Викизворник:Захтеви за администрирање

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.46.0-wmf.26</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Викизворник:Захтеви за администрирање</title>
    <ns>4</ns>
    <id>15298</id>
    <revision>
      <id>143067</id>
      <parentid>58180</parentid>
      <timestamp>2026-04-28T15:58:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Захтеви за овлашћења */</comment>
      <origin>143067</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6161" sha1="4hm3fu9qzdhejjntpett3cv4jh9f39s" xml:space="preserve">'''Администратори''' су корисници који имају ''„системска овлашћења“'' (''-{sysop rights}-''). Бирократе имају иста овлашћења као и администратори, с тим што могу да унапређују остале кориснике у администраторе или бирократе, преименују кориснике, као и да постављају и одузимају статуса бота.

Све жеље и захтеве у вези са радом српског Викизворника можете упутити неком од [[Викизворник:Списак администратора|администратора]].

Пре постављања захтева, молимо погледајте званичну Викизворникову политику о избору администратора/бирократа која се налази [[Викизворник:Администрација|овде]].

{{администрација}}

== Захтеви за брисање и заштиту садржаја ==

Подношење захтева можете упутити неком од [[Викизворник:Списак администратора|администратора]] или потражити у [[Викизворник:Писарница|Писарници]].

== Захтеви за овлашћења ==

&lt;div id=&quot;arch&quot; style=&quot;width:45%; min-height:50px; margin: auto; margin-bottom: .5em; margin-top: 1em; font-size: 125%; text-align: center; padding: .3em; border: 2px solid #ddd; background: white;&quot;&gt;[[Слика:Vista-file-manager.png|50п|лево|Архива]] [[Викизворник:Захтеви за администрирање/Архиве|Архива решених захтева за давање и одузимање &lt;br&gt;администраторских и бирократских овлашћења]]&lt;/div&gt;

Уколико желите постати администратор или бирократа на српском Викизворнику, упишите то овде. Услови за добијање тих овлашћења су назначени [[Викизворник:Администрација|'''овде''']].

&lt;div style=&quot;width: 95%; margin: auto; margin-bottom: .5em; border: 2px solid #ddd; background: #eee;&quot;&gt;
Захтев се подноси овако:
# отворите нову подстраницу ове странице '''Викизворник:Захтеви за администрирање/Давање/КОРИСНИЧКО ИМЕ''',
# на њој поставите поднаслов са три знака једнако испред и иза наслова
#: (&lt;nowiki&gt;===[[Корисник:КОРИСНИЧКО ИМЕ|КОРИСНИЧКО ИМЕ]]===&lt;/nowiki&gt;) и
# овде додате везу ка тој страници, тј. упишете &lt;nowiki&gt;{{Викизворник:Захтеви за администрирање/Давање/КОРИСНИЧКО ИМЕ}}&lt;/nowiki&gt;
&lt;/div&gt;

----&lt;!-- ИЗМЕЂУ ОВЕ ДВЕ ЛИНИЈЕ, КАО ПОДСТРАНИЦА --&gt;
{{Викизворник:Захтеви за администрирање/Давање/Coaorao}}
----&lt;!-- ИЗМЕЂУ ОВЕ ДВЕ ЛИНИЈЕ, КАО ПОДСТРАНИЦА --&gt;

== Захтеви за уклањање овлашћења ==

* Уклањања овлашћења се не могу вршити на локалним викизворницима, већ се морају обавити преко [[m:Requests for permissions#Removal of access|странице на Мети]]. У случају да је у питању самостално обезвлашћење, то ће вам бити испуњено одмах. У случају да постоји потреба да се разреши неки проблематични администратор или бирократа, простор овог дела странице би требао бити намењен постизању концензуса тим поводом, па да се потом на Мети упути захтев. Жалба [[m:Requests for permissions#Removal of access|другостепеном суду на Мети]] увек остаје као крајње решење.

== Захтеви за добијање статуса бота ==

Подношење захтева се врши на страници [[Викизворник:Захтеви за ботове]].

== Захтеви за привремено и хитно добијање или уклањање администраторских овлашћења ==

Привремено или хитно додељивање администраторских права се не практикује у већини случајева. Ипак, такав захтев можете поставити овде, али ће бирократе по њему поступити само у изузетним случајевима, по својој дискрецији и у одсуству противљења заједнице.

Уклањање администраторских права не може се извршити локално. Уколико желите да вам се уклоне права, такви захтеви се постављају на [[m:Steward requests/Permissions#Removal of access|Мети]], уз праћење тамошњих упутстава.

== Види још ==

* [[Викизворник:Администрација|Политика администрације]]
* [[Викизворник:Администратори|О администраторима]]
* [[Викизворник:Бирократе|О бирократама]]

[[Категорија:Викизворник]]

[[bs:Wikizvor:Kandidatura za administratora]]
[[da:Wikisource:Anmodning om administratorstatus]]
[[mk:Викиизвор:Барања за администраторски статус]]</text>
      <sha1>4hm3fu9qzdhejjntpett3cv4jh9f39s</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:Coaorao</title>
    <ns>2</ns>
    <id>59976</id>
    <revision>
      <id>143065</id>
      <parentid>143040</parentid>
      <timestamp>2026-04-28T15:43:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Аутори и Ауторке */</comment>
      <origin>143065</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="44272" sha1="neh8innbkkrkbbfxzx7o8t9ayqxvapm" xml:space="preserve">&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим ''[[w:Google Gemini|Вешца]]'', али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
''почето, незавршено или скоро да је завршено''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме од М. М. Ракића]]/ [[„Песме” Милана Ракића]]?-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]]
''песме''
* [[Самохрана мајка]] (1886)[https://www.biblioso.org.rs/digitalna_arhiva/golub]бр.11
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)[https://pretraziva.rs/show/zora--1900-10-01.pdf]
* [[Драма]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
''преводи''
* [[Суза]] (Пушкин) (1898)
* [[Анџело]]
* [[Ехо]]
* [[Романца]]
* [[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]
* [[Кинџалу]]
* [[Сужањ]]
* [[Не, тако силно ја не љубим тебе]]
* [[Сципион и Ханибал (Грилпарцер)]] (1891)

