Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.46.0-wmf.24 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 100 8342 143053 143036 2026-04-27T14:22:14Z Coaorao 19106 143053 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Јован | презиме = Дучић | иницијал_презимена = Д | годинарођења = 1874 | годинасмрти = 1943 | опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик. | слика = Ducic.jpg | опис_слике = | википедија = Јован Дучић | вики_цитати = Јован Дучић | остава = | остава_кат = Jovan Dučić }} == Песме == * [[Самохрана мајка]] (1886) * [[Слијепац]] (1887) * [[Двоје сирочади]] (1887) * [[Зора (Јован Дучић)]] (1887) * [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887) * [[Два гроба]] (1887) * [[У зиму]] (1888) * [[Сиротанова клетва]] (1888) * [[У болести (Јован Дучић)]] (1888) * [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888) * [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888) * [[Поцрњело лице]] (1888) * [[Ој ти небо]] (1888) * [[Сељеницима]] (1890) * [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890) * [[Ластама]] (1890) * [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895) * [[Прољетне мелодије]] (1895) * [[Једном пјеснику]] (1895) * [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895) * [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895) * [[Војиславу над гробом]] (1895) * [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896) * [[Пјесникова молитва]] (1896) * [[Не чекај ме...]] (1897) * [[Гроб]] (1897) * [[Вјетре!]] (1897) * [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897) * [[Салангана]] (1897) * [[Аида]] (1900) * [[Истоку]] (1900) * [[Драма]] (1901) * [[Антички мотиви]] (1903) * [[Врбас]] (1941) * [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943) * [[Сатира]] (1943) * [[Нова влада]] (1943) === Преводи === * ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891) * ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]] * ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина * ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]] * ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа * ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]] * ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова === Збирке песaма === <center>I<br>[[Песме сунца (Дучићеве песме)|'''Песме сунца''']]</center> :[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]] ::[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Залазак сунца|Залазак сунца]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#У сумраку|У сумраку]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Падање лишћа|Падање лишћа]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Акорди|Акорди]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Познанство|Познанство]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Тишина|Тишина]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Јабланови|Јабланови]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чежња|Чежња]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Новембар|Новембар]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Морска врба|Морска врба]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Сат|Сат]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поноћ|Поноћ]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зашто?|Зашто?]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Поезија]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зимски пастел|Зимски пастел]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Подне|Подне]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Римски сонет|Римски сонет]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Самоћа|Самоћа]]. :[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]] ::[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Поред воде|Поред воде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Крај мора|Крај мора]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Село|Село]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Лето|Лето]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Слушање|Слушање]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Далмација|Далмација]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Ноћни стихови|Ноћни стихови]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Месечина|Месечина]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]]. :[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]] ::[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Прича|Прича]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Напон|Напон]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Шум|Шум]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]]. :[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]] ::[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сунцокрети|Сунцокрети]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сета|Сета]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма мрака|Песма мрака]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Међа|Међа]]. :[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]] ::[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Човек говори Богу|Човек говори Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Побожна песма|Побожна песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Гозба|Гозба]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Богу|Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Натпис|Натпис]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сенка|Сенка]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Јесења песма|Јесења песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Коб|Коб]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пустиња|Пустиња]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Хришћанско пролеће|Хришћанско пролеће]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Путник|Путник]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Химера|Химера]]. :[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]] ::[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Поље|Поље]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Свитање|Свитање]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Суша|Суша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ћук|Ћук]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Шума|Шума]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрак|Мрак]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Киша|Киша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Оморина|Оморина]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Бор|Бор]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ветар|Ветар]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Април|Април]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Буква|Буква]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрави|Мрави]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Недеља|Недеља]]. :[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]] ::[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Душа|Душа]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Носталгија|Носталгија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Напор|Напор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сапутници|Сапутници]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Соната|Соната]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Тама|Тама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Досада|Досада]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Страх|Страх]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Екстаза|Екстаза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Замор|Замор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Враћање|Враћање]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Снови|Снови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Крај|Крај]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сати|Сати]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Стихови|Стихови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Суза|Суза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рапсодија|Рапсодија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Мир|Мир]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Растанак|Растанак]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Вече|Вече]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Измирење|Измирење]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Гама|Гама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Резигнација|Резигнација]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Симбол|Симбол]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Распуће|Распуће]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Опсена|Опсена]]. <center>II<br>[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|'''Песме љубави и смрти''']]</center> :[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Химера|Химера]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Жена|Жена]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Завет|Завет]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Гнездо|Гнездо]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Лепота|Лепота]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сутон|Сутон]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Бескрајна песма|Бескрајна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Наша срца|Наша срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Очи|Очи]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Чедност|Чедност]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Номади|Номади]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Велика ноћ|Велика ноћ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#За звездама|За звездама]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Стварање|Стварање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Мирна песма|Мирна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тренуци|Тренуци]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Непријатељ|Непријатељ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Крила|Крила]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма љубави|Песма љубави]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма сутона|Песма сутона]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма тишине|Песма тишине]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма умирања|Песма умирања]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Последња песма|Последња песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Заборав|Заборав]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма срца|Песма срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Ћутање|Ћутање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма жени|Песма жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сумња|Сумња]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Строфе једној жени|Строфе једној жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Најтужнија песма|Најтужнија песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме Богу|Песме Богу]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме смрти|Песме