ''Американски Србобран'', 19. јануар 1942. Стр. 1. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:Јован Дучић]] oqgxtml80xq4a15fijo2jdgtfxgdpd9 Београђани, отаџбина је у опасности! 0 60756 142988 142727 2026-04-24T10:39:14Z Coaorao 19106 142988 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Београђани, отаџбина је у опасности! | одељак= | аутор= Јован Дучић | година=1908 | белешке= }} {{gap}}Судбоносан је тренутак који нас позива да кажемо данас одлучну реч. Српско племе преживљује један од најкритичнијих тренутака; над српским народом шестари грабљиви кобац који ће се устремити да га канџама раскрвави и да му утробу ишчупа.<br />{{gap}}Аустрија прети да нам разбојнички отме Босну и Херцеговину; њени државници већ су смислили начин да једну хајдучку отимачину прогласе државним актом а њени батаљони већ су се упутили у срце несрећних српских земаља да на први миг угуше узвик бола и очаја наше ојађене браће, Босанаца и Херцеговаца.<br />{{gap}}Ми не смемо и ми нећемо остати равнодушни. Наша равнодушност значила би самоодрицање; значило би игнорисање наших најсветијих интереса, од којих зависи и опстанак наше нације и сва будућност наше земље.<br />{{gap}}Не само што нећемо остати равнодушни, већ ћемо ићи и даље. Ми ћемо се данас сабрати на<br />{{Центар|'''Велики Народни Митинг'''}} ​да искажемо своју готовост, да ћемо заложити све, да ћемо жртвовати чак и слободу овога парчета земље пред опасношћу која хоће да поткопа темеље нашем државноме опстанку и нашој будућности.<br />{{Центар|'''Београђани!'''}} {{gap}}У питању је слобода Српскога Народа; у питању је будућност целога српскога племена, у питању је част читава једна нација. Тренутак је судбоносан. Отаџбина је у опасности и наш немар овога тренутка, клели би унуци и праунуци наши и на нашим гробовима лежала би клетва безброј поколења.<br />{{Центар|'''Београђани!'''}} {{gap}}Дођите данас, сви на ВЕЛИКИ НАРОДНИ МИТИНГ дођите и мало и велико; дођите и ви очеви и ви деце; крените се и ви бони из постеље; понесите и ви мајке одојчад на грудима; дођите сви; данас се тражи реч нас свију, реч којом ћемо изјавити да смо готови пре изгинути, да смо спремни пре одрећи се сами себе, својих живота и својих имања, своје слободе и своје државе, пре него што ћемо дозволити и даље потчињавање нашега племена; пре него што ћемо дозволити да нам грабљивица сусетка и даље чупа део по део меса са нашега раскрвављенога тела.<br />{{gap}}На збор, Београђани, пред Кнежев споменик, данас у 3 часа по подне!<br />{{gap}}На збор! == Извор == ''Политика'', 23. септембар (6. октобар) 1908. Бр. 1683. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорја:Јован Дучић]] qz0sxgjjvs1hg7vpdbj46tmuyq3z9gf 142989 142988 2026-04-24T10:39:25Z Coaorao 19106 /* Извор */ 142989 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Београђани, отаџбина је у опасности! | одељак= | аутор= Јован Дучић | година=1908 | белешке= }} {{gap}}Судбоносан је тренутак који нас позива да кажемо данас одлучну реч. Српско племе преживљује један од најкритичнијих тренутака; над српским народом шестари грабљиви кобац који ће се устремити да га канџама раскрвави и да му утробу ишчупа.<br />{{gap}}Аустрија прети да нам разбојнички отме Босну и Херцеговину; њени државници већ су смислили начин да једну хајдучку отимачину прогласе државним актом а њени батаљони већ су се упутили у срце несрећних српских земаља да на први миг угуше узвик бола и очаја наше ојађене браће, Босанаца и Херцеговаца.<br />{{gap}}Ми не смемо и ми нећемо остати равнодушни. Наша равнодушност значила би самоодрицање; значило би игнорисање наших најсветијих интереса, од којих зависи и опстанак наше нације и сва будућност наше земље.