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Остало ==
{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}

=== Дела ===
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници</text>
      <sha1>neh8innbkkrkbbfxzx7o8t9ayqxvapm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Злочин и казна/Део први/II</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60793</id>
    <revision>
      <id>143062</id>
      <parentid>143059</parentid>
      <timestamp>2026-04-28T12:27:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143062</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="29607" sha1="1z8g6hshb63pj0aeg9d61rlvrk0tgqp" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
| '''II'''
| [[Злочин и казна/Део први/III|III]]
}}
{{gap}}Раскољников није био навикнут на гунгулу, и, као што је већ речено, избегавао је свако друштво, нарочито у последње време. Али сад га је нешто на једанпут вукло људима. Њега подузеше неки нови осећаји, а, заједно с тим, појави се и некаква жудња за светом. Он се толико заморио читавим месецом усредсређене туробности своје и мрачнога узбуђења, да му се прохтело ма само и један тренутак одахнути у другом свету, па ма у каквом било. И, не гледећи на сав гад око себе, он са задовољством остаде сада у крчми.&lt;br /&gt;
{{gap}}Крчмар је био у другој соби, али је често слазио у кафану, спуштајући се од некуда по степеницама, при чему би се прво указивале његове кицошки углачане чизме с великим црвеним капцима. Он је био у поткошуљи и веома масном црном атласном прслуку, без поше, а цело му је лице изгледало као машћу намазано. За столом са разним јелом био је дечак од четрнаест година и још један млађи, који је служио, кад се штогод тражило. Било је ту насечених краставаца, црнога двопека и на залогаје исечене рибе; све је то веома непријатно мирисало. Било је тако загушљиво, да се готово није могло издржати, а цео простор био је толико засићен ракијским мирисом, да је изгледало е је било могуће од самога тога ваздуха опити се за пет минута.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дешава се по кадшто, да се сретнемо са потпуно непознатим нам људима, који нас почну занимати на први поглед, некако на једанпут и неочекивано, пре него смо и једне речи проговорили с њима. Такав је утисак начинио на Раскољникова и онај гост, који је седео мало даље од њега и личио на отпуштеног и пензионисаног чиновника. Млади се човек доцније неколико пута сећао овог првог утиска и у њему је видео чак неко предсказање. Он је непрестано погледао на чиновника, најзад још и због тога, што и чиновник није скидао очију с њега. Било је очигледно, да се овоме веома прохтело отпочети разговор. А на остале госте, који су још били у крчми, не изузимајући ни крчмара, чиновник је гледао некако обично па чак и с досадом, а у исто време са изразом неког поноситог подцењивања, као на људе нижега положаја и развића, са којима он нема шта ни да говори. То је био човек од преко педесет година, средњега раста и јаке конструкције, просед и ћелав, са отеченим, од постојанога пијанства пожутелим, па чак и помодрелим, лицем и подбулим капцима, испод којих, као кроз прорез, сијаху веома мале, али живахне, црвене очи. Али нешто је и било у њему веома чудновато; у његовом се погледу светлило чак као неко одушевљење, — могло би се рећи и мисао и разум, — али у исто време сенуло би и безумље. Био је одевен у стари, сасвим поцепани црни фрак, са покиданим дугметима. Само се једно још које-како држало, и њиме се и закопчавао, желећи очевидно да сачува пристојност. Испод прслука му је вирила кошуља, сва згужвана, испрљана и поливена. Био је обријан онако, као што се бријају обично чиновници у Русији; али је то било тако давно, да му је сад брада изгледала као четка. И у његовом понашању могло се опазити нешто уљудно — чиновничко. Данас је био канда веома узнемирен, често је гладио косу, и подупирао главу рукама, при чему су се лепо видели са свим исцепани лактови. Најзад погледа право у Раскољњикова, па га јасно запита:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Смем ли, поштовани господине, да се усудим упитати вас за нешто? Јер, ма да баш не изгледате угледно, ја бих ипак рекао, да сте образован човек, и да вам пиће није свакодневна навика. Свагда сам и сам уважавао изображење, сједињено са срдачним осећањима. Међу тим, част ми је представити се, — титуларни саветник Мармеладов. Смем ли да вас упитам: јесте ли и ви били у служби?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Не, ја сам ђак… одговори младић, чудећи се лепоме говору, а још више тој слободи с којом му се обратио тај господин. И не обзирући се на то, што је мало пре био вољан да пристане ма у какво друштво, сад се опет пробуди у њему оно непријатно, оно раздражљиво осећање према свакоме непознатом лицу, које се дотакло, или се хтело дотаћи његове личности.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Дакле студент, или можда бивши студент! узвикну чиновник, — тако сам и мислио. Да, да, драги мој, искуство, опит. — И да би себи придодао већу важност, метну прст на чело. — Били сте студент, или сте се бавили науком! Допустите… Он се подиже, нихајући се, узе чашу и седе до младог човека мало у страну. Био је истина накресан, али је лепо и одрешито говорио, и тек по каткад у говору замуцкивао. Поче да говори са особитим задовољством с Раскољњиковим, да би човек рекао, да читав месец дана није ни с ким проговорио.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Драги мој господине, поче он са неким усхићењем, сиромаштво није порок, — то је непобитна истина. Знам ја и то, да и пијанство није добродетељ. Али крајња сиротиња, то је прави порок, мој драги господине. У сиротињи ви ћете сачувати урођена племенита осећања, а у крајњој сиротињи — никада и нико их неће сачувати. За крајње сиромаштво неће те само батином истерати, већ ће те метлом из друштва исчистити, само да би те више увредили. Имају и право; јер сам и сâм готово у крајњој сиротињи да себе вређам и кињим. Отуда и пијанство, драги мој господине! Пре месец дана избио је г. Лебезјатњиков моју жену, а жена моја није то што сам ја! Разумете ли? Допустите ми, да вас још нешто запитам, онако из радозналости: Да ли сте ви кад год ноћили на Неви у оним баркама, у којима се сено довлачи?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Не, то ми се никад није десило, одговори Раскољњиков. А шта значи то питање?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Е, па знате, већ је пета ноћ како ја тамо спавам…&lt;br /&gt;
