О класје моје

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.46.0-wmf.26</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>О класје моје</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1447</id>
    <revision>
      <id>143194</id>
      <parentid>143192</parentid>
      <timestamp>2026-05-02T13:09:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-26655-28</username>
        <id>19862</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143194</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1858" sha1="hmnfm52efwkspfjau7ye5w5ilmc15zl" xml:space="preserve">;[[Аутор:Алекса Шантић|Алекса Шантић]] 

&lt;poem&gt;
О класје моје испод голих брда,
Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,
Ко ми те штеди, ко ли ми те брани
Од гладних тица, моја муко тврда?

Скоро ће жетва... Једро зрње зрије...
У сунцу трепти моје родно село.
Но мутни облак притиска ми чело,
И у дно душе гром пада и бије.

Сјутра, кад оштри заблистају српи
И сноп до снопа као злато пане,
Снова ће тећи крв из моје ране −
И снова пати, сељаче, и трпи...

Сву муку твоју, напор црног роба,
Појешће силни при гозби и пиру...
А теби само, ко̑ псу у епстин
Бациће мрве... О, срам и грдоба!...

И нико неће чути јад ни вапај -
Нити ће ганут' бол пјану господу...
Сељаче, гољо, ти си прах на поду,
Тегли и вуци, и у јарму скапај!

О класје моје испод голих брда,
Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,
Ко ми те штеди, ко ли ми те брани
Од гладних тица, моја муко тврда?
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
Милисавац, Ж. (ур.) 1971. Библиотека: Српска књижевност у сто књига. Књига 51: Алекса Шантић. Пјесме. Матица српска и Српска књижевна задруга: Нови Сад, Београд. стр. 93-94.

[[Категорија:Шантићеве песме 1910.]]</text>
      <sha1>hmnfm52efwkspfjau7ye5w5ilmc15zl</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143195</id>
      <parentid>143194</parentid>
      <timestamp>2026-05-02T13:11:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-26655-28</username>
        <id>19862</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143195</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1860" sha1="mhzhn6mxyo7yk4zk7uim8afmnx725mk" xml:space="preserve">;[[Аутор:Алекса Шантић|Алекса Шантић]] 

&lt;poem&gt;
О класје моје испод голих брда,
Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,
Ко ми те штеди, ко ли ми те брани
Од гладних тица, моја муко тврда?

Скоро ће жетва... Једро зрње зрије...
У сунцу трепти моје родно село.
Но мутни облак притиска ми чело,
И у дно душе гром пада и бије.

Сјутра, кад оштри заблистају српи
И сноп до снопа као злато пане,
Снова ће тећи крв из моје ране −
И снова пати, сељаче, и трпи...

Сву муку твоју, напор црног роба,
Појешће силни при гозби и пиру...
А теби само, ко̑ псу у синџиру
Бациће мрве... О, срам и грдоба!...

И нико неће чути јад ни вапај -
Нити ће ганут' бол пјану господу...
Сељаче, гољо, ти си прах на поду,
Тегли и вуци, и у јарму скапај!

О класје моје испод голих брда,
Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,
Ко ми те штеди, ко ли ми те брани
Од гладних тица, моја муко тврда?
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
Милисавац, Ж. (ур.) 1971. Библиотека: Српска књижевност у сто књига. Књига 51: Алекса Шантић. Пјесме. Матица српска и Српска књижевна задруга: Нови Сад, Београд. стр. 93-94.

[[Категорија:Шантићеве песме 1910.]]</text>
      <sha1>mhzhn6mxyo7yk4zk7uim8afmnx725mk</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143196</id>
      <parentid>143195</parentid>
      <timestamp>2026-05-02T13:23:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Поништена измена [[Special:Diff/143195|143195]] корисника [[Special:Contributions/~2026-26655-28|~2026-26655-28]] ([[User talk:~2026-26655-28|разговор]])</comment>
      <origin>143196</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1858" sha1="hmnfm52efwkspfjau7ye5w5ilmc15zl" xml:space="preserve">;[[Аутор:Алекса Шантић|Алекса Шантић]] 

&lt;poem&gt;
О класје моје испод голих брда,
Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,
Ко ми те штеди, ко ли ми те брани
Од гладних тица, моја муко тврда?

Скоро ће жетва... Једро зрње зрије...
У сунцу трепти моје родно село.
Но мутни облак притиска ми чело,
И у дно душе гром пада и бије.

Сјутра, кад оштри заблистају српи
И сноп до снопа као злато пане,
Снова ће тећи крв из моје ране −
И снова пати, сељаче, и трпи...

Сву муку твоју, напор црног роба,
Појешће силни при гозби и пиру...
А теби само, ко̑ псу у епстин
Бациће мрве... О, срам и грдоба!...

И нико неће чути јад ни вапај -
Нити ће ганут' бол пјану господу...
Сељаче, гољо, ти си прах на поду,
Тегли и вуци, и у јарму скапај!

О класје моје испод голих брда,
Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,
Ко ми те штеди, ко ли ми те брани
Од гладних тица, моја муко тврда?
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
Милисавац, Ж. (ур.) 1971. Библиотека: Српска књижевност у сто књига. Књига 51: Алекса Шантић. Пјесме. Матица српска и Српска књижевна задруга: Нови Сад, Београд. стр. 93-94.

[[Категорија:Шантићеве песме 1910.]]</text>
      <sha1>hmnfm52efwkspfjau7ye5w5ilmc15zl</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143197</id>
      <parentid>143196</parentid>
      <timestamp>2026-05-02T13:23:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Поништена измена [[Special:Diff/143194|143194]] корисника [[Special:Contributions/~2026-26655-28|~2026-26655-28]] ([[User talk:~2026-26655-28|разговор]])</comment>
      <origin>143197</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1861" sha1="8o96txh8q949ogk6f5gu3qmty9yj6yd" xml:space="preserve">;[[Аутор:Алекса Шантић|Алекса Шантић]] 

&lt;poem&gt;
О класје моје испод голих брда,
Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,
Ко ми те штеди, ко ли ми те брани
Од гладних тица, моја муко тврда?

Скоро ће жетва... Једро зрње зрије...
У сунцу трепти моје родно село.
Но мутни облак притиска ми чело,
И у дно душе гром пада и бије.

Сјутра, кад оштри заблистају српи
И сноп до снопа као злато пане,
Снова ће тећи крв из моје ране −
И снова пати, сељаче, и трпи...

Сву муку твоју, напор црног роба,
Појешће силни при гозби и пиру...
А теби само, ко̑ псу у синџиру,
Бациће мрве... О, срам и грдоба!...

И нико неће чути јад ни вапај -
Нити ће ганут' бол пјану господу...
Сељаче, гољо, ти си прах на поду,
Тегли и вуци, и у јарму скапај!

О класје моје испод голих брда,
Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,
Ко ми те штеди, ко ли ми те брани
Од гладних тица, моја муко тврда?
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
Милисавац, Ж. (ур.) 1971. Библиотека: Српска књижевност у сто књига. Књига 51: Алекса Шантић. Пјесме. Матица српска и Српска књижевна задруга: Нови Сад, Београд. стр. 93-94.

[[Категорија:Шантићеве песме 1910.]]</text>
      <sha1>8o96txh8q949ogk6f5gu3qmty9yj6yd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143198</id>
      <parentid>143197</parentid>
      <timestamp>2026-05-02T13:25:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143198</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2009" sha1="e7a0or8yh5ij12ggqzh3m08s11pmois" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= О класје моје
| одељак=
| аутор= Алекса Шантић
| преводилац= 
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
О класје моје испод голих брда,
Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,
Ко ми те штеди, ко ли ми те брани
Од гладних тица, моја муко тврда?

Скоро ће жетва... Једро зрње зрије...
У сунцу трепти моје родно село.
Но мутни облак притиска ми чело,
И у дно душе гром пада и бије.

Сјутра, кад оштри заблистају српи
И сноп до снопа као злато пане,
Снова ће тећи крв из моје ране −
И снова пати, сељаче, и трпи...

Сву муку твоју, напор црног роба,
Појешће силни при гозби и пиру...
А теби само, ко̑ псу у синџиру,
Бациће мрве... О, срам и грдоба!...

И нико неће чути јад ни вапај -
Нити ће ганут' бол пјану господу...
Сељаче, гољо, ти си прах на поду,
Тегли и вуци, и у јарму скапај!

О класје моје испод голих брда,
Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,
Ко ми те штеди, ко ли ми те брани
Од гладних тица, моја муко тврда?
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
Милисавац, Ж. (ур.) 1971. Библиотека: Српска књижевност у сто књига. Књига 51: Алекса Шантић. Пјесме. Матица српска и Српска књижевна задруга: Нови Сад, Београд. стр. 93-94.

[[Категорија:Шантићеве песме 1910.]]</text>
      <sha1>e7a0or8yh5ij12ggqzh3m08s11pmois</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143199</id>
      <parentid>143198</parentid>
      <timestamp>2026-05-02T13:25:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143199</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1988" sha1="iqpsfig1ertgm2791avgigdasjy8arb" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= О класје моје
| одељак=
| аутор= Алекса Шантић
| година=1910
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
О класје моје испод голих брда,
Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,
Ко ми те штеди, ко ли ми те брани
Од гладних тица, моја муко тврда?

Скоро ће жетва... Једро зрње зрије...
У сунцу трепти моје родно село.
Но мутни облак притиска ми чело,
И у дно душе гром пада и бије.

Сјутра, кад оштри заблистају српи
И сноп до снопа као злато пане,
Снова ће тећи крв из моје ране −
И снова пати, сељаче, и трпи...

Сву муку твоју, напор црног роба,
Појешће силни при гозби и пиру...
А теби само, ко̑ псу у синџиру,
Бациће мрве... О, срам и грдоба!...

И нико неће чути јад ни вапај -
Нити ће ганут' бол пјану господу...
Сељаче, гољо, ти си прах на поду,
Тегли и вуци, и у јарму скапај!

О класје моје испод голих брда,
Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,
Ко ми те штеди, ко ли ми те брани
Од гладних тица, моја муко тврда?
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
Милисавац, Ж. (ур.) 1971. Библиотека: Српска књижевност у сто књига. Књига 51: Алекса Шантић. Пјесме. Матица српска и Српска књижевна задруга: Нови Сад, Београд. стр. 93-94.

[[Категорија:Шантићеве песме 1910.]]</text>
      <sha1>iqpsfig1ertgm2791avgigdasjy8arb</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143200</id>
      <parentid>143199</parentid>
      <timestamp>2026-05-02T13:26:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143200</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2039" sha1="cnwd58g6y9tq4eoehro3dm6n83xj146" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= О класје моје
| одељак=
| аутор= Алекса Шантић
| година=1910
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
О класје моје испод голих брда,
Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,
Ко ми те штеди, ко ли ми те брани
Од гладних тица, моја муко тврда?

Скоро ће жетва... Једро зрње зрије...
У сунцу трепти моје родно село.
Но мутни облак притиска ми чело,
И у дно душе гром пада и бије.

Сјутра, кад оштри заблистају српи
И сноп до снопа као злато пане,
Снова ће тећи крв из моје ране −
И снова пати, сељаче, и трпи...

Сву муку твоју, напор црног роба,
Појешће силни при гозби и пиру...
А теби само, ко̑ псу у синџиру,
Бациће мрве... О, срам и грдоба!...

И нико неће чути јад ни вапај -
Нити ће ганут' бол пјану господу...
Сељаче, гољо, ти си прах на поду,
Тегли и вуци, и у јарму скапај!

О класје моје испод голих брда,
Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,
Ко ми те штеди, ко ли ми те брани
Од гладних тица, моја муко тврда?
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
Милисавац, Ж. (ур.) 1971. Библиотека: Српска књижевност у сто књига. Књига 51: Алекса Шантић. Пјесме. Матица српска и Српска књижевна задруга: Нови Сад, Београд. стр. 93-94.

{{ЈВ-аутор|Алекса Шантић|1924}}
[[Категорија:Шантићеве песме 1910.]]</text>
      <sha1>cnwd58g6y9tq4eoehro3dm6n83xj146</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143201</id>
      <parentid>143200</parentid>
      <timestamp>2026-05-02T13:26:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143201</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2092" sha1="fl27z1vwcmjvw11yradumhkittbolm8" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= О класје моје
| одељак=
| аутор= Алекса Шантић
| година=1910
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
О класје моје испод голих брда,
Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,
Ко ми те штеди, ко ли ми те брани
Од гладних тица, моја муко тврда?

Скоро ће жетва... Једро зрње зрије...
У сунцу трепти моје родно село.
Но мутни облак притиска ми чело,
И у дно душе гром пада и бије.

Сјутра, кад оштри заблистају српи
И сноп до снопа као злато пане,
Снова ће тећи крв из моје ране −
И снова пати, сељаче, и трпи...

Сву муку твоју, напор црног роба,
Појешће силни при гозби и пиру...
А теби само, ко̑ псу у синџиру,
Бациће мрве... О, срам и грдоба!...

И нико неће чути јад ни вапај -
Нити ће ганут' бол пјану господу...
Сељаче, гољо, ти си прах на поду,
Тегли и вуци, и у јарму скапај!

О класје моје испод голих брда,
Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,
Ко ми те штеди, ко ли ми те брани
Од гладних тица, моја муко тврда?
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
Милисавац, Ж. (ур.) 1971. Библиотека: Српска књижевност у сто књига. Књига 51: Алекса Шантић. Пјесме. Матица српска и Српска књижевна задруга: Нови Сад, Београд. стр. 93-94.

{{ЈВ-аутор|Алекса Шантић|1924}}
[[Категорија:Шантићеве песме 1910.]]
[[Категорија:Српска поезија]]</text>
      <sha1>fl27z1vwcmjvw11yradumhkittbolm8</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143202</id>
      <parentid>143201</parentid>
      <timestamp>2026-05-02T13:26:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143202</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2164" sha1="dc1esdcuov36dm2rx6bjz67i4bxf1rm" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= О класје моје
| одељак=
| аутор= Алекса Шантић
| година=1910
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
О класје моје испод голих брда,
Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,
Ко ми те штеди, ко ли ми те брани
Од гладних тица, моја муко тврда?

Скоро ће жетва... Једро зрње зрије...
У сунцу трепти моје родно село.
Но мутни облак притиска ми чело,
И у дно душе гром пада и бије.

Сјутра, кад оштри заблистају српи
И сноп до снопа као злато пане,
Снова ће тећи крв из моје ране −
И снова пати, сељаче, и трпи...

Сву муку твоју, напор црног роба,
Појешће силни при гозби и пиру...
А теби само, ко̑ псу у синџиру,
Бациће мрве... О, срам и грдоба!...

И нико неће чути јад ни вапај -
Нити ће ганут' бол пјану господу...
Сељаче, гољо, ти си прах на поду,
Тегли и вуци, и у јарму скапај!

О класје моје испод голих брда,
Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,
Ко ми те штеди, ко ли ми те брани
Од гладних тица, моја муко тврда?
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
Милисавац, Ж. (ур.) 1971. Библиотека: Српска књижевност у сто књига. Књига 51: Алекса Шантић. Пјесме. Матица српска и Српска књижевна задруга: Нови Сад, Београд. стр. 93-94.

{{ЈВ-аутор|Алекса Шантић|1924}}
[[Категорија:Шантићеве песме 1910.]]
[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]</text>
      <sha1>dc1esdcuov36dm2rx6bjz67i4bxf1rm</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143203</id>
      <parentid>143202</parentid>
      <timestamp>2026-05-02T13:27:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143203</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2163" sha1="epb97koruove473weg70sufmnftib3h" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= О класје моје
| одељак=
| аутор= Алекса Шантић
| година=1910
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
О класје моје испод голих брда,
Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,
Ко ми те штеди, ко ли ми те брани
Од гладних тица, моја муко тврда?

Скоро ће жетва... Једро зрње зрије...
У сунцу трепти моје родно село.
Но мутни облак притиска ми чело,
И у дно душе гром пада и бије.

Сјутра, кад оштри заблистају српи
И сноп до снопа као злато пане,
Снова ће тећи крв из моје ране −
И снова пати, сељаче, и трпи...

Сву муку твоју, напор црног роба,
Појешће силни при гозби и пиру...
А теби само, ко̑ псу у синџиру,
Бациће мрве... О, срам и грдоба!...

И нико неће чути јад ни вапај -
Нити ће ганут' бол пјану господу...
Сељаче, гољо, ти си прах на поду,
Тегли и вуци, и у јарму скапај!

О класје моје испод голих брда,
Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,
Ко ми те штеди, ко ли ми те брани
Од гладних тица, моја муко тврда?
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
Милисавац, Ж. (ур.) 1971. Библиотека: Српска књижевност у сто књига. Књига 51: Алекса Шантић. Пјесме. Матица српска и Српска књижевна задруга: Нови Сад, Београд. стр. 93-94.
{{ЈВ-аутор|Алекса Шантић|1924}}
[[Категорија:Шантићеве песме 1910.]]
[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]</text>
      <sha1>epb97koruove473weg70sufmnftib3h</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Лаза Костић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>1492</id>
    <revision>
      <id>143207</id>
      <parentid>143073</parentid>
      <timestamp>2026-05-02T14:13:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Преводи */</comment>
      <origin>143207</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4448" sha1="25la24y0bmwwpq9qko19icaf8d8ndvi" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Лаза
| презиме = Костић
| иницијал_презимена = К
| годинарођења = 1841
| годинасмрти = 1910
| опис = '''Лаза Костић''' је био српски књижевник, песник, новинар, драмски писац, естетичар и политичар.
| слика = Laza Kostic.jpg
| опис_слике = 
| википедија = Лаза Костић
| вики_цитати = Лаза Костић
| остава = 
| остава_кат = Laza Kostić
}}

== Дела ==
* [[Јадрански Прометеј]]
* [[Опрости ми...|Опрости ми…]]
* [[Наше]]
* [[Не гледај ме...|Не гледај ме…]]
* [[Срце куца...|Срце куца…]]
* [[Даници]]
* [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]]
* [[Наискап...|Наискап…]]
* [[Љубавни двори]]
* [[Збогом, дико! писаћу ти...]]
* [[Под Варадином]]
* [[Дакле тако...]]
* [[Синоћ (Костић, 1862)|Синоћ]]
* [[Рањеник (Костић, 1862)|Рањеник]]
* [[Сад на срцу]]
* [[Москви]]
* [[Омладини на збору]]
* [[Педесета: Побри Змају Јовану Јовановићу]]
* [[Једној Српкињи у споменицу]]
* [[Ох, жао ми те је!]]
* [[Граов лаз]]

=== Песме ===
* [[Анђелијина песма]]
* [[Све што ми је рекла...]]
* [[Снове снивам...]]
* [[Што ми вене...]]
* [[Два се тића побратила]]
* [[Анђелчићу...]]
* [[„Прерано —“!]] 

Место проговора
*[[Међу звездама]]
Љубавне песме
*[[Под прозором (Лаза Костић)|Под прозором]]
*[[Погреб (Лаза Костић)|Погреб]]
*[[После погреба]]
*[[Објесен]]
*[[Синоћ]]
*[[Љубавна гуја]]
*[[Рече господ]]
*[[Госпођици Л. Д.]]	
*[[На поносној лађи]]
Еј, ропски свете
*[[Вече (Лаза Костић)|Вече]]
*[[У Срему]]
*[[Еј, несрећо...]]
*[[Еј, ропски свете!]]
*[[Прометеј]]	
*[[Коло (Лаза Костић)|Коло]]
*[[Разговор]]
*[[Паризу]]
Међу јавом и мед сном
*[[Међу јавом и мед сном]]
*[[Дим]]
*[[Постанак песме]]
*[[У ноћи (Лаза Костић)|У ноћи]]
*[[Моја дангуба]] (1866)
Спомени
*[[Над Костом Руварцем]]
*[[Над Корнелијем Станковићем]]
*[[На парастосу Вука Ст. Караџића]]
*[[О Шекспировој тристагодишњици]]
*[[Спомен Јовану Андрејевићу]]
*[[Светозару Милетићу]]	
*[[Спомен на Руварца]]
*[[На парастосу Јелене Боздине]]
*[[Дон Кихоту]]
*[[Пролог за Горски вијенац]]
Баладе
*[[Ђурђеви ступови]]
*[[Минадир]]
*[[Самсон и Делила]]
Химне и молитве
*[[Певачка имна Јовану Дамаскину]]
*[[Молитва Богородици]]
*[[Santa Maria della Salute]] (1909)

=== Приповетке ===
* [[Махараџа]] (1861)
* [[Чедо вилино (Лаза Костић)]] (1862)
* [[Мученица]] (1863)

=== Драме ===
* [[Максим Црнојевић]]
* [[Пера Сегединац]]

=== Критике ===
*[[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]]
*[[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]] (1870)

=== Јавна предавања ===
* [[О јунацима и женама]] (1867)

=== Преводи ===
* [[Превод Илијаде]] (1858)
* [[Марзељанка]]
* [[Хамлет (Л. Костић)]]
* [[Ромео и Јулија (Л. Костић)]]

{{DEFAULTSORT:Костић,_Лаза}}
[[Категорија:Лаза Костић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>25la24y0bmwwpq9qko19icaf8d8ndvi</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143208</id>
      <parentid>143207</parentid>
      <timestamp>2026-05-02T14:19:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>143208</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4578" sha1="2bt03q3dwdgdncp23531hiancboijcr" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Лаза
| презиме = Костић
| иницијал_презимена = К
| годинарођења = 1841
| годинасмрти = 1910
| опис = '''Лаза Костић''' је био српски књижевник, песник, новинар, драмски писац, естетичар и политичар.
| слика = Laza Kostic.jpg
| опис_слике = 
| википедија = Лаза Костић
| вики_цитати = Лаза Костић
| остава = 
| остава_кат = Laza Kostić
}}

== Дела ==
* [[Иза сна (Лаза Костић)|Иза сна]] (1859)
* [[Полажници]] (1859)
* [[Стари Циго]] (1859)
* [[Опрости ми...|Опрости ми…]]
* [[Наше]]
* [[Не гледај ме...|Не гледај ме…]]
* [[Срце куца...|Срце куца…]]
* [[Даници]]
* [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]]
* [[Наискап...|Наискап…]]
* [[Љубавни двори]]
* [[Збогом, дико! писаћу ти...]]
* [[Под Варадином]]
* [[Дакле тако...]]
* [[Синоћ (Костић, 1862)|Синоћ]]
* [[Рањеник (Костић, 1862)|Рањеник]]
* [[Сад на срцу]]
* [[Москви]]
* [[Омладини на збору]]
* [[Педесета: Побри Змају Јовану Јовановићу]]
* [[Једној Српкињи у споменицу]]
* [[Ох, жао ми те је!]]
* [[Граов лаз]]
* [[Јадрански Прометеј]]

=== Песме ===
* [[Анђелијина песма]]
* [[Све што ми је рекла...]]
* [[Снове снивам...]]
* [[Што ми вене...]]
* [[Два се тића побратила]]
* [[Анђелчићу...]]
* [[„Прерано —“!]] 

