Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.46.0-wmf.26 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 0 8378 143147 143071 2026-05-01T07:52:35Z Coaorao 19106 /* */ 143147 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|-{2.}-]] | '''3.''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|-{4.}-]] }} {{gap}}Ми смо истински добри кад смо истински срећни. Несрећа квари срца и руши карактере. Ретко је било људи који су одолели отровима несреће и продужили да воле друге људе. Нарочито онај коме су други учинили несрећу, омрзне и недужне. Могу да не постану човекомрсцима само они несретници који своје беде не сматрају кривицом других људи, него само вољом божјом, што опет значи кривицом својом сопственом. Сиротиња је највећма несрећа зато што отрује човека таквим мржњама; а једна велика напаст човекова, то је што у несрећи добије рђаво мишљење о људима и погуби пријатеље. — Неоспорно, нико не може поверовати да је он сам узрок својој беди, а да су сви други заслужили добра која имају. И у средњем веку су сиромаси веровали у својим убогим предграђима да су им богаташи слали епидемије, што значи да ни у те побожне векове нису људи веровали да свако зло долази с неба. Само се у сасвим примитивном добу и на Истоку блажено веровало да је неко богат само зато што је рођен под срећном звездом, и да заслужује пажњу и уважење само зато што је на њега изливена божја милост пре него на неког другог. У нашем добу се верује да је богаташ своју срећу отео од сиромаха, и да је зато срећа једних направљена од несреће других. Човек по једној слабости и сујети, све своје среће приписује само себи, а своје несреће приписује само другом: али што свако сматра као нарочиту неправду према себи, то је да се радује срећама других људи. У Риму се понављају сваком новоизабраном папи старе речи: -{non videbis annos Petri}-, што има стварно овај пакосни смисао: не ћеш [''-{sic}-''] живети двадесет и пет година. Мали људи не знају да треба бити великодушан не само према несрећним него и према срећним.<br /> {{gap}}Извор несреће човекове лежи у његовом егоизму: у том што хоће да увек други ради за њега. Бегање од рада и напора, то је највећи мотив борбе у људском друштву. Не мучити се сам, а зарадити богатство; и постићи велико богатство, да би тиме постигао највећу сигурност; и то пре свега сигурност да ни доцније неће морати правити напор, пошто је напор највећа горчина људске судбине! Мржња међу људима је увек последица ове борбе ко ће кога потчинити, како би један радио а други уживао од туђих напора. — У овој исконској борби изграде се црте карактера друкче код богаташа, а друкче код сиромаха. Богаташ је племенит из сујете и из страха, а сиромах је добар из побожности и из частољубља. Богаташ је духовно храбрији, а сиромах је храбрији физички. Богаташ нема интензивних радости као сиромах, јер живи без великих очекивања и снова; нема изненађења, живи без довољно идеализма, често блазиран и пасиван. Богаташ је первеснији, а сиромах чеднији, јер перверсија долази од пресићености и лености, а чедност долази од рада који је велики морализатор живота. Има сиромаха заљубљених у поштење већма него други у злато, а многи чак изгледају манијаци частољубља. Поштењу се уче богаташи од сиромаха, јер се само на сиромаху може да види како поштење и срећа стоје независно од злата. Завист је особина убогих, а сплетка великог стила је особина богаташа. Ружне речи и груби начини су сиромашног порекла, али дубоке злоће и мрачне освете су богаташке. Сиромах је убог и у свима средствима борбе, као у свачем другом. — Највећу равнотежу карактера и највише витешке врлине давали су људи из славних историјских породица. Марко Брут и Катон Утички носили су имена двојице великих предака из краљевског и републиканског доба. Скоро сви велики људи царства били су потомци великих предака. Аристотел је дао о племству ову дефиницију: племство значи наследство богатства и честитости.<br /> {{gap}}Људи могу да несебично воле, али ретко несебично мрзе. Свака мржња је страх или завист. Мржња је најчешће страх, јер човек не мрзи него само оног кога се боји. Човек одиста храбар не мрзи него презире. У осећању мржње има унижења за нас саме, а у презирању има поноса и уверења да смо бољи и виши од оног кога презиремо, и да можемо без њега, и да смемо против њега. Никад мржња не долази из разлике уверења, ни из разлике моралних принципа. Прави виши човек не мрзи чак ни оног кога се боји. Мрзети веће од себе, то је осећање слуге према господару, а не господара према слузи; а мрзети слабије од себе, то је болест или пометеност. Мржња је, као и губа, болест убогих. [[Категорија:Благо цара Радована]] 6bud1084ouo1tzpkoqbbrtloerdgml1 143148 143147 2026-05-01T07:53:28Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 3)]] на [[Благо Цара Радована/О срећи/3.]]: Правилан назив 143147 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|-{2.}-]] | '''3.''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|-{4.}-]] }} {{gap}}Ми смо истински добри кад смо истински срећни. Несрећа квари срца и руши карактере. Ретко је било људи који су одолели отровима несреће и продужили да воле друге људе. Нарочито онај коме су други учинили несрећу, омрзне и недужне. Могу да не постану човекомрсцима само они несретници који своје беде не сматрају кривицом других људи, него само вољом божјом, што опет значи кривицом својом сопственом. Сиротиња је највећма несрећа зато што отрује човека таквим мржњама; а једна велика напаст човекова, то је што у несрећи добије рђаво мишљење о људима и погуби пријатеље. — Неоспорно, нико не може поверовати да је он сам узрок својој беди, а да су сви други заслужили добра која имају. И у средњем веку су сиромаси веровали у својим убогим предграђима да су им богаташи слали епидемије, што значи да ни у те побожне векове нису људи веровали да свако зло долази с неба. Само се у сасвим примитивном добу и на Истоку блажено веровало да је неко богат само зато што је рођен под срећном звездом, и да заслужује пажњу и уважење само зато што је на њега изливена божја милост пре него на неког другог. У нашем добу се верује да је богаташ своју срећу отео од сиромаха, и да је зато срећа једних направљена од несреће других. Човек по једној слабости и сујети, све своје среће приписује само себи, а своје несреће приписује само другом: али што свако сматра као нарочиту неправду према себи, то је да се радује срећама других људи. У Риму се понављају сваком новоизабраном папи старе речи: -{non videbis annos Petri}-, што има стварно овај пакосни смисао: не ћеш [''-{sic}-''] живети двадесет и пет година. Мали људи не знају да треба бити великодушан не само према несрећним него и према срећним.<br /> {{gap}}Извор несреће човекове лежи у његовом егоизму: у том што хоће да увек други ради за њега. Бегање од рада и напора, то је највећи мотив борбе у људском друштву. Не мучити се сам, а зарадити богатство; и постићи велико богатство, да би тиме постигао највећу сигурност; и то пре свега сигурност да ни доцније неће морати правити напор, пошто је напор највећа горчина људске судбине! Мржња међу људима је увек последица ове борбе ко ће кога потчинити, како би један радио а други уживао од туђих напора. — У овој исконској борби изграде се црте карактера друкче код богаташа, а друкче код сиромаха. Богаташ је племенит из сујете и из страха, а сиромах је добар из побожности и из частољубља. Богаташ је духовно храбрији, а сиромах је храбрији физички. Богаташ нема интензивних радости као сиромах, јер живи без великих очекивања и снова; нема изненађења, живи без довољно идеализма, често блазиран и пасиван. Богаташ је первеснији, а сиромах чеднији, јер перверсија долази од пресићености и лености, а чедност долази од рада који је велики морализатор живота. Има сиромаха заљубљених у поштење већма него други у злато, а многи чак изгледају манијаци частољубља. Поштењу се уче богаташи од сиромаха, јер се само на сиромаху може да види како поштење и срећа стоје независно од злата. Завист је особина убогих, а сплетка великог стила је особина богаташа. Ружне речи и груби начини су сиромашног порекла, али дубоке злоће и мрачне освете су богаташке. Сиромах је убог и у свима средствима борбе, као у свачем другом. — Највећу равнотежу карактера и највише витешке врлине давали су људи из славних историјских породица. Марко Брут и Катон Утички носили су имена двојице великих предака из краљевског и републиканског доба. Скоро сви велики људи царства били су потомци великих предака. Аристотел је дао о племству ову дефиницију: племство значи наследство богатства и честитости.<br /> {{gap}}Људи могу да несебично воле, али ретко несебично мрзе. Свака мржња је страх или завист. Мржња је најчешће страх, јер човек не мрзи него само оног кога се боји. Човек одиста храбар не мрзи него презире. У осећању мржње има унижења за нас саме, а у презирању има поноса и уверења да смо бољи и виши од оног кога презиремо, и да можемо без њега, и да смемо против њега. Никад мржња не долази из разлике уверења, ни из разлике моралних принципа. Прави виши човек не мрзи чак ни оног кога се боји. Мрзети веће од себе, то је осећање слуге према господару, а не господара према слузи; а мрзети слабије од себе, то је болест или пометеност. Мржња је, као и губа, болест убогих. [[Категорија:Благо цара Радована]] 6bud1084ouo1tzpkoqbbrtloerdgml1 143152 143148 2026-05-01T07:55:31Z Coaorao 19106 /* */ 143152 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|-{2.}-]] | '''3.''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|-{4.}-]] }} {{gap}}Ми смо истински добри кад смо истински срећни. Несрећа квари срца и руши карактере. Ретко је било људи који су одолели отровима несреће и продужили да воле друге људе. Нарочито онај коме су други учинили несрећу, омрзне и недужне. Могу да не постану човекомрсцима само они несретници који своје беде не сматрају кривицом других људи, него само вољом божјом, што опет значи кривицом својом сопственом. Сиротиња је највећма несрећа зато што отрује човека таквим мржњама; а једна велика напаст човекова, то је што у несрећи добије рђаво мишљење о људима и погуби пријатеље. — Неоспорно, нико не може поверовати да је он сам узрок својој беди, а да су сви други заслужили добра која имају. И у средњем веку су сиромаси веровали у својим убогим предграђима да су им богаташи слали епидемије, што значи да ни у те побожне векове нису људи веровали да свако зло долази с неба. Само се у сасвим примитивном добу и на Истоку блажено веровало да је неко богат само зато што је рођен под срећном звездом, и да заслужује пажњу и уважење само зато што је на њега изливена божја милост пре него на неког другог. У нашем добу се верује да је богаташ своју срећу отео од сиромаха, и да је зато срећа једних направљена од несреће других. Човек по једној слабости и сујети, све своје среће приписује само себи, а своје несреће приписује само другом: али што свако сматра као нарочиту неправду према себи, то је да се радује срећама других људи. У Риму се понављају сваком новоизабраном папи старе речи: -{non videbis annos Petri}-, што има стварно овај пакосни смисао: не ћеш [''-{sic}-''] живети двадесет и пет година. Мали људи не знају да треба бити великодушан не само према несрећним него и према срећним.