смрти]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме жени|Песме жени]]. <center>III<br>[[Царски сонети (Дучићеве песме)|'''Царски сонети''']]</center> :[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]] ::[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Царица|Царица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Двобој|Двобој]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Цар|Цар]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Житије|Житије]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Запис|Запис]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Копљаници|Копљаници]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Радовиште|Радовиште]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Владичица|Владичица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Манастир|Манастир]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Слава|Слава]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Паж|Паж]]. :[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]] ::[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Маћедонија|Маћедонија]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Вардар|Вардар]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Херцеговина|Херцеговина]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Брегалница|Брегалница]]. :[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]] ::[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачко вино|Дубровачко вино]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки барок|Дубровачки барок]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]]. <center>IV<br>[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]</center> :[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]]. <center>V<br>[[Додатак (Дучићеве песме)|'''Додатак''']]</center> :[[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]], [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]], [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Молитва|Молитва]], [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]. == Проза == * [[Патриотизам у Књижевности]] (1899) * [[Писмо из Женеве]] (1900) * [[Писмо из Алпа]] (1906) * [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907) * [[Писмо с Јонског мора]] (1911) * [[Мисли о песнику]] (1924) * [[Писмо из Рима]] (1929) * [[Благо Цара Радована]] (1932) * [[Писмо из Египта]] (1940) * [[Градови и химере]] === Преводи === * [[Гете и Шилер]] (1900), од [[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]] === Политички радови === * [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908) * [[Словени и Босна]] (1908) * [[Два Рибникара]] (1924) * [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942) * [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942) * [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942) * [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943) == Види још == * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] 4mznbxt4lagkvohx8130mpa5yr25pof 0 8376 143056 143052 2026-04-27T15:24:56Z Coaorao 19106 Проверено 143056 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|-{1.}-]] | '''2.''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|-{3.}-]] }} {{gap}}Одувек су људи сматрали да су среће, велике и несразмерне човеку, божанског порекла, а да су и велике несреће само казне Провиђења. Једино су мале среће сматране за дело човеково, а и мале несреће су сматране само човековим сопственим погрешкама. Јер у дну сваког великог случаја лежи једно чудо, а ниједно право чудо није човек умео да припише самом себи. — Ни несрећа не иде на сваког човека, као што болест не иде на сваку крв. Затим, ма да је врло мало људи истински срећних, исто је тако мало људи који се сматрају истински несрећним. Изгледало би као да се цео живот и не састоји једино од срећа и несрећа, него као да по средини има још једно нарочито стање које човека подиже и изнад свих срећа и изнад свих несрећа. Јер је несумњиво: нема ниједне велике среће без једне велике обмане.<br /> {{gap}}Оријенталци иду за судбином, а западњаци за идеалом. Али је сваки човек, без разлике, уверен да не може избећи својој судбини, било да њу приписује само случају, као фаталисте, или вољи божјој, као људи који верују у Провиђење. Сваки човек може да увиди како треба да се одрекне хиљаду малих срећа па да дође до једне велике среће. Као да је срце човеково створено за један велики ударац; јер, неоспорно, има само једна велика срећа у животу. Сваки човек може наћи један једини свој дан када је одиста осетио највишу срећу коју је човек икад може доживети. — За велике духове и за велике душе нема среће без величине; али нема ни величине без свог сопственог дела. Права велика срећа, то је успех сопственог дела. Свака срећа без нашег дела, то је само велико чудо, и то божје а не човеково. Је ли икад било силнијег крика обичне људске среће него крик Ксенофонтових војника: море! море! Али нарочито је ли било потпунијег усклика једне више среће него узвик Колумбових морнара: земља! земља!<br /> {{gap}}Злато и таленат не могу се сматрати срећама у човековом животу: јер је злато често пута било повод за несреће многих богаташа, за извор многих њихових порока, и за узрок многих њихових злочина; а и човеку је његов таленат често учинио исто толико зла колико и добра. Чак је било неколико великих талената у историји који су били права несрећа за човечанство. Свакако, човек носи све своје у себи, што је било још и римска идеја. Катон је оставио поносним стојицима ову сјајну и горду изреку: „Оно што немаш, зајми самом себи.”<br /> {{gap}}Човек и не зна шта је права срећа ни права несрећа. Свако о срећи има различно мишљење, према добима живота, према својој култури, или према свом сталежу; а несреће су опет толико неизбројне да ни један човек није у стању да их замисли све уједно. Човек зна само за дубину и горчину несреће коју је сам доживео, као и за тежину болести коју је сам преболео, али нико не зна несреће ни болести које други подносе. Дарвин је говорио да човек не би имао ни један дан задовољства кад би знао шта је смрт, толико би идеја смрти била поражавајући ужас за људску памет и срце. Могло би се рећи и да човек не би имао ни један дан среће кад би знао за све несреће какве постоје око њега и од којих пате други људи. За мене је највећа слика несреће један човек истовремено стар, болестан и сиромашан. Старост и болест и сиротиња, уједињене, то су неоспорно највећа и коначна катастрофа једне људске судбине.<br /> {{gap}}Нико не би могао класификовати све несреће. Има здравих људи који су несрећни због болести својих ближњих; а има затим људи одиста вечно убогих и вечно запостављених, и људи који слабо или никако не остваре у животу оно што хоће. Има и огромни број света који целог живота раде само за друге, било за туђинце или за своје, и то раде више него што имају и снаге и здравља. Постоје, најзад, и жртве својих сопствених порока: претеране амбиције, огорчене сујете, крволочне зависти, безумне љубоморе, одвратне ћуди, и нарави сваком досадне. Две овакве несреће у животу једног човека, то је већ читав пакао на земљи. Жена има да и поред свег овог евентуалног зла, поднесе још и тиранију мужа; и, још теже, тиранију деце, чак кад су та деца и најмудрија и најлепша. Све књиге на свету требале би да буду књиге утехе, толико има несрећних на земљи. Осим стварних несрећника, постоје и несрећници само по темпераменту; а то су меланхолици, који су многобројни. Стари су говорили да је меланхолија особина великих духова. Аристотел каже да су Сократ, Платон и Лизандар били меланхолици. [[Категорија:Благо цара Радована]] 4iexnfnpzlockt96i8h22bgbiamc1tn 0 11113 143057 143049 2026-04-27T15:31:06Z Coaorao 19106 143057 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | [[О благу Цара Радована]] }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />О срећи'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 16)|Глава 16]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 17)|Глава 17]]<br /> '''-{II}-<br />О љубави'''<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 16)|Глава 16]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 17)|Глава 17]]<br /> '''-{III}-<br />О жени'''<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]] {{Википедија|Благо цара Радована}} [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована]] 6ry8xsnc0jcxzun2wpcz39o9bteuln8 0 60636 143058 143009 2026-04-28T08:29:16Z Coaorao 19106 143058 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Фјодор Достојевски]] | [[Злочин и казна]]<br>(''-{Преступление и наказание}-'') | Превео: Јефта Угричић (1864–1927) | | '''I''' | [[Злочин и казна/Део први/II|II]] }} {{gap}}Почетком јула, у веома топло време, изиђе, предвече један млад човек из своје собице, коју беше закупио од становника у улици С., на улицу, и лагано, као у недоумици, упути се К-ном мосту.<br /> {{gap}}На степеницама је срећно избегао сусрет са својом газдарицом. Његова собица налазила се под самим кровом високе петоспратне куће и више је личила на орман, него на собу за спавање. А његова газдарица, у које је он закупио ову собицу са храном и послугом, становаше засебно за једне степенице ниже, и сваки пут, кад год би силазио на улицу, морао је проћи поред газдаричине кујне, која је према степеницама готово увек била широм отворена. И свагда би млади човек, пролазећи туда, осетио као неку нелагодност и снебивање, због чега се стидио и мргодио. Газдарици је био дужан до ушију, па се бојао и да се сретне с њом.<br /> {{gap}}Није то, што би он уопште био тако бојажљив и повучен, баш напротив; али од неког времена био је у раздраженом и напрегнутом стању, сличном ипохондрији. Он се толико удубио у себе и одвојио од свију, да се бојао свакога сусрета, а не само сусрета са својом газдарицом. Сиротиња га је давила; али га је у последње време чак и његов бедан положај престао тиштати. Са својим свакодневним пословима са свим је престао и није се хтео занимати њима. У самој ствари он се није бојао никакве газдарице, па ма шта она имала противу њега. Али застајкивати на степеницама, слушати ма каква џангризања о тој свакодневној лудорији, до које му није ништа стало; сва та салетања о плаћању, па претње и жалбе, а он при том да се извија, правда и лаже, — зар није боље изшуњати се по степеницама као мачка и умаћи, да нико не види.<br /> {{gap}}Уосталом, данашњи страх од сусрета са његовом поверитељком чак је и њега поразио, кад је изашао на улицу.<br /> {{gap}}„На какав посао хоћу да се одважим, а, међутим, каквих се тричарија плашим!” помисли он с неким чудним осмехом. „Хм… да богме… све је у човечијим рукама, па ипак пусти он, да му све испред носа измакне једино из чистога страха… то је правило… Занимљиво би било знати, чега се људи највише плаше? Нове намере, нове властите речи, плаше се они више свега… Уосталом, ја брбљам и сувише. Зато ништа и не радим, што брбљам. Или, ако хоћете, могло би се рећи и да због тога брбљам, што не радим ништа. То сам се овог последњег месеца научио брбљању, лежећи у куту по читаве дане и ноћи и размишљајући… о лудоријама. Али зашто сам пошао сада? Зар сам ја способан за ''то''? Зар је ''то'' збиља? Не, није то озбиљно. Тек сам себе забављам, ради сањарија својих; играчке! Јест, Бога ми — баш саме играчке!