<br />{{gap}}Не само што нећемо остати равнодушни, већ ћемо ићи и даље. Ми ћемо се данас сабрати на<br />{{Центар|'''Велики Народни Митинг'''}} ​да искажемо своју готовост, да ћемо заложити све, да ћемо жртвовати чак и слободу овога парчета земље пред опасношћу која хоће да поткопа темеље нашем државноме опстанку и нашој будућности.<br />{{Центар|'''Београђани!'''}} {{gap}}У питању је слобода Српскога Народа; у питању је будућност целога српскога племена, у питању је част читава једна нација. Тренутак је судбоносан. Отаџбина је у опасности и наш немар овога тренутка, клели би унуци и праунуци наши и на нашим гробовима лежала би клетва безброј поколења.<br />{{Центар|'''Београђани!'''}} {{gap}}Дођите данас, сви на ВЕЛИКИ НАРОДНИ МИТИНГ дођите и мало и велико; дођите и ви очеви и ви деце; крените се и ви бони из постеље; понесите и ви мајке одојчад на грудима; дођите сви; данас се тражи реч нас свију, реч којом ћемо изјавити да смо готови пре изгинути, да смо спремни пре одрећи се сами себе, својих живота и својих имања, своје слободе и своје државе, пре него што ћемо дозволити и даље потчињавање нашега племена; пре него што ћемо дозволити да нам грабљивица сусетка и даље чупа део по део меса са нашега раскрвављенога тела.<br />{{gap}}На збор, Београђани, пред Кнежев споменик, данас у 3 часа по подне!<br />{{gap}}На збор! == Извор == ''Политика'', 23. септембар (6. октобар) 1908. Бр. 1683. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:Јован Дучић]] 813turr78u94wiwj7aufpfd4x8eum5s Епитаф Николи Милићевићу Луњевици (1767-1842) 0 60764 142975 142718 2026-04-24T03:52:27Z BrankaVV 13641 142975 wikitext text/x-wiki [[Датотека: Wiki Šumadija VII Vujan Monastery 087.jpg|мини|десно|250п|]] '''Епитаф Николи Милићевићу Луњевици (1767-1842)''' уклесан је на споменику који је подигла [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0_%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B краљица Драга Обреновић] у његовој задубини, Цркви Светог Архангела Гаврила у [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%92%D1%83%D1%98%D0%B0%D0%BD манастиру Вујан]. [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9B%D1%83%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0 Никола Милићевић Луњевица] првобитно је био сахрањен у манастирској порти, непосредно уз северни зид цркве.{{напомена|Изнад првобитног гроба била је постављена масивна надгробна плоча, али без икаквог натписа.}} Породици је оставио у аманет да се после девет година његови остаци пренесу у цркву и положе до гроба војводе [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%9C%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%BF Лазара Мутапа]. Завет је тек након 60 година испунила његова унука, краљица Драга. Августа 1902. године посмртни остаци Николе Луњевице пренети су наос цркве, где је подигнут репрезентативан неокласицистички споменик. == Епитаф == : Свомe милом деди : НИКОЛИ МИЛИЋЕВИЋУ : ЛУЊЕВИЦИ : 1767 + 1842 : Његова унука : Драга : Краљица Србије : Августа 1902. == Напомене == {{напомене}} == Извори == * Миломир Глишић, ''Манастир Вујан'', Манастир Вујан, 1994. * Ђура Врбавац, ''Никола Милићевић Луњевица'', Библиотека „Браћа Настасијевић” Горњи Милановац, 2009. * Иван С. Павловић, ''Никола Милићевић Луњевица'', Историјски архив Шумадије, Крагујевац, 2015. * Александар Пауновић, ''Манастир Вујан'', Прислоница : Манастир Вујан, 2023. [[Категорија:Епитафи члановима породице Луњевица]] [[Категорија:Епитафи у манастиру Вујан]] nrvlhoo2lxa0z5fb0sq9k2rka69q1i1 Епитаф Гаврилу Луњевици (1814-1828) 0 60765 142973 142720 