<br /> {{gap}}Извор несреће човекове лежи у његовом егоизму: у том што хоће да увек други ради за њега. Бегање од рада и напора, то је највећи мотив борбе у људском друштву. Не мучити се сам, а зарадити богатство; и постићи велико богатство, да би тиме постигао највећу сигурност; и то пре свега сигурност да ни доцније неће морати правити напор, пошто је напор највећа горчина људске судбине! Мржња међу људима је увек последица ове борбе ко ће кога потчинити, како би један радио а други уживао од туђих напора. — У овој исконској борби изграде се црте карактера друкче код богаташа, а друкче код сиромаха. Богаташ је племенит из сујете и из страха, а сиромах је добар из побожности и из частољубља. Богаташ је духовно храбрији, а сиромах је храбрији физички. Богаташ нема интензивних радости као сиромах, јер живи без великих очекивања и снова; нема изненађења, живи без довољно идеализма, често блазиран и пасиван. Богаташ је первеснији, а сиромах чеднији, јер перверсија долази од пресићености и лености, а чедност долази од рада који је велики морализатор живота. Има сиромаха заљубљених у поштење већма него други у злато, а многи чак изгледају манијаци частољубља. Поштењу се уче богаташи од сиромаха, јер се само на сиромаху може да види како поштење и срећа стоје независно од злата. Завист је особина убогих, а сплетка великог стила је особина богаташа. Ружне речи и груби начини су сиромашног порекла, али дубоке злоће и мрачне освете су богаташке. Сиромах је убог и у свима средствима борбе, као у свачем другом. — Највећу равнотежу карактера и највише витешке врлине давали су људи из славних историјских породица. Марко Брут и Катон Утички носили су имена двојице великих предака из краљевског и републиканског доба. Скоро сви велики људи царства били су потомци великих предака. Аристотел је дао о племству ову дефиницију: племство значи наследство богатства и честитости.<br /> {{gap}}Људи могу да несебично воле, али ретко несебично мрзе. Свака мржња је страх или завист. Мржња је најчешће страх, јер човек не мрзи него само оног кога се боји. Човек одиста храбар не мрзи него презире. У осећању мржње има унижења за нас саме, а у презирању има поноса и уверења да смо бољи и виши од оног кога презиремо, и да можемо без њега, и да смемо против њега. Никад мржња не долази из разлике уверења, ни из разлике моралних принципа. Пра̂ви виши човек не мрзи чак ни оног кога се боји. Мрзети веће од себе, то је осећање слуге према господару, а не господара према слузи; а мрзети слабије од себе, то је болест или пометеност. Мржња је, као и губа, болест убогих. [[Категорија:Благо цара Радована]] 8iyihqnq75d8usqily5ax591bbu70ol 0 8379 143153 138671 2026-05-01T08:21:49Z Coaorao 19106 /* */ 143153 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|-{3.}-]] | '''4.''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|-{5.}-]] }} {{gap}}По средини, између отровне мржње и хладног презирања, има антипатија. Она је мирна, равнодушна, неизменљива. Она је, као и симпатија, ствар пре свега физичка; нема везе с разумом, а врло мало и са укусом. Антипатија је мрачна и инстинктивна мржња, а не разумна; и зато је јача од нас, и нико јој не може одолети. Кад такво осећање постоји између два човека, онда су по среди или дубока расна мржња, или неопходна разлика свих елемената у карактеру; она је онда неодољива и свирепа као нетрпељивост између две зоолошке расе, можда и јаче. Најдубља непријатељства долазе од антипатије, која је несвесна и зато безсавесна ['''-{sic}-''']. Нетрпељивост је у природи, и то не само у природи људи, него и у природи биљака, чак и у природи камења. Видео сам у Египту да су стари скулптори метали своје ствари од алабастра у нише од ћерпича, јер је алабастар брзо пропадао ако је био у ниши од камена. А зна се да има извесног цвећа које се не може ставити поред једног извесног другог цвећа јер оба брзо угину. — Много мање има у животу разумних мржња, него мржња инстинктивних. Људи добри и културни боре се да никад не дају маха овим нагонским силама; а рђави и малодушни људи, напротив, робују највише овим инстинктивним мржњама, постајући неваљалци у ситним пороцима, или јунаци у крупним злочинима. Има људи који живе због тих инстинктивних антипатија у крвавом непријатељству са другим људима, и када су духовно и морално упућени на заједницу с њима. Анализирајте сваку своју мржњу, па ћете је уништити самим тим што сте јој погледали право у очи.<br /> {{gap}}Ми смо увек неправедни кад мислимо и говоримо о другим људима, јер једне улепшамо нашим симпатијама, а друге поружњамо нашом антипатијом, а обадве су подједноко инстинктивне и слепе. Најбеднији је човек који живи у мржњама на друге људе; тај се први исече ножевима које је сам изоштрио. Мржње расту као пролетње воде. Нико не може задржати поплаву мржње ако човек пусти на вољу не само машти, него и најмудријем размишљању о човеку којег мрзи. Људство је мрзело вековима и у име саме религије, (која увек проповеда само љубав,) и о којој се највише говорило и најдубље размишљало. Император Вителије говорио је да ништа не мирише на сунцу као леш непријатеља. Овакве мржње су биле ретке код старих Грка. Платон је говорио: „Љубав умирује људе и стишава буре на мору; љубав успављује ветрове”. — Мудрац нема мржња̂. Наше мржње шкоде нама више него нашем противнику. Говорите рђаво о неком човеку пола сата, и ви сте после тога несрећни и отровани; а говорите пола сата о њему добро, и кад то не заслужује, и ви постанете мирни и блажени, чак и поносни на лепоту својих осећања, или бар на лепоту својих речи. Један услов среће, то је сугерисати себи љубав према непријатељу. Човек, истина, не може претворити своју мржњу према неком у своју љубав, али је може ублажити. Ако вам је неко учинио зло, сачувајте се да га не омрзнете, јер ће вас мржња стати још једног новог губитка и новог неспокојства, и од непријатеља тренутног и случајног можете направити злотвора сталног и убеђеног. Укрстите мачеве и побијте се, али не из мржње према непријатељу, него из поштовања према себи. Љубав за непријатеља, то је врлина велика колико и са̀мо частољубље. Ако је она и против природе, спасоносна је, јер не даје мржњи да нам одузме очи, и да нас поведе још у веће зло. Кад буду људи више размишљали о својим мржњама, онда ће увидети да се и правим путевима може ићи ка срећи, и да свака триумфална ['''-{sic}-'''] кола не морају ићи преко прегажених. Живот нас учи да су људи много мање рђави него што се мисли, али да су и много глупљи него што је могуће и уобразити. Ако човек својим непријатељима опрашта само њихову глупост, тим је опростио највећи део њихове злоће. Нема непријатељства разумног и племенитог, него само глупог и ружног. Људи који мрзе, то су најпре глупаци, а затим кукавице, али никад хероји.<br /> {{gap}}Ужасан је случај што има много људи који не могу бити потпуно срећни, ни осећати се великим, без истовремено и нечије несреће. Та мрачна потреба човекове мржње према другом, била је ушла чак и у царске церемоније. Тит, за време прославе свог оца цара Веспазијана, бацио је зверовима у цирку ['''-{sic}-'''] три хиљаде Јевреја за ручак. Тацит прича да се деветнаест хиљада људи поубијало међу собом на језеру Фуцину кличући цезару ['''-{sic}-''']: -{morituri te salutant}-, и примајући пљесак публике.<br /> {{gap}}То нагонско тражење забаве и задовољства у несрећи и крви других, види се и из старих верских обреда. Херодот прича како су краљеви у Скитији, после годишњице своје смрти, добијали као посмртне жртве педесет младих коња и педесет пробраних робова, поубијаних около њиховог гроба. Хомер опева људске жртве које је Ахил на гробу принео другу Патроклу, убивши неколико тројанских младића. Људи су, дакле, дотле ишли да су веровали како ни њихови мртви не могу бити мирни без несреће других људи.<br /> {{gap}}Има тренутака када се човек више плаши живота него смрти. То је најгрозније осећање које се може имати. То је врхунац очајања са којег се пада или [у] смрт или у злочин. Али ово значи и да треба више храбрости за живот, него што је треба за смрт. Знам да су религиозне кризе за побожног човека поразни моменти, када човек пада у прашину и рида. Али је још страшнија криза једног карактера, у којој се човек осети непоуздан у самог себе. Не веровати више у Бога, у којег се дотле веровало свим срцем, то је одиста ужас; али не веровати више у себе, то је још болније: јер то искључује и Бога и човека у нашој судбини. [[Категорија:Благо цара Радована]] egc2ai746zphlz00iv1m0434mual9s1 143154 143153 2026-05-01T08:22:46Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 4)]] на [[Благо Цара Радована/О срећи/4.]]: Правилан назив 143153 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|-{3.}-]] | '''4.''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|-{5.}-]] }} {{gap}}По средини, између отровне мржње и хладног презирања, има антипатија. Она је мирна, равнодушна, неизменљива. Она је, као и симпатија, ствар пре свега физичка; нема везе с разумом, а врло мало и са укусом. Антипатија је мрачна и инстинктивна мржња, а не разумна; и зато је јача од нас, и нико јој не може одолети. Кад такво осећање постоји између два човека, онда су по среди или дубока расна мржња, или неопходна разлика свих елемената у карактеру; она је онда неодољива и свирепа као нетрпељивост између две зоолошке расе, можда и јаче. Најдубља непријатељства долазе од антипатије, која је несвесна и зато безсавесна ['''-{sic}-''']. Нетрпељивост је у природи, и то не само у природи људи, него и у природи биљака, чак и у природи камења. Видео сам у Египту да су стари скулптори метали своје ствари од алабастра у нише од ћерпича, јер је алабастар брзо пропадао ако је био у ниши од камена. А зна се да има извесног цвећа које се не може ставити поред једног извесног другог цвећа јер оба брзо угину. — Много мање има у животу разумних мржња, него мржња инстинктивних. Људи добри и културни боре се да никад не дају маха овим нагонским силама; а рђави и малодушни људи, напротив, робују највише овим инстинктивним мржњама, постајући неваљалци у ситним пороцима, или јунаци у крупним злочинима. Има људи који живе због тих инстинктивних антипатија у крвавом непријатељству са другим људима, и када су духовно и морално упућени на заједницу с њима. Анализирајте сваку своју мржњу, па ћете је уништити самим тим што сте јој погледали право у очи.