Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.46.0-wmf.24 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 14 1641 142999 41310 2026-04-25T08:04:36Z Coaorao 19106 142999 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Политика]] j377ibug9snmagul3jpftbyezosfsvr 100 8342 143004 142987 2026-04-25T11:22:15Z Coaorao 19106 /* Песме */ 143004 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Јован | презиме = Дучић | иницијал_презимена = Д | годинарођења = 1874 | годинасмрти = 1943 | опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник, писац, дипломата и академик. | слика = Ducic.jpg | опис_слике = | википедија = Јован Дучић | вики_цитати = Јован Дучић | остава = | остава_кат = Jovan Dučić }} == Песме == * [[Самохрана мајка]] (1886) * [[Слијепац]] (1887) * [[Двоје сирочади]] (1887) * [[Зора (Јован Дучић)]] (1887) * [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887) * [[Два гроба]] (1887) * [[Сељеницима]] (1890) * [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890) * [[Ластама]] (1890) * [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895) * [[Прољетне мелодије]] (1895) * [[Једном пјеснику]] (1895) * [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895) * [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895) * [[Војиславу над гробом]] (1895) * [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896) * [[Пјесникова молитва]] (1896) * [[Не чекај ме...]] (1897) * [[Гроб]] (1897) * [[Вјетре!]] (1897) * [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897) * [[Салангана]] (1897) * [[Аида]] (1900) * [[Истоку]] (1900) * [[Драма]] (1901) * [[Антички мотиви]] (1903) * [[Врбас]] (1941) * [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943) * [[Сатира]] (1943) * [[Нова влада]] (1943) === Преводи === * ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891) * ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]] * ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина * ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]] * ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа * ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]] * ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова === Збирке песaма === <center>I<br>[[Песме сунца (Дучићеве песме)|'''Песме сунца''']]</center> :[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]] ::[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Залазак сунца|Залазак сунца]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#У сумраку|У сумраку]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Падање лишћа|Падање лишћа]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Акорди|Акорди]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Познанство|Познанство]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Тишина|Тишина]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Јабланови|Јабланови]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чежња|Чежња]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Новембар|Новембар]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Морска врба|Морска врба]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Сат|Сат]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поноћ|Поноћ]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зашто?|Зашто?]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Поезија]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зимски пастел|Зимски пастел]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Подне|Подне]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Римски сонет|Римски сонет]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Самоћа|Самоћа]]. :[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]] ::[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Поред воде|Поред воде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Крај мора|Крај мора]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Село|Село]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Лето|Лето]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Слушање|Слушање]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Далмација|Далмација]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Ноћни стихови|Ноћни стихови]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Месечина|Месечина]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]]. :[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]] ::[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Прича|Прича]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Напон|Напон]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Шум|Шум]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]]. :[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]] ::[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сунцокрети|Сунцокрети]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сета|Сета]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма мрака|Песма мрака]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Међа|Међа]]. :[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]] ::[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Човек говори Богу|Човек говори Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Побожна песма|Побожна песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Гозба|Гозба]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Богу|Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Натпис|Натпис]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сенка|Сенка]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Јесења песма|Јесења песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Коб|Коб]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пустиња|Пустиња]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Хришћанско пролеће|Хришћанско пролеће]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Путник|Путник]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Химера|Химера]]. :[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]] ::[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Поље|Поље]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Свитање|Свитање]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Суша|Суша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ћук|Ћук]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Шума|Шума]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрак|Мрак]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Киша|Киша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Оморина|Оморина]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Бор|Бор]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ветар|Ветар]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Април|Април]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Буква|Буква]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрави|Мрави]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Недеља|Недеља]]. :[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]] ::[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Душа|Душа]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Носталгија|Носталгија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Напор|Напор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сапутници|Сапутници]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Соната|Соната]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Тама|Тама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Досада|Досада]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Страх|Страх]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Екстаза|Екстаза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Замор|Замор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Враћање|Враћање]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Снови|Снови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Крај|Крај]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сати|Сати]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Стихови|Стихови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Суза|Суза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рапсодија|Рапсодија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Мир|Мир]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Растанак|Растанак]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Вече|Вече]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Измирење|Измирење]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Гама|Гама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Резигнација|Резигнација]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Симбол|Симбол]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Распуће|Распуће]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Опсена|Опсена]]. <center>II<br>[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|'''Песме