Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.2 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 100 8342 143404 143323 2026-05-15T11:28:25Z Coaorao 19106 /* Збирке песaма */ 143404 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Јован | презиме = Дучић | иницијал_презимена = Д | годинарођења = 1874 | годинасмрти = 1943 | опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик. | слика = Ducic.jpg | опис_слике = | википедија = Јован Дучић | вики_цитати = Јован Дучић | остава = | остава_кат = Jovan Dučić }} == Песме == * [[Самохрана мајка]] (1886) * [[Слијепац]] (1887) * [[Двоје сирочади]] (1887) * [[Зора (Јован Дучић)]] (1887) * [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887) * [[Два гроба]] (1887) * [[У зиму]] (1888) * [[Сиротанова клетва]] (1888) * [[У болести (Јован Дучић)]] (1888) * [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888) * [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888) * [[Поцрњело лице]] (1888) * [[Ој ти небо]] (1888) * [[Сељеницима]] (1890) * [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890) * [[Ластама]] (1890) * [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895) * [[Прољетне мелодије]] (1895) * [[Једном пјеснику]] (1895) * [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895) * [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895) * [[Војиславу над гробом]] (1895) * [[На обали (Јован Дучић)]] (1896) * [[Српски борац]] (1896) * [[Гусар]] (1896) * [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896) * [[Пјесникова молитва]] (1896) * [[Не чекај ме...]] (1897) * [[Гроб]] (1897) * [[Вјетре!]] (1897) * [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897) * [[Салангана]] (1897) * [[Писмо другу]] (1900) * [[Аида]] (1900) * [[Истоку]] (1900) * [[Драма]] (1901) * [[Антички мотиви]] (1903) * [[Врбас]] (1941) * [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943) * [[Сатира]] (1943) * [[Нова влада]] (1943) === Преводи === * ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891) * ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]] * ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина * ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]] * ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа * ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]] * ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова === Збирке песaма === <center>I<br>[[Песме сунца (Дучићеве песме)|'''Песме сунца''']]</center> :[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]] ::[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Залазак сунца|Залазак сунца]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#У сумраку|У сумраку]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Падање лишћа|Падање лишћа]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Акорди|Акорди]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Познанство|Познанство]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Тишина|Тишина]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Јабланови|Јабланови]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чежња|Чежња]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Новембар|Новембар]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Морска врба|Морска врба]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Сат|Сат]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поноћ|Поноћ]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зашто?|Зашто?]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Поезија]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зимски пастел|Зимски пастел]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Подне|Подне]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Римски сонет|Римски сонет]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Самоћа|Самоћа]]. :[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]] ::[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Поред воде|Поред воде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Крај мора|Крај мора]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Село|Село]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Лето|Лето]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Слушање|Слушање]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Далмација|Далмација]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Ноћни стихови|Ноћни стихови]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Месечина|Месечина]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]]. :[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]] ::[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Прича|Прича]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Напон|Напон]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Шум|Шум]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]]. :[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]] ::[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сунцокрети|Сунцокрети]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сета|Сета]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма мрака|Песма мрака]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Међа|Међа]]. :[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]] ::[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Човек говори Богу|Човек говори Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Побожна песма|Побожна песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Гозба|Гозба]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Богу|Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Натпис|Натпис]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сенка|Сенка]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Јесења песма|Јесења песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Коб|Коб]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пустиња|Пустиња]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Хришћанско пролеће|Хришћанско пролеће]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Путник|Путник]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Химера|Химера]]. :[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]] ::[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Поље|Поље]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Свитање|Свитање]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Суша|Суша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ћук|Ћук]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Шума|Шума]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрак|Мрак]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Киша|Киша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Оморина|Оморина]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Бор|Бор]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ветар|Ветар]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Април|Април]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Буква|Буква]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрави|Мрави]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Недеља|Недеља]]. :[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]] ::[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Душа|Душа]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Носталгија|Носталгија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Напор|Напор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сапутници|Сапутници]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Соната|Соната]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Тама|Тама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Досада|Досада]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Страх|Страх]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Екстаза|Екстаза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Замор|Замор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Враћање|Враћање]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Снови|Снови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Крај|Крај]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сати|Сати]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Стихови|Стихови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Суза|Суза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рапсодија|Рапсодија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Мир|Мир]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Растанак|Растанак]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Вече|Вече]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Измирење|Измирење]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Гама|Гама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Резигнација|Резигнација]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Симбол|Симбол]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Распуће|Распуће]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Опсена|Опсена]]. <center>II<br>[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|'''Песме љубави и смрти''']]</center> :[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Химера|Химера]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Жена|Жена]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Завет|Завет]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Гнездо|Гнездо]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Лепота|Лепота]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сутон|Сутон]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Бескрајна песма|Бескрајна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Наша срца|Наша срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Очи|Очи]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Чедност|Чедност]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Номади|Номади]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Велика ноћ|Велика ноћ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#За звездама|За звездама]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Стварање|Стварање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Мирна песма|Мирна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тренуци|Тренуци]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Непријатељ|Непријатељ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Крила|Крила]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма љубави|Песма љубави]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма сутона|Песма сутона]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма тишине|Песма тишине]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма умирања|Песма умирања]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Последња песма|Последња песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Заборав|Заборав]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма срца|Песма срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Ћутање|Ћутање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма жени|Песма жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сумња|Сумња]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Строфе једној жени|Строфе једној жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Најтужнија песма|Најтужнија песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме Богу|Песме Богу]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме смрти|Песме смрти]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме жени|Песме жени]]. <center>III<br>[[Царски сонети (Дучићеве песме)|'''Царски сонети''']]</center> :[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]] ::[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Царица|Царица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Двобој|Двобој]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Цар|Цар]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Житије|Житије]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Запис|Запис]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Копљаници|Копљаници]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Радовиште|Радовиште]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Владичица|Владичица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Манастир|Манастир]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Слава|Слава]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Паж|Паж]]. :[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]] ::[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Маћедонија|Маћедонија]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Вардар|Вардар]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Херцеговина|Херцеговина]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Брегалница|Брегалница]]. :[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]] ::[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачко вино|Дубровачко вино]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки барок|Дубровачки барок]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]]. <center>IV<br>[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]</center> :[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]]. <center>V<br>[[Додатак (Дучићеве песме)|'''Додатак''']]</center> :[[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]], [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]], [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Молитва|Молитва]], [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]. * [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]] (1943) == Проза == * [[Патриотизам у Књижевности]] (1899) * [[Писмо из Женеве]] (1900) * [[Писмо из Алпа]] (1906) * [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907) * [[Писмо с Јонског мора]] (1911) * [[Мисли о песнику]] (1924) * [[Писмо из Рима]] (1929) * [[Благо Цара Радована]] (1932) * [[Писмо из Египта]] (1940) * [[Градови и химере]] === Преводи === * [[Гете и Шилер]] (1900), од [[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]] === Политички радови === * [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908) * [[Словени и Босна]] (1908) * [[Два Рибникара]] (1924) * [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942) * [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942) * [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942) * [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943) == Види још == * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] m4x0kicxpiuy6s5b8f7jsijy8cdkvgu 143405 143404 2026-05-15T11:33:14Z Coaorao 19106 /* Збирке песaма */ 143405 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Јован | презиме = Дучић | иницијал_презимена = Д | годинарођења = 1874 | годинасмрти = 1943 | опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик. | слика = Ducic.jpg | опис_слике = | википедија = Јован Дучић | вики_цитати = Јован Дучић | остава = | остава_кат = Jovan Dučić }} == Песме == * [[Самохрана мајка]] (1886) * [[Слијепац]] (1887) * [[Двоје сирочади]] (1887) * [[Зора (Јован Дучић)]] (1887) * [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887) * [[Два гроба]] (1887) * [[У зиму]] (1888) * [[Сиротанова клетва]] (1888) * [[У болести (Јован Дучић)]] (1888) * [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888) * [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888) * [[Поцрњело лице]] (1888) * [[Ој ти небо]] (1888) * [[Сељеницима]] (1890) * [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890) * [[Ластама]] (1890) * [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895) * [[Прољетне мелодије]] (1895) * [[Једном пјеснику]] (1895) * [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895) * [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895) * [[Војиславу над гробом]] (1895) * [[На обали (Јован Дучић)]] (1896) * [[Српски борац]] (1896) * [[Гусар]] (1896) * [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896) * [[Пјесникова молитва]] (1896) * [[Не чекај ме...]] (1897) * [[Гроб]] (1897) * [[Вјетре!]] (1897) * [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897) * [[Салангана]] (1897) * [[Писмо другу]] (1900) * [[Аида]] (1900) * [[Истоку]] (1900) * [[Драма]] (1901) * [[Антички мотиви]] (1903) * [[Врбас]] (1941) * [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943) * [[Сатира]] (1943) * [[Нова влада]] (1943) === Преводи === * ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891) * ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]] * ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина * ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]] * ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа * ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]] * ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова === Збирке песaма === * [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Песме сунца]] * [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|Песме љубави и смрти]] * [[Царски сонети (Дучићеве песме)|Царски сонети]] * [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]] * [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]] (1943) <center>I<br>[[Песме сунца (Дучићеве песме)|'''Песме сунца''']]</center> :[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]] ::[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Залазак сунца|Залазак сунца]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#У сумраку|У сумраку]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Падање лишћа|Падање лишћа]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Акорди|Акорди]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Познанство|Познанство]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Тишина|Тишина]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Јабланови|Јабланови]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чежња|Чежња]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Новембар|Новембар]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Морска врба|Морска врба]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Сат|Сат]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поноћ|Поноћ]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зашто?|Зашто?]