<br /> {{gap}}Ми смо увек неправедни кад мислимо и говоримо о другим људима, јер једне улепшамо нашим симпатијама, а друге поружњамо нашом антипатијом, а обадве су подједноко инстинктивне и слепе. Најбеднији је човек који живи у мржњама на друге људе; тај се први исече ножевима које је сам изоштрио. Мржње расту као пролетње воде. Нико не може задржати поплаву мржње ако човек пусти на вољу не само машти, него и најмудријем размишљању о човеку којег мрзи. Људство је мрзело вековима и у име саме религије, (која увек проповеда само љубав,) и о којој се највише говорило и најдубље размишљало. Император Вителије говорио је да ништа не мирише на сунцу као леш непријатеља. Овакве мржње су биле ретке код старих Грка. Платон је говорио: „Љубав умирује људе и стишава буре на мору; љубав успављује ветрове”. — Мудрац нема мржња̂. Наше мржње шкоде нама више него нашем противнику. Говорите рђаво о неком човеку пола сата, и ви сте после тога несрећни и отровани; а говорите пола сата о њему добро, и кад то не заслужује, и ви постанете мирни и блажени, чак и поносни на лепоту својих осећања, или бар на лепоту својих речи. Један услов среће, то је сугерисати себи љубав према непријатељу. Човек, истина, не може претворити своју мржњу према неком у своју љубав, али је може ублажити. Ако вам је неко учинио зло, сачувајте се да га не омрзнете, јер ће вас мржња стати још једног новог губитка и новог неспокојства, и од непријатеља тренутног и случајног можете направити злотвора сталног и убеђеног. Укрстите мачеве и побијте се, али не из мржње према непријатељу, него из поштовања према себи. Љубав за непријатеља, то је врлина велика колико и са̀мо частољубље. Ако је она и против природе, спасоносна је, јер не даје мржњи да нам одузме очи, и да нас поведе још у веће зло. Кад буду људи више размишљали о својим мржњама, онда ће увидети да се и правим путевима може ићи ка срећи, и да свака триумфална ['''-{sic}-'''] кола не морају ићи преко прегажених. Живот нас учи да су људи много мање рђави него што се мисли, али да су и много глупљи него што је могуће и уобразити. Ако човек својим непријатељима опрашта само њихову глупост, тим је опростио највећи део њихове злоће. Нема непријатељства разумног и племенитог, него само глупог и ружног. Људи који мрзе, то су најпре глупаци, а затим кукавице, али никад хероји.<br /> {{gap}}Ужасан је случај што има много људи који не могу бити потпуно срећни, ни осећати се великим, без истовремено и нечије несреће. Та мрачна потреба човекове мржње према другом, била је ушла чак и у царске церемоније. Тит, за време прославе свог оца цара Веспазијана, бацио је зверовима у цирку ['''-{sic}-'''] три хиљаде Јевреја за ручак. Тацит прича да се деветнаест хиљада људи поубијало међу собом на језеру Фуцину кличући цезару ['''-{sic}-''']: -{morituri te salutant}-, и примајући пљесак публике.<br /> {{gap}}То нагонско тражење забаве и задовољства у несрећи и крви других, види се и из старих верских обреда. Херодот прича како су краљеви у Скитији, после годишњице своје смрти, добијали као посмртне жртве педесет младих коња и педесет пробраних робова, поубијаних около њиховог гроба. Хомер опева људске жртве које је Ахил на гробу принео другу Патроклу, убивши неколико тројанских младића. Људи су, дакле, дотле ишли да су веровали како ни њихови мртви не могу бити мирни без несреће других људи.<br /> {{gap}}Има тренутака када се човек више плаши живота него смрти. То је најгрозније осећање које се може имати. То је врхунац очајања са којег се пада или [у] смрт или у злочин. Али ово значи и да треба више храбрости за живот, него што је треба за смрт. Знам да су религиозне кризе за побожног човека поразни моменти, када човек пада у прашину и рида. Али је још страшнија криза једног карактера, у којој се човек осети непоуздан у самог себе. Не веровати више у Бога, у којег се дотле веровало свим срцем, то је одиста ужас; али не веровати више у себе, то је још болније: јер то искључује и Бога и човека у нашој судбини. [[Категорија:Благо цара Радована]] egc2ai746zphlz00iv1m0434mual9s1 143157 143154 2026-05-01T08:23:51Z Coaorao 19106 /* */ 143157 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|-{3.}-]] | '''4.''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|-{5.}-]] }} {{gap}}По средини, између отровне мржње и хладног презирања, има антипатија. Она је мирна, равнодушна, неизменљива. Она је, као и симпатија, ствар пре свега физичка; нема везе с разумом, а врло мало и са укусом. Антипатија је мрачна и инстинктивна мржња, а не разумна; и зато је јача од нас, и нико јој не може одолети. Кад такво осећање постоји између два човека, онда су по среди или дубока расна мржња, или неопходна разлика свих елемената у карактеру; она је онда неодољива и свирепа као нетрпељивост између две зоолошке расе, можда и јаче. Најдубља непријатељства долазе од антипатије, која је несвесна и зато безсавесна [''-{sic}-'']. Нетрпељивост је у природи, и то не само у природи људи, него и у природи биљака, чак и у природи камења. Видео сам у Египту да су стари скулптори метали своје ствари од алабастра у нише од ћерпича, јер је алабастар брзо пропадао ако је био у ниши од камена. А зна се да има извесног цвећа које се не може ставити поред једног извесног другог цвећа јер оба брзо угину. — Много мање има у животу разумних мржња, него мржња инстинктивних. Људи добри и културни боре се да никад не дају маха овим нагонским силама; а рђави и малодушни људи, напротив, робују највише овим инстинктивним мржњама, постајући неваљалци у ситним пороцима, или јунаци у крупним злочинима. Има људи који живе због тих инстинктивних антипатија у крвавом непријатељству са другим људима, и када су духовно и морално упућени на заједницу с њима. Анализирајте сваку своју мржњу, па ћете је уништити самим тим што сте јој погледали право у очи.<br /> {{gap}}Ми смо увек неправедни кад мислимо и говоримо о другим људима, јер једне улепшамо нашим симпатијама, а друге поружњамо нашом антипатијом, а обадве су подједноко инстинктивне и слепе. Најбеднији је човек који живи у мржњама на друге људе; тај се први исече ножевима које је сам изоштрио. Мржње расту као пролетње воде. Нико не може задржати поплаву мржње ако човек пусти на вољу не само машти, него и најмудријем размишљању о човеку којег мрзи. Људство је мрзело вековима и у име саме религије, (која увек проповеда само љубав,) и о којој се највише говорило и најдубље размишљало. Император Вителије говорио је да ништа не мирише на сунцу као леш непријатеља. Овакве мржње су биле ретке код старих Грка. Платон је говорио: „Љубав умирује људе и стишава буре на мору; љубав успављује ветрове”. — Мудрац нема мржња̂. Наше мржње шкоде нама више него нашем противнику. Говорите рђаво о неком човеку пола сата, и ви сте после тога несрећни и отровани; а говорите пола сата о њему добро, и кад то не заслужује, и ви постанете мирни и блажени, чак и поносни на лепоту својих осећања, или бар на лепоту својих речи. Један услов среће, то је сугерисати себи љубав према непријатељу. Човек, истина, не може претворити своју мржњу према неком у своју љубав, али је може ублажити. Ако вам је неко учинио зло, сачувајте се да га не омрзнете, јер ће вас мржња стати још једног новог губитка и новог неспокојства, и од непријатеља тренутног и случајног можете направити злотвора сталног и убеђеног. Укрстите мачеве и побијте се, али не из мржње према непријатељу, него из поштовања према себи. Љубав за непријатеља, то је врлина велика колико и са̀мо частољубље. Ако је она и против природе, спасоносна је, јер не даје мржњи да нам одузме очи, и да нас поведе још у веће зло. Кад буду људи више размишљали о својим мржњама, онда ће увидети да се и правим путевима може ићи ка срећи, и да свака триумфална [''-{sic}-''] кола не морају ићи преко прегажених. Живот нас учи да су људи много мање рђави него што се мисли, али да су и много глупљи него што је могуће и уобразити. Ако човек својим непријатељима опрашта само њихову глупост, тим је опростио највећи део њихове злоће. Нема непријатељства разумног и племенитог, него само глупог и ружног. Људи који мрзе, то су најпре глупаци, а затим кукавице, али никад хероји.<br /> {{gap}}Ужасан је случај што има много људи који не могу бити потпуно срећни, ни осећати се великим, без истовремено и нечије несреће. Та мрачна потреба човекове мржње према другом, била је ушла чак и у царске церемоније. Тит, за време прославе свог оца цара Веспазијана, бацио је зверовима у цирку [''-{sic}-''] три хиљаде Јевреја за ручак. Тацит прича да се деветнаест хиљада људи поубијало међу собом на језеру Фуцину кличући цезару [''-{sic}-'']: -{morituri te salutant}-, и примајући пљесак публике.<br /> {{gap}}То нагонско тражење забаве и задовољства у несрећи и крви других, види се и из старих верских обреда. Херодот прича како су краљеви у Скитији, после годишњице своје смрти, добијали као посмртне жртве педесет младих коња и педесет пробраних робова, поубијаних около њиховог гроба. Хомер опева људске жртве које је Ахил на гробу принео другу Патроклу, убивши неколико тројанских младића. Људи су, дакле, дотле ишли да су веровали како ни њихови мртви не могу бити мирни без несреће других људи.<br /> {{gap}}Има тренутака када се човек више плаши живота него смрти. То је најгрозније осећање које се може имати. То је врхунац очајања са којег се пада или [у] смрт или у злочин. Али ово значи и да треба више храбрости за живот, него што је треба за смрт. Знам да су религиозне кризе за побожног човека поразни моменти, када човек пада у прашину и рида. Али је још страшнија криза једног карактера, у којој се човек осети непоуздан у самог себе. Не веровати више у Бога, у којег се дотле веровало свим срцем, то је одиста ужас; али не веровати више у себе, то је још болније: јер то искључује и Бога и човека у нашој судбини. [[Категорија:Благо цара Радована]] si2mweg4ywvya7phpwnb0qwxgd7nvke 0 10270 143158 138683 2026-05-01T08:41:19Z Coaorao 19106 /* */ 143158 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|-{16.}-]] | '''17.''' | [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|-{1.}-]] }} {{gap}}Сваком здравом човеку је ипак могуће да буде срећан. Осећање несреће, то је, најчешће, само једно душевно стање, (много пута туђа сугестија), најчешће ствар темперамента, понекад и само ствар личне предрасуде о животу. Срећа, то је утопија здравих; али несрећа, то је фантазија болесних. Философија [''-{sic}-''] ће зато, као и све религије, увек проповедати да је благодет једино у скромном животу, а то значи у самоодрицању. Одиста, покушајте да се нечег одречете [''-{sic}-''], и видећете колико одједном осетите вере у себе. Одреците се затим још нечег, и видећете како се наједном почнете осећати моћнијим од свих непријатеља; а одреците се, најзад, нечег што је било ваше највеће и централно задовољство, и ви ћете се коначно осетити силнијим и од самог живота. Покажите самом себи да можете живети са врло мало друштвених веза, и бити срећан и с половину или трећину свог имања, и да се можете осећати снажним и само с двојицом пријатеља, место безбројних и блиставих познанстава, и да можете спокојно становати у предграђу, место у средишту великог града, чак и у селу, место у вароши. Одреците се, на крају крајева, и својих непријатеља, као да не постоје, јер и они представљају један терет, беспотребан, на вашим колима. Нарочито уверите сами себе како је сасвим могућно све материјалне среће заменити моралним и духовним, да сујету можемо заменити поносом, а самољубље заменити частољубљем. — Стари су Атињани почињали своју јутарњу молитву овим речима: „Ороси ороси, мили Зевсе, поља атињанска и равнице”… А император Марко Аурелије, наводећи благе речи ове молитве, додаје са своје стране, да или се не треба молити Богу, или га треба одиста молити овако невино и предано. [[Категорија:Благо цара Радована]] jifcu9dpwx8tk3t8n27pb67ihaeivs3 143160 143158 2026-05-01T09:00:07Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 17)]] на [[Благо Цара Радована/О срећи/17.]]: Правилан назив 143158 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|-{16.}-]] | '''17.''' | [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|-{1.