љубави и смрти''']]</center> :[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Химера|Химера]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Жена|Жена]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Завет|Завет]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Гнездо|Гнездо]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Лепота|Лепота]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сутон|Сутон]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Бескрајна песма|Бескрајна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Наша срца|Наша срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Очи|Очи]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Чедност|Чедност]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Номади|Номади]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Велика ноћ|Велика ноћ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#За звездама|За звездама]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Стварање|Стварање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Мирна песма|Мирна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тренуци|Тренуци]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Непријатељ|Непријатељ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Крила|Крила]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма љубави|Песма љубави]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма сутона|Песма сутона]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма тишине|Песма тишине]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма умирања|Песма умирања]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Последња песма|Последња песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Заборав|Заборав]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма срца|Песма срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Ћутање|Ћутање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма жени|Песма жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сумња|Сумња]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Строфе једној жени|Строфе једној жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Најтужнија песма|Најтужнија песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме Богу|Песме Богу]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме смрти|Песме смрти]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме жени|Песме жени]]. <center>III<br>[[Царски сонети (Дучићеве песме)|'''Царски сонети''']]</center> :[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]] ::[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Царица|Царица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Двобој|Двобој]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Цар|Цар]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Житије|Житије]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Запис|Запис]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Копљаници|Копљаници]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Радовиште|Радовиште]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Владичица|Владичица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Манастир|Манастир]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Слава|Слава]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Паж|Паж]]. :[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]] ::[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Маћедонија|Маћедонија]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Вардар|Вардар]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Херцеговина|Херцеговина]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Брегалница|Брегалница]]. :[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]] ::[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачко вино|Дубровачко вино]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки барок|Дубровачки барок]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]]. <center>IV<br>[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]</center> :[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]]. <center>V<br>[[Додатак (Дучићеве песме)|'''Додатак''']]</center> :[[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]], [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]], [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Молитва|Молитва]], [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]. == Проза == * [[Патриотизам у Књижевности]] (1899) * [[Писмо из Женеве]] (1900) * [[Писмо из Алпа]] (1906) * [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907) * [[Писмо с Јонског мора]] (1911) * [[Мисли о песнику]] (1924) * [[Писмо из Рима]] (1929) * [[Благо цара Радована]] (1932) * [[Писмо из Египта]] (1940) * [[Градови и химере]] === Преводи === * [[Гете и Шилер]] (1900), од [[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]] === Политички радови === * [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908) * [[Словени и Босна]] (1908) * [[Два Рибникара]] (1924) * [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942) * [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942) * [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942) * [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943) == Види још == * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] bi0yyp880koebpzyygbm8nsc12x0av0 143005 143004 2026-04-25T11:25:15Z Coaorao 19106 /* Песме */ 143005 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Јован | презиме = Дучић | иницијал_презимена = Д | годинарођења = 1874 | годинасмрти = 1943 | опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник, писац, дипломата и академик. | слика = Ducic.jpg | опис_слике = | википедија = Јован Дучић | вики_цитати = Јован Дучић | остава = | остава_кат = Jovan Dučić }} == Песме == * [[Самохрана мајка]] (1886) * [[Слијепац]] (1887) * [[Двоје сирочади]] (1887) * [[Зора (Јован Дучић)]] (1887) * [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887) * [[Два гроба]] (1887) * [[У зиму]] (1888) * [[Сиротанова клетва]] (1888) * [[У болести (Јован Дучић)]] (1888) * [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888) * [[Не клони]] (1888) * [[Сељеницима]] (1890) * [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890) * [[Ластама]] (1890) * [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895) * [[Прољетне мелодије]] (1895) * [[Једном пјеснику]] (1895) * [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895) * [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895) * [[Војиславу над гробом]] (1895) * [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896) * [[Пјесникова молитва]] (1896) * [[Не чекај ме...]] (1897) * [[Гроб]] (1897) * [[Вјетре!]] (1897) * [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897) * [[Салангана]] (1897) * [[Аида]] (1900) * [[Истоку]] (1900) * [[Драма]] (1901) * [[Антички мотиви]] (1903) * [[Врбас]] (1941) * [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943) * [[Сатира]] (1943) * [[Нова влада]] (1943) === Преводи === * ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891) * ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]] * ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина * ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]] * ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа * ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]] * ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова === Збирке песaма === <center>I<br>[[Песме сунца (Дучићеве песме)|'''Песме сунца''']]</center> :[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]] ::[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Залазак сунца|Залазак сунца]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#У сумраку|У сумраку]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Падање лишћа|Падање лишћа]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Акорди|Акорди]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Познанство|Познанство]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Тишина|Тишина]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Јабланови|Јабланови]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чежња|Чежња]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Новембар|Новембар]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Морска врба|Морска врба]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Сат|Сат]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поноћ|Поноћ]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зашто?|Зашто?]