Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.1 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 0 1777 143310 36461 2026-05-10T18:01:06Z Coaorao 19106 143310 wikitext text/x-wiki ===Законска одредба о расној припадности=== »Законском одредбом о расној припадности« (од 30. априла 1941.) прописано је уз остало и ово: *»...Аријског поријетла је особа, која потиче од предака, који су припадници Еуропске расне заједнице или који потјечу од потомака те заједнице изван Еуропе ...« (тачка 1.). *»... Особе, које поред аријских предака имају једног предка другог кољена Жидова или другог еуропског неаријца по раси изједначују се обзиром на стицање држављанства с особама аријског поријетла. *Особе са два предка другог кољена Жидова по раси такођер могу бити обзиром на држављанство изједначене с особама аријског поријетла, у колико то у точки 3. није другачије одређено...« (»Народне новине«, бр. 16 од 30. априла 1941.). ===Законска одредба о заштити аријске крви и части хрватског народа=== Законска одредба о заштити аријске крви и части Хрватског народа« (од 30. априла 1941.) објављена је у »Народним новинама« бр. 16 од истога дана. Износимо неке од прописа, које садржи ова »Законска одредба«: *»... Брак Жидова и иних особа, које нису аријског поријетла с особама аријског поријетла, је забрањен. Исто тако је забрањен брак особе, која поред аријских предака има једног предка другог кољена по раси Жидова или другог нееуропејског неаријца с особом, која је по раси једнаког поријетла ...« (точка 1.). *»Жидови или ине особе, које нису аријског поријетла, не смију запослити у кућанству женске особе аријског поријетла испод 45 година старости...« (точка 4.). *»... Неаријцима и државним припадницима (?) је забрањено извјешање хрватске државне и народне заставе и истицање хрватских народних боја и емблема...« (ст. 1. т. 5.). ===Законска одредба о забрани ћирилице=== По § 1. ове »Законске одредбе« објављене у »Народним новинама« бр. 11 од 25. априла 1941., бр. 11 — »на подручју Независне Државе Хрватске забрањује се употреба ћирилице ...« [[Категорија:Документи НДХ]] [[Категорија:Ратни злочини у Другом светском рату у Југославији]] [[Категорија:Антисемитизам]] kao13d8zgdri3ubu6loa7lkehsukcds 100 8342 143316 143245 2026-05-11T08:38:39Z Coaorao 19106 /* Песме */ 143316 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Јован | презиме = Дучић | иницијал_презимена = Д | годинарођења = 1874 | годинасмрти = 1943 | опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик. | слика = Ducic.jpg | опис_слике = | википедија = Јован Дучић | вики_цитати = Јован Дучић | остава = | остава_кат = Jovan Dučić }} == Песме == * [[Самохрана мајка]] (1886) * [[Слијепац]] (1887) * [[Двоје сирочади]] (1887) * [[Зора (Јован Дучић)]] (1887) * [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887) * [[Два гроба]] (1887) * [[У зиму]] (1888) * [[Сиротанова клетва]] (1888) * [[У болести (Јован Дучић)]] (1888) * [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888) * [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888) * [[Поцрњело лице]] (1888) * [[Ој ти небо]] (1888) * [[Сељеницима]] (1890) * [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890) * [[Ластама]] (1890) * [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895) * [[Прољетне мелодије]] (1895) * [[Једном пјеснику]] (1895) * [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895) * [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895) * [[Војиславу над гробом]] (1895) * [[На обали (Јован Дучић)]] (1896) * [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896) * [[Пјесникова молитва]] (1896) * [[Не чекај ме...]] (1897) * [[Гроб]] (1897) * [[Вјетре!]] (1897) * [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897) * [[Салангана]] (1897) * [[Писмо другу]] (1900) * [[Аида]] (1900) * [[Истоку]] (1900) * [[Драма]] (1901) * [[Антички мотиви]] (1903) * [[Врбас]] (1941) * [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943) * [[Сатира]] (1943) * [[Нова влада]] (1943) === Преводи === * ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891) * ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]] * ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина * ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]] * ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа * ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]] * ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова === Збирке песaма === <center>I<br>[[Песме сунца (Дучићеве песме)|'''Песме сунца''']]</center> :[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]] ::[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Залазак сунца|Залазак сунца]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#У сумраку|У сумраку]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Падање лишћа|Падање лишћа]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Акорди|Акорди]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Познанство|Познанство]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Тишина|Тишина]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Јабланови|Јабланови]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чежња|Чежња]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Новембар|Новембар]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Морска врба|Морска врба]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Сат|Сат]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поноћ|Поноћ]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зашто?|Зашто?]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Поезија]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зимски пастел|Зимски пастел]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Подне|Подне]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Римски сонет|Римски сонет]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Самоћа|Самоћа]]. :[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]] ::[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Поред воде|Поред воде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Крај мора|Крај мора]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Село|Село]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Лето|Лето]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Слушање|Слушање]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Далмација|Далмација]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Ноћни стихови|Ноћни стихови]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Месечина|Месечина]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]]. :[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]] ::[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Прича|Прича]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Напон|Напон]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Шум|Шум]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]]. :[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]] ::[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сунцокрети|Сунцокрети]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сета|Сета]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма мрака|Песма мрака]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Међа|Међа]]. :[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]] ::[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Човек говори Богу|Човек говори Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Побожна песма|Побожна песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Гозба|Гозба]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Богу|Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Натпис|Натпис]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сенка|Сенка]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Јесења песма|Јесења песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Коб|Коб]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пустиња|Пустиња]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Хришћанско пролеће|Хришћанско пролеће]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Путник|Путник]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Химера|Химера]]. :[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]] ::[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Поље|Поље]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Свитање|Свитање]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Суша|Суша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ћук|Ћук]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Шума|Шума]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрак|Мрак]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Киша|Киша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Оморина|Оморина]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Бор|Бор]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ветар|Ветар]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Април|Април]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Буква|Буква]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрави|Мрави]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Недеља|Недеља]]. :[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]] ::[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Душа|Душа]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Носталгија|Носталгија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Напор|Напор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сапутници|Сапутници]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Соната|Соната]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Тама|Тама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Досада|Досада]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Страх|Страх]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Екстаза|Екстаза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Замор|Замор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Враћање|Враћање]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Снови|Снови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Крај|Крај]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сати|Сати]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Стихови|Стихови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Суза|Суза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рапсодија|Рапсодија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Мир|Мир]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Растанак|Растанак]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Вече|Вече]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Измирење|Измирење]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Гама|Гама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Резигнација|Резигнација]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Симбол|Симбол]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Распуће|Распуће]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Опсена|Опсена]]. <center>II<br>[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|'''Песме љубави и смрти''']]</center> :[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Химера|Химера]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Жена|Жена]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Завет|Завет]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Гнездо|Гнездо]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Лепота|Лепота]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сутон|Сутон]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Бескрајна песма|Бескрајна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Наша срца|Наша срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Очи|Очи]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Чедност|Чедност]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Номади|Номади]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Велика ноћ|Велика ноћ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#За звездама|За звездама]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Стварање|Стварање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Мирна песма|Мирна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тренуци|Тренуци]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Непријатељ|Непријатељ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Крила|Крила]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма љубави|Песма љубави]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма сутона|Песма сутона]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма тишине|Песма тишине]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма умирања|Песма умирања]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Последња песма|Последња песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Заборав|Заборав]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма срца|Песма срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Ћутање|Ћутање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма жени|Песма жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сумња|Сумња]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Строфе једној жени|Строфе једној жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Најтужнија песма|Најтужнија песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме Богу|Песме Богу]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме смрти|Песме смрти]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме жени|Песме жени]]. <center>III<br>[[Царски сонети (Дучићеве песме)|'''Царски