<br /> {{gap}}На улици је била ужасна врућина, уз то још и запара, гурање, свуда креч, скеле, цигле, прашина, и онај нарочити летњи смрад, тако познат сваком Петрограђанину, коме не беше могуће закупити летњиковац. — све је то на један пут непријатно потресло и иначе растројене нерве младићеве. А несносни задах из пивница, којих је у овоме крају било веома много, и пијанице, које су свакога тренутка искрсавале преда њ, не гледећи на радно доба, допуњавали су одвратни и туробни колорит ове слике. Осећај најдубље мрзовоље на мах сену по нежним цртама младога човека.<br /> {{gap}}Узгред буди речено, он је био иначе врло леп човек, с дивним мрким очима, смеђ, повисок, танкострук и лепо развијен.<br /> {{gap}}Убрзо западе у дубоку замишљеност, па, штавише, толико се занесе, да, идући даље, није опажао, шта се око њега збива, нити је желео на то обраћати пажње. Овда-онда би само по штогод промрмљао за се, а то је долазило од навике да са собом разговара, као што је мало час и сам признао. У том тренутку и сам је приметио, како му се мисли с времена на време бркају, и како је веома слаб. Већ је други дан како готово ништа није окусио.<br /> {{gap}}Био је тако бедно одевен, да би се други, макар на то и навикнут човек, стидио на беломе дану изићи у таким дроњцима на улицу. Уосталом, овај је крај био такав, да је у њему било тешко лошим оделом ма кога задивити.<br /> {{gap}}Суседство Сенарскога трга, обиље извесних завода, и, поглавито, занатлијско и раденичко становништво, збијено у ове унутрашње улице и уличице петроградске, прошарали би општи изглед покадшто таким приликама, да би било чудно и задивити се каквој новој појави. Ну на души овога младића накупило се толико пакосног омаловажења, да се, и поред све своје, покадшто веома младачке осетљивости, није ни мало стидио изаћи на улицу дроњав и исцепан. Друга је ствар, кад би се срео са каквим познаницима, или са бившим друговима, са којима уопште није волео да се сретне…<br /> {{gap}}А међутим, кад му нека пијаница, — коју су у то време, Бог би га знао куда и зашто, возили улицом у огромним таљигама, запрегнутим великим теретним коњем, — у пролазу довикну: „Еј, ти, швапски качкетлијо!” и издра се из свега грла, показујући руком на њега, — млади човек на један пут застаде и, дрхћући, маши се за своју капу. А та капа је била висока, округла, као што је дрводеље носе, али већ сасвим изношена, избледела, прорешетана и прљава, без обода, и без икака облика згњечена на страну. — Ну то не беше стид, што га обузе, него са свим друго осећање, налик чак на страх.<br /> {{gap}}— Та знао сам ја то! гунђао је он смућено, — то сам и мислио! То је већ којешта! Ето, макар каква глупост, макар каква худа ситница, може да поквари читаву замисао! Да, да, моја капа и сувише пада у очи… Смешна је, па зато и пада у очи… Уз моје дроњке је потребна простија капа, па ма изгледала као каква лепиња, а не ово чудо. Овакву капу нико и не носи. На врсту далеко сваки је опази, запамти… главно је, да се ''онда'' запамти, и ето ти неоспорна доказа. Ту је потребно што мање пасти у очи… Ситнице, ситнице су главне ствари!… Ето, те проклете ситнице увек све и покваре…<br /> {{gap}}Није имао далеко да иде: он је чак знао, колико је корака од његових врата. Било их је равно седам стотина и тридесет. Једном приликом он их је избројао, кад је већ био сасвим занет својим сањаријама. У оно време и сам још није веровао тим својим сновима; он се само дражио њиховом безобразном, али примамљивом дрскошћу. Али сад, после месец дана, почео је другаче гледати на ствар, и, не водећи рачуна о томе, што је непрестано сам у себи са омаловажењем говорио о својој немоћи и нерешљивости, стаде се, готово и нехотице, привикивати, да те „безобразне” снове сматра већ као предузеће, ма да још никако није себи веровао. Сад је, штавише, пошао да чини ''пробу'' за то своје предузеће, и сваким кораком узбуђење му је расло све јаче и јаче.<br /> {{gap}}Са обамрлим срцем и нервном дрхтавицом пришао је колосалној згради, која је једном страном излазила на канал, а другом на **ску улицу.<br /> {{gap}}Ова се кућа састојала из самих малих станова и била насељена људима свакојака занимања, — кројачима, браварима, куварицама, некаквим Немцима, девојкама, које су живеле на своју руку, ситнијим чиновништвом и т. д. Само се види, како они што улазе и излазе промичу једно поред другога под обема капијама и кроз оба дворишта. Ту је било три или четири кућна надзорника. Млади је човек био врло задовољан, што се није сукобио ни с једним од њих, него се непримећен шмукнуо одмах из капије надесно уз степенице. Степенице су биле мрачне и узане, али он је већ све то знао и промотрио, и баш му се то и допадало: у такој помрчини и радознали поглед није био опасан. „Кад се сад овако плашим, шта ли би било тек онда, кад бих нешто одиста приступио ''послу''?…” помисли он и нехотице пењући се на четврти спрат. Овде му препречише пут ислужени војници, носачи, што изношаху намештај из једнога стана. Он је још од пре знао, да је у том одељењу обитавао некакав Немац, чиновник, са својом породицом: „може бити, да се овај Немац сада сели, и можда ће на четвртом спрату, са овим степеницама и на овом ходнику, остати за неко време само бабин стан заузет. То је добро… за сваки случај…” помисли он опет и зазвони на бабином стану. Звонце одјекну потмуло, као да је од лима а не од бакра. У маленим становима оваквих кућа, скоро су сва звонцад таква. Већ беше заборавио звук овога звонцета, и сад, овај особити тон, као да га на нешто подсети и јасно му представи… И он задрхта, нерви му овога пута беху већ и сувише ослабели. Мало за тим врата се полако отшкринуше: домаћица провири кроз отвор, и с очигледним неповерењем погледа на њега, а само су јој се виделе очи, како севају из мрака. Али кад виде, да у ходнику има доста света, ослободи се и сасвим отвори врата. Младић ступи преко прага у мрачно предсобље, преграђено преградом, за којом је била тескобна кујница. Старица је стајала пред њим ћутећи и питајући га гледала. То је била мала, мршава баба од својих шесет година, оштрих и пакосних очију, са малим шиљатим носем и неповезаном главом. Њена отворено-плава, једва проседела коса била је јако намазана помадом. Око њеног танког и дугачког врата, који је личио на кокошију ногу, омотавао се некакав вунени дроњак, а на плећима, мада је била врућина, висио је сав рашчупан, пожутео кожни огртач. Старица је сваки час кашљала и стењала. Мора бити, да ју је младић погледао неким особитим погледом, јер и у њеним очима на мах сену опет пређашње неповерење.<br /> {{gap}}— Раскољников, ђак, походио сам вас пре месец дана, похита да каже младић и лако се поклони, сетивши се, да је потребно показати се мало љубазнијим.<br /> {{gap}}— Сећам се, драги мој, врло се добро сећам, да сте долазили, проговори баба сасвим разговетно. Не скидајући својих радозналих очију с његова лица, као и мало пре, гледала га је испитујући.<br /> {{gap}}— Па ето… видите… и опет, ради истог посла… настави Раскољников, збунивши се мало и чудећи се бабином неповерењу.<br /> {{gap}}„Уосталом, можда је она и увек таква, само ја то онда нисам приметио”, помисли он уз непријатно осећање.<br /> {{gap}}Баба поћута мало, као да нешто премишља, затим се склони, и, показујући на собна врата, рече, пропуштајући госта напред:<br /> {{gap}}— Прођите, драги мој.<br /> {{gap}}Собица, у коју уђоше, са жутим тапетама, цвећем и мусулинским завесама на прозорима, била је у овом тренутку јасно обасјана зрацима вечерњег сунца. „И ''тада'' ће, може бити, исто овако сијати сунце!…” изненада сену кроз главу Раскољњикову, и брзим погледом прелети све по соби, да би могао што боље проучити и запамтити где што стоји, и како је распоређено. Али у соби не беше ничега особитог. Сав намештај, веома стар и од жутога дрвета, састојао се из дивана, са великим наереним дрвеним наслоном, округлога стола пред диваном, столића за тоалету са огледалцем о зиду, неколико столица поред зида и две три јефтине слике у жутим оквирима, на којима беху насликане некакве немачке девојке с тицама на рукама, — то је било све. У куту пред иконицом горело је кандило. Све је било веома чисто: и намештај, и под били су тако углачани, да се све сијало. „Лизаветина посла,” помисли у себи Раскољников. Ни трунчице једне није било могуће наћи у целом стану. „Само у опаких и старих удовица можеш видети оваку чистоћу,” продужавао је он мислити у себи и радознало погледа испод цицане завесе на вратима у други собичак, где је била бабина постеља и орман, и у који он још ни један пут није завирио. Цео бабин стан чиниле су те две собице.<br /> {{gap}}— Шта сте ради? оштро запита баба, улазећи у собу и као и мало пре стаде непосредно преда њ, да би му лакше упиљила поглед у очи.<br /> {{gap}}— Донео сам једну залогу, ево је! — И он извуче из џепа стари пљоснати сребрн часовник. На полеђини његовој био је изрезан глобус. Ланац је био челичан.<br /> {{gap}}— А, видите, и старој залози је време. Још пре три дана минуо је месец.<br /> {{gap}}— Платићу вам интерес још за месец дана; притрпите се.<br /> {{gap}}— То зависи од моје добре воље, драги мој, хоћу ли се притрпити или вашу ствар одмах продати.<br /> {{gap}}— А хоћете ли ми дати штогод, штогод за овај сахат, Аљона Ивановна?<br /> {{gap}}— Ама ти ми, брате, долазиш све с неким ситницама, што ништа не вреде. За прстен сам вам, прошлога пута, дала две рубље, а могао би се нов купити, код златара, за рубљу и по.<br /> {{gap}}— Дајте ми четири рубље, а ја ћу га откупити, од оца ми је. Новце ћу скоро добити.<br /> {{gap}}— Рубљу и по, ако хоћете, и то интерес у напред.<br /> {{gap}}— Рубљу и по! узвикну младић.<br /> {{gap}}— Како вам је воља. — И баба му пружи сахат натраг. Он га зграби и толико се наљути, да је већ хтео отићи; али се одмах предомисли, сетивши се да нема куд ићи и да је он овде и због нечег другог дошао.<br /> {{gap}}— Дајте! рече он сурово.<br /> {{gap}}Баба се маши руком у џеп за кључеве и оде у другу собу иза завеса. Младић, оставши сам на сред собе, стаде радознало прислушкивати и размишљати. Чуло се, кад је отворила орман. „Мора да је горња фијока,” рачунао је. „Кључеве канда носи у десном џепу… Сви су заједно, везани челичним прстеном… Један је трипут већи од осталих, са зупчастим језичком, по свој прилици тај није од ормана… Мора бити, да је тамо још каква кутија, или сандук… хм, то је врло важно… Од сандука су сви кључеви такви… Ах, како је то, у осталом, подло све…<br /> {{gap}}Баба се врати.<br /> {{gap}}— Ево, драги мој: ако је по десет копејака од рубље месечно, онда долази за рубљу и по петнаест копејака на месец у напред. Е, а за пређашње две рубље имам од вас да примим, по истоме рачуну, двадесет копејака у напред. Дакле свега тридесет и пет. Сад би имали да примите за ваш сахат још рубљу и петнаест копејака. Ево, узмите.<br /> {{gap}}— Шта! Зар само рубљу и петнаест копејака?!…<br /> {{gap}}— Управо толико.