Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.46.0-wmf.26 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 0 1447 143188 133998 2026-05-02T11:35:43Z ~2026-26655-28 19862 /* */ 143188 wikitext text/x-wiki ;[[Аутор:Алекса Шантић|Алекса Шантић]] <poem> О класје моје испод голих брда, Мој црни хљебе, , Ко ми те штеди, ко ли ми те брани Од гладних тица, моја муко тврда? Скоро ће жетва... Једро зрње зрије... У сунцу трепти моје родно село. Но мутни облак притиска ми чело, И у дно душе гром пада и бије. Сјутра, кад оштри заблистају српи И сноп до снопа као злато пане, Снова ће тећи крв из моје ране − И снова пати, сељаче, и трпи... Сву муку твоју, напор црног роба, Појешће силни при гозби и пиру... А теби само, ко̑ псу у синџиру, Бациће мрве... О, срам и грдоба!... И нико неће чути јад ни вапај - Нити ће ганут' бол пјану господу... Сељаче, гољо, ти си прах на поду, Тегли и вуци, и у јарму скапај! О класје моје испод голих брда, Мој црни хљебе, крвљу поштрапани, Ко ми те штеди, ко ли ми те брани Од гладних тица, моја муко тврда? </poem> == Извор == Милисавац, Ж. (ур.) 1971. Библиотека: Српска књижевност у сто књига. Књига 51: Алекса Шантић. Пјесме. Матица српска и Српска књижевна задруга: Нови Сад, Београд. стр. 93-94. [[Категорија:Шантићеве песме 1910.]] 36dbqi88lbxqtd00s03ae5hzsviwn9h 143192 143188 2026-05-02T11:54:54Z Coaorao 19106 Поништена измена [[Special:Diff/143188|143188]] корисника [[Special:Contributions/~2026-26655-28|~2026-26655-28]] ([[User talk:~2026-26655-28|разговор]]) 143192 wikitext text/x-wiki ;[[Аутор:Алекса Шантић|Алекса Шантић]] <poem> О класје моје испод голих брда, Мој црни хљебе, крвљу поштрапани, Ко ми те штеди, ко ли ми те брани Од гладних тица, моја муко тврда? Скоро ће жетва... Једро зрње зрије... У сунцу трепти моје родно село. Но мутни облак притиска ми чело, И у дно душе гром пада и бије. Сјутра, кад оштри заблистају српи И сноп до снопа као злато пане, Снова ће тећи крв из моје ране − И снова пати, сељаче, и трпи... Сву муку твоју, напор црног роба, Појешће силни при гозби и пиру... А теби само, ко̑ псу у синџиру, Бациће мрве... О, срам и грдоба!... И нико неће чути јад ни вапај - Нити ће ганут' бол пјану господу... Сељаче, гољо, ти си прах на поду, Тегли и вуци, и у јарму скапај! О класје моје испод голих брда, Мој црни хљебе, крвљу поштрапани, Ко ми те штеди, ко ли ми те брани Од гладних тица, моја муко тврда? </poem> == Извор == Милисавац, Ж. (ур.) 1971. Библиотека: Српска књижевност у сто књига. Књига 51: Алекса Шантић. Пјесме. Матица српска и Српска књижевна задруга: Нови Сад, Београд. стр. 93-94. [[Категорија:Шантићеве песме 1910.]] 8o96txh8q949ogk6f5gu3qmty9yj6yd 100 22533 143178 142753 2026-05-01T16:13:50Z Coaorao 19106 /* Песме */ 143178 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Драгутин | презиме = Илић | иницијал_презимена = И | годинарођења = 1858 | годинасмрти = 1926 | опис = '''Драгутин Илић''' (1858-1926) био је српски књижевник, драматург, новинар, правник и политичар. | слика = Dragutin J. Ilic (1858-1926).jpg | опис_слике = | википедија = Драгутин Илић | остава = | остава_кат = Dragutin Ilić }} == Песме == * [[Пошета мома...]] * [[Големо либе]] * [[К'о санак лепи...]] * [[Храм (Драгутин Илић)|Храм]] * [[Молитва Богу]] * [[Залазак сунца]] * [[Избраник]] * [[У тајности]] * [[У машти]] * [[Споменак]] * [[Из мелодија]] * [[Доцкан]] * [[Хавет]] * [[Право