2026-04-24T03:38:53Z BrankaVV 13641 142973 wikitext text/x-wiki [[Датотека: Manastir Vujan, stari nadgrobni spomenici 39.jpg|мини|десно|250п|]] '''Епитаф Гаврилу Луњевици (1814-1828)''', сину [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9B%D1%83%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0 Николе Милићевића Луњевице] и његове друге жене, Милосаве (1794-1829),{{напомена|Милосава је преминула недуго после сина Гаврила, 1929. године. Нејасно је да ли почива на гробљу у Луњевици (где јој је подигнут сличан споменик), или је пренета и сахрањена крај сина, како је наведено у епитафу.}} уклесан је на споменику који се налази у порти [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%92%D1%83%D1%98%D0%B0%D0%BD манастира Вујан], Луњевичине задубине. == Епитаф == : Здјес лежит тјело младог : ГАВРИЛА ЛУЊЕВИЦЕ : син Господара Николе Милићевића : великог купца сербианског : из села Луњевице. : Овај почивши јунош поживје 14 љет. : Он је лицем и наравију био веома красан. : Преселио се у вјечност неом. во 16 1828 љета, : и по смерти јего престави се мати јему : МИЛОСАВА : и положена бист во гроб сину својему овде. : Од леве стране почивају кости : синовчади Газде Николе Милићевића : Михаила и Пауне{{напомена|Деца Николиног брата Милије.}} : брат и сестра 1813 љета. : То време владаше Милош Обреновић : свјетли књаз от Сербије 1829. == Напомене == {{напомене}} == Извори == * Миломир Глишић, ''Манастир Вујан'', Манастир Вујан, 1994. * Ђура Врбавац, ''Никола Милићевић Луњевица'', Библиотека „Браћа Настасијевић” Горњи Милановац, 2009. * Иван С. Павловић, ''Никола Милићевић Луњевица'', Историјски архив Шумадије, Крагујевац, 2015. * Александар Пауновић, ''Манастир Вујан'', Прислоница : Манастир Вујан, 2023. [[Категорија:Епитафи члановима породице Луњевица]] [[Категорија:Епитафи у манастиру Вујан]] f9iyp0i15lpulawvm3vqmrwrhtrlg1h Епитаф Милосави Луњевици (1794-1829) 0 60767 142974 142721 2026-04-24T03:51:25Z BrankaVV 13641 142974 wikitext text/x-wiki [[Датотека: Stari spomenici u Lunjevici (151).jpg|мини|десно|250п|]] [[Датотека: Manastir Vujan, stari nadgrobni spomenici 40.jpg|мини|десно|150п|]] '''Епитаф Милосави Луњевици (1794-1829)''', другој супрузи [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9B%D1%83%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0 Николе Милићевића Луњевице]. Милосава је преминула у 35-ој години, недуго после смрти сина Гаврила. Нејасно је да ли почива на сеоском гробљу у Луњевици (где јој је подигнут споменик веома сличан Гавриловом),{{напомена|Сходно материјалу, облику, декоративним елементима и рукопису, оба споменика рад су истог мајстора.}} или је пренета и сахрањена крај сина, како је наведено у [[Епитаф_Гаврилу_Луњевици_(1814-1828)|Гавриловом епитафу]] у порти [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%92%D1%83%D1%98%D0%B0%D0%BD манастира Вујан]. == Епитаф == : Ова стена показује гроб : почивше : МИЛОСАВЕ : вторе супруге : госп. Николе Милићевића : великог купца србијанског : житеља села Луњевице. : Поживи лет 35. : Преставила се 1829. лета : при владенију : Господа Милоша Обреновића : великог књаза от Србије. == Напомене == {{напомене}} == Извори == * Миломир Глишић, ''Манастир Вујан'', Манастир Вујан, 1994. * Ђура Врбавац, ''Никола Милићевић Луњевица'', Библиотека „Браћа Настасијевић” Горњи Милановац, 2009. * Иван С. Павловић, ''Никола Милићевић Луњевица'', Историјски архив Шумадије, Крагујевац, 2015. * Александар Пауновић, ''Манастир Вујан'', Прислоница : Манастир Вујан, 2023. [[Категорија:Епитафи члановима породице Луњевица]] [[Категорија:Епитафи у манастиру Вујан]] 23yqh1y228abk3tm7bq5uuea28h1adh Епитафи на старим надгробним плочама у манастиру Вујан 0 60768 142976 142723 2026-04-24T03:53:37Z BrankaVV 13641 142976 wikitext text/x-wiki [[Датотека: Manastir Vujan 03.jpg|мини|десно|250п|]] '''Епитафи на старим надгробним плочама у манастиру Вујан''' представљају драгоцена микро-историјска сведочанства о личностима везаним за прошлост [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%92%D1%83%D1%98%D0%B0%D0%BD манастира Вујан], осветљавајући бројне црквене, друштвене и животне околности.