<br /> {{gap}}Млади се човек није даље препирао, него узе новац. Гледао је бабу и није се журио да оде; прохтело му се, просто, да још штогод каже или уради; али као да и сам није управо знао шта…<br /> {{gap}}— Може бити, Аљона Ивановна, да ћу вам кроз неки дан донети још једну ствар… сребрну… лепу… кутију једну за цигаре… чим ми је пријатељ врати… Ту се збуни и ућута.<br /> {{gap}}— Е, па онда ћемо се и погађати, драги мој.<br /> {{gap}}— Збогом!… А ви увек тако сами седите код куће, а сестрице нема? питаше је он, колико је могао одрешитије, излазећи у предсобље.<br /> {{gap}}— А шта се вас тиче моја сестра?<br /> {{gap}}— Па ништа особито. Тек онако, питам. А ви одмах… Збогом, Аљона Ивановна!<br /> {{gap}}Раскољњиков изиђе са свим збуњен. И та је забуна све више и више расла. Силазећи низ степенице, неколико је пута чак застајкивао, као да је нечим из ненада преплашен. И, најзад, кад је већ био на улици, узвикнуо је:<br /> {{gap}}„О Боже! Како је све то гадно!<br /> {{gap}}И је ли могуће, је ли могуће да ја… Не, то је лудост, то је бесмислица! рече он одсудно. И зар је могао такав ужас мени да падне на памет? О, на какву је прљавштину способно моје срце! Све је то прљаво, ниско, гадно!… И ја, целог месеца…”<br /> {{gap}}Али он ни речима, ни узвицима није био у стању да искаже своју узбуђеност. Осећање бескрајњег презирања, које је почело притискивати његово срце још онда, кад је пошао баби, достигло је сада такве размере, и толико му постало јасно, да није знао куд да се дене од јада и чемера свога. Тротоаром је ишао као пијан, не примећујући пролазнике и сударајући се с њима, а тек се онда мало прибрао, кад је ушао у другу улицу. Погледавши око себе, опази, да стоји поред крчме, у коју се слазило с тротоара низ степенице. Баш у тах (?) мах излажаху из те кафане двоје пијаних један другог подупирући и псујући. Раскољњиков, без дугог размишљања, сиђе и сам у крчму. До тада никад није крочио у кафану, али сад му се тако у глави завртело, а жеђ га је мучила, да просто изгори. Прохтело му се да испије чашу хладнога пива, у толико пре, што је држао, да га је ова изненадна слабост снашла са празна стомака. Седне за мали сто у мрачном и прљавом углу, заиште пива и прву чашу испи на душак. Одмах му је било лакше, и мисли му се разведрише.<br /> {{gap}}„Ах! све је то којешта,” рече соколећи се. „Зашто сам се и узнемиравао?… Само са телесне раздражености! Ето, једна чаша пива, залогај сува хлеба, — па, на један мах, јача ум, ведри се мисао, намере чвршћају! Ух, — како је све то ништавно!” И ако је на све то пљунуо са презрењем, ипак је гледао већ веселије, као да се изненада ослободио некаквог ужасног терета, и љубазно погледа у наоколо на све, који се налажаху у крчми. Па и у том тренутку он је из далека слутио, да је и све ово расположење за добро било такође болешљиво.<br /> {{gap}}У то време остало је у кафани мало гостију. Осим оне двојице пијаних, што их је срео на степеницама, изашла је за њима још једна читава руља, њих петоро, са једном девојком, и хармоником. После њих беше мирно и празно. Остаде један, што но веле мало ђорнут, по изгледу варошанин, седећи при чаши пива; његов друг, дебео, крупан човек, у дугачком горњем капуту, са седом брадом, трештен пијан заспао је на клупи, а час-по, као у полусну, сасвим раширивши руке, поцуцкивао прстима и поигравао горњим делом тела, не устајући с клупе, при чему је певушио некакву глупост, усиљавајући се, да се сети стихова, као на пример: <poem> Целе године ласкао сам жени, Целе године лас-као сам жени… </poem> {{gap}}Или на једанпут, пробудивши се опет: <poem> По улици ишао сам, Драгу своју нашао сам… </poem> {{gap}}Али нико није делио срећу његову. Ћутљиви му друг гледао је на све то, шта више, непријатељски и с неповерењем. Био је у крчми још један човек, и, судећи по изгледу, морао је бити какав чиновник у пензији. Седео је засебно, уза своју чашицу, из које је овда-онда сркутао бацајући поглед око себе. И он је био као у неком узбуђењу. == Извор == 1899. ''Полицијски гласник'', 13. и 20. фебруар, Бр. 6. и 7. Год. III, стр. 45-46; 53-55. {{ЈВ-аутор|Јефта Угричић|1927}} khbqv1gh4hfsoet6r5mjzh14a9ytlva 0 60793 143054 2026-04-27T14:45:25Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Фјодор Достојевски]] | [[Злочин и казна]]<br>(''-{Преступление и наказание}-'') | Превео: Јефта Угричић (1864–1927) | [[Злочин и казна/Део први/I|I]] | II | [[Злочин и казна/Део први/III|III]] }} {{gap}}Раскољников није био навикнут на гунгулу, и, као шт… 143054 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Фјодор Достојевски]] | [[Злочин и казна]]<br>(''-{Преступление и наказание}-'') | Превео: Јефта Угричић (1864–1927) | [[Злочин и казна/Део први/I|I]] | II | [[Злочин и казна/Део први/III|III]] }} {{gap}}Раскољников није био навикнут на гунгулу, и, као што је већ речено, избегавао је свако друштво, нарочито у последње време. Али сад га је нешто на једанпут вукло људима. Њега подузеше неки нови осећаји, а, заједно с тим, појави се и некаква жудња за светом. Он се толико заморио читавим месецом усредсређене туробности своје и мрачнога узбуђења, да му се прохтело ма само и један тренутак одахнути у другом свету, па ма у каквом било. И, не гледећи на сав гад око себе, он са задовољством остаде сада у крчми. {{gap}}Крчмар је био у другој соби, али је често слазио у кафану, спуштајући се од некуда по степеницама, при чему би се прво указивале његове кицошки углачане чизме с великим црвеним капцима. Он је био у поткошуљи и веома масном црном атласном прслуку, без поше, а цело му је лице изгледало као машћу намазано. За столом са разним јелом био је дечак од четрнаест година и још један млађи, који је служио, кад се штогод тражило. Било је ту насечених краставаца, црнога двопека и на залогаје исечене рибе; све је то веома непријатно мирисало. Било је тако загушљиво, да се готово није могло издржати, а цео простор био је толико засићен ракијским мирисом, да је изгледало е је било могуће од самога тога ваздуха опити се за пет минута. {{gap}}Дешава се по кадшто, да се сретнемо са потпуно непознатим нам људима, који нас почну занимати на први поглед, некако на једанпут и неочекивано, пре него смо и једне речи проговорили с њима. Такав је утисак начинио на Раскољникова и онај гост, који је седео мало даље од њега и личио на отпуштеног и пензионисаног чиновника. Млади се човек доцније неколико пута сећао овог првог утиска и у њему је видео чак неко предсказање. Он је непрестано погледао на чиновника, најзад још и због тога, што и чиновник није скидао очију с њега. Било је очигледно, да се овоме веома прохтело отпочети разговор. А на остале госте, који су још били у крчми, не изузимајући ни крчмара, чиновник је гледао некако обично па чак и с досадом, а у исто време са изразом неког поноситог подцењивања, као на људе нижега положаја и развића, са којима он нема шта ни да говори. То је био човек од преко педесет година, средњега раста и јаке конструкције, просед и ћелав, са отеченим, од постојанога пијанства пожутелим, па чак и помодрелим, лицем и подбулим капцима, испод којих, као кроз прорез, сијаху веома мале, али живахне, црвене очи. Али нешто је и било у њему веома чудновато; у његовом се погледу светлило чак као неко одушевљење, — могло би се рећи и мисао и разум, — али у исто време сенило би и безумље. Био је одевен у стари, сасвим поцепани црни фрак, са покиданим дугметима. Само се једно још које-како држало, и њиме се и закопчавао, желећи очевидно да сачува пристојност. Испод прслука му је вирила кошуља, сва згужвана, испрљана и поливена. Био је обријан онако, као што се бријају обично чиновници у Русији; али је то било тако давно, да му је сад брада изгледала као четка. И у његовом понашању могло се опазити нешто уљудно — чиновничко. Данас је био канда веома узнемирен, често је гладио косу, и подупирао главу рукама, при чему су се лепо видели са свим исцепани лактови. Најзад погледа право у Раскољникова, па га јасно запита: {{gap}}— Смем ли, поштовани господине, да се усудим упитати вас за нешто? Јер, ма да баш не изгледате угледно, ја бих ипак рекао, да сте образован човек, и да вам пиће није свакодневна навика. Свагда сам и сам уважавао изображење, сједињено са срдачним осећањима. Међу тим, част ми је представити се, — титуларни саветник Мармеладов. Смем ли да вас упитам: јесте ли и ви били у служби? {{gap}}— Не, ја сам ђак... одговори младић, чудећи се лепоме говору, а још више тој слободи с којом му се обрати тај господин. И не обзирући се на то, што је мало пре био вољан да пристане ма у какво друштво, сад се опет пробуди у њему оно непријатно, оно раздражљиво осећање према свакоме непознатом лицу, које се дотакло, или се хтело дотаћи његове личности. — Дакле студент, или можда бивши студент! узвикну чиновник, — тако сам и мислио. Да, да, драги мој, искуство, опит. — И да би себи придодао већу важност, метну прст на чело. — Били сте студент, или сте се бавили науком! Допустите... Он се подиже, нихајући се, узе чашу и седе до младог човека мало у страну. Био је истина накресан, али је лепо и одрешито говорио, и тек по каткад у говору замуцкивао. Поче да говори са особитим задовољством с Раскољниковим, да би човек рекао, да читав месец дана није ни с ким проговорио. — Драги мој господине, поче он са неким усхићењем, сиромаштво није порок, — то је непобитна истина. Знам ја и то, да и пијанство није добродетељ. Али крајња сиротиња, то је прави порок, мој драги господине. У сиротињи ви ћете сачувати урођена племенита осећања, а у крајњој сиротињи — никада и нико их неће сачувати. За крајње сиромаштво неће те само батином истерати, већ ће те метлом из друштва исчистити, само да би те више увредили. Имају и право; јер сам и сâм готово у крајњој сиротињи да себе вређам и кињим. Отуда и пијанство, драги мој господине! Пре месец дана избио је г. Лебезјатников моју жену, а жена моја није то што сам ја! Разумете ли? Допустите ми, да вас још нешто запитам, онако из радозналости: Да ли сте ви кад год ноћили на Неви у оним баркама, у којима се сено довлачи? — Не, то ми се никад није десило, одговори Раскољников. А шта значи то питање? — Е, па знате, већ је пета ноћ како ја тамо спавам... Он напуни чашу, испи је, па се замисли. И заиста на његовим хаљинама, па и у коси, могао би да приметиш сламке. И било је вероватно, да се он није ни пет дана свлачио ни умивао. Нарочито му руке беху нечисте, поднадуле и поцрвенеле, а нокти од блата поцрнели. Његов разговор обратио је на се општу, али не баш и са свим озбиљну пажњу. Дечаци иза стола с јелом почеше да се кикоћу. Гостионичар, чињаше се да је нарочито дошао из друге собе да слуша овог „комендијаша.