зло]] * [[Изгубљеној нади]] * [[У туђини (Драгутин Илић)|У туђини]] * [[*** (У данима очајања...)]] * [[Полажајник]] * [[И ја ћу...]] * [[Знаш ли зашто?]] * [[Једној ружици]] * [[Својој нади]] * [[Подсјет на прошлост]] * [[*** (Пред твојом успоменом, са тужним стојим болом...)]] * [[Мој удел]] * [[На жези]] * [[Зимска ноћ (Драгутин Илић)|Зимска ноћ]] * [[Туго-ле!...]] * [[У споменицу (Драгутин Илић)|У споменицу]] * [[Дах пролећа]] * [[Ја и пролеће]] * [[Кад чујем]] * [[Песников уздах]] * [[Клеветнику (Драгутин Илић)|Клеветнику]] * [[Химна Србији]] == Романи == * [[Index:Dragutin Ilić - Hadži Diša.pdf|Хаџи Диша]] * [[Index:Dragutin Ilić - Hadži Đera.pdf|Хаџи Ђера]] * [[Секунд вечности]] == Приповетке == * [[Српска божићна легенда]] * [[Фаустова мелодија]] '''[[Index:Dragutin Ilić - Svetle slike.pdf|Светле слике]]''' * [[Page:Dragutin Ilić - Svetle slike.pdf/9|„Талита куми!"]] * [[Page:Dragutin Ilić - Svetle slike.pdf/33|Бура на мору]] * [[Иродијада]] * [[Трнов венац]] * [[Васкрсење (Драгутин Илић)|Васкрсење]] * [[Стефан]] * [[Савле]] * [[Ананије]] == Драме == * [[Краљ Вукашин]] (1883) * [[Јаквинта]] (1883) * [[Прибислав и Божана]] (1887) * [[Отмица]] (1887) * [[После милијон година]] (1889) * [[За веру и слободу]] (1890) * [[Лихварка]] (1895) * [[Женидба Милоша Обилића]] (1898) * [[Женик слободе]] (1904) * [[Виђење Карађорђево]] (1904) * [[Саул]] (1906) * [[Три депутације]] (1906) * [[Незнани гост]] (1907) == Преводи == * [[Руслан и Људмила]] [[Категорија:Драгутин Илић]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] 838roovt9jyvr6tgemmi044z42ds1w5 143180 143178 2026-05-01T16:30:38Z Coaorao 19106 /* */ 143180 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Драгутин | презиме = Илић | иницијал_презимена = И | годинарођења = 1858 | годинасмрти = 1926 | опис = '''Драгутин Илић''' (1858-1926) био је српски књижевник, драматург, новинар, правник и политичар. | слика = Dragutin J. Ilic (1858-1926).jpg | опис_слике = | википедија = Драгутин Илић | вики_цитати = Драгутин Илић | остава = | остава_кат = Dragutin Ilić }} == Песме == * [[Пошета мома...]] * [[Големо либе]] * [[К'о санак лепи...]] * [[Храм (Драгутин Илић)|Храм]] * [[Молитва Богу]] * [[Залазак сунца]] * [[Избраник]] * [[У тајности]] * [[У машти]] * [[Споменак]] * [[Из мелодија]] * [[Доцкан]] * [[Хавет]] * [[Право зло]] * [[Изгубљеној нади]] * [[У туђини (Драгутин Илић)|У туђини]] * [[*** (У данима очајања...)]] * [[Полажајник]] * [[И ја ћу...]] * [[Знаш ли зашто?]] * [[Једној ружици]] * [[Својој нади]] * [[Подсјет на прошлост]] * [[*** (Пред твојом успоменом, са тужним стојим болом...)]] * [[Мој удел]] * [[На жези]] * [[Зимска ноћ (Драгутин Илић)|Зимска ноћ]] * [[Туго-ле!...]] * [[У споменицу (Драгутин Илић)|У споменицу]] * [[Дах пролећа]] * [[Ја и пролеће]] * [[Кад чујем]] * [[Песников уздах]] * [[Клеветнику (Драгутин Илић)|Клеветнику]] * [[Химна Србији]] == Романи == * [[Index:Dragutin Ilić - Hadži Diša.pdf|Хаџи Диша]] * [[Index:Dragutin Ilić - Hadži Đera.pdf|Хаџи Ђера]] * [[Секунд вечности]] == Приповетке == * [[Српска божићна легенда]] * [[Фаустова мелодија]] '''[[Index:Dragutin Ilić - Svetle slike.pdf|Светле слике]]''' * [[Page:Dragutin Ilić - Svetle slike.pdf/9|„Талита куми!"]] * [[Page:Dragutin Ilić - Svetle slike.pdf/33|Бура на мору]] * [[Иродијада]] * [[Трнов венац]] * [[Васкрсење (Драгутин Илић)|Васкрсење]] * [[Стефан]] * [[Савле]] * [[Ананије]] == Драме == * [[Краљ Вукашин]] (1883) * [[Јаквинта]] (1883) * [[Прибислав и Божана]] (1887) * [[Отмица]] (1887) * [[После милијон година]] (1889) * [[За веру и слободу]] (1890) * [[Лихварка]] (1895) * [[Женидба Милоша Обилића]] (1898) * [[Женик слободе]] (1904) * [[Виђење Карађорђево]] (1904) * [[Саул]] (1906) * [[Три депутације]] (1906) * [[Незнани гост]] (1907) == Преводи == * [[Руслан и Људмила]] [[Категорија:Драгутин Илић]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] reqe6e4ylqok4xpidydeh4toailov1h 100 24343 143189 136019 2026-05-02T11:35:52Z Coaorao 19106 /* Песме */ 143189 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Исидор | презиме = Ћирић | иницијал_презимена = Ћ | годинарођења = 1844 | годинасмрти = 1893 | опис = '''Исидор Ћирић''' (1844 — 1893) био је српски књижевник, правник и политичар. | слика = Isidor Ćirić.jpg | опис_слике = | википедија = Исидор Ћирић | остава = | остава_кат = }} == Песме == * [[Ноћас (Исидор Ћирић)|Ноћас]] * [[На ливади (Исидор Ћирић)|На ливади]] * [[Имаде једна клетва...]] * [[Цвећу (Исидор Ћирић)|Цвећу]] * [[Србским гусларима]] * [[И беснео је...]] * [[Уздигла си мене...]] * [[Кад би...]] * [[Ову ватру...]] * [[Што ми плачеш?]] * [[Усамљен цвет]] * [[Моји дани...]] * [[Лав (Исидор Ћирић)|Лав]] * [[Како ми је...]] * [[Три алема...]] * [[Зоро рујна...]] * [[Ћут'те само!]] * [[У твоји двори...]] * [[Песнику (Исидор Ћирић)|Песнику]] * [[Од сунца...]] * [[У пролеће...]] * [[Ластавица долетела...]] * [[Под липом]] * [[За што смо Срби?]] [[Категорија:Исидор Ћирић| ]] [[Категорија:Српски књижевници]] h0aoaoheck9j9monak06cxx11j6jtsz 143191 143189 2026-05-02T11:45:40Z Coaorao 19106 /* Песме */ 143191 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Исидор | презиме = Ћирић | иницијал_презимена = Ћ | годинарођења = 1844 | годинасмрти = 1893 | опис = '''Исидор Ћирић''' (1844 — 1893) био је српски књижевник, правник и политичар. | слика = Isidor Ćirić.jpg | опис_слике = | википедија = Исидор Ћирић | остава = | остава_кат = }} == Песме == * [[Ноћас (Исидор Ћирић)|Ноћас]] * [[На ливади (Исидор Ћирић)|На ливади]] * [[Имаде једна клетва...]] * [[Цвећу (Исидор Ћирић)|Цвећу]] * [[Србским гусларима]] * [[И беснео је...]] * [[Уздигла си мене...]] * [[Кад би...]] * [[Ову ватру...]] * [[Што ми плачеш?]] * [[Усамљен цвет]] * [[Моји дани...]] * [[Лав (Исидор Ћирић)|Лав]] * [[Како ми је...]] * [[Три алема...]] * [[Зоро рујна...]] * [[Ћут'те само!]] * [[У твоји двори...]] * [[Песнику (Исидор Ћирић)|Песнику]] * [[Од сунца...]] * [[У пролеће...]] * [[Ластавица долетела...]] * [[Под липом]] * [[За што смо Срби?]] == Преводи == * [[Поликратов прстен]] * [[Тајна (Шилер)|Тајна]] [[Категорија:Исидор Ћирић| ]] [[Категорија:Српски књижевници]] 4xvvpm0mreycuy6ikoqw51wfiozmi2v 0 59782 143172 143078 2026-05-01T14:56:17Z BrankaVV 13641 BrankaVV преместио је страницу [[Епитаф браћи Тривуновић – војницима Милији (†1876) и Милети (†1878) из Горње Краварице (Лучани)]] на [[Епитаф Тривуновићима – војницима Милији (†1876) и Милети (†1878) из Горње Краварице (Лучани)]]: Правилан назив 143078 wikitext text/x-wiki '''Епитаф браћи Тривуновић – војницима Милији (†1876) и Милети (†1878) из Горње Краварице (Лучани)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је кенотафног типа, подигнут као крајпуташ у Горњој Краварици. Почетком 1980-их пренет је у Лапидаријум у Гучи.