Место проговора
*[[Међу звездама]]
Љубавне песме
*[[Под прозором (Лаза Костић)|Под прозором]]
*[[Погреб (Лаза Костић)|Погреб]]
*[[После погреба]]
*[[Објесен]]
*[[Синоћ]]
*[[Љубавна гуја]]
*[[Рече господ]]
*[[Госпођици Л. Д.]]	
*[[На поносној лађи]]
Еј, ропски свете
*[[Вече (Лаза Костић)|Вече]]
*[[У Срему]]
*[[Еј, несрећо...]]
*[[Еј, ропски свете!]]
*[[Прометеј]]	
*[[Коло (Лаза Костић)|Коло]]
*[[Разговор]]
*[[Паризу]]
Међу јавом и мед сном
*[[Међу јавом и мед сном]]
*[[Дим]]
*[[Постанак песме]]
*[[У ноћи (Лаза Костић)|У ноћи]]
*[[Моја дангуба]] (1866)
Спомени
*[[Над Костом Руварцем]]
*[[Над Корнелијем Станковићем]]
*[[На парастосу Вука Ст. Караџића]]
*[[О Шекспировој тристагодишњици]]
*[[Спомен Јовану Андрејевићу]]
*[[Светозару Милетићу]]	
*[[Спомен на Руварца]]
*[[На парастосу Јелене Боздине]]
*[[Дон Кихоту]]
*[[Пролог за Горски вијенац]]
Баладе
*[[Ђурђеви ступови]]
*[[Минадир]]
*[[Самсон и Делила]]
Химне и молитве
*[[Певачка имна Јовану Дамаскину]]
*[[Молитва Богородици]]
*[[Santa Maria della Salute]] (1909)

=== Приповетке ===
* [[Махараџа]] (1861)
* [[Чедо вилино (Лаза Костић)]] (1862)
* [[Мученица]] (1863)

=== Драме ===
* [[Максим Црнојевић]]
* [[Пера Сегединац]]

=== Критике ===
*[[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]]
*[[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]] (1870)

=== Јавна предавања ===
* [[О јунацима и женама]] (1867)

=== Преводи ===
* [[Превод Илијаде]] (1858)
* [[Марзељанка]]
* [[Хамлет (Л. Костић)]]
* [[Ромео и Јулија (Л. Костић)]]

{{DEFAULTSORT:Костић,_Лаза}}
[[Категорија:Лаза Костић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>2bt03q3dwdgdncp23531hiancboijcr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О срећи/7.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8382</id>
    <revision>
      <id>143234</id>
      <parentid>138674</parentid>
      <timestamp>2026-05-03T09:43:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143234</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7057" sha1="ebutdjb509f33k2pos0n2pc2gwdmq96" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О срећи'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|-{6.}-]]
| '''7.'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|-{8.}-]]
}}
{{gap}}Велики успех у животу имају ћуталице. Они улевају поверење људима с којима раде, јер многи људи у ћутању другог виде и своју сигурност. Човек може да нашкоди другом човеку или промишљеним рђавим делом или непромишљеном речју; а ћуталица се сматра бар као човек који не шкоди својом неопрезном речју. Затим ћуталица не тражи ни од другог човека бриљантну конверзацију, нити нарочиту расипност духа, и зато је он за друге одморан, због чега изгледа и добар. Људи који много говоре, шкоде и себи и другом; кад су и најсјајнији козери, они су сами ипак прва жртва тог свог талента. Јер им једни завиде на том духу; други их омрзну зато што су од те њихове духовитости остали заслепљени и ошамућени; а трећи се чак боје те духовитости да их најзад не погоди и не посече. Ово је савим разумљиво. Јер одиста, људи духовити не могу изгледати много блистави ако само говоре о идејама и стварима; напротив, духовитост се храни највише отровом личних мржња, више него и медом личних љубави. — Ћуталица, и кад је неинтелигентан, не изгледа глуп, јер изгледа бар замишљен; а простом свету изгледа и мислилац. Јер ако ћуталица не каже мудрости, не каже ни глупости, или их бар не каже у великом броју. — Ћуталица изгледа и човек позитиван и реалан. Блистави људи који вас подигну својом духовитошћу у висине, ни сами не изгледају другом да су на земљи, него увек у облацима, значи изнад свакидашњих човекових мисли и брига, и изван реалности од којих је живот углавном сачињен. Због тога просечним људима такав човек неминовно постане досадан, или изгледа и опасан. — Људи се боје човека који ћути, али презиру човека који много говори. Човек који ћути изгледа увек завереник и мизантроп, али човек који много говори, изгледа ветрогоња. И пошто људи не цене него оног кога се боје, поштовање иде за ћуталицу. Јер, безусловно, има мудрих ћутања које вреде више него и најмудрије речи. — Људи зато воле да се забављају с човеком који лепо говори, али воле да раде само с човеком који уме да лепо ћути. Проверите у свом животу да ли су вам више добра донеле ваше најблиставије речи, или кад сте у извесном моменту прибегли ћутању.&lt;br /&gt;
{{gap}}Никад човек не може да каже онолико мудрости колико може да прећути лудости, чак и глупости. Једино ћутање може да прикрије код човека страсти које су најнасртљивије и најштетније: сујету, лакомост, мрзовољу, осетљивост, мизантропију. Једино ћутање може да сачува човека од последица које могу да му нанесу тренутна и несмотрена расположења; и нагле и непромишљене импулсије. Човек који пусти увек један размак у времену између питања које му се постави, и одговора који треба да дадне, једини је који може размишљено да каже шта хоће. Он је већ тим одмерио колико једна минута може да садржи памети и глупости, доброте и злоће. Само такав уздржљив човек избегне највећи број несрећа, несрећа које долазе од наше неспособности да увек будемо присебни, и да никад не будемо глупи. — И ученици Питагоре су морали ћутати. Духовити Атињани су се дивили и такозваној лаконској краткоћи изражавања, којом су се служили људи из Спарте. Католички ред калуђера кармелита имају тако исто пропис да говоре само четвртком. Кад би сви људи и жене говорили само четвртком, на свету би било много мање глупости и много мање зла; јер човек другом човеку увек више шкоди речима него делом. — Неке животиње кушају једно друго само тим што приближе ноздрве, и што се омиришу, одлазећи затим свако на своју страну, а да имају способност говора, растргле би једна другу. У речима увек има више лажи него истине, и више злоће него љубави; јер људи најчешће не знају ни сами шта кажу, ни зашто су нешто рекли. Реч доводи до више неспоразума, него што би било неспоразума да речи уопште не постоје.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>ebutdjb509f33k2pos0n2pc2gwdmq96</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143235</id>
      <parentid>143234</parentid>
      <timestamp>2026-05-03T09:44:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 7)]] на [[Благо Цара Радована/О срећи/7.]]</comment>
      <origin>143234</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7057" sha1="ebutdjb509f33k2pos0n2pc2gwdmq96" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О срећи'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|-{6.}-]]
| '''7.'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|-{8.}-]]
}}
{{gap}}Велики успех у животу имају ћуталице. Они улевају поверење људима с којима раде, јер многи људи у ћутању другог виде и своју сигурност. Човек може да нашкоди другом човеку или промишљеним рђавим делом или непромишљеном речју; а ћуталица се сматра бар као човек који не шкоди својом неопрезном речју. Затим ћуталица не тражи ни од другог човека бриљантну конверзацију, нити нарочиту расипност духа, и зато је он за друге одморан, због чега изгледа и добар. Људи који много говоре, шкоде и себи и другом; кад су и најсјајнији козери, они су сами ипак прва жртва тог свог талента. Јер им једни завиде на том духу; други их омрзну зато што су од те њихове духовитости остали заслепљени и ошамућени; а трећи се чак боје те духовитости да их најзад не погоди и не посече. Ово је савим разумљиво. Јер одиста, људи духовити не могу изгледати много блистави ако само говоре о идејама и стварима; напротив, духовитост се храни највише отровом личних мржња, више него и медом личних љубави. — Ћуталица, и кад је неинтелигентан, не изгледа глуп, јер изгледа бар замишљен; а простом свету изгледа и мислилац. Јер ако ћуталица не каже мудрости, не каже ни глупости, или их бар не каже у великом броју. — Ћуталица изгледа и човек позитиван и реалан. Блистави људи који вас подигну својом духовитошћу у висине, ни сами не изгледају другом да су на земљи, него увек у облацима, значи изнад свакидашњих човекових мисли и брига, и изван реалности од којих је живот углавном сачињен. Због тога просечним људима такав човек неминовно постане досадан, или изгледа и опасан. — Људи се боје човека који ћути, али презиру човека који много говори. Човек који ћути изгледа увек завереник и мизантроп, али човек који много говори, изгледа ветрогоња. И пошто људи не цене него оног кога се боје, поштовање иде за ћуталицу. Јер, безусловно, има мудрих ћутања које вреде више него и најмудрије речи. — Људи зато воле да се забављају с човеком који лепо говори, али воле да раде само с човеком који уме да лепо ћути. Проверите у свом животу да ли су вам више добра донеле ваше најблиставије речи, или кад сте у извесном моменту прибегли ћутању.&lt;br /&gt;
{{gap}}Никад човек не може да каже онолико мудрости колико може да прећути лудости, чак и глупости. Једино ћутање може да прикрије код човека страсти које су најнасртљивије и најштетније: сујету, лакомост, мрзовољу, осетљивост, мизантропију. Једино ћутање може да сачува човека од последица које могу да му нанесу тренутна и несмотрена расположења; и нагле и непромишљене импулсије. Човек који пусти увек један размак у времену између питања које му се постави, и одговора који треба да дадне, једини је који може размишљено да каже шта хоће. Он је већ тим одмерио колико једна минута може да садржи памети и глупости, доброте и злоће. Само такав уздржљив човек избегне највећи број несрећа, несрећа које долазе од наше неспособности да увек будемо присебни, и да никад не будемо глупи. — И ученици Питагоре су морали ћутати. Духовити Атињани су се дивили и такозваној лаконској краткоћи изражавања, којом су се служили људи из Спарте. Католички ред калуђера кармелита имају тако исто пропис да говоре само четвртком. Кад би сви људи и жене говорили само четвртком, на свету би било много мање глупости и много мање зла; јер човек другом човеку увек више шкоди речима него делом. — Неке животиње кушају једно друго само тим што приближе ноздрве, и што се омиришу, одлазећи затим свако на своју страну, а да имају способност говора, растргле би једна другу. У речима увек има више лажи него истине, и више злоће него љубави; јер људи најчешће не знају ни сами шта кажу, ни зашто су нешто рекли. Реч доводи до више неспоразума, него што би било неспоразума да речи уопште не постоје.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>ebutdjb509f33k2pos0n2pc2gwdmq96</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О срећи/12.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8387</id>
    <revision>
      <id>143239</id>
      <parentid>138686</parentid>
      <timestamp>2026-05-03T09:57:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143239</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3879" sha1="dawv0m1kr69xpn79hy0mhdig9622ppv" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О срећи'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|-{11.}-]]
| '''12.'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|-{13.}-]]
}}
{{gap}}Човек и не зна да се смрти већма гнуша него што је се плаши. Смрт је већма ружна и одвратна, него што је ужасна и језива. Она нагрди човеково тело и унакази његов израз лица, претворивши најлепшу човекову амфору у бесформну и гадну масу. А то није страшно колико је одвратно. Човек би се могао да ужасава идеје нестанка, али он ту идеју не може имати, јер такве врсте идеја и не постоје за наш ум; постоји само идеја о нечем што стварно и постоји. Једино чега би се могао човек плашити пред помишљу на смрт, то је страдање физичко које обично претходи где се кида између живота и смрти. Али није свагда случај ни да се физички страда у моментима доласка смрти. Несумњиво, када би људи могли да пређу из тешког живота у савршену апатију смрти, без гнушања за оно шта после тога настаје за његово тело, смрт би изгубила половину од своје ружноће; а када би се и умирало без физичког бола, можда би смрт великом делу људи била потпуно равнодушна. Према томе, није страшна смрт као човеков нестанак из живота, него је страшна само по ономе шта смрт прати. Зато је смрт гадна а не страшна. Све што се може рећи о смрти, то је да је прелаз из живота у смрт страшнији него сама смрт. С тога се не треба бојати саме смрти. А колико се људи већма смрти гнушају него што је се плаше, то се видело одувек по томе како су мртвог посипали цвећем и мирисом, пратили песмом и музиком, облачили у свечана одела, и полагали у раскошне саркофаге, увек само зато да смрт учине мање гадном. Грци су стога за гробне споменике узимали веселе фигуре, разне вајане животиње, лепо израђене вазе, и писали љупке или веселе епитафе у камен. „Овде лежи Горгија, киник, који више не кашље и не пљује”, писало је весело на једном грчком гробу. А не знам који је оно краљ из Магнезије имао на гробу потпуно голу младу жену. Ово је најбоља одмазда према смрти. У осталом, није страшна смрт него болест. Најбољи доказ, што се о смрти још може шалити, али се о болести не може шалити.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>dawv0m1kr69xpn79hy0mhdig9622ppv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143240</id>
      <parentid>143239</parentid>
      <timestamp>2026-05-03T09:57:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 12)]] на [[Благо Цара Радована/О срећи/12.]]</comment>
      <origin>143239</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3879" sha1="dawv0m1kr69xpn79hy0mhdig9622ppv" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О срећи'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|-{11.}-]]
| '''12.'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|-{13.}-]]
}}
{{gap}}Човек и не зна да се смрти већма гнуша него што је се плаши. Смрт је већма ружна и одвратна, него што је ужасна и језива. Она нагрди човеково тело и унакази његов израз лица, претворивши најлепшу човекову амфору у бесформну и гадну масу. А то није страшно колико је одвратно. Човек би се могао да ужасава идеје нестанка, али он ту идеју не може имати, јер такве врсте идеја и не постоје за наш ум; постоји само идеја о нечем што стварно и постоји. Једино чега би се могао човек плашити пред помишљу на смрт, то је страдање физичко које обично претходи где се кида између живота и смрти. Али није свагда случај ни да се физички страда у моментима доласка смрти. Несумњиво, када би људи могли да пређу из тешког живота у савршену апатију смрти, без гнушања за оно шта после тога настаје за његово тело, смрт би изгубила половину од своје ружноће; а када би се и умирало без физичког бола, можда би смрт великом делу људи била потпуно равнодушна. Према томе, није страшна смрт као човеков нестанак из живота, него је страшна само по ономе шта смрт прати. Зато је смрт гадна а не страшна. Све што се може рећи о смрти, то је да је прелаз из живота у смрт страшнији него сама смрт. С тога се не треба бојати саме смрти. А колико се људи већма смрти гнушају него што је се плаше, то се видело одувек по томе како су мртвог посипали цвећем и мирисом, пратили песмом и музиком, облачили у свечана одела, и полагали у раскошне саркофаге, увек само зато да смрт учине мање гадном. Грци су стога за гробне споменике узимали веселе фигуре, разне вајане животиње, лепо израђене вазе, и писали љупке или веселе епитафе у камен. „Овде лежи Горгија, киник, који више не кашље и не пљује”, писало је весело на једном грчком гробу. А не знам који је оно краљ из Магнезије имао на гробу потпуно голу младу жену. Ово је најбоља одмазда према смрти. У осталом, није страшна смрт него болест. Најбољи доказ, што се о смрти још може шалити, али се о болести не може шалити.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>dawv0m1kr69xpn79hy0mhdig9622ppv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11113</id>
    <revision>
      <id>143238</id>
      <parentid>143169</parentid>
      <timestamp>2026-05-03T09:45:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143238</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10753" sha1="n3qcnlfkbw27u3k5y39l7mb6k0b9od4" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Благо Цара Радована (1932)
|
|
| '''Садржај'''
| [[О благу Цара Радована]]
}}

&lt;Center&gt;

[[О благу Цара Радована]]

'''-{I}-&lt;br /&gt;О срећи'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/17.|17.]]&lt;br /&gt;

'''-{II}-&lt;br /&gt;О љубави'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 17)|Глава 17]]&lt;br /&gt;

'''-{III}-&lt;br /&gt;О жени'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;

'''-{IV}-&lt;br /&gt;О пријатељству'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;

'''-{V}-&lt;br /&gt;О младости и старости'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;

'''-{VI}-&lt;br /&gt;О песнику'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;

'''-{VII}-&lt;br /&gt;О херојима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;

'''-{VIII}-&lt;br /&gt;О пророцима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;

'''-{IX}-&lt;br /&gt;О краљевима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]]
{{Википедија|Благо цара Радована}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>n3qcnlfkbw27u3k5y39l7mb6k0b9od4</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143243</id>
      <parentid>143238</parentid>
      <timestamp>2026-05-03T09:58:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143243</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10730" sha1="s4lrelcbkkbljpee6tp6yjzqj5hnaih" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Благо Цара Радована (1932)
|
|
| '''Садржај'''
| [[О благу Цара Радована]]
}}

&lt;Center&gt;

[[О благу Цара Радована]]

'''-{I}-&lt;br /&gt;О срећи'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/17.|17.]]&lt;br /&gt;

'''-{II}-&lt;br /&gt;О љубави'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 17)|Глава 17]]&lt;br /&gt;

'''-{III}-&lt;br /&gt;О жени'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;

'''-{IV}-&lt;br /&gt;О пријатељству'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;

'''-{V}-&lt;br /&gt;О младости и старости'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;

'''-{VI}-&lt;br /&gt;О песнику'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;

'''-{VII}-&lt;br /&gt;О херојима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;

'''-{VIII}-&lt;br /&gt;О пророцима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;

'''-{IX}-&lt;br /&gt;О краљевима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]]
{{Википедија|Благо цара Радована}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>s4lrelcbkkbljpee6tp6yjzqj5hnaih</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Јован Скерлић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>59929</id>
    <revision>
      <id>143209</id>
      <parentid>142889</parentid>
      <timestamp>2026-05-02T14:39:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* 1910. */</comment>
      <origin>143209</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3217" sha1="o7h5dctvdn9hl5kmcexga8570wkd2dg" xml:space="preserve">{{аутор
 | име                =Јован
 | презиме            =Скерлић
 | иницијал_презимена =С
 | годинарођења       =1877
 | годинасмрти        =1914
 | слика              =Jovan Skerlic.jpg
 | опис               ='''Јован Скерлић''' је био српски књижевник и књижевни критичар. 
 | википедија         =Јован Скерлић
 | вики_цитати        =Јован Скерлић
 | остава             =
 | остава_кат         =Jovan Skerlić
}}

== Дела ==

=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1900. ===
* [[Гете (Мурет)]], од -{Maurice Muret}-
* [[Џон Рускин]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]  
* [[Примјери чојства и јунаштва (Јован Скерлић)]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]

=== 1902. ===
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]
* [[Карло Маркс о Србима]]

=== 1911. ===
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]] 
* [[Срби и бугарско ослобођење]]
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Пјесме Алексе Шантића]]

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]
* [[„Песме” Милана Ракића]]
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]

=== 1913. ===
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)|Вук Ст. Караџић]]
* [[Две женске књиге]]

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

{{DEFAULTSORT:Скерлић,_Јован}}
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски књижевни критичари]]</text>
      <sha1>o7h5dctvdn9hl5kmcexga8570wkd2dg</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143211</id>
      <parentid>143209</parentid>
      <timestamp>2026-05-02T14:45:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* 1910. */</comment>
      <origin>143211</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3283" sha1="9f4pbcjo2g8cpxi9t27rteh7q71d8oj" xml:space="preserve">{{аутор
 | име                =Јован
 | презиме            =Скерлић
 | иницијал_презимена =С
 | годинарођења       =1877
 | годинасмрти        =1914
 | слика              =Jovan Skerlic.jpg
 | опис               ='''Јован Скерлић''' је био српски књижевник и књижевни критичар. 
 | википедија         =Јован Скерлић
 | вики_цитати        =Јован Скерлић
 | остава             =
 | остава_кат         =Jovan Skerlić
}}

== Дела ==

=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1900. ===
* [[Гете (Мурет)]], од -{Maurice Muret}-
* [[Џон Рускин]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]  
* [[Примјери чојства и јунаштва (Јован Скерлић)]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]

=== 1902. ===
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)|Нечиста крв, од Борисава Станковића]]
* [[Карло Маркс о Србима]]

=== 1911. ===
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]] 
* [[Срби и бугарско ослобођење]]
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Пјесме Алексе Шантића]]

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]
* [[„Песме” Милана Ракића]]
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]

=== 1913. ===
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)|Вук Ст. Караџић]]
* [[Две женске књиге]]

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

{{DEFAULTSORT:Скерлић,_Јован}}
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски књижевни критичари]]</text>
      <sha1>9f4pbcjo2g8cpxi9t27rteh7q71d8oj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Јован Ђорђевић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>59938</id>
    <revision>
      <id>143229</id>
      <parentid>142885</parentid>
      <timestamp>2026-05-03T08:57:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>143229</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1016" sha1="27yfp2mgtoswryh2rkzlgltelwaurgz" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Ђорђевић
| иницијал_презимена = Ђ
| годинарођења = 1826
| годинасмрти = 1900
| опис = '''Јован Ђорђевић''' био је српски књижевник и културни делатник. Оснивач је Српског народног позоришта и аутор текста химне [[Боже правде]]. 
| слика = Jovan Kešanski - Jovan Đorđević, Galerija Matice srpske.png
| опис_слике =
| википедија = Јован Ђорђевић (књижевник)
| вики_цитати = Јован Ђорђевић (књижевник)
| остава = 
| остава_кат = Jovan Đorđević 
}}

== Дела ==
* [[Боже правде]], 1872.
* [[Маркова сабља (Ђорђевић)|Маркова сабља]], 1872.
* [[Чучук-Стана]], 1884.
* [[Светосавска песма]], 1898.
* [[Земља и народ]], 1910.</text>
      <sha1>27yfp2mgtoswryh2rkzlgltelwaurgz</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143230</id>
      <parentid>143229</parentid>
      <timestamp>2026-05-03T08:58:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Поништена измена [[Special:Diff/143229|143229]] корисника [[Special:Contributions/Coaorao|Coaorao]] ([[User talk:Coaorao|разговор]])</comment>
      <origin>143230</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="978" sha1="0saq3nw4psfkbej52wrlqtwiq0gattx" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Ђорђевић
| иницијал_презимена = Ђ
| годинарођења = 1826
| годинасмрти = 1900
| опис = '''Јован Ђорђевић''' био је српски књижевник и културни делатник. Оснивач је Српског народног позоришта и аутор текста химне [[Боже правде]]. 
| слика = Jovan Kešanski - Jovan Đorđević, Galerija Matice srpske.png
| опис_слике =
| википедија = Јован Ђорђевић (књижевник)
| вики_цитати = Јован Ђорђевић (књижевник)
| остава = 
| остава_кат = Jovan Đorđević 
}}

== Дела ==
* [[Боже правде]], 1872.
* [[Маркова сабља (Ђорђевић)|Маркова сабља]], 1872.
* [[Чучук-Стана]], 1884.
* [[Светосавска песма]], 1898.</text>
      <sha1>0saq3nw4psfkbej52wrlqtwiq0gattx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:Coaorao</title>
    <ns>2</ns>
    <id>59976</id>
    <revision>
      <id>143204</id>
      <parentid>143070</parentid>
      <timestamp>2026-05-02T13:51:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Нацрт_5: Винавер */</comment>
      <origin>143204</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="44327" sha1="dljt7g8su3twptkjiy4tp92gdf3fmw7" xml:space="preserve">&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим ''[[w:Google Gemini|Вешца]]'', али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
''почето, незавршено или скоро да је завршено''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме од М. М. Ракића]]/ [[„Песме” Милана Ракића]]?-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]]
''песме''
* [[Самохрана мајка]] (1886)[https://www.biblioso.org.rs/digitalna_arhiva/golub]бр.11
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)[https://pretraziva.rs/show/zora--1900-10-01.pdf]
* [[Драма]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
''преводи''
* [[Суза]] (Пушкин) (1898)
* [[Анџело]]
* [[Ехо]]
* [[Романца]]
* [[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]
* [[Кинџалу]]
* [[Сужањ]]
* [[Не, тако силно ја не љубим тебе]]
* [[Сципион и Ханибал (Грилпарцер)]] (1891)

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Остало ==
{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}

=== Дела ===
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници</text>
      <sha1>dljt7g8su3twptkjiy4tp92gdf3fmw7</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143205</id>
      <parentid>143204</parentid>
      <timestamp>2026-05-02T13:51:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Нацрт_5: Винавер */</comment>
      <origin>143205</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="44413" sha1="m0mv8btcxzn40w2ru57kzng5wn2irgn" xml:space="preserve">&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим ''[[w:Google Gemini|Вешца]]'', али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
''почето, незавршено или скоро да је завршено''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме од М. М. Ракића]]/ [[„Песме” Милана Ракића]]?-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]]
''песме''
* [[Самохрана мајка]] (1886)[https://www.biblioso.org.rs/digitalna_arhiva/golub]бр.11
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)[https://pretraziva.rs/show/zora--1900-10-01.pdf]
* [[Драма]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
''преводи''
* [[Суза]] (Пушкин) (1898)
* [[Анџело]]
* [[Ехо]]
* [[Романца]]
* [[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]
* [[Кинџалу]]
* [[Сужањ]]
* [[Не, тако силно ја не љубим тебе]]
* [[Сципион и Ханибал (Грилпарцер)]] (1891)

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Остало ==
{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}

=== Дела ===
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници</text>
      <sha1>m0mv8btcxzn40w2ru57kzng5wn2irgn</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143206</id>
      <parentid>143205</parentid>
      <timestamp>2026-05-02T14:11:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Аутори и Ауторке */</comment>
      <origin>143206</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="44522" sha1="enjhtbvei1s12j0kdqvs8gzlkejfyqc" xml:space="preserve">&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим ''[[w:Google Gemini|Вешца]]'', али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
''почето, незавршено или скоро да је завршено''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме од М. М. Ракића]]/ [[„Песме” Милана Ракића]]?-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]]
''песме''
* [[Самохрана мајка]] (1886)[https://www.biblioso.org.rs/digitalna_arhiva/golub]бр.11
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)[https://pretraziva.rs/show/zora--1900-10-01.pdf]
* [[Драма]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
''преводи''
* [[Суза]] (Пушкин) (1898)
* [[Анџело]]
* [[Ехо]]
* [[Романца]]
* [[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]
* [[Кинџалу]]
* [[Сужањ]]
* [[Не, тако силно ја не љубим тебе]]
* [[Сципион и Ханибал (Грилпарцер)]] (1891)

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Остало ==
{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}