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Поезија]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зимски пастел|Зимски пастел]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Подне|Подне]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Римски сонет|Римски сонет]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Самоћа|Самоћа]]. :[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]] ::[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Поред воде|Поред воде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Крај мора|Крај мора]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Село|Село]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Лето|Лето]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Слушање|Слушање]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Далмација|Далмација]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Ноћни стихови|Ноћни стихови]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Месечина|Месечина]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]]. :[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]] ::[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Прича|Прича]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Напон|Напон]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Шум|Шум]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]]. :[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]] ::[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сунцокрети|Сунцокрети]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сета|Сета]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма мрака|Песма мрака]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Међа|Међа]]. :[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]] ::[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Човек говори Богу|Човек говори Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Побожна песма|Побожна песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Гозба|Гозба]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Богу|Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Натпис|Натпис]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сенка|Сенка]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Јесења песма|Јесења песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Коб|Коб]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пустиња|Пустиња]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Хришћанско пролеће|Хришћанско пролеће]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Путник|Путник]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Химера|Химера]]. :[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]] ::[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Поље|Поље]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Свитање|Свитање]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Суша|Суша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ћук|Ћук]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Шума|Шума]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрак|Мрак]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Киша|Киша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Оморина|Оморина]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Бор|Бор]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ветар|Ветар]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Април|Април]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Буква|Буква]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрави|Мрави]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Недеља|Недеља]]. :[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]] ::[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Душа|Душа]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Носталгија|Носталгија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Напор|Напор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сапутници|Сапутници]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Соната|Соната]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Тама|Тама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Досада|Досада]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Страх|Страх]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Екстаза|Екстаза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Замор|Замор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Враћање|Враћање]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Снови|Снови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Крај|Крај]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сати|Сати]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Стихови|Стихови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Суза|Суза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рапсодија|Рапсодија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Мир|Мир]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Растанак|Растанак]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Вече|Вече]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Измирење|Измирење]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Гама|Гама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Резигнација|Резигнација]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Симбол|Симбол]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Распуће|Распуће]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Опсена|Опсена]]. <center>II<br>[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|'''Песме љубави и смрти''']]</center> :[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Химера|Химера]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Жена|Жена]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Завет|Завет]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Гнездо|Гнездо]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Лепота|Лепота]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сутон|Сутон]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Бескрајна песма|Бескрајна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Наша срца|Наша срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Очи|Очи]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Чедност|Чедност]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Номади|Номади]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Велика ноћ|Велика ноћ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#За звездама|За звездама]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Стварање|Стварање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Мирна песма|Мирна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тренуци|Тренуци]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Непријатељ|Непријатељ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Крила|Крила]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма љубави|Песма љубави]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма сутона|Песма сутона]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма тишине|Песма тишине]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма умирања|Песма умирања]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Последња песма|Последња песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Заборав|Заборав]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма срца|Песма срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Ћутање|Ћутање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма жени|Песма жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сумња|Сумња]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Строфе једној жени|Строфе једној жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Најтужнија песма|Најтужнија песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме Богу|Песме Богу]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме смрти|Песме смрти]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме жени|Песме жени]]. <center>III<br>[[Царски сонети (Дучићеве песме)|'''Царски сонети''']]</center> :[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]] ::[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Царица|Царица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Двобој|Двобој]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Цар|Цар]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Житије|Житије]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Запис|Запис]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Копљаници|Копљаници]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Радовиште|Радовиште]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Владичица|Владичица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Манастир|Манастир]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Слава|Слава]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Паж|Паж]]. :[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]] ::[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Маћедонија|Маћедонија]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Вардар|Вардар]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Херцеговина|Херцеговина]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Брегалница|Брегалница]]. :[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]] ::[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачко вино|Дубровачко вино]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки барок|Дубровачки барок]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]]. <center>IV<br>[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]</center> :[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]]. <center>V<br>[[Додатак (Дучићеве песме)|'''Додатак''']]</center> :[[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]], [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]], [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Молитва|Молитва]], [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]. == Проза == * [[Патриотизам у Књижевности]] (1899) * [[Писмо из Женеве]] (1900) * [[Писмо из Алпа]] (1906) * [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907) * [[Писмо с Јонског мора]] (1911) * [[Мисли о песнику]] (1924) * [[Писмо из Рима]] (1929) * [[Благо цара Радована]] (1932) * [[Писмо из Египта]] (1940) * [[Градови и химере]] === Преводи === * [[Гете и Шилер]] (1900), од [[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]] === Политички радови === * [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908) * [[Словени и Босна]] (1908) * [[Два Рибникара]] (1924) * [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942) * [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942) * [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942) * [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943) == Види још == * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] lth717yz3dyqnmr3jb5qak0ogomtkew 143006 143005 2026-04-25T11:38:29Z Coaorao 19106 /* Песме */ 143006 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Јован | презиме = Дучић | иницијал_презимена = Д | годинарођења = 1874 | годинасмрти = 1943 | опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник, писац, дипломата и академик. | слика = Ducic.jpg | опис_слике = | википедија = Јован Дучић | вики_цитати = Јован Дучић | остава = | остава_кат = Jovan Dučić }} == Песме == * [[Самохрана мајка]] (1886) * [[Слијепац]] (1887) * [[Двоје сирочади]] (1887) * [[Зора (Јован Дучић)]] (1887) * [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887) * [[Два гроба]] (1887) * [[У зиму]] (1888) * [[Сиротанова клетва]] (1888) * [[У болести (Јован Дучић)]] (1888) * [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888) * [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888) * [[Поцрњело лице]] (1888) * [[Ој ти небо]] (1888) * [[Сељеницима]] (1890) * [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890) * [[Ластама]] (1890) * [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895) * [[Прољетне мелодије]] (1895) * [[Једном пјеснику]] (1895) * [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895) * [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895) * [[Војиславу над гробом]] (1895) * [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896) * [[Пјесникова молитва]] (1896) * [[Не чекај ме...]] (1897) * [[Гроб]] (1897) * [[Вјетре!]] (1897) * [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897) * [[Салангана]] (1897) * [[Аида]] (1900) * [[Истоку]] (1900) * [[Драма]] (1901) * [[Антички мотиви]] (1903) * [[Врбас]] (1941) * [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943) * [[Сатира]] (1943) * [[Нова влада]] (1943) === Преводи === * ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891) * ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]] * ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина * ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]] * ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа * ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]] * ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова === Збирке песaма === <center>I<br>[[Песме сунца (Дучићеве песме)|'''Песме сунца''']]</center> :[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]] ::[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Залазак сунца|Залазак сунца]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#У сумраку|У сумраку]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Падање лишћа|Падање лишћа]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Акорди|Акорди]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Познанство|Познанство]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Тишина|Тишина]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Јабланови|Јабланови]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чежња|Чежња]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Новембар|Новембар]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Морска врба|Морска врба]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Сат|Сат]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поноћ|Поноћ]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зашто?|Зашто?]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Поезија]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зимски пастел|Зимски пастел]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Подне|Подне]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Римски сонет|Римски сонет]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Самоћа|Самоћа]]. :[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]] ::[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Поред воде|Поред воде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Крај мора|Крај мора]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Село|Село]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Лето|Лето]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Слушање|Слушање]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Далмација|Далмација]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Ноћни стихови|Ноћни стихови]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Месечина|Месечина]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]]. :[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]] ::[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Прича|Прича]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Напон|Напон]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Шум|Шум]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]]. :[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]] ::[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сунцокрети|Сунцокрети]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сета|Сета]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма мрака|Песма мрака]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Међа|Међа]]. :[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]] ::[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Човек говори Богу|Човек говори Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Побожна песма|Побожна песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Гозба|Гозба]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Богу|Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Натпис|Натпис]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сенка|Сенка]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Јесења песма|Јесења песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Коб|Коб]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пустиња|Пустиња]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Хришћанско пролеће|Хришћанско