сонети''']]</center> :[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]] ::[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Царица|Царица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Двобој|Двобој]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Цар|Цар]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Житије|Житије]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Запис|Запис]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Копљаници|Копљаници]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Радовиште|Радовиште]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Владичица|Владичица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Манастир|Манастир]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Слава|Слава]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Паж|Паж]]. :[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]] ::[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Маћедонија|Маћедонија]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Вардар|Вардар]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Херцеговина|Херцеговина]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Брегалница|Брегалница]]. :[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]] ::[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачко вино|Дубровачко вино]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки барок|Дубровачки барок]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]]. <center>IV<br>[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]</center> :[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]]. <center>V<br>[[Додатак (Дучићеве песме)|'''Додатак''']]</center> :[[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]], [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]], [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Молитва|Молитва]], [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]. == Проза == * [[Патриотизам у Књижевности]] (1899) * [[Писмо из Женеве]] (1900) * [[Писмо из Алпа]] (1906) * [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907) * [[Писмо с Јонског мора]] (1911) * [[Мисли о песнику]] (1924) * [[Писмо из Рима]] (1929) * [[Благо Цара Радована]] (1932) * [[Писмо из Египта]] (1940) * [[Градови и химере]] === Преводи === * [[Гете и Шилер]] (1900), од [[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]] === Политички радови === * [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908) * [[Словени и Босна]] (1908) * [[Два Рибникара]] (1924) * [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942) * [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942) * [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942) * [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943) == Види још == * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] 1vuqwbkg9skwhuq1j3abpdhtvf1t46q 143317 143316 2026-05-11T08:39:51Z Coaorao 19106 /* Песме */ 143317 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Јован | презиме = Дучић | иницијал_презимена = Д | годинарођења = 1874 | годинасмрти = 1943 | опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик. | слика = Ducic.jpg | опис_слике = | википедија = Јован Дучић | вики_цитати = Јован Дучић | остава = | остава_кат = Jovan Dučić }} == Песме == * [[Самохрана мајка]] (1886) * [[Слијепац]] (1887) * [[Двоје сирочади]] (1887) * [[Зора (Јован Дучић)]] (1887) * [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887) * [[Два гроба]] (1887) * [[У зиму]] (1888) * [[Сиротанова клетва]] (1888) * [[У болести (Јован Дучић)]] (1888) * [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888) * [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888) * [[Поцрњело лице]] (1888) * [[Ој ти небо]] (1888) * [[Сељеницима]] (1890) * [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890) * [[Ластама]] (1890) * [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895) * [[Прољетне мелодије]] (1895) * [[Једном пјеснику]] (1895) * [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895) * [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895) * [[Војиславу над гробом]] (1895) * [[На обали (Јован Дучић)]] (1896) * [[Српски борац]] (1896) * [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896) * [[Пјесникова молитва]] (1896) * [[Не чекај ме...]] (1897) * [[Гроб]] (1897) * [[Вјетре!]] (1897) * [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897) * [[Салангана]] (1897) * [[Писмо другу]] (1900) * [[Аида]] (1900) * [[Истоку]] (1900) * [[Драма]] (1901) * [[Антички мотиви]] (1903) * [[Врбас]] (1941) * [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943) * [[Сатира]] (1943) * [[Нова влада]] (1943) === Преводи === * ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891) * ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]] * ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина * ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]] * ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа * ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]] * ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова === Збирке песaма === <center>I<br>[[Песме сунца (Дучићеве песме)|'''Песме сунца''']]</center> :[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]] ::[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Залазак сунца|Залазак сунца]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#У сумраку|У сумраку]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Падање лишћа|Падање лишћа]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Акорди|Акорди]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Познанство|Познанство]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Тишина|Тишина]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Јабланови|Јабланови]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чежња|Чежња]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Новембар|Новембар]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Морска врба|Морска врба]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Сат|Сат]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поноћ|Поноћ]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зашто?|Зашто?]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Поезија]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зимски пастел|Зимски пастел]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Подне|Подне]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Римски сонет|Римски сонет]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Самоћа|Самоћа]]. :[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]] ::[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Поред воде|Поред воде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Крај мора|Крај мора]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Село|Село]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Лето|Лето]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Слушање|Слушање]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Далмација|Далмација]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Ноћни стихови|Ноћни стихови]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Месечина|Месечина]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]]. :[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]] ::[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Прича|Прича]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Напон|Напон]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Шум|Шум]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]]. :[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]] ::[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сунцокрети|Сунцокрети]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сета|Сета]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма мрака|Песма мрака]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Међа|Међа]]. :[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]] ::[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Човек говори Богу|Човек говори Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Побожна песма|Побожна песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Гозба|Гозба]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Богу|Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Натпис|Натпис]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сенка|Сенка]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Јесења песма|Јесења песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Коб|Коб]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пустиња|Пустиња]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Хришћанско пролеће|Хришћанско пролеће]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Путник|Путник]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Химера|Химера]]. :[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]] ::[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Поље|Поље]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Свитање|Свитање]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Суша|Суша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ћук|Ћук]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Шума|Шума]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрак|Мрак]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Киша|Киша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Оморина|Оморина]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Бор|Бор]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ветар|Ветар]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Април|Април]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Буква|Буква]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрави|Мрави]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Недеља|Недеља]]. :[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]] ::[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Душа|Душа]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Носталгија|Носталгија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Напор|Напор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сапутници|Сапутници]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Соната|Соната]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Тама|Тама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Досада|Досада]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Страх|Страх]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Екстаза|Екстаза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Замор|Замор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Враћање|Враћање]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Снови|Снови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Крај|Крај]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сати|Сати]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Стихови|Стихови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Суза|Суза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рапсодија|Рапсодија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Мир|Мир]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Растанак|Растанак]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Вече|Вече]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Измирење|Измирење]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Гама|Гама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Резигнација|Резигнација]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Симбол|Симбол]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Распуће|Распуће]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Опсена|Опсена]]. <center>II<br>[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|'''Песме љубави и смрти''']]</center> :[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Химера|Химера]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Жена|Жена]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Завет|Завет]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Гнездо|Гнездо]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Лепота|Лепота]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сутон|Сутон]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Бескрајна песма|Бескрајна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Наша срца|Наша срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Очи|Очи]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Чедност|Чедност]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Номади|Номади]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Велика ноћ|Велика ноћ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#За звездама|За звездама]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Стварање|Стварање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Мирна песма|Мирна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тренуци|Тренуци]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Непријатељ|Непријатељ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Крила|Крила]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма љубави|Песма љубави]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма сутона|Песма сутона]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма тишине|Песма тишине]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма умирања|Песма умирања]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Последња песма|Последња песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Заборав|Заборав]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма срца|Песма срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Ћутање|Ћутање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма жени|Песма жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сумња|Сумња]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Строфе једној жени|Строфе једној жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Најтужнија песма|Најтужнија песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме Богу|Песме Богу]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме смрти|Песме