“ Он седе мало подаље, зевајући лениво и достојанствено. И како се чињаше, Мармеладов је био овде изодавна позната личност. Па и ову наклоност придиковању, по свој прилици, стекао је разговарајући се с разним непознатим личностима у тој крчмици. Код неких људи, који радо пију, ова наклоност постаје неопходна потреба, — а нарочито код оних, с којима код куће строго поступају и по вољи располажу и заповедају им. Па за то се такви људи, кад се нађу у каквом лумпачком друштву, свагда старају, да се оправдају, а по могућности и поштовање задобију. — Комендијаш! — громко рече крчмар. А што не радите, за што не служите кад сте чиновник? — За што не служим, драги мој господине, — прихвати Мармеладов као да ово питање управи на Раскољникова, — за што не служим? Зар мене не боли срце, што живим без икаква посла? Зар мени није било тешко, кад је г. Лебезјатников пре месец дана избио својеручно моју жену, а ја лежао трештен пијан? Допустите, млади човече, да вас запитам, да ли се вама дешавало... хм... ну, рецимо да потражимо новаца у зајам, а без наде, да ћете добити? — Дешавало се... то јест, како без наде? — — То јест, тако, да још у напред знате, да нећете ништа добити. Ево, на пример, ви још у напред позитивно знате, да такав и такав човек, тај поштени грађанин, ни пошто не ће да вам да новаца. И ја питам, зашто да вам да? Он зна да му нећу вратити. Ви ћете рећи, из сажаљења? Али г. Лебезјатников, који се бави новим мислима и новим правцем, пре неки дан објасни, да је сажаљење науком забрањено, и да се тако већ ради у Енглеској, где је политичка економија. Дакле, ја питам, зашто да он да новаца? И знајући у напред да вам не ће дати, ви ипак идете, и... — Па зашто онда да се иде? додаде Раскољников. — А ако нема коме да се иде, или баш нема куда да се иде? А међу тим, сваки човек мора некуда да иде. Дође по кадшто време, да је човеку потребно да се ма куд крене. Кад је моја јединица ћерка први пут пошла у свет са „жутим билетом“*) и ја сам такође пошао... И у тај мах погледа он узбуђено на младог човека. — Ништа, ништа, драги господине! — додаде он, желећи га успокојити, јер у тај пар оба дечака, што стоје за столом, прснуше у смеј, па се и сам крчмар насмеја. — Ништа! Ова подсмевка ни мало ме не узнемирује, јер је већ свима све познато, и све што је тајно, мора да постане јавно; и ја то не презирем, већ смирено сносим. Нека! нека! — Овај човек! — Допустите, млади човече: можете ли ви... Али не, да се јаче изразим: можете ли ви, смете ли, гледећи у овом тренутку на ме, рећи позитивно, да ја нисам свиња? — Младић не одговори ни речи. Па добро продужаваше беседник уљудно и овога пута чак и усиљеним достојанством, почекав док се уталожи кикот, који се беше подигао у крчми. — Рецимо, да сам ја свиња, али она је дама! Ја сам звер, а моја жена Катарина Ивановна, — она је изображена, и ћерка је штабног официра. Ајд нека сам ја и подлац, али она има узвишено срце, она је високо изображена, она је пуна благородних осећања. А међу тим... О! кад би се она нада мном сажалила! Милостиви господине, милостиви господине, човеку је потребно, да има макар и једно такво место, где би га пожалили! А Катарина Ивановна ма да је дама и великодушна ипак је неправедна... И ма да ја и сам врло добро знам, да и тада, кад ме за косу чупа, она чупа из сажаљења и што је срце боли (јер, понављам без зазора, млади човече, она мени чупа косу, потврди он са удвојеним достојанством чувши опет кикотање), ну Боже мој! кад би она макар једанпут... Али не! не! Све је узаман, бадава је говорити!... Бадава говорити, јер мене су већ више пута сажаљевали, али... така је моја природа а ја сам прави скот! — Још сумњаш! — примети крчмар зевајући. Мармеладов одлучно лупи песницом о сто. — Већ ми така природа! Знате ли ви, мој господине, да сам ја чак и чарапе моје жене пропио. Да су то папуче, па опет и које-како; али чарапе, њене чарапе продао сам за ракију... Међу тим, живимо у хладној соби; она је јадница ове зиме прозебла, и почела је да пљује крв. У нас има троје мале деце и Катарина Ивановна ради од јутра до мрклог мрака; она пере и риба, дечицу мије, јер је из малена навикла на чистоћу; а међу тим, груди су јој слабе, и тек што није пала у јектику, — и ја то осећам! Зар ја не осећам? И што више пијем, то више и осећам. За то и пијем, да у пићу нађем себи утехе... А пијем и за то, што хоћу да ми се удвоји страдање! — И он, као у очајању спусти главу на сто. — Млади човече, продужи он, подигнувши се опет ја читам на вашем лицу неку тугу. Чим сте ушли, ја сам то прочитао, па за то сам и ступио с вама у разговор. Јер причајући вам моју несрећну историју, ја тим не желим да ме чују ови беспосличари овде, који већ све то знају; него ја тражим човека од срца, човека образованог. Знајте дакле да се моја жена васпитала у отменом губернијском племићском институту, и пред излазак отуда, она је играла пред губернатором и пред другим лицима, за што је добила златну медаљу и похвални лист. Медаљу... медаљу смо продали... већ одавно... хм... а похвални лист она чува у сандуку, и пре неки дан га је износила и кућној газдарици показивала. И ма да је она с газдарицом у непрестаној свађи, али прохтело јој се, да се ма пред ким похвали и исприча о срећним минулим данима. И ја је не осуђујем, не осуђујем; јер ово последње и остало је код ње као успомена, а све је остало ишчезло као дим, као прашина! Да, да; она је дама ватрена поносита и непоколебљива. Сама пере под, живи о црном хлебу, али не ће допустити, да је ма ко омаловажи. За то није могла издржати и грубост г. Лебезјатникова, и кад ју је тај господин избио, то је на њу подејствовало, да је пала у постељу, и то не од батина, колико због јаког частољубља. Она се удала за ме као удовица са троје нејаке дечице, све једно другом до увета. Први је пут удата била за пешадијског официра, и толико га волела, да је с њиме побегла из дома родитељског. Мужа је волела преко сваке мере; али он се поче картати, падне под суд, и тако је умро. У последње време он је њу и тукао, ма да се она није подавала, а о томе ја врло добро знам из искуства; али, она и сад њега помиње са сузама, и мене њиме кори. Ја се на то не љутим, нека бар живи у успоменама, сећајући се сретне прошлости... И она остаде после њега са троје нејаке дечице у једном удаљеном и дивљачном округу, где сам се и ја тада налазио, и остала је у такој сиротињи без икакве наде, да човеку није могуће описати. Родбина се беше ње сасвим одрекла, а она опет беше преко мере горда... И тада ја, драги мој господине, и сам бејах удовац, а од прве жене имајући четрнаестогодишњу ћерку, понудим своју руку тој ојађеници, јер нисам могао даље гледати њену патњу и страдање. Ласно можете по томе оценити сиротињу у којој се она налазила, кад се сагласила да за мене пође, не гледећи што је била од знатног рода, и потпуно изображена! Ну удаде се! плачући и јецајући и руке ломећи — пође за мене! Јер није имала куд ни камо. Разумете ли, разумете ли ви, мој драги господине, шта значи, кад се нема куд? Не, ви то још не разумете... И целе године вршио сам своју дужност часно и свето, није ми ни на памет падало да се и дотакнем тога (при овој речи он метне прст на стакло с ракијом) јер сам имао осећања. Али и тиме јој не могох угодити. У то време изгубим службу, и то не својом кривицом, већ због тога, што је чињено неко преустројство. И од тада отпочех овај! Биће већ година и по, како се ми, после дугог потуцања од немилог до недрагог, и после дугих страдања, обретосмо најзад у овој великолепној и многим споменицима украшеној престоници. И овде сам добио службу... Добио и опет изгубио. Разумете ли? Овде сам већ својом кривицом изгубио, јер се моја природа појавила. Сад живимо у једном буџаку, код газдарице Амалије Фјодоровне Липевексел, а од чега живимо, и откуда плаћамо, то не знам. Осем нас, тамо живи још много света... Содома, најбезобразнија... хм... да... За то време порасте и моја кћи од прве жене. Шта је она у своме животу препатила од своје маћехе, о томе нећу да говорим. Јер, ма да је Катарина Ивановна препуна великодушним осећајима, али је дама љута и раздражљива, и одмах грди... Да! Али на што то и помињати!... Моја Соња, као што већ можете мислити, није добила никако васпитање. Пре четири године пробао сам да је обучим у историји и земљопису. Али како и сам нисам био бог-зна како вичан, то се њено васпитање тиме и завршило. Остали смо код персијског цара Кира. За тим, кад је поодрасла, прочитала је неколико романа, а ту скоро, посредовањем г. Лебезјатникова још једну књигу Љујсову Физиологију — да ли вам је позната? — прочитала је с великом пажњом, па је чак и нама по нешто прочитала: и то је све њено изображење и наука. Е сад, питам ја вас, драги мој господине, колико може по вашем мишљењу, да заради једна сиротна али честита девојка, и то поштеним трудом?... Петнаест копејака дневно, не заради, мој господине, ако је поштена и нема особитог талента, па и то не испуштајући посао из руку! Па и оно што заради, не добије уредно. Ето, сашила је по туцета кошуља државном саветнику Клопштоку, Ивану Иванићу, — јесте ли слушали о њему? и не само да јој није платио ни до овог тренутка, већ је погрдним речима одјурио, лупајући ногама и псујући непристојно, под изговором да јаке нису сашивене по мери и да криво стоје. А деца гладују... А Катарина Ивановна, руке ломећи, хода по соби, а по лицу јој избиле црвене пеге, — што у тој болести увек бива — па ће рећи мојој ћерци: „Живиш код нас као какав дембел; једеш и пијеш и грејеш се,“ а шта ту има јести и пити, кад и деца по три дана не виде корице хлеба? Тада сам ја лежао... ну, па шта! лежао сам пијан као земља, и чујем како говори моја Соња (стрпљива и ћутљива је она, и гласић јој је тако нежан... плавушица, лишце свагда блеђано, унило), каже: „Шта, Катарина Ивановна, да ли је могуће, да ја на такав посао пођем?...“ А Дарија Францовна, женскиње злонамерно и полицији добро позната већ се трипут преко газдарице распитивала. „Чудна ми посла, одговара Катарина Ивановна, с подсмехом, — а нашто чувати? Драгоценост, већ нема!“ — Али не осуђујте, не осуђујте, милостиви господине, не осуђујте је! Ово није било речено при чистој савести, већ у раздражености у болести и уз плач гладне деце, а и речено је више у очајању него у правом смислу... Јер је Катарина Ивановна већ била таква, и чим се деца расплачу, макар и од глади, одма их отпочне тући. == Извор == 1899. ''Полицијски гласник'', 27. фебруар, Бр. 8. Год. III, стр. 61-63. {{ЈВ-аутор|Јефта Угричић|1927}} pszbd9tu1oohehkbow7gcfwakyh5vt0 143055 143054 2026-04-27T15:05:45Z Coaorao 19106 остатак ћу проверити други пут. 143055 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Фјодор Достојевски]] | [[Злочин и казна]]<br>(''-{Преступление и наказание}-'') | Превео: Јефта Угричић (1864–1927) | [[Злочин и казна/Део први/I|I]] | II | [[Злочин и казна/Део први/III|III]] }} {{gap}}Раскољников није био навикнут на гунгулу, и, као што је већ речено, избегавао је свако друштво, нарочито у последње време. Али сад га је нешто на једанпут вукло људима. Њега подузеше неки нови осећаји, а, заједно с тим, појави се и некаква жудња за светом. Он се толико заморио читавим месецом усредсређене туробности своје и мрачнога узбуђења, да му се прохтело ма само и један тренутак одахнути у другом свету, па ма у каквом било. И, не гледећи на сав гад око себе, он са задовољством остаде сада у крчми.<br /> {{gap}}Крчмар је био у другој соби, али је често слазио у кафану, спуштајући се од некуда по степеницама, при чему би се прво указивале његове кицошки углачане чизме с великим црвеним капцима. Он је био у поткошуљи и веома масном црном атласном прслуку, без поше, а цело му је лице изгледало као машћу намазано. За столом са разним јелом био је дечак од четрнаест година и још један млађи, који је служио, кад се штогод тражило. Било је ту насечених краставаца, црнога двопека и на залогаје исечене рибе; све је то веома непријатно мирисало. Било је тако загушљиво, да се готово није могло издржати, а цео простор био је толико засићен ракијским мирисом, да је изгледало е је било могуће од самога тога ваздуха опити се за пет минута.