пролеће]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Путник|Путник]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Химера|Химера]]. :[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]] ::[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Поље|Поље]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Свитање|Свитање]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Суша|Суша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ћук|Ћук]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Шума|Шума]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрак|Мрак]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Киша|Киша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Оморина|Оморина]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Бор|Бор]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ветар|Ветар]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Април|Април]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Буква|Буква]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрави|Мрави]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Недеља|Недеља]]. :[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]] ::[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Душа|Душа]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Носталгија|Носталгија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Напор|Напор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сапутници|Сапутници]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Соната|Соната]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Тама|Тама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Досада|Досада]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Страх|Страх]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Екстаза|Екстаза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Замор|Замор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Враћање|Враћање]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Снови|Снови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Крај|Крај]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сати|Сати]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Стихови|Стихови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Суза|Суза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рапсодија|Рапсодија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Мир|Мир]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Растанак|Растанак]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Вече|Вече]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Измирење|Измирење]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Гама|Гама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Резигнација|Резигнација]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Симбол|Симбол]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Распуће|Распуће]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Опсена|Опсена]]. <center>II<br>[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|'''Песме љубави и смрти''']]</center> :[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Химера|Химера]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Жена|Жена]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Завет|Завет]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Гнездо|Гнездо]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Лепота|Лепота]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сутон|Сутон]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Бескрајна песма|Бескрајна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Наша срца|Наша срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Очи|Очи]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Чедност|Чедност]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Номади|Номади]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Велика ноћ|Велика ноћ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#За звездама|За звездама]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Стварање|Стварање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Мирна песма|Мирна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тренуци|Тренуци]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Непријатељ|Непријатељ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Крила|Крила]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма љубави|Песма љубави]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма сутона|Песма сутона]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма тишине|Песма тишине]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма умирања|Песма умирања]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Последња песма|Последња песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Заборав|Заборав]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма срца|Песма срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Ћутање|Ћутање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма жени|Песма жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сумња|Сумња]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Строфе једној жени|Строфе једној жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Најтужнија песма|Најтужнија песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме Богу|Песме Богу]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме смрти|Песме смрти]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме жени|Песме жени]]. <center>III<br>[[Царски сонети (Дучићеве песме)|'''Царски сонети''']]</center> :[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]] ::[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Царица|Царица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Двобој|Двобој]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Цар|Цар]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Житије|Житије]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Запис|Запис]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Копљаници|Копљаници]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Радовиште|Радовиште]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Владичица|Владичица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Манастир|Манастир]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Слава|Слава]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Паж|Паж]]. :[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]] ::[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Маћедонија|Маћедонија]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Вардар|Вардар]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Херцеговина|Херцеговина]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Брегалница|Брегалница]]. :[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]] ::[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачко вино|Дубровачко вино]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки барок|Дубровачки барок]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]]. <center>IV<br>[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]</center> :[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]]. <center>V<br>[[Додатак (Дучићеве песме)|'''Додатак''']]</center> :[[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]], [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]], [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Молитва|Молитва]], [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]. == Проза == * [[Патриотизам у Књижевности]] (1899) * [[Писмо из Женеве]] (1900) * [[Писмо из Алпа]] (1906) * [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907) * [[Писмо с Јонског мора]] (1911) * [[Мисли о песнику]] (1924) * [[Писмо из Рима]] (1929) * [[Благо цара Радована]] (1932) * [[Писмо из Египта]] (1940) * [[Градови и химере]] === Преводи === * [[Гете и Шилер]] (1900), од [[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]] === Политички радови === * [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908) * [[Словени и Босна]] (1908) * [[Два Рибникара]] (1924) * [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942) * [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942) * [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942) * [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943) == Види још == * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] pakumj8prkkdyum9h445mlwec8nuddn 100 24951 142995 142748 2026-04-24T12:55:05Z Coaorao 19106 /* Песме */ 142995 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Војислав | презиме = Илић Млађи | иницијал_презимена = И | годинарођења = 1877 | годинасмрти = 1944 | опис = '''Војислав Илић Млађи''' (1877-1944) био је српски песник и књижевни критичар. | слика = Vojislav_Ilic_M..jpg | опис_слике = | википедија = Војислав Илић Млађи | остава = | остава_кат = Vojislav Ilić Mlađi }} == Песме == * [[Немцима од Саве до Рајне]] (1908) * [[Ноћна свирка]] * [[Из једне шетње]] * [[Над извором Тимока]] * [[Из болничких часова]] * [[Звони]] '''КРВАВИ ЦВЕТОВИ''' <small>'''ОСВЕТНИЦИМА КОСОВА И СЛИВНИЦЕ'''</small> * [[Војников опроштај]] * [[Поздрав пролећа тобџијама]] * [[Трубач]] * [[Пуковски свештеник]] * [[Капетан]] * [[Венчање Србије и Адрије]] * [[Комите у заседи]] * [[† Чарлсу Картеру]] * [[Мртве долине у Маћедонији]] * [[После Сливнице]] * [[Софијском укроћеном Тиртеју]] * [[Путем кроз Бугарску]] * [[Нашим освајачима Једрена]] * [[Скадарским херојима]] * [[Отац (Војислав Илић Млађи|Отац]] * [[Залазак сунца после битке]] * [[Авијатичарева смрт]] * [[Потпуковниково срце]] * [[На обалама Јадрана (Војислав Илић Млађи|На обалама