{{gap}}Он напуни чашу, испи је, па се замисли. И заиста на његовим хаљинама, па и у коси, могао би да приметиш сламке. И било је вероватно, да се он није ни пет дана свлачио ни умивао. Нарочито му руке беху нечисте, поднадуле и поцрвенеле, а нокти од блата поцрнели.&lt;br /&gt;
{{gap}}Његов разговор обратио је на се општу, али не баш и са свим озбиљну пажњу. Дечаци иза стола с јелом почеше да се кикоћу. Гостионичар, чињаше се да је нарочито дошао из друге собе да слуша овог „комендијаша.” Он седе мало подаље, зевајући лениво и достојанствено. И како се чињаше, Мармеладов је био овде изодавна позната личност. Па и ову наклоност придиковању, по свој прилици, стекао је разговарајући се с разним непознатим личностима у тој крчмици. Код неких људи, који радо пију, ова наклоност постаје неопходна потреба, — а нарочито код оних, с којима код куће строго поступају и по вољи располажу и заповедају им. Па за то се такви људи, кад се нађу у каквом лумпачком друштву, свагда старају, да се оправдају, а по могућности и поштовање задобију.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Комендијаш! — громко рече крчмар. А што не радите, за што не служите кад сте чиновник?&lt;br /&gt;
{{gap}}— За што не служим, драги мој господине, — прихвати Мармеладов као да ово питање управи на Раскољњикова, — за што не служим? Зар мене не боли срце, што живим без икаква посла? Зар мени није било тешко, кад је г. Лебезјатников пре месец дана избио својеручно моју жену, а ја лежао трештен пијан? Допустите, млади човече, да вас запитам, да ли се вама дешавало… хм… ну, рецимо да потражимо новаца у зајам, а без наде, да ћете добити?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Дешавало се… то јест, како без наде? —&lt;br /&gt;
{{gap}}— То јест, тако, да још у напред знате, да нећете ништа добити. Ево, на пример, ви још у напред позитивно знате, да такав и такав човек, тај поштени грађанин, ни пошто не ће да вам да новаца. И ја питам, зашто да вам да? Он зна да му нећу вратити. Ви ћете рећи, из сажаљења? Али г. Лебезјатников, који се бави новим мислима и новим правцем, пре неки дан објасни, да је сажаљење науком забрањено, и да се тако већ ради у Енглеској, где је политичка економија. Дакле, ја питам, зашто да он да новаца? И знајући у напред да вам не ће дати, ви ипак идете, и…&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па зашто онда да се иде? додаде Раскољников.&lt;br /&gt;
{{gap}}— А ако нема коме да се иде, или баш нема куда да се иде? А међу тим, сваки човек мора некуда да иде. Дође по кадшто време, да је човеку потребно да се ма куд крене. Кад је моја јединица ћерка први пут пошла у свет са „жутим билетом”&lt;ref&gt;Овакви билети дају се у Русији јавним девојкама.&lt;/ref&gt; и ја сам такође пошао… И у тај мах погледа он узбуђено на младог човека. — Ништа, ништа, драги господине! — додаде он, желећи га успокојити, јер у тај пар(?) оба дечака, што стоје за столом, прснуше у смеј, па се и сам крчмар насмеја. — Ништа! Ова подсмевка ни мало ме не узнемирује, јер је већ свима све познато, и све што је тајно, мора да постане јавно; и ја то не презирем, већ смирено сносим. Нека! нека! — Овај човек! — Допустите, млади човече: можете ли ви… Али не, да се јаче изразим: ''можете ли'' ви, ''смете ли,'' гледећи у овом тренутку на ме, рећи позитивно, да ја нисам свиња? —&lt;br /&gt;
{{gap}}Младић не одговори ни речи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Па добро продужаваше беседник уљудно и овога пута чак и усиљеним достојанством, почекав док се уталожи кикот, који се беше подигао у крчми. — Рецимо, да сам ја свиња, али она је дама! Ја сам звер, а моја жена Катарина Ивановна, — она је изображена, и ћерка је штабног официра. Ајд нека сам ја и подлац, али она има узвишено срце, она је високо изображена, она је пуна благородних осећања. А међу тим… О! кад би се она нада мном сажалила! Милостиви господине, милостиви господине, човеку је потребно, да има макар и једно такво место, где би га пожалили! А Катарина Ивановна ма да је дама и великодушна ипак је неправедна… И ма да ја и сам врло добро знам, да и тада, кад ме за косу чупа, она чупа из сажаљења и што је срце боли (јер, понављам без зазора, млади човече, она мени чупа косу, потврди он са удвојеним достојанством чувши опет кикотање), ну Боже мој! кад би она макар једанпут… Али не! не! Све је узаман, бадава је говорити!… Бадава говорити, јер мене су већ више пута сажаљевали, али… така је моја природа а ја сам прави скот!&lt;br /&gt;
{{gap}}— Још сумњаш! — примети крчмар зевајући.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мармеладов одлучно лупи песницом о сто.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Већ ми така природа! Знате ли ви, мој господине, да сам ја чак и чарапе моје жене пропио. Да су то папуче, па опет и које-како; али чарапе, њене чарапе продао сам за ракију… Међу тим, живимо у хладној соби; она је јадница ове зиме прозебла, и почела је да пљује крв. У нас има троје мале деце и Катарина Ивановна ради од јутра до мрклог мрака; она пере и риба, дечицу мије, јер је из малена навикла на чистоћу; а међу тим, груди су јој слабе, и тек што није пала у јектику, — и ја то осећам! Зар ја не осећам? И што више пијем, то више и осећам. За то и пијем, да у пићу нађем себи утехе… А пијем и за то, што хоћу да ми се удвоји страдање! — И он, као у очајању спусти главу на сто.&lt;br /&gt;