=== Дела ===
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници</text>
      <sha1>enjhtbvei1s12j0kdqvs8gzlkejfyqc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143228</id>
      <parentid>143206</parentid>
      <timestamp>2026-05-03T08:54:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Нацрти */</comment>
      <origin>143228</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="44660" sha1="fqfqto2a7sz8q4qezpfftnenm18j1ey" xml:space="preserve">&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим ''[[w:Google Gemini|Вешца]]'', али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
''почето, незавршено или скоро да је завршено''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме од М. М. Ракића]]/ [[„Песме” Милана Ракића]]?-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]]
''песме''
* [[Самохрана мајка]] (1886)[https://www.biblioso.org.rs/digitalna_arhiva/golub]бр.11
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)[https://pretraziva.rs/show/zora--1900-10-01.pdf]
* [[Драма]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
''преводи''
* [[Суза]] (Пушкин) (1898)
* [[Анџело]]
* [[Ехо]]
* [[Романца]]
* [[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]
* [[Кинџалу]]
* [[Сужањ]]
* [[Не, тако силно ја не љубим тебе]]
* [[Сципион и Ханибал (Грилпарцер)]] (1891)

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Остало ==
{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}

=== Дела ===
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници</text>
      <sha1>fqfqto2a7sz8q4qezpfftnenm18j1ey</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143231</id>
      <parentid>143228</parentid>
      <timestamp>2026-05-03T09:01:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Аутори и Ауторке */</comment>
      <origin>143231</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="44769" sha1="tksjz6jap4yanehzxzstz3sd1yc0hr6" xml:space="preserve">&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим ''[[w:Google Gemini|Вешца]]'', али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
''почето, незавршено или скоро да је завршено''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме од М. М. Ракића]]/ [[„Песме” Милана Ракића]]?-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]]
''песме''
* [[Самохрана мајка]] (1886)[https://www.biblioso.org.rs/digitalna_arhiva/golub]бр.11
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)[https://pretraziva.rs/show/zora--1900-10-01.pdf]
* [[Драма]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
''преводи''
* [[Суза]] (Пушкин) (1898)
* [[Анџело]]
* [[Ехо]]
* [[Романца]]
* [[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]
* [[Кинџалу]]
* [[Сужањ]]
* [[Не, тако силно ја не љубим тебе]]
* [[Сципион и Ханибал (Грилпарцер)]] (1891)

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Остало ==
{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}

=== Дела ===
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници</text>
      <sha1>tksjz6jap4yanehzxzstz3sd1yc0hr6</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143232</id>
      <parentid>143231</parentid>
      <timestamp>2026-05-03T09:06:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Аутори и Ауторке */</comment>
      <origin>143232</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="44909" sha1="m5c04jvfnps654svzym7ri4067qqc68" xml:space="preserve">&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим ''[[w:Google Gemini|Вешца]]'', али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
''почето, незавршено или скоро да је завршено''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме од М. М. Ракића]]/ [[„Песме” Милана Ракића]]?-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]]
''песме''
* [[Самохрана мајка]] (1886)[https://www.biblioso.org.rs/digitalna_arhiva/golub]бр.11
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)[https://pretraziva.rs/show/zora--1900-10-01.pdf]
* [[Драма]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
''преводи''
* [[Суза]] (Пушкин) (1898)
* [[Анџело]]
* [[Ехо]]
* [[Романца]]
* [[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]
* [[Кинџалу]]
* [[Сужањ]]
* [[Не, тако силно ја не љубим тебе]]
* [[Сципион и Ханибал (Грилпарцер)]] (1891)

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Остало ==
{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}

=== Дела ===
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници</text>
      <sha1>m5c04jvfnps654svzym7ri4067qqc68</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143233</id>
      <parentid>143232</parentid>
      <timestamp>2026-05-03T09:08:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Аутори и Ауторке */</comment>
      <origin>143233</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="45059" sha1="rx1o22ab186xslyk92izvsns0saoch2" xml:space="preserve">&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим ''[[w:Google Gemini|Вешца]]'', али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
''почето, незавршено или скоро да је завршено''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме од М. М. Ракића]]/ [[„Песме” Милана Ракића]]?-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]]
''песме''
* [[Самохрана мајка]] (1886)[https://www.biblioso.org.rs/digitalna_arhiva/golub]бр.11
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)[https://pretraziva.rs/show/zora--1900-10-01.pdf]
* [[Драма]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
''преводи''
* [[Суза]] (Пушкин) (1898)
* [[Анџело]]
* [[Ехо]]
* [[Романца]]
* [[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]
* [[Кинџалу]]
* [[Сужањ]]
* [[Не, тако силно ја не љубим тебе]]
* [[Сципион и Ханибал (Грилпарцер)]] (1891)

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Остало ==
{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}

=== Дела ===
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници</text>
      <sha1>rx1o22ab186xslyk92izvsns0saoch2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60840</id>
    <revision>
      <id>143210</id>
      <timestamp>2026-05-02T14:45:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Нечиста крв, од Борисава Станковића | одељак= | аутор= Јован Скерлић | година= 1910 | белешке= }}  Борисав Станковић: Нечиста крв. Београд, 1910.  Сви су изгледи да после неколико гладних година у нашој књижевност…</comment>
      <origin>143210</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8195" sha1="6xyh4hx7hqs0rcaxa8n93tv42zm2ylh" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Нечиста крв, од Борисава Станковића
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1910
| белешке=
}}

Борисав Станковић: Нечиста крв. Београд, 1910.

Сви су изгледи да после неколико гладних година у нашој књижевности наступају године обиља и плодности. За неколико месеца изишли су „Пауци“ Ива Ћипика, „Јауци са Змијања“ Петра Кочића, сада ево и „Нечисте крви“ Борисава Станковића, а на помолу је и велики београдски роман Милутина Ускоковића „Дошљаци“.

„Нечиста крв“ је двострука добит за српску књижевност: не само стога што српска књижевност добива један роман од велике вредности, но и стога што се сада потпуно разбија страх који је владао и код оних који су највише веровали у оригинални и снажни таленат Борисава Станковића. Постојала је увек бојазан да његове прве приповетке нису само топла сећања из младости, да у своме тако субјективном и лирском делу неће бити у стању изићи из себе, и да ће цветати докле траје свежина утисака из младих дана и топлина младићке крви.

„Нечиста крв“ разбија та страховања. Станковић се није исцрпао. Његови извори су много богатији но што се мислило. Он је у стању да изиђе из себе. И ако у овом роману има оних истих основних осећања као и у збиркама „Из старог јеванђеља“, „Стари дани“ и „Божји људи“, и ако се, шта више, сусрећу врло слични, каткада исти типови, ипак има ту увек и снаге, и даха, и топлоте, и оне старе, тако поетске чулности. На свакој страни осећа се зрелији таленат, веће књижевно искуство, шира схватања и сигурнија рука.

Станковић нам је раније давао портрете и епизоде. И у овој књизи има ванредно рељефних типова: Софка, Ефенди-Мита, Марко, иду у најживље творевине које је Станковић до данас дао. Али, у „Нечистој крви“ имамо нешто више: проблем и средину. Проблем, то је „нечиста крв“, дегенерација једне богате куће, у којој потомци плаћају распусан и сладострасан живот старих; средина, то је Врање у два своја главна слоја, стара, богата „хацијска“ кућа и живот у њој, у првом делу, у другом делу сељачка кућа, која се од скоро поварошила, старосрбијански брђани који у цивилизацију уносе врло стару душу и сирове и грубе нарави из доба Немањића. И каквим широким потезима насликане су те патриције танке и осиромашене крви који силазе, и ти крепки, животом, животињским животом набрекли плебејци који се дижу на социјалним степеницама! И више но на једном месту, Станковић подсећа на Золу. Онај опис како су живели и како су свршавали Хаци-Трифунови, подсећа на познату Золину генеалошку таблицу Ругон-Макарових; Софкина и Томчетова свадба помиње на најбоље и најјаче стране „Асомоара“.

„Нечиста крв“ има два дела који се јасно разликују. Први део, то је кућа Хаци-Трифунових, чудесна, узнемирујућа лепота Софкина, њена чежњива младост, нагла удаја, и хучна свадба. И тај први део иде у најбоље стране што имамо на српском језику. Извесне странице, она силна и трагична сцена када Ефенди-Мита убеђује кћер да се уда за Газда-Маркова сина, јесте ванредна слика трагичне величине, која остаје и која се не брише више из памети. Са свом опојном оријенталском поезијом чула и пути насликано је Софкино „бањање“ у амаму у очи свадбе. Дуги, али ни за тренут недосадни опис свадбе чини утисак моћне, животом обливене какве Рубенсове слике фламанске кермесе, према коме покушаји наших старијих приповедача изгледају као наивна ђачка вежбања.

Од свадбе настаје други део, и ту се јасно опажа да је писац малаксао, или, видевши да се роман издужио, и да ће прећи петнаест претплатницима обећаних табака, хтео што пре да га заврши. Догађаји нагле, ствари се врше без психолошког правдања, у суноврату; причање је у скоковима, а појав „нечисте крви“, који се јавља тек на крају књиге, тек овлаш и узгред је додирнут. И тај импровизовани, накалемљени други део слаби општи утисак.

Старе замерке које су толико пута чињене Станковићу и овога пута се дају поновити. Он тешко, каткада и неправилно пише, и више но један пут читалац искрено зажали што форма није на висини садржине. Али, силан утисак који остаје од целе ове књиге сузбија нелагодно осећање због честих спотицања у стилу.

Станковић је данас у првим, сасвим првим редовима не само оних који данас пишу но свих оних који су до данас писали на српском језику, а „Нечиста крв“ је доказ да он још није казао своју последњу реч, и да његова тако оригинална, чулна, врела, емотивна поезија још није дошла до свога врхунца.

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', ?. ? 1910. Књига ?, Број ?. Стр. 629-331.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>6xyh4hx7hqs0rcaxa8n93tv42zm2ylh</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143212</id>
      <parentid>143210</parentid>
      <timestamp>2026-05-02T14:49:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143212</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8195" sha1="rb613ctvky4c0j4somzgsovw42daxsk" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Нечиста крв, од Борисава Станковића
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1910
| белешке=
}}

Борисав Станковић: Нечиста крв. Београд, 1910.

Сви су изгледи да после неколико гладних година у нашој књижевности наступају године обиља и плодности. За неколико месеца изишли су „Пауци“ Ива Ћипика, „Јауци са Змијања“ Петра Кочића, сада ево и „Нечисте крви“ Борисава Станковића, а на помолу је и велики београдски роман Милутина Ускоковића „Дошљаци“.

„Нечиста крв“ је двострука добит за српску књижевност: не само стога што српска књижевност добива један роман од велике вредности, но и стога што се сада потпуно разбија страх који је владао и код оних који су највише веровали у оригинални и снажни таленат Борисава Станковића. Постојала је увек бојазан да његове прве приповетке нису само топла сећања из младости, да у своме тако субјективном и лирском делу неће бити у стању изићи из себе, и да ће цветати докле траје свежина утисака из младих дана и топлина младићке крви.

„Нечиста крв“ разбија та страховања. Станковић се није исцрпао. Његови извори су много богатији но што се мислило. Он је у стању да изиђе из себе. И ако у овом роману има оних истих основних осећања као и у збиркама „Из старог јеванђеља“, „Стари дани“ и „Божји људи“, и ако се, шта више, сусрећу врло слични, каткада исти типови, ипак има ту увек и снаге, и даха, и топлоте, и оне старе, тако поетске чулности. На свакој страни осећа се зрелији таленат, веће књижевно искуство, шира схватања и сигурнија рука.

Станковић нам је раније давао портрете и епизоде. И у овој књизи има ванредно рељефних типова: Софка, Ефенди-Мита, Марко, иду у најживље творевине које је Станковић до данас дао. Али, у „Нечистој крви“ имамо нешто више: проблем и средину. Проблем, то је „нечиста крв“, дегенерација једне богате куће, у којој потомци плаћају распусан и сладострасан живот старих; средина, то је Врање у два своја главна слоја, стара, богата „хацијска“ кућа и живот у њој, у првом делу, у другом делу сељачка кућа, која се од скоро поварошила, старосрбијански брђани који у цивилизацију уносе врло стару душу и сирове и грубе нарави из доба Немањића. И каквим широким потезима насликане су те патриције танке и осиромашене крви који силазе, и ти крепки, животом, животињским животом набрекли плебејци који се дижу на социјалним степеницама! И више но на једном месту, Станковић подсећа на Золу. Онај опис како су живели и како су свршавали Хаци-Трифунови, подсећа на познату Золину генеалошку таблицу Ругон-Макарових; Софкина и Томчетова свадба помиње на најбоље и најјаче стране „Асомоара“.

„Нечиста крв“ има два дела који се јасно разликују. Први део, то је кућа Хаци-Трифунових, чудесна, узнемирујућа лепота Софкина, њена чежњива младост, нагла удаја, и хучна свадба. И тај први део иде у најбоље стране што имамо на српском језику. Извесне странице, она силна и трагична сцена када Ефенди-Мита убеђује кћер да се уда за Газда-Маркова сина, јесте ванредна слика трагичне величине, која остаје и која се не брише више из памети. Са свом опојном оријенталском поезијом чула и пути насликано је Софкино „бањање“ у амаму у очи свадбе. Дуги, али ни за тренут недосадни опис свадбе чини утисак моћне, животом обливене какве Рубенсове слике фламанске кермесе, према коме покушаји наших старијих приповедача изгледају као наивна ђачка вежбања.

Од свадбе настаје други део, и ту се јасно опажа да је писац малаксао, или, видевши да се роман издужио, и да ће прећи петнаест претплатницима обећаних табака, хтео што пре да га заврши. Догађаји нагле, ствари се врше без психолошког правдања, у суноврату; причање је у скоковима, а појав „нечисте крви“, који се јавља тек на крају књиге, тек овлаш и узгред је додирнут. И тај импровизовани, накалемљени други део слаби општи утисак.

Старе замерке које су толико пута чињене Станковићу и овога пута се дају поновити. Он тешко, каткада и неправилно пише, и више но један пут читалац искрено зажали што форма није на висини садржине. Али, силан утисак који остаје од целе ове књиге сузбија нелагодно осећање због честих спотицања у стилу.

Станковић је данас у првим, сасвим првим редовима не само оних који данас пишу но свих оних који су до данас писали на српском језику, а „Нечиста крв“ је доказ да он још није казао своју последњу реч, и да његова тако оригинална, чулна, врела, емотивна поезија још није дошла до свога врхунца.

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', ?. ? 1910. Књига ?, Број ?. Стр. 629-631.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>rb613ctvky4c0j4somzgsovw42daxsk</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143220</id>
      <parentid>143212</parentid>
      <timestamp>2026-05-02T16:14:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143220</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8199" sha1="q4l3hx62py4vgunbuxv8d8z851bhpr1" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Нечиста крв, од Борисава Станковића
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1910
| белешке=
}}

Борисав Станковић: ''Нечиста крв.'' Београд, 1910.

Сви су изгледи да после неколико гладних година у нашој књижевности наступају године обиља и плодности. За неколико месеца изишли су „Пауци“ Ива Ћипика, „Јауци са Змијања“ Петра Кочића, сада ево и „Нечисте крви“ Борисава Станковића, а на помолу је и велики београдски роман Милутина Ускоковића „Дошљаци“.

„Нечиста крв“ је двострука добит за српску књижевност: не само стога што српска књижевност добива један роман од велике вредности, но и стога што се сада потпуно разбија страх који је владао и код оних који су највише веровали у оригинални и снажни таленат Борисава Станковића. Постојала је увек бојазан да његове прве приповетке нису само топла сећања из младости, да у своме тако субјективном и лирском делу неће бити у стању изићи из себе, и да ће цветати докле траје свежина утисака из младих дана и топлина младићке крви.

„Нечиста крв“ разбија та страховања. Станковић се није исцрпао. Његови извори су много богатији но што се мислило. Он је у стању да изиђе из себе. И ако у овом роману има оних истих основних осећања као и у збиркама „Из старог јеванђеља“, „Стари дани“ и „Божји људи“, и ако се, шта више, сусрећу врло слични, каткада исти типови, ипак има ту увек и снаге, и даха, и топлоте, и оне старе, тако поетске чулности. На свакој страни осећа се зрелији таленат, веће књижевно искуство, шира схватања и сигурнија рука.

Станковић нам је раније давао портрете и епизоде. И у овој књизи има ванредно рељефних типова: Софка, Ефенди-Мита, Марко, иду у најживље творевине које је Станковић до данас дао. Али, у „Нечистој крви“ имамо нешто више: проблем и средину. Проблем, то је „нечиста крв“, дегенерација једне богате куће, у којој потомци плаћају распусан и сладострасан живот старих; средина, то је Врање у два своја главна слоја, стара, богата „хацијска“ кућа и живот у њој, у првом делу, у другом делу сељачка кућа, која се од скоро поварошила, старосрбијански брђани који у цивилизацију уносе врло стару душу и сирове и грубе нарави из доба Немањића. И каквим широким потезима насликане су те патриције танке и осиромашене крви који силазе, и ти крепки, животом, животињским животом набрекли плебејци који се дижу на социјалним степеницама! И више но на једном месту, Станковић подсећа на Золу. Онај опис како су живели и како су свршавали Хаци-Трифунови, подсећа на познату Золину генеалошку таблицу Ругон-Макарових; Софкина и Томчетова свадба помиње на најбоље и најјаче стране „Асомоара“.

„Нечиста крв“ има два дела који се јасно разликују. Први део, то је кућа Хаци-Трифунових, чудесна, узнемирујућа лепота Софкина, њена чежњива младост, нагла удаја, и хучна свадба. И тај први део иде у најбоље стране што имамо на српском језику. Извесне странице, она силна и трагична сцена када Ефенди-Мита убеђује кћер да се уда за Газда-Маркова сина, јесте ванредна слика трагичне величине, која остаје и која се не брише више из памети. Са свом опојном оријенталском поезијом чула и пути насликано је Софкино „бањање“ у амаму у очи свадбе. Дуги, али ни за тренут недосадни опис свадбе чини утисак моћне, животом обливене какве Рубенсове слике фламанске кермесе, према коме покушаји наших старијих приповедача изгледају као наивна ђачка вежбања.

Од свадбе настаје други део, и ту се јасно опажа да је писац малаксао, или, видевши да се роман издужио, и да ће прећи петнаест претплатницима обећаних табака, хтео што пре да га заврши. Догађаји нагле, ствари се врше без психолошког правдања, у суноврату; причање је у скоковима, а појав „нечисте крви“, који се јавља тек на крају књиге, тек овлаш и узгред је додирнут. И тај импровизовани, накалемљени други део слаби општи утисак.

Старе замерке које су толико пута чињене Станковићу и овога пута се дају поновити. Он тешко, каткада и неправилно пише, и више но један пут читалац искрено зажали што форма није на висини садржине. Али, силан утисак који остаје од целе ове књиге сузбија нелагодно осећање због честих спотицања у стилу.

Станковић је данас у првим, сасвим првим редовима не само оних који данас пишу но свих оних који су до данас писали на српском језику, а „Нечиста крв“ је доказ да он још није казао своју последњу реч, и да његова тако оригинална, чулна, врела, емотивна поезија још није дошла до свога врхунца.

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', ?. ? 1910. Књига ?, Број ?. Стр. 629-631.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>q4l3hx62py4vgunbuxv8d8z851bhpr1</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143223</id>
      <parentid>143220</parentid>
      <timestamp>2026-05-02T16:21:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143223</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8216" sha1="853mgx7j7qid5xzy7l0n3jsgb53yuvy" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Нечиста крв, од Борисава Станковића
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1910
| белешке=
}}

Борисав Станковић: ''Нечиста крв.'' Београд, 1910.

Сви су изгледи да после неколико гладних година у нашој књижевности наступају године обиља и плодности. За неколико месеца изишли су „Пауци“ Ива Ћипика, „Јауци са Змијања“ Петра Кочића, сада ево и „Нечисте крви“ Борисава Станковића, а на помолу је и велики београдски роман Милутина Ускоковића „Дошљаци“.

„Нечиста крв“ је двострука добит за српску књижевност: не само стога што српска књижевност добива један роман од велике вредности, но и стога што се сада потпуно разбија страх који је владао и код оних који су највише веровали у оригинални и снажни таленат Борисава Станковића. Постојала је увек бојазан да његове прве приповетке нису само топла сећања из младости, да у своме тако субјективном и лирском делу неће бити у стању изићи из себе, и да ће цветати докле траје свежина утисака из младих дана и топлина младићке крви.

„Нечиста крв“ разбија та страховања. Станковић се није исцрпао. Његови извори су много богатији но што се мислило. Он је у стању да изиђе из себе. И ако у овом роману има оних истих основних осећања као и у збиркама „Из старог јеванђеља“, „Стари дани“ и „Божји људи“, и ако се, шта више, сусрећу врло слични, каткада исти типови, ипак има ту увек и снаге, и даха, и топлоте, и оне старе, тако поетске чулности. На свакој страни осећа се зрелији таленат, веће књижевно искуство, шира схватања и сигурнија рука.

Станковић нам је раније давао портрете и епизоде. И у овој књизи има ванредно рељефних типова: Софка, Ефенди-Мита, Марко, иду у најживље творевине које је Станковић до данас дао. Али, у „Нечистој крви“ имамо нешто више: проблем и средину. Проблем, то је „нечиста крв“, дегенерација једне богате куће, у којој потомци плаћају распусан и сладострасан живот старих; средина, то је Врање у два своја главна слоја, стара, богата „хацијска“ кућа и живот у њој, у првом делу, у другом делу сељачка кућа, која се од скоро поварошила, старосрбијански брђани који у цивилизацију уносе врло стару душу и сирове и грубе нарави из доба Немањића. И каквим широким потезима насликане су те патриције танке и осиромашене крви који силазе, и ти крепки, животом, животињским животом набрекли плебејци који се дижу на социјалним степеницама! И више но на једном месту, Станковић подсећа на Золу. Онај опис како су живели и како су свршавали Хаци-Трифунови, подсећа на познату Золину генеалошку таблицу Ругон-Макарових; Софкина и Томчетова свадба помиње на најбоље и најјаче стране „Асомоара“.

„Нечиста крв“ има два дела који се јасно разликују. Први део, то је кућа Хаци-Трифунових, чудесна, узнемирујућа лепота Софкина, њена чежњива младост, нагла удаја, и хучна свадба. И тај први део иде у најбоље стране што имамо на српском језику. Извесне странице, она силна и трагична сцена када Ефенди-Мита убеђује кћер да се уда за Газда-Маркова сина, јесте ванредна слика трагичне величине, која остаје и која се не брише више из памети. Са свом опојном оријенталском поезијом чула и пути насликано је Софкино „бањање“ у амаму у очи свадбе. Дуги, али ни за тренут недосадни опис свадбе чини утисак моћне, животом обливене какве Рубенсове слике фламанске кермесе, према коме покушаји наших старијих приповедача изгледају као наивна ђачка вежбања.

Од свадбе настаје други део, и ту се јасно опажа да је писац малаксао, или, видевши да се роман издужио, и да ће прећи петнаест претплатницима обећаних табака, хтео што пре да га заврши. Догађаји нагле, ствари се врше без психолошког правдања, у суноврату; причање је у скоковима, а појав „нечисте крви“, који се јавља тек на крају књиге, тек овлаш и узгред је додирнут. И тај импровизовани, накалемљени други део слаби општи утисак.

Старе замерке које су толико пута чињене Станковићу и овога пута се дају поновити. Он тешко, каткада и неправилно пише, и више но један пут читалац искрено зажали што форма није на висини садржине. Али, силан утисак који остаје од целе ове књиге сузбија нелагодно осећање због честих спотицања у стилу.

Станковић је данас у првим, сасвим првим редовима не само оних који данас пишу но свих оних који су до данас писали на српском језику, а „Нечиста крв“ је доказ да он још није казао своју последњу реч, и да његова тако оригинална, чулна, врела, емотивна поезија још није дошла до свога врхунца.