{{напомена|Споменик израдио каменорезац Филип Павловић из Табановића.}} == Епитаф == [[Датотека: Guča, lapidarijum 04.jpg|мини|десно|250п|]] : Овај спомен показује лице : са севера краброг војника : МИЛИЈА ТРИВУНОВИЋ : села Краварице : који [поживе] 36. г: : А погинуо 28. августа 1876. г: : код Шиљеговца : борећи се са Турцима : Овај споменик подиже му : син Милосав и синовац Милутин. : Оваи спомен показује од [ј]уга : лице краброг војника : МИЛЕТА ТРИВУНОВИЋ : из Краварице : поживио 34 год. : а умре 16 августа 1878. : Оваи спомен подиже му : супруга Милосава и син Милутин == Напомене == {{напомене}} == Извор == * Стојић, Никола, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено издање), Међуопштински историјски архив, Чачак, 2011. [[Категорија:Епитафи борцима Првог српско-турског рата (1876-1877)]] [[Категорија:Епитафи борцима Другог српско-турског рата (1877-1878)]] jed3ox2u0txaqpv3wfeybl77yu0rqob 143186 143172 2026-05-02T06:11:19Z BrankaVV 13641 BrankaVV преместио је страницу [[Епитаф Тривуновићима – војницима Милији (†1876) и Милети (†1878) из Горње Краварице (Лучани)]] на [[Епитаф браћи Тривуновић – војницима Милији (†1876) и Милети (†1878) из Горње Краварице (Лучани)]] преко преусмерења 143078 wikitext text/x-wiki '''Епитаф браћи Тривуновић – војницима Милији (†1876) и Милети (†1878) из Горње Краварице (Лучани)''' драгоцен је извор за проучавање историје Првог српско-турског рата (1876-1877), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је кенотафног типа, подигнут као крајпуташ у Горњој Краварици. Почетком 1980-их пренет је у Лапидаријум у Гучи.{{напомена|Споменик израдио каменорезац Филип Павловић из Табановића.}} == Епитаф == [[Датотека: Guča, lapidarijum 04.jpg|мини|десно|250п|]] : Овај спомен показује лице : са севера краброг војника : МИЛИЈА ТРИВУНОВИЋ : села Краварице : који [поживе] 36. г: : А погинуо 28. августа 1876. г: : код Шиљеговца : борећи се са Турцима : Овај споменик подиже му : син Милосав и синовац Милутин. : Оваи спомен показује од [ј]уга : лице краброг војника : МИЛЕТА ТРИВУНОВИЋ : из Краварице : поживио 34 год. : а умре 16 августа 1878. : Оваи спомен подиже му : супруга Милосава и син Милутин == Напомене == {{напомене}} == Извор == * Стојић, Никола, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено издање), Међуопштински историјски архив, Чачак, 2011. [[Категорија:Епитафи борцима Првог српско-турског рата (1876-1877)]] [[Категорија:Епитафи борцима Другог српско-турског рата (1877-1878)]] jed3ox2u0txaqpv3wfeybl77yu0rqob 0 59809 143174 137642 2026-05-01T15:03:21Z BrankaVV 13641 143174 wikitext text/x-wiki '''Епитаф војнику Јовану Главоњи (†1878) из Горачића (Лучани)''' драгоцен је извор за проучавање историје Другог српско-турског рата (1877-1878), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је типа надгробника. Подигнут је на Зимоњића гробљу у Горачићима. == Епитаф == : О мили србски роде : не пожали труда свога : што ћеш стати и читати : овај тужни биљег : који показује тјело поч. : ЈОВАНА ГЛАВОЊУ из Горачића : бивши војник и десет. I класе : трнавског баталиона : кои је у 37 год. живота свог : храбро борећисе против Турака : за славу и слободу народа српског : под владом књаза : Милана М. Обреновића : погинуо у битци на Самокову : 25 децембра 1878 Г. : Бог да му душу прости : Писа Глишо дмитрић из котраже == Извор == * Стојић, Никола, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено издање), Међуопштински историјски архив, Чачак, 2011. [[Категорија:Епитафи борцима Другог српско-турског рата (1877-1878)]] pgj0jrjwqz9hy0bmmjqymz0muqaxv1o 14 60832 143175 2026-05-01T15:14:57Z BrankaVV 13641 Нова страница: [[Категорија:Епитафи борцима Првог српско-турског рата (1876-1877)]] [[Категорија:Епитафи борцима Другог српско-турског рата (1877-1878)]] 143175 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Епитафи борцима Првог српско-турског рата (1876-1877)]] [[Категорија:Епитафи борцима Другог српско-турског рата (1877-1878)]] gurrxjbyi30wkt9umvqhgefu8z8ccu9 143181 143175 2026-05-02T04:58:32Z BrankaVV 13641 BrankaVV преместио је страницу [[Категорија:Епитафи преживелим ратоборцима (1876-1878)]] на [[Категорија:Епитафи бившим ратоборцима (1876-1878)]]: Правилан назив 143175 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Епитафи борцима Првог српско-турског рата (1876-1877)]] [[Категорија:Епитафи борцима Другог српско-турског рата (1877-1878)]] gurrxjbyi30wkt9umvqhgefu8z8ccu9 0 60833 143176 2026-05-01T15:21:36Z BrankaVV 13641 Нова страница: '''Епитаф бившем ратоборцу Јанићију Бежанићу (†1880) из Властељица (Лучани)''' драгоцен је извор за проучавање историје Српско-турских ратова (1876-1878), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је надгробног типа. == Епитаф == : Овде : у овом мрач… 143176 wikitext text/x-wiki '''Епитаф бившем ратоборцу Јанићију Бежанићу (†1880) из Властељица (Лучани)''' драгоцен је извор за проучавање историје Српско-турских ратова (1876-1878), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је надгробног типа. == Епитаф == : Овде : у овом мрачном гробу : мирно почивају : смртни остатци : Дичног Срба : ЈАНИЋИЈА БЕЖАНИЋА : ратоборца Турског рата, : 1876.7 и 8. године, : који часно и поштено : поживе 42 год. : а престави се у вечност : 9. маја 1880. год. : Бог да му душу прости. : Тек сад јаком стасасмо : да можемо Вала Богу, : овај спомен подигнути : нашем милом родитељу : за знак гроба : док је Српског рода : Његови синови : Сретен Вељко и Миленко : браћа Бежанићи : 1905. године == Извор == * Стојић, Никола, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено издање), Међуопштински историјски архив, Чачак, 2011. [[Категорија:Епитафи преживелим ратоборцима (1876-1878)]] mo13bolz0nrt86frphb0bc88z51dk3z 143184 143176 2026-05-02T05:03:22Z BrankaVV 13641 143184 wikitext text/x-wiki '''Епитаф бившем ратоборцу Јанићију Бежанићу (†1880) из Властељица (Лучани)''' драгоцен је извор за проучавање историје Српско-турских ратова (1876-1878), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је надгробног типа. == Епитаф == : Овде : у овом мрачном гробу : мирно почивају : смртни остатци : Дичног Срба : ЈАНИЋИЈА БЕЖАНИЋА : ратоборца Турског рата, : 1876.7 и 8. године, : који часно и поштено : поживе 42 год. : а престави се у вечност : 9. маја 1880. год. : Бог да му душу прости. : Тек сад јаком стасасмо : да можемо Вала Богу, : овај спомен подигнути : нашем милом родитељу : за знак гроба : док је Српског рода : Његови синови : Сретен Вељко и Миленко : браћа Бежанићи : 1905. године == Извор == * Стојић, Никола, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено издање), Међуопштински историјски архив, Чачак, 2011. [[Категорија:Епитафи бившим ратоборцима (1876-1878)]] euijfrj7ponssaba7gu346vlwuvi18t 0 60834 143177 2026-05-01T15:28:30Z BrankaVV 13641 