{{напомена|И сам Никола Милићевић Луњевица првобитно је био сахрањен у манастирској порти. Породици је оставио у аманет да се после девет година његови остаци пренесу у цркву и положе до гроба војводе Лазара Мутапа. Због тога је масивна надгробна плоча изнад Луњевичиног гроба остала без икаквог натписа. Завет је тек 60 година касније испунила унука Николе Милићевића Луњевице, краљица Драга Обреновић.}} == Епитафи == '''Гроб Вујанског светитеља''' : Ову светињу обновише побожни грађани села Прислонице, Брђана и Соколића год. 1921.{{напомена|У цркви.}} '''Епитаф Лазару Мутапу (+1815)''' : Овде лежит кости : Лазара Мутапа : сербског војводе храброга : 1815.{{напомена|У цркви.}} '''Епитаф Андрији Поповићу (+1840)''' : Овде почивају кости : АНДРИЈЕ ПОПОВИЋА : от села Вујетинаца : 1840.{{напомена|У црквеној порти.}} '''Епитаф игуману Хаџи Јосифу Милошевићу (+1852)''' : Овде почивају кости : Хаџи Јосифа Милошевића: : игумана манастира Вујна : поживје љета 75 : умре у 1852 године{{напомена|У цркви.}} '''Епитаф јеромонаху Силвестеру Поповићу (+1854)''' : Овде почивају кости : јеромонаха : СИЛВЕСТЕРА ПОПОВИЋА : пострижника М[анастира] Вујна : поживи (...) го: : [Умре] 1854.{{напомена|У црквеној порти.}} '''Епитаф свештенику Михаилу Милошевићу (+1854)''' : Овде су кости : МИХАИЛА : пароха Прислонског, : а отац му је јереј : Радисав Милошевић : основатељ ове цркве, : овде се родио : живео је у Прислони[ци]. : У[мро] 1854. : у 48. г[одини].{{напомена|У црквеној порти.}} '''Епитаф Милисаву Радисављевићу (+1854)''' : овде почива : МИЛИСАВ РАДИСАВЉЕВИЋ : поживи 17 г : прес[тави се] : 1854.{{напомена|У гробљу изван црквене порте.}} '''Епитаф Манди Брадоњић (+1857)''' : Овде почива раба божија : МАНДА : кћи Станке бивше куварице : м[анастира] Вујна : супруга Ђурђа Брадоњића : житеља Брђана. : Она је лицем и наравју : весма красна била. : Поживи 27 г. : Пресели се у вечна : р. ж. свом(?) : 12. априла 1857.{{напомена|У гробљу изван црквене порте.}} == Напомене == {{напомене}} == Извори == * Миломир Глишић, ''Манастир Вујан'', Манастир Вујан, 1994. * Иван С. Павловић, ''Никола Милићевић Луњевица'', Историјски архив Шумадије, Крагујевац, 2015. * Александар Пауновић, ''Манастир Вујан'', Прислоница : Манастир Вујан, 2023. [[Категорија:Епитафи у манастиру Вујан]] gh5f257cqizyzgq7ssud7gjo2psvf7e Словени и Босна 0 60769 142992 142729 2026-04-24T10:40:36Z Coaorao 19106 /* Извор */ 142992 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Словени и Босна | одељак= | аутор= Јован Дучић | година=1908 | белешке= }} {{gap}}Најсуморнија лица која се виде ових дана то су лица панслависта. Они високи баритони са панславистичких конгреса овога лета у Прагу и Љубљани, умукли су. За време тих веселих банкета нико није предвиђао чиме ће Аустрија да одговори после неколико недеља. План тих жарких пансловена врзао се око свесловенских банкарских институција, свесловенских библиотека, новина на неком међусловенском језику и отварању словенских телеграфских агенција. Ником није пало на ум да покрене питање о томе шта да се утврди међу њима за случај ако Аустрија покуша својим обичним подлим начином да отме две