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Поезија]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зимски пастел|Зимски пастел]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Подне|Подне]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Римски сонет|Римски сонет]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Самоћа|Самоћа]]. :[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]] ::[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Поред воде|Поред воде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Крај мора|Крај мора]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Село|Село]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Лето|Лето]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Слушање|Слушање]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Далмација|Далмација]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Ноћни стихови|Ноћни стихови]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Месечина|Месечина]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]]. :[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]] ::[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Прича|Прича]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Напон|Напон]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Шум|Шум]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]]. :[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]] ::[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сунцокрети|Сунцокрети]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сета|Сета]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма мрака|Песма мрака]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Међа|Међа]]. :[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]] ::[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Човек говори Богу|Човек говори Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Побожна песма|Побожна песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Гозба|Гозба]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Богу|Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Натпис|Натпис]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сенка|Сенка]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Јесења песма|Јесења песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Коб|Коб]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пустиња|Пустиња]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Хришћанско пролеће|Хришћанско пролеће]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Путник|Путник]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Химера|Химера]]. :[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]] ::[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Поље|Поље]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Свитање|Свитање]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Суша|Суша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ћук|Ћук]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Шума|Шума]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрак|Мрак]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Киша|Киша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Оморина|Оморина]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Бор|Бор]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ветар|Ветар]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Април|Април]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Буква|Буква]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрави|Мрави]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Недеља|Недеља]]. :[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]] ::[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Душа|Душа]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Носталгија|Носталгија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Напор|Напор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сапутници|Сапутници]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Соната|Соната]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Тама|Тама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Досада|Досада]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Страх|Страх]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Екстаза|Екстаза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Замор|Замор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Враћање|Враћање]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Снови|Снови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Крај|Крај]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сати|Сати]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Стихови|Стихови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Суза|Суза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рапсодија|Рапсодија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Мир|Мир]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Растанак|Растанак]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Вече|Вече]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Измирење|Измирење]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Гама|Гама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Резигнација|Резигнација]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Симбол|Симбол]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Распуће|Распуће]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Опсена|Опсена]]. <center>II<br>[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|'''Песме љубави и смрти''']]</center> :[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Химера|Химера]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Жена|Жена]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Завет|Завет]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Гнездо|Гнездо]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Лепота|Лепота]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сутон|Сутон]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Бескрајна песма|Бескрајна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Наша срца|Наша срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Очи|Очи]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Чедност|Чедност]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Номади|Номади]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Велика ноћ|Велика ноћ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#За звездама|За звездама]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Стварање|Стварање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Мирна песма|Мирна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тренуци|Тренуци]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Непријатељ|Непријатељ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Крила|Крила]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма љубави|Песма љубави]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма сутона|Песма сутона]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма тишине|Песма тишине]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма умирања|Песма умирања]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Последња песма|Последња песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Заборав|Заборав]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма срца|Песма срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Ћутање|Ћутање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма жени|Песма жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сумња|Сумња]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Строфе једној жени|Строфе једној жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Најтужнија песма|Најтужнија песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме Богу|Песме Богу]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме смрти|Песме смрти]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме жени|Песме жени]]. <center>III<br>[[Царски сонети (Дучићеве песме)|'''Царски сонети''']]</center> :[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]] ::[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Царица|Царица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Двобој|Двобој]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Цар|Цар]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Житије|Житије]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Запис|Запис]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Копљаници|Копљаници]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Радовиште|Радовиште]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Владичица|Владичица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Манастир|Манастир]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Слава|Слава]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Паж|Паж]]. :[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]] ::[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Маћедонија|Маћедонија]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Вардар|Вардар]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Херцеговина|Херцеговина]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Брегалница|Брегалница]]. :[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]] ::[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачко вино|Дубровачко вино]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки барок|Дубровачки барок]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]]. <center>IV<br>[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]</center> :[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]]. <center>V<br>[[Додатак (Дучићеве песме)|'''Додатак''']]</center> :[[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]], [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]], [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]], [[Додатак (Дучићеве песме)#Молитва|Молитва]], [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]. == Проза == * [[Патриотизам у Књижевности]] (1899) * [[Писмо из Женеве]] (1900) * [[Писмо из Алпа]] (1906) * [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907) * [[Писмо с Јонског мора]] (1911) * [[Мисли о песнику]] (1924) * [[Писмо из Рима]] (1929) * [[Благо Цара Радована]] (1932) * [[Писмо из Египта]] (1940) * [[Градови и химере]] === Преводи === * [[Гете и Шилер]] (1900), од [[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]] === Политички радови === * [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908) * [[Словени и Босна]] (1908) * [[Два Рибникара]] (1924) * [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942) * [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942) * [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942) * [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943) == Види још == * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] 6b41cppfoqs2tqpqksy2vbjuh2suuyt 143408 143405 2026-05-15T11:58:47Z Coaorao 19106 /* Песме */ 143408 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Јован | презиме = Дучић | иницијал_презимена = Д | годинарођења = 1874 | годинасмрти = 1943 | опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик. | слика = Ducic.jpg | опис_слике = | википедија = Јован Дучић | вики_цитати = Јован Дучић | остава = | остава_кат = Jovan Dučić }} == Песме == * [[Самохрана мајка]] (1886) * [[Слијепац]] (1887) * [[Двоје сирочади]] (1887) * [[Зора (Јован Дучић)]] (1887) * [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887) * [[Два гроба]] (1887) * [[У зиму]] (1888) * [[Сиротанова клетва]] (1888) * [[У болести (Јован Дучић)]] (1888) * [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888) * [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888) * [[Поцрњело лице]] (1888) * [[Ој ти небо]] (1888) * [[Сељеницима]] (1890) * [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890) * [[Ластама]] (1890) * [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895) * [[Прољетне мелодије]] (1895) * [[Једном пјеснику]] (1895) * [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895) * [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895) * [[Војиславу над гробом]] (1895) * [[На обали (Јован Дучић)]] (1896) * [[Српски борац]] (1896) * [[Гусар]] (1896) * [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896) * [[Пјесникова молитва]] (1896) * [[Не чекај ме...]] (1897) * [[Гроб]] (1897) * [[Вјетре!]] (1897) * [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897) * [[Салангана]] (1897) * [[Писмо другу]] (1900) * [[Аида]] (1900) * [[Истоку]] (1900) * [[Драма]] (1901) * [[Антички мотиви]] (1903) * [[Врбас]] (1941) * [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943) * [[Сатира]] (1943) * [[Нова влада]] (1943) * [[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]] * [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]] * [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]] * [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]] * [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]] * [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]], * [[Додатак (Дучићеве песме)#Молитва|Молитва]] * [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]] === Преводи === * ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891) * ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]] * ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина * ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]] * ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа * ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]] * ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова === Збирке песaма === * [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Песме сунца]] * [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|Песме љубави и смрти]] * [[Царски сонети (Дучићеве песме)|Царски сонети]] * [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]] * [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]] (1943) <center>I<br>[[Песме сунца (Дучићеве песме)|'''Песме сунца''']]</center> :[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]] ::[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Залазак сунца|Залазак сунца]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#У сумраку|У сумраку]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Падање лишћа|Падање лишћа]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Акорди|Акорди]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Познанство|Познанство]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Тишина|Тишина]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Јабланови|Јабланови]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чежња|Чежња]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Новембар|Новембар]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Морска врба|Морска врба]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Сат|Сат]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поноћ|Поноћ]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зашто?|Зашто?]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Поезија]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зимски пастел|Зимски пастел]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Подне|Подне]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Римски сонет|Римски сонет]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Самоћа|Самоћа]]. :[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]] ::[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Поред воде|Поред воде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Крај мора|Крај мора]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Село|Село]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Лето|Лето]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Слушање|Слушање]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Далмација|Далмација]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Ноћни стихови|Ноћни стихови]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Месечина|Месечина]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]]. :[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]] ::[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Прича|Прича]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Напон|Напон]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Шум|Шум]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]]. :[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]] ::[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сунцокрети|Сунцокрети]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сета|Сета]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма мрака|Песма мрака]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Међа|Међа]]. :[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]] ::[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Човек говори Богу|Човек говори Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Побожна песма|Побожна песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Гозба|Гозба]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Богу|Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Натпис|Натпис]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сенка|Сенка]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Јесења песма|Јесења песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Коб|Коб]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пустиња|Пустиња]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Хришћанско пролеће|Хришћанско пролеће]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Путник|Путник]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Химера|Химера]]. :[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]] ::[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Поље|Поље]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Свитање|Свитање]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Суша|Суша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ћук|Ћук]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Шума|Шума]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрак|Мрак]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Киша|Киша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Оморина|Оморина]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Бор|Бор]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ветар|Ветар]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Април|Април]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Буква|Буква]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрави|Мрави]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Недеља|Недеља]]. :[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]] ::[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Душа|Душа]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Носталгија|Носталгија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Напор|Напор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сапутници|Сапутници]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Соната|Соната]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Тама|Тама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Досада|Досада]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Страх|Страх]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Екстаза|Екстаза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Замор|Замор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Враћање|Враћање]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Снови|Снови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Крај|Крај]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сати|Сати]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Стихови|Стихови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Суза|Суза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рапсодија|Рапсодија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Мир|Мир]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Растанак|Растанак]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Вече|Вече]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Измирење|Измирење]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Гама|Гама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Резигнација|Резигнација]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Симбол|Симбол]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Распуће|Распуће]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Опсена|Опсена]]. <center>II<br>[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|'''Песме љубави и смрти''']]</center> :[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Химера|Химера]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Жена|Жена]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Завет|Завет]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Гнездо|Гнездо]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Лепота|Лепота]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сутон|Сутон]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Бескрајна песма|Бескрајна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Наша срца|Наша срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Очи|Очи]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Чедност|Чедност]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Номади|Номади]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Велика ноћ|Велика ноћ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#За звездама|За звездама]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Стварање|Стварање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Мирна песма|Мирна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тренуци|Тренуци]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Непријатељ|Непријатељ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Крила|Крила]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма љубави|Песма љубави]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма сутона|Песма сутона]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма тишине|Песма тишине]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма умирања|Песма умирања]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Последња песма|Последња песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Заборав|Заборав]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма срца|Песма срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Ћутање|Ћутање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма жени|Песма жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сумња|Сумња]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Строфе једној жени|Строфе једној жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Најтужнија песма|Најтужнија песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме Богу|Песме Богу]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме смрти|Песме смрти]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме жени|Песме жени]]. <center>III<br>[[Царски сонети (Дучићеве песме)|'''Царски сонети''']]</center> :[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]] ::[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Царица|Царица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Двобој|Двобој]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Цар|Цар]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Житије|Житије]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Запис|Запис]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Копљаници|Копљаници]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Радовиште|Радовиште]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Владичица|Владичица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Манастир|Манастир]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Слава|Слава]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Паж|Паж]]. :[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]] ::[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Маћедонија|Маћедонија]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Вардар|Вардар]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Херцеговина|Херцеговина]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Брегалница|Брегалница]]. :[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]] ::[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачко вино|Дубровачко вино]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки барок|Дубровачки барок]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]]. <center>IV<br>[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]</center> :[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]]. == Проза == * [[Патриотизам у Књижевности]] (1899) * [[Писмо из Женеве]] (1900) * [[Писмо из Алпа]] (1906) * [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907) * [[Писмо с Јонског мора]] (1911) * [[Мисли о песнику]] (1924) * [[Писмо из Рима]] (1929) * [[Благо Цара Радована]] (1932) * [[Писмо из Египта]] (1940) * [[Градови и химере]] === Преводи === * [[Гете и Шилер]] (1900), од [[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]] === Политички радови === * [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908) * [[Словени и Босна]] (1908) * [[Два Рибникара]] (1924) * [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942) * [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942) * [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942) * [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943) == Види још == * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] 75wtzpn566j6hz4xsxsgy9ldnug0it6 0 11094 143403 140427 2026-05-15T11:27:50Z Coaorao 19106 143403 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа=[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|Песме љубави и смрти]] | наслов=ПЕСМЕ СУНЦА | одељак= | аутор=Јован Дучић | белешке= }} <Center> '''-{I.}- [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]]:'''<br> [[Песме сунца/Залазак сунца|Залазак сунца]]<br> [[Песме сунца/У сумрак|У сумрак]]<br> [[Песме сунца/Падање лишћа|Падање лишћа]]<br> [[Песме сунца/Акорди|Акорди]]<br> [[Песме сунца/Познанство|Познанство]]<br> [[Песме сунца/Тишина|Тишина]]<br> [[Песме сунца/Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]]<br> [[Песме сунца/Јабланови|Јабланови]]<br> [[Песме сунца/Чекање|Чекање]]<br> [[Песме сунца/Повратак|Повратак]]<br> [[Песме сунца/Чежња|Чежња]]<br> [[Песме сунца/Новембар|Новембар]]<br> [[Песме сунца/Морска врба|Морска врба]]<br> [[Песме сунца/Сат|Сат]]<br> [[Песме сунца/Поноћ|Поноћ]]<br> [[Песме сунца/Зашто?|Зашто?]]<br> [[Песме сунца/Поезија|Поезија]]<br> [[Песме сунца/Зимски пастел|Зимски пастел]]<br> [[Песме сунца/Подне|Подне]]<br> [[Песме сунца/Римски сонет|Римски сонет]]<br> [[Песме сунца/Самоћа|Самоћа]]<br> [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]]<br> [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]]<br> [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]]<br> [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]]<br> [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]] </Center> [[Категорија:Јован Дучић]] 08enga8n1uq5u5xvf1cympcqeypj2vl 143406 143403 2026-05-15T11:45:28Z Coaorao 19106 143406 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа=[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|Песме љубави и смрти]] | наслов=ПЕСМЕ СУНЦА | одељак= | аутор=Јован Дучић | белешке= }} <Center> '''-{I.}- [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]]:'''<br> [[Песме сунца/Залазак сунца|Залазак сунца]]<br> [[Песме сунца/У сумрак|У сумрак]]<br> [[Песме сунца/Падање лишћа|Падање лишћа]]<br> [[Песме сунца/Акорди|Акорди]]<br> [[Песме сунца/Познанство|Познанство]]<br> [[Песме сунца/Тишина|Тишина]]<br> [[Песме сунца/Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]]<br> [[Песме сунца/Јабланови|Јабланови]]<br> [[Песме сунца/Чекање|Чекање]]<br> [[Песме сунца/Повратак|Повратак]]<br> [[Песме сунца/Чежња|Чежња]]<br> [[Песме сунца/Новембар|Новембар]]<br> [[Песме сунца/Морска врба|Морска врба]]<br> [[Песме сунца/Сат|Сат]]<br> [[Песме сунца/Поноћ|Поноћ]]<br> [[Песме сунца/Зашто?|Зашто?]]<br> [[Песме сунца/Поезија|Поезија]]<br> [[Песме сунца/Зимски пастел|Зимски пастел]]<br> [[Песме сунца/Подне|Подне]]<br> [[Песме сунца/Римски сонет|Римски сонет]]<br> [[Песме сунца/Самоћа|Самоћа]]<br> '''-{II.}- [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]]'''<br> [[Песме сунца/Поред воде|Поред воде]]<br> [[Песме сунца/Крај мора|Крај мора]]<br> [[Песме сунца/Село|Село]]<br> [[Песме сунца/Лето|Лето]]<br> [[Песме сунца/Слушање|Слушање]]<br> [[Песме сунца/Дубровачки requiem|Дубровачки requiem]]<br> [[Песме сунца/Далмација|Далмација]]<br> [[Песме сунца/Ноћни стихови|Ноћни стихови]]<br> [[Песме сунца/Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]]<br> [[Песме сунца/Звезде|Звезде]]<br> [[Песме сунца/Љубав|Љубав]]<br> [[Песме сунца/Месечина|Месечина]]<br> [[Песме сунца/Вечерње|Вечерње]] '''-{III.}- [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]]'''<br> [[Песме сунца/Прича|Прича]]<br> [[Песме сунца/Напон|Напон]]<br> [[Песме сунца/Шум|Шум]]<br> [[Песме сунца/Сусрет|Сусрет]] '''-{IV.}- [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]]'''<br> [[Песме сунца/Рефрен|Рефрен]]<br> [[Песме сунца/Сунцокрети|Сунцокрети]]<br> [[Песме сунца/Сета|Сета]]<br> [[Песме сунца/Песма мрака|Песма мрака]]<br> [[Песме сунца/Чекање|Чекање]]<br> [[Песме сунца/Песма|Песма]]<br> [[Песме сунца/Међа|Међа]] '''-{V.}- [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]]'''<br> [[Песме сунца/Поље|Поље]]<br> [[Песме сунца/Свитање|Свитање]]<br> [[Песме сунца/Суша|Суша]]<br> [[Песме сунца/Ћук|Ћук]]<br> [[Песме сунца/Шума|Шума]]<br> [[Песме сунца/Мрак|Мрак]]<br> [[Песме сунца/Сунце|Сунце]]<br> [[Песме сунца/Киша|Киша]]<br> [[Песме сунца/Оморина|Оморина]]<br> [[Песме сунца/Бор|Бор]]<br> [[Песме сунца/Ветар|Ветар]]<br> [[Песме сунца/Ноћ|Ноћ]]<br> [[Песме сунца/Април|Април]]<br> [[Песме сунца/Буква|Буква]]<br> [[Песме сунца/Мрави|Мрави]]<br> [[Песме сунца/Недеља|Недеља]] '''-{VI.}- [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]]:'''<br> [[Песме сунца/Душа|Душа]]<br> [[Песме сунца/Носталгија|Носталгија]]<br> [[Песме сунца/Напор|Напор]]<br> [[Песме сунца/Сапутници|Сапутници]]<br> [[Песме сунца/Љубав|Љубав]]<br> [[Песме сунца/Соната|Соната]]<br> [[Песме сунца/Тама|Тама]]<br> [[Песме сунца/Досада|Досада]]<br> [[Песме сунца/Страх|Страх]]<br> [[Песме сунца/Екстаза|Екстаза]]<br> [[Песме сунца/Замор|Замор]]<br> [[Песме сунца/Рефрен|Рефрен]]<br> [[Песме сунца/Враћање|Враћање]]<br> [[Песме сунца/Снови|Снови]]<br> [[Песме сунца/Крај|Крај]]<br> [[Песме сунца/Сати|Сати]]<br> [[Песме сунца/Стихови|Стихови]]<br> [[Песме сунца/Песма|Песма]]<br> [[Песме сунца/Суза|Суза]]<br> [[Песме сунца/Рапсодија|Рапсодија]]<br> [[Песме сунца/Мир|Мир]]<br> [[Песме сунца/Растанак|Растанак]]<br> [[Песме сунца/Вече|Вече]]<br> [[Песме сунца/Измирење|Измирење]]<br> [[Песме сунца/Пут|Пут]]<br> [[Песме сунца/Гама|Гама]]<br> [[Песме сунца/Сусрет|Сусрет]]<br> [[Песме сунца/Резигнација|Резигнација]]<br> [[Песме сунца/Слутње|Слутње]]<br> [[Песме сунца/Срце|Срце]]<br> [[Песме сунца/Симбол|Симбол]]<br> [[Песме сунца/Распуће|Распуће]]<br> [[Песме сунца/Опсена|Опсена]] </Center> [[Категорија:Јован Дучић]] p0sy9i7tx25e40rd2zwpdvdn7labh98 143407 143406 2026-05-15T11:47:00Z Coaorao 19106 143407 wikitext text/x-wiki {{радови у току}} {{заглавље | претходна= | следећа=[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|Песме љубави и смрти]] | наслов=ПЕСМЕ СУНЦА | одељак= | аутор=Јован Дучић | белешке= }} <Center> '''-{I.}- [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]]:'''<br> [[Песме сунца/Залазак сунца|Залазак сунца]]<br> [[Песме сунца/У сумрак|У сумрак]]<br> [[Песме сунца/Падање лишћа|Падање лишћа]]<br> [[Песме сунца/Акорди|Акорди]]<br> [[Песме сунца/Познанство|Познанство]]<br> [[Песме сунца/Тишина|Тишина]]<br> [[Песме сунца/Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]]<br> [[Песме сунца/Јабланови|Јабланови]]<br> [[Песме сунца/Чекање|Чекање]]<br> [[Песме сунца/Повратак|Повратак]]<br> [[Песме сунца/Чежња|Чежња]]<br> [[Песме сунца/Новембар|Новембар]]<br> [[Песме сунца/Морска врба|Морска врба]]<br> [[Песме сунца/Сат|Сат]]<br> [[Песме сунца/Поноћ|Поноћ]]<br> [[Песме сунца/Зашто?|Зашто?]]<br> [[Песме сунца/Поезија|Поезија]]<br> [[Песме сунца/Зимски пастел|Зимски пастел]]<br> [[Песме сунца/Подне|Подне]]<br> [[Песме сунца/Римски сонет|Римски сонет]]<br> [[Песме сунца/Самоћа|Самоћа]]<br> '''-{II.}- [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]]'''<br> [[Песме сунца/Поред воде|Поред воде]]<br> [[Песме сунца/Крај мора|Крај мора]]<br> [[Песме сунца/Село|Село]]<br> [[Песме сунца/Лето|Лето]]<br> [[Песме сунца/Слушање|Слушање]]<br> [[Песме сунца/Дубровачки requiem|Дубровачки requiem]]<br> [[Песме сунца/Далмација|Далмација]]<br> [[Песме сунца/Ноћни стихови|Ноћни стихови]]<br> [[Песме сунца/Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]]<br> [[Песме сунца/Звезде|Звезде]]<br> [[Песме сунца/Љубав|Љубав]]<br> [[Песме сунца/Месечина|Месечина]]<br> [[Песме сунца/Вечерње|Вечерње]] '''-{III.}- [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]]'''<br> [[Песме сунца/Прича|Прича]]<br> [[Песме сунца/Напон|Напон]]<br> [[Песме сунца/Шум|Шум]]<br> [[Песме сунца/Сусрет|Сусрет]] '''-{IV.}- [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]]'''<br> [[Песме сунца/Рефрен|Рефрен]]<br> [[Песме сунца/Сунцокрети|Сунцокрети]]<br> [[Песме сунца/Сета|Сета]]<br> [[Песме сунца/Песма мрака|Песма мрака]]<br> [[Песме сунца/Чекање|Чекање]]<br> [[Песме сунца/Песма|Песма]]<br> [[Песме сунца/Међа|Међа]] '''-{V.}- [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]]'''<br> [[Песме сунца/Поље|Поље]]<br> [[Песме сунца/Свитање|Свитање]]<br> [[Песме сунца/Суша|Суша]]<br> [[Песме сунца/Ћук|Ћук]]<br> [[Песме сунца/Шума|Шума]]<br> [[Песме сунца/Мрак|Мрак]]<br> [[Песме сунца/Сунце|Сунце]]<br> [[Песме сунца/Киша|Киша]]<br> [[Песме сунца/Оморина|Оморина]]<br> [[Песме сунца/Бор|Бор]]<br> [[Песме сунца/Ветар|Ветар]]<br> [[Песме сунца/Ноћ|Ноћ]]<br> [[Песме сунца/Април|Април]]<br> [[Песме сунца/Буква|Буква]]<br> [[Песме сунца/Мрави|Мрави]]<br> [[Песме сунца/Недеља|Недеља]] '''-{VI.}- [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]]:'''<br> [[Песме сунца/Душа|Душа]]<br> [[Песме сунца/Носталгија|Носталгија]]<br> [[Песме сунца/Напор|Напор]]<br> [[Песме сунца/Сапутници|Сапутници]]<br> [[Песме сунца/Љубав|Љубав]]<br> [[Песме сунца/Соната|Соната]]<br> [[Песме сунца/Тама|Тама]]<br> [[Песме сунца/Досада|Досада]]<br> [[Песме сунца/Страх|Страх]]<br> [[Песме сунца/Екстаза|Екстаза]]<br> [[Песме сунца/Замор|Замор]]<br> [[Песме сунца/Рефрен|Рефрен]]<br> [[Песме сунца/Враћање|Враћање]]<br> [[Песме сунца/Снови|Снови]]<br> [[Песме сунца/Крај|Крај]]<br> [[Песме сунца/Сати|Сати]]<br> [[Песме сунца/Стихови|Стихови]]<br> [[Песме сунца/Песма|Песма]]<br> [[Песме сунца/Суза|Суза]]<br> [[Песме сунца/Рапсодија|Рапсодија]]<br> [[Песме сунца/Мир|Мир]]<br> [[Песме сунца/Растанак|Растанак]]<br> [[Песме сунца/Вече|Вече]]<br> [[Песме сунца/Измирење|Измирење]]<br> [[Песме сунца/Пут|Пут]]<br> [[Песме сунца/Гама|Гама]]<br> [[Песме сунца/Сусрет|Сусрет]]<br> [[Песме сунца/Резигнација|Резигнација]]<br> [[Песме сунца/Слутње|Слутње]]<br> [[Песме сунца/Срце|Срце]]<br> [[Песме сунца/Симбол|Симбол]]<br> [[Песме сунца/Распуће|Распуће]]<br> [[Песме сунца/Опсена|Опсена]] </Center> [[Категорија:Јован Дучић]] ky4oghnvuowqehjcg00328exqgqqo15 3 12713 143379 143277 2026-05-14T14:51:40Z Coaorao 19106 /* Администратор */ 143379 wikitext text/x-wiki {{Добродошлица}} == Број чланака? == Зашто на насловној страни показује да има [http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 2.991 чланак] кад има више од тога? Џимен. --[[Посебно:Contributions/93.86.186.90|93.86.186.90]] 20:12, 2. октобар 2009. (CEST) : Извини, грешка. Нисам очистао кеш свог браузера. --[[Посебно:Contributions/93.86.186.90|93.86.186.90]] 20:14, 2. октобар 2009. (CEST) == Корисничке кутије == Поздрав, Жељко, како викизворник има само ~3000 текстова, не треба га претрпавати корисничким кутијама већ треба кренути са прекуцавањем, ОЦРовањем или преношењем са других мрежних места слободних и релевантних текстова на српском језику. Активних корисника на месечном нивоу је тренутно мање од 20 те треба поставити приоритете што се потребног садржаја тиче – а у овом тренутку то нису корисничке кутије, по мом мишљењу. Нарочито не оне попут овај корисник живи на Вождовцу или је верник те и те цркве. Далеко од тога да не волим кутијице (некад сам претрпавао све своје налоге истима), но пројекти попут изворника и књига, који имају релативно мало садржаја у главном именском простору не добијају на значају постојањем кутијица, већ повећањем обима ГИП... Све најбоље у даљем раду овде! --[[Корисник:Wlodzimierz|Wlodzimierz]] 09:02, 7. октобар 2009. (CEST) Хвала Вам што сте променили Ерлангенски рукопис. Видим да сте избрисали повезнице за дигиталну библиотеку -- да ли је то забрањено? Да ли можете још да промените и вежете песму Кад је Вук Огњени умро шта је наредио на самрти јер је то прави наслов а не "на смрти". Хвала. --[[Корисник:Bg2011|Bg2011]] 23:34, 3. март 2010. (CET) == Нијесам баш из Сарајева == Пошто си овде једини ије активац, хоћу да те питам следеће: Имам једну верзију [[Нијесам баш из Сарајева|ове приче]] која се не подудара са већ постојећом. Да ли убацим наслов "Прва верзија" за већ постојећу а моју да убацим под насловом "Друга верзија"? --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] 23:56, 13. мај 2010. (CEST) == Застава == Поздрав. Да ли можеш да ми даш неки линк или цитат закона, устава или одредбе (члана) Књажевине и Краљевине Црне Горе где могу да видим каква је застава прописана. --[[Посебно:Contributions/93.87.167.82|93.87.167.82]] 20:44, 10. јун 2010. (CEST) : Хвала на одговору, али око грба није фрка тако да ми није потребан цитат за грб. --[[Посебно:Contributions/93.87.167.82|93.87.167.82]] 22:32, 10. јун 2010. (CEST) == [[:Слика:Grbkj.jpg]] и [[:Слика:Amblem Republike Srpske.jpg]] == Да ли би могао да обришеш ове слике? Дупликати су неким са Оставе. Имао бих још једно питање. Да ли је дозвољено слање слика овде? Видим су неке послате, али су без лиценце. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] 19:43, 10. јул 2010. (CEST) == Службене новине == У неким чланцима југословенских тема спомињу се горе наведене новине. У неким твојим чланцима, где не наводиш извор, видео сам да у неком чланку обично стоји да ће тај закон бити објављен у наведеним новинама. Из тога би се могло закљичити, да је тај закон преписан одатле. Но, у једном сам видео да си као извор навео Политику, из чега би се могло закључити да си заправо као извор користио њу. Стога те питам, ако си као извор, у чланцима без извора, користио Службене новине, да ли си те новине пронашао на простору Интернета или си некако материјално до њих дошао. Ако си до њих дошао путем Интернета, да ли би могао да ми наведеш адресу сајта (урл адресу) уколико на тој адреси постоји слободна архива тј. бесплатна збирка тих новина (као архива Политике на сајту Народне библиотеке Србије). То ме занима, јер би ми било веома корисно у писању докумената југословенских тема. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] 23:00, 11. јул 2010. (CEST) : Хвала ти на опширном одговору. Надам се да ће ми информација о Српским новинама, као службеном гласилу Србије, помоћи да даље постављам документа везана за српске теме. Желим ти срећан рад. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] 23:25, 11. јул 2010. (CEST) == Опције и геџети == У [[Викизворник:Писарница#Опције и геџети|Писарници]] сам изнео предлог о неким техничким стварима. Замолио бих те да изнесеш твоје мишљење о томе. Хвала. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] 23:25, 11. јул 2010. (CEST) : Ако дође до такве ситуације, онда су корисни програмери. Филип је један од њих. Тако да је можда и корисно што сам му упутио обавештење. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] 23:41, 11. јул 2010. (CEST) == Моме драгоме народу и вишезначје == Поздрав, обраћам ти се поводом имена документа [[Моме драгоме народу!]]. Предлажем ти да га преименујеш у [[Кнежевска проламација од 28. августа 1910.]] јер доста прокламација почиње том синтагмом (нпр. види овај сајт са документима [http://digital.nb.rs/collection/pl-dinastije]). Но, при том облику назива може доћи до сукоба назива. На пример, кнез Никола и Милан су истог дана објавили рат Турској, и обавестили народ тј. објавили прокламацију (обзнану) народу. Да не би дошло до такве ситуације, предлажем да у називу прокламација буде обавезнo заграда где ће стајати име државе за коју је донета. Ако би ја почео да преименујем чланке, онда би дошло до прављења гомиле преусмерења. Стога те питам, да ли би могао да преименујеш прокламације (види истоимену категорију) и [[Кнежевска наредба војсци поводом ослобођења Ниша од 11. јануара 1878. |ову наредбу]] у горе предложени облик. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] 10:14, 13. јул 2010. (CEST) == АСКИ == Да ли можеш да обришеш следеће АСКИ чланке: * [[Сву ноћ седим на капију]] * [[Тегнај ми оро, мори Бојано]] * [[Што ми је мерак]] * [[Што се бели горе]] * [[Што се сија горе на планине]] * [[Што си, Лено, на големо]] * [[Што ти је, Стано мори]] * [[Ој јаворе, јаворе]] * [[Дуни ми, дуни, лађане]] --[[Посебно:Contributions/109.93.204.95|109.93.204.95]] 14:11, 13. јул 2010. (CEST) == [[Кардељева депеша]] == Овај чланак је енциклопедијског карактера. Не садржи чак ни садржину дотичне депеше, већ фото-снимак примерка на словеначком језику. Да ли можеш да га обришеш и/или да га пребациш на Педију. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] 20:22, 13. јул 2010. (CEST) == Оги == Да ли си поставио захтев на Мети да му се доделе администраторска овлашћења? Ако не, да ли ћеш ти то урадити или хоћеш да то ја урадим. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 21:38, 5. август 2010. (CEST) : Тешко да ће се ускоро неко сам од себе врнут на Писарницу. Мислим да би се требао одмах обавестити неки бирократа, нпр. Филип. Најбоље би било да се обавести и овде и на Педији. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 22:05, 5. август 2010. (CEST) Ђорђес је мање активнији корисник на Педији, али је тренутно најактивнији од свих бирократа овде. Управо сам мислио да ти предложим кандидатовање, отприлике због тих разлога. Да ли би био спреман да се сад (или у скорије време) да се кандидатујеш? : ПС. Мислим да би се Оги требао обавестити о својој новој дужности. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 22:12, 5. август 2010. (CEST) Супер. :) Очеку мој глас одмах. Него, да ли се овде може постати аутоматски патролисан и да ли постоји нека посебна процедура за то. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 22:21, 5. август 2010. (CEST) : Хм, значи не постоји тај систем софтвера као на Педији. Пошто правим доста измена, мислио сам да не правим патролерима посао. Да ли би могао да обришеш преусмерења из категорије „Брзо брисање“? --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 22:29, 5. август 2010. (CEST) Надам се да ти не сметам тренутном раду на Педији. Да не би стално тражио од тебе, као скоро једином активном администратору, да бришеш странице и слично, шта мислиш о томе да се кандидатујем за администратора? Ово те превасходно питам јер је саветовање са администратором једно од предуслова за кандидатуру на Педији. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 23:01, 5. август 2010. (CEST) : Ти законски акти из доба Краљевине СХС/Југославије, као и из Краљевине Србије и доба почетка Другог светског рата, мало су обрађени, превасходно због утицаја комунистичко-социјалистиче Југославије на више генерација јужнословенских народа, као и због своје старости. : Циљ ми је да убацим што више докумената из тог периода, но првнество убацивања, код мене, има листа тражених докумата, где се налазе документи који имају велики историјски значај и који су веома ретки тј. тешко се налазе. На пример, сада убацујем тзв. две ''антисемитске уредбе'' Цветковићеве владе. : Почастован сам твојим мишљењем. Ускоро ћу изнети своју кандидатуру за администратора на Писарници. : Хвала на указаном поверењу. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 01:04, 6. август 2010. (CEST) ---- Да ли администратори, поред аутоматскопатролисаног статуса и патролерских права, имају и враћачка? --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 14:48, 8. август 2010. (CEST) : Судећи према овоме [http://sr.wikisource.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE%3ALog&type=patrol&user=%D0%96%D0%B5%D1%99%D0%BA%D0%BE+%D0%A2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&page=&year=&month=-1], постоји аутоматско патролисање ван ГИП-а. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 15:14, 8. август 2010. (CEST) == Споразуми и прокламације == Намеравам да поставим Антикоминтернски уговор, Минхенски споразум и Немачко-италијански војни савез. Код њих се јављају допунски протоколи. Да ли да протокол пишем заједно са споразумом или да отворим нову страницу? Такође намеравам да почнем ручни масовни унос ових прокламација и декларација [http://digital.nb.rs/collection/pl-dinastije]. Да ли постоји неки праг значаја који мора да прелази прокламација? На пример, јављају се неки прогласи поводом постављања споменика, доласка краља или неког из његове фамилије, рођендана краља или његовог сина, програми за посету краља. За такве прокламације нисам сигуран да ли прелазе праг значаја. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 14:48, 8. август 2010. (CEST) : На пример, глупо ми је да уносим распореде за дочек краља приликом његове посете [http://digital.nb.rs/direct/PL-153-003], програм сахране краља [http://digital.nb.rs/direct/PL-153-018], објава повдом рођења краљевића [http://digital.nb.rs/direct/PL-153-068], објаве поводом рођендана краљевића [http://digital.nb.rs/direct/PL-153-022] [http://digital.nb.rs/direct/PL-153-023] и сл. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 15:14, 8. август 2010. (CEST) == Година у наслову == Видим да код закона, устава, уредби и сличнога бивших држава стављаш годину у наслову. Да ли је то негде усвојено или је то твоја пракса? Ако је то твоја пракса, да ли ми препоручујеш да користим тај принцип и да ли то практујеш због могућег сукоба наслова тј. евентуалног вишезначја? --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 15:35, 8. август 2010. (CEST) : Хвала на одговору. Успут, да ли би могао да преименујеш ове две уредбе ([[Уредба о мерама које се односе на Јевреје у погледу обављања радња са предметима људске исхране|1]], [[Уредба о ограничењу школовања лица јеврејског порекла|2]]) да не бих правио преусмерења. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 15:50, 8. август 2010. (CEST) == Назив чланка == Нисам сигуран како да именујем чланак [[Одбрамбена конвенција (СХС и Румунија 1923)]]. Ради се о обнови тј. продужењу [[Одбрамбена конвенција (СХС и Румунија 1921)|савеза из 1921.]] који је био закључен на две године трајања. Свугде у извору (новинама) се спомиње конвенција, док је само на једном месту ''протокол о обнављању (одбрамбене) конвенције''. Протокол ми звучи логичније. Које је твоје мишљење око овога? Ако си за промену у протокол, да ли онда да остане тренутни назив као преусмерење? --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 17:16, 8. август 2010. (CEST) == [[Шаблон:Престанак важења]] == Намеравам да га убацим у конвенцију из 1921. Да ли да шаблон убацим изнад или испод текста? --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 19:20, 8. август 2010. (CEST) : Ако се убацује у уставима, онда треба пазити на облик државе тј. њеног уређења. На пример, за предјугословенску Србију први устав би био онај из 1835. а задњи из 1903, за комунистичку 1947. и 1990. итд. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 19:52, 8. август 2010. (CEST) :: Убаци онда међувики. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 19:52, 8. август 2010. (CEST) Да би могао наставити убацивање шаблона занима ме следеће: * да ли је први устав Краљевине Србије заменио задњи устав Кнежевине Србије * да ли први устав ФНРЈ заменио задњи устав Краљевине Југославије * да ли први устав СРЈ заменио задњи устав СФРЈ * и да ли се први устав Народне Републике Србије (1947) може рачунтати као „наследник“ задњег устава Краљевине Србије (1903), исто и за уставе Србије из 1990. и 2006. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 20:42, 8. август 2010. (CEST) Уколико сам схватио, онда би требало овако да иде: * Кнежевина Србија → Краљевина Србија → Краљевина СХС → Краљевина Југославија * ФНРЈ → СФРЈ али занима ме да ли важи: * Кнежевина Црна Гора → Краљевина Црна Гора → Краљевина СХС → Краљевина Југославија (под условом да је нека од те две Црне Горе имала устав) * СРЈ → СЦГ --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 20:55, 8. август 2010. (CEST) Хвала на одговору. Занима ме само још следеће: да ли се устави данашње Србије и Црне Горе (уколико ЦГ има устав) могу рачунати као наследници устава истоимених држава укинутих 1918? : ПС. Знам да Краљ. ЦГ није имала устав, тако да се питање односи на устав Књаж. ЦГ. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 21:18, 8. август 2010. (CEST) Ако је ЦГ добила устав 2007 [http://en.wikipedia.org/wiki/Constitution_of_Montenegro], онда су наследници уставне повеље устави СРБ и ЦГ а не само Србије. Онда би шаблон требао да се намести тако да буде места за више наследника. Такође, наследници југословенског устава из 1974. су устави Хрватске (1990), БЈРМ (1991), Словеније (1991), СРЈ (1992) и БиХ (1995) --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 21:48, 8. август 2010. (CEST) Мислим да си у праву да је Србија наследник и Југославије и СЦГ, тако да једино њен устав може бити прави наследник, и да устави тих република нису наследили устав из 1974. Устави тих јужнословенских република, које сам ти навео, нису из периода СФРЈ (републике су имале и по 2-3 устава из тог доба), већ су из доба „декомунстичког и десоцијалистичког препорода“ и представљају прве уставе данашњих независних република (тако пише на ен.њики). : ПС. Мислим да ниси погледао мој пост од 21.18. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 22:48, 8. август 2010. (CEST) Хвала што си уклонио ту заблуду с мене. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 23:35, 8. август 2010. (CEST) ---- Види страницу за разговор чланка. Мислим да на том сајту има велики број српских и југословенских устава. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 20:42, 8. август 2010. (CEST) : Да ти не би правио сукоб измена, да ли можеш да убациш следећи садржај у чланак о уставу из 1931: <nowiki>{{Престанак важења|Устав Федеративне Народне Републике Југославије (1946)}}</nowiki> --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 23:35, 8. август 2010. (CEST) ---- Мислим да је овај [[Закон о утврђивању надлежности Аутономне Покрајине Војводине (2009)|закон]] постао неважећи јер га је заменио [[Статут Аутономне Покрајине Војводине (2009)|статут]]. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 20:37, 17. октобар 2010. (CEST) == [[Викизворник:Списак администратора]] == Мислим да овај списак није ажуриран. Занима ме колико је потребно времена да неки администратор буде неактиван да би могао бити убачен у неактивне. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 19:20, 10. август 2010. (CEST) : Ја бих убацио Бранета. Задњи допринос му је био од 14.11.2008 [http://sr.wikisource.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:Log/delete&user=BraneJ]. И још нешто: зар први админ ком су скинута права није корисник Бан? --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 21:07, 10. август 2010. (CEST) Јесте, сам се блокирао на бесконачно. Мислим да је скоро Филип, или неко други из Викимедије, негде на Педији казао да је била ситуација око ауторских права једне књиге која је допрла до Викимедије Србије. По њему, јавила се унука аутора која је тврдила да АП припадају њој. И на крају је доказана та тврдња, тако да је књига морала бити обрисана. Не знам шта се тачно дешавало, али изгледала да је то утицала на тог корисника да се повуче са пројекта. : Нема га на списку администратора [http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:ListUsers/sysop]. Могуће да је он сам или неко други поднео захтев на Мети да му се скину права. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 23:03, 10. август 2010. (CEST) За детаље би могао да питаш Филипа или неког другог из Викимедије. Не би било лоше да се нађе податак како су му скинута права ради допуне списка. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 23:12, 10. август 2010. (CEST) == Неподобно корисничко име и Филип == Можеш ли да блокираш следеће налоге јер немају примерене називе, носе назив по некој држави или области, или истичу народност, или оне који су доприносили да обавестиш о промени корисничког имена. * [[Корисник:РАВНОГОРСКИ ПОКРЕТ|-{РАВНОГОРСКИ ПОКРЕТ}-]] * [[Корисник:Српски националиста|-{Српски националиста}-]] * [[Корисник:Belgrade playboy|-{Belgrade playboy}-]] * [[Корисник:Metohijaaa|-{Metohijaaa}-]] * [[Корисник:Montenegro|-{Montenegro}-]] (доприносио) * [[Корисник:Велики србин|-{Велики србин}-]] (једном свратио) Имао бих и једно питање у вези Филипа. Ако се гледа шта је све направио на педији, и као кросвики (на више педија блокиран као неко ко шири ''великосрпску пропаганду'', поседовалац више налога и сл), да ли мислиш да треба и овде налози да му буду блокирани. : ПС. Да ли мислиш да моје корисничко име треба да буде промењено? Подсећа на једног немачког цара. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|FriedrickMILBarbarossa]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 21:41, 11. август 2010. (CEST) Још један: * [[Корисник:CarLazar|-{CarLazar}-]] --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 01:33, 17. август 2010. (CEST) == Шаблон == Натпис секције "Ова страна" иде у два реда. Види кад се избаци "и" из "Графикон", да ли ће бити у једном реду. --[[Special:Contributions/109.93.16.33|109.93.16.33]] ([[Разговор са корисником:109.93.16.33|разговор]]) 01:28, 13. август 2010. (CEST) : Aj sad. -{Barbarossa}- 01:33, 13. август 2010. (CEST) Шаблон готов. Закључај га на админ ниво. -{Barbarossa}- --[[Special:Contributions/109.93.16.33|109.93.16.33]] ([[Разговор са корисником:109.93.16.33|разговор]]) 01:52, 13. август 2010. (CEST) : Сврати на ИРЦ да те питам нешто у вези са гласањем. --[[Special:Contributions/109.93.16.33|109.93.16.33]] ([[Разговор са корисником:109.93.16.33|разговор]]) 01:53, 13. август 2010. (CEST) == Гласачка политика == Да ли мислиш да нам је тако нешто потребно? Питам јер су се до сад гласања заснивала на усменим и неусвојеним правилима која је изнео стјујард. Ако се не варам, за сад овде не постоји уопште нека политика. За стварање политике могла би да се направи [[Викизворник:Осмишљавање политике|ова страница]] док би се предлози у вези политике именовали као ''Викизворник:Гласање/Предлог/'''назив предлога''''' (а за нацт г. пол.: [[Викизворник:Гласање/Предлог/Нацрт гласачке политике]]). Нацрт би требао да обухвата општа правила, правила за гласање за брисање страница, за кандидатуру за администратора, и бирократе. Као подлогу за нацрт могла би се узети правила која постоје на Педији, али треба се прилагодити потребама Изворника. Може свако да да свој предлог нацрта, али онда треба да постоји засебна страница типа ''Викизворник:Гласање/Предлог/Нацрт гласачке политике/'''Жељков предлог'''''. Онда би се на страници за нацрт дискутовало о предлозима, њиховом побољшању, изменама итд. Могао би да се изабере један предлог за нацрт или би се више њих могло спојити у један. Шта мислиш о тој идеји? --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 14:16, 13. август 2010. (CEST) : Извини што ти одговарам касно, али имао сам зафрканције са шаблонима и категоријама. У прави си у вези са стијујардима. Све ове предлоге за гласања, које си навео, могли бисмо да унесемо у нацт, али треба да постоји одређени најмањи неопходни број гласача. Тај број не мора да се односи на сва гласања, већ може на појединачна (нпр. за администраторе). Пошто је заједница мала, може се обавестити или да се окачи обавештење на Сајтнотис за више потенцијалних корисника. За сад писарница може да послужи за осмишљавање политике пошто пројекат није толико развијен. Чак се може и отворити потстраница типа (Писарница/Политика) као на википедијанском Тргу или викивестијином Форуму, да се не би (у случају великог броја заинтересованих корисника) оптеретила Писарница. Википедија свакако треба послужити као подлога за прављење нацрта. Да ли си заинтересован за осмишљавање политике, или предлажеш да се то одложи за касније. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 15:03, 14. август 2010. (CEST) ПС. Смирнов се предложио за слање меила оном сајту. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 15:05, 14. август 2010. (CEST) : Направио сам нацрте [[Корисник:FriedrickMILBarbarossa/Нацрти политике/Гласачка|политике гласања]] и [[Корисник:FriedrickMILBarbarossa/Нацрти политике/Администрација |администрације]]. Као шаблон сам користио већ постојећу политику са Википедије, те сам је изменио према овдашњим приликама. Позивам те да погледаш те нацрте, и евентуално да преправиш оно што мислиш да треба или да ми предложиш на страници за разговор потребне коректуре. Након тога ту политику ћу да предложим у Писарници да се усвоји. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 19:36, 14. октобар 2010. (CEST) Такође се слажем са оним у вези са МедијаВикијом, те сам избацио тај део из критеријума. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 14:35, 15. октобар 2010. (CEST) ---- Пошто је време за гласање, мислим да је гласању корисно придодати и нека привремена правила да се оно не би одвијало по де факто правилима. Та привремена правила су ту само да досадашњој процедури дају одређену динамику и облик да би она било што успешнија. Узео сам слободног времена за осмишљавање тих правила, те сам дошао до следећег: * Право гласања имају сви пријављени корисници, који су направали налог пре почетка гласања и имају више од 50 измена у ГИП-у. * Гласа се ''за'', односно ''против''. ** Предлагач има право гласа. * Количина потребних гласова износи најмање три. * Исход гласања одлучује већина гласова ''за'', односно ''против''. * Гласање закључује администатор или бирократа. * '''Трајање гласања:''' ** Гласање траје седам дана. ** Ако за то време није добијена потребна количина гласова, гласање се продужава за три дана да би се тај критеријум испунио. ** Ако чак није за то време испуњен критеријум потребних гласова, онда се гласање продужава за 24 часа где исход гласања одлучује већина гласова ''за'', односно ''против'', без обзира на потребну количину гласова. Позивам те да проучиш овај предлог привремених правила, евентуално да предложиш промене, и да одобриш овај нацрт као привремена правила за тренутно гласање да би коначно била добијена гласачка и административна политика. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 19:35, 7. новембар 2010. (CET) == Шаблони == Тражим закључивање следећих на бесконачно јер су осетљиви тј. користиће се на многим местима а неки као најситнији делови највећих целина. на админ ниво: * [[Шаблон:!]] * [[Шаблон:!-]] * [[Шаблон:-!]] * [[Шаблон:!!]] * [[Шаблон:Ombox]] * [[Шаблон:Tl]] * [[Шаблон:Tlx]] * [[Шаблон:Cl]] на аутоконфирмед: * [[Шаблон:Pp-template]] * [[Шаблон:In category]] Хвала. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 17:06, 14. август 2010. (CEST) : [[шаблон:Nobots|Ово]] на админ ниво. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 17:46, 18. август 2010. (CEST) == [[Шаблон:Сакриј]] == Нема типке „сакриј“. Покушаћу да подесим -{NavHead}- да би функционисало. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 17:32, 14. август 2010. (CEST) : ПС. Да ли можеш да у уређивачком оквиру енглески текст замениш српским (српски текст имаш на Педији) и да у везама „Википедија“ промениш у „Викизворник“. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 17:32, 14. август 2010. (CEST) Изгледа да је -{NavHead}- у једном од ових МедијаВикија ([[МедијаВики:Monobook.js|1]], [[МедијаВики:Monobook.css|2]], [[МедијаВики:Cologneblue.css|3]]), тако да не могу да му приступим. Можда би Саша знао како да се исправи. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 17:38, 14. август 2010. (CEST) == Вишејезични изворник == Која је његова међувики ознака? --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 14:02, 15. август 2010. (CEST) : Не мислим на Изворник опште, него на овај [http://wikisource.org/wiki/Main_Page] тзв. ''стари изворник''. Ни на једном језичком издању нисам могао да нађем која је међувики ознака. „-{s}-“ сигурно није. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 14:11, 15. август 2010. (CEST) == [[Тренутни догађаји]] == Да ли можеш ово да преименујеш у [[Викизворник:Актуелности]], избришеш преусмерење које ће настати при том процесу, и да исправиш везу у оквиру странице тј. у МедијаВикију. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 23:37, 15. август 2010. (CEST) : Допунио сам страницу. Можеш да додаш и ти нешто. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 00:43, 16. август 2010. (CEST) == [[Посебно:Statistics|Статистике]] == Да ли можеш неке секције изменити да би личиле на [[:w:Посебно:Statistics|википедијанске]]. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 00:55, 16. август 2010. (CEST) : Да ли можеш да уклониш стјујарде? Они не постоје овде, већ на мети и медијавикију. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 23:10, 17. август 2010. (CEST) == „Вратите ревизију“ == Види моје измене [http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:Contributions/FriedrickMILBarbarossa]. Уместо „Вратите ревизију“ треба „Враћена ревизија“. Да ли би могао то исправити у МедијаВикију. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 01:38, 16. август 2010. (CEST) == МедијаВики == Можеш ли да преведеш непреведене делове [http://sr.wikisource.org/sr/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:ListGroupRights]. Друго, када је категорија празна, у загради стоји ''-{empty}-'' (то се види када је она у некој другој категорији). И то би требало превести. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 01:57, 17. август 2010. (CEST) : На ком пројекту радиш глобални превод? [http://www.mediawiki.org/wiki/MediaWiki Овде]? --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 23:10, 17. август 2010. (CEST) == Брисање == Погледај ову [[:Категорија:брзо брисање|категорију]]. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 12:58, 18. август 2010. (CEST) == Писарница == Замолио бих те да погледаш пост који сам оставио у Писарницу поводом Смерница, и евентуално да прекоментаришеш и(ли) да изнесеш свој предлог. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 15:28, 18. август 2010. (CEST) == [[Закон о народнијем школама у Краљевини Црној Гори]] == Потребан ми је савет око именовања овог чланка. Изворна верзија закона из 1907. је прерађена према овом [[Закон о проглашењу Књажевине Црне Горе за Краљевину (1910)|закону]]. Првобитна верзија није знатно измењена, сем што уместо књаза иде краљ, књажевског краљевски итд. Пошто је краљевина проглашена 1910, онда би назив требао да буде [[Закон о народнијем школама у Краљевини Црној Гори (1910)|овај]]. Но извор наводи да је то друга верзија закона штампана 1911, па онда назив испада [[Закон о народнијем школама у Краљевини Црној Гори (1911)|овако]]. Да ли да у називу чланка убацим годину 1910. или годину 1911? ———[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 19:05, 19. август 2010. (CEST) : Ово друго што си навео за 1910. Ставићу 1911. јер је тад објављена измењена верзија закона. Хвала на одговору. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 21:04, 19. август 2010. (CEST) == Речи песама??? == Да ли је у реду да додајем речи од песама у викизворник. Првенствено мислим на стране песме? Хтела бих после да их повежем са чланцима на википедији. Поз --[[Корисник:Zarathushtra1111|Zarathushtra1111]] ([[Разговор са корисником:Zarathushtra1111|разговор]]) 14:45, 20. август 2010. (CEST) :А видим сад да текстови морају да буду на српском језику. Ништа онда --[[Корисник:Zarathushtra1111|Zarathushtra1111]] ([[Разговор са корисником:Zarathushtra1111|разговор]]) 15:49, 20. август 2010. (CEST) == Брисање == Да ли можеш да обришеш следеће странице? * [[Геноцид над Србима у НДХ]], не припада ГИП-у, нема неки заначајан садржај * [[Усташке песме]], постоји потпунија категорија * [[Документи НДХ]], постоји потпунија категорија --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 20:56, 20. август 2010. (CEST) : Хвала на честиткама. Но желео бих да чујем и твоје мишљење о томе да ли бришем горе наведе странице. Мој разлог за -{II}- и -{III}- ставку је да су непопуни спискови и да постоји категорија за такве ствари, а за -{I}- да не припада ГИП-у и да је више за неки други именски простор (за сад би могао Викизворник) и да не поседује неки значајнији садржај од непотпуног списка. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 22:07, 20. август 2010. (CEST) == Сајт == Шта мислиш о прављењу странице [[Викизворник:Дозволе за објављивање]]? За почетак не мора да буде сложено као на Педији, већ као обичан списак. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 01:31, 22. август 2010. (CEST) : ПС. И о прављењу шаблона који ће служити као извор (по узору на Педију). --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 01:33, 22. август 2010. (CEST) [[:w:Википедија:Писмо вебмастерима|Писмо вебмастерима]] тражи дозволу за (српску) википедију а не за све википројекте ВМРС. Покушаћу да направим такав шаблон и да га убацим где треба. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 01:43, 22. август 2010. (CEST) : Ево ти га шаблон: [[Шаблон:Извор-Svetosavlje.org|Извор--{Svetosavlje.org}-]]. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 01:58, 22. август 2010. (CEST) Онда би могли да се сем Светосавља користе и други сајтови, али са навођењем извора. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 17:25, 22. август 2010. (CEST) : Можда се нисам добро изразио кад сам написао „сајтови“. Тиме сам мислио на сајтове од којих имамо дозволу за коришћење текста (и слика). --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 19:42, 22. август 2010. (CEST) == Жутило == Да ли ти се у Новим чланцима појављују чланци обележени жутом бојом [http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:NewPages]? --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 22:34, 22. август 2010. (CEST) : Зачуњен сам тиме што се непатролирано појавило у Новим чланцима а не у СИ. Да ли могу ти чланци да се испатролирају? --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 22:57, 22. август 2010. (CEST) Чек‘, мислим да сам пронашао нешто. На дну страница се налази „[Означи ову страницу као патролирану]“. Изгледа да се преко те опције патролирају нови чланци. Да ли могу да испатролирам моје раније доприносе? --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 23:18, 22. август 2010. (CEST) : Да ли си ти направио (превео) те МедијаВикије? Ако је си, онда си оспособио само део МВ за пратролирање. Она типка омугаћава само патролирање прве измене од настанка странице, под условом да није премештена. Можда би Саша нешто знао више о тим техничким стварима, али мислим да је боље распитати се на Педији. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 23:35, 22. август 2010. (CEST) ПС. Управо сам први пут испратролирао измене као неко ко има патролер овлашћења. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 23:35, 22. август 2010. (CEST) : Могуће је наштимати списак непатролираних измена, али за сада само у Новим чланцима. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 23:45, 22. август 2010. (CEST) == краљ Милан и Карађорђевићи == Циљ ми је да унесем што више прокламација, прогласа, манифеста, војних наређења (у виду прокламација), адреса, неких акта и мени занимљивих (као задњи унети) и важних (као црнгорски) закона. Не уносим све законе из Српских новина јер има *ебано много закона, уредби, прописа и сл. Ја уносим оно чији језик што више приличи данашњем српском, тако да код мене постоји и временска граница за уношење таквих докмената јер тек након 1868. почиње вучизација (прихватање Вукових реформа) у српском језику. Сад сам унео шаблоне за 5 прокламација које морам завршити, а од њих је зезнута делиградска по дужини. Те недовршене прокламације у наслову имају датум старог а треба датум новог календара, тако да ће бити још премештања. Кад их будем завршио, наставићу унос и других књажевских и краљевских прогласа. Планирам и уношење одлука Првостепеног и Великог војног суда у вези са суђењем Првим синовима Отаџбине. Код црногорских докумената постоји зезанција око појмова српски и црногорски због српско-црногорског спора, тако да могу унети ограничен број закона, и то одређених. То је мој тренутни план за рад. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 00:30, 25. август 2010. (CEST) == Правила помесних сабора == Зар не мислиш да би читаоцу било лакше прегледати категорију кад би та правила била сврстана по бројевима? --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 00:44, 28. август 2010. (CEST) : Може, али је потребно извесно време у глави развстати јер то све почињем словом „П“ а помесни сабори нису редом поређани него су измешани. Како хоћеш, то је мој утисак о прегледности чланака у категорији као обичном читаоцу. Могао би и да направиш шаблон за правила помесних сабора ако их већ не развставаш у категорији по бројци. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 01:45, 28. август 2010. (CEST) == [[МедијаВики:Deletereason-dropdown]] == Погледај ову страницу. Допуни, измени и(ли) избаци оно што мислиш да треба. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 00:17, 29. август 2010. (CEST) == Википедија == Да ли можеш да поставиш следеће МВ на Педију. Није ми забавно више да потписујем непотписане. * [[МедијаВики:Talkpagetext]] * [[МедијаВики:Talkpagetext/sr-ec]] * [[МедијаВики:Talkpagetext/sr-el]] --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 00:21, 29. август 2010. (CEST) : Супер што си поставио. Но у вези са гласањем. Да ли слажеш само са оним у оквиру или са дужим обликом оног подвученог? --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 09:52, 29. август 2010. (CEST) == Календари и 29. децембар == # '''Јулијански и грегоријански:''' Све датуме у називима чланака пишем по грегоријанском календару, упркос што се јулијански користио у Србији/ЦГ/Југославији до 1919. Да ли тако и на даље да наставим или да за датуме до 1919. користим датум по јулијанском а не грегоријанском календару? # '''29. децембар:''' Пошто сам погрешио датуме у називима чланака за акте из 19. века, морам да исправим доста наслова. Код једног наслова постоји проблем. Ради се о датуму 29. децембар (по јулијанском календару) који се односи на датум ослобођења Ниша од Турака. У литератури се свугде, а и у јавности, као датум по грегоријанском календару спомиње 11. јануар. Тај датум није тачан, јер је у 19. веку разлика јул-грг била 12 а не 13 дана. Према томе испада да је 10. јануар тачни датум. Да ли да користим званични (јавни) или прави грегоријански датум? --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 18:23, 3. октобар 2010. (CEST) == Спајање историје измена == Можеш ли историју измена страницa „[[Српске мане]]“ и [[Разговор:Чујте Срби! Чувајте се себе (А. Рајс)]]“ да спојиш са страницом [[Чујте Срби! Чувајте се себе (А. Рајс)]]“? --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 18:05, 14. новембар 2010. (CET) : Пре неку недељу сам видео како су Бокица и Михаило спојили историју неког шаблона са историјом другог шаблона. Знам да су нешто радили преко премештења наслова и брисањем преусмерења. Пошто тада нисам био уобичајно активан, нисам обратио пажњу како су то учинили. Погледао сам упутство на [[:w:en:Wikipedia:How to fix cut-and-paste moves|ен.њикију]], али нисам схватио како се тај процес ради. Већ сам покушао овде са премештањем, али пошто сам неки корак погрешио није остало записано у историји. : Намера ми је била да два горе наведена наслова избришем, а да при томе њихове историје не буду избрисане већ да буду пребачене у историју задње наведеног чланка. : --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 21:04, 14. новембар 2010. (CET) ::: Хвала на препоруци. Поступићу тако. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 00:38, 15. новембар 2010. (CET) == [[Викизворник:Захтеви за администрирање]] == Друже, погледај ову страницу. Пренео сам је са Педије и нешто измењао. Замолио бих те да је накнадно погледаш и да промениш оно шта мислиш да треба. Но нисам решио [[:w:Разговор_о_Википедији:Захтеви за администрирање#Упутства|овај технички проблем]], тако да упутство не буде компликовано. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 20:17, 17. новембар 2010. (CET) == Навођење извора == Навео сам извор. Извињавам се што нисам раније реаговао - нисам навраћао. :"За спискове жртава које си навео у категорији Категорија:Ратни злочини у другом светском рату у Југославији нигје нема извора одакле су преузети што се коси с политиком Викизворника. Треба навести извор/е, иначе би се спискови морали обрисати, будући да им се овако не може приписати тачност. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:28, 16. децембар 2010. (CET) с. р." --[[Корисник:Gorran|Gorran]] ([[Разговор са корисником:Gorran|разговор]]) 07:03, 20. јануар 2011. (CET) == Политика == Скинуо сам ознаку. На страници није било потребе за неким већим изменама већ постојећег садржаја. Пошто је страница више техничког карактера него политичког, вероватно ће се садржај мењати ради постизања веће ефикасности и практичности. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 18:02, 13. фебруар 2011. (CET) == Главна страна == Молим те погледај овај текст са главне стране и исправи га. Ја немам админ права. ''Викизворник је збирка текстова на српском језику којима су ауторска права истекла или нису ни постојала. Пре почетка рада обавезно прочитајте упутство. '''Уколик или да вежбате можете у песку. о хоћете да пробате''''' Хвала, --[[Корисник:MikyM|MikyM]] ([[Разговор са корисником:MikyM|разговор]]) 00:45, 26. јул 2011. (CEST) == Песма о старом моранру == Поздрав. Преписао сам превод енглеске поеме Самјуела Тејлора Колриџа, али не знам како правилно да је пребацим у викиизворник (да буду линкови ка засебним певањима. Ако жечиш можеш да је убациш...поставио сам је на овом форуму...[http://www.diskusije.net/knjizevnost/pesma-o-starom-mornaru-samjuel-tejlor-ko-10-a-20024/]--[[Корисник:Serbianboy|Serbianboy]] ([[Разговор са корисником:Serbianboy|разговор]]) 22:49, 1. септембар 2011. (CEST) == Балада == Да ли би сте могли да преименујете страницу [[Балада]] у [[Балада (А. Шантић)]], а онда од новонасталог преусмерења да направите вишезначну ([[Балада (А. Шантић)]], [[Балада (М. Антић)]], [[Балада о Стојковићима]]). Хвала унапред. --[[Special:Contributions/93.87.151.195|93.87.151.195]] ([[Разговор са корисником:93.87.151.195|разговор]]) 20:30, 22. новембар 2011. (CET) == Светли гробови == Провери, да ли можеш да ми помогнеш јер мислим да нешто није у реду са размаком...? --[[Корисник:Aleksa Lukic|Алекса Лукић]] ([[Разговор са корисником:Aleksa Lukic|разговор]]) 18:36, 29. новембар 2011. (CET) с. р. :Pa, ja sam koristio kod za pesme i novi red, ali ispalo je drugačije nego što sam planirao. Razmaci između stihova ispali su veći nego kad klikneš enter za novi red. Možeš da primetiš da su 1. i 2. stih previše odvojeni, pa onda 3. i 4. i tako. Evo kako ovo izgleda: Kome zakon liježi u topuzu,<br />tragovi mu smrde nečoviještvom. Želeo bih da tako izgleda i u članku Svetli grobovi. --[[Корисник:Aleksa Lukic|Алекса Лукић]] ([[Разговор са корисником:Aleksa Lukic|разговор]]) 01:40, 4. децембар 2011. (CET) s. r. == Поглавља == Ваљда сам схватио, али дај ми неки закон гдје је исправно урађено па да видим. А што су сви називи закона из Србије урађени као да не постоји ниједан други закон на српском језику који се тако зове? Овде мислим првенствено на законе РС и БиХ.--[[Корисник:Wikiwind|Wikiwind]] ([[Разговор са корисником:Wikiwind|разговор]]) 18:15, 17. децембар 2011. (CET) :Наставићу писање за неких 2 сата, а ти до тада исправи то што није добро па да видим.--[[Корисник:Wikiwind|Wikiwind]] ([[Разговор са корисником:Wikiwind|разговор]]) 18:26, 17. децембар 2011. (CET) ::Гледаћу да се бар мало активирам. Предност овог пројекта је што нема расправа о садржају као на Википедији. Мислим, не може неко рећи да неки документ или текст треба мијењати јер није неутралан. Поздрав!--[[Корисник:Wikiwind|Wikiwind]] ([[Разговор са корисником:Wikiwind|разговор]]) 00:30, 18. децембар 2011. (CET) Исправио сам. Постоји ли начин, и да ли се уопште практикује да сваки став почиње увученим редом?--[[Корисник:Wikiwind|Wikiwind]] ([[Разговор са корисником:Wikiwind|разговор]]) 14:41, 18. децембар 2011. (CET) [[Закон о рехабилитацији|Овај закон]] је престао да важи. Треба га премјестити на нови назив, како бих могао да поставим актуелни закон. Проблем је што за овај садашњи није наведен ни извор, мислим да се ради о закону који је објављен у ''Службени гласник РС, број 33/06''. --''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#633B7E;color:#FFD550;padding:0 3px">В и к и в и н д</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#FFD666;padding:0 3px;color:#0000;">Р</span>]]</font>'' 21:39, 18. децембар 2011. (CET) == РЕ: Поздрав == Хвала на обавештењу. Свака техничка измена што доприноси ефикасноти и побољшању је добродошла. Узгред, желим ти пуно среће, здравља и све најбоље у новој 2012. години! Поздрав! --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 04:12, 31. децембар 2011. (CET) == Међувики == Да ли би могао да погледаш да ли постоји [[Декларација о неутралности (СССР и Турска 1941)|овај докуменат]] на руском изворнику, и евенутално да додаш међувики ако постоји. Поздрав. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 23:35, 4. јануар 2012. (CET) == Tekst konvencije o kasetnoj municiji == --Branislav Kapetanovic 19:03, 19. јануар 2012. (CET) Ja sam postavio tekst konvencije o kasetnoj munmiciji koji je potpisan u UN. Ja na ovom tekstu nemam vise sta da radim, video sam da je stavljeno radovi u toku. Radim trenutno jednu tabelu za kasetne bombe. To je to. Neznam da li imas neki drugi predlog u vezi ovog teksta ovde, da bi znao sta da radim. == Re:Комон .цсс и .јс == Zdravo. Da, svakako. Reč je o tehničkom održavanju i prilagođavanju izgleda koji se pokazao dobrim na drugim jezicima. Konkretno: 1)Opcija zumiranja ([http://it.wikisource.org/wiki/Osservazioni_sopra_alcune_particolari_petrificazioni_nel_Monte_Misma primer]) i centriranja poezija (mozeš videti u isto primeru kako izgleda tekst centriran). Pozdrav--[[Корисник:MikyM|MikyM]] ([[Разговор са корисником:MikyM|разговор]]) 23:08, 20. јануар 2012. (CET) Još ne rade u potpunosti sve. trebam još nešto podesiti.--[[Корисник:MikyM|MikyM]] ([[Разговор са корисником:MikyM|разговор]]) 02:52, 21. јануар 2012. (CET) == Текстови == Хвала што си ме подсетио. Гледаћу да их завршим ових дана. Ако не стигнем, пребаци их у моји кориснички простор. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 19:24, 23. јануар 2012. (CET) == Списак == Здраво. Хтео сам да те питам да ли овде имамо спискове постојећих закона, класификовани на неки начин (нпр. према датуму)?--[[Корисник:MikyM|MikyM]] ([[Разговор са корисником:MikyM|разговор]]) 01:52, 28. јануар 2012. (CET) == Уређивање == Искрено,ја о овоме немам појма (не знам ни да ли ћу успјети ову поруку да пошаљем?). Моја жена је то избистрила и технички одрадила, ја сам само откуцао. Иначе,ја сам историчар, а она инжењер па ти је онда јасно. У сваком случају свиђају ми се овакви пројекти. Поздрав! --[[Корисник:Nebojsa Bazic|Nebojsa Bazic]] ([[Разговор са корисником:Nebojsa Bazic|разговор]]) 00:08, 29. јануар 2012. (CET) == АП: Аутор:Слободан Радошевић == Хм. Нисам хтео одма да пишем новајлији пре но што се консултујем с тобом. Зар нису дела овог аутора под заштитом АП?--[[Корисник:MikyM|MikyM]] ([[Разговор са корисником:MikyM|разговор]]) 02:59, 29. јануар 2012. (CET) Само је „”Монашка цивилизација” под заштитом АП,остало није.--[[Корисник:Nebojsa Bazic|Nebojsa Bazic]] ([[Разговор са корисником:Nebojsa Bazic|разговор]]) 14:17, 29. јануар 2012. (CET) == Правилник == Један анонимус је оставио овај текст у вези са Републиком Српском. [https://sr.wikisource.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF%D0%BA%D1%83_%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D1%98%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%B8_%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%BC_%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%BC%D1%98%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0&redirect=no&rcid=35503] Види ако можеш да га доведеш у ред. Поздрав. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 20:26, 22. април 2012. (CEST) Једно питање: да ли у уређивачком прозору кад притиснеш иконицу за убацивање везе добијеш најпре прозорче где можеш да укуцаш циљ и опис везе или ти одмах избаци обичну везу? --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 20:46, 31. мај 2012. (CEST) == Јубиларни чланак == Сигурно ћу. Циљ ми је да заокружим целокупну српску књижевност до другог светског рата. Поздрав [[Корисник:Bokini|Bokini]] ([[Разговор са корисником:Bokini|разговор]]) 20:16, 9. јун 2012. (CEST) Хвала [[Корисник:Bokini|Bokini]] ([[Разговор са корисником:Bokini|разговор]]) 22:03, 9. јун 2012. (CEST) == РС == Јеси ли заинтересован за постављање ове декларације [http://scc.digital.nb.rs/view/P-2484-1992&ID=22946&p=005&w=1024&h=580] или ја то да урадим? --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 14:00, 18. јун 2012. (CEST) : Ти си овде главни за Српску. :) --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 16:53, 18. јун 2012. (CEST) == Ауторска права? == Поздрав! Имам пар питања око викизворника а пише на писарници пише да питања можемо поставити директно администраторима. Да ли овај сајт [http://www.ask.rs/ASK_SR_AzbucnikDela.aspx] тј. дела са овог сајта ја смем прекопирати на викизворник? Друго питање да ли су народене бајке, басне, приповетке и остала народна књижевност незаштићене ауторским правом или ауторско право припада издавачу?То питам пошто имам књигу Најлепше српске народене бајке па ме занима да ли смем да је наведем као извор? Унапед хвала,--[[Корисник:Тежава|Тежава]] ([[Разговор са корисником:Тежава|разговор]]) 21:05, 18. август 2012. (CEST) == Одговор на ваше питање == Поздрав, господине Тодоровић. Схватио сам тек сада да сте пре једног месеца тражио моју помоћ тамо: [http://%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:AleCes Разговор са корисником:AleCes] Извињавам се због кашњења. Шта желите да урадим за Вас, управо? Pošto se radi o [[Викизворник:О Викизворнику#Шта (не)припада Викизворнику?|izvornom doprinosu korisnika]] brišemo ga po brzom postupku. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 15:31, 6. октобар 2013. (CEST) == Hvala == Posle Vikipedije, Vikicitata, dodjoh i ovde... Hvala na dobrodošlici.--[[Корисник:Mitar Sorajic|Mitar Sorajic]] ([[Разговор са корисником:Mitar Sorajic|разговор]]) 13:45, 31. октобар 2013. (CET) == <small>одговор на</small> Бирократа == Да, не би шкодило да изабаремо нове бирократе након што смо спали на једног. Додуше, нисам на уму имао себе пошто сам овде „најмлађи“ администатор, мислио сам на неког „старијег“ као што си ти или Влада. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 23:04, 4. јануар 2014. (CET) : Ја бих ипак да сачекамо са могућом кандидатуром. Овде бирократе немају много посла тако да бих углавном „ленчарио“. Можда у једном тренутку када добијемо више активних корисника или међувики ботова и крену захтеви за права. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 15:53, 8. јануар 2014. (CET) :: Ево, поднео сам [[Викизворник:Захтеви за администрирање/Давање/FriedrickMILBarbarossa|кандидатуру]]. Сврати на кафицу и гласај. :) --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 19:56, 18. октобар 2015. (CEST) == Provokacije == Jel ti ovo namerno provociraš ili već šta drugo? --'''[[Корисник:Kolega2357|Kolega2357]] ([[Разговор са корисником:Kolega2357|разговор]])''' 14:39, 25. фебруар 2014. (CET) == Гласање == „Здраво. Ти си онај из Горњег Милановца, је ли? Дао си свој глас при избору за администратора, а немаш право гласа. Наиме, мораш имати 100 измјена на овом пројекту прије почетка гласања. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 13:07, 6. фебруар 2015. (CET) с. р.“ :Јесте, ја сам тај. Јел то неки проблем? Право да ти кажем, немам појма ко има право да гласа, него ми се појавио банер горе да су избори у току, а на њему нигде не пише то правило. Могли сте да направите да се банер не појављује на екрану људима који немају право гласа.--[[Корисник:Ranko|Ranko]] ([[Разговор са корисником:Ranko|разговор]]) 15:17, 6. фебруар 2015. (CET) Него, да се вратим на важније теме: имам неколико старих књига у PDF-у и радо бих то некако пребацио у овај изворник. Има ли неки аутоматски начин за то? Питам јер се ради о важним књигама од по пар стотина страница. Поздрав!--[[Корисник:Ranko|Ranko]] ([[Разговор са корисником:Ranko|разговор]]) 15:46, 6. фебруар 2015. (CET) == Споразум Цветковић—Мачек (1939) == Да ли је Споразум изворно онакав какав се тренутно налази на Википедији, са свим грешкама? Ево неке од њих: # ''Словенаца'''[[гр1|;]]''' у циљу'' # ''интереса, '''[[гр2|П]]'''ре'''[[гр2|т]]'''седник'' # ''коалиције '''др[[гр3|.]]''' Вла'''[[гр3|т]]'''ко Мачек'' # ''Потребно је '''образовати''' заједничку владу.'' <small>[[???]]</small> # ''по приста'''[[гр5|ну]]''' меродавних'' # ''Том приликом издвојиће се из горе наведених срезова, који су припојени Бановини Хрватској општине и села'''[[гр6|,]]''' која немају хрватску већину.'' <small>[[???]]</small> # '''''Новим једницима''' као и у држави '''биће обезбеђена равноправност Срба, Хрвата и Словенаца''', као и једнако поступање у погледу њиховог учешћа у вршењу јавне службе.'' <small>[[???]]</small> # ''просвете '''[[гр8|и и]]''' унутрашње управе'' # ''Рударско законодавство и државна рударска предузећа'''[[гр9|.]]''''' <small>[[???]]</small> # ''споразума, одлучује Министраски савет'''[[гр10|;]]''''' # ''реда и мира'''[[гр11|:]]''' за давања'' # ''и одузимања држављанства'''[[гр12|.]]''' изградња и одржавање'' # ''државних објеката'''[[гр13|;]]''''' # ''послови вера;'' <small>[[???]]</small> # ''међународни правни саобраћај, '''о тим да се''''' <small>[[???]]</small> # ''ванпарничким стварима'' <small>[[???]]</small> # ''отечајно право'' <small>[[???]]</small> # ''финанс'''[[гр18|ис]]'''ка самосталност'' # ''не'''[[гр19|сп]]'''осредним и тајним'' # ''пре'''[[гр20|тс]]'''тавништвом'' # '''''премапотписује''' Бан'' <small>[[???]]</small> # ''о '''набору''' народних посланика, као и о другим ст'''[[гр22|ав]]'''рима, '''[[гр22|у к]]олико''' је то потребно'' <small>[[???]]</small> &emsp;и др. --[[Корисник:Obsuser|Obsuser]] ([[Разговор са корисником:Obsuser|разговор]]) 19:52, 18. мај 2015. (CEST) : Навео сам изнад неке граматичке грешке те нелогичности у тексту, а не знам да ли су све из изворног документа (па могу да остану) или је неке направио онај ко је преписивао текст? --[[Корисник:Obsuser|Obsuser]] ([[Разговор са корисником:Obsuser|разговор]]) 20:08, 18. мај 2015. (CEST) == Izvor == Napisao sam u opisu izmjene, pošto ne znam gdje se inače stavljaju izvori na Vikizvornku.--[[Корисник:Слободни умјетник|Слободни умјетник]] ([[Разговор са корисником:Слободни умјетник|разговор]]) 18:14, 14. јун 2015. (CEST) На Викицитатима су покренута гласања о давању администраторских овлашћења [[q:Wikiquote:Администратори#Сербијана|Сербијани]] и [[q:Wikiquote:Администратори#FriedrickMILBarbarossa|мени]], па бих те замолио да гласаш. Предлажем ти да се и ти кандидатујеш, сигурно имаш мој глас. :) --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 18:31, 29. август 2015. (CEST) Штета, још који администратор би добродошао. Хвала што си нас подржао у првом кругу, замолио бих те да исто поступиш и у [[q:Wikiquote:Администратори#Сербијана 2|другом]] [[q:Wikiquote:Администратори#FriedrickMILBarbarossa 2|кругу]]. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 16:38, 1. септембар 2015. (CEST) Јесте да недостају стални уредници, али смислили смо начин како да прескочимо ту препреку. Радом на техничким зврчкама и писању смерница олакшава се уређивање а тиме се привлаче нови (а и стари) уредници. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 17:01, 1. септембар 2015. (CEST) Када си сутра присутан на вики пројектима? Хоћу да попричамо на ИРЦ каналу. Ја сам присутан преподне, први део поподнева и у касно вече. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 23:37, 1. септембар 2015. (CEST) == Сербијана == Аутоматски патролисаног, али и патролера ако то овдје има. Добро је што си се јавио, да ли мислиш да је нечему оваквом [[q:Говор Бориса Тадића на 63. заседању Генералне скупштине Уједињених нација]] мјесто на Цитату? --[[Корисник:Сербијана|Сербијана]] ([[Разговор са корисником:Сербијана|разговор]]) 23:39, 1. септембар 2015. (CEST) :Тако сам и мислио, да ли је довољно битан да га пребацим или да га бришем? --[[Корисник:Сербијана|Сербијана]] ([[Разговор са корисником:Сербијана|разговор]]) 23:54, 1. септембар 2015. (CEST) == Aдминистрација == У правили за кандидовање на мјесто администратора пише да се требам консултовати са неким постојећим администратором, па ме занима имаш ли ти шта против да се кандидујем? --[[Корисник:Сербијана|Сербијана]] ([[Разговор са корисником:Сербијана|разговор]]) 16:33, 10. октобар 2015. (CEST) :Тек сад сам видио да морам имати и стотину измјена у викиизворниковом простору, мораће причекати кандидатура.. --[[Корисник:Сербијана|Сербијана]] ([[Разговор са корисником:Сербијана|разговор]]) 16:02, 11. октобар 2015. (CEST) ::Поставио сам кандидатуру [[Викизворник:Захтеви за администрирање/Давање/Сербијана]]. --[[Корисник:Сербијана|Сербијана]] ([[Разговор са корисником:Сербијана|разговор]]) 20:42, 11. октобар 2015. (CEST) Мислио сам да поставим текст Дејтонског споразума са [http://www.oscebih.org/dejtonski_mirovni_sporazum/SR/ овог] сајт, па да ли би то био проблем? --[[Корисник:Сербијана|Сербијана]] ([[Разговор са корисником:Сербијана|разговор]]) 14:45, 13. октобар 2015. (CEST) :Постоји ли још неки превод осим овога? --[[Корисник:Сербијана|Сербијана]] ([[Разговор са корисником:Сербијана|разговор]]) 17:06, 13. октобар 2015. (CEST) == Медијавики и још нешто == Обрисао сам неколико десетина страница из медијавики именског простора, неке си и ти направио, а које више нису потребне. Примјетио сам да на сваком пројекту имаш [[Корисник:Жељко Тодоровић/extratoolbarbuttons.js|код]] за додатне дугмиће, ја сам тај проблем ријешио тако што сам код поставио на метавики, па ако хоћеш могу ти то средити. --[[Корисник:Сербијана|Сербијана]] ([[Разговор са корисником:Сербијана|разговор]]) 01:34, 19. октобар 2015. (CEST) :Мислим да сам већ сада прешао број од стотину избрисаних, па реко да те обавјестим ипак си ти овдје админ дуже вријеме. --[[Корисник:Сербијана|Сербијана]] ([[Разговор са корисником:Сербијана|разговор]]) 16:39, 19. октобар 2015. (CEST) Да ли знаш гдје се може наћи текст Меморандума САНУ на српском, сређујем на Википедији чланак о Великој Србији и тамо има одредница ка чланку на Викизворнику о Меморандуму а ми немамо тај чланак. — [[Корисник:Сербијана|Сербијана]] ([[Разговор са корисником:Сербијана|разговор]]) 10:49, 24. октобар 2015. (CEST) :Управо зато и тражим, на сајту САНУ има само одговор на критике, а и до тога се тешко долази. — [[Корисник:Сербијана|Сербијана]] ([[Разговор са корисником:Сербијана|разговор]]) 16:27, 24. октобар 2015. (CEST) ==Хвала== Поздрав!--[[Корисник:Rethymno|Rethymno]] ([[Разговор са корисником:Rethymno|разговор]]) 19:39, 7. март 2016. (CET) == Вавилон == Копирао сам текст са Википедије, сигурно сам и име странице несвјесно. Бришем то одмах. --[[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 20:47, 24. мај 2017. (CEST) == Одлуке == Одлуке преписујем из Службеног гласника, а за извор ни сам нисам био сигуран да ли сам тачно написао. Надам се да ти знаш, како иде, па исправи и мени појасни да не гријешим више. [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 00:34, 29. мај 2017. (CEST) == Бирократска права == На који начин се овдје подноси захтијев за бирократска права, колико видим да то није баш дефинисано. —[[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 23:58, 14. јун 2017. (CEST) :Па тренутно једини који с времена на вријеме овдје долазе смо ти и ја, остали гласови су по позиву. Хвала! —[[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 18:33, 15. јун 2017. (CEST) == Страни језик? == Шта није на српском језикУ?--[[Корисник:Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 05:53, 8. август 2017. (CEST) Није ванземаљски, него је теби страна мађарско-немачко ортографија. Језик докумената је напротив ближи стандардном језику, него славеносрпски и сл. варијанте. Узми на пример ово: Pogodba Megyu Nemeschi Szent=Marinszki szjedne sztrane, y Varosni isztog miszta sztruge sztrane po Plenipotentiary szobe sztrane podpiszani ucsinyena, y u tvrgyena. Погодба међу немеши Сент-Марински с једне стране и варошани истог миста с друге стране по пленипотентијари с обе стране подписани учињена и утврђена Ако Алекса Ивић - отац Павла Ивића - каже да су Буњевци пре Вука писали говорним језиком, онда то не може никако бити ванземаљски језик.--[[Корисник:Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 19:19, 9. август 2017. (CEST) Прво, није то ванземаљски па да можеш с оградама и презрењем говорити о тим документима. Лако ћемо с објашњењима и адаптацијом текста. Најважније је да су сигнатуре наведене. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Википедијанац_стажиста/Историјски_архив_Суботица_2017 Овде] се налазе нека од објашњења. До краја августа ће све бити укомплетирано и повезано.--[[Корисник:Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 23:49, 9. август 2017. (CEST) Овај корпус јуначких песама је у директној вези са српским песмама. (Третирају их народним песмама источних извора. Код нас се раде докторати о народним песмама, третирајући оба корпуса певања као један јединствен. Новије антологије које су изашле код нас садрже и ове песме на бугарском. (нпр. Краљевић Марко др.) Мислим да је добро (а први пут на интернету) да се ове песме нађу на једном месту и то баш на нашој страници. О овоме могу да ти подробно пишем, јер 80% песама како на српском тако и на бугарском језику појављују се први пут на интернету. [[Корисник:Bokini|Bokini]] ([[Разговор са корисником:Bokini|разговор]]) 21:56, 3. септембар 2017. (CEST) То није то и то се не преводи ни у српским антологијама. Можда примећујеш да је ортографија скоро старословенска (скоро). [[Корисник:Bokini|Bokini]] ([[Разговор са корисником:Bokini|разговор]]) 22:38, 3. септембар 2017. (CEST) == Гласања == Поздрав! Покренуо сам гласања о увођењу нових корисничких овлашћења ('''[[Викизворник:Гласање/Нова корисничка овлашћења|Викизворник]]''' и '''[[q:Викицитат:Гласање/Нова корисничка овлашћења|Викицитат]]'''). Замолио бих те да се изјасниш и гласаш. Хвала! --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 18:00, 12. октобар 2018. (CEST) == Закон о ауторском праву? Пречишћен текст? == Хвала на скретању пажње о изостављеном детаљу. '''Намерно сам изоставио "119/2012 и 29/2016" из наслова''' пошто је пренети текст само текст закона, а наведени параграфи нису његов део, него се односе на други закон "Закон о изменама и допунама Закона о ауторском и сродним правима". Последња два "додатка" на страни ''параграф.рс'' на који се односе два наведена броја нису саставни део закона како им и име каже "Самостални чланови ''Закона о изменама и допунама Закона о ауторском и сродним правима''" а актуелан закон се завршава реченицом Члана 226 – ''Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије"''. Закон како је унет у Викиизворник је одговарајући на твоје питање копи-пејст текст преузет са наведеног извора и понављам, односи се '''''само''''' на закон, а не и на зесебан закон о његовим изменама којим се нисам желео бавити на истом месту са законом, пошто треба да стоје у неком другом одељку Викиизворника (евентуално као ''додатак'', али ту варијанту не подржавам). Него и ја бих да питам по каквом изворнику си поступио кад си закон <s>донет 2016, потпуно нов у односу на раније законе</s> <small>(*нисам сигуран да ли је ступио на снагу 2011. или 2016. али је битно да је најновији)</small> преименовао у '''''пречишћен текст'''''? Шта значи тај израз "пречишћен текст"? Ја сам свој текст референцирао, исто тако би требало свако ко га мења да референцира ту одлуку. Ово су државни документи. Колико ја нисам упућен у то шта је "пречишћен текст" толико неће бити ни други читаоци Викиизворника. Оваква се измена не ради без остављања објашњења, а поготово не код текста од јавног значаја. Колико ја схватам ствари, ово је ништа друго него тренутни текст ''актуелног'' закона – потврђен и од Уставног суда Србије. Пошто си направио преусмерење без остављања објашњења, најбоље би било да објасниш свој поступак у страници за разговор самог закона (додавањем новог наслова). Људи долазе на ово место да виде изворне текстове па би ваљало да и наслови одговарају изворнику. Када правимо измене у односу на неки оригинал, читаоце ће занимати шта је разлог те измене. Верујем да си имао неки ваљан разлог, али још једном молим да изнесеш тај разлог на страници за разговор, пошто ће и друге занимати зашто си урадио такво преусмерење.–[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 02:09, 25. април 2019. (CEST) :Објашњења су потребна не због нас корисника, него због осталих који приступају. Ваљало би негде објаснити и то зашто је донет поново закон, у релативно кратком року након 2004. Да је нови закон донет зато што се претходно донети односио на други државни ентитет, СЦГ, те је настанком нове државе, почев од 2006. године требало реформисати и законодавство, процес који још траје. Доста сам тражио, а и даље ни у једном извору не налазим израз "прочишћен текст". Можда би требало вратити на "Закон о ауторском и сродним правима, Србија" или "Закон о ауторском и сродним правима (2009)" као у случају текстова [[Закон о ауторском и сродним правима (2004)]] и [[Закон о ауторском и сродним правима (1998)]] где је наслов самообјашњив. :Успео сам [https://web.archive.org/web/20110619013416/http://www.parlament.gov.rs/%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8/%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B8/%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B8.45.html уз помоћ archive.org] са [https://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/2009/2851-09.zip овог линка] скинути и погледати изворни текст из 2009. који ти је био извор за [[Закон о ауторском и сродним правима]] и уверио се да је у тој форми објављен, али треба имати у виду да се сада [http://www.zis.gov.rs/propisi-i-dokumenti/zakoni-i-drugi-propisi.1026.html и сама влада позива на текст са параграф.рс] (види под насловом AUTORSKO I SRODNA PRAVA) значи на тај "прочишћени". Требало би због тога ово рашчистити, пошто збуњује. Људи ће с правом да се питају зашто на Викиизворнику стоји два закона са истим именом а различитим текстом (Успореди рецимо Члан 35.)? У [[Разговор:Закон_о_ауторском_и_сродним_правима_—_Пречишћен_текст|страници за разговор]] сам децидно показао да се не ради о "пречишћавању" него о сасвим новом тексту са доста додатака. :Ако би рецимо твој текст био усклађен са актуелним текстом закона, онда неби било потребе да постоји и мој "прочишћени" текст. Решење би (ваљда) било да се један од њих обрише или архивира. Значи или непотпуни текст дорадити (спајање?) или да садашња верзија текста [[Закон о ауторском и сродним правима]] има некакву напомену "драфт" или "изворни текст" да не би стварао забуну. Не спорим да се заиста ради о два званична документа, али један од којих је новији, стога актуелнији. Ово је важно рашчистити, јер се директно дотиче оних који користе изворе. Нпр. испада да смо и ми нелегално копирали текст самог закона, пошто су [http://demo.paragraf.rs/WebParagrafDemo/?actid=14372 текстови на параграф.рс заштићени законом].<small>("Svi dokumenti koji se nalaze u Paragraf Lex Demo verziji su pod autorsko pravnom zaštitom i ne smeju se, bez dozvole Paragraf Lex d.o.o, kopirati ili umnožavati, niti koristiti u bilo koje svrhe osim za direktno čitanje.")</small> Ух! Шта сад?–[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 13:14, 25. април 2019. (CEST) ::[[Закон_о_ауторском_и_сродним_правима_—_Пречишћен_текст#Извори|Исправио сам]] по хитном поступку. (Додао државни извор који се позива на параграф.рс)-[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 13:47, 25. април 2019. (CEST) :::Све ми је јасно, али не знам да ли видиш тежину ствари исто као и ја – узмимо да неко одавде буде цитирао пропис који је застарео, и због тога буде имао правне последице. Само то ме брине. Ово нису нечији лични текстови које је ставио на јавно под слободном лиценцом, па да буде чиста опуштанција. А не боли објашњавати. И то боље сад него касније. Чак ни у то нисам сигуран да у Србији важи исти принцип као у САД, да су сви државни документи уједно ван лиценцирања, то јест под слободном лиценцом (до сад се барем нико није јавио са молбом за скидање). Исто сам мишљења да ''параграф.рс'' нема право да лиценцира текстове закона, па чак и да сами "пречишћавају". Ја мислим да они само хостују тај садржај, иначе не би влада Србије имала линкове баш на њих. Елем, ни то није најбитније. Чим стигнем парафразираћу кратко твоје објашњење у разговору странице. Надам се да се слажеш. Чист рад, чисте карте, чиста савест :) -[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 16:38, 25. април 2019. (CEST) ::::Ако Викизворник функционише као електронска библиотека, онда још и разлог више да уз текстове постоје објашњења. Свака библиотека разврстава по жанрима, годинама, ауторима, по важности итд. и има стриктна правила коришћења материјала. То са шаблоном би решило све. Онда само напред!