{{gap}},,— Млади човече, продужи он, подигнувши се опет ја читам на вашем лицу неку тугу. Чим сте ушли, ја сам то прочитао, па за то сам и ступио с вама у разговор. Јер причајући вам моју несрећну историју, ја тим не желим да ме чују ови беспосличари овде, који већ све то знају; него ја тражим човека од срца, човека образованог. Знајте дакле да се моја жена васпитала у отменом губернијском племићском институту, и пред излазак отуда, она је играла пред губернатором и пред другим лицима, за што је добила златну медаљу и похвални лист. Медаљу... медаљу смо продали... већ одавно... хм... а похвални лист она чува у сандуку, и пре неки дан га је износила и кућној газдарици показивала. И ма да је она с газдарицом у непрестаној свађи, али прохтело јој се, да се ма пред ким похвали и исприча о срећним минулим данима. И ја је не осуђујем, не осуђујем; јер ово последње и остало је код ње као успомена, а све је остало ишчезло као дим, као прашина! Да, да; она је дама ватрена поносита и непоколебљива. Сама пере под, живи о црном хлебу, али не ће допустити, да је ма ко омаловажи. За то није могла издржати и грубост г. Лебезјатникова, и кад ју је тај господин избио, то је на њу подејствовало, да је пала у постељу, и то не од батина, колико због јаког частољубља. Она се удала за ме као удовица са троје нејаке дечице, све једно другом до увета. Први је пут удата била за пешадијског официра, и толико га волела, да је с њиме побегла из дома родитељског. Мужа је волела преко сваке мере; али он се поче картати, падне под суд, и тако је умро. У последње време он је њу и тукао, ма да се она није подавала, а о томе ја врло добро знам из искуства; али, она и сад њега помиње са сузама, и мене њиме кори. Ја се на то не љутим, нека бар живи у успоменама, сећајући се сретне прошлости... И она остаде после њега са троје нејаке дечице у једном удаљеном и дивљачном округу, где сам се и ја тада налазио, и остала је у такој сиротињи без икакве наде, да човеку није могуће описати. Родбина се беше ње сасвим одрекла, а она опет беше преко мере горда... И тада ја, драги мој господине, и сам бејах удовац, а од прве жене имајући четрнаестогодишњу ћерку, понудим своју руку тој ојађеници, јер нисам могао даље гледати њену патњу и страдање. Ласно можете по томе оценити сиротињу у којој се она налазила, кад се сагласила да за мене пође, не гледећи што је била од знатног рода, и потпуно изображена! Ну удаде се! плачући и јецајући и руке ломећи — пође за мене! Јер није имала куд ни камо. Разумете ли, разумете ли ви, мој драги господине, шта значи, кад се нема куд? Не, ви то још не разумете... И целе године вршио сам своју дужност часно и свето, није ми ни на памет падало да се и дотакнем тога (при овој речи он метне прст на стакло с ракијом) јер сам имао осећања. Али и тиме јој не могох угодити. У то време изгубим службу, и то не својом кривицом, већ због тога, што је чињено неко преустројство. И од тада отпочех овај! Биће већ година и по, како се ми, после дугог потуцања од немилог до недрагог, и после дугих страдања, обретосмо најзад у овој великолепној и многим споменицима украшеној престоници. И овде сам добио службу... Добио и опет изгубио. Разумете ли? Овде сам већ својом кривицом изгубио, јер се моја природа појавила. Сад живимо у једном буџаку, код газдарице Амалије Фјодоровне Липевексел, а од чега живимо, и откуда плаћамо, то не знам. Осем нас, тамо живи још много света... Содома, најбезобразнија... хм... да... За то време порасте и моја кћи од прве жене. Шта је она у своме животу препатила од своје маћехе, о томе нећу да говорим. Јер, ма да је Катарина Ивановна препуна великодушним осећајима, али је дама љута и раздражљива, и одмах грди... Да! Али на што то и помињати!... Моја Соња, као што већ можете мислити, није добила никако васпитање. Пре четири године пробао сам да је обучим у историји и земљопису. Али како и сам нисам био бог-зна како вичан, то се њено васпитање тиме и завршило. Остали смо код персијског цара Кира. За тим, кад је поодрасла, прочитала је неколико романа, а ту скоро, посредовањем г. Лебезјатникова још једну књигу Љујсову Физиологију — да ли вам је позната? — прочитала је с великом пажњом, па је чак и нама по нешто прочитала: и то је све њено изображење и наука. Е сад, питам ја вас, драги мој господине, колико може по вашем мишљењу, да заради једна сиротна али честита девојка, и то поштеним трудом?... Петнаест копејака дневно, не заради, мој господине, ако је поштена и нема особитог талента, па и то не испуштајући посао из руку! Па и оно што заради, не добије уредно. Ето, сашила је по туцета кошуља државном саветнику Клопштоку, Ивану Иванићу, — јесте ли слушали о њему? и не само да јој није платио ни до овог тренутка, већ је погрдним речима одјурио, лупајући ногама и псујући непристојно, под изговором да јаке нису сашивене по мери и да криво стоје. А деца гладују... А Катарина Ивановна, руке ломећи, хода по соби, а по лицу јој избиле црвене пеге, — што у тој болести увек бива — па ће рећи мојој ћерци: „Живиш код нас као какав дембел; једеш и пијеш и грејеш се,“ а шта ту има јести и пити, кад и деца по три дана не виде корице хлеба? Тада сам ја лежао... ну, па шта! лежао сам пијан као земља, и чујем како говори моја Соња (стрпљива и ћутљива је она, и гласић јој је тако нежан... плавушица, лишце свагда блеђано, унило), каже: „Шта, Катарина Ивановна, да ли је могуће, да ја на такав посао пођем?...“ А Дарија Францовна, женскиње злонамерно и полицији добро позната већ се трипут преко газдарице распитивала. „Чудна ми посла, одговара Катарина Ивановна, с подсмехом, — а нашто чувати? Драгоценост, већ нема!“
— Али не осуђујте, не осуђујте, милостиви господине, не осуђујте је! Ово није било речено при чистој савести, већ у раздражености у болести и уз плач гладне деце, а и речено је више у очајању него у правом смислу... Јер је Катарина Ивановна већ била таква, и чим се деца расплачу, макар и од глади, одма их отпочне тући.