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. април 1910. Књига -{XXIV}-, Број 8. Стр. 629-631.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>853mgx7j7qid5xzy7l0n3jsgb53yuvy</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143224</id>
      <parentid>143223</parentid>
      <timestamp>2026-05-03T08:21:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143224</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8348" sha1="jpfobbk5kx6klcceaqdl06759ohcorn" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Нечиста крв, од Борисава Станковића
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1910
| белешке=
}}
{{gap}}Борисав Станковић: ''Нечиста крв.'' Београд, 1910.
{{gap}}Сви су изгледи да после неколико гладних година у нашој књижевности наступају године обиља и плодности. За неколико месеца изишли су „Пауци” Ива Ћипика, „Јауци са Змијања” Петра Кочића, сада ево и „Нечисте крви” Борисава Станковића, а на помолу је и велики београдски роман Милутина Ускоковића „Дошљаци“.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Нечиста крв” је двострука добит за српску књижевност: не само стога што српска књижевност добива један роман од велике вредности, но и стога што се сада потпуно разбија страх који је владао и код оних који су највише веровали у оригинални и снажни таленат Борисава Станковића. Постојала је увек бојазан да његове прве приповетке нису само топла сећања из младости, да у своме тако субјективном и лирском делу неће бити у стању изићи из себе, и да ће цветати докле траје свежина утисака из младих дана и топлина младићске крви.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Нечиста крв” разбија та страховања. Станковић се није исцрпао [''-{sic}-'']. Његови извори су много богатији но што се мислило. Он је у стању да изиђе из себе. И ако у овом роману има оних истих основних осећања као и у збиркама „Из старог јеванђеља”, „Стари дани” и „Божји људи”, и ако се, шта више, сусрећу врло слични, каткада исти типови, ипак има ту увек и снаге, и даха, и топлоте, и оне старе, тако поетске чулности. На свакој страни осећа се зрелији таленат, веће књижевно искуство, шира схватања и сигурнија рука.&lt;br /&gt;
{{gap}}Станковић нам је раније давао портрете и епизоде. И у овој књизи има ванредно рељефних типова: Софка, Ефенди-Мита, Марко, иду у најживље творевине које је Станковић до данас дао. Али, у „Нечистој крви” имамо нешто више: проблем и средину. Проблем, то је „нечиста крв”, дегенерација једне богате куће, у којој потомци плаћају распусан и сладострасан живот старих; средина, то је Врање у два своја главна слоја, стара, богата „хацијска” кућа и живот у њој, у првом делу, у другом делу сељачка кућа, која се од скоро поварошила, старосрбијански брђани који у цивилизацију уносе врло стару душу и сирове и грубе нарави из доба Немањића. И каквим широким потезима насликане су те патриције танке и осиромашеле крви који силазе, и ти крепки, животом, животињским животом набрекли плебејци који се дижу на социјалним степеницама! И више но на једном месту, Станковић подсећа на Золу. Онај опис како су живели и како су свршавали Хаци-Трифунови, подсећа на познату Золину генеалошку таблицу Ругон-Макарових; Софкина и Томчетова свадба помиње на најбоље и најјаче стране „Асомоара”.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Нечиста крв” има два дела који се јасно разликују. Први део, то је кућа Хаџи-Трифунових, чудесна, узнемирујућа лепота Софкина, њена чежњива младост, нагла удаја, и хучна свадба. И тај први део иде у најбоље стране што имамо на српском језику. Извесне странице, она силна и трагична сцена када Ефенди-Мита убеђује кћер да се уда за Газда-Маркова сина, јесте ванредна слика трагичне величине, која остаје и која се не брише више из памети. Са свом опојном ориенталском [''-{sic}-''] поезијом чула и пути насликано је Софкино „бањање” у амаму у очи свадбе. Дуги, али ни за тренут недосадни опис свадбе чини утисак моћне, животом обливене какве Рубенсове слике фламанске кермесе, према коме покушаји наших старијих приповедача изгледају као наивна ђачка веџбања [''-{sic}-''].&lt;br /&gt;
{{gap}}Од свадбе настаје други део, и ту се јасно опажа да је писац малаксао, или, видевши да се роман издужио, и да ће прећи петнаест претплатницима обећаних табака, хтео што пре да га заврши. Догађаји нагле, ствари се врше без психолошког правдања, у суноврату; причање је у скоковима, а појав „нечисте крви”, који се јавља тек на крају књиге, тек овлаш и узгред је додирнут. И тај импровизовани, накалемљени други део слаби општи утисак.&lt;br /&gt;
{{gap}}Старе замерке које су толико пута чињене Станковићу и овога пута се дају поновити. Он тешко, каткада и неправилно пише, и више но један пут читалац искрено зажали што форма није на висини садржине. Али, силан утисак који остаје од целе ове књиге сузбија нелагодно осећање због честих спотицања у стилу.&lt;br /&gt;

Станковић је данас у првим, сасвим првим редовима не само оних који данас пишу но свих оних који су до данас писали на српском језику, а „Нечиста крв“ је доказ да он још није казао своју последњу реч, и да његова тако оригинална, чулна, врела, емотивна поезија још није дошла до свога врхунца.

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. април 1910. Књига -{XXIV}-, Број 8. Стр. 629-631.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>jpfobbk5kx6klcceaqdl06759ohcorn</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143225</id>
      <parentid>143224</parentid>
      <timestamp>2026-05-03T08:23:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143225</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8354" sha1="8rtm212ch3kfcv6fzeyyu3g21pgrjjo" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Нечиста крв, од Борисава Станковића
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1910
| белешке=
}}
{{gap}}Борисав Станковић: ''Нечиста крв.'' Београд, 1910.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сви су изгледи да после неколико гладних година у нашој књижевности наступају године обиља и плодности. За неколико месеца изишли су „Пауци” Ива Ћипика, „Јауци са Змијања” Петра Кочића, сада ево и „Нечисте крви” Борисава Станковића, а на помолу је и велики београдски роман Милутина Ускоковића „Дошљаци“.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Нечиста крв” је двострука добит за српску књижевност: не само стога што српска књижевност добива један роман од велике вредности, но и стога што се сада потпуно разбија страх који је владао и код оних који су највише веровали у оригинални и снажни таленат Борисава Станковића. Постојала је увек бојазан да његове прве приповетке нису само топла сећања из младости, да у своме тако субјективном и лирском делу неће бити у стању изићи из себе, и да ће цветати докле траје свежина утисака из младих дана и топлина младићске крви.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Нечиста крв” разбија та страховања. Станковић се није исцрпао [''-{sic}-'']. Његови извори су много богатији но што се мислило. Он је у стању да изиђе из себе. И ако у овом роману има оних истих основних осећања као и у збиркама „Из старог јеванђеља”, „Стари дани” и „Божји људи”, и ако се, шта више, сусрећу врло слични, каткада исти типови, ипак има ту увек и снаге, и даха, и топлоте, и оне старе, тако поетске чулности. На свакој страни осећа се зрелији таленат, веће књижевно искуство, шира схватања и сигурнија рука.&lt;br /&gt;
{{gap}}Станковић нам је раније давао портрете и епизоде. И у овој књизи има ванредно рељефних типова: Софка, Ефенди-Мита, Марко, иду у најживље творевине које је Станковић до данас дао. Али, у „Нечистој крви” имамо нешто више: проблем и средину. Проблем, то је „нечиста крв”, дегенерација једне богате куће, у којој потомци плаћају распусан и сладострасан живот старих; средина, то је Врање у два своја главна слоја, стара, богата „хацијска” кућа и живот у њој, у првом делу, у другом делу сељачка кућа, која се од скоро поварошила, старосрбијански брђани који у цивилизацију уносе врло стару душу и сирове и грубе нарави из доба Немањића. И каквим широким потезима насликане су те патриције танке и осиромашеле крви који силазе, и ти крепки, животом, животињским животом набрекли плебејци који се дижу на социјалним степеницама! И више но на једном месту, Станковић подсећа на Золу. Онај опис како су живели и како су свршавали Хаци-Трифунови, подсећа на познату Золину генеалошку таблицу Ругон-Макарових; Софкина и Томчетова свадба помиње на најбоље и најјаче стране „Асомоара”.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Нечиста крв” има два дела који се јасно разликују. Први део, то је кућа Хаџи-Трифунових, чудесна, узнемирујућа лепота Софкина, њена чежњива младост, нагла удаја, и хучна свадба. И тај први део иде у најбоље стране што имамо на српском језику. Извесне странице, она силна и трагична сцена када Ефенди-Мита убеђује кћер да се уда за Газда-Маркова сина, јесте ванредна слика трагичне величине, која остаје и која се не брише више из памети. Са свом опојном ориенталском [''-{sic}-''] поезијом чула и пути насликано је Софкино „бањање” у амаму у очи свадбе. Дуги, али ни за тренут недосадни опис свадбе чини утисак моћне, животом обливене какве Рубенсове слике фламанске кермесе, према коме покушаји наших старијих приповедача изгледају као наивна ђачка веџбања [''-{sic}-''].&lt;br /&gt;
{{gap}}Од свадбе настаје други део, и ту се јасно опажа да је писац малаксао, или, видевши да се роман издужио, и да ће прећи петнаест претплатницима обећаних табака, хтео што пре да га заврши. Догађаји нагле, ствари се врше без психолошког правдања, у суноврату; причање је у скоковима, а појав „нечисте крви”, који се јавља тек на крају књиге, тек овлаш и узгред је додирнут. И тај импровизовани, накалемљени други део слаби општи утисак.&lt;br /&gt;
{{gap}}Старе замерке које су толико пута чињене Станковићу и овога пута се дају поновити. Он тешко, каткада и неправилно пише, и више но један пут читалац искрено зажали што форма није на висини садржине. Али, силан утисак који остаје од целе ове књиге сузбија нелагодно осећање због честих спотицања у стилу.&lt;br /&gt;

Станковић је данас у првим, сасвим првим редовима не само оних који данас пишу но свих оних који су до данас писали на српском језику, а „Нечиста крв“ је доказ да он још није казао своју последњу реч, и да његова тако оригинална, чулна, врела, емотивна поезија још није дошла до свога врхунца.

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. април 1910. Књига -{XXIV}-, Број 8. Стр. 629-631.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>8rtm212ch3kfcv6fzeyyu3g21pgrjjo</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143226</id>
      <parentid>143225</parentid>
      <timestamp>2026-05-03T08:25:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143226</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8360" sha1="g5invx0di34380ykuio4mm7pzm4vswq" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Нечиста крв, од Борисава Станковића
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1910
| белешке=
}}
{{gap}}Борисав Станковић: ''Нечиста крв.'' Београд, 1910.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сви су изгледи да после неколико гладних година у нашој књижевности наступају године обиља и плодности. За неколико месеца изишли су „Пауци” Ива Ћипика, „Јауци са Змијања” Петра Кочића, сада ево и „Нечисте крви” Борисава Станковића, а на помолу је и велики београдски роман Милутина Ускоковића „Дошљаци“.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Нечиста крв” је двострука добит за српску књижевност: не само стога што српска књижевност добива један роман од велике вредности, но и стога што се сада потпуно разбија страх који је владао и код оних који су највише веровали у оригинални и снажни таленат Борисава Станковића. Постојала је увек бојазан да његове прве приповетке нису само топла сећања из младости, да у своме тако субјективном и лирском делу неће бити у стању изићи из себе, и да ће цветати докле траје свежина утисака из младих дана и топлина младићске крви.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Нечиста крв” разбија та страховања. Станковић се није исцрпао [''-{sic}-'']. Његови извори су много богатији но што се мислило. Он је у стању да изиђе из себе. И ако у овом роману има оних истих основних осећања као и у збиркама „Из старог јеванђеља”, „Стари дани” и „Божји људи”, и ако се, шта више, сусрећу врло слични, каткада исти типови, ипак има ту увек и снаге, и даха, и топлоте, и оне старе, тако поетске чулности. На свакој страни осећа се зрелији таленат, веће књижевно искуство, шира схватања и сигурнија рука.&lt;br /&gt;
{{gap}}Станковић нам је раније давао портрете и епизоде. И у овој књизи има ванредно рељефних типова: Софка, Ефенди-Мита, Марко, иду у најживље творевине које је Станковић до данас дао. Али, у „Нечистој крви” имамо нешто више: проблем и средину. Проблем, то је „нечиста крв”, дегенерација једне богате куће, у којој потомци плаћају распусан и сладострасан живот старих; средина, то је Врање у два своја главна слоја, стара, богата „хацијска” кућа и живот у њој, у првом делу, у другом делу сељачка кућа, која се од скоро поварошила, старосрбијански брђани који у цивилизацију уносе врло стару душу и сирове и грубе нарави из доба Немањића. И каквим широким потезима насликане су те патриције танке и осиромашеле крви који силазе, и ти крепки, животом, животињским животом набрекли плебејци који се дижу на социјалним степеницама! И више но на једном месту, Станковић подсећа на Золу. Онај опис како су живели и како су свршавали Хаци-Трифунови, подсећа на познату Золину генеалошку таблицу Ругон-Макарових; Софкина и Томчетова свадба помиње на најбоље и најјаче стране „Асомоара”.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Нечиста крв” има два дела који се јасно разликују. Први део, то је кућа Хаџи-Трифунових, чудесна, узнемирујућа лепота Софкина, њена чежњива младост, нагла удаја, и хучна свадба. И тај први део иде у најбоље стране што имамо на српском језику. Извесне странице, она силна и трагична сцена када Ефенди-Мита убеђује кћер да се уда за Газда-Маркова сина, јесте ванредна слика трагичне величине, која остаје и која се не брише више из памети. Са свом опојном ориенталском [''-{sic}-''] поезијом чула и пути насликано је Софкино „бањање” у амаму у очи свадбе. Дуги, али ни за тренут недосадни опис свадбе чини утисак моћне, животом обливене какве Рубенсове слике фламанске кермесе, према коме покушаји наших старијих приповедача изгледају као наивна ђачка веџбања [''-{sic}-''].&lt;br /&gt;
{{gap}}Од свадбе настаје други део, и ту се јасно опажа да је писац малаксао, или, видевши да се роман издужио, и да ће прећи петнаест претплатницима обећаних табака, хтео што пре да га заврши. Догађаји нагле, ствари се врше без психолошког правдања, у суноврату; причање је у скоковима, а појав „нечисте крви”, који се јавља тек на крају књиге, тек овлаш и узгред је додирнут. И тај импровизовани, накалемљени други део слаби општи утисак.&lt;br /&gt;
{{gap}}Старе замерке које су толико пута чињене Станковићу и овога пута се дају поновити. Он тешко, каткада и неправилно пише, и више но један пут читалац искрено зажали што форма није на висини садржине. Али, силан утисак који остаје од целе ове књиге сузбија нелагодно осећање због честих спотицања у стилу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Станковић је данас у првим, сасвим првим редовима не само оних који данас пишу но свих оних који су до данас писали на српском језику, а „Нечиста крв” је доказ да он још није казао своју последњу реч, и да његова тако оригинална, чулна, врела, емотивна поезија још није дошла до свога врхунца.

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. април 1910. Књига -{XXIV}-, Број 8. Стр. 629-631.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>g5invx0di34380ykuio4mm7pzm4vswq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143227</id>
      <parentid>143226</parentid>
      <timestamp>2026-05-03T08:28:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143227</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8408" sha1="7kiqvny1g2t2mzvb2ic2zp67xsiyds1" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Нечиста крв, од Борисава Станковића
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1910
| белешке=
}}
{{gap}}Борисав Станковић: ''Нечиста крв.'' Београд, 1910.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сви су изгледи да после неколико гладних година у нашој књижевности наступају године обиља и плодности. За неколико месеца изишли су „Пауци” Ива Ћипика, „Јауци са Змијања” Петра Кочића, сада ево и „Нечисте крви” Борисава Станковића, а на помолу је и велики београдски роман Милутина Ускоковића „Дошљаци“.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Нечиста крв” је двострука добит за српску књижевност: не само стога што српска књижевност добива један роман од велике вредности, но и стога што се сада потпуно разбија страх који је владао и код оних који су највише веровали у оригинални и снажни таленат Борисава Станковића. Постојала је увек бојазан да његове прве приповетке нису само топла сећања из младости, да у своме тако субјективном и лирском делу неће бити у стању изићи из себе, и да ће цветати докле траје свежина утисака из младих дана и топлина младићске крви.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Нечиста крв” разбија та страховања. Станковић се није исцрпао [''-{sic}-'']. Његови извори су много богатији но што се мислило. Он је у стању да изиђе из себе. И ако у овом роману има оних истих основних осећања као и у збиркама „Из старог јеванђеља”, „Стари дани” и „Божји људи”, и ако се, шта више, сусрећу врло слични, каткада исти типови, ипак има ту увек и снаге, и даха, и топлоте, и оне старе, тако поетске чулности. На свакој страни осећа се зрелији таленат, веће књижевно искуство, шира схватања и сигурнија рука.&lt;br /&gt;
{{gap}}Станковић нам је раније давао портрете и епизоде. И у овој књизи има ванредно рељефних типова: Софка, Ефенди-Мита, Марко, иду у најживље творевине које је Станковић до данас дао. Али, у „Нечистој крви” имамо нешто више: проблем и средину. Проблем, то је „нечиста крв”, дегенерација једне богате куће, у којој потомци плаћају распусан и сладострасан живот старих; средина, то је Врање у два своја главна слоја, стара, богата „хацијска” кућа и живот у њој, у првом делу, у другом делу сељачка кућа, која се од скоро поварошила, старосрбијански брђани који у цивилизацију уносе врло стару душу и сирове и грубе нарави из доба Немањића. И каквим широким потезима насликане су те патриције танке и осиромашеле крви који силазе, и ти крепки, животом, животињским животом набрекли плебејци који се дижу на социјалним степеницама! И више но на једном месту, Станковић подсећа на Золу. Онај опис како су живели и како су свршавали Хаци-Трифунови, подсећа на познату Золину генеалошку таблицу Ругон-Макарових; Софкина и Томчетова свадба помиње на најбоље и најјаче стране „Асомоара”.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Нечиста крв” има два дела који се јасно разликују. Први део, то је кућа Хаџи-Трифунових, чудесна, узнемирујућа лепота Софкина, њена чежњива младост, нагла удаја, и хучна свадба. И тај први део иде у најбоље стране што имамо на српском језику. Извесне странице, она силна и трагична сцена када Ефенди-Мита убеђује кћер да се уда за Газда-Маркова сина, јесте ванредна слика трагичне величине, која остаје и која се не брише више из памети. Са свом опојном ориенталском [''-{sic}-''] поезијом чула и пути насликано је Софкино „бањање” у амаму у очи свадбе. Дуги, али ни за тренут недосадни опис свадбе чини утисак моћне, животом обливене какве Рубенсове слике фламанске кермесе, према коме покушаји наших старијих приповедача изгледају као наивна ђачка веџбања [''-{sic}-''].&lt;br /&gt;
{{gap}}Од свадбе настаје други део, и ту се јасно опажа да је писац малаксао, или, видевши да се роман издужио, и да ће прећи петнаест претплатницима обећаних табака, хтео што пре да га заврши. Догађаји нагле, ствари се врше без психолошког правдања, у суноврату; причање је у скоковима, а појав „нечисте крви”, који се јавља тек на крају књиге, тек овлаш и узгред је додирнут. И тај импровизовани, накалемљени други део слаби општи утисак.&lt;br /&gt;
{{gap}}Старе замерке које су толико пута чињене Станковићу и овога пута се дају поновити. Он тешко, каткада и неправилно пише, и више но један пут читалац искрено зажали што форма није на висини садржине. Али, силан утисак који остаје од целе ове књиге сузбија нелагодно осећање због честих спотицања у стилу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Станковић је данас у првим, сасвим првим редовима не само оних који данас пишу но свих оних који су до данас писали на српском језику, а „Нечиста крв” је доказ да он још није казао своју последњу реч, и да његова тако оригинална, чулна, врела, емотивна поезија још није дошла до свога врхунца.

{{Википедија|Нечиста крв}}

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. април 1910. Књига -{XXIV}-, Број 8. Стр. 629-631.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>7kiqvny1g2t2mzvb2ic2zp67xsiyds1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Карло Маркс о Србима</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60841</id>
    <revision>
      <id>143213</id>
      <timestamp>2026-05-02T14:51:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Карло Маркс о Србима | одељак= | аутор= Јован Скерлић | година= 1910 | белешке= }}  Карло Маркс: Шта ће бити од Турске у Европи; Н. Рјазанов: Коментар Марксовом чланку (Борба, 1910, свеска 6).  Из мржње на аутократску…</comment>
      <origin>143213</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7409" sha1="34oc71e1p4w7ifzitldplhaspul4zns" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Карло Маркс о Србима
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1910
| белешке=
}}

Карло Маркс: Шта ће бити од Турске у Европи;
Н. Рјазанов: Коментар Марксовом чланку (Борба, 1910, свеска 6).

Из мржње на аутократску и ортодоксну Русију, на „Русију, бедем свирепости и варварства, непријатеља сваке цивилизације“, како је узвикивао Фридрих Енгелс, на конгресу немачке Социјалне Демократије у Ерфурту 1891 године, европска Демократије, из оних истих разлога из којих је имала толике симпатија за Пољаке и за Мађаре, нимало није марила за балканске Словене, Србе у првом реду. У Србима су гледани агенти и послушници руске аутократије, и зато су енглески либерали годинама били нарасположени према њима, зато се у немачкој Социјалној Демократији чули толико пута турскофилски и србофобски гласови. Приликом херцеговачког устанка од 1881, у циришком „Социјалдемократу“, који је тада био орган у Немачкој прогоњене Социјалне Демократије, Едуард Бернштајн је симпатично писао о српским устаницима. Енгелс му је у нарочитом писму скренуо пажњу да се чува тих панславистичких интрига. На Бернштајнсово питање: да ли би „ослобођење балканских Словена и његов савез у једну велику кифедерацију српско-словенску“, био најбољи начин да се спрече „царистичке интриге“, Енгелс му је 22 фебруара 1882 одговорио писмом, из кога су најважнија места прво штампана у париском социјалистичком часопису „Le Mouvement Socialiste“ за 1900, а преведена на српски у београдском „Социјалисту“ за 1908, број 1.

„Разуме се да вас моје писмо о тада побуњеним Херцеговцима није убедило, пошто сте већ имали симпатија према „потиштеним“ Јужним Словенима. Ми сви, у колико смо почињали са либерализмом или радикализмом, задржали смо ту симпатију према свима „потиштеним“ народима, и ја знам колико ме је времена и студирања стало да се тога отресем — али тада потпуно...

„Ми имамо да радимо на ослобођењу пролетаријата западне Европе и овом циљу треба потчинити сваку другу ствар. Чак и да су Балкански Словени, итд. не знам како интересантни, у тренутку кад је њихова жеља да буду слободни у опозицији према интересу пролетаријата, не тиче ме се .. Победа пролетаријата ослободиће их стварно и неминовно, а не само по изгледу и привремено као што то цар чини. Зато они који, до сада, не само да нису ништа учинили за Европу и њен развитак, већ који су јој на против препрека, треба да имају бар толико стрпљења колико наши пролетери. Распламтети због неколико Херцеговаца светски рат који би стао хиљаду пута више људи него што их има у целој Херцеговини, то није моје мишљење, кад се тиче политике пролетаријата.

Ваши пријатељи, мали, примитивни народи из Кривошије, и из Херцеговине, повратиће своју „независност“ под сваком централном владавином, српском или не, као и под Аустријом и Турском... Когод дира у њихово право на полет, дира у њихову независност. Ја сам слободан да сматрам егзистенцију сличних примитивних народића у средини Европе као анахронизам. Чак и кад би ови добри људи имали исту толику вредност као шкотски хајлендери које је прославио Валтер Скот, који су такође били најгори коњокрадице, ми бисмо могли највише осудити начин, на који садашње друштво са њима поступа. Да смо у могућности, ми бисмо учинили крај урођеном Риналдо-Риналдизму ових делија.“&lt;ref&gt;Енгелсово схватање балканске политике може се видети и у његовој књизи „Спољашња политика руског царства“, коју је превео на српски и за коју је опширан поговор написао Г. Живојин Балугџић (Београд, 1896).&lt;/ref&gt;

Немачки социјалистички вођ Либкнехт, у брошури „Прилог Источном Питању или треба ли Европа да постане козачка“, и у чланцима у „Vorwärts-у“ за 1897, после покоља Јермена у Цариграду и грчко-турског рата изражавао се за одржавање status quo на Балкану, и несимпатично говорио о југо-словенским народима. Један немачки социјалистички писац, Макс Шипел, у чланку „Balkanwirren und Demokratie einst und heute“, у часопису „Sozialistische Monatshefte“ за 1908, овако је дефинисао.

== Напомене ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', ?. ? 1910. Књига ?, Број ?. Стр. 631-63.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>34oc71e1p4w7ifzitldplhaspul4zns</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143214</id>
      <parentid>143213</parentid>
      <timestamp>2026-05-02T14:54:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143214</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12561" sha1="1esl4afc7upow4fnb0jjg9ehr7g322k" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Карло Маркс о Србима
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1910
| белешке=
}}

Карло Маркс: Шта ће бити од Турске у Европи;
Н. Рјазанов: Коментар Марксовом чланку (Борба, 1910, свеска 6).

Из мржње на аутократску и ортодоксну Русију, на „Русију, бедем свирепости и варварства, непријатеља сваке цивилизације“, како је узвикивао Фридрих Енгелс, на конгресу немачке Социјалне Демократије у Ерфурту 1891 године, европска Демократије, из оних истих разлога из којих је имала толике симпатија за Пољаке и за Мађаре, нимало није марила за балканске Словене, Србе у првом реду. У Србима су гледани агенти и послушници руске аутократије, и зато су енглески либерали годинама били нарасположени према њима, зато се у немачкој Социјалној Демократији чули толико пута турскофилски и србофобски гласови. Приликом херцеговачког устанка од 1881, у циришком „Социјалдемократу“, који је тада био орган у Немачкој прогоњене Социјалне Демократије, Едуард Бернштајн је симпатично писао о српским устаницима. Енгелс му је у нарочитом писму скренуо пажњу да се чува тих панславистичких интрига. На Бернштајнсово питање: да ли би „ослобођење балканских Словена и његов савез у једну велику кифедерацију српско-словенску“, био најбољи начин да се спрече „царистичке интриге“, Енгелс му је 22 фебруара 1882 одговорио писмом, из кога су најважнија места прво штампана у париском социјалистичком часопису „Le Mouvement Socialiste“ за 1900, а преведена на српски у београдском „Социјалисту“ за 1908, број 1.