-[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 17:09, 25. април 2019. (CEST) == Важећи акти == Хвала ти на указаном пропусту. --[[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 00:21, 20. октобар 2019. (CEST) == Откључавање == Zeljko molivas ja sam Nenadova majka molivas otkljucaze Nenadović Wikipediju za 24h kada vas molim zato sto on stvarno boluje od autizma kada vam kažem i mnoga ga povredi kada mu zakljucate stranicu da Nemogu da ga smiri on to neradi namerno o to tako zamislja mislim da znate staje autizam nedaj boze da vas ta muka snadje unapred zahvalna Nenadova majka{{БП|Nenad marjanovic}} == Poništi/vrati... == ... sve svoje doprinose od 13. maja iz GIP-a osim pet izmjena i poništi/vrati sve svoje doprinose od 13. maja iz [https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA?type=delete&user=%D0%96%D0%B5%D1%99%D0%BA%D0%BE_%D0%A2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&page=&wpdate=&tagfilter=&wpfilters%5B%5D=newusers dnevnika brisanja]. --[[Посебно:Доприноси/5.43.73.49|5.43.73.49]] 09:36, 16. мај 2021. (CEST) [u] Revertovao sam tvoje izmjene na [[Smrt Josipa Broza Tita]], [[Модул:Message box]] i [[Ne psuj mi Tita]]; ovo drugo, iz dnevnika brisanja, popravio sam prilično tako što sam ponovo napravio važne stranice... --[[Посебно:Доприноси/5.43.73.49|5.43.73.49]] 09:54, 16. мај 2021. (CEST) Nemoj brisati šablon za zaglavlje na latinici i vraćati greške u dorađene i korigovane verzije. --[[Посебно:Доприноси/5.43.81.160|5.43.81.160]] 14:16, 4. октобар 2021. (CEST) Objasni šta radiš i/ili prestani s time, cenzuriranjem. Lijep pozdrav svakako. --[[Посебно:Доприноси/77.221.2.16|77.221.2.16]] 21:21, 5. октобар 2021. (CEST) == How we will see unregistered users == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin=content/> Hi! You get this message because you are an admin on a Wikimedia wiki. When someone edits a Wikimedia wiki without being logged in today, we show their IP address. As you may already know, we will not be able to do this in the future. This is a decision by the Wikimedia Foundation Legal department, because norms and regulations for privacy online have changed. Instead of the IP we will show a masked identity. You as an admin '''will still be able to access the IP'''. There will also be a new user right for those who need to see the full IPs of unregistered users to fight vandalism, harassment and spam without being admins. Patrollers will also see part of the IP even without this user right. We are also working on [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation/Improving tools|better tools]] to help. If you have not seen it before, you can [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|read more on Meta]]. If you want to make sure you don’t miss technical changes on the Wikimedia wikis, you can [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|subscribe]] to [[m:Tech/News|the weekly technical newsletter]]. We have [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#IP Masking Implementation Approaches (FAQ)|two suggested ways]] this identity could work. '''We would appreciate your feedback''' on which way you think would work best for you and your wiki, now and in the future. You can [[m:Talk:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|let us know on the talk page]]. You can write in your language. The suggestions were posted in October and we will decide after 17 January. Thank you. /[[m:User:Johan (WMF)|Johan (WMF)]]<section end=content/> </div> 19:19, 4. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johan_(WMF)/Target_lists/Admins2022(7)&oldid=22532681 --> == Питање о навођењу извора == На страници [[Нешто што не би требало да знам|>>овој<<]] сам навео извор са веб-странице. Да ли је то довољно? --[[Корисник:PlaviDim99|PlaviDim99]] ([[Разговор са корисником:PlaviDim99|разговор]]) 13:50, 10. мај 2022. (CEST) == Администраторска права == Поштовани, дуже време доприносим Викизворнику у области српске, али и стране књижевности. Засад сам врло активан у погледу доприноса и надгледања (скорашње измене). Мислим да испуњавам критеријуме за администраторска права. Зато сам, као што је тамо напоменуто ([[Викизворник:Администрација]]), одлучио да се консултујем с Вама. У сваком случају, ако бисте могли обрисати следеће: [[Корисник:Coaorao#Предлог_2|2]] и да се на [[Главна страна|Главној страни]] уместо старих "нових" текстова замене за неке од заиста нових (и квалитетних), нпр: [[Корисник:Coaorao#Предлог_1|1]]. Видео сам да су претходним администраторима одузета права због неактивности. Тренутно сам сваки дан активан на Викизворнику, па ме занима каква се активност очекује на недељном нивоу? Поздрав, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 18:33, 20. април 2026. (CEST) == Мало обавештење == Поставио сам кандидатуру за админ права [[Викизворник:Захтеви за администрирање#Захтеви за овлашћења|1]], Поздрав, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 17:35, 29. април 2026. (CEST) == Молба за помоћ == Поштовани Жељко, почела сам да сређујем и класификујем старе објаве, па нађох пар грешака. Нешто би требало да се исправи, а пар дуплираних [https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%95%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%84%D0%B8_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%B3_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%82%D1 категорија] и [https://sr.wikisource.org/wiki/%27%27%27%D0%95%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%84_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83_%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B8_%D0%97%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%9A%D0%B8_(%E2%80%A01878)_%D0%B8%D0%B7_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%87%D чланака] обрише, као и избаце наводници у наслову са ова два текста: [https://sr.wikisource.org/wiki/%27%27%27%D0%95%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%84_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83_%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B8_%D0%97%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%9A%D0%B8_(%E2%80%A01878)_%D0%B8%D0%B7_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%87%D 1] и [https://sr.wikisource.org/wiki/%27%27%27%D0%95%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%84_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83_%D0%A0%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D1%83_%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D1%83_(%E2%80%A01878)_%D0%B8%D0%B7_%D0%9B%D0%B8%D 2]. Свакако ћу наставити да уређујем Викизворник, припремила сам доста материјала. Хвала.[[Корисник:BrankaVV|BrankaVV]] ([[Разговор с корисником:BrankaVV|разговор]]) 13:20, 30. април 2026. (CEST) == Администратор == Право админ. интерфејса ми тренутно није неопходно. Засада су довољна администраорска права. <s>Узгред, проверите доприносе [[Корисник:Tintor Stojan]], очито да се ради о рекламирању.</s> [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 16:42, 8. мај 2026. (CEST) 4zfyszilst0sqq0wm9m1vmik1y6z8t1 100 15539 143384 142740 2026-05-14T15:14:48Z Coaorao 19106 /* Преводи */ 143384 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Јован | презиме = Јовановић Змај | иницијал_презимена = J | годинарођења = 1833 | годинасмрти = 1904 | опис = '''Јован Јовановић Змај''' (1833-1904) био је српски песник, драмски писац, преводилац и лекар. Током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа. Сматра се за једног од највећих лиричара српског романтизма. | слика =Uroš Predić - Jovan Jovanović Zmaj, GMS.png | опис_слике = | википедија = Јован Јовановић Змај | вики_цитати = Јован Јовановић Змај | остава = | остава_кат = Jovan Jovanović Zmaj }} * [[Ала је леп овај свет]] * [[Светли гробови]] * [[Једна цура]] * [[Зора руди]] * [[Кад се сетим]] * [[Под прозором (Јован Јовановић Змај)|Под прозором]] * [[Три хајдука]] * [[Кажи ми, кажи]] * [[Вила Андосила и птица невидица]] * [[Невина је]] * [[Куда ће, куд ће]] * [[Бисенија]] * [[Из Дрине]] * [[Што је пало у невр’јеме иње]] * [[Не пева лабуд]] * [[Лем-Едим]] * [[На гробу Хафисовом]] * [[Селим-бег]] * [[Бранкова жеља]] * [[Дижимо школе!]] * [[Негдашњем пријатељу]] * [[Муње и громови]] * [[Ноћ је света]] * [[Пчеле и прото-поп Недјељко]] * [[Пјесма без краја]] '''Друга певанија''' * [[Откиде се]] * [[Волео бих лежат’ мирно]] * [[Туга материна за првенцем]] * [[Ко ће као љубав!]] * [[Оркан]] * [[Из космичких песама]] * [[Једној девојци]] * [[Одзив]] * [[(Хајне)]] * [[Рузмарин]] * [[На извору (Јован Јовановић Змај)|На извору]] * [[Хеј, да ми је царевати]] * [[Негда]] * [[Не жалим]] * [[Лепотица без милоште]] * [[На гробљу (Јован Јовановић Змај)|На гробљу]] * [[Човечје срце]] * [[Што се касно увиђа]] * [[Хука... треска...]] * [[И ако је ноћ вечита...]] * [[Тихе сузе]] * [[Јеси л’ гледô...]] * [[Мојој деци]] * [[Суза и уздах]] * [[У атељеу]] * [[Анђео и ђаво]] * [[У сватови једне српкиње]] * [[Ноћ (Јован Јовановић Змај)|Ноћ]] * [[Дивна звезда]] * [[Лаку ноћ (Јован Јовановић Змај)|Лаку ноћ]] * [[Залутао анђео]] * [[За потоком]] * [[Стручак плаве љубичице]] * [[Породична слика]] * [[Волео бих згрешити...]] * [[Имам једну воћку...]] * [[У грозници...]] * [[Коњаник-дивљак, страхотник...]] * [[Гвожђе и злато]] * [[Какав је данас дан]] * [[Прва пријатељска суза на глас о смрти]] * [[Побри Стеви Каћанском]] * [[Побри Стевану Каћанском]] * [[Ужас и невоља у Загребу]] * [[Шта се чује]] * [[На гробу човека Александра]] * [[За Гирфилдом]] * [[Гарибалдију]] * [[Виктор Иго]] * [[Спрам Месеца]] * [[На Гробу Филипа Вишњића]] * [[У спомен једном калдрмџији]] * [[Омладини]] * [[Предзимска песма]] * [[Зимска]] * [[Зима (Јован Јовановић Змај)|Зима]] * [[Јелка]] * [[Песник пред Божић]] * [[Предбожићна]] * [[Претпролећна песма]] * [[Бора у Црној Гори]] * [[Удовица, сиротица, незналица]] * [[Удела сиромашне удовице]] * [[Родио се Христос!]] * [[Христос на мору]] * [[Богаташ и убоги Лазар]] * [[Добар међу злима]] * [[Мало просјаче]] * [[Приморкиња (Ј. Ј. Змај)]] * [[Образ]] * [[Демостенова смрт]] * [[Тал]] * [[Дескашев и Бранко]] * [[Зашто је Даничић променио презиме?]] * [[Драгоме Љуби Ненадовићу]] '''Позив у комендију''' * [[Мали Коњаник]] * [[Два зеца]] * [[Пера као доктор]] * [[Мали брата]] * [[Пачија школа]] * [[Мали Јова]] * [[Материна маза]] * [[Срда]] * [[Уф!]] * [[Лени Рава]] * [[Како би то стајало]] * [[Купање]] * [[Зашт' је војска ућутала]] * [[Чупоглавац из кутије]] * [[Мали див]] * [[Ево наших ласта]] * [[Дете и лептир]] * [[Како је жабац стекао бркове]] * [[Жаба чита новине]] * [[Магарац и фрула]] * [[Аратос такве љубави]] * [[Врабац и мачка]] * [[Ала су то грдне муке...]] * [[Бродари на везаном чамцу]] * [[Добри суседи]] * [[Наш јунак]] * [[Мали филозоф]] * [[Аца гушчар]] * [[Ветар (Јован Јовановић Змај)|Ветар]] * [[Позив у комендију]] * [[Концерт]] * [[Патак и жабе]] '''Ала је леп овај свет''' * [[Ђацима на почетку школске године]] * [[Свет (Јован Јовановић Змај)|Свет]] * [[Хвала (Јован Јовановић Змај)|Хвала]] * [[Пера и његов Каро]] * [[Киша (Јован Јовановић Змај)|Киша]] * [[Весеље у риту]] * [[Зека, зека из јендека!]] * [[Веверица]] * [[Чворак]] * [[Страшило]] * [[Вече (Јован Јовановић Змај)|Вече]] * [[Зимска песма (Јован Јовановић Змај)|Зимска песма]] * [[Код мачке на части]] * [[Сунце и ветар]] * [[Лакоумна штука]] * [[Коњ и врабац]] * [[Мачак иде мишу у сватове]] * [[Ћуран и врабац]] * [[Лупеж и пас]] * [[Четири мачке]] * [[Лаж]] * [[Истина (Јован Јовановић Змај)|Истина]] * [[Пази шта чиниш]] * [[Нећеш, лијо, што си хтела!]] * [[Пливач и жаба]] * [[Прекомерност]] * [[Сади дрво]] * [[У новом капуту]] * [[Слон]] * [[Песма о Максиму]] * [[Гаша]] * [[Страшљивац]] * [[Дед и унук]] * [[Птица у кавезу]] * [[Малена сам]] '''Песме из часописа ''[[w:Невен (часопис за децу)|Невен]]''''' * [[Свети Сава (Змај)]] * [[Ко си ти?]] * [[Уф!]] * [[А!]] * [[Мало просјаче]] * [[Херцеговка]] * [[Ала, ала — то му баш не ваља]] * [[Мали шпекулант]] * [[Бар се данас неће зепсти!]] * [[Оџачар]] * [[Цигани у Бесарабији]] * [[Бобук од сапунице]] * [[Тешко је то погодити]] * [[Љубичица (Змај)]] * [[Мали филозоф]] * [[Одʼте, децо, меда се купа!]] * [[Мој лов]] * [[Жао нам је — чисто би се смејали]] * [[Малим Српкињама]] * [[Јањина нагла радост]] * [[Лепо, млого, па јефтино]] * [[Бродари на везаном чамцу]] * [[Охохо!]] * [[Јунак Лака]] * [[Пера и његов Каро]] * [[Аратос такве љубави]] * [[Четворо у корпи]] * [[Наздрављач]] * [[Сова и друге тице]] == Ђулићи == * [[Разговор са срцем]] * [[ЂУЛИЋИ I|I]] * [[ЂУЛИЋИ II|II]] * [[ЂУЛИЋИ III|III]] * [[ЂУЛИЋИ IV|IV]] * [[ЂУЛИЋИ V|V]] * [[ЂУЛИЋИ VI|VI]] * [[ЂУЛИЋИ VII|VII]] * [[ЂУЛИЋИ VIII|VIII]] * [[ЂУЛИЋИ IX|IX]] * [[ЂУЛИЋИ X|X]] * [[ЂУЛИЋИ XI|XI]] * [[ЂУЛИЋИ XII|XII]] * [[ЂУЛИЋИ XIII|XIII]] * [[ЂУЛИЋИ XIV|XIV]] * [[ЂУЛИЋИ XV|XV]] * [[ЂУЛИЋИ XVI|XVI]] * [[ЂУЛИЋИ XVII|XVII]] * [[ЂУЛИЋИ XVIII|XVIII]] * [[ЂУЛИЋИ XIX|XIX]] * [[ЂУЛИЋИ XX|XX]] * [[ЂУЛИЋИ XXI|XXI]] * [[ЂУЛИЋИ XXII|XXII]] * [[ЂУЛИЋИ XXIII|XXIII]] * [[ЂУЛИЋИ XXIV|XXIV]] * [[ЂУЛИЋИ XXV|XXV]] * [[ЂУЛИЋИ XXVI|XXVI]] * [[ЂУЛИЋИ XXVII|XXVII]] * [[ЂУЛИЋИ XXVIII|XXVIII]] * [[ЂУЛИЋИ XXIX|XXIX]] * [[ЂУЛИЋИ XXX|XXX]] * [[ЂУЛИЋИ XXXI|XXXI]] * [[ЂУЛИЋИ XXXII|XXXII]] * [[ЂУЛИЋИ XXXIII|XXXIII]] * [[ЂУЛИЋИ XXXIV|XXXIV]] * [[ЂУЛИЋИ XXXV|XXXV]] * [[ЂУЛИЋИ XXXVI|XXXVI]] * [[ЂУЛИЋИ XXXVII|XXXVII]] * [[ЂУЛИЋИ XXXVIII|XXXVIII]] * [[ЂУЛИЋИ XXXIX|XXXIX]] * [[ЂУЛИЋИ XL|XL]] * [[ЂУЛИЋИ XLI|XLI]] * [[ЂУЛИЋИ XLII|XLII]] * [[ЂУЛИЋИ XLIII|XLIII]] * [[ЂУЛИЋИ XLIV|XLIV]] * [[ЂУЛИЋИ XLV|XLV]] * [[ЂУЛИЋИ XLVI|XLVI]] * [[ЂУЛИЋИ XLVII|XLVII]] * [[ЂУЛИЋИ XLVIII|XLVIII]] * [[ЂУЛИЋИ XLIX|XLIX]] * [[ЂУЛИЋИ L|L]] * [[ЂУЛИЋИ LI|LI]] * [[ЂУЛИЋИ LII|LII]] * [[ЂУЛИЋИ LIII|LIII]] * [[ЂУЛИЋИ LIV|LIV]] * [[ЂУЛИЋИ LV|LV]] * [[ЂУЛИЋИ LVI|LVI]] * [[ЂУЛИЋИ LVII|LVII]] * [[ЂУЛИЋИ LVIII|LVIII]] * [[ЂУЛИЋИ LIX|LIX]] * [[ЂУЛИЋИ LX|LX]] * [[ЂУЛИЋИ LXI|LXI]] * [[ЂУЛИЋИ LXII|LXII]] * [[ЂУЛИЋИ LXIII|LXIII]] * [[ЂУЛИЋИ LXIV|LXIV]] * [[ЂУЛИЋИ LXV|LXV]] * [[ЂУЛИЋИ LXVI|LXVI]] * [[ЂУЛИЋИ LXVII|LXVII]] * [[ЂУЛИЋИ LXVIII|LXVIII]] * [[ЂУЛИЋИ LXIX|LXIX]] * [[ЂУЛИЋИ LXX|LXX]] * [[ЂУЛИЋИ LXXI|LXXI]] * [[ЂУЛИЋИ LXXII|LXXII]] * [[ЂУЛИЋИ LXXIII|LXXIII]] == Ђулићи увеоци == * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ I|I]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ II|II]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ III|III]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ IV|IV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ V|V]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ VI|VI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ VII|VII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ VIII|VIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ IX|IX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ X|X]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XI|XI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XII|XII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XIII|XIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XIV|XIV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XV|XV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XVI|XVI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XVII|XVII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XVIII|XVIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XIX|XIX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XX|XX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXI|XXI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXII|XXII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXIII|XXIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXIV|XXIV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXV|XXV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXVI|XXVI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXVII|XXVII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXVIII|XXVIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXIX|XXIX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXX|XXX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXI|XXXI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXII|XXXII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXIII|XXXIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXIV|XXXIV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXV|XXXV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXVI|XXXVI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXVII|XXXVII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXVIII|XXXVIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXIX|XXXIX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XL|XL]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLI|XLI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLII|XLII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLIII|XLIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLIV|XLIV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLV|XLV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLVI|XLVI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLVII|XLVII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLVIII|XLVIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLIX|XLIX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ L|L]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LI|LI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LII|LII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LIII|LIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LIV|LIV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LV|LV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LVI|LVI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LVII|LVII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LVIII|LVIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LIX|LIX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LX|LX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXI|LXI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXII|LXII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXIII|LXIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXIV|LXIV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXV|LXV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXVI|LXVI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXVII|LXVII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXVIII|LXVIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXIX|LXIX]] == Драме == * [[Шаран]] == Преводи == * [[Увелак]] * ''[[Демон (Љермонтов)|Демон]]'', од [[Љермонтов|Љермонтова]] == Остале песме == * [[Мајка српскога јунака]] * [[Бојна песма]] * [[Нова година 1877.]] * [[„Српска војска приближује се Косову”]] * [[За срећна пута]] * [[Имна уједињене српске и хрватске академске омладине]] * [[Народна имна]] [[Категорија:Јован Јовановић Змај]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] [[Категорија:Романтизам]] evm1kyytfcjtqf1110omd04fjpl35ni 143385 143384 2026-05-14T15:28:43Z Coaorao 19106 /* */ 143385 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Јован | презиме = Јовановић Змај | иницијал_презимена = J | годинарођења = 1833 | годинасмрти = 1904 | опис = '''Јован Јовановић Змај''' је био српски песник, драмски писац, преводилац и лекар. Током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа. Сматра се за једног од највећих лиричара српског романтизма. | слика =Uroš Predić - Jovan Jovanović Zmaj, GMS.png | опис_слике = | википедија = Јован Јовановић Змај | вики_цитати = Јован Јовановић Змај | остава = | остава_кат = Jovan Jovanović Zmaj }} * [[Ала је леп овај свет]] * [[Светли гробови]] * [[Једна цура]] * [[Зора руди]] * [[Кад се сетим]] * [[Под прозором (Јован Јовановић Змај)|Под прозором]] * [[Три хајдука]] * [[Кажи ми, кажи]] * [[Вила Андосила и птица невидица]] * [[Невина је]] * [[Куда ће, куд ће]] * [[Бисенија]] * [[Из Дрине]] * [[Што је пало у невр’јеме иње]] * [[Не пева лабуд]] * [[Лем-Едим]] * [[На гробу Хафисовом]] * [[Селим-бег]] * [[Бранкова