смрти]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме жени|Песме жени]]. <center>III<br>[[Царски сонети (Дучићеве песме)|'''Царски сонети''']]</center> :[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]] ::[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Царица|Царица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Двобој|Двобој]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Цар|Цар]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Житије|Житије]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Запис|Запис]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Копљаници|Копљаници]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Радовиште|Радовиште]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Владичица|Владичица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Манастир|Манастир]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Слава|Слава]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Паж|Паж]]. :[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]] ::[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Маћедонија|Маћедонија]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Вардар|Вардар]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Херцеговина|Херцеговина]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Брегалница|Брегалница]]. :[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]] ::[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачко вино|Дубровачко вино]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки барок|Дубровачки барок]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]]. <center>IV<br>[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]</center> :[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]]. <center>V<br>[[Додатак (Дучићеве песме)|'''Додатак''']]</center> :[[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]], [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]], [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Молитва|Молитва]], [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]. == Проза == * [[Патриотизам у Књижевности]] (1899) * [[Писмо из Женеве]] (1900) * [[Писмо из Алпа]] (1906) * [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907) * [[Писмо с Јонског мора]] (1911) * [[Мисли о песнику]] (1924) * [[Писмо из Рима]] (1929) * [[Благо Цара Радована]] (1932) * [[Писмо из Египта]] (1940) * [[Градови и химере]] === Преводи === * [[Гете и Шилер]] (1900), од [[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]] === Политички радови === * [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908) * [[Словени и Босна]] (1908) * [[Два Рибникара]] (1924) * [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942) * [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942) * [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942) * [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943) == Види још == * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] h7ee6fdptsp0i4jakzf3ow8nsv2xd0s 143323 143317 2026-05-11T09:15:41Z Coaorao 19106 /* Песме */ 143323 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Јован | презиме = Дучић | иницијал_презимена = Д | годинарођења = 1874 | годинасмрти = 1943 | опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик. | слика = Ducic.jpg | опис_слике = | википедија = Јован Дучић | вики_цитати = Јован Дучић | остава = | остава_кат = Jovan Dučić }} == Песме == * [[Самохрана мајка]] (1886) * [[Слијепац]] (1887) * [[Двоје сирочади]] (1887) * [[Зора (Јован Дучић)]] (1887) * [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887) * [[Два гроба]] (1887) * [[У зиму]] (1888) * [[Сиротанова клетва]] (1888) * [[У болести (Јован Дучић)]] (1888) * [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888) * [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888) * [[Поцрњело лице]] (1888) * [[Ој ти небо]] (1888) * [[Сељеницима]] (1890) * [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890) * [[Ластама]] (1890) * [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895) * [[Прољетне мелодије]] (1895) * [[Једном пјеснику]] (1895) * [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895) * [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895) * [[Војиславу над гробом]] (1895) * [[На обали (Јован Дучић)]] (1896) * [[Српски борац]] (1896) * [[Гусар]] (1896) * [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896) * [[Пјесникова молитва]] (1896) * [[Не чекај ме...]] (1897) * [[Гроб]] (1897) * [[Вјетре!]] (1897) * [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897) * [[Салангана]] (1897) * [[Писмо другу]] (1900) * [[Аида]] (1900) * [[Истоку]] (1900) * [[Драма]] (1901) * [[Антички мотиви]] (1903) * [[Врбас]] (1941) * [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943) * [[Сатира]] (1943) * [[Нова влада]] (1943) === Преводи === * ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891) * ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]] * ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина * ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]] * ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа * ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]] * ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова === Збирке песaма === <center>I<br>[[Песме сунца (Дучићеве песме)|'''Песме сунца''']]</center> :[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]] ::[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Залазак сунца|Залазак сунца]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#У сумраку|У сумраку]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Падање лишћа|Падање лишћа]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Акорди|Акорди]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Познанство|Познанство]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Тишина|Тишина]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Јабланови|Јабланови]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чежња|Чежња]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Новембар|Новембар]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Морска врба|Морска врба]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Сат|Сат]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поноћ|Поноћ]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зашто?|Зашто?]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Поезија]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зимски пастел|Зимски пастел]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Подне|Подне]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Римски сонет|Римски сонет]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Самоћа|Самоћа]]. :[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]] ::[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Поред воде|Поред воде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Крај мора|Крај мора]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Село|Село]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Лето|Лето]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Слушање|Слушање]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Далмација|Далмација]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Ноћни стихови|Ноћни стихови]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Месечина|Месечина]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]]. :[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]] ::[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Прича|Прича]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Напон|Напон]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Шум|Шум]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]]. :[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]] ::[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сунцокрети|Сунцокрети]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сета|Сета]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма мрака|Песма мрака]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Међа|Међа]]. :[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]] ::[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Човек говори Богу|Човек говори Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Побожна песма|Побожна песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Гозба|Гозба]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Богу|Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Натпис|Натпис]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сенка|Сенка]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Јесења песма|Јесења песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Коб|Коб]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пустиња|Пустиња]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Хришћанско пролеће|Хришћанско пролеће]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Путник|Путник]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Химера|Химера]]. :[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]] ::[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Поље|Поље]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Свитање|Свитање]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Суша|Суша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ћук|Ћук]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Шума|Шума]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрак|Мрак]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Киша|Киша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Оморина|Оморина]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Бор|Бор]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ветар|Ветар]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Април|Април]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Буква|Буква]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрави|Мрави]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Недеља|Недеља]]. :[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]] ::[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Душа|Душа]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Носталгија|Носталгија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Напор|Напор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сапутници|Сапутници]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Соната|Соната]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Тама|Тама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Досада|Досада]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Страх|Страх]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Екстаза|Екстаза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Замор|Замор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Враћање|Враћање]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Снови|Снови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Крај|Крај]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сати|Сати]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Стихови|Стихови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Суза|Суза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рапсодија|Рапсодија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Мир|Мир]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Растанак|Растанак]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Вече|Вече]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Измирење|Измирење]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Гама|Гама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Резигнација|Резигнација]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Симбол|Симбол]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Распуће|Распуће]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Опсена|Опсена]]. <center>II<br>[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|'''Песме љубави и смрти''']]</center> :[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Химера|Химера]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Жена|Жена]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Завет|Завет]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Гнездо|Гнездо]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Лепота|Лепота]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сутон|Сутон]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Бескрајна песма|Бескрајна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Наша срца|Наша срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Очи|Очи]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Чедност|Чедност]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Номади|Номади]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Велика ноћ|Велика ноћ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#За звездама|За звездама]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Стварање|Стварање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Мирна песма|Мирна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тренуци|Тренуци]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Непријатељ|Непријатељ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Крила|Крила]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма љубави|Песма љубави]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма сутона|Песма сутона]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма тишине|Песма тишине]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма умирања|Песма умирања]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Последња песма|Последња песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Заборав|Заборав]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма срца|Песма срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Ћутање|Ћутање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма жени|Песма жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сумња|Сумња]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Строфе једној жени|Строфе једној жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Најтужнија песма|Најтужнија песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме Богу|Песме Богу]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме смрти|Песме смрти]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме жени|Песме жени]]. <center>III<br>[[Царски сонети (Дучићеве песме)|'''Царски сонети''']]</center> :[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]] ::[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Царица|Царица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Двобој|Двобој]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Цар|Цар]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Житије|Житије]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Запис|Запис]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Копљаници|Копљаници]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Радовиште|Радовиште]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Владичица|Владичица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Манастир|Манастир]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Слава|Слава]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Паж|Паж]]. :[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]] ::[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Маћедонија|Маћедонија]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Вардар|Вардар]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Херцеговина|Херцеговина]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Брегалница|Брегалница]]. :[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]] ::[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачко вино|Дубровачко вино]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки барок|Дубровачки барок]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]]. <center>IV<br>[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]</center> :[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]]. <center>V<br>[[Додатак (Дучићеве песме)|'''Додатак''']]</center> :[[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]], [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]], [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Молитва|Молитва]], [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]. == Проза == * [[Патриотизам у Књижевности]] (1899) * [[Писмо из Женеве]] (1900) * [[Писмо из Алпа]] (1906) * [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907) * [[Писмо с Јонског мора]] (1911) * [[Мисли о песнику]] (1924) * [[Писмо из Рима]] (1929) * [[Благо Цара Радована]] (1932) * [[Писмо из Египта]] (1940) * [[Градови и химере]] === Преводи === * [[Гете и Шилер]] (1900), од [[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]] === Политички радови === * [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908) * [[Словени и Босна]] (1908) * [[Два Рибникара]] (1924) * [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942) * [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942) * [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942) * [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943) == Види још == * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] 56ghv6lpe41wluqz6bi3ujjth4dk8n0 0 8554 143329 23929 2026-05-11T10:31:19Z Coaorao 19106 143329 wikitext text/x-wiki '''''Звезде''''' може да се односи на: * [[Звезде (1912)]] * [[Звезде (1914)]] * [[Звезде (Милета Јакшић)]] {{Вишезначна одредница}} p9c66pxrqt882ol783flyi6aqi05uh2 0 8700 143330 41892 2026-05-11T10:32:56Z Coaorao 19106 143330 wikitext text/x-wiki '''''Зора''''' може да се односи на: * [[Зора (Ђура Јакшић)|Зора]], песма Ђуре Јакшића * [[Зора (Настасијевић)|Зора]], песма Момчила Настасијевића ; песме Алексе Шантића * [[Зора (1906)]] * [[Зора (1918)]] {{вишезначна одредница}} b5srpkgptti7rce5m1vz614dpuygrnc 0 8738 143328 29906 2026-05-11T10:29:26Z Coaorao 19106 143328 wikitext text/x-wiki '''''Жиот''''' може да се односи на: * [[Живот (1904)]] * [[Живот (1921)]] * [[Живот (2)]] * [[Живот (Владислав Петковић Дис)]] * [[Живот (Медо Пуцић)]] * [[Живот (Милета Јакшић)]] {{вишезначна одредница}} bt4snf8c4nzm4kx1lelkflcf6tgk5g7 143331 143328 2026-05-11T10:33:06Z Coaorao 19106 143331 wikitext text/x-wiki '''''Живот''''' може да се односи на: * [[Живот (1904)]] * [[Живот (1921)]] * [[Живот (2)]] * [[Живот (Владислав Петковић Дис)]] * [[Живот (Медо Пуцић)]] * [[Живот (Милета Јакшић)]] {{вишезначна одредница}} 7abzfa3i4o6cih3odyc8zspr3k5dmmk 0 8881 143322 10882 2026-05-11T09:07:04Z Coaorao 19106 143322 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Живи!… | одељак= | аутор= Алекса Шантић | преводилац= | година=1896 | белешке= }} <poem> Живи, да бришеш оне сузе вајне, Што око муте потиштеном робу, Оном, што цвили, с невољне бескрајне, У тавној ноћи — дубоком гробу… Живи, да будеш: трепет, гром и страва Силнику худом, што народе стреса, Што му се престо и скиптар и слава Подиже грозно врх љутских тјелеса… Живи, да вʼјенце покољења плету, И твоме гробу с вијенцима ходе, Живи, да умреш на бојишту свету, За светог Бога, правде и слободе… 3. ''Јунија'' 1896. </poem> == Извор == ''Босанска вила'', 30. јуна 1896. Бр. 12, стр. 193. {{ЈВ-аутор|Алекса Шантић|1924}} [[Категорија:Шантићеве песме 1896.]] iymynunfa5d7hf70cd6q9xcyj5upafz 0 16104 143325 46360 2026-05-11T10:14:29Z Coaorao 19106 143325 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}'''''Вече''''' се може односити на: ===Песме=== * [[Вече (Алекса Шантић)]] * [[Вече (Војислав Илић)]] * [[Вече (Лаза Костић)]] * [[Вече (Ђура Јакшић)]] * [[Вече (Јован Јовановић Змај)]] * [[Вече (Лаза Костић)]] * [[Вече (Милета Јакшић)]] * [[Вече (Стеван Луковић)]] * [[Вече (Шапчанин)]] {{вишезначна одредница}} dkxprln910vyjgli7oiq5ffz8nf047w 0 16116 143324 142293 2026-05-11T10:07:32Z Coaorao 19106 143324 wikitext text/x-wiki '''''Јесен''''' се може односити на: ===Песме=== * [[Јесен (Алекса Шантић)]] * [[Јесен (Војислав Илић)]] * [[Јесен (Ламартин)]] * [[Јесен (Јаков Шантић)]] * [[Јесен I (Јаков Шантић)]] * [[Јесен (Јесењин)]] * [[Јесен (Владислав Петковић Дис)]] * [[Јесен (Д. Васиљев)]] * [[Јесен (Ламартин)]] * [[Јесен (Милета Јакшић)]] * [[Јесен (Растко Петровић)]] {{вишезначна одредница}} 8a4d1er1jtbjj2n5brkp8iezntu1pe4 0 17048 143327 60273 2026-05-11T10:27:40Z Coaorao 19106 143327 wikitext text/x-wiki '''''Жеља''''' може да се односи на: * [[Жеља (Алекса Шантић)]] * [[Жеља (Бранко Радичевић)]] * [[Жеља (Милан Ракић)]] * [[Жеља (Омер Скопљановић)]] * [[Жеља (Јаков Шантић)]] * [[Жеља I (Јаков Шантић)]] * [[Жеља (Јововић)]] * [[Жеља (Љермонтов)]] * [[Жеља (Велимир Рајић)]] * [[Жеља (Милан Ракић)]] {{вишезначна одредница}} 3f659udks4fv40fel629ldxa56b7zw9 0 46883 143318 102818 2026-05-11T08:44:17Z Coaorao 19106 /* */ 143318 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Само слога Србина спасава | одељак= | аутор= Мило Јововић | преводилац= | година=1896 | белешке= }} <poem> У слози се лакше сносе јаде, Слогом ћемо ране извидати: Руку руци нек брат брату даде, Па ће срећа роду да процвати Јер уз слогу ниче љубав права: Нек се мржња у понор стровали Јер је она опако оруђе, Жарка љубав нека се распали И у брацка срца нека уђе. Раздор клета нек се избјегава: Само слога Србина спасава. Прутић један дȃ се скршит лако; Алʼ не кад се више скупа сложе, И са браћом исто бива тако, Кад су сложни, ко их срушит може? Ни од кога не имаду страва: Само слога Србина спасава. Неслога нас свијех опомиње Како с ње се наше царство сруши Њу Косово и данас проклиње, Па нек и нас заболи у души. Слога браћо нек се обожава, Она само Србина спасава. ''Бар'' (Црна Гора) 1896. </poem> == Извор == ''Босанска вила'', 15. марта 1896. Број 5. Стр. 73. {{ЈВ-аутор|Мило Јововић|1916}} [[Категорија:Јововићеве пјесме 1896.]] crb09efnvsrfnjplfy50sxdis65ju58 143319 143318 2026-05-11T08:46:27Z Coaorao 19106 /* */ 143319 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Само слога Србина спасава | одељак= | аутор= Мило Јововић | преводилац= | година=1896 | белешке= }} <poem> У слози се лакше сносе јаде, Слогом ћемо ране извидати: Руку руци нек брат брату даде, Па ће срећа роду да процвати Јер уз слогу ниче љубав права: Само слога Србина спасава. Нек се мржња у понор стровали Јер је она опако оруђе, Жарка љубав нека се распали И у брацка срца нека уђе. Раздор клета нек се избјегава: Само слога Србина спасава. Прутић један дȃ се скршит лако; Алʼ не кад се више скупа сложе, И са браћом исто бива тако, Кад су сложни, ко их срушит може? Ни од кога не имаду страва: Само слога Србина спасава. Неслога нас свијех опомиње Како с ње се наше царство сруши Њу Косово и данас проклиње, Па нек и нас заболи у души. Слога браћо нек се обожава, Она само Србина спасава. ''Бар'' (Црна Гора) 1896. </poem> == Извор == ''Босанска вила'', 15. марта 1896. Број 5. Стр. 73. {{ЈВ-аутор|Мило Јововић|1916}} [[Категорија:Јововићеве пјесме 1896.]] cjkunntoym2l6wftufbfa3r3yi94k4p 0 54268 143315 121190 2026-05-11T08:20:09Z Coaorao 19106 /* */ 143315 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Је ли потребно женскињу исто образовање као и мушкињу? | одељак= | аутор= Војислав Бакић | преводилац= | година=1896 | белешке= }} У новије време ово се питање много претреса, не само на страни, него и код нас. Пређе се мислило, да женскињу није потребна толика мера образовања, као мушкињу; а сад се тежи за тим, да се женска омладина образује у истој мери, као мушка омладина. С тога се женскиње не задовољава оним образовањем, које му даје основна школа, па ни оним, које даје обична виша девојачка школа, него у најновије време, тражи женске гимнасије и приступ девојкама у велике школе (универзитете), па пошто сврше те школе, онда — разуме се — да се приме и у државну службу за коју су се спремале.<br /> {{gap}}Ну сад се пита: да ли су ти и таки захтеви оправдани, а нарочито, да ли је то основано на ''природи'' женскога пола, и да ли би то било ''корисно'' за породицу, за народ и за човечанство?<br /> {{gap}}Тежња женскиња за вишим, научним образовањем свакојако је оправдана; али природа је одредила границу, до које оно може ићи, а то тако, да је круг умнога рада, особито научнога, за женскиње мањи, него за мушкиње. Природа је поставила знатне ''разлике'' између једнога и другога пола. Те су разлике од чести у телесној организацији и у физиолошким радњама, а од чести у духовним особинама. С обзиром на те разлике, могло би се рећи да је природа ставила у задатак мушкињу нарочито старање за одржавање ''индивидуалнога'' (личнога) живота, а женскињу да се брину више за одржавање ''породичнога'' живота. Према томе као да су и ''нагони'' развијени, и то код мушкиња више нагон за ''одржавање самога себе'' (нагон самоодржања), т. ј. нагон храњења и нагон одбране; а код женскиња више нагон ''социјални'' (нагон удруживања), и то нарочито нагон љубавни (или полни) и нагон родитељски (матерински).<br /> {{gap}}На том се оснива природна ''подела рада'' између оба пола; отуда произлази и потреба ''друкчијег образовања женскиња''. И телесне и духовне особине, кома се женскиње одликује и разликује од мушкиња, упућују женскиње на ''кућу'' и ''породицу''. Ту је средиште за њихов рад и ту оне врше природне задатке свога живота као ''домаћице'' и ''жене'' као ''матере'' и ''васпитачице'' своје деце. Кућа би пропала, кад је не би чувала вредна домаћица и кад она сама не би водила домаћу економију. Муж би био суров, кад не би љубљена жена питомила његову нарав. А деца би се покварила у којекаквим друштвима, кад их не би васпитавала нежна мати. — Тако дакле ваљане жене обезбеђују породицама материјални опстанак, ублажавају људске страсти, и подижу младе нараштаје; а тим потпомажу свој народ и своју државу и одужују свој дуг човечанству. Па зар има већих дужности од ових, и зар има узвишенијих задатака од ових!?<br /> {{gap}}Може нека високо образована жена пожелети славу услед рада на научном и уметничком пољу и бесамртност генијалних заслужних људи. Ну пре свега не треба заборавити да је то реткост и код мушких, или управо — то је изузетак, а није правило; па таких изузетака може бити и код женских. После, сваки човек, који после себе остави здраве и снажне, ваљане и спремне ''потомке'', живи и даље у својој породици и у свом народу. Најпосле, за рад на научном пољу захтева се много спреме, и та спрема траје тако дуго, да је девојка не може добити у редовним приликама па и ако је изузетно добије, она се не може бавити наукама у довољној мери поред других важнијих дужности, које настају после удадбе, не узимљући у рачун и друге сметње у животу.<br /> {{gap}}Овде треба имати на уму и то, да се женска деца ''брже развијају'', умно и телесно и ''пре'' долазе до ''зрелости'', него мушка деца. Женско дете од 6 година развијено је обично толико исто, као мушко од 7 година, девојчица од 12 година као дечак од 14 година; и девојка од 18. година као младић од 21. године. Из тога излази ово двоје: 1. да девојке имају ''мање времена'' за своје развијање, и да, према томе, морају раније прећи на практичне (домаће) послове; а то значи, да оне треба раније да доврше своје школовање; 2. да женска деца ''не треба'' да уче школе ''заједно'' с мушком децом.<br /> {{gap}}По правилу не би требало да девојка учи школу после своје навршене 16. године. Зато време она се може образовати толико, колико јој је потребно за доцнији живот у образованој породици, а сад настаје ''практично'' спремање у већој мери. Ако ли пак продужи школовање до 20. и преко 20. године, онда ће заостати у ономе, што јој је за живот најпотребније; па и ако се уда после тога, сумњиво је, да ли ће бити срећна у својој породици. — Тако је од прилике скоро решено питање о вишем образовању женскиња у немачкој царевини. А ваљда ми Срби нећемо у том погледу предњачити образованијим народима?