Нова страница: '''Епитаф бившем ратоборцу Добросаву В. Милићевићу (†1883) из Лисе (Ивањица)''' драгоцен је извор за проучавање историје Српско-турских ратова (1876-1878), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је надгробног типа. == Епитаф == : Биљег овај показ… 143177 wikitext text/x-wiki '''Епитаф бившем ратоборцу Добросаву В. Милићевићу (†1883) из Лисе (Ивањица)''' драгоцен је извор за проучавање историје Српско-турских ратова (1876-1878), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је надгробног типа. == Епитаф == : Биљег овај показује : Овди Сарањено Тјело почивш. : ДОБРОСАВА, В: МИЛИЋЕВИЋА : из овог Села Лисе. : Бив: Храброг војника I кл: : Баталијона Драгачевског : кои је у 30 Год. Својој : Борећи се против Турака : у рату на Радешкову вису : рањен 17 септембра 1876 Г. : Он је у 9 болница лечен : па би узалуд. : Фамилија његова и извесно мислећи : да је погинуо дали су му за живота : три подушне Даће. : Позније нађен је : у болници Крагујевачкој : и трудбом своје браће и породице : донешен је кући својој : гди је после 7 година живијо : а љуту рану и олово у себи носио : и од исте умро 26. априла 1883. г. : Бог да му душу прости : Овај спомен подигоше му брат раде : и Малолетни синчић Радомир == Извор == * Стојић, Никола, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено издање), Међуопштински историјски архив, Чачак, 2011. [[Категорија:Епитафи преживелим ратоборцима (1876-1878)]] ckqr3lz99cxg9dxo2mykhdwj3qyhiq8 143183 143177 2026-05-02T04:59:18Z BrankaVV 13641 143183 wikitext text/x-wiki '''Епитаф бившем ратоборцу Добросаву В. Милићевићу (†1883) из Лисе (Ивањица)''' драгоцен је извор за проучавање историје Српско-турских ратова (1876-1878), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је надгробног типа. == Епитаф == : Биљег овај показује : Овди Сарањено Тјело почивш. : ДОБРОСАВА, В: МИЛИЋЕВИЋА : из овог Села Лисе. : Бив: Храброг војника I кл: : Баталијона Драгачевског : кои је у 30 Год. Својој : Борећи се против Турака : у рату на Радешкову вису : рањен 17 септембра 1876 Г. : Он је у 9 болница лечен : па би узалуд. : Фамилија његова и извесно мислећи : да је погинуо дали су му за живота : три подушне Даће. : Позније нађен је : у болници Крагујевачкој : и трудбом своје браће и породице : донешен је кући својој : гди је после 7 година живијо : а љуту рану и олово у себи носио : и од исте умро 26. априла 1883. г. : Бог да му душу прости : Овај спомен подигоше му брат раде : и Малолетни синчић Радомир == Извор == * Стојић, Никола, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено издање), Међуопштински историјски архив, Чачак, 2011. [[Категорија:Епитафи бившим ратоборцима (1876-1878)]] kjpbvv9s5awsju3xo26gwmx6azv7e5t 0 60835 143179 2026-05-01T16:20:09Z Coaorao 19106 Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Химна Србији | одељак= | аутор=Драгутин Илић | година=1882 | белешке= }} <poem> Не, на том свету те руке није У понор што бʼ те сурвати смела, Славну ти вечност судбина вије У светом сјају божанских дела! ​На снажним крилма про… 143179 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Химна Србији | одељак= | аутор=Драгутин Илић | година=1882 | белешке= }} <poem> Не, на том свету те руке није У понор што бʼ те сурвати смела, Славну ти вечност судбина вије У светом сјају божанских дела! ​На снажним крилма прошлости славне Дижи се мила високо горе Продирућʼ летом облаке тавне, С холујом што се над тобом хоре! ​О живи, живи, на вечну славу Ти света мајко, Србијо мила, Високо дижи поносну главу И шири твоја млађана крила! ​Гле, виле твоје, врх тамних гора Уз лахор лаки како се дижу Обали цветној Јадранског мора Кʼо нимфе красне весело стижу. ​И милим збором спомињућʼ доба, Негдашње славе, минулог зрака, Подижу спомен из тамног гроба Високо изнад вечитог мрака. ​О живи, живи, на вечну славу Ти света мајко Србијо мила, Високо дижи поносну главу И шири твоја млађана крила! ​Орлови, што но над тобом лећу, Носећи славу прошлости давне Слободе сунце крилима крећу, Да зраке шире над тобом сјајне. ​Чуј како само у лету кличу Здравећи тебе, поносну чилу, Будућност сјајну они ти вичу На своме да је донесу крилу! ​О живи, живи, Србијо мила, Високо дижи поносну главу, И шири твоја млађана крила! </poem> == Извор == 1882. ''Отаџбина'', стр. 547. {{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}} 7gccor36vlk7g72mf27ruzv2oyailyz 143193 143179 2026-05-02T11:55:54Z Coaorao 19106 /* Извор */ 143193 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Химна Србији | одељак= | аутор=Драгутин Илић | година=1882 | белешке= }} <poem> Не, на том свету те руке није У понор што бʼ те сурвати смела, Славну ти вечност судбина вије У светом сјају божанских дела! ​На снажним крилма прошлости славне Дижи се мила високо горе Продирућʼ летом облаке тавне, С холујом што се над тобом хоре! ​О живи, живи, на вечну славу Ти света мајко, Србијо мила, Високо дижи поносну главу И шири твоја млађана крила! ​Гле, виле твоје, врх тамних гора Уз лахор лаки како се дижу Обали цветној Јадранског мора Кʼо нимфе красне весело стижу. ​И милим збором спомињућʼ доба, Негдашње славе, минулог зрака, Подижу спомен из тамног гроба Високо изнад вечитог мрака. ​О живи, живи, на вечну славу Ти света мајко Србијо мила, Високо дижи поносну главу И шири твоја млађана крила! ​Орлови, што но над тобом лећу, Носећи славу прошлости давне Слободе сунце крилима крећу, Да зраке шире над тобом сјајне. ​Чуј како само у лету кличу Здравећи тебе, поносну чилу, Будућност сјајну они ти вичу На своме да је донесу крилу! ​О живи, живи, Србијо мила, Високо дижи поносну главу, И шири твоја млађана крила! </poem> == Извор == 1882. ''Отаџбина'', стр. 547. {{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}} [[Категорија:Драгутин Илић]] ofxo3o2ndvm2ftqmltnmfxbxo56ywvc 14 60836 143182 2026-05-02T04:58:32Z BrankaVV 13641 BrankaVV преместио је страницу [[Категорија:Епитафи преживелим ратоборцима (1876-1878)]] на [[Категорија:Епитафи бившим ратоборцима (1876-1878)]]: Правилан назив 143182 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[:Категорија:Епитафи бившим ратоборцима (1876-1878)]] 4i767d95ob39xkb76esxfcrc8htsz0w 0 60837 143185 2026-05-02T06:05:39Z BrankaVV 13641 Нова страница: '''Епитаф браћи Томашевић – војницима Панти (†1878) и Илији (†1878) из Доње Краварице (Лучани)''' драгоцен је извор за проучавање историје Другог српско-турског рата (1877-1878), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је кенотафног типа - крајпут… 143185 wikitext text/x-wiki '''Епитаф браћи Томашевић – војницима Панти (†1878) и Илији (†1878) из Доње Краварице (Лучани)''' драгоцен је извор за проучавање историје Другог српско-турског рата (1877-1878), микро-историје овог села и родослова саме фамилије. Споменик је кенотафног типа - крајпуташ на Црвенцу у Горњој Краварици.