„Разуме се да вас моје писмо о тада побуњеним Херцеговцима није убедило, пошто сте већ имали симпатија према „потиштеним“ Јужним Словенима. Ми сви, у колико смо почињали са либерализмом или радикализмом, задржали смо ту симпатију према свима „потиштеним“ народима, и ја знам колико ме је времена и студирања стало да се тога отресем — али тада потпуно...

„Ми имамо да радимо на ослобођењу пролетаријата западне Европе и овом циљу треба потчинити сваку другу ствар. Чак и да су Балкански Словени, итд. не знам како интересантни, у тренутку кад је њихова жеља да буду слободни у опозицији према интересу пролетаријата, не тиче ме се .. Победа пролетаријата ослободиће их стварно и неминовно, а не само по изгледу и привремено као што то цар чини. Зато они који, до сада, не само да нису ништа учинили за Европу и њен развитак, већ који су јој на против препрека, треба да имају бар толико стрпљења колико наши пролетери. Распламтети због неколико Херцеговаца светски рат који би стао хиљаду пута више људи него што их има у целој Херцеговини, то није моје мишљење, кад се тиче политике пролетаријата.

Ваши пријатељи, мали, примитивни народи из Кривошије, и из Херцеговине, повратиће своју „независност“ под сваком централном владавином, српском или не, као и под Аустријом и Турском... Когод дира у њихово право на полет, дира у њихову независност. Ја сам слободан да сматрам егзистенцију сличних примитивних народића у средини Европе као анахронизам. Чак и кад би ови добри људи имали исту толику вредност као шкотски хајлендери које је прославио Валтер Скот, који су такође били најгори коњокрадице, ми бисмо могли највише осудити начин, на који садашње друштво са њима поступа. Да смо у могућности, ми бисмо учинили крај урођеном Риналдо-Риналдизму ових делија.“&lt;ref&gt;Енгелсово схватање балканске политике може се видети и у његовој књизи „Спољашња политика руског царства“, коју је превео на српски и за коју је опширан поговор написао Г. Живојин Балугџић (Београд, 1896).&lt;/ref&gt;

Немачки социјалистички вођ Либкнехт, у брошури „Прилог Источном Питању или треба ли Европа да постане козачка“, и у чланцима у „Vorwärts-у“ за 1897, после покоља Јермена у Цариграду и грчко-турског рата изражавао се за одржавање status quo на Балкану, и несимпатично говорио о југо-словенским народима. Један немачки социјалистички писац, Макс Шипел, у чланку „Balkanwirren und Demokratie einst und heute“, у часопису „Sozialistische Monatshefte“ за 1908, овако је дефинисао Марксово схватање балканског питања: „Иза борбе балканских народа за независност лежи скривена опасност од руске хегемоније, зато се треба борити против националних подвала балканских држава, докле год револуционарна европска слобода, без обзира у којој националној одећи, не заузме престо Босфора“. И приличан број немачких социјалиста, нарочито у Аустрији, као што се видело приликом анексије Босне и Херцеговине, деле то чудно, нехумано и нимало социјалистичко мишљење.

Као и у толико других тачака своје сложене доктрине, и у овом питању је Маркс погрешно схваћен и популаризован. Мишљење о Марксу као противнику Јужних Словена не одговара истини. Још 1897 Марксова кћи Елеонора прикупила је и штампала његове чланке о Источном Питању („The Eastern Question“, Лондон). Руски писац Н. Рјазанов узео је на се да критички среди Марксове чланке о питањима источне политике, који су, педесетих година, изилазили као европски дописи у америчком листу „New-Jork Tribune“.

Источно Питање Маркс назива „магарећом ћупријом европске дипломатије“. Чињеница да легитимистичка и монархистичка Европа хоће пошто пото да одржи Турску јесте „признање владајућих сила да су потпуно неспособне да ма где помогну напредак или цивилизацију“. „Одржати status quo у Турској! Да, могло би се исто тако лепо покушати да се одржи леш каквог мртвог коња стално у истом стању труљења у коме се налазе пре него што се потпуно распадне“.

За Србе је од особитог значаја Марксов допис америчком листу, који је изишао 21 априла 1853 године. Тај чланак нигде до сада није превођен и прештампаван, и сада га истовремено доноси познати немачки социјалистички часопис Neue Zeit (свеска од 1 априла), и новопокренути српски социјалистички часопис Борба (свеска од 16 марта). Ауторитативно Марксово мишљење боље но ишта сузбија славофобију Енгелса и Либкнехта и још неких немачких и аустријских социјалиста, који су нашли начина да своју савест интернационалних социјалиста помире са пангерманским империјализмом, и капиталистичком колонизацијом.

Оно што више но ишта помаже продирању Русије на Балкан, разлаже Маркс својим јасним, збивеним и убедљивим стилом, јесте теорија Западне Европе о одржавању Турске. Тај status quo за балканске народе „не значи ништа друго него овековечавање потлачавања што над њима врши Турска“. И докле год Турска буде гњавила шест милиона православних Словена и Грка на Балкану, они ће у Русији гледати „свога природнога заштитника и ослободиоца“.

Русија је помогла и Србији и Грчкој да се ослободе, и још неослобођени балкански хришћани очекују спасење од ње. „Кукавичка рутина дипломатије“ европске створила је Русији изузетан положај на Балкану. Исто тако је бесмислен страх од потпуног ослобођења балканских народа. Које је најбоље решење балканскога питања? Балкан балканским народима, или тачније говорећи: Балкан балканским Словенима.

== Напомене ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', ?. ? 1910. Књига ?, Број ?. Стр. 631-63.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>1esl4afc7upow4fnb0jjg9ehr7g322k</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143215</id>
      <parentid>143214</parentid>
      <timestamp>2026-05-02T15:00:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143215</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="22828" sha1="iq2203mci7gausz1fidxru5unhg3m5s" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Карло Маркс о Србима
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1910
| белешке=
}}

Карло Маркс: Шта ће бити од Турске у Европи;
Н. Рјазанов: Коментар Марксовом чланку (Борба, 1910, свеска 6).

Из мржње на аутократску и ортодоксну Русију, на „Русију, бедем свирепости и варварства, непријатеља сваке цивилизације“, како је узвикивао Фридрих Енгелс, на конгресу немачке Социјалне Демократије у Ерфурту 1891 године, европска Демократије, из оних истих разлога из којих је имала толике симпатија за Пољаке и за Мађаре, нимало није марила за балканске Словене, Србе у првом реду. У Србима су гледани агенти и послушници руске аутократије, и зато су енглески либерали годинама били нарасположени према њима, зато се у немачкој Социјалној Демократији чули толико пута турскофилски и србофобски гласови. Приликом херцеговачког устанка од 1881, у циришком „Социјалдемократу“, који је тада био орган у Немачкој прогоњене Социјалне Демократије, Едуард Бернштајн је симпатично писао о српским устаницима. Енгелс му је у нарочитом писму скренуо пажњу да се чува тих панславистичких интрига. На Бернштајнсово питање: да ли би „ослобођење балканских Словена и његов савез у једну велику кифедерацију српско-словенску“, био најбољи начин да се спрече „царистичке интриге“, Енгелс му је 22 фебруара 1882 одговорио писмом, из кога су најважнија места прво штампана у париском социјалистичком часопису „Le Mouvement Socialiste“ за 1900, а преведена на српски у београдском „Социјалисту“ за 1908, број 1.

„Разуме се да вас моје писмо о тада побуњеним Херцеговцима није убедило, пошто сте већ имали симпатија према „потиштеним“ Јужним Словенима. Ми сви, у колико смо почињали са либерализмом или радикализмом, задржали смо ту симпатију према свима „потиштеним“ народима, и ја знам колико ме је времена и студирања стало да се тога отресем — али тада потпуно...

„Ми имамо да радимо на ослобођењу пролетаријата западне Европе и овом циљу треба потчинити сваку другу ствар. Чак и да су Балкански Словени, итд. не знам како интересантни, у тренутку кад је њихова жеља да буду слободни у опозицији према интересу пролетаријата, не тиче ме се .. Победа пролетаријата ослободиће их стварно и неминовно, а не само по изгледу и привремено као што то цар чини. Зато они који, до сада, не само да нису ништа учинили за Европу и њен развитак, већ који су јој на против препрека, треба да имају бар толико стрпљења колико наши пролетери. Распламтети због неколико Херцеговаца светски рат који би стао хиљаду пута више људи него што их има у целој Херцеговини, то није моје мишљење, кад се тиче политике пролетаријата.

Ваши пријатељи, мали, примитивни народи из Кривошије, и из Херцеговине, повратиће своју „независност“ под сваком централном владавином, српском или не, као и под Аустријом и Турском... Когод дира у њихово право на полет, дира у њихову независност. Ја сам слободан да сматрам егзистенцију сличних примитивних народића у средини Европе као анахронизам. Чак и кад би ови добри људи имали исту толику вредност као шкотски хајлендери које је прославио Валтер Скот, који су такође били најгори коњокрадице, ми бисмо могли највише осудити начин, на који садашње друштво са њима поступа. Да смо у могућности, ми бисмо учинили крај урођеном Риналдо-Риналдизму ових делија.“&lt;ref&gt;Енгелсово схватање балканске политике може се видети и у његовој књизи „Спољашња политика руског царства“, коју је превео на српски и за коју је опширан поговор написао Г. Живојин Балугџић (Београд, 1896).&lt;/ref&gt;

Немачки социјалистички вођ Либкнехт, у брошури „Прилог Источном Питању или треба ли Европа да постане козачка“, и у чланцима у „Vorwärts-у“ за 1897, после покоља Јермена у Цариграду и грчко-турског рата изражавао се за одржавање status quo на Балкану, и несимпатично говорио о југо-словенским народима. Један немачки социјалистички писац, Макс Шипел, у чланку „Balkanwirren und Demokratie einst und heute“, у часопису „Sozialistische Monatshefte“ за 1908, овако је дефинисао Марксово схватање балканског питања: „Иза борбе балканских народа за независност лежи скривена опасност од руске хегемоније, зато се треба борити против националних подвала балканских држава, докле год револуционарна европска слобода, без обзира у којој националној одећи, не заузме престо Босфора“. И приличан број немачких социјалиста, нарочито у Аустрији, као што се видело приликом анексије Босне и Херцеговине, деле то чудно, нехумано и нимало социјалистичко мишљење.

Као и у толико других тачака своје сложене доктрине, и у овом питању је Маркс погрешно схваћен и популаризован. Мишљење о Марксу као противнику Јужних Словена не одговара истини. Још 1897 Марксова кћи Елеонора прикупила је и штампала његове чланке о Источном Питању („The Eastern Question“, Лондон). Руски писац Н. Рјазанов узео је на се да критички среди Марксове чланке о питањима источне политике, који су, педесетих година, изилазили као европски дописи у америчком листу „New-Jork Tribune“.

Источно Питање Маркс назива „магарећом ћупријом европске дипломатије“. Чињеница да легитимистичка и монархистичка Европа хоће пошто пото да одржи Турску јесте „признање владајућих сила да су потпуно неспособне да ма где помогну напредак или цивилизацију“. „Одржати status quo у Турској! Да, могло би се исто тако лепо покушати да се одржи леш каквог мртвог коња стално у истом стању труљења у коме се налазе пре него што се потпуно распадне“.

За Србе је од особитог значаја Марксов допис америчком листу, који је изишао 21 априла 1853 године. Тај чланак нигде до сада није превођен и прештампаван, и сада га истовремено доноси познати немачки социјалистички часопис Neue Zeit (свеска од 1 априла), и новопокренути српски социјалистички часопис Борба (свеска од 16 марта). Ауторитативно Марксово мишљење боље но ишта сузбија славофобију Енгелса и Либкнехта и још неких немачких и аустријских социјалиста, који су нашли начина да своју савест интернационалних социјалиста помире са пангерманским империјализмом, и капиталистичком колонизацијом.

Оно што више но ишта помаже продирању Русије на Балкан, разлаже Маркс својим јасним, збивеним и убедљивим стилом, јесте теорија Западне Европе о одржавању Турске. Тај status quo за балканске народе „не значи ништа друго него овековечавање потлачавања што над њима врши Турска“. И докле год Турска буде гњавила шест милиона православних Словена и Грка на Балкану, они ће у Русији гледати „свога природнога заштитника и ослободиоца“.

Русија је помогла и Србији и Грчкој да се ослободе, и још неослобођени балкански хришћани очекују спасење од ње. „Кукавичка рутина дипломатије“ европске створила је Русији изузетан положај на Балкану. Исто тако је бесмислен страх од потпуног ослобођења балканских народа. Које је најбоље решење балканскога питања? Балкан балканским народима, или тачније говорећи: Балкан балканским Словенима.

Прво, необичан је факт да је полуострво, које се зове само европска Турска, природно наслеђе југословенске расе. Од дванаест милиона становника, седам милиона припадају њој. Има већ 1200 година како она његово земљиште држи у својим рукама. Ако оставимо на страну једно малобројно становништво које је, и ако словенскога порекла, усвојило грчки језик, онда као такмаци Југословенима остају турски и арнаутски варвари, који су се одавно показали као упорни противници свакога напретка. На супрот њима, Југословени, који сачињавају језгро полуострва, једини су носиоци цивилизације. Они, додуше, још нису конституисали ниједну нацију, али у Србији они већ представљају снажно и сразмерно организовано језгро једне нације. Срби имају своју историју, своју литературу. За своју унутрашњу независност они имају да захвале једној једанаестогодишњој храброј борби против непријатеља који је бројно много надмоћнији од њих. Они су за последњих двадесет година учинили велике културне напретке, и хришћани у Тракији, Маћедонији, Бугарској и Босни сматрају их као центар око кога ће се сви окупити у будућим борбама за независност. Може се тврдити да ће непосредни руски утицај на Словене у Турској бити све више потискиван што се више буде учвршћивала Србија и српска националност. Јер је Србија, да би могла утврдити свој самостални положај као хришћанска држава, морала узети од Западне Европе њене политичке институције, њене школе, њена научна знања, њене индустријске изуе мешке. Овим се и објашњава та аномалија да је Србија, и ако је под руским патронатом, још од свога ослобођења уставна монархија.

„Ма коликим везама крвно сродство и заједничка религија спајала Русе и Југословене, њихови ће се интереси ипак мимоићи онога дана када се Југословени ослободе. Трговачке потребе, које произлазе из географскога положаја ових двеју земаља, чине ову ствар јасном. Русија, компактна земља, без обале, производи данас поглавито аграрне продукте, можда ће доцније и индустријске. Грчко-словенско полуострво је истина сразмерно малога обима, али његове простране обале запљускују три мора, од којих и оно једним влада; оно је поглавито трговачка земља са транзитним саобраћајем, и ако и оно има најбољих средстава за своју независну производњу. Привреда Русије тежи монополу, привреда Југословена експанзији. Сем тога, они су конкуренти у Централној Азији; док Русија има најживљега интереса да се једино њени производи тамо троше, Југословени већ данас имају најживљега интереса да на источне пијаце увозе производе Запада. Како би онда било могућно да се те две нације сложе? Турци, Југословени и Грци имају, у ствари, више заједничких интереса са западном Европом но са Русијом. А тек када се железничке пруге које од Остенда, Хавра и Хамбурга иду у Пешту продуже до Београда и Цариграда, као што се сада планира, утицај западне цивилизације и западне трговине биће још трајнији на Југоистоку Европе.

„С друге стране, Словени у Турској грдно много пате у ропству у коме их одржава мухамеданска класа спахија, који су у исти мах и војници и које они морају да издржавају. Ова војна посада уједињује у себи све јавне функције: како војне тако и административне и судске. Но, и руски владајући систем, у колико није комбинован са феудалним институцијама, шта је друго до једна милитарна окупација, где су грађанске власти и судска хијерархија организоване на војничкој основи и где народ све то има да плаћа! Али, ко мисли да такав један систем одговара и југословенском карактеру, тај нека прегледа историју Србије од 1804. Кара-Ђорђа, оснивача српске независности, и род је напустио, а Милоша Обреновића, који је обновио независност, најурио из земље уз грдњу и псовку: зато што су обојица покушали да уведу руско-аутократски систем, са његовим пратиљама: корупцијом, полумилитарном бирократијом и пашинском експлоатацијом“.

И Маркс закључује овај свој чланак, тако ласкав по српску нацију, врло значајан и јако интересантан по модерну Србију и по српску демократију, позивом да европска демократија потпомогне „организовање једног независног словенског царства на место онемоћале, иструлеле Високе Порте“.

„Ко данас, дакле, хоће да потпомогне демократске идеје у Европи тај мора гледати да свима средствима потпомогне развијање индустрије, просвете, законитости и инстинкта за слободу и независност код хришћанских васалских држава Турске. Будући мир и напредак човечанства стоје са тим у најинтимнијој вези. Ако се збиља хоће некад да жање, мора се обратити највећа пажња када се обрађује земља и када се сеје семе“.

Карактеристично је, и вреди забележити, да су главе европске демократије, сасвим природно и логично биле, својим симпатијама за српски народ. Мацини, у свом манифесту „Народима на Истоку“, узвикивао је: „Ти Црна Горо, неприступачна, непобедна, буди предање стража у боју који се бије за живот не независност... Ти, Србијо, ти си тек половину својих народних народних тежња и жеље постигла! Пробуди се, дакле, и спреми се да повратиш целокупност твоју, јер је право твоје... Сви ви народи на Истоку, знајте да је Исток ваш“. У исти мах док су, приликом српских ратова од 1876—1878, француски позитивисти са Пјером Лафитом на челу, тврдили да народи на Балкану нису угњетени, да су њихове побуне за највећу осуду, а цела његова борба да ничим није оправдана, — Виктор Иго је подигао свој глас за Србе, узвикнувши: „Када ће престати мучеништво тога маленог јуначког народа?“.

После Мацинија и Ига, ево сад и Маркса, који супротно мишљењу својих другова Енгелса и Либкнехта, демантујући многе од својих германских следбеника, не спори право на живот једном народу, коме се не прашта што не зна за резигнацију и што неће да мре.

== Напомене ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', ?. ? 1910. Књига ?, Број ?. Стр. 631-636.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>iq2203mci7gausz1fidxru5unhg3m5s</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143216</id>
      <parentid>143215</parentid>
      <timestamp>2026-05-02T15:35:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143216</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="23031" sha1="e1nukouq80t2za07ejs961u7mgtnex2" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Карло Маркс о Србима
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1910
| белешке=
}}
{{gap}}Карло Маркс: ''Шта ће бити од Турске у Европи''; Н. Рјазанов: ''Коментар Марксовом чланку'' (''Борба'', 1910, свеска 6).

{{gap}}Из мржње на аутократску и ортодоксну Русију, на „Русију, бедем свирепости и варварства, непријатеља сваке цивилизације”, како је узвикивао Фридрих Енгелс, на конгресу немачке Социјалне Демократије у Ерфурту 1891 године, европска Демократије, из оних истих разлога из којих је имала толике симпатија за Пољаке и за Мађаре, нимало није марила за балканске Словене, Србе у првом реду. У Србима су гледани агенти и послушници руске аутократије, и зато су енглески либерали годинама били нарасположени [''-{sic}-''] према њима, зато се у немачкој Социјалној Демократији чули толико пута турскофилски и србофобски гласови. Приликом херцеговачког устанка од 1881, у циришком „Социјалдемократу”, који је тада био орган у Немачкој прогоњене Социјалне Демократије, Едуард Бернштајн је симпатично писао о српским устаницима. Енгелс му је у нарочитом писму скренуо пажњу да се чува тих панславистичких интрига. На Бернштајново питање: да ли би „ослобођење балканских Словена и његов савез у једну велику кифедерацију [''-{sic}-''] српско-словенску”, био најбољи начин да се спрече „царистичке интриге”, Енгелс му је 22 фебруара 1882 одговорио писмом, из кога су најважнија места прво штампана у париском социјалистичком часопису „-{Le Mouvement Socialiste}-” за 1900, а преведена на српски у београдском „Социјалисту” за 1908, број 1.&lt;br /&gt;
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
{{gap}}„Разуме се да вас моје писмо о тада побуњеним Херцеговцима није убедило, пошто сте већ имали симпатија према „потиштеним” Јужним Словенима. Ми сви, у колико смо почињали са либерализмом или радикализмом, задржали смо ту симпатију према свима „потиштеним” народима, и ''ја знам колико ме је времена и студирања стало да се тога отресем — али тада потпуно…''&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми имамо да радимо на ослобођењу пролетаријата западне Европе и овом циљу треба потчинити сваку другу ствар. ''Чак и да су Балкански Словени, итд. не знам како интересантни, у тренутку кад је њихова жеља да буду слободни у опозицији према интересу пролетаријата, не тиче ме се…'' Победа пролетаријата ослободиће их стварно и неминовно, а не само по изгледу и привремено као што то цар чини. Зато они који, до сада, не само да нису ништа учинили за Европу и њен развитак, ''већ који су јој на против препрека'', треба да имају бар толико стрпљења колико наши пролетери. Распламтети због неколико Херцеговаца светски рат који би стао хиљаду пута више људи него што их има у целој Херцеговини, то није моје мишљење, кад се тиче политике пролетаријата.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ваши пријатељи, ''мали, примитивни народи из Кривошије, и из Херцеговине, повратиће своју „независност” под сваком централном владавином, српском или не, као и под Аустријом и Турском…'' Когод дира у њихово право на полет, дира у њихову независност. ''Ја сам слободан да сматрам егзистенцију сличних примитивних народића у средини Европе као анахронизам.'' Чак и кад би ови добри људи имали исту толику вредност као шкотски хајлендери које је прославио Валтер Скот, ''који су такође били најгори коњокрадице'', ми бисмо могли највише осудити ''начин'', на који садашње друштво са њима поступа. ''Да смо у могућности, ми бисмо учинили крај урођеном Риналдо-Риналдизму ових делија''”.&lt;ref&gt;Енгелсово схватање балканске политике може се видети и у његовој књизи „Спољашња политика руског царства”, коју је превео на српски и за коју је опширан поговор написао Г. Живојин Балугџић (Београд, 1896).&lt;/ref&gt;
&lt;/div&gt;
{{gap}}Немачки социјалистички вођ Либкнехт, у брошури „Прилог Источном Питању или треба ли Европа да постане козачка”, и у чланцима у „-{Vorvärts}--у” за 1897, после покоља Јермена у Цариграду и грчко-турског рата изражавао се за одржавање -{status quo}- на Балкану, и несимпатично говорио о југо-словенским народима. Један немачки социјалистички писац, Макс Шипел, у чланку „-{Balkanwirren und Demokratie einst und heute}-”, у часопису „-{Sozialistische Monatshefte}-” за 1908, овако је дефинисао Марксово схватање балканског питања: „Иза борбе балканских народа за независност лежи скривена опасност од руске хегемоније, зато се треба борити против националних подвала балканских држава, докле год револуционарна европска слобода, без обзира у којој националној одећи, не заузме престо Босфора”. И приличан број немачких социјалиста, нарочито у Аустрији, као што се видело приликом анексије Босне и Херцеговине, деле то чудно, нехумано и нимало социјалистичко мишљење.&lt;br /&gt;

Као и у толико других тачака своје сложене доктрине, и у овом питању је Маркс погрешно схваћен и популаризован. Мишљење о Марксу као противнику Јужних Словена не одговара истини. Још 1897 Марксова кћи Елеонора прикупила је и штампала његове чланке о Источном Питању („The Eastern Question“, Лондон). Руски писац Н. Рјазанов узео је на се да критички среди Марксове чланке о питањима источне политике, који су, педесетих година, изилазили као европски дописи у америчком листу „New-Jork Tribune“.

Источно Питање Маркс назива „магарећом ћупријом европске дипломатије“. Чињеница да легитимистичка и монархистичка Европа хоће пошто пото да одржи Турску јесте „признање владајућих сила да су потпуно неспособне да ма где помогну напредак или цивилизацију“. „Одржати status quo у Турској! Да, могло би се исто тако лепо покушати да се одржи леш каквог мртвог коња стално у истом стању труљења у коме се налазе пре него што се потпуно распадне“.