нове словенске земље, као што се то већ наговештавало постојаним тврђењима једних и постојаним демонстрацијама других у целој европској штампи. Панслависти су донели тада неке програме за хиљаду година унапред. Ни једног плана за оно што би требало учинити сутра а наставити прексутра. ​Анексија је дошла за њих сасвим изненада. Сада су зато панслависти ућутали и разбегли су се куд који. Нема ни помена сада о томе да се на брзу руку састане у којем слободном словенском граду један нови свесловенски конгрес који би управио своју енергичну и претећу реч отимачима, а да словенске народе позове у помоћ једном племенитом словенском народу, који треба ових дана да буде на крсту разапет. ​Као у свима приликама, тако и сада Словени лутају и згледају се, и не употребљују ове тренутке толико свирепо опасне не само за српски народ него за целу велику словенску породицу. Нама којима виси мач над главом и под чији је кров метнут огањ, ова лабавост и ова несолидарност у болу изазива најдубљу индигнацију. Србија ће стајати ових дана не само као наоружана противница Аустрије и германизма, него и као очајна противница оне велике словенске лажи од које смо до сада живели, а која нас је једног дана изненадила Сан-Стефанским уговором, а сада нас запрепашћује мизерним и робовским савијањем Русије и њене владе пред босанском катастрофом. Чеси нам саветују само један сраман мир побеђених; Пољаци стоје, колико и Абисинци, ван сваке словенске заједнице у овом болу... Словенци (једна велика народна партија) саветују нам да примимо анексију не проливши ни кап крви, и говоре нам то језиком недостојним и сличним самртном ропцу... Хрвати, наши мили Хрвати, наша најбоља браћа, стоје пред босанским поразом онако како стоје какви рођаци у кући у којој је умро имућан сродник: не говоре о жалости која их је снашла, него о имању које остаје у наследство. Место борбе да се никад не дозволи срамно и подло дело анексије, велики део њих се брине само о томе коме ће пасти Босна у наследство, Угарској или Троједници. О Бугарима нећемо ни да говоримо: за круну „цара“ Кобургу они су дали две словенске земље и довели на Балкан највећег крволока словенског, монархију Хабзбурга. ​Ето то је резултат бедног панславизма, оног мртворођеног и алкохоличног панславизма са такозваних конгреса. Србија стоји једина сада на браничу словенске идеје, и исукала је свој мач да покаже шта је све готова да за њу заложи. Она не слуша она сервилна пренемагања своје словенске браће која стоје побеђена пре сваке битке, побеђена препадом једног министра хохштаплера и једне велике силе коју ће да разнесе српска бомба пре или после. Србији припада част што је 1908. године била једина словенска земља у правом смислу речи, и што је прва међу свима да покаже снагу словенског срца дужином свог српског мача. ​Можда то није утеха у овим ужасним данима када наша лепа млада Србија стоји између живота и смрти. Није то нама утеха, али је то наш понос. Ми смо још пре првог метка који смо наменили Аустрији горди да вршимо једну велику историјску дужност према нашој раси, и онда кад смо остали усамљени и када смо овако срамно издати. == Извор == ''Политика'', 3. октобар 1908. Бр. 1693. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:Јован Дучић]] 8ei9snfoix45jt4ho66k9wd1lcvmahz Категорија:Српска љубавна поезија 14 60778 142933 2026-04-23T12:45:23Z Coaorao 19106 Нова страница: [[Категорија:Српска поезија]] [[Категорија:Љубавна поезија]] 142933 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Српска поезија]] [[Категорија:Љубавна поезија]] hnexpls0381z8phdywqoqoz8j7hzzqk Корисник:Ранко Николић/common.js 2 60779 142966 2026-04-23T16:57:16Z J ansari 15103 J ansari преместио је страницу [[Корисник:Ранко Николић/common.js]] на [[Корисник:Ран-кан/common.js]]: Аутоматско премештање странице због преименовања корисника [[Special:CentralAuth/Ранко Николић|Ранко Николић]] у [[Special:CentralAuth/Ран-кан|Ран-кан]] 142966 javascript text/javascript /* #REDIRECT */mw.loader.load("//sr.wikisource.