<br /> {{gap}}Само они људи, којима су непозната новија физиолошка и психолошка истраживања, могу тврдити, да су женска деца способна за науке тако исто, ако и мушка, и да она могу заједно учити школе. Кад је науком утврђено, да је женски мозак мањи (лакши) него мушки и кад је искуством доказано, да ученице теже уче апстрактне науке и у опште оне науке, где има много заплетених комбинација и доказа, него ученици, — онда ту ништа не помаже, кад се неко заноси уображеном ''једнакошћу'' женскога и мушкога пола. Ни људске расе нису једнаке, нижа раса има мањи мозак и слабију умну моћ. Па ни способности мушке деце исте народности нису једнаке, него су у свакога детета друкчије.<br /> {{gap}}Заједничко образовање изједначава донекле те способности. Опште образовање женскиња у многом се слаже с општим образовањем мушкиња; али ипак остаје и овде знатна разлика, јер у женском духу превлађују ''осећања'', особито ''естетичка, религијска'' и ''морална''. С тога и настава у женској школи може поуздано да успева само онда, кад се први предавањима буде у ученица осећања и интереси. — Нека се помисли само, какав би био ''лепи пол'' без неговања осећања ''лепоте, побожности'' и ''доброте''; а какви би били људи, кад на њих не би утицале те врлине женскиња. Да ли би то било корисно, кад би се те женске способности оставиле без нарочите неге, т. ј. кад би се женско васпитање потпуно изједначило с мушким? Шта би се постигло таквим мушкобанастим васпитањем? Ко воли мушкобану? Таква девојка стече неке мушке особине, које су од сумњиве вредности за њу (н. пр. јачу телесну снагу и већу слободу при кретању у друштву); али изгуби неке важне женске особине, које се не могу ничим надокнадити (н. пр. нежност и љупкост, смерност и стидљивост).<br /> {{gap}}Интересно је посматрати „учене” жене како и оне много полажу на укусно одело, на пријатност израза и на спољну лепоту; ретко ће се наћи, да која од њих сасвим одсече своју лепу косу, него ће се пре видети „шишке” и у њих, — јер тако је сад ''мода''. Може се рећи, да оне то раде више по неком нагону ''допадања'', који роизлази из љубавнога нагона, као што то бива и код виших животиња (н. пр. од птица). — Жудња за науком није код њих тако јака, да би оне њој за љубав жртвовале све угодности светске, па међу њима и брачни живот. Кад бисмо запитали ма коју студенткињу велике школе, да ли би она прекинула своје школовање, кад би се нашла врло добра прилика за њену удадбу, она би — истину говорећи — извесно одговорила, да би то радо учинила (бар једна је то отворено признала у такој прилици). И из овога се види јасно, шта девојка више цени, да ли научни рад и славу на књижевном пољу, или пак ''срећан породичан живот''.<br /> {{gap}}Па најпосле, шта бисмо ми и добили тим кад бисмо наше кћери спремали само за државну службу. Добили бисмо, поред мушкога још и ''женски умни пролетаријат'', те место какве користи имали бисмо и очевидне штете у ''моралном'' погледу. Породични живот не би тим ништа добио, него би само изгубио. Довољно је, да се овде подсети само на то, какав углед у народу имају учитељице, и да се запита, зашто се школоване жене више одају страстима него обичне жене, и зашто има сразмерно више верности и оданости породичне код ових последњих.<br /> {{gap}}Ну томе нити су криве школе ни науке него је томе узрок — ''недоученост''. Прави је научник моралан и карактеран; али колико има правих научника? Учење наука захтева врло много труда и траје готово половину века човековога. Така напрезања за толико време шкоде женскињу још више него мушкињу; јер њима су, због друкчије телесне организације још потребнија телесна кретања и физички радови. С тога су за њих подесније обичне ''вештине'' него науке, и оне, према совјим духовним особинама, пре могу тражити неко савршенство у ''уметностима'', него у научним истраживањима. Ту је широко поље за представљање и издржавање разноврсних осећања и узбуђења. Али је за њих много важније обделавање педагошкога поља, а нарочито ''васпитавање мале деце'', које је готово искључиво предато ''самим матерама'', што је сасвим природно, јер њима је ''урођена највећа љубав према својој деци''.<br /> {{gap}}На послетку, да поменемо и то питање, ко треба да ''предаје науке'' у вишим женским заводима, да ли наставници или наставнице. То се питање решава самим тим, ко има јачу умну снагу, већу способност и бољу спрему за научни и наставнички рад. Пошто нема сумње, да су ''мушки'' у овом погледу надмоћнији, то не може бити сумње ни при решавању онога питања. Школски надзорници опазили су одавна, да учитељице полажу у школи већу важност на памћење него на логично мишљење; па и то иде у прилог ономе мишљењу, да науке у вишим девојачким школама треба да предају наставници, а вештине — наставнице.<br /> {{gap}}''У Београду.'' -{VIII}-. 1895. Др. В. Бакић == Извор == * 1896. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година 11, број 1. стр. 8-10. {{ЈВ-аутор|Војислав Бакић|1929}} [[Категорија:Војислав Бакић]] [[Категорија:Педагогија]] [[Категорија:Женска права]] 70e3j427t85cxncg91k50jz2y9vfpqq 100 59929 143304 143273 2026-05-10T12:00:01Z Coaorao 19106 /* 1904. */ 143304 wikitext text/x-wiki {{аутор | име =Јован | презиме =Скерлић | иницијал_презимена =С | годинарођења =1877 | годинасмрти =1914 | слика =Jovan Skerlic.jpg | опис ='''Јован Скерлић''' је био српски књижевник и књижевни критичар. | википедија =Јован Скерлић | вики_цитати =Јован Скерлић | остава = | остава_кат =Jovan Skerlić }} == Дела == === 1899. === * [[Писма из Загреба]] === 1900. === * [[Гете (Мурет)]], од -{Maurice Muret}- * [[Џон Рускин]] === 1901. === * [[О Коштани]] * [[Примјери чојства и јунаштва (Јован Скерлић)]] * [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] * [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]] === 1902. === * [[Поглед на данашњу француску књижевност]] * [[Догматичка и импресионистичка критика]] === 1903. === * [[Француски романтичари и српска народна поезија]] * [[Омладински конгреси]] * [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]] * [[Један социјалистички песник]] === 1904. === * [[„Песме” Милана Ракића]] * [[Једна дужност наших старијих писаца]] * [[Начело солидарности]] === 1905. === * [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]] * [[Тренуци од Данице Марковић]] === 1907. === * [[Филолошки догматичари и књижеван језик]] * [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]] * [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]] === 1909. === * [[Песме од Војислава Ј. Илића, млађег (Ј. Скерлић)]] * [[Једна књижевна зараза]] === 1910. === * [[Србија, њена култура и њена књижевност]] * [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)|Нечиста крв, од Борисава Станковића]] * [[Карло Маркс о Србима]] === 1911. === * [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]] * [[Срби и бугарско ослобођење]] * [[Лажни модернизам у српској књижевности]] * [[Пјесме Алексе Шантића]] === 1912. === * [[Анте Старчевић]] * [[„Песме” Милана Ракића]] * [[Један „превод” са српскога на „илирски”]] === 1913. === * [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)|Вук Ст. Караџић]] * [[Две женске књиге]] === 1914. === * [[Песме Милутина Бојића]] {{DEFAULTSORT:Скерлић,_Јован}} [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски књижевни критичари]] 3ocjbj2ozlpi0g9bonv86xmswagddjb 143307 143304 2026-05-10T12:08:24Z Coaorao 19106 /* 1912. */ 143307 wikitext text/x-wiki {{аутор | име =Јован | презиме =Скерлић | иницијал_презимена =С | годинарођења =1877 | годинасмрти =1914 | слика =Jovan Skerlic.jpg | опис ='''Јован Скерлић''' је био српски књижевник и књижевни критичар. | википедија =Јован Скерлић | вики_цитати =Јован Скерлић | остава = | остава_кат =Jovan Skerlić }} == Дела == === 1899. === * [[Писма из Загреба]] === 1900. === * [[Гете (Мурет)]], од -{Maurice Muret}- * [[Џон Рускин]] === 1901. === * [[О Коштани]] * [[Примјери чојства и јунаштва (Јован Скерлић)]] * [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] * [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]] === 1902. === * [[Поглед на данашњу француску књижевност]] * [[Догматичка и импресионистичка критика]] === 1903. === * [[Француски романтичари и српска народна поезија]] * [[Омладински конгреси]] * [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]] * [[Један социјалистички песник]] === 1904. === * [[„Песме” Милана Ракића]] * [[Једна дужност наших старијих писаца]] * [[Начело солидарности]] === 1905. === * [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]] * [[Тренуци од Данице Марковић]] === 1907. === * [[Филолошки догматичари и књижеван језик]] * [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]] * [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]] === 1909. === * [[Песме од Војислава Ј. Илића, млађег (Ј. Скерлић)]] * [[Једна књижевна зараза]] === 1910. === * [[Србија, њена култура и њена књижевност]] * [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)|Нечиста крв, од Борисава Станковића]] * [[Карло Маркс о Србима]] === 1911. === * [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]] * [[Срби и бугарско ослобођење]] * [[Лажни модернизам у српској књижевности]] * [[Пјесме Алексе Шантића]] === 1912. === * [[Анте Старчевић]] * [[Нове песме, од М. М. Ракића]] * [[Један „превод” са српскога на „илирски”]] === 1913. === * [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)|Вук Ст. Караџић]] * [[Две женске књиге]] === 1914. === * [[Песме Милутина Бојића]] {{DEFAULTSORT:Скерлић,_Јован}} [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски књижевни критичари]] iwcaaxbllus0habrn1vnl8496f9qnjt 100 59971 143320 142246 2026-05-11T08:52:22Z Coaorao 19106 /* Поезија */ 143320 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Михаил | презиме = Љермонтов | иницијал_презимена = Љ | годинарођења = 1814 | годинасмрти = 1841 | опис = '''Михаил Јурјевич Љермонтов''' био је руски романтичарски писац, сликар и песник, познат као „песник Кавказа”. | слика = Michail Lermontov ritratto da Leonid O. Pasternak (1891).jpg | опис_слике = | википедија = Михаил Љермонтов | вики_цитати = Михаил Љермонтов | остава = | остава_кат = Mikhail Lermontov }} == Дела == === Поезија === * [[Мцири]] (''-{Мцыри}-'') * [[Демон (Љермонтов)|Демон]] (''-{Демон}-'') * [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] * [[Анђео]] (''-{Ангел}-'') * [[Чаша живота]] (''-{Чаша жизни}-'') * [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] * [[Порука (Љермонтов)|Порука]] (''-{Завещание}-'') * [[Палестинска гранчица]] (''-{Ветка Палестины}-'') * [[Козачка песма уз колевку]] (''-{Казачья колыбельная песня}-'') * [[Крст на Кавказу]] (''-{Крест на скале}-'') * [[Лепа Рускиња]] * [[Не, тако силно ја не љубим тебе]] (''-{Нѣтъ, не тебя такъ пылко я люблю}-'') * [[Сужањ]] (''-{Узникъ}-'') * [[Тамара (Љермонтов)|Тамара]] * [[Бог у природи]] (''-{Когда волнуется желтеющая нива}-'') * [[Кинџалу]] (''-{Кинжал}-'') * [[Не смиј се над мојом пророчанском тугом ]] (''-{Не смейся над моей пророческой тоскою}-'') * [[Растасмо се...]] * [[Облаци (Љермонтов)|Облаци]] (''-{Тучи}-'') * [[Опорука]] == Преводиоци на српски језик == * [[Драгутин Илић]] * [[Милорад Митровић]] * [[Јован Дучић]] * [[Аутор:Ристо Ј. Одавић|Ристо Ј. Одавић]] * [[Милорад Митровић]] * [[Окица Глушчевић]] * [[Аутор:Димитрије Димитријевић|Димитрије Димитријевић]] * [[Јован Јовановић Змај]] [[Категорија:Руски књижевници]] [[Категорија:Романтизам]] cce7hlnc6xfggsku0nnejt7bzp0fh08 0 60849 143305 2026-05-10T12:06:33Z Coaorao 19106 биће уређено и проверено 143305 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= „Песме” Милана Ракића | одељак= | аутор= Јован Скерлић | година= 1904 | белешке= }} Ми не познајемо други свет до онај који је у вези са човеком; ми нећемо друге уметности до оне која је израз те везе. Гете. Има само два тренутка када се у нас толико певало као данас, и то је око четрдесетих година прошлог века када се „србовало“ готово искључиво у стиховима, и крајем шездесетих година када је правило стихове све што је до пера дорасло. Ове последње две три године јавила се у нас једна песничка епидемија, као да се један нараштај без идеја и без идеала решио да у танке свешчице са неравним редовима излије сву празнину свога срца и сву жалосну неплодност своје мисли. Једино су Милан Ракић и Милорад Петровић, са здравим и једрим Сељанчицама, успели да са својим снажним талентом одскоче од те бедне гомиле расплаканих стихотвораца. Читаоци Српскога Књижевног Гласника, где се Ракић и појавио и развио, осетили су да са њиме нешто новије и мисленије улази у анемичну српску поезију. Полако али стално, непознати Z је привлачио пажњу на себе, освајао корак по корак симпатија, стицао солидан глас зрелог и развијенога талента, постајао нада свих оних који држе да наша поезија још није рекла своју последњу реч. Његове лепе и благородне песме јављају се сада у једној књизи, која је са пуно разлога срдачно поздрављена. * Једна велика врлина Ракићевих песама је што су јасне: једна особина која данас и у нас постаје све ређа и ређа. Од Војислава Илића ушла је у нашу поезију нека манија за обичним и необичним епитетима, искључиво старање да се што шаренијим рувом прикрије голотиња мисли и одсуство дубљих осећања. Из француске школе, чији је он ђак, Ракић је донео љубав према јасности, уверен у лепу реч Вовнаргову да јасност краси дубоке мисли и да као што је логика основ прозе тако је јасност погодба поезије. У том прецизном стилу, у том одсуству украса, које често иде до извесне сувоће, он је развио три или четири лепа и вечита песничка мотива. Оно што пада у очи одмах у целој његовој поезији то је не само песимистичка но чисто будистичка жица, констатовање свеопште беде људске и пролазности свега на свету, уверење да је цео живот само једно једнолико вечито клаћење шеталице од обмане до разочарања, да је цео наш опстанак само постепено крхање ломних илузија наших под маљем грубе стварности, и да је смрт једини мир и једина утеха уморенима и изубијанима од живота. Човек је оличаван у оној племенитој зверци коју хајка гони кроз поља и шуме, уз покличе ловаца и лавеж паса, док се не стропошта у крвавој пени, обојивши својом крвљу зелену траву, а Хајка даље крене да ништи и гази. Или то сипљиво и ромо кљусе, малаксало од силнога рада, које тегли стари гломазни долап, гладно поред траве која мириши, жедно поред воде која жубори, бедно кљусе које оличава сву људску судбу, „једнакост пред општом неминовном бедом“. То је стална мисао, и песник већ у напред чује онај кобни звук чекића који закива чамову даску мртвачкога ковчега, и онда када срце запева и душа закликће, њега спопада незнана туга и тајанствена страва, неко тамно предосећање дуге, неизлечиве беде, и у ноћном часу, „док равнодушно небо сјајем блиста“, он чује како ...