За Србе је од особитог значаја Марксов допис америчком листу, који је изишао 21 априла 1853 године. Тај чланак нигде до сада није превођен и прештампаван, и сада га истовремено доноси познати немачки социјалистички часопис Neue Zeit (свеска од 1 априла), и новопокренути српски социјалистички часопис Борба (свеска од 16 марта). Ауторитативно Марксово мишљење боље но ишта сузбија славофобију Енгелса и Либкнехта и још неких немачких и аустријских социјалиста, који су нашли начина да своју савест интернационалних социјалиста помире са пангерманским империјализмом, и капиталистичком колонизацијом.

Оно што више но ишта помаже продирању Русије на Балкан, разлаже Маркс својим јасним, збивеним и убедљивим стилом, јесте теорија Западне Европе о одржавању Турске. Тај status quo за балканске народе „не значи ништа друго него овековечавање потлачавања што над њима врши Турска“. И докле год Турска буде гњавила шест милиона православних Словена и Грка на Балкану, они ће у Русији гледати „свога природнога заштитника и ослободиоца“.

Русија је помогла и Србији и Грчкој да се ослободе, и још неослобођени балкански хришћани очекују спасење од ње. „Кукавичка рутина дипломатије“ европске створила је Русији изузетан положај на Балкану. Исто тако је бесмислен страх од потпуног ослобођења балканских народа. Које је најбоље решење балканскога питања? Балкан балканским народима, или тачније говорећи: Балкан балканским Словенима.

Прво, необичан је факт да је полуострво, које се зове само европска Турска, природно наслеђе југословенске расе. Од дванаест милиона становника, седам милиона припадају њој. Има већ 1200 година како она његово земљиште држи у својим рукама. Ако оставимо на страну једно малобројно становништво које је, и ако словенскога порекла, усвојило грчки језик, онда као такмаци Југословенима остају турски и арнаутски варвари, који су се одавно показали као упорни противници свакога напретка. На супрот њима, Југословени, који сачињавају језгро полуострва, једини су носиоци цивилизације. Они, додуше, још нису конституисали ниједну нацију, али у Србији они већ представљају снажно и сразмерно организовано језгро једне нације. Срби имају своју историју, своју литературу. За своју унутрашњу независност они имају да захвале једној једанаестогодишњој храброј борби против непријатеља који је бројно много надмоћнији од њих. Они су за последњих двадесет година учинили велике културне напретке, и хришћани у Тракији, Маћедонији, Бугарској и Босни сматрају их као центар око кога ће се сви окупити у будућим борбама за независност. Може се тврдити да ће непосредни руски утицај на Словене у Турској бити све више потискиван што се више буде учвршћивала Србија и српска националност. Јер је Србија, да би могла утврдити свој самостални положај као хришћанска држава, морала узети од Западне Европе њене политичке институције, њене школе, њена научна знања, њене индустријске изуе мешке. Овим се и објашњава та аномалија да је Србија, и ако је под руским патронатом, још од свога ослобођења уставна монархија.

„Ма коликим везама крвно сродство и заједничка религија спајала Русе и Југословене, њихови ће се интереси ипак мимоићи онога дана када се Југословени ослободе. Трговачке потребе, које произлазе из географскога положаја ових двеју земаља, чине ову ствар јасном. Русија, компактна земља, без обале, производи данас поглавито аграрне продукте, можда ће доцније и индустријске. Грчко-словенско полуострво је истина сразмерно малога обима, али његове простране обале запљускују три мора, од којих и оно једним влада; оно је поглавито трговачка земља са транзитним саобраћајем, и ако и оно има најбољих средстава за своју независну производњу. Привреда Русије тежи монополу, привреда Југословена експанзији. Сем тога, они су конкуренти у Централној Азији; док Русија има најживљега интереса да се једино њени производи тамо троше, Југословени већ данас имају најживљега интереса да на источне пијаце увозе производе Запада. Како би онда било могућно да се те две нације сложе? Турци, Југословени и Грци имају, у ствари, више заједничких интереса са западном Европом но са Русијом. А тек када се железничке пруге које од Остенда, Хавра и Хамбурга иду у Пешту продуже до Београда и Цариграда, као што се сада планира, утицај западне цивилизације и западне трговине биће још трајнији на Југоистоку Европе.

„С друге стране, Словени у Турској грдно много пате у ропству у коме их одржава мухамеданска класа спахија, који су у исти мах и војници и које они морају да издржавају. Ова војна посада уједињује у себи све јавне функције: како војне тако и административне и судске. Но, и руски владајући систем, у колико није комбинован са феудалним институцијама, шта је друго до једна милитарна окупација, где су грађанске власти и судска хијерархија организоване на војничкој основи и где народ све то има да плаћа! Али, ко мисли да такав један систем одговара и југословенском карактеру, тај нека прегледа историју Србије од 1804. Кара-Ђорђа, оснивача српске независности, и род је напустио, а Милоша Обреновића, који је обновио независност, најурио из земље уз грдњу и псовку: зато што су обојица покушали да уведу руско-аутократски систем, са његовим пратиљама: корупцијом, полумилитарном бирократијом и пашинском експлоатацијом“.

И Маркс закључује овај свој чланак, тако ласкав по српску нацију, врло значајан и јако интересантан по модерну Србију и по српску демократију, позивом да европска демократија потпомогне „организовање једног независног словенског царства на место онемоћале, иструлеле Високе Порте“.

„Ко данас, дакле, хоће да потпомогне демократске идеје у Европи тај мора гледати да свима средствима потпомогне развијање индустрије, просвете, законитости и инстинкта за слободу и независност код хришћанских васалских држава Турске. Будући мир и напредак човечанства стоје са тим у најинтимнијој вези. Ако се збиља хоће некад да жање, мора се обратити највећа пажња када се обрађује земља и када се сеје семе“.

Карактеристично је, и вреди забележити, да су главе европске демократије, сасвим природно и логично биле, својим симпатијама за српски народ. Мацини, у свом манифесту „Народима на Истоку“, узвикивао је: „Ти Црна Горо, неприступачна, непобедна, буди предање стража у боју који се бије за живот не независност... Ти, Србијо, ти си тек половину својих народних народних тежња и жеље постигла! Пробуди се, дакле, и спреми се да повратиш целокупност твоју, јер је право твоје... Сви ви народи на Истоку, знајте да је Исток ваш“. У исти мах док су, приликом српских ратова од 1876—1878, француски позитивисти са Пјером Лафитом на челу, тврдили да народи на Балкану нису угњетени, да су њихове побуне за највећу осуду, а цела његова борба да ничим није оправдана, — Виктор Иго је подигао свој глас за Србе, узвикнувши: „Када ће престати мучеништво тога маленог јуначког народа?“.

После Мацинија и Ига, ево сад и Маркса, који супротно мишљењу својих другова Енгелса и Либкнехта, демантујући многе од својих германских следбеника, не спори право на живот једном народу, коме се не прашта што не зна за резигнацију и што неће да мре.

== Напомене ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', ?. ? 1910. Књига ?, Број ?. Стр. 631-636.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>e1nukouq80t2za07ejs961u7mgtnex2</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143217</id>
      <parentid>143216</parentid>
      <timestamp>2026-05-02T15:47:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143217</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="23196" sha1="8t8yiqhf7yu8erjflzkiyfoeaeqhhrx" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Карло Маркс о Србима
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1910
| белешке=
}}
{{gap}}Карло Маркс: ''Шта ће бити од Турске у Европи''; Н. Рјазанов: ''Коментар Марксовом чланку'' (''Борба'', 1910, свеска 6).

{{gap}}Из мржње на аутократску и ортодоксну Русију, на „Русију, бедем свирепости и варварства, непријатеља сваке цивилизације”, како је узвикивао Фридрих Енгелс, на конгресу немачке Социјалне Демократије у Ерфурту 1891 године, европска Демократије, из оних истих разлога из којих је имала толике симпатија за Пољаке и за Мађаре, нимало није марила за балканске Словене, Србе у првом реду. У Србима су гледани агенти и послушници руске аутократије, и зато су енглески либерали годинама били нарасположени [''-{sic}-''] према њима, зато се у немачкој Социјалној Демократији чули толико пута турскофилски и србофобски гласови. Приликом херцеговачког устанка од 1881, у циришком „Социјалдемократу”, који је тада био орган у Немачкој прогоњене Социјалне Демократије, Едуард Бернштајн је симпатично писао о српским устаницима. Енгелс му је у нарочитом писму скренуо пажњу да се чува тих панславистичких интрига. На Бернштајново питање: да ли би „ослобођење балканских Словена и његов савез у једну велику кифедерацију [''-{sic}-''] српско-словенску”, био најбољи начин да се спрече „царистичке интриге”, Енгелс му је 22 фебруара 1882 одговорио писмом, из кога су најважнија места прво штампана у париском социјалистичком часопису „-{Le Mouvement Socialiste}-” за 1900, а преведена на српски у београдском „Социјалисту” за 1908, број 1.&lt;br /&gt;
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
{{gap}}„Разуме се да вас моје писмо о тада побуњеним Херцеговцима није убедило, пошто сте већ имали симпатија према „потиштеним” Јужним Словенима. Ми сви, у колико смо почињали са либерализмом или радикализмом, задржали смо ту симпатију према свима „потиштеним” народима, и ''ја знам колико ме је времена и студирања стало да се тога отресем — али тада потпуно…''&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми имамо да радимо на ослобођењу пролетаријата западне Европе и овом циљу треба потчинити сваку другу ствар. ''Чак и да су Балкански Словени, итд. не знам како интересантни, у тренутку кад је њихова жеља да буду слободни у опозицији према интересу пролетаријата, не тиче ме се…'' Победа пролетаријата ослободиће их стварно и неминовно, а не само по изгледу и привремено као што то цар чини. Зато они који, до сада, не само да нису ништа учинили за Европу и њен развитак, ''већ који су јој на против препрека'', треба да имају бар толико стрпљења колико наши пролетери. Распламтети због неколико Херцеговаца светски рат који би стао хиљаду пута више људи него што их има у целој Херцеговини, то није моје мишљење, кад се тиче политике пролетаријата.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ваши пријатељи, ''мали, примитивни народи из Кривошије, и из Херцеговине, повратиће своју „независност” под сваком централном владавином, српском или не, као и под Аустријом и Турском…'' Когод дира у њихово право на полет, дира у њихову независност. ''Ја сам слободан да сматрам егзистенцију сличних примитивних народића у средини Европе као анахронизам.'' Чак и кад би ови добри људи имали исту толику вредност као шкотски хајлендери које је прославио Валтер Скот, ''који су такође били најгори коњокрадице'', ми бисмо могли највише осудити ''начин'', на који садашње друштво са њима поступа. ''Да смо у могућности, ми бисмо учинили крај урођеном Риналдо-Риналдизму ових делија''”.&lt;ref&gt;Енгелсово схватање балканске политике може се видети и у његовој књизи „Спољашња политика руског царства”, коју је превео на српски и за коју је опширан поговор написао Г. Живојин Балугџић (Београд, 1896).&lt;/ref&gt;
&lt;/div&gt;
{{gap}}Немачки социјалистички вођ Либкнехт, у брошури „Прилог Источном Питању или треба ли Европа да постане козачка”, и у чланцима у „-{Vorvärts}--у” за 1897, после покоља Јермена у Цариграду и грчко-турског рата изражавао се за одржавање -{status quo}- на Балкану, и несимпатично говорио о југо-словенским народима. Један немачки социјалистички писац, Макс Шипел, у чланку „-{Balkanwirren und Demokratie einst und heute}-”, у часопису „-{Sozialistische Monatshefte}-” за 1908, овако је дефинисао Марксово схватање балканског питања: „Иза борбе балканских народа за независност лежи скривена опасност од руске хегемоније, зато се треба борити против националних подвала балканских држава, докле год револуционарна европска слобода, без обзира у којој националној одећи, не заузме престо Босфора”. И приличан број немачких социјалиста, нарочито у Аустрији, као што се видело приликом анексије Босне и Херцеговине, деле то чудно, нехумано и нимало социјалистичко мишљење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Као и у толико других тачака своје сложене доктрине, и у овом питању је Маркс погрешно схваћен и популаризован. Мишљење о Марксу као противнику Јужних Словена не одговара истини. Још 1897 Марксова кћи Елеонора прикупила је и штампала његове чланке о Источном Питању („-{The Eastern Question}-”, Лондон). Руски писац Н. Рјазанов узео је на се да критички среди Марксове чланке о питањима источне политике, који су, педесетих година, изилазили као европски дописи у америчком листу „-{New-Jork Tribune}-”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Источно Питање Маркс назива „магарећом ћупријом европске дипломатије”. Чињеница да легитимистичка и монархистичка Европа хоће пошто пото да одржи Турску јесте „признање владајућих сила да су потпуно неспособне да ма где помогну напредак или цивилизацију”. „Одржати -{status quo}- у Турској! Да, могло би се исто тако лепо покушати да се одржи леш каквог мртвогa коња стално у истом стању труљења у коме се налазе пре него што се потпуно распадне”.&lt;br /&gt;
{{gap}}За Србе је од особитог значаја Марксов допис америчком листу, који је изишао 21 априла 1853 године. Тај чланак нигде до сада није превођен и прештампаван, и сада га истовремено доноси познати немачки социјалистички часопис ''-{Neue Zeit}-'' (свеска од 1 априла), и новопокренути српски социјалистички часопис ''Борба'' (свеска од 16 марта). Ауторитативно Марксово мишљење боље но ишта сузбија славофобију Енгелса и Либкнехта и још неких немачких и аустријских социјалиста, који су нашли начина да своју савест интернационалних социјалиста помире са пангерманским империјализмом, и капиталистичком колонизацијом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Оно што више но ишта помаже продирању Русије на Балкан, разлаже Маркс својим јасним, збивеним и убедљивим стилом, јесте теорија Западне Европе о одржавању Турске. Тај -{status quo}- за балканске народе „не значи ништа друго него овековечавање потлачавања што над њима врши Турска”. И докле год Турска буде гњавила шест милиона православних Словена и Грка на Балкану, они ће у Русији гледати „свога природнога заштитника и ослободиоца”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Русија је помогла и Србији и Грчкој да се ослободе, и још неослобођени балкански хришћани очекују спасење од ње. „Кукавичка рутина дипломатије” европске створила је Русији изузетан положај на Балкану. Исто тако је бесмислен страх од потпуног ослобођења балканских народа. Које је најбоље решење балканскога питања? Балкан балканским народима, или тачније говорећи: Балкан балканским Словенима.
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
{{gap}}Прво, необичан је факт да је полуострво, које се зове само европска Турска, природно наслеђе југословенске расе. Од дванаест милиона становника, седам милиона припадају њој. Има већ 1200 година како она његово земљиште држи у својим рукама. Ако оставимо на страну једно малобројно становништво које је, и ако словенскога порекла, усвојило грчки језик, онда као такмаци Југословенима остају турски и арнаутски варвари, који су се одавно показали као упорни противници свакога напретка. На супрот њима, Југословени, који сачињавају језгро полуострва, једини су носиоци цивилизације. Они, додуше, још нису конституисали ниједну нацију, али у Србији они већ представљају снажно и сразмерно организовано језгро једне нације. Срби имају своју историју, своју литературу. За своју унутрашњу независност они имају да захвале једној једанаестогодишњој храброј борби против непријатеља који је бројно много надмоћнији од њих. Они су за последњих двадесет година учинили велике културне напретке, и хришћани у Тракији, Маћедонији, Бугарској и Босни сматрају их као центар око кога ће се сви окупити у будућим борбама за независност. Може се тврдити да ће непосредни руски утицај на Словене у Турској бити све више потискиван што се више буде учвршћивала Србија и српска националност. Јер је Србија, да би могла утврдити свој самостални положај као хришћанска држава, морала узети од Западне Европе њене политичке институције, њене школе, њена научна знања, њене индустријске изуе мешке. Овим се и објашњава та аномалија да је Србија, и ако је под руским патронатом, још од свога ослобођења уставна монархија.&lt;br /&gt;{{gap}}„Ма коликим везама крвно сродство и заједничка религија спајала Русе и Југословене, њихови ће се интереси ипак мимоићи онога дана када се Југословени ослободе. Трговачке потребе, које произлазе из географскога положаја ових двеју земаља, чине ову ствар јасном. Русија, компактна земља, без обале, производи данас поглавито аграрне продукте, можда ће доцније и индустријске. Грчко-словенско полуострво је истина сразмерно малога обима, али његове простране обале запљускују три мора, од којих и оно једним влада; оно је поглавито трговачка земља са транзитним саобраћајем, и ако и оно има најбољих средстава за своју независну производњу. Привреда Русије тежи монополу, привреда Југословена експанзији. Сем тога, они су конкуренти у Централној Азији; док Русија има најживљега интереса да се једино њени производи тамо троше, Југословени већ данас имају најживљега интереса да на источне пијаце увозе производе Запада. Како би онда било могућно да се те две нације сложе? Турци, Југословени и Грци имају, у ствари, више заједничких интереса са западном Европом но са Русијом. А тек када се железничке пруге које од Остенда, Хавра и Хамбурга иду у Пешту продуже до Београда и Цариграда, као што се сада планира, утицај западне цивилизације и западне трговине биће још трајнији на Југоистоку Европе.&lt;br /&gt;{{gap}}„С друге стране, Словени у Турској грдно много пате у ропству у коме их одржава мухамеданска класа спахија, који су у исти мах и војници и које они морају да издржавају. Ова војна посада уједињује у себи све јавне функције: како војне тако и административне и судске. Но, и руски владајући систем, у колико није комбинован са феудалним институцијама, шта је друго до једна милитарна окупација, где су грађанске власти и судска хијерархија организоване на војничкој основи и где народ све то има да плаћа! Али, ко мисли да такав један систем одговара и југословенском карактеру, тај нека прегледа историју Србије од 1804. Кара-Ђорђа, оснивача српске независности, и род је напустио, а Милоша Обреновића, који је обновио независност, најурио из земље уз грдњу и псовку: зато што су обојица покушали да уведу руско-аутократски систем, са његовим пратиљама: корупцијом, полумилитарном бирократијом и пашинском експлоатацијом“.
&lt;/div&gt;
И Маркс закључује овај свој чланак, тако ласкав по српску нацију, врло значајан и јако интересантан по модерну Србију и по српску демократију, позивом да европска демократија потпомогне „организовање једног независног словенског царства на место онемоћале, иструлеле Високе Порте“.

„Ко данас, дакле, хоће да потпомогне демократске идеје у Европи тај мора гледати да свима средствима потпомогне развијање индустрије, просвете, законитости и инстинкта за слободу и независност код хришћанских васалских држава Турске. Будући мир и напредак човечанства стоје са тим у најинтимнијој вези. Ако се збиља хоће некад да жање, мора се обратити највећа пажња када се обрађује земља и када се сеје семе“.

Карактеристично је, и вреди забележити, да су главе европске демократије, сасвим природно и логично биле, својим симпатијама за српски народ. Мацини, у свом манифесту „Народима на Истоку“, узвикивао је: „Ти Црна Горо, неприступачна, непобедна, буди предање стража у боју који се бије за живот не независност... Ти, Србијо, ти си тек половину својих народних народних тежња и жеље постигла! Пробуди се, дакле, и спреми се да повратиш целокупност твоју, јер је право твоје... Сви ви народи на Истоку, знајте да је Исток ваш“. У исти мах док су, приликом српских ратова од 1876—1878, француски позитивисти са Пјером Лафитом на челу, тврдили да народи на Балкану нису угњетени, да су њихове побуне за највећу осуду, а цела његова борба да ничим није оправдана, — Виктор Иго је подигао свој глас за Србе, узвикнувши: „Када ће престати мучеништво тога маленог јуначког народа?“.

После Мацинија и Ига, ево сад и Маркса, који супротно мишљењу својих другова Енгелса и Либкнехта, демантујући многе од својих германских следбеника, не спори право на живот једном народу, коме се не прашта што не зна за резигнацију и што неће да мре.

== Напомене ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', ?. ? 1910. Књига ?, Број ?. Стр. 631-636.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>8t8yiqhf7yu8erjflzkiyfoeaeqhhrx</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143218</id>
      <parentid>143217</parentid>
      <timestamp>2026-05-02T16:03:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143218</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="23232" sha1="qroc2db5hel1girjx2kuwqf0y6t28zk" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Карло Маркс о Србима
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1910
| белешке=
}}
{{gap}}Карло Маркс: ''Шта ће бити од Турске у Европи''; Н. Рјазанов: ''Коментар Марксовом чланку'' (''Борба'', 1910, свеска 6).