<br /> {{gap}}Дешава се по кадшто, да се сретнемо са потпуно непознатим нам људима, који нас почну занимати на први поглед, некако на једанпут и неочекивано, пре него смо и једне речи проговорили с њима. Такав је утисак начинио на Раскољникова и онај гост, који је седео мало даље од њега и личио на отпуштеног и пензионисаног чиновника. Млади се човек доцније неколико пута сећао овог првог утиска и у њему је видео чак неко предсказање. Он је непрестано погледао на чиновника, најзад још и због тога, што и чиновник није скидао очију с њега. Било је очигледно, да се овоме веома прохтело отпочети разговор. А на остале госте, који су још били у крчми, не изузимајући ни крчмара, чиновник је гледао некако обично па чак и с досадом, а у исто време са изразом неког поноситог подцењивања, као на људе нижега положаја и развића, са којима он нема шта ни да говори. То је био човек од преко педесет година, средњега раста и јаке конструкције, просед и ћелав, са отеченим, од постојанога пијанства пожутелим, па чак и помодрелим, лицем и подбулим капцима, испод којих, као кроз прорез, сијаху веома мале, али живахне, црвене очи. Али нешто је и било у њему веома чудновато; у његовом се погледу светлило чак као неко одушевљење, — могло би се рећи и мисао и разум, — али у исто време сенуло би и безумље. Био је одевен у стари, сасвим поцепани црни фрак, са покиданим дугметима. Само се једно још које-како држало, и њиме се и закопчавао, желећи очевидно да сачува пристојност. Испод прслука му је вирила кошуља, сва згужвана, испрљана и поливена. Био је обријан онако, као што се бријају обично чиновници у Русији; али је то било тако давно, да му је сад брада изгледала као четка. И у његовом понашању могло се опазити нешто уљудно — чиновничко. Данас је био канда веома узнемирен, често је гладио косу, и подупирао главу рукама, при чему су се лепо видели са свим исцепани лактови. Најзад погледа право у Раскољњикова, па га јасно запита:<br /> {{gap}}— Смем ли, поштовани господине, да се усудим упитати вас за нешто? Јер, ма да баш не изгледате угледно, ја бих ипак рекао, да сте образован човек, и да вам пиће није свакодневна навика. Свагда сам и сам уважавао изображење, сједињено са срдачним осећањима. Међу тим, част ми је представити се, — титуларни саветник Мармеладов. Смем ли да вас упитам: јесте ли и ви били у служби?<br /> {{gap}}— Не, ја сам ђак… одговори младић, чудећи се лепоме говору, а још више тој слободи с којом му се обратио тај господин. И не обзирући се на то, што је мало пре био вољан да пристане ма у какво друштво, сад се опет пробуди у њему оно непријатно, оно раздражљиво осећање према свакоме непознатом лицу, које се дотакло, или се хтело дотаћи његове личности.<br /> {{gap}}— Дакле студент, или можда бивши студент! узвикну чиновник, — тако сам и мислио. Да, да, драги мој, искуство, опит. — И да би себи придодао већу важност, метну прст на чело. — Били сте студент, или сте се бавили науком! Допустите… Он се подиже, нихајући се, узе чашу и седе до младог човека мало у страну. Био је истина накресан, али је лепо и одрешито говорио, и тек по каткад у говору замуцкивао. Поче да говори са особитим задовољством с Раскољњиковим, да би човек рекао, да читав месец дана није ни с ким проговорио.<br /> {{gap}}— Драги мој господине, поче он са неким усхићењем, сиромаштво није порок, — то је непобитна истина. Знам ја и то, да и пијанство није добродетељ. Али крајња сиротиња, то је прави порок, мој драги господине. У сиротињи ви ћете сачувати урођена племенита осећања, а у крајњој сиротињи — никада и нико их неће сачувати. За крајње сиромаштво неће те само батином истерати, већ ће те метлом из друштва исчистити, само да би те више увредили. Имају и право; јер сам и сâм готово у крајњој сиротињи да себе вређам и кињим. Отуда и пијанство, драги мој господине! Пре месец дана избио је г. Лебезјатњиков моју жену, а жена моја није то што сам ја! Разумете ли? Допустите ми, да вас још нешто запитам, онако из радозналости: Да ли сте ви кад год ноћили на Неви у оним баркама, у којима се сено довлачи?<br /> {{gap}}— Не, то ми се никад није десило, одговори Раскољњиков. А шта значи то питање?<br /> {{gap}}— Е, па знате, већ је пета ноћ како ја тамо спавам…<br /> {{gap}}Он напуни чашу, испи је, па се замисли. И заиста на његовим хаљинама, па и у коси, могао би да приметиш сламке. И било је вероватно, да се он није ни пет дана свлачио ни умивао. Нарочито му руке беху нечисте, поднадуле и поцрвенеле, а нокти од блата поцрнели.<br /> {{gap}},,Његов разговор обратио је на се општу, али не баш и са свим озбиљну пажњу. Дечаци иза стола с јелом почеше да се кикоћу. Гостионичар, чињаше се да је нарочито дошао из друге собе да слуша овог „комендијаша.“ Он седе мало подаље, зевајући лениво и достојанствено. И како се чињаше, Мармеладов је био овде изодавна позната личност. Па и ову наклоност придиковању, по свој прилици, стекао је разговарајући се с разним непознатим личностима у тој крчмици. Код неких људи, који радо пију, ова наклоност постаје неопходна потреба, — а нарочито код оних, с којима код куће строго поступају и по вољи располажу и заповедају им. Па за то се такви људи, кад се нађу у каквом лумпачком друштву, свагда старају, да се оправдају, а по могућности и поштовање задобију. — Комендијаш! — громко рече крчмар. А што не радите, за што не служите кад сте чиновник? — За што не служим, драги мој господине, — прихвати Мармеладов као да ово питање управи на Раскољникова, — за што не служим? Зар мене не боли срце, што живим без икаква посла? Зар мени није било тешко, кад је г. Лебезјатников пре месец дана избио својеручно моју жену, а ја лежао трештен пијан? Допустите, млади човече, да вас запитам, да ли се вама дешавало... хм... ну, рецимо да потражимо новаца у зајам, а без наде, да ћете добити? — Дешавало се... то јест, како без наде? — — То јест, тако, да још у напред знате, да нећете ништа добити. Ево, на пример, ви још у напред позитивно знате, да такав и такав човек, тај поштени грађанин, ни пошто не ће да вам да новаца. И ја питам, зашто да вам да? Он зна да му нећу вратити. Ви ћете рећи, из сажаљења? Али г. Лебезјатников, који се бави новим мислима и новим правцем, пре неки дан објасни, да је сажаљење науком забрањено, и да се тако већ ради у Енглеској, где је политичка економија. Дакле, ја питам, зашто да он да новаца? И знајући у напред да вам не ће дати, ви ипак идете, и... — Па зашто онда да се иде? додаде Раскољников. — А ако нема коме да се иде, или баш нема куда да се иде? А међу тим, сваки човек мора некуда да иде. Дође по кадшто време, да је човеку потребно да се ма куд крене. Кад је моја јединица ћерка први пут пошла у свет са „жутим билетом“*) и ја сам такође пошао... И у тај мах погледа он узбуђено на младог човека. — Ништа, ништа, драги господине! — додаде он, желећи га успокојити, јер у тај пар оба дечака, што стоје за столом, прснуше у смеј, па се и сам крчмар насмеја. — Ништа! Ова подсмевка ни мало ме не узнемирује, јер је већ свима све познато, и све што је тајно, мора да постане јавно; и ја то не презирем, већ смирено сносим. Нека! нека! — Овај човек! — Допустите, млади човече: можете ли ви... Али не, да се јаче изразим: можете ли ви, смете ли, гледећи у овом тренутку на ме, рећи позитивно, да ја нисам свиња? — Младић не одговори ни речи. Па добро продужаваше беседник уљудно и овога пута чак и усиљеним достојанством, почекав док се уталожи кикот, који се беше подигао у крчми. — Рецимо, да сам ја свиња, али она је дама! Ја сам звер, а моја жена Катарина Ивановна, — она је изображена, и ћерка је штабног официра. Ајд нека сам ја и подлац, али она има узвишено срце, она је високо изображена, она је пуна благородних осећања. А међу тим... О! кад би се она нада мном сажалила! Милостиви господине, милостиви господине, човеку је потребно, да има макар и једно такво место, где би га пожалили! А Катарина Ивановна ма да је дама и великодушна ипак је неправедна... И ма да ја и сам врло добро знам, да и тада, кад ме за косу чупа, она чупа из сажаљења и што је срце боли (јер, понављам без зазора, млади човече, она мени чупа косу, потврди он са удвојеним достојанством чувши опет кикотање), ну Боже мој! кад би она макар једанпут... Али не! не! Све је узаман, бадава је говорити!... Бадава говорити, јер мене су већ више пута сажаљевали, али... така је моја природа а ја сам прави скот! — Још сумњаш! — примети крчмар зевајући. Мармеладов одлучно лупи песницом о сто. — Већ ми така природа! Знате ли ви, мој господине, да сам ја чак и чарапе моје жене пропио. Да су то папуче, па опет и које-како; али чарапе, њене чарапе продао сам за ракију... Међу тим, живимо у хладној соби; она је јадница ове зиме прозебла, и почела је да пљује крв. У нас има троје мале деце и Катарина Ивановна ради од јутра до мрклог мрака; она пере и риба, дечицу мије, јер је из малена навикла на чистоћу; а међу тим, груди су јој слабе, и тек што није пала у јектику, — и ја то осећам! Зар ја не осећам? И што више пијем, то више и осећам. За то и пијем, да у пићу нађем себи утехе... А пијем и за то, што хоћу да ми се удвоји страдање! — И он, као у очајању спусти главу на сто. — Млади човече, продужи он, подигнувши се опет ја читам на вашем лицу неку тугу. Чим сте ушли, ја сам то прочитао, па за то сам и ступио с вама у разговор. Јер причајући вам моју несрећну историју, ја тим не желим да ме чују ови беспосличари овде, који већ све то знају; него ја тражим човека од срца, човека образованог. Знајте дакле да се моја жена васпитала у отменом губернијском племићском институту, и пред излазак отуда, она је играла пред губернатором и пред другим лицима, за што је добила златну медаљу и похвални лист. Медаљу... медаљу смо продали... већ одавно... хм... а похвални лист она чува у сандуку, и пре неки дан га је износила и кућној газдарици показивала. И ма да је она с газдарицом у непрестаној свађи, али прохтело јој се, да се ма пред ким похвали и исприча о срећним минулим данима. И ја је не осуђујем, не осуђујем; јер ово последње и остало је код ње као успомена, а све је остало ишчезло као дим, као прашина! Да, да; она је дама ватрена поносита и непоколебљива. Сама пере под, живи о црном хлебу, али не ће допустити, да је ма ко омаловажи. За то није могла издржати и грубост г. Лебезјатникова, и кад ју је тај господин избио, то је на њу подејствовало, да је пала у постељу, и то не од батина, колико због јаког частољубља. Она се удала за ме као удовица са троје нејаке дечице, све једно другом до увета. Први је пут удата била за пешадијског официра, и толико га волела, да је с њиме побегла из дома родитељског. Мужа је волела преко сваке мере; али он се поче картати, падне под суд, и тако је умро. У последње време он је њу и тукао, ма да се она није подавала, а о томе ја врло добро знам из искуства; али, она и сад њега помиње са сузама, и