Јадрана]] * [[Пешак и тобџија]] * [[Једноруки див с Тарабоша]] * [[Дужност и срце]] * [[Растанак с Албанијом и Адријом]] * [[Војничко писмо]] * [[Битка на Брегалници и Злетовској Реци]] [[Категорија:Војислав Илић Млађи]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] jg2fw5yv4lgbom8a1x83lp1f40q1asr 100 59992 143001 142105 2026-04-25T10:57:55Z Coaorao 19106 /* Преводиоци */ 143001 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Алфонс | презиме = Доде | иницијал_презимена = С | годинарођења = 1828 | годинасмрти = 1878 | опис = '''Алфонс Доде''' био је француски књижевник. | слика = Alphonse Daudet 2.jpg | опис_слике = | википедија = Алфонс Доде | вики_цитати = Алфонс Доде | остава = | остава_кат = Alphonse Daudet }} == Дела == * [[Тартарен Тарасконац]] * [[Тартарен на Алпима]] * [[Привиђење колмарског судије]] == Преводиоци == * [[Милан Грол]] * [[Душан Л. Ђокић]] iuvgmzh4cct4odyv8ulots2lj2oc7rd 0 59994 143000 139573 2026-04-25T10:57:13Z Coaorao 19106 /* Извор */ 143000 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Алфонс Доде|Алфонс Доде]] | [[Тартарен на Алпима]] | Нови подвизи тараскоснског јунака<br />Преводилац: Д. Л. Ђокић | [[Тартарен на Алпима|-{Садржај}-]] | -{'''I'''}- | [[Тартарен на Алпима/II|-{II}-]] }} &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;''Појава на Риги-Кулму? — Ко? — Шта се говори за столом на коме је постављено за шест стотина особа. — Пиринач и суве шљиве. — У часу приређена игранка. — Непознати записује своје име у гостионичку књигу. — П. А. К.''<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Августа 10, године 1880, у време кад је требало да се види онај баснословни сунчев залазак на Алпима који толико хвале Путовође Жоан и Бедекер, густа жута магла, измешана са белим праменовима снега, покривала је врх Риги (Regina Montium) и ону огромну гостионицу која тако чудно изгледа у овом голом планинском пределу, познату гостионицу код „Риги-Кулма“, која је сва у стаклу као нека опсерваторија, гломазна као каква тврђава, и у којој се обично по један дан и по једну ноћ бави гомила путника који обожавају сунце.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Очекујући и друго звоно за вечеру, привремени гости овог огромног и богатог хана, дркћући горе по собама, или уживајући на читаоничким диванима у мекој топлоти од наложених пећи, гледаху — у недостатку обећаних дивних призора — како се вију ситни бели праменови и пале пред пероном велики фењери чија су се двострука стакла, као у кула светлиља, тресла на ветру.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Попети се тако високо, доћи са свих страна света и видети само ово... О Бедекере!…<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Наједанпут се помоли нешто из магле, и стаде се приближавати гостионици, уз звекет гвожђарије и с необичним покретима, којима је била крива нека чудновата опрема…<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;На двадесет корака од гостионице, кроз праменове снега, доконим путницима који гледаху кроз прозоре приљубивши нос на окна, и младим Енглескињама са радозналим главама мушки очешљаним, учини се од ове појаве најпре нека залутала крава, затим као нека врста лимара, торбара, са својом робом.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;На десет корака, појава доби други облик, и показа лук на рамену, шлем са спуштеном кацигом као у стрелаца из средњега века, што је било невероватније видети на оним висинама но какву краву или каквог торбара.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Стигавши на перон, стрелац није био ништа друго до један пун човек, плећат, трбушат, који је час по застајао да се издува, да стресе снег са својих доколеница од жута сукна, са своје плетене струке испод које се могао видети само један део лица — неколико праменова проседе браде, и огромне зелене наочари са стереоскопским стаклом. Кукача, планински штап, торба на леђима, конопац укрштен преко груди, гвоздене енгече и куке за појасом једне енглеске блузе са широким испускама допуњаваху опрему овог савршеног алпиниста.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;На пустим врховима Мон-Блана или Финстерархорна ова пењачка опрема учинила би се сасвим природна; али на Риги-Кулму, на два корака од железнице!<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Алпинист је, и то је истина, долазио са противне стране станице, и стање његових доколеница сведочило је о дугом путу по снегу и блату.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Неколико тренутака гледао је гостионицу и њене споредне зграде, пренеражен што је на две хиљаде метара изнад морске површине нашао овако велику грађевину, галерије од стакла, колонаде, седам редова прозора и простран перон који се пружао између два реда великих фењера, који су овом планинском врху давали изглед Оперског трга у Паризу у зимском сутону.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Али ма колико да је могао бити изненађен, они у гостионици изгледали су изненађени још више; и кад алпинист беше ступио у огромни трем, настаде радознало гурање на уласцима свих дворница: господа са биљарским таковима, са отвореним новинама, госпође с књигом или са радом у руци, а даље, далеко у дубини, по степеницама, нагињале су се главе преко ограде, између ланаца од лифта.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Непознати узвикну гласно, громко, дубоким басом, као из бачве, гласом који је звонио као цимбале:<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;„Их, до сто ђавола! Да гадна времена!....“<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;И сместа стаде, скиде шлем и наочари.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Једва је дисао.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Блесак светлости, топлота гаса, пећи, после оне јаке хладноће напољу, затим овај раскошни сјај ове високе собе, ови вратари са златним писмима „Regina Montium“ на њиховим адмиралским капама, па беле кравате гостионичарских настојника и читава војска Швајцаркиња у народној ношњи, које су се слегле на знак звона, све то збуни га за тренутак, само за тренутак.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Он осети да га гледају и сместа му се поврати његово поуздање, као глумцу пред пуним ложама.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;„Молим, чиме могу услужити?..“<br /> Тако га упита први настојник, с усиљеном учтивошћу, настојник врло отмен, у пругастом капуту на струк, с лепим залисцима, прави кројач женскога одела.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Алпинист сасвим хладно затражи собу, „знате, онако, једно лепо сопче,“ — понашајући се с достојанственим настојником као са каквим старим другом из школе.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Али у мало се није наљутио кад га собарица, Берњанка, која му приђе са свећом у руци, утегнута у свом златном јелеку и е надуваним рукавима од тула, упита да ли жели да се попне лифтом. Да му је предложила да учини какав злочин, не би га више расрдило.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Лифтом, он!… он!… И од његова гласа и покрета затресе се сва гвожђарија на њему.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Но наједанпут се стиша и рече Швајцаркињи љубазним гласом: „Pedibus cum jambis, лепојко моја“… и пође за њом, запремајући степенице својим широким леђима, гурајући оне који су му били на путу, а но целој гостионици зачу се жагор, један продужен, настављен узвик: „Шта је ово!“ понављано шапатом на свим могућим језицима. Затим се зачу и други знак за вечеру, и нико више није ни мислио на ову необичну личност.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ова трпезарија на Риги-Кулму право вам је позориште.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Један огроман сто, за шест стотина особа, постављен у облику потковице, на коме се свеже цвеће ређало наизменце са компотима од пиринча и сувих шљива у чијој се белој или мркој течности огледаху прави пламичци полијелеја и позлата богато украшене таванице.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Као за свима заједничким столовима у Швајцарској, овај пиринач и ове шљиве делили су госте у два, непријатељска табора, и по самим погледима мржње и лакомости који су чисто гутали ове компоте, лако сте могли познати коме су табору који гости припадали. Пиринчари су се познавали по својој бледоћи, шљивари по своме модроцрвеном лицу.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;Те вечери, ови последњи били су многобројнији; нарочито је било међу њима знаменитијих личности, европских величина, као што су велики историк Астије Реи, члан Француске Академије, барон фон Штолц, стари аустријски дипломата, лорд Чипендал (?), члан Џокејског Клуба, са својом синовицом (хм! хм!), чувени доктор Шванталер, професор на бонском универзитету, један перуански генерал и његових осам кћери.