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:%D0%A0%D0%B0%D0%BD-%D0%BA%D0%B0%D0%BD/common.js&action=raw&ctype=text/javascript"); 28ms81xld0wq0hfatevufonpa7arpa3 Разговор с корисником:Ранко Николић 3 60780 142967 2026-04-23T16:57:16Z J ansari 15103 J ansari преместио је страницу [[Разговор с корисником:Ранко Николић]] на [[Разговор с корисником:Ран-кан]]: Аутоматско премештање странице због преименовања корисника [[Special:CentralAuth/Ранко Николић|Ранко Николић]] у [[Special:CentralAuth/Ран-кан|Ран-кан]] 142967 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Разговор с корисником:Ран-кан]] mgg3g7xz7vnybivsjlgex7ucsxz40za Епитаф Ђурђији Луњевици (1804-1881) 0 60781 142971 2026-04-24T03:36:10Z BrankaVV 13641 Нова страница: [[Датотека: Manastir Vujan, stari nadgrobni spomenici 52.jpg|мини|десно|250п|]] '''Епитаф Ђурђији Луњевици (1804-1881)''', четвртој супрузи [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9B%D1%83%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0 Николе Милићевића Луњевице],{{напомена|Ђурђија је била ћ… 142971 wikitext text/x-wiki [[Датотека: Manastir Vujan, stari nadgrobni spomenici 52.jpg|мини|десно|250п|]] '''Епитаф Ђурђији Луњевици (1804-1881)''', четвртој супрузи [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9B%D1%83%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0 Николе Милићевића Луњевице],{{напомена|Ђурђија је била ћерка грочанског војводе Атанасија Чарапића, брата [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A7%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%9B Васе Чарапића].}} уклесан је на споменику који се налази у порти [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%92%D1%83%D1%98%D0%B0%D0%BD манастира Вујан], Луњевичине задубине. == Епитаф == : Овде почива : ЂУРЂИЈА : супр[уга] поч[ившег] : Г[азде] Николе Луњевице : тргов[ца] из Луњевице : Рођена 1804. г. : у селу Белом Потоку : од Т. Чарапића : престави се у вечност : 4. декембра 1881. г[одине]. == Напомене == {{напомене}} == Извори == * Миломир Глишић, ''Манастир Вујан'', Манастир Вујан, 1994. * Ђура Врбавац, ''Никола Милићевић Луњевица'', Библиотека „Браћа Настасијевић” Горњи Милановац, 2009. * Иван С. Ппавловић, ''Никола Милићевић Луњевица'', Историјски архив Шумадије, Крагујевац, 2015. * Александар Пауновић, ''Манастир Вујан'', Прислоница : Манастир Вујан, 2023. [[Категорија:Епитафи члановима породице Луњевица]] [[Категорија:Епитафи у манастиру Вујан]] 7fn35p8113gy6n8qhp8fd2c5axo35vc 142972 142971 2026-04-24T03:37:11Z BrankaVV 13641 /* Извори */ 142972 wikitext text/x-wiki [[Датотека: Manastir Vujan, stari nadgrobni spomenici 52.jpg|мини|десно|250п|]] '''Епитаф Ђурђији Луњевици (1804-1881)''', четвртој супрузи [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9B%D1%83%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0 Николе Милићевића Луњевице],{{напомена|Ђурђија је била ћерка грочанског војводе Атанасија Чарапића, брата [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A7%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%9B Васе Чарапића].