{{gap}}Из мржње на аутократску и ортодоксну Русију, на „Русију, бедем свирепости и варварства, непријатеља сваке цивилизације”, како је узвикивао Фридрих Енгелс, на конгресу немачке Социјалне Демократије у Ерфурту 1891 године, европска Демократије, из оних истих разлога из којих је имала толике симпатија за Пољаке и за Мађаре, нимало није марила за балканске Словене, Србе у првом реду. У Србима су гледани агенти и послушници руске аутократије, и зато су енглески либерали годинама били нарасположени [''-{sic}-''] према њима, зато се у немачкој Социјалној Демократији чули толико пута турскофилски и србофобски гласови. Приликом херцеговачког устанка од 1881, у циришком „Социјалдемократу”, који је тада био орган у Немачкој прогоњене Социјалне Демократије, Едуард Бернштајн је симпатично писао о српским устаницима. Енгелс му је у нарочитом писму скренуо пажњу да се чува тих панславистичких интрига. На Бернштајново питање: да ли би „ослобођење балканских Словена и његов савез у једну велику кифедерацију [''-{sic}-''] српско-словенску”, био најбољи начин да се спрече „царистичке интриге”, Енгелс му је 22 фебруара 1882 одговорио писмом, из кога су најважнија места прво штампана у париском социјалистичком часопису „-{Le Mouvement Socialiste}-” за 1900, а преведена на српски у београдском „Социјалисту” за 1908, број 1.&lt;br /&gt;
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
{{gap}}„Разуме се да вас моје писмо о тада побуњеним Херцеговцима није убедило, пошто сте већ имали симпатија према „потиштеним” Јужним Словенима. Ми сви, у колико смо почињали са либерализмом или радикализмом, задржали смо ту симпатију према свима „потиштеним” народима, и ''ја знам колико ме је времена и студирања стало да се тога отресем — али тада потпуно…''&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми имамо да радимо на ослобођењу пролетаријата западне Европе и овом циљу треба потчинити сваку другу ствар. ''Чак и да су Балкански Словени, итд. не знам како интересантни, у тренутку кад је њихова жеља да буду слободни у опозицији према интересу пролетаријата, не тиче ме се…'' Победа пролетаријата ослободиће их стварно и неминовно, а не само по изгледу и привремено као што то цар чини. Зато они који, до сада, не само да нису ништа учинили за Европу и њен развитак, ''већ који су јој на против препрека'', треба да имају бар толико стрпљења колико наши пролетери. Распламтети због неколико Херцеговаца светски рат који би стао хиљаду пута више људи него што их има у целој Херцеговини, то није моје мишљење, кад се тиче политике пролетаријата.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ваши пријатељи, ''мали, примитивни народи из Кривошије, и из Херцеговине, повратиће своју „независност” под сваком централном владавином, српском или не, као и под Аустријом и Турском…'' Когод дира у њихово право на полет, дира у њихову независност. ''Ја сам слободан да сматрам егзистенцију сличних примитивних народића у средини Европе као анахронизам.'' Чак и кад би ови добри људи имали исту толику вредност као шкотски хајлендери које је прославио Валтер Скот, ''који су такође били најгори коњокрадице'', ми бисмо могли највише осудити ''начин'', на који садашње друштво са њима поступа. ''Да смо у могућности, ми бисмо учинили крај урођеном Риналдо-Риналдизму ових делија''”.&lt;ref&gt;Енгелсово схватање балканске политике може се видети и у његовој књизи „Спољашња политика руског царства”, коју је превео на српски и за коју је опширан поговор написао Г. Живојин Балугџић (Београд, 1896).&lt;/ref&gt;
&lt;/div&gt;
{{gap}}Немачки социјалистички вођ Либкнехт, у брошури „Прилог Источном Питању или треба ли Европа да постане козачка”, и у чланцима у „-{Vorvärts}--у” за 1897, после покоља Јермена у Цариграду и грчко-турског рата изражавао се за одржавање -{status quo}- на Балкану, и несимпатично говорио о југо-словенским народима. Један немачки социјалистички писац, Макс Шипел, у чланку „-{Balkanwirren und Demokratie einst und heute}-”, у часопису „-{Sozialistische Monatshefte}-” за 1908, овако је дефинисао Марксово схватање балканског питања: „Иза борбе балканских народа за независност лежи скривена опасност од руске хегемоније, зато се треба борити против националних подвала балканских држава, докле год револуционарна европска слобода, без обзира у којој националној одећи, не заузме престо Босфора”. И приличан број немачких социјалиста, нарочито у Аустрији, као што се видело приликом анексије Босне и Херцеговине, деле то чудно, нехумано и нимало социјалистичко мишљење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Као и у толико других тачака своје сложене доктрине, и у овом питању је Маркс погрешно схваћен и популаризован. Мишљење о Марксу као противнику Јужних Словена не одговара истини. Још 1897 Марксова кћи Елеонора прикупила је и штампала његове чланке о Источном Питању („-{The Eastern Question}-”, Лондон). Руски писац Н. Рјазанов узео је на се да критички среди Марксове чланке о питањима источне политике, који су, педесетих година, изилазили као европски дописи у америчком листу „-{New-Jork Tribune}-”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Источно Питање Маркс назива „магарећом ћупријом европске дипломатије”. Чињеница да легитимистичка и монархистичка Европа хоће пошто пото да одржи Турску јесте „признање владајућих сила да су потпуно неспособне да ма где помогну напредак или цивилизацију”. „Одржати -{status quo}- у Турској! Да, могло би се исто тако лепо покушати да се одржи леш каквог мртвогa коња стално у истом стању труљења у коме се налазе пре него што се потпуно распадне”.&lt;br /&gt;
{{gap}}За Србе је од особитог значаја Марксов допис америчком листу, који је изишао 21 априла 1853 године. Тај чланак нигде до сада није превођен и прештампаван, и сада га истовремено доноси познати немачки социјалистички часопис ''-{Neue Zeit}-'' (свеска од 1 априла), и новопокренути српски социјалистички часопис ''Борба'' (свеска од 16 марта). Ауторитативно Марксово мишљење боље но ишта сузбија славофобију Енгелса и Либкнехта и још неких немачких и аустријских социјалиста, који су нашли начина да своју савест интернационалних социјалиста помире са пангерманским империјализмом, и капиталистичком колонизацијом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Оно што више но ишта помаже продирању Русије на Балкан, разлаже Маркс својим јасним, збивеним и убедљивим стилом, јесте теорија Западне Европе о одржавању Турске. Тај -{status quo}- за балканске народе „не значи ништа друго него овековечавање потлачавања што над њима врши Турска”. И докле год Турска буде гњавила шест милиона православних Словена и Грка на Балкану, они ће у Русији гледати „свога природнога заштитника и ослободиоца”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Русија је помогла и Србији и Грчкој да се ослободе, и још неослобођени балкански хришћани очекују спасење од ње. „Кукавичка рутина дипломатије” европске створила је Русији изузетан положај на Балкану. Исто тако је бесмислен страх од потпуног ослобођења балканских народа. Које је најбоље решење балканскога питања? Балкан балканским народима, или тачније говорећи: Балкан балканским Словенима.
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
{{gap}}Прво, ''непобитан је факт да је полуострво, које се зове само европска Турска, природно наслеђе југословенске расе.'' Од дванаест милиона становника, седам милиона припадају њој. Има већ 1200 година како она његово земљиште држи у својим рукама. Ако оставимо на страну једно малобројно становништво које је, и ако словенскога порекла, усвојило грчки језик, онда као такмаци Југословенима остају турски и арнаутски варвари, који су се одавно показали као упорни противници свакога напретка. На супрот њима, ''Југословени, који сачињавају језгро полуострва, једини су носиоци цивилизације.'' Они, додуше, још нису конституисали ниједну нацију, али ''у Србији они већ представљају снажно и сразмерно организовано језгро једне нације. Срби имају своју историју, своју литературу. За своју унутрашњу независност они имају да захвале једној једанаестогодишњој храброј борби против непријатеља који је бројно много надмоћнији од њих. Они су за последњих двадесет година учинили велике културне напретке, и хришћани у Тракији, Маћедонији, Бугарској и Босни сматрају их као центар око кога ће се сви окупити у будућим борбама за независност. Може се тврдити да ће непосредни руски утицај на Словене у Турској бити све више потискиван што се више буде учвршћивала Србија и српска националност. Јер је Србија, да би могла утврдити свој самостални положај као хришћанска држава, морала узети од Западне Европе њене политичке институције, њене школе, њена научна знања, њене индустријске изуе метке'' [''-{sic}-'']. ''Овим се и објашњава та аномалија да је Србија, и ако је под руским патронатом, још од свога ослобођења уставна монархија.''&lt;br /&gt;{{gap}}„Ма коликим везама крвно сродство и заједничка религија спајала Русе и Југословене, њихови ће се интереси ипак мимоићи онога дана када се Југословени ослободе. Трговачке потребе, које произлазе из географскога положаја ових двеју земаља, чине ову ствар јасном. Русија, компактна земља, без обале, производи данас поглавито аграрне продукте, можда ће доцније и индустријске. Грчко-словенско полуострво је истина сразмерно малога обима, али његове простране обале запљускују три мора, од којих и оно једним влада; оно је поглавито трговачка земља са транзитним саобраћајем, и ако и оно има најбољих средстава за своју независну производњу. Привреда Русије тежи монополу, привреда Југословена експанзији. Сем тога, они су конкуренти у Централној Азији; док Русија има најживљега интереса да се једино њени производи тамо троше, Југословени већ данас имају најживљега интереса да на источне пијаце увозе производе Запада. Како би онда било могућно да се те две нације сложе? Турци, Југословени и Грци имају, у ствари, више заједничких интереса са западном Европом но са Русијом. А тек када се железничке пруге које од Остенда, Хавра и Хамбурга иду у Пешту продуже до Београда и Цариграда, као што се сада планира, утицај западне цивилизације и западне трговине биће још трајнији на Југоистоку Европе.&lt;br /&gt;{{gap}}„С друге стране, Словени у Турској грдно много пате у ропству у коме их одржава мухамеданска класа спахија, који су у исти мах и војници и које они морају да издржавају. Ова војна посада уједињује у себи све јавне функције: како војне тако и административне и судске. Но, и руски владајући систем, у колико није комбинован са феудалним институцијама, шта је друго до једна милитарна окупација, где су грађанске власти и судска хијерархија организоване на војничкој основи и где народ све то има да плаћа! Али, ко мисли да такав један систем одговара и југословенском карактеру, тај нека прегледа историју Србије од 1804. Кара-Ђорђа, оснивача српске независности, и род је напустио, а Милоша Обреновића, који је обновио независност, најурио из земље уз грдњу и псовку: зато што су обојица покушали да уведу руско-аутократски систем, са његовим пратилицама: корупцијом, полумилитарном бирократијом и пашинском експлоатацијом”.
&lt;/div&gt;
И Маркс закључује овај свој чланак, тако ласкав по српску нацију, врло значајан и јако интересантан по модерну Србију и по српску демократију, позивом да европска демократија потпомогне „организовање једног независног словенског царства на место онемоћале, иструлеле Високе Порте“.

„Ко данас, дакле, хоће да потпомогне демократске идеје у Европи тај мора гледати да свима средствима потпомогне развијање индустрије, просвете, законитости и инстинкта за слободу и независност код хришћанских васалских држава Турске. Будући мир и напредак човечанства стоје са тим у најинтимнијој вези. Ако се збиља хоће некад да жање, мора се обратити највећа пажња када се обрађује земља и када се сеје семе“.

Карактеристично је, и вреди забележити, да су главе европске демократије, сасвим природно и логично биле, својим симпатијама за српски народ. Мацини, у свом манифесту „Народима на Истоку“, узвикивао је: „Ти Црна Горо, неприступачна, непобедна, буди предање стража у боју који се бије за живот не независност... Ти, Србијо, ти си тек половину својих народних народних тежња и жеље постигла! Пробуди се, дакле, и спреми се да повратиш целокупност твоју, јер је право твоје... Сви ви народи на Истоку, знајте да је Исток ваш“. У исти мах док су, приликом српских ратова од 1876—1878, француски позитивисти са Пјером Лафитом на челу, тврдили да народи на Балкану нису угњетени, да су њихове побуне за највећу осуду, а цела његова борба да ничим није оправдана, — Виктор Иго је подигао свој глас за Србе, узвикнувши: „Када ће престати мучеништво тога маленог јуначког народа?“.

После Мацинија и Ига, ево сад и Маркса, који супротно мишљењу својих другова Енгелса и Либкнехта, демантујући многе од својих германских следбеника, не спори право на живот једном народу, коме се не прашта што не зна за резигнацију и што неће да мре.

== Напомене ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', ?. ? 1910. Књига ?, Број ?. Стр. 631-636.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>qroc2db5hel1girjx2kuwqf0y6t28zk</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143219</id>
      <parentid>143218</parentid>
      <timestamp>2026-05-02T16:12:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Проверено, завршено.</comment>
      <origin>143219</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="23325" sha1="f5vzexfa5wzhpzpz3ited0ghyth81li" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Карло Маркс о Србима
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1910
| белешке=
}}
{{gap}}Карло Маркс: ''Шта ће бити од Турске у Европи''; Н. Рјазанов: ''Коментар Марксовом чланку'' (''Борба'', 1910, свеска 6).

{{gap}}Из мржње на аутократску и ортодоксну Русију, на „Русију, бедем свирепости и варварства, непријатеља сваке цивилизације”, како је узвикивао Фридрих Енгелс, на конгресу немачке Социјалне Демократије у Ерфурту 1891 године, европска Демократије, из оних истих разлога из којих је имала толике симпатија за Пољаке и за Мађаре, нимало није марила за балканске Словене, Србе у првом реду. У Србима су гледани агенти и послушници руске аутократије, и зато су енглески либерали годинама били нарасположени [''-{sic}-''] према њима, зато се у немачкој Социјалној Демократији чули толико пута турскофилски и србофобски гласови. Приликом херцеговачког устанка од 1881, у циришком „Социјалдемократу”, који је тада био орган у Немачкој прогоњене Социјалне Демократије, Едуард Бернштајн је симпатично писао о српским устаницима. Енгелс му је у нарочитом писму скренуо пажњу да се чува тих панславистичких интрига. На Бернштајново питање: да ли би „ослобођење балканских Словена и његов савез у једну велику кифедерацију [''-{sic}-''] српско-словенску”, био најбољи начин да се спрече „царистичке интриге”, Енгелс му је 22 фебруара 1882 одговорио писмом, из кога су најважнија места прво штампана у париском социјалистичком часопису „-{Le Mouvement Socialiste}-” за 1900, а преведена на српски у београдском „Социјалисту” за 1908, број 1.&lt;br /&gt;
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
„Разуме се да вас моје писмо о тада побуњеним Херцеговцима није убедило, пошто сте већ имали симпатија према „потиштеним” Јужним Словенима. Ми сви, у колико смо почињали са либерализмом или радикализмом, задржали смо ту симпатију према свима „потиштеним” народима, и ''ја знам колико ме је времена и студирања стало да се тога отресем — али тада потпуно…''&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми имамо да радимо на ослобођењу пролетаријата западне Европе и овом циљу треба потчинити сваку другу ствар. ''Чак и да су Балкански Словени, итд. не знам како интересантни, у тренутку кад је њихова жеља да буду слободни у опозицији према интересу пролетаријата, не тиче ме се…'' Победа пролетаријата ослободиће их стварно и неминовно, а не само по изгледу и привремено као што то цар чини. Зато они који, до сада, не само да нису ништа учинили за Европу и њен развитак, ''већ који су јој на против препрека'', треба да имају бар толико стрпљења колико наши пролетери. Распламтети због неколико Херцеговаца светски рат који би стао хиљаду пута више људи него што их има у целој Херцеговини, то није моје мишљење, кад се тиче политике пролетаријата.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ваши пријатељи, ''мали, примитивни народи из Кривошије, и из Херцеговине, повратиће своју „независност” под сваком централном владавином, српском или не, као и под Аустријом и Турском…'' Когод дира у њихово право на полет, дира у њихову независност. ''Ја сам слободан да сматрам егзистенцију сличних примитивних народића у средини Европе као анахронизам.'' Чак и кад би ови добри људи имали исту толику вредност као шкотски хајлендери које је прославио Валтер Скот, ''који су такође били најгори коњокрадице'', ми бисмо могли највише осудити ''начин'', на који садашње друштво са њима поступа. ''Да смо у могућности, ми бисмо учинили крај урођеном Риналдо-Риналдизму ових делија''”.&lt;ref&gt;Енгелсово схватање балканске политике може се видети и у његовој књизи „Спољашња политика руског царства”, коју је превео на српски и за коју је опширан поговор написао Г. Живојин Балугџић (Београд, 1896).&lt;/ref&gt;
&lt;/div&gt;
{{gap}}Немачки социјалистички вођ Либкнехт, у брошури „Прилог Источном Питању или треба ли Европа да постане козачка”, и у чланцима у „-{Vorvärts}--у” за 1897, после покоља Јермена у Цариграду и грчко-турског рата изражавао се за одржавање -{status quo}- на Балкану, и несимпатично говорио о југо-словенским народима. Један немачки социјалистички писац, Макс Шипел, у чланку „-{Balkanwirren und Demokratie einst und heute}-”, у часопису „-{Sozialistische Monatshefte}-” за 1908, овако је дефинисао Марксово схватање балканског питања: „Иза борбе балканских народа за независност лежи скривена опасност од руске хегемоније, зато се треба борити против националних подвала балканских држава, докле год револуционарна европска слобода, без обзира у којој националној одећи, не заузме престо Босфора”. И приличан број немачких социјалиста, нарочито у Аустрији, као што се видело приликом анексије Босне и Херцеговине, деле то чудно, нехумано и нимало социјалистичко мишљење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Као и у толико других тачака своје сложене доктрине, и у овом питању је Маркс погрешно схваћен и популаризован. Мишљење о Марксу као противнику Јужних Словена не одговара истини. Још 1897 Марксова кћи Елеонора прикупила је и штампала његове чланке о Источном Питању („-{The Eastern Question}-”, Лондон). Руски писац Н. Рјазанов узео је на се да критички среди Марксове чланке о питањима источне политике, који су, педесетих година, изилазили као европски дописи у америчком листу „-{New-Jork Tribune}-”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Источно Питање Маркс назива „магарећом ћупријом европске дипломатије”. Чињеница да легитимистичка и монархистичка Европа хоће пошто пото да одржи Турску јесте „признање владајућих сила да су потпуно неспособне да ма где помогну напредак или цивилизацију”. „Одржати -{status quo}- у Турској! Да, могло би се исто тако лепо покушати да се одржи леш каквог мртвогa коња стално у истом стању труљења у коме се налазе пре него што се потпуно распадне”.&lt;br /&gt;
{{gap}}За Србе је од особитог значаја Марксов допис америчком листу, који је изишао 21 априла 1853 године. Тај чланак нигде до сада није превођен и прештампаван, и сада га истовремено доноси познати немачки социјалистички часопис ''-{Neue Zeit}-'' (свеска од 1 априла), и новопокренути српски социјалистички часопис ''Борба'' (свеска од 16 марта). Ауторитативно Марксово мишљење боље но ишта сузбија славофобију Енгелса и Либкнехта и још неких немачких и аустријских социјалиста, који су нашли начина да своју савест интернационалних социјалиста помире са пангерманским империјализмом, и капиталистичком колонизацијом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Оно што више но ишта помаже продирању Русије на Балкан, разлаже Маркс својим јасним, збивеним и убедљивим стилом, јесте теорија Западне Европе о одржавању Турске. Тај -{status quo}- за балканске народе „не значи ништа друго него овековечавање потлачавања што над њима врши Турска”. И докле год Турска буде гњавила шест милиона православних Словена и Грка на Балкану, они ће у Русији гледати „свога природнога заштитника и ослободиоца”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Русија је помогла и Србији и Грчкој да се ослободе, и још неослобођени балкански хришћани очекују спасење од ње. „Кукавичка рутина дипломатије” европске створила је Русији изузетан положај на Балкану. Исто тако је бесмислен страх од потпуног ослобођења балканских народа. Које је најбоље решење балканскога питања? Балкан балканским народима, или тачније говорећи: Балкан балканским Словенима.
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
Прво, ''непобитан је факт да је полуострво, које се зове само европска Турска, природно наслеђе југословенске расе.'' Од дванаест милиона становника, седам милиона припадају њој. Има већ 1200 година како она његово земљиште држи у својим рукама. Ако оставимо на страну једно малобројно становништво које је, и ако словенскога порекла, усвојило грчки језик, онда као такмаци Југословенима остају турски и арнаутски варвари, који су се одавно показали као упорни противници свакога напретка. На супрот њима, ''Југословени, који сачињавају језгро полуострва, једини су носиоци цивилизације.'' Они, додуше, још нису конституисали ниједну нацију, али ''у Србији они већ представљају снажно и сразмерно организовано језгро једне нације. Срби имају своју историју, своју литературу. За своју унутрашњу независност они имају да захвале једној једанаестогодишњој храброј борби против непријатеља који је бројно много надмоћнији од њих. Они су за последњих двадесет година учинили велике културне напретке, и хришћани у Тракији, Маћедонији, Бугарској и Босни сматрају их као центар око кога ће се сви окупити у будућим борбама за независност. Може се тврдити да ће непосредни руски утицај на Словене у Турској бити све више потискиван што се више буде учвршћивала Србија и српска националност. Јер је Србија, да би могла утврдити свој самостални положај као хришћанска држава, морала узети од Западне Европе њене политичке институције, њене школе, њена научна знања, њене индустријске изуе метке'' [''-{sic}-'']. ''Овим се и објашњава та аномалија да је Србија, и ако је под руским патронатом, још од свога ослобођења уставна монархија.''&lt;br /&gt;{{gap}}„Ма коликим везама крвно сродство и заједничка религија спајала Русе и Југословене, њихови ће се интереси ипак мимоићи онога дана када се Југословени ослободе. Трговачке потребе, које произлазе из географскога положаја ових двеју земаља, чине ову ствар јасном. Русија, компактна земља, без обале, производи данас поглавито аграрне продукте, можда ће доцније и индустријске. Грчко-словенско полуострво је истина сразмерно малога обима, али његове простране обале запљускују три мора, од којих и оно једним влада; оно је поглавито трговачка земља са транзитним саобраћајем, и ако и оно има најбољих средстава за своју независну производњу. Привреда Русије тежи монополу, привреда Југословена експанзији. Сем тога, они су конкуренти у Централној Азији; док Русија има најживљега интереса да се једино њени производи тамо троше, Југословени већ данас имају најживљега интереса да на источне пијаце увозе производе Запада. Како би онда било могућно да се те две нације сложе? Турци, Југословени и Грци имају, у ствари, више заједничких интереса са западном Европом но са Русијом. А тек када се железничке пруге које од Остенда, Хавра и Хамбурга иду у Пешту продуже до Београда и Цариграда, као што се сада планира, утицај западне цивилизације и западне трговине биће још трајнији на Југоистоку Европе.&lt;br /&gt;{{gap}}„С друге стране, Словени у Турској грдно много пате у ропству у коме их одржава мухамеданска класа спахија, који су у исти мах и војници и које они морају да издржавају. Ова војна посада уједињује у себи све јавне функције: како војне тако и административне и судске. Но, и руски владајући систем, у колико није комбинован са феудалним институцијама, шта је друго до једна милитарна окупација, где су грађанске власти и судска хијерархија организоване на војничкој основи и где народ све то има да плаћа! Али, ко мисли да такав један систем одговара и југословенском карактеру, тај нека прегледа историју Србије од 1804. Кара-Ђорђа, оснивача српске независности, и род је напустио, а Милоша Обреновића, који је обновио независност, најурио из земље уз грдњу и псовку: зато што су обојица покушали да уведу руско-аутократски систем, са његовим пратилицама: корупцијом, полумилитарном бирократијом и пашинском експлоатацијом”.
&lt;/div&gt;
{{gap}}И Маркс закључује овај свој чланак, тако ласкав по српску нацију, врло значајан и јако интересантан по модерну Србију и по српску демократију, позивом да европска демократија потпомогне „организовање једног независног словенског царства на место онемоћале, иструлеле Високе Порте”.
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
„Ко данас, дакле, хоће да потпомогне демократске идеје у Европи тај мора гледати да свима средствима потпомогне развијање индустрије, просвете, законитости и инстинкта за слободу и независност код хришћанских васалских држава Турске. Будући мир и напредак човечанства стоје са тим у најинтимнијој вези. Ако се збиља хоће некад да жање, мора се обратити највећа пажња када се обрађује земља и када се сеје семе”.
&lt;/div&gt;
{{gap}}Карактеристично је, и вреди забележити, да су главе европске демократије, сасвим природно и логично биле, својим симпатијама за српски народ. Мацини, у свом манифесту „Народима на Истоку”, узвикивао је: „Ти Црна Горо, неприступачна, непобедна, буди предање стража у боју који се бије за живот не независност… Ти, Србијо, ти си тек половину својих народних народних [''-{sic}-''] тежња и жеље постигла! Пробуди се, дакле, и спреми се да повратиш целокупност твоју, јер је право твоје… Сви ви народи на Истоку, знајте да је Исток ваш”. У исти мах док су, приликом српских ратова од 1876—1878 [''-{sic}-''], француски позитивисти са Пјером Лафитом на челу, тврдили да народи на Балкану нису угњетени, да су њихове побуне за највећу осуду, а цела његова борба да ничим није оправдана, — Виктор Иго је подигао свој глас за Србе, узвикнувши: „Када ће престати мучеништво тога маленог јуначког народа?”.&lt;br /&gt;
{{gap}}После Мацинија и Ига, ево сад и Маркса, који супротно мишљењу својих другова Енгелса и Либкнехта, демантујући многе од својих германских следбеника, не спори право на живот једном народу, коме се не прашта што не зна за резигнацију и што неће да мре.

== Напомене ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', ?. ? 1910. Књига ?, Број ?. Стр. 631-636.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>f5vzexfa5wzhpzpz3ited0ghyth81li</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143221</id>
      <parentid>143219</parentid>
      <timestamp>2026-05-02T16:14:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143221</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="23373" sha1="0lbfh6jnistclc7qjor2e2gcsc5yj2v" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Карло Маркс о Србима
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1910
| белешке=
}}
{{gap}}Карло Маркс: ''Шта ће бити од Турске у Европи''; Н. Рјазанов: ''Коментар Марксовом чланку'' (''Борба'', 1910, свеска 6).