поред свега страховито хуји Старинска песма о таштини света. Као Алфред де Вињи, у Вуковој смрти, као Леконт де Лил у Ладном ветру ноћи и Dies irae, наш песник, пред бесмисленошћу смрти, пред злокобним фатумом који лебди над човеком, узима тогу и филозофску мирноћу античких мудраца. Јест, мисли она са Паскалом, човек је слаба трска, али трска која мисли, која разуме и судбини на супрот, као протест, као пркос, истиче ту душевну мирноћу, ту поноситу резигнацију пред оним што је неизбежно, жртвујући тело али спасавајући недотакнуту душу, говорећи као онај свети роб Епиктет своме господару који му је ногу пребио: Јесам ли ти рекао да ћеш ме сломити! Срчана буди, бедна душо моја, И нек те сада ништа не колеба. Без роптања, без крви и без боја Време је дошло и страдати треба. Преживи муке распетога Христа За све у теби што греши и страда, За дужност као Шпартанаца триста, Узвиси живот величином јада! И тај пркос невидљивој и суровој сили ствари нашао је необична израза у оној енергичној, пуној, можда најбољој песми његовој, У кврге су ме бациле, о срама!, сав пркос жртве која у својој крви умире али која својом мишљу и јачином душе стоји над целатом: Удри, и мучи, и притежи јаче, Ал' знај да неће прећи моје усне Ни једна речца што моли ил' плаче, Ни бапске клетве, ни слабости гнусне! Удри, и мучи, и притежи јаче, Ал' докле редом деца, људи, жене, Плачу и пиште, бедни покрај мене И ропски клече пред скривеним створем, Врх писке, клетве, и вапаја њини Летеће мирно дух мој у висини Ко морска ласта над широким морем. Последња реч мудрости, сва величина човека, једина утеха лепим душама, мисао која је виша од свих мистичних снова, и празних обећања религије, последње прибежиште мудраца! * И томе мрачноме расположењу које је основни тон Ракићевих песама, поред општега, човечанскога, тако рећи метафизичкога разлога у односу човека према васељени и природи, има и други један, ближи, нижи, свакодневни, али зато још силнији и кобнији. То је утицај једне мртве, безбојне средине, са бедним интересима и још беднијим осећањима, средине оскудне и разоравајуће, која не трпи ништа више изнад општега блата и општега јада, средине где човек стари без младости, вене без цветања, умире без живљења. „Човек је разочаран, вели један велики меланхолик, Шатобријан, и ако није уживао; остају му још жеље, а нема више илузија. Машта је богата, обилна и чудесна, живот оскудан, сув и разочаравајући. Са пуним срцем станује се у празном свету, и не користивши се ничим човек је сит свега“. И где се више но код нас осећа та страшна празнина и сувоћа, где су мисао и полет већма спутани за земљу, где је трење међу људима јаче и несносније, где се више чује страшно шкрипање једнога неподмазанога и рђавога друштвенога механизма? Сваки иоле развијенији човек осетио је у дубинама своје душе страховиту борбу између јединке и њене средине, нарочито они који су имали несрећу да познају пун, широк, интензиван живот „Трулога Запада“ и за које савски мост изгледа као један тамнички прозор. И ко ће нам описати онај тужан пејзаж београдски, онај дубоко тежак утисак мртвих ритова савских и дунавских, иза којих се једва пробија танка силуета далеких планина, ону бакарно-црвенкасту боју градских цигаља испржених ватреним зрацима јужнога и континенталнога сунца, она казаматска мрачна и злобна лица која се срећу улицама, онај задах несрећнога Истока! И како је дубоко тачан овај јесењи пејзаж београдски, који је одиста једно „душевно стање“! С кровова ниских облак дима, Влажан и густ, на земљу пада. По излоканим друмовима, Ко верна слика мога јада, Дроњав и блатав, беда сама, Тетурајући преко рупа, У исцепаним кошуљама Уморни сељак тромо ступа. А магла пада, тихо крије Мочарне њиве, поља гола, Студена киша стално лије И рабаџиска шкрипе кола. И у том уском и мрачном обзорју, живот је само једно животарење, и монотонија паланачке егзистенције притискује као мора душе људи: Проживесмо, драга, испод мрачног неба Низ мемљивих ноћи и плеснивих дана. Мучила нас судба дуго, ко што треба, Задала нам често непреболних рана. . . . . . . . . . . . . . . . . . Тврдица је била васељена за нас, Одмерила тачно уживања наша. Нама биће увек сутра што и данас, Увек исто пиће, увек иста чаша. Ретки су у Ракића тренуци када срце силније закуца и млада крв појури у дубини ноћи, када „трава мирише и растиње клија“, у шумору једрих кукуруза и свежини поораних њива, над тим пољима које је месечина поплавила, у „бокорима цветног јоргована“. Шуме бокори цветног јоргована, И ноћ звездана трепери и жуди За бујну љубав свету Богом дана, Док месечина насмејана блуди, Шуме бокори цветног јоргована. У таку ноћ је пожудну и страсну, Изолда некад чекала Тристана. Буде се гробља уз кукњаву гласну И сећају се прохујалих дана. У таку ноћ је пожудну и страсну, Носећи собом лествице од свиле, Старински витез, пун вере и наде Хитао замку своје верне Виле И певао јој страсне серенаде, Старински витез пун вере и наде. * То је лепа песма, једна од најбољих у овој збирци, једна од најлепших које су за последње време на српском језику испеване, и далеко би се отишло када би се наводили сви снажни стихови којима је пуна ова добра књига. Ја ћу прећи преко неких несавршености у форми, преко извесне развучености која се опажа и на најбољим местима, и преко појединих спорних питања метрике. Да се задржим само на једној ствари. Ракић је паметан човек, и разумеће ме да је ове редове диктовало уважење његова талента, љубав према књижевности и чврсто убеђење да наш нараштај треба да испуни чиме трајним оних тридесет година јавнога рада који му предстоји. Наша млада поезија је већ прилично дала, и о њој се већ може говорити као о једној целини. Она је показала и неоспорних талената и учинила не мало да се облик усаврши, да се прошири песнички језик и нађу нове речи за нова и сложенија осећања. Али, што је много, много за жаљење, она или поклања и сувише пажње искључивој лепоти облика, јури за што ређим и магловитијим сензацијама или се повлачи у неплодно посматрање, на најужи унутрашњи живот, одвајајући се од људи и од живота. Основна њена мана је што је и сувише егоистична. Јован Дучић напушта интимну, чисто лирску поезију, где је показао тако лепа успеха и иде за симболистима, верујући да оно што је модерно (а симболизам данас ни то није!) у исти мах што и ново. Ракић, који је надахнут Алфредом де Вињием, парнасовцима, нарочито Леконтом де Лилом, задовољава се њином поезијом песимизма и моралног стоицизма, затварајући се у „кулу од слонове кости“, туђ и непријатељски расположен према струјањима живота. поједини појави могу бити рђави али који у основу није рђав? Докле ће они у стихове стављати ону проблематичну мудрост наших старијих, „разочараних“ људи који су обешчастили и удавили нашу земљу? Свакако, поезија није ни предикаоница ни говорница, њен задатак није ни да звижди ни да труби, она нема да пева законе астрономије и аксиоме геометрије, у њој се не састављају уџбеници за граматику и аритметику, али још мање је њен задатак да пева погреб скакавца и мирисе лаких жена, као што су радили бедни песници мекушне и труле епохе александријске; она нема да опева утицај рибљих репова на таласање мора, као што су чинили француски романтичари ниже врсте, уверени да је све на свету добро када се нашао леп слик и да је циљ васељене да се заврши једном лепом строфом; а најмање су поезија врућична бунцања, претенциозна проза и простачке мистификације све оне гомиле декадената, симболиста, симболо-декадената, естета, сатаниста, мистичара, кватрочентиста, оне „фосфоресценције трулежи“ буржоаскога друштва на умору, људи који терају шегу и са собом и са публиком и пишу књиге „за опсенити простоту“. Права, велика поезија, поезија свију оних великих духова који су оставили бесмртно име, била је поезија опште човечанска, социјална, поезија моралнога здравља, која је била одјек и израз душе човечанске, нагнута над животом и у најнижим његовим облицима, прожета и вечито свежа њиме, она поезија под којом трепери све наше биће, која је силан, искрен и неизгладив израз најдубљих наших осећања, најинтимнијих наших надахнућа, највиших наших схватања, mens divinior велике породице људске. Време је да најбољи међу нашим млађим песницима баце поглед на пут који су прешли и помисле у шта ће утрошити своје лепе таленте које младост греје и свој живот који је тако кратак. Једна накићена, ладна поезија, анти-социјална, туђа и непријатељска према животу, није и не сме да буде њихова последња реч. Ми млађи имамо пред нама једно поколење живих мртваца и сенки, који мисле да живе, а ми морамо бити оно што је велики Ламартин снажно рекао, „подмлађено поколење које ветар живота тресе“. e8nwnuae0a4z99bcgcl6c7xmuivy3zn 143306 143305 2026-05-10T12:06:53Z Coaorao 19106 143306 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= „Песме” Милана Ракића | одељак= | аутор= Јован Скерлић | година= 1904 | белешке= }} Ми не познајемо други свет до онај који је у вези са човеком; ми нећемо друге уметности до оне која је израз те везе. Гете. Има само два тренутка када се у нас толико певало као данас, и то је око четрдесетих година прошлог века када се „србовало“ готово искључиво у стиховима, и крајем шездесетих година када је правило стихове све што је до пера дорасло. Ове последње две три године јавила се у нас једна песничка епидемија, као да се један нараштај без идеја и без идеала решио да у танке свешчице са неравним редовима излије сву празнину свога срца и сву жалосну неплодност своје мисли. Једино су Милан Ракић и Милорад Петровић, са здравим и једрим Сељанчицама, успели да са својим снажним талентом одскоче од те бедне гомиле расплаканих стихотвораца. Читаоци Српскога Књижевног Гласника, где се Ракић и појавио и развио, осетили су да са њиме нешто новије и мисленије улази у анемичну српску поезију. Полако али стално, непознати Z је привлачио пажњу на себе, освајао корак по корак симпатија, стицао солидан глас зрелог и развијенога талента, постајао нада свих оних који држе да наша поезија још није рекла своју последњу реч. Његове лепе и благородне песме јављају се сада у једној књизи, која је са пуно разлога срдачно поздрављена. * Једна велика врлина Ракићевих песама је што су јасне: једна особина која данас и у нас постаје све ређа и ређа. Од Војислава Илића ушла је у нашу поезију нека манија за обичним и необичним епитетима, искључиво старање да се што шаренијим рувом прикрије голотиња мисли и одсуство дубљих осећања. Из француске школе, чији је он ђак, Ракић је донео љубав према јасности, уверен у лепу реч Вовнаргову да јасност краси дубоке мисли и да као што је логика основ прозе тако је јасност погодба поезије. У том прецизном стилу, у том одсуству украса, које често иде до извесне сувоће, он је развио три или четири лепа и вечита песничка мотива. Оно што пада у очи одмах у целој његовој поезији то је не само песимистичка но чисто будистичка жица, констатовање свеопште беде људске и пролазности свега на свету, уверење да је цео живот само једно једнолико вечито клаћење шеталице од обмане до разочарања, да је цео наш опстанак само постепено крхање ломних илузија наших под маљем грубе стварности, и да је смрт једини мир и једина утеха уморенима и изубијанима од живота. Човек је оличаван у оној племенитој зверци коју хајка гони кроз поља и шуме, уз покличе ловаца и лавеж паса, док се не стропошта у крвавој пени, обојивши својом крвљу зелену траву, а Хајка даље крене да ништи и гази. Или то сипљиво и ромо кљусе, малаксало од силнога рада, које тегли стари гломазни долап, гладно поред траве која мириши, жедно поред воде која жубори, бедно кљусе које оличава сву људску судбу, „једнакост пред општом неминовном бедом“. То је стална мисао, и песник већ у напред чује онај кобни звук чекића који закива чамову даску мртвачкога ковчега, и онда када срце запева и душа закликће, њега спопада незнана туга и тајанствена страва, неко тамно предосећање дуге, неизлечиве беде, и у ноћном часу, „док равнодушно небо сјајем блиста“, он чује како ...