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Њима на супрот пиринчари су могли истаћи као величине само једног белгијског сенатора и његову породицу, госпођу Шванталер, професорову жену, и једног талијанског тенористу, који се враћао из Русије и који беше извукао наруквице да му се виде дугмета велика као тањирићи.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ова двострука супротна струја била је без сумње узрок снебивању и хладноћи за столом. Иначе како да се објасни ћутање ових шест стотина личности укочених, намрштених, неповерљивих, и охоло презирање које као да су осећале једна према другој? Површни посматрач могао би то приписати англо-саксонској надувености која, у данашње време, у свима земљама служи као пример свету који путује.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Али преварио би се. Створења са људским ликом не могу тако на први поглед мрзети се, презирати се носом, устима и очима зато што нису претходно једно другом представљена. Ту мора да има друго нешто.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Пиринчари и шљивари, кажем вам. Тиме се само може објаснити суморна и мучна тишина о овом ручку на Риги-Кулму који би, према броју и међународном шаренилу гостију, требало да буде живостан, буран, као што се замишљају обеди на подножју Вавилонске Куле.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Алпинист уђе, збуњен мало овом манастирском тишином у трпезарији у којој су блештали полијелеји, накашља се јако не обративши на се ничију пажњу, седе на место које му је пало у део, пошто је последњи дошао, на крају дворнице. Будући сад без оне опреме, изгледао је као и сваки путник, само љубазнија лица, ћелав, трбушат, зашиљене и густе браде, достојанствена носа, дебелих страшних веђа изнад доброћудна погледа.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Је ли пиринчар или шљивар? То се још није знало.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тек што је сео, стаде се врпољити, затим уплашено скочи са свога места: „Јој!… промаја!…“ рече сасвим гласно и маши се за једну слободну столицу, која је била прислоњена на средини стола.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Али га задржа једна Швајцаркиња — ова је била из урског кантона — која је служила око стола, са сребрним ланчићем и белом марамом:<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;„Господине, ово је место заузето…“<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тада, једна девојка, која је седела за столом и од које је видео само плаву косу зачешљану на као снег беломе врату, рече, не окрећући се, са страним нагласком:<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;„Није, није заузето… Мој је брат болестан и неће силазити.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Болестан?… упита алпинист седајући, предусретљив, готово са саучешћем. Болестан? није, овај, опасно?" &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Изговарао је оштро, и ова реч „овај“ понављаше се у свима његовим реченицама са још неколико других излишних узвика као: „хе, како, хо, гле, онако, а овај, а иначе“, које су јаче истицале нагласак, без сумње непријатан младој плавуши, јер је одговорила само једним леденим погледом затворено плавим, дубоко плавим.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Сусед с десне стране није изгледао ни мало предусретљивији; то беше талијански тенорист, црвена лица, ниска чела, зејтинастих зеница, разметљивих бркова које је бесно вртео, од како су га раставили од његове младе сусетке. Али добри алпинист беше навикао да говори уз јело; то је било потребно за његово здрављем.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;„Гле! да лепих дугмади… рече гласно сам за се, гдедајући испод ока Талијанове наруквице… Те ноте уметнуте у јаспис изгледају дивно…“<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Његов метални глас звонио је у тишини, не налазећи у њој ни најмање одјека.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;„Господин је зацело певач?<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Non capisco…“ прогунђа Талијан кроз бркове.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Алпинист се за тренутак помири с мишљу да једе не говорећи ништа, али су га залогаји гушили. И када се аустријски дипломата, који је седео преко пута од њега, маши да дохвати слачицу врхом својих старачких малих и уздрхталих руку, у рукавицама без прстију, он му је врло услужно додаде: „Молим, господине бароне…“, jep мало пре беше чуо да га тако зову.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;За несрећу, јадни г. фон Штолц, поред свег лукавог и духовитог изгледа који је добио у дипломатским доскочицама, беше одавно заборавио своје речи и своје мисли, и путовао је о планини поглавито зато да их поврати. Он отвори своје празне очи и погледа ово непознато лице, па их поново затвори не рекавши ништа. Требало је десет њих, некадашњих дипломата, његове умне способности, па да заједнички погоде уобичајени начин захваљивања.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;После овог новог неуспеха алпинист учини једну страшну гримасу, и по наглости с којом је шчепао боцу могло се мислити, да ће њоме сасвим разбити већ начету главу старога дипломате. Боже сачувај! Хтео je само да понуди вином своју сусетку, која га није чула, занета у полугласном разговору, необичном ћеретању, тихом и живом, са двојицом младих људи који су седели поред ње. Беше се нагла, зажарила. Лаке коврче сијале су се при светлости крај једног маленог, провидног и сасвим руменог ува… Пољкиња, Рускиња, Норвежанка?… тек са севера зацело; и сетивши се једне лепе песмице из свога завичаја, овај јужњак стаде мирно певушити: <poem> :::O coumtesso gènto :::Estelo dou Nord :::Què la neu argento :::Quʼ Amour friso en or<ref>Лепа графице, северна звездо, коју снег сребри, коју љубав злати.<br />Фредерик Мистрал.</ref> </poem> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Цео се сто окрете, помислише да је полудео. Он поцрвене, обори главу у тањир, и диже је тек кад му понудише неизбежни компот који љутито одгурну:<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;„Суве шљиве, опет!… Никад!“<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;То је било и сувише.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Настаде живо кретање столица. Академик, лорд Чипендал (?), бонски професор и још неколико знаменитих личности из шљиварског табора устадоше и одоше из трпезарије у знак негодовања.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Готово одмах за њима одоше и „пиринчари“, кад је алпинист одгурнуо и други компот онако исто љутито као и први.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ни пиринчар ни шљивар!… Шта је онда?…<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Сви се удалише; и нечега језовитога било је у овом немом дефиловању оборених носева и презривих уста испред злосрећнога алпиниста, који сам остаде у огромној светлој трпезарији, умачући колаче у вино по обичају који је владао у његовој постојбини, изложен општем презирању.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Пријатељи, не треба никога да презиремо. Презирање је прибежиште искочаца, уображених, ружних и глупих, образина иза које се заклања ништавило, покашто неваљалство и која разрешава човека памети, расуђивања, доброте. Сви грбави презиру; сви се криви носеви купе и презиру кад се сретну с носем правим.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Добри алпинист знао је то. И како је за неколико година прешао био четрдесету, тај „почетак четвртога спрата“, на коме човек налази и узима чаробни кључ који отвара живот широм и показује његов једнолики и варљиви ток, како је поред тога био свестан своје вредности, свестан важности свога задатка и великога пмена које је носио, — он се није ни обазирао на мишљење ових људи. У осталом, требало је само да се каже ко је, да узвикие: „Ја сам то…“, па да се на свима овим охолим уснама укаже лубоко поштовање; али је уживао у инкогниту.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тешко му је само било што не може да говори, да граји, да се упозна, да се зближи, да стиска руке, да пријатељски метне коме руку на раме, да зове људе њиховим именом. Ето шта му је падало тешко на Риги-Кулму.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ох! нарочито што не говори.