== Извор ==
1899. ''Полицијски гласник'', 27. фебруар, Бр. 8. Год. III, стр. 61-63.

{{ЈВ-аутор|Јефта Угричић|1927}}</text>
      <sha1>1z8g6hshb63pj0aeg9d61rlvrk0tgqp</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143063</id>
      <parentid>143062</parentid>
      <timestamp>2026-04-28T12:40:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143063</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="29645" sha1="cslnroxu6796s375szvh66zets386z1" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
| '''II'''
| [[Злочин и казна/Део први/III|III]]
}}
{{gap}}Раскољников није био навикнут на гунгулу, и, као што је већ речено, избегавао је свако друштво, нарочито у последње време. Али сад га је нешто на једанпут вукло људима. Њега подузеше неки нови осећаји, а, заједно с тим, појави се и некаква жудња за светом. Он се толико заморио читавим месецом усредсређене туробности своје и мрачнога узбуђења, да му се прохтело ма само и један тренутак одахнути у другом свету, па ма у каквом било. И, не гледећи на сав гад око себе, он са задовољством остаде сада у крчми.&lt;br /&gt;
{{gap}}Крчмар је био у другој соби, али је често слазио у кафану, спуштајући се од некуда по степеницама, при чему би се прво указивале његове кицошки углачане чизме с великим црвеним капцима. Он је био у поткошуљи и веома масном црном атласном прслуку, без поше, а цело му је лице изгледало као машћу намазано. За столом са разним јелом био је дечак од четрнаест година и још један млађи, који је служио, кад се штогод тражило. Било је ту насечених краставаца, црнога двопека и на залогаје исечене рибе; све је то веома непријатно мирисало. Било је тако загушљиво, да се готово није могло издржати, а цео простор био је толико засићен ракијским мирисом, да је изгледало е је било могуће од самога тога ваздуха опити се за пет минута.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дешава се по кадшто, да се сретнемо са потпуно непознатим нам људима, који нас почну занимати на први поглед, некако на једанпут и неочекивано, пре него смо и једне речи проговорили с њима. Такав је утисак начинио на Раскољникова и онај гост, који је седео мало даље од њега и личио на отпуштеног и пензионисаног чиновника. Млади се човек доцније неколико пута сећао овог првог утиска и у њему је видео чак неко предсказање. Он је непрестано погледао на чиновника, најзад још и због тога, што и чиновник није скидао очију с њега. Било је очигледно, да се овоме веома прохтело отпочети разговор. А на остале госте, који су још били у крчми, не изузимајући ни крчмара, чиновник је гледао некако обично па чак и с досадом, а у исто време са изразом неког поноситог подцењивања, као на људе нижега положаја и развића, са којима он нема шта ни да говори. То је био човек од преко педесет година, средњега раста и јаке конструкције, просед и ћелав, са отеченим, од постојанога пијанства пожутелим, па чак и помодрелим, лицем и подбулим капцима, испод којих, као кроз прорез, сијаху веома мале, али живахне, црвене очи. Али нешто је и било у њему веома чудновато; у његовом се погледу светлило чак као неко одушевљење, — могло би се рећи и мисао и разум, — али у исто време сенуло би и безумље. Био је одевен у стари, сасвим поцепани црни фрак, са покиданим дугметима. Само се једно још које-како држало, и њиме се и закопчавао, желећи очевидно да сачува пристојност. Испод прслука му је вирила кошуља, сва згужвана, испрљана и поливена. Био је обријан онако, као што се бријају обично чиновници у Русији; али је то било тако давно, да му је сад брада изгледала као четка. И у његовом понашању могло се опазити нешто уљудно — чиновничко. Данас је био канда веома узнемирен, често је гладио косу, и подупирао главу рукама, при чему су се лепо видели са свим исцепани лактови. Најзад погледа право у Раскољњикова, па га јасно запита:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Смем ли, поштовани господине, да се усудим упитати вас за нешто? Јер, ма да баш не изгледате угледно, ја бих ипак рекао, да сте образован човек, и да вам пиће није свакодневна навика. Свагда сам и сам уважавао изображење, сједињено са срдачним осећањима. Међу тим, част ми је представити се, — титуларни саветник Мармеладов. Смем ли да вас упитам: јесте ли и ви били у служби?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Не, ја сам ђак… одговори младић, чудећи се лепоме говору, а још више тој слободи с којом му се обратио тај господин. И не обзирући се на то, што је мало пре био вољан да пристане ма у какво друштво, сад се опет пробуди у њему оно непријатно, оно раздражљиво осећање према свакоме непознатом лицу, које се дотакло, или се хтело дотаћи његове личности.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Дакле студент, или можда бивши студент! узвикну чиновник, — тако сам и мислио. Да, да, драги мој, искуство, опит. — И да би себи придодао већу важност, метну прст на чело. — Били сте студент, или сте се бавили науком! Допустите… Он се подиже, нихајући се, узе чашу и седе до младог човека мало у страну. Био је истина накресан, али је лепо и одрешито говорио, и тек по каткад у говору замуцкивао. Поче да говори са особитим задовољством с Раскољњиковим, да би човек рекао, да читав месец дана није ни с ким проговорио.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Драги мој господине, поче он са неким усхићењем, сиромаштво није порок, — то је непобитна истина. Знам ја и то, да и пијанство није добродетељ. Али крајња сиротиња, то је прави порок, мој драги господине. У сиротињи ви ћете сачувати урођена племенита осећања, а у крајњој сиротињи — никада и нико их неће сачувати. За крајње сиромаштво неће те само батином истерати, већ ће те метлом из друштва исчистити, само да би те више увредили. Имају и право; јер сам и сâм готово у крајњој сиротињи да себе вређам и кињим. Отуда и пијанство, драги мој господине! Пре месец дана избио је г. Лебезјатњиков моју жену, а жена моја није то што сам ја! Разумете ли? Допустите ми, да вас још нешто запитам, онако из радозналости: Да ли сте ви кад год ноћили на Неви у оним баркама, у којима се сено довлачи?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Не, то ми се никад није десило, одговори Раскољњиков. А шта значи то питање?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Е, па знате, већ је пета ноћ како ја тамо спавам…&lt;br /&gt;