{{напомена|Рад каменоресца Филипа Павловића из Табановића.}} == Епитаф == : Овај тужни споменик : показује име храброг војника : II класе II чете : драгачевског батаљона : ПАНТА ТОМАШЕВИЋА : из Д. Краварице : који поживи 36 г. : а погибе на Соколовици код Пазара : 1. јануара 1878 г. : борећи се с Турцима : за веру и отечеств[o] Српско. : Бог да му душу опрости. : Овај споменик подиже му : старатељ Ђорђе Томашевић : са 2 наследника : Миланом и Миленком. : ИЛИЈА ТОМАШЕВИЋ : преселио се у вечност : 1. јануара 1878 г. : борећи се с Турцима : за веру и отечествo српско. : Бог да му душу опрости. : Овај споменик подиже му : најстарији син Ђорђе Томашевић : на свом имању. == Напомене == {{напомене}} == Извор == * Милинко П. Милекић, Доња Краварица : просветљење прошлости, књ. IV, Библиотека општине Лучани, Гуча, 2015. [[Категорија:Епитафи борцима Другог српско-турског рата (1877-1878)]] p47gm2ykt4t04t5jg02sulqqpc95y0d 0 60838 143187 2026-05-02T06:11:19Z BrankaVV 13641 BrankaVV преместио је страницу [[Епитаф Тривуновићима – војницима Милији (†1876) и Милети (†1878) из Горње Краварице (Лучани)]] на [[Епитаф браћи Тривуновић – војницима Милији (†1876) и Милети (†1878) из Горње Краварице (Лучани)]] преко преусмерења 143187 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Епитаф браћи Тривуновић – војницима Милији (†1876) и Милети (†1878) из Горње Краварице (Лучани)]] 1rmv2swh3qmvdygeds4m6msdqq7x8as 0 60839 143190 2026-05-02T11:43:51Z Coaorao 19106 Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= За што смо Срби? | одељак= | аутор= Исидор Ћирић | година=1867 | белешке= }} <poem> Са гране вите поносне јеле Погледа соко у сунчев зрак; Питај га брале, питај га селе, За што те зове соколом свак? ​На Ловћен свет… 143190 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= За што смо Срби? | одељак= | аутор= Исидор Ћирић | година=1867 | белешке= }} <poem> Са гране вите поносне јеле Погледа соко у сунчев зрак; Питај га брале, питај га селе, За што те зове соколом свак? ​На Ловћен свети јунак је клек’о, А око њега муња и гром; Питај га брале, питај га секо: За што те зову Србином? ​Кликнуће соко с јелове гране: До сунца дић’ ће жуборан лет! Кликнуће јунак са оне стране: С неба ћу јунак слободу снет’! ​И ону стену, тужну и голу, Запитај селе и брале њу: Што дижеш главу, поносну ’холу, Без сваког краса што стојиш ту? ​И оног вука, горског хајдука, Запитај селе и брале мој Што ти се диже упорна рука, Што заман бијеш очајни бој? ​Грмнуће стена: божја ме воља Постави овде, силени град! ​Грмнуће хајдук: Крута је боља, Ал’ тврђа вера ал’ јачи над! И ону ружу запитај, селе, Што јој је гора перивој: Што заман шириш листиће беле, Ко ће уживат’ мирис твој? ​И ону деву запитај селе, Што јој је гора пусти двор: Што заман гојиш образе беле, Кам’ ти јунака слатки збор? Шапнуће ружа: Мириси моји Увек ми кажу: цветак сам ја! Шапнуће дева: Мис’о ме поји, Да сам и овде Српкиња! ​Па што смо Срби, ох Боже свети! Зар јоште когод питат’ сме? Зар да нам увек грози и прети, Зар да нас душман увек тре? ​Из твоје вере, љубави, нада Синуће негда зорица ој! Кад једном кликнеш: Свет нека влада! Србине дични, роде мој! </poem> == Извор == Вила, лист за забаву, књижевност и науку. 9. април 1867. Година трећа, број 15, стр. 233. {{ЈВ-аутор|Исидор Ћирић|1893}} [[Категорија:Исидор Ћирић]] gu0izkx3b5npebksojgf1r503idfbst