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;„Просто ћу добити јаштерице“… говорио је у себи грешни човек, блудећи по гостионици, не знајући шта ће.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Уђе у кавану, пространу и празну као какав храм у радни лан, назва момка „драги мој“, поручи „каву без шећера!“ И како га момак не упита: „Зашто без шећера?“ алиинист живо додаде: „Тако сам навикао у Алгиру, за време лова на лавове…“<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;И већ се хтеде упустити у причање тога лова, али момак у својој аветињској обући беше побегао и отрчао лорду Чипендалу, који се колико је дуг извалио на диван па суморним гласом виче: „Чемпењ!… Чемпењ!“ Пуче запушач глупо као на нарученом сватовском ручку, и све се утиша; само се чуло звиждање ветра у мону-менталном камину и језиво пуцкарањо снега о прозорска окна.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Исто тако суморна изгледаше и читаоница: сви са новинама у руци, стотине обо рених глава око дугачких елених столова, испод рефлектора. С времена на време тек неко зевне, накашљавши се, зашуште раширене новине, а над овом учионичком тишином лебде, стојећи и == Фусноте == <references/> == Извор == ''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1902. Књига V, Бр. 1. Стр. 12—23. {{ЈВ-аутор|Душан Л. Ђокић|1939}} 1mrzju5302pcjonpvvvk8rczwolppki 100 60239 143002 140470 2026-04-25T10:59:14Z Coaorao 19106 /* Дела */ 143002 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Милан | презиме = Грол | иницијал_презимена = Г | годинарођења = 1876 | годинасмрти = 1952 | опис = '''Милан Грол''' (1876 – 1952) био је српски и југословенски књижевник и политичар. | слика = Milan Grol.jpg | опис_слике = | википедија = Милан Грол | остава = | остава_кат = Milan Grol }} == Дела == * [[„Генералска влада“]] * [[Наши унутрашњи задаци]] == Преводи == * ''[[Тартарен Тарасконац]]'', од [[Алфонс Доде|Алфонса Додеа]] [[Категорија:Српски политичари]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Милан Грол]] 0m5f7accpnknthzryxg5pfe4efnl2fn 0 60649 142998 142042 2026-04-24T16:08:13Z Coaorao 19106 142998 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље |аутор = Лаза Костић |година = 1867 |наслов = Ох, жао ми те је! |белешке = <center>(По рускоме мотиву: „Мнѣ жаль тебя.”)<center/> }} <poem> ​Ох, жао ми те је, искрено ме љубиш И питаш: да лʼ те љубим ја? Но, јаднице, тим сама себе губиш, Не могу да ти кажем: да! &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;И тог је било, љубио сам и ја, У младом срцу живот кипну млад, Алʼ око срца мога жесток огањ бија, И прекипи живота прва слад! ​И преста плам, и преврила је врева, И утиша се срцу кип, Алʼ ни од куда руке да долева У срца мога недосип! &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Још ни од куда милостиве руке Да свете влаге лијне у пеар, Нитʼ уздисајни од куд уста да разбуде Испод пепела тињајући жар. ​Но кад би знао да твоја рука мала Милости даје, — кад би знао, Скинʼо би с груди гвоздена мандала, Око срца би пламен засијао: ​&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;И опет врева, опет жари знани, И опет прекип, опет угас, јао! — Ох, остави се, душо, мани ме се, мани, Јер жао ми те је, жао ми те је, жао! </poem> == Извор == ''Матица'', 20. октобар 1867. Број 29. Година II, стр. 705. {{ЈВ-аутор|Лаза Костић|1910}} [[Категорија:Лаза Костић]] kp4s9da2m3r7uhah7pov2brd2qdl95i 0 60785 142996 2026-04-24T14:37:15Z Coaorao 19106 Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Педесета<ref>У идући четвртак 24. новембра на св. Катарину навршује се равно 50 година од рођења нашем Змај-песнику ''Јовану Јовановићу''. Поздрав овај садруга му у песништву, нашег уваженога и омиљенога пес… 142996 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Педесета<ref>У идући четвртак 24. новембра на св. Катарину навршује се равно 50 година од рођења нашем Змај-песнику ''Јовану Јовановићу''. Поздрав овај садруга му у песништву, нашег уваженога и омиљенога песника и књижевника Лазе Костића доносимо са жељом и од наше стране, да нам наш Змај још много и много година пева онако узорито и мило, као што је то до сада чинио; нека нам га бог поживи још дуго и дуго на радост и утеху народу српском, коме је понос и дика, тумач дубоких осећања његових а анђео утешитељ у тешким и црним данима његовим. Слава песнику Змају Јовановићу! Сретно поживео и дочекао бог дао сјајнију и лепшу будућност свога народа. '''(Уредн.)'''</ref> | одељак= | аутор= Лаза Костић | година=1883 | белешке= }} ''Побри Змају Јовану Јовановићу'' <poem> Да л’ те, побро, хвата сета Што ти дође педесета? Је л’ ти за то коса ређа, Јеси л’ за то лица блеђа, Је л’ ти за то брига већа? За то л’ снага уморнија, За то л’ мис’о суморнија? За то л’ срце тврђе бива, За то л’ санче грђе снива, За то л’ црња машта жива? За то ли те хвата сета Што ти дође педесета? А што да те хвата сета Што ти дође педесета? Ако ти је која мука, Твоје срце само кука Што ти ''народ'' мори брука. Чисто гледам где се, друже, Твоје душе сузе гуше, Чујем речи како туже: „Све што жељах, све чим диса’, „Све што певах, све што писа’, „Што бисером срца низа’, „Једна клетва све зар збриса? „Све што народ проли крви, „Зар беснило једне стрви „Све да сатре, све да смрви? „Ох, зар тако да се свети „Мени годак педесети?” Ал’ не пусти ни тој сети Да ти гаси пламен свети У твој годак педесети. Не малакши, ој, не клони, Терај очај, тугу гони, У болу ми не утони! У болу се бисер ствара, Мач се кује посред жара, Робље диже и обара И престоле господара. И та ће нас проћи хајка, Сва ће мука, сва ће вајка Новој слави бити мајка; Оживеће све што суста, Облачина минут’ густа, Малаксаће обест пуста. А твоја ће певнут’ уста: Per angusta ad augusta! Што се, побро, на те слета, Што ти души, срцу смета, Невоља је целог света; Немој да те хвата сета Што ти дође ''педесета!'' </poem> == Напона == <references/> == Извор == ''Јавор'', 20. новембра 1883. Број 47. Година -{X}-, стр. 1473. {{ЈВ-аутор|Лаза Костић|1910}} [[Категорија:Лаза Костић]] tl2rn5g1wvzyoorndj2rxypn7m37s0t 142997 142996 2026-04-24T14:39:06Z Coaorao 19106 /* Извор */ 142997 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Педесета<ref>У идући четвртак 24. новембра на св. Катарину навршује се равно 50 година од рођења нашем Змај-песнику ''Јовану Јовановићу''. Поздрав овај садруга му у песништву, нашег уваженога и омиљенога песника и књижевника Лазе Костића доносимо са жељом и од наше стране, да нам наш Змај још много и много година пева онако узорито и мило, као што је то до сада чинио; нека нам га бог поживи још дуго и дуго на радост и утеху народу српском, коме је понос и дика, тумач дубоких осећања његових а анђео утешитељ у тешким и црним данима његовим. Слава песнику Змају Јовановићу! Сретно поживео и дочекао бог дао сјајнију и лепшу будућност свога народа. '''(Уредн.)'''</ref> | одељак= | аутор= Лаза Костић | година=1883 | белешке= }} ''Побри Змају Јовану Јовановићу'' <poem> Да л’ те, побро, хвата сета Што ти дође педесета? Је л’ ти за то коса ређа, Јеси л’ за то лица блеђа, Је л’ ти за то брига већа? За то л’ снага уморнија, За то л’ мис’о суморнија? За то л’ срце тврђе бива, За то л’ санче грђе снива, За то л’ црња машта жива? За то ли те хвата сета Што ти дође педесета? А што да те хвата сета Што ти дође педесета? Ако ти је која мука, Твоје срце само кука Што ти ''народ'' мори брука. Чисто гледам где се, друже, Твоје душе сузе гуше, Чујем речи како туже: „Све што жељах, све чим диса’, „Све што певах, све што писа’, „Што бисером срца низа’, „Једна клетва све зар збриса? „Све што народ проли крви, „Зар беснило једне стрви „Све да сатре, све да смрви? „Ох, зар тако да се свети „Мени годак педесети?” Ал’ не пусти ни тој сети Да ти гаси пламен свети У твој годак педесети. Не малакши, ој, не клони, Терај очај, тугу гони, У болу ми не утони! У болу се бисер ствара, Мач се кује посред жара, Робље диже и обара И престоле господара. И та ће нас проћи хајка, Сва ће мука, сва ће вајка Новој слави бити мајка; Оживеће све што суста, Облачина минут’ густа, Малаксаће обест пуста. А твоја ће певнут’ уста: Per angusta ad augusta! Што се, побро, на те слета, Што ти души, срцу смета, Невоља је целог света; Немој да те хвата сета Што ти дође ''педесета!'' </poem> == Напона == <references/> == Извор == ''Јавор'', 20. новембра 1883. Број 47. Година -{X}-, стр. 1473. {{ЈВ-аутор|Лаза Костић|1910}} {{ЈВ-аутор|Илија Огњановић Абуказем|1900}} [[Категорија:Лаза Костић]] 35ib16n93g7yfi8s63rmdrdkpcj3hpf 0 60786 143003 2026-04-25T10:59:39Z Coaorao 19106 Преусмерена страница на [[Аутор:Алфонс Доде]] 143003 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Аутор:Алфонс Доде]] 0eagunh35u8jjqr5luoy9lji9sblv0l