{{gap}}Он напуни чашу, испи је, па се замисли. И заиста на његовим хаљинама, па и у коси, могао би да приметиш сламке. И било је вероватно, да се он није ни пет дана свлачио ни умивао. Нарочито му руке беху нечисте, поднадуле и поцрвенеле, а нокти од блата поцрнели.&lt;br /&gt;
{{gap}}Његов разговор обратио је на се општу, али не баш и са свим озбиљну пажњу. Дечаци иза стола с јелом почеше да се кикоћу. Гостионичар, чињаше се да је нарочито дошао из друге собе да слуша овог „комендијаша.” Он седе мало подаље, зевајући лениво и достојанствено. И како се чињаше, Мармеладов је био овде изодавна позната личност. Па и ову наклоност придиковању, по свој прилици, стекао је разговарајући се с разним непознатим личностима у тој крчмици. Код неких људи, који радо пију, ова наклоност постаје неопходна потреба, — а нарочито код оних, с којима код куће строго поступају и по вољи располажу и заповедају им. Па за то се такви људи, кад се нађу у каквом лумпачком друштву, свагда старају, да се оправдају, а по могућности и поштовање задобију.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Комендијаш! — громко рече крчмар. А што не радите, за што не служите кад сте чиновник?&lt;br /&gt;
{{gap}}— За што не служим, драги мој господине, — прихвати Мармеладов као да ово питање управи на Раскољњикова, — за што не служим? Зар мене не боли срце, што живим без икаква посла? Зар мени није било тешко, кад је г. Лебезјатников пре месец дана избио својеручно моју жену, а ја лежао трештен пијан? Допустите, млади човече, да вас запитам, да ли се вама дешавало… хм… ну, рецимо да потражимо новаца у зајам, а без наде, да ћете добити?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Дешавало се… то јест, како без наде? —&lt;br /&gt;
{{gap}}— То јест, тако, да још у напред знате, да нећете ништа добити. Ево, на пример, ви још у напред позитивно знате, да такав и такав човек, тај поштени грађанин, ни пошто не ће да вам да новаца. И ја питам, зашто да вам да? Он зна да му нећу вратити. Ви ћете рећи, из сажаљења? Али г. Лебезјатников, који се бави новим мислима и новим правцем, пре неки дан објасни, да је сажаљење науком забрањено, и да се тако већ ради у Енглеској, где је политичка економија. Дакле, ја питам, зашто да он да новаца? И знајући у напред да вам не ће дати, ви ипак идете, и…&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па зашто онда да се иде? додаде Раскољников.&lt;br /&gt;
{{gap}}— А ако нема коме да се иде, или баш нема куда да се иде? А међу тим, сваки човек мора некуда да иде. Дође по кадшто време, да је човеку потребно да се ма куд крене. Кад је моја јединица ћерка први пут пошла у свет са „жутим билетом”&lt;ref&gt;Овакви билети дају се у Русији јавним девојкама.&lt;/ref&gt; и ја сам такође пошао… И у тај мах погледа он узбуђено на младог човека. — Ништа, ништа, драги господине! — додаде он, желећи га успокојити, јер у тај пар(?) оба дечака, што стоје за столом, прснуше у смеј, па се и сам крчмар насмеја. — Ништа! Ова подсмевка ни мало ме не узнемирује, јер је већ свима све познато, и све што је тајно, мора да постане јавно; и ја то не презирем, већ смирено сносим. Нека! нека! — Овај човек! — Допустите, млади човече: можете ли ви… Али не, да се јаче изразим: ''можете ли'' ви, ''смете ли,'' гледећи у овом тренутку на ме, рећи позитивно, да ја нисам свиња? —&lt;br /&gt;
{{gap}}Младић не одговори ни речи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Па добро продужаваше беседник уљудно и овога пута чак и усиљеним достојанством, почекав док се уталожи кикот, који се беше подигао у крчми. — Рецимо, да сам ја свиња, али она је дама! Ја сам звер, а моја жена Катарина Ивановна, — она је изображена, и ћерка је штабног официра. Ајд нека сам ја и подлац, али она има узвишено срце, она је високо изображена, она је пуна благородних осећања. А међу тим… О! кад би се она нада мном сажалила! Милостиви господине, милостиви господине, човеку је потребно, да има макар и једно такво место, где би га пожалили! А Катарина Ивановна ма да је дама и великодушна ипак је неправедна… И ма да ја и сам врло добро знам, да и тада, кад ме за косу чупа, она чупа из сажаљења и што је срце боли (јер, понављам без зазора, млади човече, она мени чупа косу, потврди он са удвојеним достојанством чувши опет кикотање), ну Боже мој! кад би она макар једанпут… Али не! не! Све је узаман, бадава је говорити!… Бадава говорити, јер мене су већ више пута сажаљевали, али… така је моја природа а ја сам прави скот!&lt;br /&gt;
{{gap}}— Још сумњаш! — примети крчмар зевајући.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мармеладов одлучно лупи песницом о сто.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Већ ми така природа! Знате ли ви, мој господине, да сам ја чак и чарапе моје жене пропио. Да су то папуче, па опет и које-како; али чарапе, њене чарапе продао сам за ракију… Међу тим, живимо у хладној соби; она је јадница ове зиме прозебла, и почела је да пљује крв. У нас има троје мале деце и Катарина Ивановна ради од јутра до мрклог мрака; она пере и риба, дечицу мије, јер је из малена навикла на чистоћу; а међу тим, груди су јој слабе, и тек што није пала у јектику, — и ја то осећам! Зар ја не осећам? И што више пијем, то више и осећам. За то и пијем, да у пићу нађем себи утехе… А пијем и за то, што хоћу да ми се удвоји страдање! — И он, као у очајању спусти главу на сто.&lt;br /&gt;