поред свега страховито хуји Старинска песма о таштини света. Као Алфред де Вињи, у Вуковој смрти, као Леконт де Лил у Ладном ветру ноћи и Dies irae, наш песник, пред бесмисленошћу смрти, пред злокобним фатумом који лебди над човеком, узима тогу и филозофску мирноћу античких мудраца. Јест, мисли она са Паскалом, човек је слаба трска, али трска која мисли, која разуме и судбини на супрот, као протест, као пркос, истиче ту душевну мирноћу, ту поноситу резигнацију пред оним што је неизбежно, жртвујући тело али спасавајући недотакнуту душу, говорећи као онај свети роб Епиктет своме господару који му је ногу пребио: Јесам ли ти рекао да ћеш ме сломити! Срчана буди, бедна душо моја, И нек те сада ништа не колеба. Без роптања, без крви и без боја Време је дошло и страдати треба. Преживи муке распетога Христа За све у теби што греши и страда, За дужност као Шпартанаца триста, Узвиси живот величином јада! И тај пркос невидљивој и суровој сили ствари нашао је необична израза у оној енергичној, пуној, можда најбољој песми његовој, У кврге су ме бациле, о срама!, сав пркос жртве која у својој крви умире али која својом мишљу и јачином душе стоји над целатом: Удри, и мучи, и притежи јаче, Ал' знај да неће прећи моје усне Ни једна речца што моли ил' плаче, Ни бапске клетве, ни слабости гнусне! Удри, и мучи, и притежи јаче, Ал' докле редом деца, људи, жене, Плачу и пиште, бедни покрај мене И ропски клече пред скривеним створем, Врх писке, клетве, и вапаја њини Летеће мирно дух мој у висини Ко морска ласта над широким морем. Последња реч мудрости, сва величина човека, једина утеха лепим душама, мисао која је виша од свих мистичних снова, и празних обећања религије, последње прибежиште мудраца! * И томе мрачноме расположењу које је основни тон Ракићевих песама, поред општега, човечанскога, тако рећи метафизичкога разлога у односу човека према васељени и природи, има и други један, ближи, нижи, свакодневни, али зато још силнији и кобнији. То је утицај једне мртве, безбојне средине, са бедним интересима и још беднијим осећањима, средине оскудне и разоравајуће, која не трпи ништа више изнад општега блата и општега јада, средине где човек стари без младости, вене без цветања, умире без живљења. „Човек је разочаран, вели један велики меланхолик, Шатобријан, и ако није уживао; остају му још жеље, а нема више илузија. Машта је богата, обилна и чудесна, живот оскудан, сув и разочаравајући. Са пуним срцем станује се у празном свету, и не користивши се ничим човек је сит свега“. И где се више но код нас осећа та страшна празнина и сувоћа, где су мисао и полет већма спутани за земљу, где је трење међу људима јаче и несносније, где се више чује страшно шкрипање једнога неподмазанога и рђавога друштвенога механизма? Сваки иоле развијенији човек осетио је у дубинама своје душе страховиту борбу између јединке и њене средине, нарочито они који су имали несрећу да познају пун, широк, интензиван живот „Трулога Запада“ и за које савски мост изгледа као један тамнички прозор. И ко ће нам описати онај тужан пејзаж београдски, онај дубоко тежак утисак мртвих ритова савских и дунавских, иза којих се једва пробија танка силуета далеких планина, ону бакарно-црвенкасту боју градских цигаља испржених ватреним зрацима јужнога и континенталнога сунца, она казаматска мрачна и злобна лица која се срећу улицама, онај задах несрећнога Истока! И како је дубоко тачан овај јесењи пејзаж београдски, који је одиста једно „душевно стање“! С кровова ниских облак дима, Влажан и густ, на земљу пада. По излоканим друмовима, Ко верна слика мога јада, Дроњав и блатав, беда сама, Тетурајући преко рупа, У исцепаним кошуљама Уморни сељак тромо ступа. А магла пада, тихо крије Мочарне њиве, поља гола, Студена киша стално лије И рабаџиска шкрипе кола. И у том уском и мрачном обзорју, живот је само једно животарење, и монотонија паланачке егзистенције притискује као мора душе људи: Проживесмо, драга, испод мрачног неба Низ мемљивих ноћи и плеснивих дана. Мучила нас судба дуго, ко што треба, Задала нам често непреболних рана. . . . . . . . . . . . . . . . . . Тврдица је била васељена за нас, Одмерила тачно уживања наша. Нама биће увек сутра што и данас, Увек исто пиће, увек иста чаша. Ретки су у Ракића тренуци када срце силније закуца и млада крв појури у дубини ноћи, када „трава мирише и растиње клија“, у шумору једрих кукуруза и свежини поораних њива, над тим пољима које је месечина поплавила, у „бокорима цветног јоргована“. Шуме бокори цветног јоргована, И ноћ звездана трепери и жуди За бујну љубав свету Богом дана, Док месечина насмејана блуди, Шуме бокори цветног јоргована. У таку ноћ је пожудну и страсну, Изолда некад чекала Тристана. Буде се гробља уз кукњаву гласну И сећају се прохујалих дана. У таку ноћ је пожудну и страсну, Носећи собом лествице од свиле, Старински витез, пун вере и наде Хитао замку своје верне Виле И певао јој страсне серенаде, Старински витез пун вере и наде. * То је лепа песма, једна од најбољих у овој збирци, једна од најлепших које су за последње време на српском језику испеване, и далеко би се отишло када би се наводили сви снажни стихови којима је пуна ова добра књига. Ја ћу прећи преко неких несавршености у форми, преко извесне развучености која се опажа и на најбољим местима, и преко појединих спорних питања метрике. Да се задржим само на једној ствари. Ракић је паметан човек, и разумеће ме да је ове редове диктовало уважење његова талента, љубав према књижевности и чврсто убеђење да наш нараштај треба да испуни чиме трајним оних тридесет година јавнога рада који му предстоји. Наша млада поезија је већ прилично дала, и о њој се већ може говорити као о једној целини. Она је показала и неоспорних талената и учинила не мало да се облик усаврши, да се прошири песнички језик и нађу нове речи за нова и сложенија осећања. Али, што је много, много за жаљење, она или поклања и сувише пажње искључивој лепоти облика, јури за што ређим и магловитијим сензацијама или се повлачи у неплодно посматрање, на најужи унутрашњи живот, одвајајући се од људи и од живота. Основна њена мана је што је и сувише егоистична. Јован Дучић напушта интимну, чисто лирску поезију, где је показао тако лепа успеха и иде за симболистима, верујући да оно што је модерно (а симболизам данас ни то није!) у исти мах што и ново. Ракић, који је надахнут Алфредом де Вињием, парнасовцима, нарочито Леконтом де Лилом, задовољава се њином поезијом песимизма и моралног стоицизма, затварајући се у „кулу од слонове кости“, туђ и непријатељски расположен према струјањима живота. поједини појави могу бити рђави али који у основу није рђав? Докле ће они у стихове стављати ону проблематичну мудрост наших старијих, „разочараних“ људи који су обешчастили и удавили нашу земљу? Свакако, поезија није ни предикаоница ни говорница, њен задатак није ни да звижди ни да труби, она нема да пева законе астрономије и аксиоме геометрије, у њој се не састављају уџбеници за граматику и аритметику, али још мање је њен задатак да пева погреб скакавца и мирисе лаких жена, као што су радили бедни песници мекушне и труле епохе александријске; она нема да опева утицај рибљих репова на таласање мора, као што су чинили француски романтичари ниже врсте, уверени да је све на свету добро када се нашао леп слик и да је циљ васељене да се заврши једном лепом строфом; а најмање су поезија врућична бунцања, претенциозна проза и простачке мистификације све оне гомиле декадената, симболиста, симболо-декадената, естета, сатаниста, мистичара, кватрочентиста, оне „фосфоресценције трулежи“ буржоаскога друштва на умору, људи који терају шегу и са собом и са публиком и пишу књиге „за опсенити простоту“. Права, велика поезија, поезија свију оних великих духова који су оставили бесмртно име, била је поезија опште човечанска, социјална, поезија моралнога здравља, која је била одјек и израз душе човечанске, нагнута над животом и у најнижим његовим облицима, прожета и вечито свежа њиме, она поезија под којом трепери све наше биће, која је силан, искрен и неизгладив израз најдубљих наших осећања, најинтимнијих наших надахнућа, највиших наших схватања, mens divinior велике породице људске. Време је да најбољи међу нашим млађим песницима баце поглед на пут који су прешли и помисле у шта ће утрошити своје лепе таленте које младост греје и свој живот који је тако кратак. Једна накићена, ладна поезија, анти-социјална, туђа и непријатељска према животу, није и не сме да буде њихова последња реч. Ми млађи имамо пред нама једно поколење живих мртваца и сенки, који мисле да живе, а ми морамо бити оно што је велики Ламартин снажно рекао, „подмлађено поколење које ветар живота тресе“. == Извор == ''Српски књижевни гласник'', 1. март 1904. Књига -{XI}-, Број 5. Стр. 345-354. {{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}} [[Категорија:Јован Скерлић]] 4ffrgz7vq6d9r7vs1rlw5j8x0wxyxq6 143308 143306 2026-05-10T12:10:04Z Coaorao 19106 143308 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= „Песме” Милана Ракића | одељак= | аутор= Јован Скерлић | година= 1904 | белешке= }} Ми не познајемо други свет до онај који је у вези са човеком; ми нећемо друге уметности до оне која је израз те везе. Гете. Има само два тренутка када се у нас толико певало као данас, и то је око четрдесетих година прошлог века када се „србовало“ готово искључиво у стиховима, и крајем шездесетих година када је правило стихове све што је до пера дорасло. Ове последње две три године јавила се у нас једна песничка епидемија, као да се један нараштај без идеја и без идеала решио да у танке свешчице са неравним редовима излије сву празнину свога срца и сву жалосну неплодност своје мисли. Једино су Милан Ракић и Милорад Петровић, са здравим и једрим Сељанчицама, успели да са својим снажним талентом одскоче од те бедне гомиле расплаканих стихотвораца. Читаоци Српскога Књижевног Гласника, где се Ракић и појавио и развио, осетили су да са њиме нешто новије и мисленије улази у анемичну српску поезију. Полако али стално, непознати Z је привлачио пажњу на себе, освајао корак по корак симпатија, стицао солидан глас зрелог и развијенога талента, постајао нада свих оних који држе да наша поезија још није рекла своју последњу реч. Његове лепе и благородне песме јављају се сада у једној књизи, која је са пуно разлога срдачно поздрављена. * Једна велика врлина Ракићевих песама је што су јасне: једна особина која данас и у нас постаје све ређа и ређа. Од Војислава Илића ушла је у нашу поезију нека манија за обичним и необичним епитетима, искључиво старање да се што шаренијим рувом прикрије голотиња мисли и одсуство дубљих осећања. Из француске школе, чији је он ђак, Ракић је донео љубав према јасности, уверен у лепу реч Вовнаргову да јасност краси дубоке мисли и да као што је логика основ прозе тако је јасност погодба поезије. У том прецизном стилу, у том одсуству украса, које често иде до извесне сувоће, он је развио три или четири лепа и вечита песничка мотива. Оно што пада у очи одмах у целој његовој поезији то је не само песимистичка но чисто будистичка жица, констатовање свеопште беде људске и пролазности свега на свету, уверење да је цео живот само једно једнолико вечито клаћење шеталице од обмане до разочарања, да је цео наш опстанак само постепено крхање ломних илузија наших под маљем грубе стварности, и да је смрт једини мир и једина утеха уморенима и изубијанима од живота. Човек је оличаван у оној племенитој зверци коју хајка гони кроз поља и шуме, уз покличе ловаца и лавеж паса, док се не стропошта у крвавој пени, обојивши својом крвљу зелену траву, а Хајка даље крене да ништи и гази. Или то сипљиво и ромо кљусе, малаксало од силнога рада, које тегли стари гломазни долап, гладно поред траве која мириши, жедно поред воде која жубори, бедно кљусе које оличава сву људску судбу, „једнакост пред општом неминовном бедом“. То је стална мисао, и песник већ у напред чује онај кобни звук чекића који закива чамову даску мртвачкога ковчега, и онда када срце запева и душа закликће, њега спопада незнана туга и тајанствена страва, неко тамно предосећање дуге, неизлечиве беде, и у ноћном часу, „док равнодушно небо сјајем блиста“, он чује како <poem> ...