}-]] }} {{gap}}Сваком здравом човеку је ипак могуће да буде срећан. Осећање несреће, то је, најчешће, само једно душевно стање, (много пута туђа сугестија), најчешће ствар темперамента, понекад и само ствар личне предрасуде о животу. Срећа, то је утопија здравих; али несрећа, то је фантазија болесних. Философија [''-{sic}-''] ће зато, као и све религије, увек проповедати да је благодет једино у скромном животу, а то значи у самоодрицању. Одиста, покушајте да се нечег одречете [''-{sic}-''], и видећете колико одједном осетите вере у себе. Одреците се затим још нечег, и видећете како се наједном почнете осећати моћнијим од свих непријатеља; а одреците се, најзад, нечег што је било ваше највеће и централно задовољство, и ви ћете се коначно осетити силнијим и од самог живота. Покажите самом себи да можете живети са врло мало друштвених веза, и бити срећан и с половину или трећину свог имања, и да се можете осећати снажним и само с двојицом пријатеља, место безбројних и блиставих познанстава, и да можете спокојно становати у предграђу, место у средишту великог града, чак и у селу, место у вароши. Одреците се, на крају крајева, и својих непријатеља, као да не постоје, јер и они представљају један терет, беспотребан, на вашим колима. Нарочито уверите сами себе како је сасвим могућно све материјалне среће заменити моралним и духовним, да сујету можемо заменити поносом, а самољубље заменити частољубљем. — Стари су Атињани почињали своју јутарњу молитву овим речима: „Ороси ороси, мили Зевсе, поља атињанска и равнице”… А император Марко Аурелије, наводећи благе речи ове молитве, додаје са своје стране, да или се не треба молити Богу, или га треба одиста молити овако невино и предано. [[Категорија:Благо цара Радована]] jifcu9dpwx8tk3t8n27pb67ihaeivs3 143164 143160 2026-05-01T09:01:17Z Coaorao 19106 /* */ 143164 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|-{16.}-]] | '''17.''' | [[Благо Цара Радована/О љубави/1.| О љубаву]] }} {{gap}}Сваком здравом човеку је ипак могуће да буде срећан. Осећање несреће, то је, најчешће, само једно душевно стање, (много пута туђа сугестија), најчешће ствар темперамента, понекад и само ствар личне предрасуде о животу. Срећа, то је утопија здравих; али несрећа, то је фантазија болесних. Философија [''-{sic}-''] ће зато, као и све религије, увек проповедати да је благодет једино у скромном животу, а то значи у самоодрицању. Одиста, покушајте да се нечег одречете [''-{sic}-''], и видећете колико одједном осетите вере у себе. Одреците се затим још нечег, и видећете како се наједном почнете осећати моћнијим од свих непријатеља; а одреците се, најзад, нечег што је било ваше највеће и централно задовољство, и ви ћете се коначно осетити силнијим и од самог живота. Покажите самом себи да можете живети са врло мало друштвених веза, и бити срећан и с половину или трећину свог имања, и да се можете осећати снажним и само с двојицом пријатеља, место безбројних и блиставих познанстава, и да можете спокојно становати у предграђу, место у средишту великог града, чак и у селу, место у вароши. Одреците се, на крају крајева, и својих непријатеља, као да не постоје, јер и они представљају један терет, беспотребан, на вашим колима. Нарочито уверите сами себе како је сасвим могућно све материјалне среће заменити моралним и духовним, да сујету можемо заменити поносом, а самољубље заменити частољубљем. — Стари су Атињани почињали своју јутарњу молитву овим речима: „Ороси ороси, мили Зевсе, поља атињанска и равнице”… А император Марко Аурелије, наводећи благе речи ове молитве, додаје са своје стране, да или се не треба молити Богу, или га треба одиста молити овако невино и предано. [[Категорија:Благо цара Радована]] md5yqnep9ky8rq9hm5ntvjicsukfkfd 0 10287 143165 135586 2026-05-01T09:24:28Z Coaorao 19106 /* */ 143165 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О љубави''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/17.|О срећи]] | '''1.''' | [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|-{2.}-]] }} {{gap}}Љубавници су највећи утописти, а љубав је највећа утопија. У љубави се осећа више него што треба, пати више него што се мисли, сања више него што се живи, и каже и оно у шта ни сами не верујемо. У љубави нема ничег разумног. Љубав је једно душевно стање без равнотеже и без разабирања. Зато су антички Грци сматрали љубав болешћу, а заљубљене болесницима. Ни заклетва заљубљених није за њих имала судску вредност. „Добро пази, сине мој, да никад свој разум не жртвујеш за љубав једне жене,” каже Креонт у „Антигони.” А Плутарх, говорећи о Антонију и Клеопатри, пет векова после таквог Софокловог песимизма, каже о љубави: „Душа заљубљеног човека живи у туђем телу.” Дуго се веровало да љубав помућује здрав разум, и подиже егоизам до слепила. О љубави се не може ни говорити паметан, јер љубав није ствар памети него осећања; а зато што је љубав истинска само кад је слепа, она не подлеже никаквим мерама разума. Жена се зато може само волети или не волети, али се не даје разумети; најбољи доказ, што се најмање познају двоје који се највећма воле. Ми заправо почињемо не разумевати жену тек откад почнемо да је волимо. Нарочити разлог што се о љубави не може правилно мислити, то је што се о њој одвећ размишља. Претерано размишљање о нечем скрене мисао на беспуће, нарочито у стварима осећања. У љубави се нарочито испитује свака појединост, сваки покрет, свака реч, поглед, алузија. Заљубљен човек је мистик који живи од привиђења, који верује у чудеса, који не верује ни оно што је очевидно, који се бори с фантомима, који измисли највећи део својих срећа и несрећа, и, најзад, који изгради планове без сразмера и без логике, сасвим противно свему како би радио да није заљубљен. А колико заљубљени живе у опсесијама и у полу-лудилу [''-{sic}-''], види се тек кад се такви заљубљеници најзад охладе, и отрезне, и поврате себи. Заљубљени се данас очајно воле, као што сутра могу да се очајно омрзну; а они се омрзну без стварног повода, као што су се заволели без стварног разлога.<br /> {{gap}}У љубави човек тражи судбину у гаткама, храбри се речима, не верује својим очима ни ушима. Жена је ствар спола и срца, а не осведочења и философије. Ако од ње направите предмет мисли, онда је она изгубљена за ваша осећања. Често и све идеје које имамо о некој жени, долазе само од доброг или лошег искуства са неком сасвим другом и друкчијом женом. Најгоре говоре о жени они који су били најсрећнији у љубавима; несрећници су увек кратки у својим рефлексијама о жени. Писци и неписци, људи дубокоумни и људи малоумни, сви говоре о женама са уопштавањем; али жену највећма нападају баш људи који су најмужевнији и физички најстраснији. 0 жени говоре лепо и пристојно само људи по крви хладни и за жену равнодушни. Једино онај писац који жену не би напао у шуми, неће је напасти ни у књизи. Срећом што и жена воли само нападача, који хоће да нападне како би је отео, и да је отме како би је запосео. — Извесно, једно о жени мисли млади, а друго стари; и једно богати, а друго убоги; и једно лепи, а друго ружни; и, најзад, једно здрави, а друго болесни. У љубави, као и у религији, све почива на осећању и на веровању у невероватно. Заљубљен човек мисли да увек воли први пут, иако је пре тога сто пута волео; а догађа се чак да верује како је одиста само овај пут истински волео. — Због овог нелогичног и неразумног, има у љубави толико несрећника. [[Категорија:Благо цара Радована]] 4oohzdvtc8a67cv30ueej387hzl82ng 143166 143165 2026-05-01T09:25:04Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 1)]] на [[Благо Цара Радована/О љубави/1.]]: Правилан назив 143165 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О љубави''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/17.|О срећи]] | '''1.''' | [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|-{2.}-]] }} {{gap}}Љубавници су највећи утописти, а љубав је највећа утопија. У љубави се осећа више него што треба, пати више него што се мисли, сања више него што се живи, и каже и оно у шта ни сами не верујемо. У љубави нема ничег разумног. Љубав је једно душевно стање без равнотеже и без разабирања. Зато су антички Грци сматрали љубав болешћу, а заљубљене болесницима. Ни заклетва заљубљених није за њих имала судску вредност. „Добро пази, сине мој, да никад свој разум не жртвујеш за љубав једне жене,” каже Креонт у „Антигони.” А Плутарх, говорећи о Антонију и Клеопатри, пет векова после таквог Софокловог песимизма, каже о љубави: „Душа заљубљеног човека живи у туђем телу.” Дуго се веровало да љубав помућује здрав разум, и подиже егоизам до слепила. О љубави се не може ни говорити паметан, јер љубав није ствар памети него осећања; а зато што је љубав истинска само кад је слепа, она не подлеже никаквим мерама разума. Жена се зато може само волети или не волети, али се не даје разумети; најбољи доказ, што се најмање познају двоје који се највећма воле. Ми заправо почињемо не разумевати жену тек откад почнемо да је волимо. Нарочити разлог што се о љубави не може правилно мислити, то је што се о њој одвећ размишља. Претерано размишљање о нечем скрене мисао на беспуће, нарочито у стварима осећања. У љубави се нарочито испитује свака појединост, сваки покрет, свака реч, поглед, алузија. Заљубљен човек је мистик који живи од привиђења, који верује у чудеса, који не верује ни оно што је очевидно, који се бори с фантомима, који измисли највећи део својих срећа и несрећа, и, најзад, који изгради планове без сразмера и без логике, сасвим противно свему како би радио да није заљубљен. А колико заљубљени живе у опсесијама и у полу-лудилу [''-{sic}-''], види се тек кад се такви заљубљеници најзад охладе, и отрезне, и поврате себи. Заљубљени се данас очајно воле, као што сутра могу да се очајно омрзну; а они се омрзну без стварног повода, као што су се заволели без стварног разлога.<br /> {{gap}}У љубави човек тражи судбину у гаткама, храбри се речима, не верује својим очима ни ушима. Жена је ствар спола и срца, а не осведочења и философије. Ако од ње направите предмет мисли, онда је она изгубљена за ваша осећања. Често и све идеје које имамо о некој жени, долазе само од доброг или лошег искуства са неком сасвим другом и друкчијом женом. Најгоре говоре о жени они који су били најсрећнији у љубавима; несрећници су увек кратки у својим рефлексијама о жени. Писци и неписци, људи дубокоумни и људи малоумни, сви говоре о женама са уопштавањем; али жену највећма нападају баш људи који су најмужевнији и физички најстраснији. 