{{gap}},,— Млади човече, продужи он, подигнувши се опет ја читам на вашем лицу неку тугу. Чим сте ушли, ја сам то прочитао, па за то сам и ступио с вама у разговор. Јер причајући вам моју несрећну историју, ја тим не желим да ме чују ови беспосличари овде, који већ све то знају; него ја тражим човека од срца, човека образованог. Знајте дакле да се моја жена васпитала у отменом губернијском племићском институту, и пред излазак отуда, она је играла пред губернатором и пред другим лицима, за што је добила златну медаљу и похвални лист. Медаљу... медаљу смо продали... већ одавно... хм... а похвални лист она чува у сандуку, и пре неки дан га је износила и кућној газдарици показивала. И ма да је она с газдарицом у непрестаној свађи, али прохтело јој се, да се ма пред ким похвали и исприча о срећним минулим данима. И ја је не осуђујем, не осуђујем; јер ово последње и остало је код ње као успомена, а све је остало ишчезло као дим, као прашина! Да, да; она је дама ватрена поносита и непоколебљива. Сама пере под, живи о црном хлебу, али не ће допустити, да је ма ко омаловажи. За то није могла издржати и грубост г. Лебезјатникова, и кад ју је тај господин избио, то је на њу подејствовало, да је пала у постељу, и то не од батина, колико због јаког частољубља. Она се удала за ме као удовица са троје нејаке дечице, све једно другом до увета. Први је пут удата била за пешадијског официра, и толико га волела, да је с њиме побегла из дома родитељског. Мужа је волела преко сваке мере; али он се поче картати, падне под суд, и тако је умро. У последње време он је њу и тукао, ма да се она није подавала, а о томе ја врло добро знам из искуства; али, она и сад њега помиње са сузама, и мене њиме кори. Ја се на то не љутим, нека бар живи у успоменама, сећајући се сретне прошлости... И она остаде после њега са троје нејаке дечице у једном удаљеном и дивљачном округу, где сам се и ја тада налазио, и остала је у такој сиротињи без икакве наде, да човеку није могуће описати. Родбина се беше ње сасвим одрекла, а она опет беше преко мере горда... И тада ја, драги мој господине, и сам бејах удовац, а од прве жене имајући четрнаестогодишњу ћерку, понудим своју руку тој ојађеници, јер нисам могао даље гледати њену патњу и страдање. Ласно можете по томе оценити сиротињу у којој се она налазила, кад се сагласила да за мене пође, не гледећи што је била од знатног рода, и потпуно изображена! Ну удаде се! плачући и јецајући и руке ломећи — пође за мене! Јер није имала куд ни камо. Разумете ли, разумете ли ви, мој драги господине, шта значи, кад се нема куд? Не, ви то још не разумете... И целе године вршио сам своју дужност часно и свето, није ми ни на памет падало да се и дотакнем тога (при овој речи он метне прст на стакло с ракијом) јер сам имао осећања. Али и тиме јој не могох угодити. У то време изгубим службу, и то не својом кривицом, већ због тога, што је чињено неко преустројство. И од тада отпочех овај! Биће већ година и по, како се ми, после дугог потуцања од немилог до недрагог, и после дугих страдања, обретосмо најзад у овој великолепној и многим споменицима украшеној престоници. И овде сам добио службу... Добио и опет изгубио. Разумете ли? Овде сам већ својом кривицом изгубио, јер се моја природа појавила. Сад живимо у једном буџаку, код газдарице Амалије Фјодоровне Липевексел, а од чега живимо, и откуда плаћамо, то не знам. Осем нас, тамо живи још много света... Содома, најбезобразнија... хм... да... За то време порасте и моја кћи од прве жене. Шта је она у своме животу препатила од своје маћехе, о томе нећу да говорим. Јер, ма да је Катарина Ивановна препуна великодушним осећајима, али је дама љута и раздражљива, и одмах грди... Да! Али на што то и помињати!... Моја Соња, као што већ можете мислити, није добила никако васпитање. Пре четири године пробао сам да је обучим у историји и земљопису. Али како и сам нисам био бог-зна како вичан, то се њено васпитање тиме и завршило. Остали смо код персијског цара Кира. За тим, кад је поодрасла, прочитала је неколико романа, а ту скоро, посредовањем г. Лебезјатникова још једну књигу Љујсову Физиологију — да ли вам је позната? — прочитала је с великом пажњом, па је чак и нама по нешто прочитала: и то је све њено изображење и наука. Е сад, питам ја вас, драги мој господине, колико може по вашем мишљењу, да заради једна сиротна али честита девојка, и то поштеним трудом?... Петнаест копејака дневно, не заради, мој господине, ако је поштена и нема особитог талента, па и то не испуштајући посао из руку! Па и оно што заради, не добије уредно. Ето, сашила је по туцета кошуља државном саветнику Клопштоку, Ивану Иванићу, — јесте ли слушали о њему? и не само да јој није платио ни до овог тренутка, већ је погрдним речима одјурио, лупајући ногама и псујући непристојно, под изговором да јаке нису сашивене по мери и да криво стоје. А деца гладују... А Катарина Ивановна, руке ломећи, хода по соби, а по лицу јој избиле црвене пеге, — што у тој болести увек бива — па ће рећи мојој ћерци: „Живиш код нас као какав дембел; једеш и пијеш и грејеш се,“ а шта ту има јести и пити, кад и деца по три дана не виде корице хлеба? Тада сам ја лежао... ну, па шта! лежао сам пијан као земља, и чујем како говори моја Соња (стрпљива и ћутљива је она, и гласић јој је тако нежан... плавушица, лишце свагда блеђано, унило), каже: „Шта, Катарина Ивановна, да ли је могуће, да ја на такав посао пођем?...“ А Дарија Францовна, женскиње злонамерно и полицији добро позната већ се трипут преко газдарице распитивала. „Чудна ми посла, одговара Катарина Ивановна, с подсмехом, — а нашто чувати? Драгоценост, већ нема!“
— Али не осуђујте, не осуђујте, милостиви господине, не осуђујте је! Ово није било речено при чистој савести, већ у раздражености у болести и уз плач гладне деце, а и речено је више у очајању него у правом смислу... Јер је Катарина Ивановна већ била таква, и чим се деца расплачу, макар и од глади, одма их отпочне тући.