}} уклесан је на споменику који се налази у порти [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%92%D1%83%D1%98%D0%B0%D0%BD манастира Вујан], Луњевичине задубине. == Епитаф == : Овде почива : ЂУРЂИЈА : супр[уга] поч[ившег] : Г[азде] Николе Луњевице : тргов[ца] из Луњевице : Рођена 1804. г. : у селу Белом Потоку : од Т. Чарапића : престави се у вечност : 4. декембра 1881. г[одине]. == Напомене == {{напомене}} == Извори == * Миломир Глишић, ''Манастир Вујан'', Манастир Вујан, 1994. * Ђура Врбавац, ''Никола Милићевић Луњевица'', Библиотека „Браћа Настасијевић” Горњи Милановац, 2009. * Иван С. Павловић, ''Никола Милићевић Луњевица'', Историјски архив Шумадије, Крагујевац, 2015. * Александар Пауновић, ''Манастир Вујан'', Прислоница : Манастир Вујан, 2023. [[Категорија:Епитафи члановима породице Луњевица]] [[Категорија:Епитафи у манастиру Вујан]] by7em6uvf33b750kyaru6jcidnkml2t Епитаф Илији Луњевици (1835-1854) 0 60782 142977 2026-04-24T04:10:00Z BrankaVV 13641 Нова страница: [[Датотека: Manastir Vujan, stari nadgrobni spomenici 49.jpg|мини|десно|250п|]] '''Епитаф Илији Луњевици (1835-1854)''', сину [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9B%D1%83%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0 Николе Милићевића Луњевице] и његове четврте жене Ђурђије, био је укле… 142977 wikitext text/x-wiki [[Датотека: Manastir Vujan, stari nadgrobni spomenici 49.jpg|мини|десно|250п|]] '''Епитаф Илији Луњевици (1835-1854)''', сину [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9B%D1%83%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0 Николе Милићевића Луњевице] и његове четврте жене Ђурђије, био је уклесан на надгробној плочи у порти [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%92%D1%83%D1%98%D0%B0%D0%BD манастира Вујан], Луњевичине задубине.{{напомена|У Илијин гроб је 1887. године сахрањен брат Пантелија-Панта, отац потоње [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0_%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B краљице Драге Обреновић].}} == Епитаф == : Под овом ладном плочом : почивају кости : ИЛИЈЕ : бив. Писара судског : округа Крагујевачког, : син Газда Николе Луњевице : и матере Ђурђије. : Поживи 19 година, : а престави се : 7. јуна 1854. године. == Напомене == {{напомене}} == Извори == * Миломир Глишић, ''Манастир Вујан'', Манастир Вујан, 1994. * Ђура Врбавац, ''Никола Милићевић Луњевица'', Библиотека „Браћа Настасијевић” Горњи Милановац, 2009. * Иван С. Ппавловић, ''Никола Милићевић Луњевица'', Историјски архив Шумадије, Крагујевац, 2015. * Александар Пауновић, ''Манастир Вујан'', Прислоница : Манастир Вујан, 2023. [[Категорија:Епитафи члановима породице Луњевица]] [[Категорија:Епитафи у манастиру Вујан]] 8z9qsd7qktak3opfq9prw7513obtd34 Епитаф Пантелији-Панти Луњевици (1841-1887) 0 60783 142978 2026-04-24T04:33:36Z BrankaVV 13641 Нова страница: [[Датотека: Manastir Vujan, stari nadgrobni spomenici 50.jpg|мини|десно|250п|]] '''Епитаф Пантелији-Панти Луњевици (1841-1887)''', сину [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9B%D1%83%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0 Николе Милићевића Луњевице] и његове четврте жене Ђурђије, у… 142978 wikitext text/x-wiki [[Датотека: Manastir Vujan, stari nadgrobni spomenici 50.jpg|мини|десно|250п|]] '''Епитаф Пантелији-Панти Луњевици (1841-1887)''', сину [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9B%D1%83%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0 Николе Милићевића Луњевице] и његове четврте жене Ђурђије, уклесан је на споменику у порти [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%92%D1%83%D1%98%D0%B0%D0%BD манастира Вујан], Луњевичине задубине. [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D1%82a_%D0%9B%D1%83%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0 Пантелија-Панта Луњевица], отац