0 жени говоре лепо и пристојно само људи по крви хладни и за жену равнодушни. Једино онај писац који жену не би напао у шуми, неће је напасти ни у књизи. Срећом што и жена воли само нападача, који хоће да нападне како би је отео, и да је отме како би је запосео. — Извесно, једно о жени мисли млади, а друго стари; и једно богати, а друго убоги; и једно лепи, а друго ружни; и, најзад, једно здрави, а друго болесни. У љубави, као и у религији, све почива на осећању и на веровању у невероватно. Заљубљен човек мисли да увек воли први пут, иако је пре тога сто пута волео; а догађа се чак да верује како је одиста само овај пут истински волео. — Због овог нелогичног и неразумног, има у љубави толико несрећника. [[Категорија:Благо цара Радована]] 4oohzdvtc8a67cv30ueej387hzl82ng 0 11113 143151 143057 2026-05-01T07:54:31Z Coaorao 19106 /* */ 143151 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | [[О благу Цара Радована]] }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />О срећи'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 16)|Глава 16]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 17)|Глава 17]]<br /> '''-{II}-<br />О љубави'''<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 16)|Глава 16]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 17)|Глава 17]]<br /> '''-{III}-<br />О жени'''<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]] {{Википедија|Благо цара Радована}} [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована]] bg3sdb6k9o2yhna3lltrs48rilj1gnk 143159 143151 2026-05-01T08:41:46Z Coaorao 19106 /* */ 143159 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | [[О благу Цара Радована]] }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />О срећи'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 16)|Глава 16]]<br /> [[Благо цара Радована/О срећи/17.|17.]]<br /> '''-{II}-<br />О љубави'''<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 16)|Глава 16]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 17)|Глава 17]]<br /> '''-{III}-<br />О жени'''<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]] {{Википедија|Благо цара Радована}} [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована]] qj82ks7crqftuu8qt0rt7wg968nx3da 143163 143159 2026-05-01T09:00:50Z Coaorao 19106 /* */ 143163 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | [[О благу Цара Радована]] }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />О срећи'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 16)|Глава 16]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/17.|17.]]<br /> '''-{II}-<br />О љубави'''<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 16)|Глава 16]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 17)|Глава 17]]<br /> '''-{III}-<br />О жени'''<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]] {{Википедија|Благо цара Радована}} [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована]] grunfd21jf4pqs0znzphokn3d3uy86t 143169 143163 2026-05-01T09:26:16Z Coaorao 19106 /* */ 143169 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | [[О благу Цара Радована]] }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />О срећи'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 16)|Глава 16]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/17.|17.]]<br /> '''-{II}-<br />О љубави'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 16)|Глава 16]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 17)|Глава 17]]<br /> '''-{III}-<br />О жени'''<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]] {{Википедија|Благо цара Радована}} [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована]] 1v8bd3ivbrka188wt0jyam4b1q5ofow 3 46909 143117 103308 2026-04-30T22:54:46Z Жељко Тодоровић 981 /* Категорије, чланци */ нови одељак 143117 wikitext text/x-wiki {{добродошлица}} --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 08:43, 15. децембар 2021. (CET) == Категорије, чланци == Поздрав. Што сам пронашао да је означено за брисање, то сам и обрисао. Убудуће немојте постављати линкове ка чланцима и категоријама (јер нешто је неисправно) већ унутрашње хипервезе ка њима или просто њихове пуне називе без хипервеза како би се ручно могли пронаћи. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор с корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:54, 1. мај 2026. (CEST) 5utsiph2n9x1pv9rie2w63qu6u0cr5c 143118 143117 2026-05-01T03:11:37Z BrankaVV 13641 /* Категорије, чланци */ одговор 143118 wikitext text/x-wiki {{добродошлица}} --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 08:43, 15. децембар 2021. (CET) == Категорије, чланци == Поздрав. Што сам пронашао да је означено за брисање, то сам и обрисао. Убудуће немојте постављати линкове ка чланцима и категоријама (јер нешто је неисправно) већ унутрашње хипервезе ка њима или просто њихове пуне називе без хипервеза како би се ручно могли пронаћи. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор с корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:54, 1. мај 2026. (CEST) :Хвала пуно! Линкове сам стављала јер не функционишу ни унутрашње хипервезе.[[Корисник:BrankaVV|BrankaVV]] ([[Разговор с корисником:BrankaVV|разговор]]) 05:11, 1. мај 2026. (CEST) qiermhl1m3fkz2yvlbss6qz13zs78qj 0 56738 143145 128625 2026-05-01T07:13:50Z BrankaVV 13641 143145 wikitext text/x-wiki '''Епитафи у драгачевским селима: Доња Краварица''' су сведочанства преписана са старих надгробних споменика и крајпуташа у селу [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D1%9A%D0%B0_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0 Доња Краварица] (Општина Лучани). '''Споменик Сари (†1835)''' ''(Доња Краварица – имање Милорада Томашевића)'' : Зде почивает : раба божија : САРА : супруга панта томашевића : имала его : 5 децембар : Родом е била : од чикириза от села рте [Рти] : поживи 40 лета : престависе 26 ијулија 1835 '''Споменик Радовану Бркићу (†1841)''' ''(Доња Краварица – Бркићи)'' : Овде почива : РАДОВАН БРКИЋ : поживи 60 : година : умре 1841 Го : Симо отсече билегу ову стрицу : и син Иован са 5 браће свое '''Споменик Марији (†1852)''' ''(Доња Краварица – Бркићи)'' : МАРИЈА : супруга петра Јаћимовића : поживи 40. Г. : умре 9. марта 1852 '''Споменик Петру Јаћимовићу (†1852)''' ''(Доња Краварица – Бркићи)'' : 1852 : почива : ПЕТАР ЈАЋИМОВИЋ : села краварице : поживи 46 год: : умре 1 ноембра : оваи билег удариому : син Арсеније '''Споменик Луку Старчевићу (†1856)''' ''(Доња Краварица – Бркићи)'' : овде почива : раб божии : ЛУКО СТАРЧЕВИЋ: : поживи 32: Г : умре 13: дек: 1856 Г. : оваи билег ударио му : его брат Млађен '''Споменик Илији Чворовићу (†1873)''' ''(Доња Краварица – Чворовићи)'' : Овде почива раб божи : [илија] ЧВОРОВИЋ : жител краварички : а поживи 42 године : престависе у вечност : 22 г априла у 1873. г. : И бог даму душу прости: : споменуше свога оца Илију : синови његови Мијаило : спасое вилиман станиша и станко : са помоћу чичом Евремом : писа глишо дмитровић '''Споменик Миљку Бркићу (†1874)''' ''(Доња Краварица – Бркићи)'' : Овде почива блажени : упокојени раб божи : МИЉКО БРКИЋ : из Д. Краварице : кои поживи 17 год. : престави се у вечност : 1 јула у 1874 године : Овај биљег подигоше му : браћа Миладин Млађен : и синовац му Милован '''Крајпуташ Ненаду Ћирјаковићу (†1876)''' ''(крај пута Доња Краварица-Вирово)'' : Оваи подижени споменик : показуе лице краброг воиника : : НЕНАДА ЋИРИАКОВИ[ћа] : Главни, домаћин, села Вирова : који поживи, 42. Г : : А погинуо код пазара : 24 маиа у 1876. Г: : борећисе с турцима : (...) '''Крајпуташ Илији Јасиковићу (†1876)''' ''(Љетине, крај пута Доња Краварица-Вирово)'' : Овај споменик : показује име : нашег доброг брата, : упокојеног : ИЛИЈУ ЈАСИКОВИЋА : рођен 1841. го: : од оца Милана и мајке Станке : Јасиковића, : из Доње Краварице : бив: Поручник Артилеријски : у Београду, : а 1876 г: у српско турском рату, : за Славу и Слободу, : своје браће Срба: : Погибе од Турског топа, : код В: Извора, : округ Зајечарски : и сарањен на жалос : у цвету живота свог. : Бог да му душу прости. : Овај спомен подигоше му : брат и синовци : Миленко, Љубо и Микаило : Јасиковићи. '''Споменик Милоју Василићу (†1876)''' ''(Доња Краварица – Милекићи)'' : Овај билег : показује од истока : краброг воини[ка] : МИЛОЈА ВАСИЛИЋА : Главног домаћина : села доње краварице : кои поживи 35 Г. : а јуначки погинуо : на мегдану код јавора : борећи се са Турцима : 26 август. у 1876. Г. : Писа и реза : филип павловић : из табановића '''Споменик Милинку Бојанићу (†1904)''' ''(Доња Краварица – Чворовићи)'' : Приђи ближе ој Србине брате : те прочитај надпис гроба мога : ђе ми тело вечно оста овде : Господ рече његово је прече : вијек прође у земљу се дође : МИЛИНКО БОЈАНОВИЋ : бивши ковач : и кмет Д. Краварички : поживи 45 г. : а престави се 20 јуна 1904. Год : (...) '''Споменик Богдану Старчевићу (†1909)''' ''(Доња Краварица – Старчевићи)'' : Овде вене дична младос : а наша тешка жалос : упокоени : БОГДАН : син Петра и Савке Старчевић : из Д. Краварице : кои је неотично погинуо : од букве на свом раду : несрећног Часа : жалосног дана : 26-ог јануара. 1909 год : у 16 љета '''Споменик Ђорђу Вуковићу (†1915)''' ''(Доња Краварица – Старчевићи)'' : Овај спомен војника : ЂОРЂА ВУКОВИЋА : из Д. Краварице : 2 чете I батаљон : Крушевачке резерне трупе : поживи 21 год. : умро 1/фебр. 1915 год. : Спомен му подиже : брат Миленко и Тодор : и мајка Недељка '''Споменик Петру Чворовићу (†1920)''' ''(Доња Краварица – Чворовићи)'' : Ево гроба : одморита двора : где се одмара : тело од умора : Дични Србин : Честити домаћин : ПЕТАР ЧВОРОВИЋ : из Д. Краварице : рођен 16 феб. 1850. Г. : бивши ратоборац == Извор == * Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011. [[Категорија:Драгачевски епитафи]] p41wu3ea022c0bj8np00zwhmcocgiir 0 59759 143127 137658 2026-05-01T04:33:47Z BrankaVV 13641 143127 wikitext text/x-wiki '''Епитаф војнику Милутину Цветићу (†1876) из Церове (Ариље)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је кенотафног типа. Подигнут је на Доњем гробљу у Церови. == Епитаф == : Нека му буде ова реч : Бог да му душу прости : Спомен оваи показује : краброг доброг воиника : МИЛУТИНА ЦВЕТИЋА : из Церове : кои живи 31. г. Бив. Кмет : и после се јуначки борио са Турцима. : А рањен 21. Јула 1876. г. : Оваи спомен подиже : из превелике туге и жалости : супруга Обренија : која [је] са мужем : поживела 12 година : и брат му Живан == Извор == * Стојић, Никола, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено издање), Међуопштински историјски архив, Чачак, 2011. [[Категорија:Епитафи борцима Првог српско-турског рата (1876-1877)]] p37ldnfteufqzjxnkqjf3h15lumzrpi 143128 143127 2026-05-01T04:35:19Z BrankaVV 13641 143128 wikitext text/x-wiki '''Епитаф војнику Милутину Цветићу (†1876) из Церове (Ариље)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је кенотафног типа. Подигнут је на Доњем гробљу у Церови. == Епитаф == : Нека му буде ова реч : Бог да му душу прости : Спомен оваи показује : краброг доброг воиника : МИЛУТИНА ЦВЕТИЋА : из Церове : кои живи 31. г. Бив. Кмет : и после се јуначки : борио са Турцима. : А рањен 21. Јула 1876. г. : Оваи спомен подиже : из превелике туге и жалости : супруга Обренија : која [је] са мужем : поживела 12 година : и брат му Живан == Извор == * Стојић, Никола, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено издање), Међуопштински историјски архив, Чачак, 2011. [[Категорија:Епитафи борцима Првог српско-турског рата (1876-1877)]] igtzbklignfs3p1kvwgnffiejz1fnt3 0 59768 143132 137666 2026-05-01T05:26:52Z BrankaVV 13641 143132 wikitext text/x-wiki '''Епитаф војнику Ранку Илићу (†1877) из Граба (Лучани)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је кенотафног типа. Подигнут је на Илића гробљу у Грабу. : Напред код овог споменика : постоји тело господина : РАНКА ИЛИЋА : из села Граба. : Поживио 30 г. : на Брњици у рату с Турцима : рани се 6. августа 1876 год. : и од рана 9. марта 1877 год. умро. : Његова светлост Књаз српски : Милан Обреновић III : за храброст јуначку : даривао је Ранка : 30-тог децембра 1876 г. : Сребрном Колајном Н. 17456. : Споменик подиже : отац Милан Илић == Извор == * Стојић, Никола, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено издање), Међуопштински историјски архив, Чачак, 2011. [[Категорија:Епитафи борцима Првог српско-турског рата (1876-1877)]] tlpiv76lsnk1evz4co1kfyl80wv8jqe 143133 143132 2026-05-01T05:27:19Z BrankaVV 13641 BrankaVV преместио је страницу [[Епитаф војнику Ранку Илићу (†1876) из Граба (Лучани)]] на [[Епитаф војнику Ранку Илићу (†1877) из Граба (Лучани)]]: Правилан назив 143132 wikitext text/x-wiki '''Епитаф војнику Ранку Илићу (†1877) из Граба (Лучани)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је кенотафног типа. Подигнут је на Илића гробљу у Грабу. : Напред код овог споменика : постоји тело господина : РАНКА ИЛИЋА : из села Граба. : Поживио 30 г. : на Брњици у рату с Турцима : рани се 6. августа 1876 год. : и од рана 9. марта 1877 год. умро. : Његова светлост Књаз српски : Милан Обреновић III : за храброст јуначку : даривао је Ранка : 30-тог децембра 1876 г. : Сребрном Колајном Н. 17456. : Споменик подиже : отац Милан Илић == Извор == * Стојић, Никола, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено издање), Међуопштински историјски архив, Чачак, 2011. [[Категорија:Епитафи борцима Првог српско-турског рата (1876-1877)]] tlpiv76lsnk1evz4co1kfyl80wv8jqe 0 59769 143105 137654 2026-04-30T13:41:33Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Епитаф војнику Милији Василићу (†1876) из Доње Краварице (Лучани)]] на [[Епитаф војнику Милоју Василићу (†1876) из Доње Краварице (Лучани)]]: Правилан назив 137654 wikitext text/x-wiki '''Епитаф војнику Милоју Василићу (†1876) из Доње Краварице (Лучани)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је кенотафног типа. Подигнут је на Милекића гробљу у Доњој Краварици. == Епитаф == : Овај билег : показује од истока : краброг воини[ка] : МИЛОЈА ВАСИЛИЋА : главног домаћина : села Доње Краварице : кои поживи 35 г. : а јуначки погинуо : на мегдану код Јавора : борећи се са Турцима : 26 август[а] у 1876. г. : Писа и реза : Филип Павловић : из Табановића{{напомена|Споменик израдио каменорезац Филип Павловић из Табановића.}} == Напомене == {{напомене}} == Извор == * Стојић, Никола, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено издање), Међуопштински историјски архив, Чачак, 2011. [[Категорија:Епитафи борцима Првог српско-турског рата (1876-1877)]] mzetirsl3y7qhwzw6qzqnabpgw2fr93 143146 143105 2026-05-01T07:14:47Z BrankaVV 13641 143146 wikitext text/x-wiki '''Епитаф војнику Милоју Василићу (†1876) из Доње Краварице (Лучани)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је кенотафног типа. Подигнут је на Милекића гробљу у Доњој Краварици. == Епитаф == : Овај билег : показује од истока : краброг воини[ка] : МИЛОЈА ВАСИЛИЋА : главног домаћина : села Доње Краварице : кои поживи 35 г. : а јуначки погинуо : на мегдану код Јавора : борећи се са Турцима : 26 август[а] у 1876. г. : Писа и реза : Филип Павловић : из Табановића == Извор == * Стојић, Никола, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено издање), Међуопштински историјски архив, Чачак, 2011. [[Категорија:Епитафи борцима Првог српско-турског рата (1876-1877)]] 86ou7f9v3bkfbt8w9qv7l3kgqk4p5ci 0 59779 143141 137640 2026-05-01T07:01:49Z BrankaVV 13641 143141 wikitext text/x-wiki '''Епитаф поручнику Илији Јасиковићу (†1876) из Доње Краварице (Лучани)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је кенотафног типа - крајпуташ. Подигнут је на потесу Љетине, између села Вирово и Доња Краварица. == Епитаф == : Овај споменик показује име : нашег доброг брата, : упокојеног : ИЛИЈУ ЈАСИКОВИЋА : рођен 1841 го: : од оца Милана : и мајке Станике : Јасиковића : из Д. Краварице : бив[ши] поручник артиљериски : у Београду : а 1876 го: у српском турском рату : за Славу и Слободу, своје браће срба: : Погибе од Турског топа : код В. Извора округ Зајечарски : и сарањен на жалос : у цвету живота свог. : Бог да му душу опрости. : Овај споменик сподигоше му : брат Иван и синовци : Миленко, Љубо и Микаило{{напомена|У другом препису уместо Микаило стоји Микан.}} : Јасиковићи. == Напомене == {{напомене}} == Извор == * Стојић, Никола, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено издање), Међуопштински историјски архив, Чачак, 2011. [[Категорија:Епитафи борцима Првог српско-турског рата (1876-1877)]] lh83jel6f3h7d3s39pbwcmoubxkqf9t 143142 143141 2026-05-01T07:02:13Z BrankaVV 13641 BrankaVV преместио је страницу [[Епитаф војнику Илији Јасиковићу (†1876) из Доње Краварице (Лучани)]] на [[Епитаф поручнику Илији Јасиковићу (†1876) из Доње Краварице (Лучани)]] 143141 wikitext text/x-wiki '''Епитаф поручнику Илији Јасиковићу (†1876) из Доње Краварице (Лучани)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је кенотафног типа - крајпуташ. Подигнут је на потесу Љетине, између села Вирово и Доња Краварица. == Епитаф == : Овај споменик показује име : нашег доброг брата, : упокојеног : ИЛИЈУ ЈАСИКОВИЋА : рођен 1841 го: : од оца Милана : и мајке Станике : Јасиковића : из Д. Краварице : бив[ши] поручник артиљериски : у Београду : а 1876 го: у српском турском рату : за Славу и Слободу, своје браће срба: : Погибе од Турског топа : код В. Извора округ Зајечарски : и сарањен на жалос : у цвету живота свог. : Бог да му душу опрости. : Овај споменик сподигоше му : брат Иван и синовци : Миленко, Љубо и Микаило{{напомена|У другом препису уместо Микаило стоји Микан.}} : Јасиковићи. == Напомене == {{напомене}} == Извор == * Стојић, Никола, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено издање), Међуопштински историјски архив, Чачак, 2011. [[Категорија:Епитафи борцима Првог српско-турског рата (1876-1877)]] lh83jel6f3h7d3s39pbwcmoubxkqf9t 143144 143142 2026-05-01T07:05:20Z BrankaVV 13641 /* Епитаф */ 143144 wikitext text/x-wiki '''Епитаф поручнику Илији Јасиковићу (†1876) из Доње Краварице (Лучани)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је кенотафног типа - крајпуташ. Подигнут је на потесу Љетине, између села Вирово и Доња Краварица. == Епитаф == : Илија Јасиковић поручник Артиљериски : Овај споменик показује име : нашег доброг брата, : упокојеног : ИЛИЈУ ЈАСИКОВИЋА : рођен 1841 го: : од оца Милана : и мајке Станике : Јасиковића : из Д. Краварице : бив[ши] поручник артиљериски : у Београду : а 1876 го: у српском турском рату : за Славу и Слободу, своје браће срба: : Погибе од Турског топа : код В. Извора округ Зајечарски : и сарањен на жалос : у цвету живота свог. : Бог да му душу опрости. : Овај споменик сподигоше му : брат Иван и синовци : Миленко, Љубо и Микаило{{напомена|У другом препису уместо Микаило стоји Микан.}} : Јасиковићи. == Напомене == {{напомене}} == Извор == * Стојић, Никола, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено издање), Међуопштински историјски архив, Чачак, 2011. [[Категорија:Епитафи борцима Првог српско-турског рата (1876-1877)]] m7ts0y07lxjhfkvjxik3wid5pcociln 0 59803 143098 143088 2026-04-30T12:53:48Z BrankaVV 13641 143098 wikitext text/x-wiki '''Епитаф војнику Ранку Боровићу (†1878) из Лисе (Ивањица)''' драгоцен је извор за проучавање историје Другог српско-турског рата (1877-1878), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је типа надгробника. Подигнут је на гробљу Вратоње у селу Лиса. == Епитаф == : Овај биљег показује тело почив. : РАНКА БОРОВИЋА из Села Лисе : којие у 21-ој год: : Живота свог храбро борећисе у рату : погинуо на соколовини од турака : 1 Јануара 1878. г. : Бог даму душу прости : Свом једином незаборављеном сину : знак овај подигоше ожалошћени : родитељи Спасое и Стојка == Извор == * Стојић, Никола, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено издање), Међуопштински историјски архив, Чачак, 2011. [[Категорија:Епитафи борцима Другог српско-турског рата (1877-1878)]] bdl8vz3v7qxc1x638ei6ao5oiegfjlg 143099 143098 2026-04-30T12:54:54Z BrankaVV 13641 BrankaVV преместио је страницу [[Епитаф војнику Ранку Боројевићу (†1878) из Лисе (Ивањица)]] на [[Епитаф војнику Ранку Боровићу (†1878) из Лисе (Ивањица)]] 143098 wikitext text/x-wiki '''Епитаф војнику Ранку Боровићу (†1878) из Лисе (Ивањица)''' драгоцен је извор за проучавање историје Другог српско-турског рата (1877-1878), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је типа надгробника. Подигнут је на гробљу Вратоње у селу Лиса. == Епитаф == : Овај биљег показује тело почив. : РАНКА БОРОВИЋА из Села Лисе : којие у 21-ој год: : Живота свог храбро борећисе у рату : погинуо на соколовини од турака : 1 Јануара 1878. г. : Бог даму душу прости : Свом једином незаборављеном сину : знак овај подигоше ожалошћени : родитељи Спасое и Стојка == Извор == * Стојић, Никола, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено издање), Међуопштински историјски архив, Чачак, 2011. [[Категорија:Епитафи борцима Другог српско-турског рата (1877-1878)]] bdl8vz3v7qxc1x638ei6ao5oiegfjlg 0 59804 143111 137622 2026-04-30T13:46:20Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [['''Епитаф војнику Милићу Анђелићу (†1878) из села Гуча (Лучани)''']] на [[Епитаф војнику Милићу Анђелићу (†1878) из села Гуча (Лучани)]] 137622 wikitext text/x-wiki '''Епитаф војнику Милићу Анђелићу (†1878) из села Гуча (Лучани)''' драгоцен је извор за проучавање историје Другог српско-турског рата (1877-1878), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је типа надгробника. Подигнут је на Анђелића гробљу у селу Гуча. == Епитаф == : Овај биљег показује тјело покој : МИЛИЋА АНЂЕЛИЋА из Гуче : бившег војника друге класе друге чете : драгачевског баталиона : коие у 48: год: живота свог : храбро борећи се у рату против турака : за славу и слободу народа Српског : погинуо у битки на Соколовици код Пазара: : 1. јануара у 1878: години : и Бог даму душу прости : Овај знак братске љубави : подижему његов брат ЛАЗАР : и синовац ранисав : Овај лик ликовао Миле поповић из Свештице : А изреза слова Глишо Дмитрић из Котраже == Извор == * Стојић, Никола, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено издање), Међуопштински историјски архив, Чачак, 2011. [[Категорија:Епитафи борцима Другог српско-турског рата (1877-1878)]] k21bj7m68hf17ddn5zeohsjtmsrx2jj 0 59813 143130 137598 2026-05-01T05:15:53Z BrankaVV 13641 143130 wikitext text/x-wiki '''Епитаф војнику Цветку Савићевићу (†1876) из Рашчића (Ивањица)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Крајпуташ се налази испод гробља Мазгит у Ивањици. == Епитаф == : Овај биљег показује тјело : почившег пок. раба Божијег : ЦВЕТКА САВИЋЕВИЋА : из села Рашчића, : бившег краброг војника : 1-ве класе прве чете : батаљона Моравичког : који је у 21-вој год. : живота свог : у рату српско и турског : погинуо 1876. г : (...) : а на превелику жалост : тужног му оца Мартина : и матере Јелене : који му овај биљег : од жалости подигоше : с којим да се уместо свога : никад не заборављеног сина : до последњег часа : живота свог тјеше. == Извор == * Радивојевић Драгутин М, Камена казивања ратника: моравички крајпуташи, „Литопапир” Чачак, 1995. [[Категорија:Епитафи борцима Првог српско-турског рата (1876-1877)]] [[Категорија:Моравички епитафи]] 2lwhcn2fwpjeutske1uyvykq8jtjheq 0 59814 143125 137599 2026-05-01T04:21:00Z BrankaVV 13641 143125 wikitext text/x-wiki '''Епитаф војнику Матији Рабреновићу (†1876) из Сивчине (Ивањица)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Крајпуташ је оштећен и измештен приликом изградње пута. == Епитаф == : (...) : МАТИЈУ РАБРЕНОВИЋУ : из Сивчине : који крабро борећи се : против Турака : 24. јунија 1876. године : у Битољу{{напомена|Грешка у препису. Треба да стоји: на Калипољу.