мене њиме кори. Ја се на то не љутим, нека бар живи у успоменама, сећајући се сретне прошлости... И она остаде после њега са троје нејаке дечице у једном удаљеном и дивљачном округу, где сам се и ја тада налазио, и остала је у такој сиротињи без икакве наде, да човеку није могуће описати. Родбина се беше ње сасвим одрекла, а она опет беше преко мере горда... И тада ја, драги мој господине, и сам бејах удовац, а од прве жене имајући четрнаестогодишњу ћерку, понудим своју руку тој ојађеници, јер нисам могао даље гледати њену патњу и страдање. Ласно можете по томе оценити сиротињу у којој се она налазила, кад се сагласила да за мене пође, не гледећи што је била од знатног рода, и потпуно изображена! Ну удаде се! плачући и јецајући и руке ломећи — пође за мене! Јер није имала куд ни камо. Разумете ли, разумете ли ви, мој драги господине, шта значи, кад се нема куд? Не, ви то још не разумете... И целе године вршио сам своју дужност часно и свето, није ми ни на памет падало да се и дотакнем тога (при овој речи он метне прст на стакло с ракијом) јер сам имао осећања. Али и тиме јој не могох угодити. У то време изгубим службу, и то не својом кривицом, већ због тога, што је чињено неко преустројство. И од тада отпочех овај! Биће већ година и по, како се ми, после дугог потуцања од немилог до недрагог, и после дугих страдања, обретосмо најзад у овој великолепној и многим споменицима украшеној престоници. И овде сам добио службу... Добио и опет изгубио. Разумете ли? Овде сам већ својом кривицом изгубио, јер се моја природа појавила. Сад живимо у једном буџаку, код газдарице Амалије Фјодоровне Липевексел, а од чега живимо, и откуда плаћамо, то не знам. Осем нас, тамо живи још много света... Содома, најбезобразнија... хм... да... За то време порасте и моја кћи од прве жене. Шта је она у своме животу препатила од своје маћехе, о томе нећу да говорим. Јер, ма да је Катарина Ивановна препуна великодушним осећајима, али је дама љута и раздражљива, и одмах грди... Да! Али на што то и помињати!... Моја Соња, као што већ можете мислити, није добила никако васпитање. Пре четири године пробао сам да је обучим у историји и земљопису. Али како и сам нисам био бог-зна како вичан, то се њено васпитање тиме и завршило. Остали смо код персијског цара Кира. За тим, кад је поодрасла, прочитала је неколико романа, а ту скоро, посредовањем г. Лебезјатникова још једну књигу Љујсову Физиологију — да ли вам је позната? — прочитала је с великом пажњом, па је чак и нама по нешто прочитала: и то је све њено изображење и наука. Е сад, питам ја вас, драги мој господине, колико може по вашем мишљењу, да заради једна сиротна али честита девојка, и то поштеним трудом?... Петнаест копејака дневно, не заради, мој господине, ако је поштена и нема особитог талента, па и то не испуштајући посао из руку! Па и оно што заради, не добије уредно. Ето, сашила је по туцета кошуља државном саветнику Клопштоку, Ивану Иванићу, — јесте ли слушали о њему? и не само да јој није платио ни до овог тренутка, већ је погрдним речима одјурио, лупајући ногама и псујући непристојно, под изговором да јаке нису сашивене по мери и да криво стоје. А деца гладују... А Катарина Ивановна, руке ломећи, хода по соби, а по лицу јој избиле црвене пеге, — што у тој болести увек бива — па ће рећи мојој ћерци: „Живиш код нас као какав дембел; једеш и пијеш и грејеш се,“ а шта ту има јести и пити, кад и деца по три дана не виде корице хлеба? Тада сам ја лежао... ну, па шта! лежао сам пијан као земља, и чујем како говори моја Соња (стрпљива и ћутљива је она, и гласић јој је тако нежан... плавушица, лишце свагда блеђано, унило), каже: „Шта, Катарина Ивановна, да ли је могуће, да ја на такав посао пођем?...“ А Дарија Францовна, женскиње злонамерно и полицији добро позната већ се трипут преко газдарице распитивала. „Чудна ми посла, одговара Катарина Ивановна, с подсмехом, — а нашто чувати? Драгоценост, већ нема!“ — Али не осуђујте, не осуђујте, милостиви господине, не осуђујте је! Ово није било речено при чистој савести, већ у раздражености у болести и уз плач гладне деце, а и речено је више у очајању него у правом смислу... Јер је Катарина Ивановна већ била таква, и чим се деца расплачу, макар и од глади, одма их отпочне тући. == Извор == 1899. ''Полицијски гласник'', 27. фебруар, Бр. 8. Год. III, стр. 61-63. {{ЈВ-аутор|Јефта Угричић|1927}} 8azshf36o17oxm9jb781wzyke0ajuk1 143059 143055 2026-04-28T08:29:25Z Coaorao 19106 143059 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Фјодор Достојевски]] | [[Злочин и казна]]<br>(''-{Преступление и наказание}-'') | Превео: Јефта Угричић (1864–1927) | [[Злочин и казна/Део први/I|I]] | '''II''' | [[Злочин и казна/Део први/III|III]] }} {{gap}}Раскољников није био навикнут на гунгулу, и, као што је већ речено, избегавао је свако друштво, нарочито у последње време. Али сад га је нешто на једанпут вукло људима. Њега подузеше неки нови осећаји, а, заједно с тим, појави се и некаква жудња за светом. Он се толико заморио читавим месецом усредсређене туробности своје и мрачнога узбуђења, да му се прохтело ма само и један тренутак одахнути у другом свету, па ма у каквом било. И, не гледећи на сав гад око себе, он са задовољством остаде сада у крчми.<br /> {{gap}}Крчмар је био у другој соби, али је често слазио у кафану, спуштајући се од некуда по степеницама, при чему би се прво указивале његове кицошки углачане чизме с великим црвеним капцима. Он је био у поткошуљи и веома масном црном атласном прслуку, без поше, а цело му је лице изгледало као машћу намазано. За столом са разним јелом био је дечак од четрнаест година и још један млађи, који је служио, кад се штогод тражило. Било је ту насечених краставаца, црнога двопека и на залогаје исечене рибе; све је то веома непријатно мирисало. Било је тако загушљиво, да се готово није могло издржати, а цео простор био је толико засићен ракијским мирисом, да је изгледало е је било могуће од самога тога ваздуха опити се за пет минута.<br /> {{gap}}Дешава се по кадшто, да се сретнемо са потпуно непознатим нам људима, који нас почну занимати на први поглед, некако на једанпут и неочекивано, пре него смо и једне речи проговорили с њима. Такав је утисак начинио на Раскољникова и онај гост, који је седео мало даље од њега и личио на отпуштеног и пензионисаног чиновника. Млади се човек доцније неколико пута сећао овог првог утиска и у њему је видео чак неко предсказање. Он је непрестано погледао на чиновника, најзад још и због тога, што и чиновник није скидао очију с њега. Било је очигледно, да се овоме веома прохтело отпочети разговор. А на остале госте, који су још били у крчми, не изузимајући ни крчмара, чиновник је гледао некако обично па чак и с досадом, а у исто време са изразом неког поноситог подцењивања, као на људе нижега положаја и развића, са којима он нема шта ни да говори. То је био човек од преко педесет година, средњега раста и јаке конструкције, просед и ћелав, са отеченим, од постојанога пијанства пожутелим, па чак и помодрелим, лицем и подбулим капцима, испод којих, као кроз прорез, сијаху веома мале, али живахне, црвене очи. Али нешто је и било у њему веома чудновато; у његовом се погледу светлило чак као неко одушевљење, — могло би се рећи и мисао и разум, — али у исто време сенуло би и безумље. Био је одевен у стари, сасвим поцепани црни фрак, са покиданим дугметима. Само се једно још које-како држало, и њиме се и закопчавао, желећи очевидно да сачува пристојност. Испод прслука му је вирила кошуља, сва згужвана, испрљана и поливена. Био је обријан онако, као што се бријају обично чиновници у Русији; али је то било тако давно, да му је сад брада изгледала као четка. И у његовом понашању могло се опазити нешто уљудно — чиновничко. Данас је био канда веома узнемирен, често је гладио косу, и подупирао главу рукама, при чему су се лепо видели са свим исцепани лактови. Најзад погледа право у Раскољњикова, па га јасно запита:<br /> {{gap}}— Смем ли, поштовани господине, да се усудим упитати вас за нешто? Јер, ма да баш не изгледате угледно, ја бих ипак рекао, да сте образован човек, и да вам пиће није свакодневна навика. Свагда сам и сам уважавао изображење, сједињено са срдачним осећањима. Међу тим, част ми је представити се, — титуларни саветник Мармеладов. Смем ли да вас упитам: јесте ли и ви били у служби?<br /> {{gap}}— Не, ја сам ђак… одговори младић, чудећи се лепоме говору, а још више тој слободи с којом му се обратио тај господин. И не обзирући се на то, што је мало пре био вољан да пристане ма у какво друштво, сад се опет пробуди у њему оно непријатно, оно раздражљиво осећање према свакоме непознатом лицу, које се дотакло, или се хтело дотаћи његове личности.<br /> {{gap}}— Дакле студент, или можда бивши студент! узвикну чиновник, — тако сам и мислио. Да, да, драги мој, искуство, опит. — И да би себи придодао већу важност, метну прст на чело. — Били сте студент, или сте се бавили науком! Допустите… Он се подиже, нихајући се, узе чашу и седе до младог човека мало у страну. Био је истина накресан, али је лепо и одрешито говорио, и тек по каткад у говору замуцкивао. Поче да говори са особитим задовољством с Раскољњиковим, да би човек рекао, да читав месец дана није ни с ким проговорио.<br /> {{gap}}— Драги мој господине, поче он са неким усхићењем, сиромаштво није порок, — то је непобитна истина. Знам ја и то, да и пијанство није добродетељ. Али крајња сиротиња, то је прави порок, мој драги господине. У сиротињи ви ћете сачувати урођена племенита осећања, а у крајњој сиротињи — никада и нико их неће сачувати. За крајње сиромаштво неће те само батином истерати, већ ће те метлом из друштва исчистити, само да би те више увредили. Имају и право; јер сам и сâм готово у крајњој сиротињи да себе вређам и кињим. Отуда и пијанство, драги мој господине! Пре месец дана избио је г. Лебезјатњиков моју жену, а жена моја није то што сам ја! Разумете ли? Допустите ми, да вас још нешто запитам, онако из радозналости: Да ли сте ви кад год ноћили на Неви у оним баркама, у којима се сено довлачи?<br /> {{gap}}— Не, то ми се никад није десило, одговори Раскољњиков. А шта значи то питање?<br /> {{gap}}— Е, па знате, већ је пета ноћ како ја тамо спавам…<br /> {{gap}}Он напуни чашу, испи је, па се замисли. И заиста на његовим хаљинама, па и у коси, могао би да приметиш сламке. И било је вероватно, да се он није ни пет дана свлачио ни умивао. Нарочито му руке беху нечисте, поднадуле и поцрвенеле, а нокти од блата поцрнели.<br /> {{gap}},,Његов разговор обратио је на се општу, али не баш и са свим озбиљну пажњу. Дечаци иза стола с јелом почеше да се кикоћу. Гостионичар, чињаше се да је нарочито дошао из друге собе да слуша овог „комендијаша.