поред свега страховито хуји Старинска песма о таштини света. </poem> Као Алфред де Вињи, у Вуковој смрти, као Леконт де Лил у Ладном ветру ноћи и Dies irae, наш песник, пред бесмисленошћу смрти, пред злокобним фатумом који лебди над човеком, узима тогу и филозофску мирноћу античких мудраца. Јест, мисли она са Паскалом, човек је слаба трска, али трска која мисли, која разуме и судбини на супрот, као протест, као пркос, истиче ту душевну мирноћу, ту поноситу резигнацију пред оним што је неизбежно, жртвујући тело али спасавајући недотакнуту душу, говорећи као онај свети роб Епиктет своме господару који му је ногу пребио: Јесам ли ти рекао да ћеш ме сломити! <poem> Срчана буди, бедна душо моја, И нек те сада ништа не колеба. Без роптања, без крви и без боја Време је дошло и страдати треба. Преживи муке распетога Христа За све у теби што греши и страда, За дужност као Шпартанаца триста, Узвиси живот величином јада! </poem> И тај пркос невидљивој и суровој сили ствари нашао је необична израза у оној енергичној, пуној, можда најбољој песми његовој, У кврге су ме бациле, о срама!, сав пркос жртве која у својој крви умире али која својом мишљу и јачином душе стоји над целатом: <poem> Удри, и мучи, и притежи јаче, Ал' знај да неће прећи моје усне Ни једна речца што моли ил' плаче, Ни бапске клетве, ни слабости гнусне! Удри, и мучи, и притежи јаче, Ал' докле редом деца, људи, жене, Плачу и пиште, бедни покрај мене И ропски клече пред скривеним створем, Врх писке, клетве, и вапаја њини Летеће мирно дух мој у висини Ко морска ласта над широким морем. </poem> Последња реч мудрости, сва величина човека, једина утеха лепим душама, мисао која је виша од свих мистичних снова, и празних обећања религије, последње прибежиште мудраца! * И томе мрачноме расположењу које је основни тон Ракићевих песама, поред општега, човечанскога, тако рећи метафизичкога разлога у односу човека према васељени и природи, има и други један, ближи, нижи, свакодневни, али зато још силнији и кобнији. То је утицај једне мртве, безбојне средине, са бедним интересима и још беднијим осећањима, средине оскудне и разоравајуће, која не трпи ништа више изнад општега блата и општега јада, средине где човек стари без младости, вене без цветања, умире без живљења. „Човек је разочаран, вели један велики меланхолик, Шатобријан, и ако није уживао; остају му још жеље, а нема више илузија. Машта је богата, обилна и чудесна, живот оскудан, сув и разочаравајући. Са пуним срцем станује се у празном свету, и не користивши се ничим човек је сит свега“. И где се више но код нас осећа та страшна празнина и сувоћа, где су мисао и полет већма спутани за земљу, где је трење међу људима јаче и несносније, где се више чује страшно шкрипање једнога неподмазанога и рђавога друштвенога механизма? Сваки иоле развијенији човек осетио је у дубинама своје душе страховиту борбу између јединке и њене средине, нарочито они који су имали несрећу да познају пун, широк, интензиван живот „Трулога Запада“ и за које савски мост изгледа као један тамнички прозор. И ко ће нам описати онај тужан пејзаж београдски, онај дубоко тежак утисак мртвих ритова савских и дунавских, иза којих се једва пробија танка силуета далеких планина, ону бакарно-црвенкасту боју градских цигаља испржених ватреним зрацима јужнога и континенталнога сунца, она казаматска мрачна и злобна лица која се срећу улицама, онај задах несрећнога Истока! И како је дубоко тачан овај јесењи пејзаж београдски, који је одиста једно „душевно стање“! <poem> С кровова ниских облак дима, Влажан и густ, на земљу пада. По излоканим друмовима, Ко верна слика мога јада, Дроњав и блатав, беда сама, Тетурајући преко рупа, У исцепаним кошуљама Уморни сељак тромо ступа. А магла пада, тихо крије Мочарне њиве, поља гола, Студена киша стално лије И рабаџиска шкрипе кола. </poem> И у том уском и мрачном обзорју, живот је само једно животарење, и монотонија паланачке егзистенције притискује као мора душе људи: <poem> Проживесмо, драга, испод мрачног неба Низ мемљивих ноћи и плеснивих дана. Мучила нас судба дуго, ко што треба, Задала нам често непреболних рана. . . . . . . . . . . . . . . . . . Тврдица је била васељена за нас, Одмерила тачно уживања наша. Нама биће увек сутра што и данас, Увек исто пиће, увек иста чаша. </poem> Ретки су у Ракића тренуци када срце силније закуца и млада крв појури у дубини ноћи, када „трава мирише и растиње клија“, у шумору једрих кукуруза и свежини поораних њива, над тим пољима које је месечина поплавила, у „бокорима цветног јоргована“. <poem> Шуме бокори цветног јоргована, И ноћ звездана трепери и жуди За бујну љубав свету Богом дана, Док месечина насмејана блуди, Шуме бокори цветног јоргована. У таку ноћ је пожудну и страсну, Изолда некад чекала Тристана. Буде се гробља уз кукњаву гласну И сећају се прохујалих дана. У таку ноћ је пожудну и страсну, Носећи собом лествице од свиле, Старински витез, пун вере и наде Хитао замку своје верне Виле И певао јој страсне серенаде, Старински витез пун вере и наде. </poem> * То је лепа песма, једна од најбољих у овој збирци, једна од најлепших које су за последње време на српском језику испеване, и далеко би се отишло када би се наводили сви снажни стихови којима је пуна ова добра књига. Ја ћу прећи преко неких несавршености у форми, преко извесне развучености која се опажа и на најбољим местима, и преко појединих спорних питања метрике. Да се задржим само на једној ствари. Ракић је паметан човек, и разумеће ме да је ове редове диктовало уважење његова талента, љубав према књижевности и чврсто убеђење да наш нараштај треба да испуни чиме трајним оних тридесет година јавнога рада који му предстоји. Наша млада поезија је већ прилично дала, и о њој се већ може говорити као о једној целини. Она је показала и неоспорних талената и учинила не мало да се облик усаврши, да се прошири песнички језик и нађу нове речи за нова и сложенија осећања. Али, што је много, много за жаљење, она или поклања и сувише пажње искључивој лепоти облика, јури за што ређим и магловитијим сензацијама или се повлачи у неплодно посматрање, на најужи унутрашњи живот, одвајајући се од људи и од живота. Основна њена мана је што је и сувише егоистична. Јован Дучић напушта интимну, чисто лирску поезију, где је показао тако лепа успеха и иде за симболистима, верујући да оно што је модерно (а симболизам данас ни то није!) у исти мах што и ново. Ракић, који је надахнут Алфредом де Вињием, парнасовцима, нарочито Леконтом де Лилом, задовољава се њином поезијом песимизма и моралног стоицизма, затварајући се у „кулу од слонове кости“, туђ и непријатељски расположен према струјањима живота. поједини појави могу бити рђави али који у основу није рђав? Докле ће они у стихове стављати ону проблематичну мудрост наших старијих, „разочараних“ људи који су обешчастили и удавили нашу земљу? Свакако, поезија није ни предикаоница ни говорница, њен задатак није ни да звижди ни да труби, она нема да пева законе астрономије и аксиоме геометрије, у њој се не састављају уџбеници за граматику и аритметику, али још мање је њен задатак да пева погреб скакавца и мирисе лаких жена, као што су радили бедни песници мекушне и труле епохе александријске; она нема да опева утицај рибљих репова на таласање мора, као што су чинили француски романтичари ниже врсте, уверени да је све на свету добро када се нашао леп слик и да је циљ васељене да се заврши једном лепом строфом; а најмање су поезија врућична бунцања, претенциозна проза и простачке мистификације све оне гомиле декадената, симболиста, симболо-декадената, естета, сатаниста, мистичара, кватрочентиста, оне „фосфоресценције трулежи“ буржоаскога друштва на умору, људи који терају шегу и са собом и са публиком и пишу књиге „за опсенити простоту“. Права, велика поезија, поезија свију оних великих духова који су оставили бесмртно име, била је поезија опште човечанска, социјална, поезија моралнога здравља, која је била одјек и израз душе човечанске, нагнута над животом и у најнижим његовим облицима, прожета и вечито свежа њиме, она поезија под којом трепери све наше биће, која је силан, искрен и неизгладив израз најдубљих наших осећања, најинтимнијих наших надахнућа, највиших наших схватања, -{mens divinior}- велике породице људске. Време је да најбољи међу нашим млађим песницима баце поглед на пут који су прешли и помисле у шта ће утрошити своје лепе таленте које младост греје и свој живот који је тако кратак. Једна накићена, ладна поезија, анти-социјална, туђа и непријатељска према животу, није и не сме да буде њихова последња реч. Ми млађи имамо пред нама једно поколење живих мртваца и сенки, који мисле да живе, а ми морамо бити оно што је велики Ламартин снажно рекао, „подмлађено поколење које ветар живота тресе“. == Извор == ''Српски књижевни гласник'', 1. март 1904. Књига -{XI}-, Број 5. Стр. 345-354. {{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}} [[Категорија:Јован Скерлић]] 9qq5nr55nnsmsavhysylxxil09z6bkv 0 60850 143309 2026-05-10T15:37:24Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Писмо другу | одељак= | аутор=Јован Дучић | година=1900 | белешке= }} <poem> ''Атанасији Ј. Шоли'' Ноћ. Зрак један из жарког камина Осв’јетлио убогу ми собу. Напољу је олуја и тмина, Непровидна, густа, ко у гробу.… 143309 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Писмо другу | одељак= | аутор=Јован Дучић | година=1900 | белешке= }} <poem> ''Атанасији Ј. Шоли'' Ноћ. Зрак један из жарког камина Осв’јетлио убогу ми собу. Напољу је олуја и тмина, Непровидна, густа, ко у гробу. У прозору негдје вјетар стао И већ вече откако је било, Сву ноћ чујем његов крик и јао, Ко да му је причепљено крило. Ил’ га чујем гдје у прозор млата, Ко бестидна пијаница нека; Ил’ на путу како за прах хвата И засипа и дуго церека. Наумио сву ноћ да ме љути Млатарањем и бекријском виком, Град успаван док спокојно ћути И сан с очи док не слази ником. За час мине, али с новом хуком Под прозор ми чујем како слази, У окна ми бије тешком руком, Смије ми се и бестидно плази. Друже, видим на овакој ноћи, Кроз слојеве моје полутаме, Сан спокојства мени неће доћи, Нити ће се осм’јехнути на ме. У камину весело пуцкара, И зрак један по соби се плете, И по зиду и тавану ствара Нејасне и чудне силуете. Но сâм н’јесам. Док тај зрачак сјаја Покреће се по соби ми лако, Ја и Муза покрај шоље чаја Па почели ћеретати тако. Ја уживам у те мртве сате Да посједим с мојом дивном другом, Да спокојно, сјећајућ се на те, Пустимо се у ћаскању дугом — Докле негдје у ноћној даљини С тупим хуком пада туђа р’јека, И пред вратма, двориштем, у тмини, Вјетар цичи, млата и церека. Рад сам мало да дахнем од брига, Од досаде неспокојног дана — Пред нама је нека стара књига С врло много исписаних страна. То је Младост. Њеном бујном руком Писана је чудна књига ова… И куд прошлост прође с дугим хуком, Само бледа остадоше слова… Ја знам, друже, нису ствари тешке, Знам лет бурни којим дани јуре, Али не знам откуд ове грешке, Ове мрље, ове коректуре! Чисто видим врх овог папира Чудни писар не имаше плане, И кокетно, немарно, без мира, Бунио се и бркао дане. Вјерујеш ли — знаће Онај горе Над звјездама и етерним висом, Каква ли је граматика овдје, Каквим ли је све то правописом. Чудна збирка! Ја и моја Муза Преврћемо с чудом лист за листом, С грдном муком хватајућ се уза, Једва смислу долазећи чистом… Шта све није записано само У тој књизи! И за тренут, часом, Свако слово, сваки редак тамо, Каквим ли ти не прозбори гласом! Чини ти се у дјечјој си соби, Разбуђени кад причају, зором, Шаровите снове своје доби, А све једном вревом и жагором… Сад, док близу, у сусједству, с хуком, Чујем вјетар с јецајем и см’јехом, Стар дом један да дрмуса руком, Дом с иструлом, нахереном стрехом. У њ продире, кроз прозор ил’ рупом, Бјесни по њем, крха га и млата, Док са грдном сокачком и глупом Љут изађе, залупивши врата… О, дуг ли је туда чланак Гр’јеси, Много ли је заузео страна! Најречитиј’ глас је у тој смјеси Глас грешника из далеких дана. И сједећи сад крај Музе своје, Често, друже, руменим и бледим, Читајући листове што стоје — Знаш, женско је, стид ме да је гледим!! И ко пророк, за безбожне књиге Ком је руља љути огањ дала, И ја сада осјећам да горим На гломачи својега морала… Окорјела душа зна, и док је жаре, Традицију — да се ипак креће, Очајнички куне гр’јехе старе: Зато што се повратити неће. И стрпљиво, док се вјечна граја Под прозором чује снагом истом, Ја и Муза, покрај шоље чаја, Преврћемо помно лист за листом. Прохујала младост, књига стара, Још с некол’ко недочетих страна, А без ц’јене и без антиквара, Зар што значи? Дух минулих дана, С’једа Вјечност ту притиска жигом И у своју књижницу је ле̑же, А заборав кад над сваком књигом Прах просипа и распреда мреже… Само срце у ноћи немирне, Покрај чаше чаја или вина, Узме књигу и прашину пирне И спокојно сједне крај камина. Знај, када се душа разочара, Разувјери горко, неутјешно, Неће каткад да се жићем вара — У њем тражи оно што је см’јешно… Нађе л’ Муза чланак: Идеали, И сто реди пред нама зацрни, Ја је удрим по прстићи мали И, с немиром, повичем: Преврни! ''1900.'' [Женева] </poem> == Извор == ''Бранково коло'', 27. јануар 1900. Бр. 4. Година -{VI}-, стр. 97. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:Јован Дучић]] 5mrimsdrkdvel4zrp05ipd4t0xyb3f8 100 60851 143313 2026-05-11T08:16:09Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Аутор | име = Војислав | презиме = Бакић | иницијал_презимена = Б | годинарођења = 1847 | годинасмрти = 1929 | опис = '''Војислав Бакић''' је био српски педагог, професор и директор Учитељске школе у Крагујевцу, редовни професор и два пута ректор Велике школе у Београду.… 143313 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Војислав | презиме = Бакић | иницијал_презимена = Б | годинарођења = 1847 | годинасмрти = 1929 | опис = '''Војислав Бакић''' је био српски педагог, професор и директор Учитељске школе у Крагујевцу, редовни професор и два пута ректор Велике школе у Београду. | слика = | опис_слике = | википедија = Војислав Бакић | вики_цитати = | остава = | остава_кат = }} == Дела == * [[Је ли потребно женскињу исто образовање као и мушкињу?]] 86g6cuaci2zvp4rt4mzfna7fm49xroh 143314 143313 2026-05-11T08:16:25Z Coaorao 19106 /* Дела */ 143314 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Војислав | презиме = Бакић | иницијал_презимена = Б | годинарођења = 1847 | годинасмрти = 1929 | опис = '''Војислав Бакић''' је био српски педагог, професор и директор Учитељске школе у Крагујевцу, редовни професор и два пута ректор Велике школе у Београду. | слика = | опис_слике = | википедија = Војислав Бакић | вики_цитати = | остава = | остава_кат = }} == Дела == * [[Је ли потребно женскињу исто образовање као и мушкињу?]] (1896) 4on2ltif2cwd72u666o9inst6fp9axg 0 60852 143321 2026-05-11T09:00:09Z Coaorao 19106 Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Лепа Рускиња | одељак= | аутор= Михаил Љермонтов | преводилац= Бор. Л. Ценић | година= | белешке= }} <poem> Њене песме изумиру звуци, Као пољуб на уснама рујним, Ка’но сунце при смирају своме, Кад се прашта шапатом нечујним.… 143321 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Лепа Рускиња | одељак= | аутор= Михаил Љермонтов | преводилац= Бор. Л. Ценић | година= | белешке= }} <poem> Њене песме изумиру звуци, Као пољуб на уснама рујним, Ка’но сунце при смирају своме, Кад се прашта шапатом нечујним. ​Гледа л’ само — небеса трепере, У очима божанствена сјаја; Када шеће — сваки покрет неми, У љупкости лако те присваја. ​Говори ли својим тихим гласом Црте су јој пун израз доброте, Пуне миља, пуне осећаја, И лепоте и дивне простоте … </poem> == Извор == 1896. ''Босанска вила'', бр. 11, стр. 173. fkpinonulv4kuvblvxebm2mdr3osem7