}} : погину у 26. години живота. : Оваи спомен подигоше : браћа Гвозден и Саво : Рабреновићи. == Напомене == {{напомене}} == Извор == * Радивојевић Драгутин М, Камена казивања ратника: моравички крајпуташи, „Литопапир” Чачак, 1995. [[Категорија:Епитафи борцима Првог српско-турског рата (1876-1877)]] [[Категорија:Моравички епитафи]] qy0nic6qdavd4mtnaai12r8c10e08id 0 59816 143119 137681 2026-05-01T03:19:50Z BrankaVV 13641 143119 wikitext text/x-wiki '''Епитаф војнику Антонију Јелићу (†1876) из Ерчега (Ивањица)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Крајпуташ се налази на „Палибрчком гробу” у Рашчићима. == Епитаф == [[File:Palibrčki krajputaši 16.jpg|мини|десно|250п|]] : Овај биљег показује : АНТОНИЈА ЈЕЛИЋА из Ерчега : бивши поднаредника пешачког : који је 3. године у Београду : Књаза и отечество своје : усрдно и верио одслужијо : затим постављеног за водника : треће чете баталиона Моравичког : Ужичке бригаде прве кл(а)се : који у 25. год. живота : у најлепшем цвету младости своје : за Славу и слободу : и независност Србије : јуначки борећи се против Турака : погибе у борби на Калипољу : 24. јуниа 1876. год. : Бог да му душу прости. : Овај вјечни споменик : подигоше му браћа његова : Филип и Радош. == Извор == * Радивојевић Драгутин М, Камена казивања ратника: моравички крајпуташи, „Литопапир” Чачак, 1995. [[Категорија:Епитафи борцима Првог српско-турског рата (1876-1877)]] [[Категорија:Моравички епитафи]] kpptjlmp5va6qdbetw2lwanf0c3calz 0 59833 143136 137682 2026-05-01T05:46:34Z BrankaVV 13641 143136 wikitext text/x-wiki '''Епитаф каплару Милану Спасовићу (†1879) из Ерчега (Ивањица)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Крајпуташ се налази на Палибрчком гробу у Рашчићима. == Епитаф == [[File:Palibrčki krajputaši 37.jpg|мини|десно|250п|]] : Приђи ближе путниче : не зажали труда мало : што ћеш стати и читати. : Слова ова показују вредног Срба овог : МИЛАНА СПАСОВИЋА : из села Ерчега : бивш. каплара и писара : 1. пољске батерије : који се у рату 1876. и 1877. г. : за владе Књаза Милана Обрено. : против Турака храбро боријо : и у 22. години живота : у најлепшем цвету младости своје : умро у месту рођења свог : 1. јануара 1879. год. : Бог да му душу прости. : Овај спомен подиже му отац Марко : и стриц Коста. : Писа и реза Миле Поповић Свештице. == Извор == * Бојовић Невенка, Крајпуташи код Палибрчког гроба у Рокцима, Зборник радова Народног музеја Чачак XV, 1985. [[Категорија:Епитафи борцима Првог српско-турског рата (1876-1877)]] [[Категорија:Моравички епитафи]] edf8aaqm9n0rs06fcbj6m51xkvhoeun 143137 143136 2026-05-01T05:46:56Z BrankaVV 13641 BrankaVV преместио је страницу [[Епитаф војнику Милану Спасовићу (†1879) из Ерчега (Ивањица)]] на [[Епитаф каплару Милану Спасовићу (†1879) из Ерчега (Ивањица)]]: Правилан назив 143136 wikitext text/x-wiki '''Епитаф каплару Милану Спасовићу (†1879) из Ерчега (Ивањица)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Крајпуташ се налази на Палибрчком гробу у Рашчићима. == Епитаф == [[File:Palibrčki krajputaši 37.jpg|мини|десно|250п|]] : Приђи ближе путниче : не зажали труда мало : што ћеш стати и читати. : Слова ова показују вредног Срба овог : МИЛАНА СПАСОВИЋА : из села Ерчега : бивш. каплара и писара : 1. пољске батерије : који се у рату 1876. и 1877. г. : за владе Књаза Милана Обрено. : против Турака храбро боријо : и у 22. години живота : у најлепшем цвету младости своје : умро у месту рођења свог : 1. јануара 1879. год. : Бог да му душу прости. : Овај спомен подиже му отац Марко : и стриц Коста. : Писа и реза Миле Поповић Свештице. == Извор == * Бојовић Невенка, Крајпуташи код Палибрчког гроба у Рокцима, Зборник радова Народног музеја Чачак XV, 1985. [[Категорија:Епитафи борцима Првог српско-турског рата (1876-1877)]] [[Категорија:Моравички епитафи]] edf8aaqm9n0rs06fcbj6m51xkvhoeun 0 60260 143170 140662 2026-05-01T09:46:56Z Coaorao 19106 /* */ 143170 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Српкиња сам | одељак= | аутор= Драга Димитријевић Дејановић | година=1862 | белешке= }} <poem> Српкиња је моја мати, Српског оца кћи сам ја, Србина ћу на бој звати, Некʼ му име славом сја! За српство ми срце горе, За Србина живим, мрем — Радо идем на злотворе — Ја сам жена, али смем! Сунце љуби своје зраке, Њима грије, њима сја, А србињске те јунаке — Српкиња их љубитʼ зна. А сад, када душман бесни, Борите се, браћо, сви! А са вама, соколови, Бориће се српска кћи. Додијала братска мука, Српске мајке љути плач — И у мене игра рука, Кʼо да сева у њој мач! </poem> == Извор == ''Даница'', 20. март 1862. Број 8. Година III, стр. 128–129. {{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}} [[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]] 742mckl25n01yzwpl5lknjf92rrxywu 0 60791 143171 143032 2026-05-01T11:06:41Z Coaorao 19106 /* */ 143171 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Благо Цара Радована]] 1d1jxp7sucyu5048tlocn6sp3ph9hzy 4 60796 143116 143066 2026-04-30T22:32:46Z Жељко Тодоровић 981 143116 wikitext text/x-wiki ===[[Корисник:Coaorao|Coaorao]]=== Дуже време доприносим Викизворнику у области Књижевности и прилично сам активан, засада сваког дана. Админ. права би ми користила најпре што унапређујем постојеће текстове, али и доприносим новим, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 17:57, 28. април 2026. (CEST) === Гласови === # {{За}} --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор с корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:32, 1. мај 2026. (CEST) с. р. === Коментари === 9k9woyju5hrtp2udap8rj0mz0uotkkm 1 60801 143113 143083 2026-04-30T13:46:20Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Разговор:'''Епитаф војнику Милићу Анђелићу (†1878) из села Гуча (Лучани)''']] на [[Разговор:Епитаф војнику Милићу Анђелићу (†1878) из села Гуча (Лучани)]] 143083 wikitext text/x-wiki == Брисање наводника == Молим некога од администратора да обрише наводнике у наслову чланка. Хвала.[[Корисник:BrankaVV|BrankaVV]] ([[Разговор с корисником:BrankaVV|разговор]]) 12:54, 30. април 2026. (CEST) 6oq36z3ed6vbuxz970pmpix5079e1r5 1 60802 143101 143093 2026-04-30T12:54:55Z BrankaVV 13641 BrankaVV преместио је страницу [[Разговор:Епитаф војнику Ранку Боројевићу (†1878) из Лисе (Ивањица)]] на [[Разговор:Епитаф војнику Ранку Боровићу (†1878) из Лисе (Ивањица)]] 143093 wikitext text/x-wiki == Брисање наводника == Молим некога од администратора да обрише наводнике у наслову чланка. Хвала.[[Корисник:BrankaVV|BrankaVV]] ([[Разговор с корисником:BrankaVV|разговор]]) 12:56, 30. април 2026. (CEST) :Уклоних наводнике. [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 13:38, 30. април 2026. (CEST) ivn0thk50zxvo2k64sd1wz5wd5vqhnv 143103 143101 2026-04-30T12:57:42Z BrankaVV 13641 /* Брисање наводника */ одговор 143103 wikitext text/x-wiki == Брисање наводника == Молим некога од администратора да обрише наводнике у наслову чланка. Хвала.[[Корисник:BrankaVV|BrankaVV]] ([[Разговор с корисником:BrankaVV|разговор]]) 12:56, 30. април 2026. (CEST) :Уклоних наводнике. [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 13:38, 30. април 2026. (CEST) ::Хвала![[Корисник:BrankaVV|BrankaVV]] ([[Разговор с корисником:BrankaVV|разговор]]) 14:57, 30. април 2026. (CEST) 50cpu80vybxobwij8i1mlldjirgwq3t 1 60803 143107 143087 2026-04-30T13:41:33Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Разговор:Епитаф војнику Милији Василићу (†1876) из Доње Краварице (Лучани)]] на [[Разговор:Епитаф војнику Милоју Василићу (†1876) из Доње Краварице (Лучани)]]: Правилан назив 143087 wikitext text/x-wiki == Промена назива == Овде уместо Милији, треба да стоји '''Милоју'''. — [[Корисник:BrankaVV|BrankaVV]] ([[Разговор с корисником:BrankaVV|разговор]]) 13:33, 30. април 2026. (CEST) :Ако треба да стоји "Милоју" зашто само не промените наслов? [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 13:35, 30. април 2026. (CEST) 8aor3nncgb119aee5u0074rgefbktxb 143109 143107 2026-04-30T13:42:10Z Coaorao 19106 /* Промена назива */ одговор 143109 wikitext text/x-wiki == Промена назива == Овде уместо Милији, треба да стоји '''Милоју'''. — [[Корисник:BrankaVV|BrankaVV]] ([[Разговор с корисником:BrankaVV|разговор]]) 13:33, 30. април 2026. (CEST) :Ако треба да стоји "Милоју" зашто само не промените наслов? [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 13:35, 30. април 2026. (CEST) ::Промењен је сад наслов у Милоју [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 15:42, 30. април 2026. (CEST) 3f53o2b6yk6ef2ertbd0p4r6fth7y27 0 60807 143100 2026-04-30T12:54:55Z BrankaVV 13641 BrankaVV преместио је страницу [[Епитаф војнику Ранку Боројевићу (†1878) из Лисе (Ивањица)]] на [[Епитаф војнику Ранку Боровићу (†1878) из Лисе (Ивањица)]] 143100 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Епитаф војнику Ранку Боровићу (†1878) из Лисе (Ивањица)]] 0kk4r7qdqazb4ge0497ohp1vcytg33y 0 60809 143104 2026-04-30T13:11:56Z BrankaVV 13641 Нова страница: '''Епитаф војнику Благоју Марковићу (†1876) из Церове (Ариље)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је надгробног типа, јер су посмртни остаци пренети у сеоско… 143104 wikitext text/x-wiki '''Епитаф војнику Благоју Марковићу (†1876) из Церове (Ариље)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је надгробног типа, јер су посмртни остаци пренети у сеоско гробље. == Епитаф == : Овде почива раб божи : БЛАГОЕ : син почившег : Радоице Марковића. : Пож[иве] 22 г. : Погибе на боју на Калипољу : 24. јунија 1876. : Ови крс подиже му : брат Здравко : и мајка Госпава. : Донеше му кости : у обшто гробље. == Извор == * Николић Радојко, Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата, Чачак, 1997. [[Категорија:Епитафи борцима Првог српско-турског рата (1876-1877)]] q1y5gnb71b6vhujtpvdtq1ebth5kvg3 0 60814 143120 2026-05-01T03:45:32Z BrankaVV 13641 Нова страница: '''Епитаф војнику Михаилу Радуловићу (†1876) из Алиног Потока (Чајетина)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је кенотафног типа. == Епитаф == : Приђи ближе мили… 143120 wikitext text/x-wiki '''Епитаф војнику Михаилу Радуловићу (†1876) из Алиног Потока (Чајетина)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је кенотафног типа. == Епитаф == : Приђи ближе мили роде : и прочитај овај тужни белег : који показује име : МИХАИЛА РАДУЛОВИЋА : из Алиног Потока : војника II класе : који у својој 28. години : јуначки погибе на Калипољу : борећи се с Турцима : 1876. године : за крст часни : и слободу златну. == Извор == * Николић Радојко, Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата, Чачак, 1997. [[Категорија:Епитафи борцима Првог српско-турског рата (1876-1877)]] qtfcltfktojpxvttbg7meb29oyj4xyz 0 60815 143121 2026-05-01T03:57:53Z BrankaVV 13641 Нова страница: '''Епитаф војнику Василију Лазовићу (†1876) из Кушића (Ивањица)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је надгробног типа. == Епитаф == : Овде почива : ВАСИЛИЈЕ ЛАЗ… 