“ Он седе мало подаље, зевајући лениво и достојанствено. И како се чињаше, Мармеладов је био овде изодавна позната личност. Па и ову наклоност придиковању, по свој прилици, стекао је разговарајући се с разним непознатим личностима у тој крчмици. Код неких људи, који радо пију, ова наклоност постаје неопходна потреба, — а нарочито код оних, с којима код куће строго поступају и по вољи располажу и заповедају им. Па за то се такви људи, кад се нађу у каквом лумпачком друштву, свагда старају, да се оправдају, а по могућности и поштовање задобију. — Комендијаш! — громко рече крчмар. А што не радите, за што не служите кад сте чиновник? — За што не служим, драги мој господине, — прихвати Мармеладов као да ово питање управи на Раскољникова, — за што не служим? Зар мене не боли срце, што живим без икаква посла? Зар мени није било тешко, кад је г. Лебезјатников пре месец дана избио својеручно моју жену, а ја лежао трештен пијан? Допустите, млади човече, да вас запитам, да ли се вама дешавало... хм... ну, рецимо да потражимо новаца у зајам, а без наде, да ћете добити? — Дешавало се... то јест, како без наде? — — То јест, тако, да још у напред знате, да нећете ништа добити. Ево, на пример, ви још у напред позитивно знате, да такав и такав човек, тај поштени грађанин, ни пошто не ће да вам да новаца. И ја питам, зашто да вам да? Он зна да му нећу вратити. Ви ћете рећи, из сажаљења? Али г. Лебезјатников, који се бави новим мислима и новим правцем, пре неки дан објасни, да је сажаљење науком забрањено, и да се тако већ ради у Енглеској, где је политичка економија. Дакле, ја питам, зашто да он да новаца? И знајући у напред да вам не ће дати, ви ипак идете, и... — Па зашто онда да се иде? додаде Раскољников. — А ако нема коме да се иде, или баш нема куда да се иде? А међу тим, сваки човек мора некуда да иде. Дође по кадшто време, да је човеку потребно да се ма куд крене. Кад је моја јединица ћерка први пут пошла у свет са „жутим билетом“*) и ја сам такође пошао... И у тај мах погледа он узбуђено на младог човека. — Ништа, ништа, драги господине! — додаде он, желећи га успокојити, јер у тај пар оба дечака, што стоје за столом, прснуше у смеј, па се и сам крчмар насмеја. — Ништа! Ова подсмевка ни мало ме не узнемирује, јер је већ свима све познато, и све што је тајно, мора да постане јавно; и ја то не презирем, већ смирено сносим. Нека! нека! — Овај човек! — Допустите, млади човече: можете ли ви... Али не, да се јаче изразим: можете ли ви, смете ли, гледећи у овом тренутку на ме, рећи позитивно, да ја нисам свиња? — Младић не одговори ни речи. Па добро продужаваше беседник уљудно и овога пута чак и усиљеним достојанством, почекав док се уталожи кикот, који се беше подигао у крчми. — Рецимо, да сам ја свиња, али она је дама! Ја сам звер, а моја жена Катарина Ивановна, — она је изображена, и ћерка је штабног официра. Ајд нека сам ја и подлац, али она има узвишено срце, она је високо изображена, она је пуна благородних осећања. А међу тим... О! кад би се она нада мном сажалила! Милостиви господине, милостиви господине, човеку је потребно, да има макар и једно такво место, где би га пожалили! А Катарина Ивановна ма да је дама и великодушна ипак је неправедна... И ма да ја и сам врло добро знам, да и тада, кад ме за косу чупа, она чупа из сажаљења и што је срце боли (јер, понављам без зазора, млади човече, она мени чупа косу, потврди он са удвојеним достојанством чувши опет кикотање), ну Боже мој! кад би она макар једанпут... Али не! не! Све је узаман, бадава је говорити!... Бадава говорити, јер мене су већ више пута сажаљевали, али... така је моја природа а ја сам прави скот! — Још сумњаш! — примети крчмар зевајући. Мармеладов одлучно лупи песницом о сто. — Већ ми така природа! Знате ли ви, мој господине, да сам ја чак и чарапе моје жене пропио. Да су то папуче, па опет и које-како; али чарапе, њене чарапе продао сам за ракију... Међу тим, живимо у хладној соби; она је јадница ове зиме прозебла, и почела је да пљује крв. У нас има троје мале деце и Катарина Ивановна ради од јутра до мрклог мрака; она пере и риба, дечицу мије, јер је из малена навикла на чистоћу; а међу тим, груди су јој слабе, и тек што није пала у јектику, — и ја то осећам! Зар ја не осећам? И што више пијем, то више и осећам. За то и пијем, да у пићу нађем себи утехе... А пијем и за то, што хоћу да ми се удвоји страдање! — И он, као у очајању спусти главу на сто. — Млади човече, продужи он, подигнувши се опет ја читам на вашем лицу неку тугу. Чим сте ушли, ја сам то прочитао, па за то сам и ступио с вама у разговор. Јер причајући вам моју несрећну историју, ја тим не желим да ме чују ови беспосличари овде, који већ све то знају; него ја тражим човека од срца, човека образованог. Знајте дакле да се моја жена васпитала у отменом губернијском племићском институту, и пред излазак отуда, она је играла пред губернатором и пред другим лицима, за што је добила златну медаљу и похвални лист. Медаљу... медаљу смо продали... већ одавно... хм... а похвални лист она чува у сандуку, и пре неки дан га је износила и кућној газдарици показивала. И ма да је она с газдарицом у непрестаној свађи, али прохтело јој се, да се ма пред ким похвали и исприча о срећним минулим данима. И ја је не осуђујем, не осуђујем; јер ово последње и остало је код ње као успомена, а све је остало ишчезло као дим, као прашина! Да, да; она је дама ватрена поносита и непоколебљива. Сама пере под, живи о црном хлебу, али не ће допустити, да је ма ко омаловажи. За то није могла издржати и грубост г. Лебезјатникова, и кад ју је тај господин избио, то је на њу подејствовало, да је пала у постељу, и то не од батина, колико због јаког частољубља. Она се удала за ме као удовица са троје нејаке дечице, све једно другом до увета. Први је пут удата била за пешадијског официра, и толико га волела, да је с њиме побегла из дома родитељског. Мужа је волела преко сваке мере; али он се поче картати, падне под суд, и тако је умро. У последње време он је њу и тукао, ма да се она није подавала, а о томе ја врло добро знам из искуства; али, она и сад њега помиње са сузама, и мене њиме кори. Ја се на то не љутим, нека бар живи у успоменама, сећајући се сретне прошлости... И она остаде после њега са троје нејаке дечице у једном удаљеном и дивљачном округу, где сам се и ја тада налазио, и остала је у такој сиротињи без икакве наде, да човеку није могуће описати. Родбина се беше ње сасвим одрекла, а она опет беше преко мере горда... И тада ја, драги мој господине, и сам бејах удовац, а од прве жене имајући четрнаестогодишњу ћерку, понудим своју руку тој ојађеници, јер нисам могао даље гледати њену патњу и страдање. Ласно можете по томе оценити сиротињу у којој се она налазила, кад се сагласила да за мене пође, не гледећи што је била од знатног рода, и потпуно изображена! Ну удаде се! плачући и јецајући и руке ломећи — пође за мене! Јер није имала куд ни камо. Разумете ли, разумете ли ви, мој драги господине, шта значи, кад се нема куд? Не, ви то још не разумете... И целе године вршио сам своју дужност часно и свето, није ми ни на памет падало да се и дотакнем тога (при овој речи он метне прст на стакло с ракијом) јер сам имао осећања. Али и тиме јој не могох угодити. У то време изгубим службу, и то не својом кривицом, већ због тога, што је чињено неко преустројство. И од тада отпочех овај! Биће већ година и по, како се ми, после дугог потуцања од немилог до недрагог, и после дугих страдања, обретосмо најзад у овој великолепној и многим споменицима украшеној престоници. И овде сам добио службу... Добио и опет изгубио. Разумете ли? Овде сам већ својом кривицом изгубио, јер се моја природа појавила. Сад живимо у једном буџаку, код газдарице Амалије Фјодоровне Липевексел, а од чега живимо, и откуда плаћамо, то не знам. Осем нас, тамо живи још много света... Содома, најбезобразнија... хм... да... За то време порасте и моја кћи од прве жене. Шта је она у своме животу препатила од своје маћехе, о томе нећу да говорим. Јер, ма да је Катарина Ивановна препуна великодушним осећајима, али је дама љута и раздражљива, и одмах грди... Да! Али на што то и помињати!... Моја Соња, као што већ можете мислити, није добила никако васпитање. Пре четири године пробао сам да је обучим у историји и земљопису. Али како и сам нисам био бог-зна како вичан, то се њено васпитање тиме и завршило. Остали смо код персијског цара Кира. За тим, кад је поодрасла, прочитала је неколико романа, а ту скоро, посредовањем г. Лебезјатникова још једну књигу Љујсову Физиологију — да ли вам је позната? — прочитала је с великом пажњом, па је чак и нама по нешто прочитала: и то је све њено изображење и наука. Е сад, питам ја вас, драги мој господине, колико може по вашем мишљењу, да заради једна сиротна али честита девојка, и то поштеним трудом?... Петнаест копејака дневно, не заради, мој господине, ако је поштена и нема особитог талента, па и то не испуштајући посао из руку! Па и оно што заради, не добије уредно. Ето, сашила је по туцета кошуља државном саветнику Клопштоку, Ивану Иванићу, — јесте ли слушали о њему? и не само да јој није платио ни до овог тренутка, већ је погрдним речима одјурио, лупајући ногама и псујући непристојно, под изговором да јаке нису сашивене по мери и да криво стоје. А деца гладују... А Катарина Ивановна, руке ломећи, хода по соби, а по лицу јој избиле црвене пеге, — што у тој болести увек бива — па ће рећи мојој ћерци: „Живиш код нас као какав дембел; једеш и пијеш и грејеш се,“ а шта ту има јести и пити, кад и деца по три дана не виде корице хлеба? Тада сам ја лежао... ну, па шта! лежао сам пијан као земља, и чујем како говори моја Соња (стрпљива и ћутљива је она, и гласић јој је тако нежан... плавушица, лишце свагда блеђано, унило), каже: „Шта, Катарина Ивановна, да ли је могуће, да ја на такав посао пођем?...“ А Дарија Францовна, женскиње злонамерно и полицији добро позната већ се трипут преко газдарице распитивала. „Чудна ми посла, одговара Катарина Ивановна, с подсмехом, — а нашто чувати? Драгоценост, већ нема!“ — Али не осуђујте, не осуђујте, милостиви господине, не осуђујте је! Ово није било речено при чистој савести, већ у раздражености у болести и уз плач гладне деце, а и речено је више у очајању него у правом смислу... Јер је Катарина Ивановна већ била таква, и чим се деца расплачу, макар и од глади, одма их отпочне тући. == Извор == 1899. ''Полицијски гласник'', 27. фебруар, Бр. 8. Год. III, стр. 61-63. {{ЈВ-аутор|Јефта Угричић|1927}} bstdcmku4604kiean8df6el7hv4rc65 1 60794 143060 2026-04-28T10:20:09Z ~2026-25793-80 19855 /* Силни срби */ нови одељак 143060 wikitext text/x-wiki == Силни срби == Није ли ова песма настала након боравка комита (силних срба) у Пасјану, у време пре ослобођења од турака, односно пре балканских ратова. — [[Посебно:Доприноси/&#126;2026-25793-80|&#126;2026-25793-80]] ([[Разговор с корисником:&#126;2026-25793-80|разговор]]) 12:20, 28. април 2026. (CEST) 7qngv0zqikxsacnyvj1xkt9y4exi7vi 143061 143060 2026-04-28T11:12:49Z Coaorao 19106 /* Силни срби */ одговор 143061 wikitext text/x-wiki == Силни срби == Није ли ова песма настала након боравка комита (силних срба) у Пасјану, у време пре ослобођења од турака, односно пре балканских ратова. — [[Посебно:Доприноси/&#126;2026-25793-80|&#126;2026-25793-80]] ([[Разговор с корисником:&#126;2026-25793-80|разговор]]) 12:20, 28. април 2026. (CEST) :Да ли сте поставили питање? — Потребно је да постоји извор за те тврдње, ако Ви поседујете извор онда га додајте... Поздрав, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 13:12, 28. април 2026. (CEST) tm9e4nhhnyittj5gu9odkstsc8jwm87