{{gap}}Из мржње на аутократску и ортодоксну Русију, на „Русију, бедем свирепости и варварства, непријатеља сваке цивилизације”, како је узвикивао Фридрих Енгелс, на конгресу немачке Социјалне Демократије у Ерфурту 1891 године, европска Демократије, из оних истих разлога из којих је имала толике симпатија за Пољаке и за Мађаре, нимало није марила за балканске Словене, Србе у првом реду. У Србима су гледани агенти и послушници руске аутократије, и зато су енглески либерали годинама били нарасположени [''-{sic}-''] према њима, зато се у немачкој Социјалној Демократији чули толико пута турскофилски и србофобски гласови. Приликом херцеговачког устанка од 1881, у циришком „Социјалдемократу”, који је тада био орган у Немачкој прогоњене Социјалне Демократије, Едуард Бернштајн је симпатично писао о српским устаницима. Енгелс му је у нарочитом писму скренуо пажњу да се чува тих панславистичких интрига. На Бернштајново питање: да ли би „ослобођење балканских Словена и његов савез у једну велику кифедерацију [''-{sic}-''] српско-словенску”, био најбољи начин да се спрече „царистичке интриге”, Енгелс му је 22 фебруара 1882 одговорио писмом, из кога су најважнија места прво штампана у париском социјалистичком часопису „-{Le Mouvement Socialiste}-” за 1900, а преведена на српски у београдском „Социјалисту” за 1908, број 1.&lt;br /&gt;
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
„Разуме се да вас моје писмо о тада побуњеним Херцеговцима није убедило, пошто сте већ имали симпатија према „потиштеним” Јужним Словенима. Ми сви, у колико смо почињали са либерализмом или радикализмом, задржали смо ту симпатију према свима „потиштеним” народима, и ''ја знам колико ме је времена и студирања стало да се тога отресем — али тада потпуно…''&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми имамо да радимо на ослобођењу пролетаријата западне Европе и овом циљу треба потчинити сваку другу ствар. ''Чак и да су Балкански Словени, итд. не знам како интересантни, у тренутку кад је њихова жеља да буду слободни у опозицији према интересу пролетаријата, не тиче ме се…'' Победа пролетаријата ослободиће их стварно и неминовно, а не само по изгледу и привремено као што то цар чини. Зато они који, до сада, не само да нису ништа учинили за Европу и њен развитак, ''већ који су јој на против препрека'', треба да имају бар толико стрпљења колико наши пролетери. Распламтети због неколико Херцеговаца светски рат који би стао хиљаду пута више људи него што их има у целој Херцеговини, то није моје мишљење, кад се тиче политике пролетаријата.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ваши пријатељи, ''мали, примитивни народи из Кривошије, и из Херцеговине, повратиће своју „независност” под сваком централном владавином, српском или не, као и под Аустријом и Турском…'' Когод дира у њихово право на полет, дира у њихову независност. ''Ја сам слободан да сматрам егзистенцију сличних примитивних народића у средини Европе као анахронизам.'' Чак и кад би ови добри људи имали исту толику вредност као шкотски хајлендери које је прославио Валтер Скот, ''који су такође били најгори коњокрадице'', ми бисмо могли највише осудити ''начин'', на који садашње друштво са њима поступа. ''Да смо у могућности, ми бисмо учинили крај урођеном Риналдо-Риналдизму ових делија''”.&lt;ref&gt;Енгелсово схватање балканске политике може се видети и у његовој књизи „Спољашња политика руског царства”, коју је превео на српски и за коју је опширан поговор написао Г. Живојин Балугџић (Београд, 1896).&lt;/ref&gt;
&lt;/div&gt;
{{gap}}Немачки социјалистички вођ Либкнехт, у брошури „Прилог Источном Питању или треба ли Европа да постане козачка”, и у чланцима у „-{Vorvärts}--у” за 1897, после покоља Јермена у Цариграду и грчко-турског рата изражавао се за одржавање -{status quo}- на Балкану, и несимпатично говорио о југо-словенским народима. Један немачки социјалистички писац, Макс Шипел, у чланку „-{Balkanwirren und Demokratie einst und heute}-”, у часопису „-{Sozialistische Monatshefte}-” за 1908, овако је дефинисао Марксово схватање балканског питања: „Иза борбе балканских народа за независност лежи скривена опасност од руске хегемоније, зато се треба борити против националних подвала балканских држава, докле год револуционарна европска слобода, без обзира у којој националној одећи, не заузме престо Босфора”. И приличан број немачких социјалиста, нарочито у Аустрији, као што се видело приликом анексије Босне и Херцеговине, деле то чудно, нехумано и нимало социјалистичко мишљење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Као и у толико других тачака своје сложене доктрине, и у овом питању је Маркс погрешно схваћен и популаризован. Мишљење о Марксу као противнику Јужних Словена не одговара истини. Још 1897 Марксова кћи Елеонора прикупила је и штампала његове чланке о Источном Питању („-{The Eastern Question}-”, Лондон). Руски писац Н. Рјазанов узео је на се да критички среди Марксове чланке о питањима источне политике, који су, педесетих година, изилазили као европски дописи у америчком листу „-{New-Jork Tribune}-”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Источно Питање Маркс назива „магарећом ћупријом европске дипломатије”. Чињеница да легитимистичка и монархистичка Европа хоће пошто пото да одржи Турску јесте „признање владајућих сила да су потпуно неспособне да ма где помогну напредак или цивилизацију”. „Одржати -{status quo}- у Турској! Да, могло би се исто тако лепо покушати да се одржи леш каквог мртвогa коња стално у истом стању труљења у коме се налазе пре него што се потпуно распадне”.&lt;br /&gt;
{{gap}}За Србе је од особитог значаја Марксов допис америчком листу, који је изишао 21 априла 1853 године. Тај чланак нигде до сада није превођен и прештампаван, и сада га истовремено доноси познати немачки социјалистички часопис ''-{Neue Zeit}-'' (свеска од 1 априла), и новопокренути српски социјалистички часопис ''Борба'' (свеска од 16 марта). Ауторитативно Марксово мишљење боље но ишта сузбија славофобију Енгелса и Либкнехта и још неких немачких и аустријских социјалиста, који су нашли начина да своју савест интернационалних социјалиста помире са пангерманским империјализмом, и капиталистичком колонизацијом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Оно што више но ишта помаже продирању Русије на Балкан, разлаже Маркс својим јасним, збивеним и убедљивим стилом, јесте теорија Западне Европе о одржавању Турске. Тај -{status quo}- за балканске народе „не значи ништа друго него овековечавање потлачавања што над њима врши Турска”. И докле год Турска буде гњавила шест милиона православних Словена и Грка на Балкану, они ће у Русији гледати „свога природнога заштитника и ослободиоца”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Русија је помогла и Србији и Грчкој да се ослободе, и још неослобођени балкански хришћани очекују спасење од ње. „Кукавичка рутина дипломатије” европске створила је Русији изузетан положај на Балкану. Исто тако је бесмислен страх од потпуног ослобођења балканских народа. Које је најбоље решење балканскога питања? Балкан балканским народима, или тачније говорећи: Балкан балканским Словенима.
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
Прво, ''непобитан је факт да је полуострво, које се зове само европска Турска, природно наслеђе југословенске расе.'' Од дванаест милиона становника, седам милиона припадају њој. Има већ 1200 година како она његово земљиште држи у својим рукама. Ако оставимо на страну једно малобројно становништво које је, и ако словенскога порекла, усвојило грчки језик, онда као такмаци Југословенима остају турски и арнаутски варвари, који су се одавно показали као упорни противници свакога напретка. На супрот њима, ''Југословени, који сачињавају језгро полуострва, једини су носиоци цивилизације.'' Они, додуше, још нису конституисали ниједну нацију, али ''у Србији они већ представљају снажно и сразмерно организовано језгро једне нације. Срби имају своју историју, своју литературу. За своју унутрашњу независност они имају да захвале једној једанаестогодишњој храброј борби против непријатеља који је бројно много надмоћнији од њих. Они су за последњих двадесет година учинили велике културне напретке, и хришћани у Тракији, Маћедонији, Бугарској и Босни сматрају их као центар око кога ће се сви окупити у будућим борбама за независност. Може се тврдити да ће непосредни руски утицај на Словене у Турској бити све више потискиван што се више буде учвршћивала Србија и српска националност. Јер је Србија, да би могла утврдити свој самостални положај као хришћанска држава, морала узети од Западне Европе њене политичке институције, њене школе, њена научна знања, њене индустријске изуе метке'' [''-{sic}-'']. ''Овим се и објашњава та аномалија да је Србија, и ако је под руским патронатом, још од свога ослобођења уставна монархија.''&lt;br /&gt;{{gap}}„Ма коликим везама крвно сродство и заједничка религија спајала Русе и Југословене, њихови ће се интереси ипак мимоићи онога дана када се Југословени ослободе. Трговачке потребе, које произлазе из географскога положаја ових двеју земаља, чине ову ствар јасном. Русија, компактна земља, без обале, производи данас поглавито аграрне продукте, можда ће доцније и индустријске. Грчко-словенско полуострво је истина сразмерно малога обима, али његове простране обале запљускују три мора, од којих и оно једним влада; оно је поглавито трговачка земља са транзитним саобраћајем, и ако и оно има најбољих средстава за своју независну производњу. Привреда Русије тежи монополу, привреда Југословена експанзији. Сем тога, они су конкуренти у Централној Азији; док Русија има најживљега интереса да се једино њени производи тамо троше, Југословени већ данас имају најживљега интереса да на источне пијаце увозе производе Запада. Како би онда било могућно да се те две нације сложе? Турци, Југословени и Грци имају, у ствари, више заједничких интереса са западном Европом но са Русијом. А тек када се железничке пруге које од Остенда, Хавра и Хамбурга иду у Пешту продуже до Београда и Цариграда, као што се сада планира, утицај западне цивилизације и западне трговине биће још трајнији на Југоистоку Европе.&lt;br /&gt;{{gap}}„С друге стране, Словени у Турској грдно много пате у ропству у коме их одржава мухамеданска класа спахија, који су у исти мах и војници и које они морају да издржавају. Ова војна посада уједињује у себи све јавне функције: како војне тако и административне и судске. Но, и руски владајући систем, у колико није комбинован са феудалним институцијама, шта је друго до једна милитарна окупација, где су грађанске власти и судска хијерархија организоване на војничкој основи и где народ све то има да плаћа! Али, ко мисли да такав један систем одговара и југословенском карактеру, тај нека прегледа историју Србије од 1804. Кара-Ђорђа, оснивача српске независности, и род је напустио, а Милоша Обреновића, који је обновио независност, најурио из земље уз грдњу и псовку: зато што су обојица покушали да уведу руско-аутократски систем, са његовим пратилицама: корупцијом, полумилитарном бирократијом и пашинском експлоатацијом”.
&lt;/div&gt;
{{gap}}И Маркс закључује овај свој чланак, тако ласкав по српску нацију, врло значајан и јако интересантан по модерну Србију и по српску демократију, позивом да европска демократија потпомогне „организовање једног независног словенског царства на место онемоћале, иструлеле Високе Порте”.
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
„Ко данас, дакле, хоће да потпомогне демократске идеје у Европи тај мора гледати да свима средствима потпомогне развијање индустрије, просвете, законитости и инстинкта за слободу и независност код хришћанских васалских држава Турске. Будући мир и напредак човечанства стоје са тим у најинтимнијој вези. Ако се збиља хоће некад да жање, мора се обратити највећа пажња када се обрађује земља и када се сеје семе”.
&lt;/div&gt;
{{gap}}Карактеристично је, и вреди забележити, да су главе европске демократије, сасвим природно и логично биле, својим симпатијама за српски народ. Мацини, у свом манифесту „Народима на Истоку”, узвикивао је: „Ти Црна Горо, неприступачна, непобедна, буди предање стража у боју који се бије за живот не независност… Ти, Србијо, ти си тек половину својих народних народних [''-{sic}-''] тежња и жеље постигла! Пробуди се, дакле, и спреми се да повратиш целокупност твоју, јер је право твоје… Сви ви народи на Истоку, знајте да је Исток ваш”. У исти мах док су, приликом српских ратова од 1876—1878 [''-{sic}-''], француски позитивисти са Пјером Лафитом на челу, тврдили да народи на Балкану нису угњетени, да су њихове побуне за највећу осуду, а цела његова борба да ничим није оправдана, — Виктор Иго је подигао свој глас за Србе, узвикнувши: „Када ће престати мучеништво тога маленог јуначког народа?”.&lt;br /&gt;
{{gap}}После Мацинија и Ига, ево сад и Маркса, који супротно мишљењу својих другова Енгелса и Либкнехта, демантујући многе од својих германских следбеника, не спори право на живот једном народу, коме се не прашта што не зна за резигнацију и што неће да мре.

== Напомене ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', ?. ? 1910. Књига ?, Број ?. Стр. 631-636.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Јован Скерлић]]
[[Категорија:Социјализам]]</text>
      <sha1>0lbfh6jnistclc7qjor2e2gcsc5yj2v</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143222</id>
      <parentid>143221</parentid>
      <timestamp>2026-05-02T16:20:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143222</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="23390" sha1="6nkyrkuaqgr36ofh6im7m48s8jofqbt" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Карло Маркс о Србима
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1910
| белешке=
}}
{{gap}}Карло Маркс: ''Шта ће бити од Турске у Европи''; Н. Рјазанов: ''Коментар Марксовом чланку'' (''Борба'', 1910, свеска 6).

{{gap}}Из мржње на аутократску и ортодоксну Русију, на „Русију, бедем свирепости и варварства, непријатеља сваке цивилизације”, како је узвикивао Фридрих Енгелс, на конгресу немачке Социјалне Демократије у Ерфурту 1891 године, европска Демократије, из оних истих разлога из којих је имала толике симпатија за Пољаке и за Мађаре, нимало није марила за балканске Словене, Србе у првом реду. У Србима су гледани агенти и послушници руске аутократије, и зато су енглески либерали годинама били нарасположени [''-{sic}-''] према њима, зато се у немачкој Социјалној Демократији чули толико пута турскофилски и србофобски гласови. Приликом херцеговачког устанка од 1881, у циришком „Социјалдемократу”, који је тада био орган у Немачкој прогоњене Социјалне Демократије, Едуард Бернштајн је симпатично писао о српским устаницима. Енгелс му је у нарочитом писму скренуо пажњу да се чува тих панславистичких интрига. На Бернштајново питање: да ли би „ослобођење балканских Словена и његов савез у једну велику кифедерацију [''-{sic}-''] српско-словенску”, био најбољи начин да се спрече „царистичке интриге”, Енгелс му је 22 фебруара 1882 одговорио писмом, из кога су најважнија места прво штампана у париском социјалистичком часопису „-{Le Mouvement Socialiste}-” за 1900, а преведена на српски у београдском „Социјалисту” за 1908, број 1.&lt;br /&gt;
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
„Разуме се да вас моје писмо о тада побуњеним Херцеговцима није убедило, пошто сте већ имали симпатија према „потиштеним” Јужним Словенима. Ми сви, у колико смо почињали са либерализмом или радикализмом, задржали смо ту симпатију према свима „потиштеним” народима, и ''ја знам колико ме је времена и студирања стало да се тога отресем — али тада потпуно…''&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми имамо да радимо на ослобођењу пролетаријата западне Европе и овом циљу треба потчинити сваку другу ствар. ''Чак и да су Балкански Словени, итд. не знам како интересантни, у тренутку кад је њихова жеља да буду слободни у опозицији према интересу пролетаријата, не тиче ме се…'' Победа пролетаријата ослободиће их стварно и неминовно, а не само по изгледу и привремено као што то цар чини. Зато они који, до сада, не само да нису ништа учинили за Европу и њен развитак, ''већ који су јој на против препрека'', треба да имају бар толико стрпљења колико наши пролетери. Распламтети због неколико Херцеговаца светски рат који би стао хиљаду пута више људи него што их има у целој Херцеговини, то није моје мишљење, кад се тиче политике пролетаријата.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ваши пријатељи, ''мали, примитивни народи из Кривошије, и из Херцеговине, повратиће своју „независност” под сваком централном владавином, српском или не, као и под Аустријом и Турском…'' Когод дира у њихово право на полет, дира у њихову независност. ''Ја сам слободан да сматрам егзистенцију сличних примитивних народића у средини Европе као анахронизам.'' Чак и кад би ови добри људи имали исту толику вредност као шкотски хајлендери које је прославио Валтер Скот, ''који су такође били најгори коњокрадице'', ми бисмо могли највише осудити ''начин'', на који садашње друштво са њима поступа. ''Да смо у могућности, ми бисмо учинили крај урођеном Риналдо-Риналдизму ових делија''”.&lt;ref&gt;Енгелсово схватање балканске политике може се видети и у његовој књизи „Спољашња политика руског царства”, коју је превео на српски и за коју је опширан поговор написао Г. Живојин Балугџић (Београд, 1896).&lt;/ref&gt;
&lt;/div&gt;
{{gap}}Немачки социјалистички вођ Либкнехт, у брошури „Прилог Источном Питању или треба ли Европа да постане козачка”, и у чланцима у „-{Vorvärts}--у” за 1897, после покоља Јермена у Цариграду и грчко-турског рата изражавао се за одржавање -{status quo}- на Балкану, и несимпатично говорио о југо-словенским народима. Један немачки социјалистички писац, Макс Шипел, у чланку „-{Balkanwirren und Demokratie einst und heute}-”, у часопису „-{Sozialistische Monatshefte}-” за 1908, овако је дефинисао Марксово схватање балканског питања: „Иза борбе балканских народа за независност лежи скривена опасност од руске хегемоније, зато се треба борити против националних подвала балканских држава, докле год револуционарна европска слобода, без обзира у којој националној одећи, не заузме престо Босфора”. И приличан број немачких социјалиста, нарочито у Аустрији, као што се видело приликом анексије Босне и Херцеговине, деле то чудно, нехумано и нимало социјалистичко мишљење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Као и у толико других тачака своје сложене доктрине, и у овом питању је Маркс погрешно схваћен и популаризован. Мишљење о Марксу као противнику Јужних Словена не одговара истини. Још 1897 Марксова кћи Елеонора прикупила је и штампала његове чланке о Источном Питању („-{The Eastern Question}-”, Лондон). Руски писац Н. Рјазанов узео је на се да критички среди Марксове чланке о питањима источне политике, који су, педесетих година, изилазили као европски дописи у америчком листу „-{New-Jork Tribune}-”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Источно Питање Маркс назива „магарећом ћупријом европске дипломатије”. Чињеница да легитимистичка и монархистичка Европа хоће пошто пото да одржи Турску јесте „признање владајућих сила да су потпуно неспособне да ма где помогну напредак или цивилизацију”. „Одржати -{status quo}- у Турској! Да, могло би се исто тако лепо покушати да се одржи леш каквог мртвогa коња стално у истом стању труљења у коме се налазе пре него што се потпуно распадне”.&lt;br /&gt;
{{gap}}За Србе је од особитог значаја Марксов допис америчком листу, који је изишао 21 априла 1853 године. Тај чланак нигде до сада није превођен и прештампаван, и сада га истовремено доноси познати немачки социјалистички часопис ''-{Neue Zeit}-'' (свеска од 1 априла), и новопокренути српски социјалистички часопис ''Борба'' (свеска од 16 марта). Ауторитативно Марксово мишљење боље но ишта сузбија славофобију Енгелса и Либкнехта и још неких немачких и аустријских социјалиста, који су нашли начина да своју савест интернационалних социјалиста помире са пангерманским империјализмом, и капиталистичком колонизацијом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Оно што више но ишта помаже продирању Русије на Балкан, разлаже Маркс својим јасним, збивеним и убедљивим стилом, јесте теорија Западне Европе о одржавању Турске. Тај -{status quo}- за балканске народе „не значи ништа друго него овековечавање потлачавања што над њима врши Турска”. И докле год Турска буде гњавила шест милиона православних Словена и Грка на Балкану, они ће у Русији гледати „свога природнога заштитника и ослободиоца”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Русија је помогла и Србији и Грчкој да се ослободе, и још неослобођени балкански хришћани очекују спасење од ње. „Кукавичка рутина дипломатије” европске створила је Русији изузетан положај на Балкану. Исто тако је бесмислен страх од потпуног ослобођења балканских народа. Које је најбоље решење балканскога питања? Балкан балканским народима, или тачније говорећи: Балкан балканским Словенима.
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
Прво, ''непобитан је факт да је полуострво, које се зове само европска Турска, природно наслеђе југословенске расе.'' Од дванаест милиона становника, седам милиона припадају њој. Има већ 1200 година како она његово земљиште држи у својим рукама. Ако оставимо на страну једно малобројно становништво које је, и ако словенскога порекла, усвојило грчки језик, онда као такмаци Југословенима остају турски и арнаутски варвари, који су се одавно показали као упорни противници свакога напретка. На супрот њима, ''Југословени, који сачињавају језгро полуострва, једини су носиоци цивилизације.'' Они, додуше, још нису конституисали ниједну нацију, али ''у Србији они већ представљају снажно и сразмерно организовано језгро једне нације. Срби имају своју историју, своју литературу. За своју унутрашњу независност они имају да захвале једној једанаестогодишњој храброј борби против непријатеља који је бројно много надмоћнији од њих. Они су за последњих двадесет година учинили велике културне напретке, и хришћани у Тракији, Маћедонији, Бугарској и Босни сматрају их као центар око кога ће се сви окупити у будућим борбама за независност. Може се тврдити да ће непосредни руски утицај на Словене у Турској бити све више потискиван што се више буде учвршћивала Србија и српска националност. Јер је Србија, да би могла утврдити свој самостални положај као хришћанска држава, морала узети од Западне Европе њене политичке институције, њене школе, њена научна знања, њене индустријске изуе метке'' [''-{sic}-'']. ''Овим се и објашњава та аномалија да је Србија, и ако је под руским патронатом, још од свога ослобођења уставна монархија.''&lt;br /&gt;{{gap}}„Ма коликим везама крвно сродство и заједничка религија спајала Русе и Југословене, њихови ће се интереси ипак мимоићи онога дана када се Југословени ослободе. Трговачке потребе, које произлазе из географскога положаја ових двеју земаља, чине ову ствар јасном. Русија, компактна земља, без обале, производи данас поглавито аграрне продукте, можда ће доцније и индустријске. Грчко-словенско полуострво је истина сразмерно малога обима, али његове простране обале запљускују три мора, од којих и оно једним влада; оно је поглавито трговачка земља са транзитним саобраћајем, и ако и оно има најбољих средстава за своју независну производњу. Привреда Русије тежи монополу, привреда Југословена експанзији. Сем тога, они су конкуренти у Централној Азији; док Русија има најживљега интереса да се једино њени производи тамо троше, Југословени већ данас имају најживљега интереса да на источне пијаце увозе производе Запада. Како би онда било могућно да се те две нације сложе? Турци, Југословени и Грци имају, у ствари, више заједничких интереса са западном Европом но са Русијом. А тек када се железничке пруге које од Остенда, Хавра и Хамбурга иду у Пешту продуже до Београда и Цариграда, као што се сада планира, утицај западне цивилизације и западне трговине биће још трајнији на Југоистоку Европе.&lt;br /&gt;{{gap}}„С друге стране, Словени у Турској грдно много пате у ропству у коме их одржава мухамеданска класа спахија, који су у исти мах и војници и које они морају да издржавају. Ова војна посада уједињује у себи све јавне функције: како војне тако и административне и судске. Но, и руски владајући систем, у колико није комбинован са феудалним институцијама, шта је друго до једна милитарна окупација, где су грађанске власти и судска хијерархија организоване на војничкој основи и где народ све то има да плаћа! Али, ко мисли да такав један систем одговара и југословенском карактеру, тај нека прегледа историју Србије од 1804. Кара-Ђорђа, оснивача српске независности, и род је напустио, а Милоша Обреновића, који је обновио независност, најурио из земље уз грдњу и псовку: зато што су обојица покушали да уведу руско-аутократски систем, са његовим пратилицама: корупцијом, полумилитарном бирократијом и пашинском експлоатацијом”.
&lt;/div&gt;
{{gap}}И Маркс закључује овај свој чланак, тако ласкав по српску нацију, врло значајан и јако интересантан по модерну Србију и по српску демократију, позивом да европска демократија потпомогне „организовање једног независног словенског царства на место онемоћале, иструлеле Високе Порте”.
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
„Ко данас, дакле, хоће да потпомогне демократске идеје у Европи тај мора гледати да свима средствима потпомогне развијање индустрије, просвете, законитости и инстинкта за слободу и независност код хришћанских васалских држава Турске. Будући мир и напредак човечанства стоје са тим у најинтимнијој вези. Ако се збиља хоће некад да жање, мора се обратити највећа пажња када се обрађује земља и када се сеје семе”.
&lt;/div&gt;
{{gap}}Карактеристично је, и вреди забележити, да су главе европске демократије, сасвим природно и логично биле, својим симпатијама за српски народ. Мацини, у свом манифесту „Народима на Истоку”, узвикивао је: „Ти Црна Горо, неприступачна, непобедна, буди предање стража у боју који се бије за живот не независност… Ти, Србијо, ти си тек половину својих народних народних [''-{sic}-''] тежња и жеље постигла! Пробуди се, дакле, и спреми се да повратиш целокупност твоју, јер је право твоје… Сви ви народи на Истоку, знајте да је Исток ваш”. У исти мах док су, приликом српских ратова од 1876—1878 [''-{sic}-''], француски позитивисти са Пјером Лафитом на челу, тврдили да народи на Балкану нису угњетени, да су њихове побуне за највећу осуду, а цела његова борба да ничим није оправдана, — Виктор Иго је подигао свој глас за Србе, узвикнувши: „Када ће престати мучеништво тога маленог јуначког народа?”.&lt;br /&gt;
{{gap}}После Мацинија и Ига, ево сад и Маркса, који супротно мишљењу својих другова Енгелса и Либкнехта, демантујући многе од својих германских следбеника, не спори право на живот једном народу, коме се не прашта што не зна за резигнацију и што неће да мре.

== Напомене ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. април 1910. Књига -{XXIV}-, Број 8. Стр. 631-636.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Јован Скерлић]]
[[Категорија:Социјализам]]</text>
      <sha1>6nkyrkuaqgr36ofh6im7m48s8jofqbt</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо цара Радована: О срећи (Глава 7)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60842</id>
    <revision>
      <id>143236</id>
      <timestamp>2026-05-03T09:44:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 7)]] на [[Благо Цара Радована/О срећи/7.]]</comment>
      <origin>143236</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="77" sha1="gvcait86jh8qwu0t4muqq33tdxa8uui" xml:space="preserve">#Преусмери [[Благо Цара Радована/О срећи/7.]]</text>
      <sha1>gvcait86jh8qwu0t4muqq33tdxa8uui</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143237</id>
      <parentid>143236</parentid>
      <timestamp>2026-05-03T09:44:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143237</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="27" sha1="a988bpcd6kyr650b4t4wyzsiwocflez" xml:space="preserve">{{брзо брисање}}</text>
      <sha1>a988bpcd6kyr650b4t4wyzsiwocflez</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо цара Радована: О срећи (Глава 12)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60843</id>
    <revision>
      <id>143241</id>
      <timestamp>2026-05-03T09:57:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 12)]] на [[Благо Цара Радована/О срећи/12.]]</comment>
      <origin>143241</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="78" sha1="qqsvujffprub6997atakwoagctftkmw" xml:space="preserve">#Преусмери [[Благо Цара Радована/О срећи/12.]]</text>
      <sha1>qqsvujffprub6997atakwoagctftkmw</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143242</id>
      <parentid>143241</parentid>
      <timestamp>2026-05-03T09:57:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143242</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="27" sha1="a988bpcd6kyr650b4t4wyzsiwocflez" xml:space="preserve">{{брзо брисање}}</text>
      <sha1>a988bpcd6kyr650b4t4wyzsiwocflez</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>