143121 wikitext text/x-wiki '''Епитаф војнику Василију Лазовићу (†1876) из Кушића (Ивањица)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је надгробног типа. == Епитаф == : Овде почива : ВАСИЛИЈЕ ЛАЗОВИЋ : из Кушића : војник II класе. : Поживи 34 године. : Погибе на Калипољу : 24. јунија 1876. год. : борећи се за веру : и отачаство своје : противу Турака : (...) == Извор == * Николић Радојко, Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата, Чачак, 1997. [[Категорија:Епитафи борцима Првог српско-турског рата (1876-1877)]] [[Категорија:Моравички епитафи]] 5jgduyjw23bq7gu49zzh00hj8pngxs7 0 60816 143122 2026-05-01T04:07:58Z BrankaVV 13641 Нова страница: '''Епитаф војнику Ранку Јовановићу (†1876) из Цикота (Косјерић)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је кенотафног типа. == Епитаф == : Приђи погледни : РАНКО ЈОВ… 143122 wikitext text/x-wiki '''Епитаф војнику Ранку Јовановићу (†1876) из Цикота (Косјерић)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је кенотафног типа. == Епитаф == : Приђи погледни : РАНКО ЈОВАНОВИЋ : из Цикота : поживе 20 год. : а погибе у Кладници : под Јавором : 24. јуна 1876. год. : Спомен подигну сину : отац Радоица == Извор == * Деспотовић Милијан, Живе камене душе : крајпуташи у Црногорском срезу, Косјерић, 2021. [[Категорија:Епитафи борцима Првог српско-турског рата (1876-1877)]] s2swczv32ks4fu06fqruhl1dxgaz6dl 0 60817 143123 2026-05-01T04:12:35Z BrankaVV 13641 Нова страница: '''Епитаф војнику Миајлу Словићу (†1876) из Голова (Чајетина)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је кенотафног типа. == Епитаф == : Овде почива : раб божји : МИА… 143123 wikitext text/x-wiki '''Епитаф војнику Миајлу Словићу (†1876) из Голова (Чајетина)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је кенотафног типа. == Епитаф == : Овде почива : раб божји : МИАЈЛО СЛОВИЋ : из Чајетине : воиник (нечитко) : погибе 24. јун[a] 1876. : на Кла[дници] == Извор == * Николић Радојко, Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата, Чачак, 1997. [[Категорија:Епитафи борцима Првог српско-турског рата (1876-1877)]] b8yvlwwrrz8kz1ikx6821pil23jdvxr 0 60818 143124 2026-05-01T04:17:59Z BrankaVV 13641 Нова страница: '''Епитаф војнику Ивку Лазићу (†1876) из Годљева (Косјерић)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је кенотафног типа. == Епитаф == : Приђи брате Србине : читај ова… 143124 wikitext text/x-wiki '''Епитаф војнику Ивку Лазићу (†1876) из Годљева (Косјерић)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је кенотафног типа. == Епитаф == : Приђи брате Србине : читај овај веч[ни] спо[мен] : ИВКА : сина Антонија Лазића : он погибе у Кладници : под Јавором : 24. јуна 1876. г. : бранећи отечество србско : у својој 21 г. : (...) == Извор == * Деспотовић Милијан, Живе камене душе : крајпуташи у Црногорском срезу, Косјерић, 2021. [[Категорија:Епитафи борцима Првог српско-турског рата (1876-1877)]] oxht8be85udenrbjuoydsuwt69c9kik 0 60819 143126 2026-05-01T04:29:30Z BrankaVV 13641 Нова страница: '''Епитаф војнику Павлу Виторовићу (†1876) из Доње Беле Реке (Нова Варош)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је кенотафног типа. == Епитаф == : Павле погибе : у… 143126 wikitext text/x-wiki '''Епитаф војнику Павлу Виторовићу (†1876) из Доње Беле Реке (Нова Варош)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је кенотафног типа. == Епитаф == : Павле погибе : у Чемерници. : Мили српски роде : приђи и реци : Бог да прости : краброг војника : прве класе : ПАВЛА ВИТОРОВИЋА : који поживи 45. г. : и погибе јуначки : се борећи са турцима : за веру и слободу : 16. августа 1876. г. : (...) == Извор == * Николић Радојко, Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата, Чачак, 1997. [[Категорија:Епитафи борцима Првог српско-турског рата (1876-1877)]] gmm177aicewnsqejiivwinsws91khu2 0 60820 143129 2026-05-01T04:39:30Z BrankaVV 13641 Нова страница: '''Епитаф војнику Петру Марковићу (†1876) из Жељина (Чајетина)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је надгробног типа. == Епитаф == : Оваи спомен показује : кра… 143129 wikitext text/x-wiki '''Епитаф војнику Петру Марковићу (†1876) из Жељина (Чајетина)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је надгробног типа. == Епитаф == : Оваи спомен показује : краб[р]ог воиника : I класе : ПЕТРА МАРКОВИЋА : пожив[е] 27 г. : погибе јуначки : борећи се са турцима : 26. јула 1876. г на Јавору : и овде донешен : и сар[ањен]. : Спомен п[одигоше] : браћа и мајка == Извор == * Николић Радојко, Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата, Чачак, 1997. [[Категорија:Епитафи борцима Првог српско-турског рата (1876-1877)]] 5uraw8ulfemosli3hunu8gp8pv5xfkz 0 60821 143131 2026-05-01T05:25:01Z BrankaVV 13641 Нова страница: '''Епитаф воднику Миљку Јоксимовићу (†1876) из Самаиле (Краљево)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је кенотафног типа - крајпуташ у лапидаријуму крај цркве… 143131 wikitext text/x-wiki '''Епитаф воднику Миљку Јоксимовићу (†1876) из Самаиле (Краљево)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је кенотафног типа - крајпуташ у лапидаријуму крај цркве у Самаили. == Епитаф == : Овај биљег показује тело : почившег : МИЉКА ЈОКСИМОВИЋА : из Самаила : бившег водника Iве класе : 3ће чете Батаљона Карановачког, : који је 3. год у стоећој воиски : књаза и отечество своје : верно одслужио. : А у 26 год. живота свог : за славу и слободу Срба : јуначки се борећи : противу турака : погинуо у битци на Равној гори : 23 августа 1876 год. : Оваи знак подигоше му : браћа его : Милосав и Петар : Писао и резао : Мијаило Попов[ић] из Свештице == Извор == * Николић Радојко, Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата, Чачак, 1997. [[Категорија:Епитафи борцима Првог српско-турског рата (1876-1877)]] doa7i46j5w6csneqzqbo2wy203npjmn 0 60822 143134 2026-05-01T05:27:19Z BrankaVV 13641 BrankaVV преместио је страницу [[Епитаф војнику Ранку Илићу (†1876) из Граба (Лучани)]] на [[Епитаф војнику Ранку Илићу (†1877) из Граба (Лучани)]]: Правилан назив 143134 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Епитаф војнику Ранку Илићу (†1877) из Граба (Лучани)]] rpaxvo4zm9o588af75ulf0vb387gdji 0 60823 143135 2026-05-01T05:44:30Z BrankaVV 13641 Нова страница: '''Епитаф војнику Милану Росићу (†1876) из Лопаша (Пожега)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је кенотафног типа. == Епитаф == : МИЛАН РОСИЋ : од 25 год. : Овај бил… 143135 wikitext text/x-wiki '''Епитаф војнику Милану Росићу (†1876) из Лопаша (Пожега)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је кенотафног типа. == Епитаф == : МИЛАН РОСИЋ : од 25 год. : Овај билег показује : лице краброг војника : прве класе : МИЛАНА РОСИЋА : из Лопаша : који поживе у 25. годи. : а погинуо на [Тр]стенику{{напомена|Тешко читљиво због оштећења. Вероватно: Стенику.}} : првог септембра : у 1876 г : борећи се с турцима. == Напомене == {{напомене}} == Извор == * Николић Радојко, Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата, Чачак, 1997. [[Категорија:Епитафи борцима Првог српско-турског рата (1876-1877)]] doqhsielon4u34tex2zc4cxi4qia97r 0 60824 143138 2026-05-01T05:46:57Z BrankaVV 13641 BrankaVV преместио је страницу [[Епитаф војнику Милану Спасовићу (†1879) из Ерчега (Ивањица)]] на [[Епитаф каплару Милану Спасовићу (†1879) из Ерчега (Ивањица)]]: Правилан назив 143138 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Епитаф каплару Милану Спасовићу (†1879) из Ерчега (Ивањица)]] mwd7ivxagbvdthn196zndk0mlay7lgn 0 60825 143139 2026-05-01T05:57:46Z BrankaVV 13641 Нова страница: '''Епитаф командиру Николи Обрадовићу (†1878) из Добрача (Ариље)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је кенотафног типа. == Епитаф == : Спомен овај показује : кр… 143139 wikitext text/x-wiki '''Епитаф командиру Николи Обрадовићу (†1878) из Добрача (Ариље)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је кенотафног типа. == Епитаф == : Спомен овај показује : краброг војника : и витеза србског : НИКОЛУ ОБРАДОВИЋА : бив. командира II класе : баталиона ариљског : кои се јуначки борио : и одупро сили турској : за отечество срб[ско] : у 1876. г. при кнезу : Милану Обреновићу. : Он је служио : у стоећој војсци 4 г. : а поживи свега 38 г. : Умрие 13г априла 1878. г. : у Добрачама. == Извор == * Петровић Светислав, Добраче : историја села и родослови, Београд, 2014. [[Категорија:Епитафи борцима Првог српско-турског рата (1876-1877)]] csylvclsp39sjos02ewe0yghruz0ehm 143140 143139 2026-05-01T05:58:52Z BrankaVV 13641 143140 wikitext text/x-wiki '''Епитаф командиру Николи Обрадовићу (†1878) из Добрача (Ариље)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је надгробног типа. == Епитаф == : Спомен овај показује : краброг војника : и витеза србског : НИКОЛУ ОБРАДОВИЋА : бив. командира II класе : баталиона ариљског : кои се јуначки борио : и одупро сили турској : за отечество срб[ско] : у 1876. г. при кнезу : Милану Обреновићу. : Он је служио : у стоећој војсци 4 г. : а поживи свега 38 г. : Умрие 13г априла 1878. г. : у Добрачама. == Извор == * Петровић Светислав, Добраче : историја села и родослови, Београд, 2014. [[Категорија:Епитафи борцима Првог српско-турског рата (1876-1877)]] 2asd8hzr47y1yy0cu5w7h6onhbvnq7x 0 60826 143143 2026-05-01T07:02:13Z BrankaVV 13641 BrankaVV преместио је страницу [[Епитаф војнику Илији Јасиковићу (†1876) из Доње Краварице (Лучани)]] на [[Епитаф поручнику Илији Јасиковићу (†1876) из Доње Краварице (Лучани)]] 143143 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Епитаф поручнику Илији Јасиковићу (†1876) из Доње Краварице (Лучани)]] mihsys84fda3ho0a37m0bz66fgp3qap 0 60827 143149 2026-05-01T07:53:28Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 3)]] на [[Благо Цара Радована/О срећи/3.]]: Правилан назив 143149 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Благо Цара Радована/О срећи/3.]] okye9w17ss8kknp01iv61g6li6tuxgn 143150 143149 2026-05-01T07:53:46Z Coaorao 19106 /* */ 143150 wikitext text/x-wiki {{брзо брисање}} a988bpcd6kyr650b4t4wyzsiwocflez 0 60828 143155 2026-05-01T08:22:46Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 4)]] на [[Благо Цара Радована/О срећи/4.]]: Правилан назив 143155 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Благо Цара Радована/О срећи/4.]] gz35nndx40e5w2gec0vh7jj6rfazo0f 143156 143155 2026-05-01T08:23:02Z Coaorao 19106 /* */ 143156 wikitext text/x-wiki {{брзо брисање}} a988bpcd6kyr650b4t4wyzsiwocflez 0 60829 143161 2026-05-01T09:00:07Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 17)]] на [[Благо Цара Радована/О срећи/17.]]: Правилан назив 143161 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Благо Цара Радована/О срећи/17.]] l0uewz2fu0dn1aeetaafoaiv23u6627 143162 143161 2026-05-01T09:00:23Z Coaorao 19106 /* */ 143162 wikitext text/x-wiki {{брзо брисање}} a988bpcd6kyr650b4t4wyzsiwocflez 0 60830 143167 2026-05-01T09:25:04Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 1)]] на [[Благо Цара Радована/О љубави/1.]]: Правилан назив 143167 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Благо Цара Радована/О љубави/1.]] mm62s2lz30ylqdfj1bg9s28yzgh2l5z 143168 143167 2026-05-01T09:25:22Z Coaorao 19106 /* */ 143168 wikitext text/x-wiki {{брзо брисање}} a988bpcd6kyr650b4t4wyzsiwocflez