потоње [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0_%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B краљице Драге Обреновић], био је шабачки окружни начелник, а касније и [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0 управник Београда], где је умро је 1887. године. Сестра Лена га је пренела у манастир Вујан, где је сахрањен у гроб брата Илије. == Епитаф == : Спомен добром : и непрежаљеном оцу : ПАНТИ Н. ЛУЊЕВИЦИ : бив окр[ужном] началнику : рођен 1841+1887 г. : Његова благодарна деца == Извори == * Миломир Глишић, ''Манастир Вујан'', Манастир Вујан, 1994. * Ђура Врбавац, ''Никола Милићевић Луњевица'', Библиотека „Браћа Настасијевић” Горњи Милановац, 2009. * Иван С. Ппавловић, ''Никола Милићевић Луњевица'', Историјски архив Шумадије, Крагујевац, 2015. * Александар Пауновић, ''Манастир Вујан'', Прислоница : Манастир Вујан, 2023. [[Категорија:Епитафи члановима породице Луњевица]] [[Категорија:Епитафи у манастиру Вујан]] oivrjgpe8pvkeyk45gz7jv4g6q03qh0 Епитаф на заједничкој гробници чланова породице Луњевица 0 60784 142979 2026-04-24T06:43:13Z BrankaVV 13641 Нова страница: [[Датотека: Manastir Vujan, stari nadgrobni spomenici 09.jpg|мини|десно|250п|]] [[Датотека: Manastir Vujan, stari nadgrobni spomenici 11.jpg|мини|десно|250п|]] '''Епитаф на заједничкој гробници чланова породице Луњевица''', потомака [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9B%D1%83%D1%9A… 142979 wikitext text/x-wiki [[Датотека: Manastir Vujan, stari nadgrobni spomenici 09.jpg|мини|десно|250п|]] [[Датотека: Manastir Vujan, stari nadgrobni spomenici 11.jpg|мини|десно|250п|]] '''Епитаф на заједничкој гробници чланова породице Луњевица''', потомака [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9B%D1%83%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0 Николе Милићевића Луњевице] и најближих сродника [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0_%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B краљице Драге Обреновић], уклесан је на надгробној плочи у порти [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%92%D1%83%D1%98%D0%B0%D0%BD манастира Вујан]. Посмртни остаци Драгине мајке, сестара, браће - официра [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B8%D0%BD_%D0%9B%D1%83%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0 Николе] и [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9B%D1%83%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0 Никодија] убијених у [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82 Мајском преврату] и других сродника, есхумирани су на више места и положени у заједничку гробницу 1977. године.{{напомена|Захваљујући породици Павловић, која је по женској линији повезана с Луњевицама, посмртни остаци који су били сахрањени на многим локацијама у земљи и иностранству, пренети су 1977. године у порту манастира Вујан, задужбину њихове породице.}} == Епитаф == : ОВДЕ ПОЧИВАЈУ КОСТИ : АНЂЕ, МАЈКЕ КРАЉИЦЕ ДРАГЕ, : ХРИСТИНЕ, ЂУРЂИНЕ, : МЛАДЕНА, АНЕ, ЈЕЛЕ, ЂОРЂА, : НИКОЛЕ И НИКОДИЈА. : ПОТОМЦИ ПОЧ. ВОВОДЕ : НИКОЛЕ ЛУЊЕВИЦЕ и ПЕТАР : ПЕТРОВИЋ. ПРЕНЕТИ и : САХРАЊЕНИ ОВДЕ : 1977. ГОДИНЕ == Напомене == {{напомене}} == Извори == * Миломир Глишић, ''Манастир Вујан'', Манастир Вујан, 1994. * Милош Тимотијевић, ''Култ светитеља, места сећања и политички митови: пример манастира Вујан, гробне цркве породице Луњевица'', Годишњак за друштвену историју, година XXIII, свеска 3, Београд 2016. * Александар Пауновић, ''Манастир Вујан'', Прислоница : Манастир Вујан, 2023. [[Категорија:Епитафи члановима породице Луњевица]] [[Категорија:Епитафи у манастиру Вујан]] fpywfvk10anshw348vrb74zly1h6few