== Напомене ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
1899. ''Полицијски гласник'', 27. фебруар, Бр. 8. Год. III, стр. 61-63.

{{ЈВ-аутор|Јефта Угричић|1927}}</text>
      <sha1>cslnroxu6796s375szvh66zets386z1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Нашто ми...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60795</id>
    <revision>
      <id>143064</id>
      <timestamp>2026-04-28T12:56:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Нашто ми… | одељак= | аутор= Драга Димитријевић Дејановић | година=1862 | белешке= }} &lt;poem&gt; Нашто су ми нашто           Ружице румене Кад с њима немогу           Дизати спомене.  ​Кад ружицу бајну           Само замиришем Па ма преко воље…</comment>
      <origin>143064</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2238" sha1="214spe5xl82rj4gbpris7xetxhftqsb" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Нашто ми…
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1862
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Нашто су ми нашто
          Ружице румене
Кад с њима немогу
          Дизати спомене.

​Кад ружицу бајну
          Само замиришем
Па ма преко воље
          Морам да уздишем.

​Нашто ми је цвеће
          Лепо разнобојно
Кад са њиме срце
          Није задовољно.

​Нашто ми је бајно
          Лаора шаптање
Кад у њему чујем
          Немоћно јецање.

​Нашто ми славујак
          Пред зору попева.
Кад у гласу своме
          Дршће и запева.

​А зашто ме ноћца
          Санком заварава
Кад од сана пуста
          Заболи ме глава.

​Па зашто ми зора
          Кроз прозоре вири
Кад ме зрака њена
          Немож да умири.

​Па зашто се небо
          Љупко осмејива
И сунчане зраке
          По свету пролива.

​Кад и сунце јарко
          Мрком је помркло
Па злаћене зраке
          У црно обукло.

​Нашто су ми нашто
          Све врлине света
Кад ме мучки мори
          Једна туга клета.

​Сместила се туга
          Насред срца мога,
А све зарад милог
          Брата рођенога,

​Зарад српске мајке,
          Што тужно запева,
Па гробак јединца
          Сузама залева.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Јавор'', 15. јул 1862. Број 20. Година I, стр. 156.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>214spe5xl82rj4gbpris7xetxhftqsb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викизворник:Захтеви за администрирање/Давање/Coaorao</title>
    <ns>4</ns>
    <id>60796</id>
    <revision>
      <id>143066</id>
      <timestamp>2026-04-28T15:57:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: ===[[Корисник:Coaorao|Coaorao]]=== Дуже време доприносим Викизворнику у области Књижевности и прилично сам активан, засада сваког дана. Админ. права би ми користила најпре што унапређујем постојеће текстове, али и доприносим новим, ~~~~</comment>
      <origin>143066</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="547" sha1="fdzm2tri8yf5rlnd61xkfq7qfcxhcyo" xml:space="preserve">===[[Корисник:Coaorao|Coaorao]]===
Дуже време доприносим Викизворнику у области Књижевности и прилично сам активан, засада сваког дана. Админ. права би ми користила најпре што унапређујем постојеће текстове, али и доприносим новим, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 17:57, 28. април 2026. (CEST)</text>
      <sha1>fdzm2tri8yf5rlnd61xkfq7qfcxhcyo</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Истоку</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60797</id>
    <revision>
      <id>143068</id>
      <timestamp>2026-04-28T16:27:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Истоку | одељак= | аутор= Јован Дучић | преводилац=  | година=1900 | белешке= }} &lt;poem&gt; Тамо, о тамо, на Истоку жарком Гдје се умире од љубави и сунца, Кроз тихе сараје у дубоке ноћи Гдје звоне дахире и шедрван бунца.           Тамо, пр…</comment>
      <origin>143068</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2889" sha1="epivzepb5r6i5c919pb338vq12lepac" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Истоку
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| преводилац= 
| година=1900
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Тамо, о тамо, на Истоку жарком
Гдје се умире од љубави и сунца,
Кроз тихе сараје у дубоке ноћи
Гдје звоне дахире и шедрван бунца.
          Тамо, правовјерни
          Л’јено и без бриге
          Гдје вечито уче
          Само двије књиге —
Алкоран и страст! Ту гдје урма здрије,
Гдје царује л’јеност, страст, наслада само,
Гдје но небо вјечно даждом огња лије —
Тамо је рођено моје срце, тамо!

Тамо, о тамо, гдјено женске косе
Миришу кô јасмин. Тамо гдјено страда
Душа за Бога а тјело за жену!
Гдје су св’јетле баште пуне густог хлада,
          А хлад пунан жена
          Жене пуне страсти:
          Гдје умиру срца
          За тренутком сласти!
Тамо у том крају на брјегове чије
Бог је силазио. Гдје дувају само
Мирисави вјетри кроз одаје тије —
Тамо је рођено моје срце, тамо!

Тамо, о тамо, гдје но страшни пожар
Неба и страсти, никад се не гаси,
Гдје за пољуб гину, мру у загрљају,
И л’јено и споро теку драги часи!
          И гдје мјесто морем
          Вјечни олуј блуди
          С љутим пустошењем
          Кроз срца и груди!
Гдје су обале пуне леандера
А небо азура провиднога само
Срца љубоморе — смртне, кô кап
Тамо је рођено моје срце, тамо!
          Гдје су крупне звјезде
          Свод јаснији плави,
          Гдје је анђо смрти,
          Анђео љубави.

Ах, тамо, гдје свако љуби као Азра,
А живи кô сотона сред грјехова само
А ко пророк свети вјерујућ и молећ —
Тамо је рођено моје срце, тамо!
&lt;small&gt;​{{gap}}''Женева.''&lt;/small&gt;
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Зора'', 1. октобар 1900. Година пета. Број десети, стр. 326.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>epivzepb5r6i5c919pb338vq12lepac</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>