жеља]] * [[Дижимо школе!]] * [[Негдашњем пријатељу]] * [[Муње и громови]] * [[Ноћ је света]] * [[Пчеле и прото-поп Недјељко]] * [[Пјесма без краја]] '''Друга певанија''' * [[Откиде се]] * [[Волео бих лежат’ мирно]] * [[Туга материна за првенцем]] * [[Ко ће као љубав!]] * [[Оркан]] * [[Из космичких песама]] * [[Једној девојци]] * [[Одзив]] * [[(Хајне)]] * [[Рузмарин]] * [[На извору (Јован Јовановић Змај)|На извору]] * [[Хеј, да ми је царевати]] * [[Негда]] * [[Не жалим]] * [[Лепотица без милоште]] * [[На гробљу (Јован Јовановић Змај)|На гробљу]] * [[Човечје срце]] * [[Што се касно увиђа]] * [[Хука... треска...]] * [[И ако је ноћ вечита...]] * [[Тихе сузе]] * [[Јеси л’ гледô...]] * [[Мојој деци]] * [[Суза и уздах]] * [[У атељеу]] * [[Анђео и ђаво]] * [[У сватови једне српкиње]] * [[Ноћ (Јован Јовановић Змај)|Ноћ]] * [[Дивна звезда]] * [[Лаку ноћ (Јован Јовановић Змај)|Лаку ноћ]] * [[Залутао анђео]] * [[За потоком]] * [[Стручак плаве љубичице]] * [[Породична слика]] * [[Волео бих згрешити...]] * [[Имам једну воћку...]] * [[У грозници...]] * [[Коњаник-дивљак, страхотник...]] * [[Гвожђе и злато]] * [[Какав је данас дан]] * [[Прва пријатељска суза на глас о смрти]] * [[Побри Стеви Каћанском]] * [[Побри Стевану Каћанском]] * [[Ужас и невоља у Загребу]] * [[Шта се чује]] * [[На гробу човека Александра]] * [[За Гирфилдом]] * [[Гарибалдију]] * [[Виктор Иго]] * [[Спрам Месеца]] * [[На Гробу Филипа Вишњића]] * [[У спомен једном калдрмџији]] * [[Омладини]] * [[Предзимска песма]] * [[Зимска]] * [[Зима (Јован Јовановић Змај)|Зима]] * [[Јелка]] * [[Песник пред Божић]] * [[Предбожићна]] * [[Претпролећна песма]] * [[Бора у Црној Гори]] * [[Удовица, сиротица, незналица]] * [[Удела сиромашне удовице]] * [[Родио се Христос!]] * [[Христос на мору]] * [[Богаташ и убоги Лазар]] * [[Добар међу злима]] * [[Мало просјаче]] * [[Приморкиња (Ј. Ј. Змај)]] * [[Образ]] * [[Демостенова смрт]] * [[Тал]] * [[Дескашев и Бранко]] * [[Зашто је Даничић променио презиме?]] * [[Драгоме Љуби Ненадовићу]] '''Позив у комендију''' * [[Мали Коњаник]] * [[Два зеца]] * [[Пера као доктор]] * [[Мали брата]] * [[Пачија школа]] * [[Мали Јова]] * [[Материна маза]] * [[Срда]] * [[Уф!]] * [[Лени Рава]] * [[Како би то стајало]] * [[Купање]] * [[Зашт' је војска ућутала]] * [[Чупоглавац из кутије]] * [[Мали див]] * [[Ево наших ласта]] * [[Дете и лептир]] * [[Како је жабац стекао бркове]] * [[Жаба чита новине]] * [[Магарац и фрула]] * [[Аратос такве љубави]] * [[Врабац и мачка]] * [[Ала су то грдне муке...]] * [[Бродари на везаном чамцу]] * [[Добри суседи]] * [[Наш јунак]] * [[Мали филозоф]] * [[Аца гушчар]] * [[Ветар (Јован Јовановић Змај)|Ветар]] * [[Позив у комендију]] * [[Концерт]] * [[Патак и жабе]] '''Ала је леп овај свет''' * [[Ђацима на почетку школске године]] * [[Свет (Јован Јовановић Змај)|Свет]] * [[Хвала (Јован Јовановић Змај)|Хвала]] * [[Пера и његов Каро]] * [[Киша (Јован Јовановић Змај)|Киша]] * [[Весеље у риту]] * [[Зека, зека из јендека!]] * [[Веверица]] * [[Чворак]] * [[Страшило]] * [[Вече (Јован Јовановић Змај)|Вече]] * [[Зимска песма (Јован Јовановић Змај)|Зимска песма]] * [[Код мачке на части]] * [[Сунце и ветар]] * [[Лакоумна штука]] * [[Коњ и врабац]] * [[Мачак иде мишу у сватове]] * [[Ћуран и врабац]] * [[Лупеж и пас]] * [[Четири мачке]] * [[Лаж]] * [[Истина (Јован Јовановић Змај)|Истина]] * [[Пази шта чиниш]] * [[Нећеш, лијо, што си хтела!]] * [[Пливач и жаба]] * [[Прекомерност]] * [[Сади дрво]] * [[У новом капуту]] * [[Слон]] * [[Песма о Максиму]] * [[Гаша]] * [[Страшљивац]] * [[Дед и унук]] * [[Птица у кавезу]] * [[Малена сам]] '''Песме из часописа ''[[w:Невен (часопис за децу)|Невен]]''''' * [[Свети Сава (Змај)]] * [[Ко си ти?]] * [[Уф!]] * [[А!]] * [[Мало просјаче]] * [[Херцеговка]] * [[Ала, ала — то му баш не ваља]] * [[Мали шпекулант]] * [[Бар се данас неће зепсти!]] * [[Оџачар]] * [[Цигани у Бесарабији]] * [[Бобук од сапунице]] * [[Тешко је то погодити]] * [[Љубичица (Змај)]] * [[Мали филозоф]] * [[Одʼте, децо, меда се купа!]] * [[Мој лов]] * [[Жао нам је — чисто би се смејали]] * [[Малим Српкињама]] * [[Јањина нагла радост]] * [[Лепо, млого, па јефтино]] * [[Бродари на везаном чамцу]] * [[Охохо!]] * [[Јунак Лака]] * [[Пера и његов Каро]] * [[Аратос такве љубави]] * [[Четворо у корпи]] * [[Наздрављач]] * [[Сова и друге тице]] == Ђулићи == * [[Разговор са срцем]] * [[ЂУЛИЋИ I|I]] * [[ЂУЛИЋИ II|II]] * [[ЂУЛИЋИ III|III]] * [[ЂУЛИЋИ IV|IV]] * [[ЂУЛИЋИ V|V]] * [[ЂУЛИЋИ VI|VI]] * [[ЂУЛИЋИ VII|VII]] * [[ЂУЛИЋИ VIII|VIII]] * [[ЂУЛИЋИ IX|IX]] * [[ЂУЛИЋИ X|X]] * [[ЂУЛИЋИ XI|XI]] * [[ЂУЛИЋИ XII|XII]] * [[ЂУЛИЋИ XIII|XIII]] * [[ЂУЛИЋИ XIV|XIV]] * [[ЂУЛИЋИ XV|XV]] * [[ЂУЛИЋИ XVI|XVI]] * [[ЂУЛИЋИ XVII|XVII]] * [[ЂУЛИЋИ XVIII|XVIII]] * [[ЂУЛИЋИ XIX|XIX]] * [[ЂУЛИЋИ XX|XX]] * [[ЂУЛИЋИ XXI|XXI]] * [[ЂУЛИЋИ XXII|XXII]] * [[ЂУЛИЋИ XXIII|XXIII]] * [[ЂУЛИЋИ XXIV|XXIV]] * [[ЂУЛИЋИ XXV|XXV]] * [[ЂУЛИЋИ XXVI|XXVI]] * [[ЂУЛИЋИ XXVII|XXVII]] * [[ЂУЛИЋИ XXVIII|XXVIII]] * [[ЂУЛИЋИ XXIX|XXIX]] * [[ЂУЛИЋИ XXX|XXX]] * [[ЂУЛИЋИ XXXI|XXXI]] * [[ЂУЛИЋИ XXXII|XXXII]] * [[ЂУЛИЋИ XXXIII|XXXIII]] * [[ЂУЛИЋИ XXXIV|XXXIV]] * [[ЂУЛИЋИ XXXV|XXXV]] * [[ЂУЛИЋИ XXXVI|XXXVI]] * [[ЂУЛИЋИ XXXVII|XXXVII]] * [[ЂУЛИЋИ XXXVIII|XXXVIII]] * [[ЂУЛИЋИ XXXIX|XXXIX]] * [[ЂУЛИЋИ XL|XL]] * [[ЂУЛИЋИ XLI|XLI]] * [[ЂУЛИЋИ XLII|XLII]] * [[ЂУЛИЋИ XLIII|XLIII]] * [[ЂУЛИЋИ XLIV|XLIV]] * [[ЂУЛИЋИ XLV|XLV]] * [[ЂУЛИЋИ XLVI|XLVI]] * [[ЂУЛИЋИ XLVII|XLVII]] * [[ЂУЛИЋИ XLVIII|XLVIII]] * [[ЂУЛИЋИ XLIX|XLIX]] * [[ЂУЛИЋИ L|L]] * [[ЂУЛИЋИ LI|LI]] * [[ЂУЛИЋИ LII|LII]] * [[ЂУЛИЋИ LIII|LIII]] * [[ЂУЛИЋИ LIV|LIV]] * [[ЂУЛИЋИ LV|LV]] * [[ЂУЛИЋИ LVI|LVI]] * [[ЂУЛИЋИ LVII|LVII]] * [[ЂУЛИЋИ LVIII|LVIII]] * [[ЂУЛИЋИ LIX|LIX]] * [[ЂУЛИЋИ LX|LX]] * [[ЂУЛИЋИ LXI|LXI]] * [[ЂУЛИЋИ LXII|LXII]] * [[ЂУЛИЋИ LXIII|LXIII]] * [[ЂУЛИЋИ LXIV|LXIV]] * [[ЂУЛИЋИ LXV|LXV]] * [[ЂУЛИЋИ LXVI|LXVI]] * [[ЂУЛИЋИ LXVII|LXVII]] * [[ЂУЛИЋИ LXVIII|LXVIII]] * [[ЂУЛИЋИ LXIX|LXIX]] * [[ЂУЛИЋИ LXX|LXX]] * [[ЂУЛИЋИ LXXI|LXXI]] * [[ЂУЛИЋИ LXXII|LXXII]] * [[ЂУЛИЋИ LXXIII|LXXIII]] == Ђулићи увеоци == * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ I|I]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ II|II]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ III|III]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ IV|IV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ V|V]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ VI|VI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ VII|VII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ VIII|VIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ IX|IX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ X|X]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XI|XI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XII|XII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XIII|XIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XIV|XIV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XV|XV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XVI|XVI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XVII|XVII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XVIII|XVIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XIX|XIX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XX|XX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXI|XXI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXII|XXII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXIII|XXIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXIV|XXIV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXV|XXV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXVI|XXVI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXVII|XXVII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXVIII|XXVIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXIX|XXIX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXX|XXX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXI|XXXI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXII|XXXII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXIII|XXXIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXIV|XXXIV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXV|XXXV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXVI|XXXVI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXVII|XXXVII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXVIII|XXXVIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXIX|XXXIX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XL|XL]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLI|XLI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLII|XLII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLIII|XLIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLIV|XLIV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLV|XLV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLVI|XLVI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLVII|XLVII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLVIII|XLVIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLIX|XLIX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ L|L]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LI|LI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LII|LII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LIII|LIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LIV|LIV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LV|LV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LVI|LVI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LVII|LVII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LVIII|LVIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LIX|LIX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LX|LX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXI|LXI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXII|LXII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXIII|LXIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXIV|LXIV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXV|LXV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXVI|LXVI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXVII|LXVII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXVIII|LXVIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXIX|LXIX]] == Драме == * [[Шаран]] == Преводи == * [[Увелак]] * ''[[Демон (Љермонтов)|Демон]]'', од [[Љермонтов|Љермонтова]] == Остале песме == * [[Мајка српскога јунака]] * [[Бојна песма]] * [[Нова година 1877.]] * [[„Српска војска приближује се Косову”]] * [[За срећна пута]] * [[Имна уједињене српске и хрватске академске омладине]] * [[Народна имна]] [[Категорија:Јован Јовановић Змај]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] [[Категорија:Романтизам]] dgtpfatvzqwbs0flsql2rj3z7te5rwq 143392 143385 2026-05-14T17:26:30Z Coaorao 19106 /* Преводи */ 143392 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Јован | презиме = Јовановић Змај | иницијал_презимена = J | годинарођења = 1833 | годинасмрти = 1904 | опис = '''Јован Јовановић Змај''' је био српски песник, драмски писац, преводилац и лекар. Током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа. Сматра се за једног од највећих лиричара српског романтизма. | слика =Uroš Predić - Jovan Jovanović Zmaj, GMS.png | опис_слике = | википедија = Јован Јовановић Змај | вики_цитати = Јован Јовановић Змај | остава = | остава_кат = Jovan Jovanović Zmaj }} * [[Ала је леп овај свет]] * [[Светли гробови]] * [[Једна цура]] * [[Зора руди]] * [[Кад се сетим]] * [[Под прозором (Јован Јовановић Змај)|Под прозором]] * [[Три хајдука]] * [[Кажи ми, кажи]] * [[Вила Андосила и птица невидица]] * [[Невина је]] * [[Куда ће, куд ће]] * [[Бисенија]] * [[Из Дрине]] * [[Што је пало у невр’јеме иње]] * [[Не пева лабуд]] * [[Лем-Едим]] * [[На гробу Хафисовом]] * [[Селим-бег]] * [[Бранкова жеља]] * [[Дижимо школе!]] * [[Негдашњем пријатељу]] * [[Муње и громови]] * [[Ноћ је света]] * [[Пчеле и прото-поп Недјељко]] * [[Пјесма без краја]] '''Друга певанија''' * [[Откиде се]] * [[Волео бих лежат’ мирно]] * [[Туга материна за првенцем]] * [[Ко ће као љубав!]] * [[Оркан]] * [[Из космичких песама]] * [[Једној девојци]] * [[Одзив]] * [[(Хајне)]] * [[Рузмарин]] * [[На извору (Јован Јовановић Змај)|На извору]] * [[Хеј, да ми је царевати]] * [[Негда]] * [[Не жалим]] * [[Лепотица без милоште]] * [[На гробљу (Јован Јовановић Змај)|На гробљу]] * [[Човечје срце]] * [[Што се касно увиђа]] * [[Хука... треска...]] * [[И ако је ноћ вечита...]] * [[Тихе сузе]] * [[Јеси л’ гледô...]] * [[Мојој деци]] * [[Суза и уздах]] * [[У атељеу]] * [[Анђео и ђаво]] * [[У сватови једне српкиње]] * [[Ноћ (Јован Јовановић Змај)|Ноћ]] * [[Дивна звезда]] * [[Лаку ноћ (Јован Јовановић Змај)|Лаку ноћ]] * [[Залутао анђео]] * [[За потоком]] * [[Стручак плаве љубичице]] * [[Породична слика]] * [[Волео бих згрешити...]] * [[Имам једну воћку...]] * [[У грозници...]] * [[Коњаник-дивљак, страхотник...]] * [[Гвожђе и злато]] * [[Какав је данас дан]] * [[Прва пријатељска суза на глас о смрти]] * [[Побри Стеви Каћанском]] * [[Побри Стевану Каћанском]] * [[Ужас и невоља у Загребу]] * [[Шта се чује]] * [[На гробу човека Александра]] * [[За Гирфилдом]] * [[Гарибалдију]] * [[Виктор Иго]] * [[Спрам Месеца]] * [[На Гробу Филипа Вишњића]] * [[У спомен једном калдрмџији]] * [[Омладини]] * [[Предзимска песма]] * [[Зимска]] * [[Зима (Јован Јовановић Змај)|Зима]] * [[Јелка]] * [[Песник пред Божић]] * [[Предбожићна]] * [[Претпролећна песма]] * [[Бора у Црној Гори]] * [[Удовица, сиротица, незналица]] * [[Удела сиромашне удовице]] * [[Родио се Христос!]] * [[Христос на мору]] * [[Богаташ и убоги Лазар]] * [[Добар међу злима]] * [[Мало просјаче]] * [[Приморкиња (Ј. Ј. Змај)]] * [[Образ]] * [[Демостенова смрт]] * [[Тал]] * [[Дескашев и Бранко]] * [[Зашто је Даничић променио презиме?]] * [[Драгоме Љуби Ненадовићу]] '''Позив у комендију''' * [[Мали Коњаник]] * [[Два зеца]] * [[Пера као доктор]] * [[Мали брата]] * [[Пачија школа]] * [[Мали Јова]] * [[Материна маза]] * [[Срда]] * [[Уф!]] * [[Лени Рава]] * [[Како би то стајало]] * [[Купање]] * [[Зашт' је војска ућутала]] * [[Чупоглавац из кутије]] * [[Мали див]] * [[Ево наших ласта]] * [[Дете и лептир]] * [[Како је жабац стекао бркове]] * [[Жаба чита новине]] * [[Магарац и фрула]] * [[Аратос такве љубави]] * [[Врабац и мачка]] * [[Ала су то грдне муке...]] * [[Бродари на везаном чамцу]] * [[Добри суседи]] * [[Наш јунак]] * [[Мали филозоф]] * [[Аца гушчар]] * [[Ветар (Јован Јовановић Змај)|Ветар]] * [[Позив у комендију]] * [[Концерт]] * [[Патак и жабе]] '''Ала је леп овај свет''' * [[Ђацима на почетку школске године]] * [[Свет (Јован Јовановић Змај)|Свет]] * [[Хвала (Јован Јовановић Змај)|Хвала]] * [[Пера и његов Каро]] * [[Киша (Јован Јовановић Змај)|Киша]] * [[Весеље у риту]] * [[Зека, зека из јендека!]] * [[Веверица]] * [[Чворак]] * [[Страшило]] * [[Вече (Јован Јовановић Змај)|Вече]] * [[Зимска песма (Јован Јовановић Змај)|Зимска песма]] * [[Код мачке на части]] * [[Сунце и ветар]] * [[Лакоумна штука]] * [[Коњ и врабац]] * [[Мачак иде мишу у сватове]] * [[Ћуран и врабац]] * [[Лупеж и пас]] * [[Четири мачке]] * [[Лаж]] * [[Истина (Јован Јовановић Змај)|Истина]] * [[Пази шта чиниш]] * [[Нећеш, лијо, што си хтела!]] * [[Пливач и жаба]] * [[Прекомерност]] * [[Сади дрво]] * [[У новом капуту]] * [[Слон]] * [[Песма о Максиму]] * [[Гаша]] * [[Страшљивац]] * [[Дед и унук]] * [[Птица у кавезу]] * [[Малена сам]] '''Песме из часописа ''[[w:Невен (часопис за децу)|Невен]]''''' * [[Свети Сава (Змај)]] * [[Ко си ти?]] * [[Уф!]] * [[А!]] * [[Мало просјаче]] * [[Херцеговка]] * [[Ала, ала — то му баш не ваља]] * [[Мали шпекулант]] * [[Бар се данас неће зепсти!]] * [[Оџачар]] * [[Цигани у Бесарабији]] * [[Бобук од сапунице]] * [[Тешко је то погодити]] * [[Љубичица (Змај)]] * [[Мали филозоф]] * [[Одʼте, децо, меда се купа!]] * [[Мој лов]] * [[Жао нам је — чисто би се смејали]] * [[Малим Српкињама]] * [[Јањина нагла радост]] * [[Лепо, млого, па јефтино]] * [[Бродари на везаном чамцу]] * [[Охохо!]] * [[Јунак Лака]] * [[Пера и његов Каро]] * [[Аратос такве љубави]] * [[Четворо у корпи]] * [[Наздрављач]] * [[Сова и друге тице]] == Ђулићи == * [[Разговор са срцем]] * [[ЂУЛИЋИ I|I]] * [[ЂУЛИЋИ II|II]] * [[ЂУЛИЋИ III|III]] * [[ЂУЛИЋИ IV|IV]] * [[ЂУЛИЋИ V|V]] * [[ЂУЛИЋИ VI|VI]] * [[ЂУЛИЋИ VII|VII]] * [[ЂУЛИЋИ VIII|VIII]] * [[ЂУЛИЋИ IX|IX]] * [[ЂУЛИЋИ X|X]] * [[ЂУЛИЋИ XI|XI]] * [[ЂУЛИЋИ XII|XII]] * [[ЂУЛИЋИ XIII|XIII]] * [[ЂУЛИЋИ XIV|XIV]] * [[ЂУЛИЋИ XV|XV]] * [[ЂУЛИЋИ XVI|XVI]] * [[ЂУЛИЋИ XVII|XVII]] * [[ЂУЛИЋИ XVIII|XVIII]] * [[ЂУЛИЋИ XIX|XIX]] * [[ЂУЛИЋИ XX|XX]] * [[ЂУЛИЋИ XXI|XXI]] * [[ЂУЛИЋИ XXII|XXII]] * [[ЂУЛИЋИ XXIII|XXIII]] * [[ЂУЛИЋИ XXIV|XXIV]] * [[ЂУЛИЋИ XXV|XXV]] * [[ЂУЛИЋИ XXVI|XXVI]] * [[ЂУЛИЋИ XXVII|XXVII]] * [[ЂУЛИЋИ XXVIII|XXVIII]] * [[ЂУЛИЋИ XXIX|XXIX]] * [[ЂУЛИЋИ XXX|XXX]] * [[ЂУЛИЋИ XXXI|XXXI]] * [[ЂУЛИЋИ XXXII|XXXII]] * [[ЂУЛИЋИ XXXIII|XXXIII]] * [[ЂУЛИЋИ XXXIV|XXXIV]] * [[ЂУЛИЋИ XXXV|XXXV]] * [[ЂУЛИЋИ XXXVI|XXXVI]] * [[ЂУЛИЋИ XXXVII|XXXVII]] * [[ЂУЛИЋИ XXXVIII|XXXVIII]] * [[ЂУЛИЋИ XXXIX|XXXIX]] * [[ЂУЛИЋИ XL|XL]] * [[ЂУЛИЋИ XLI|XLI]] * [[ЂУЛИЋИ XLII|XLII]] * [[ЂУЛИЋИ XLIII|XLIII]] * [[ЂУЛИЋИ XLIV|XLIV]] * [[ЂУЛИЋИ XLV|XLV]] * [[ЂУЛИЋИ XLVI|XLVI]] * [[ЂУЛИЋИ XLVII|XLVII]] * [[ЂУЛИЋИ XLVIII|XLVIII]] * [[ЂУЛИЋИ XLIX|XLIX]] * [[ЂУЛИЋИ L|L]] * [[ЂУЛИЋИ LI|LI]] * [[ЂУЛИЋИ LII|LII]] * [[ЂУЛИЋИ LIII|LIII]] * [[ЂУЛИЋИ LIV|LIV]] * [[ЂУЛИЋИ LV|LV]] * [[ЂУЛИЋИ LVI|LVI]] * [[ЂУЛИЋИ LVII|LVII]] * [[ЂУЛИЋИ LVIII|LVIII]] * [[ЂУЛИЋИ LIX|LIX]] * [[ЂУЛИЋИ LX|LX]] * [[ЂУЛИЋИ LXI|LXI]] * [[ЂУЛИЋИ LXII|LXII]] * [[ЂУЛИЋИ LXIII|LXIII]] * [[ЂУЛИЋИ LXIV|LXIV]] * [[ЂУЛИЋИ LXV|LXV]] * [[ЂУЛИЋИ LXVI|LXVI]] * [[ЂУЛИЋИ LXVII|LXVII]] * [[ЂУЛИЋИ LXVIII|LXVIII]] * [[ЂУЛИЋИ LXIX|LXIX]] * [[ЂУЛИЋИ LXX|LXX]] * [[ЂУЛИЋИ LXXI|LXXI]] * [[ЂУЛИЋИ LXXII|LXXII]] * [[ЂУЛИЋИ LXXIII|LXXIII]] == Ђулићи увеоци == * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ I|I]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ II|II]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ III|III]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ IV|IV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ V|V]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ VI|VI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ VII|VII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ VIII|VIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ IX|IX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ X|X]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XI|XI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XII|XII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XIII|XIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XIV|XIV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XV|XV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XVI|XVI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XVII|XVII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XVIII|XVIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XIX|XIX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XX|XX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXI|XXI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXII|XXII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXIII|XXIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXIV|XXIV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXV|XXV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXVI|XXVI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXVII|XXVII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXVIII|XXVIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXIX|XXIX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXX|XXX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXI|XXXI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXII|XXXII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXIII|XXXIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXIV|XXXIV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXV|XXXV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXVI|XXXVI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXVII|XXXVII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXVIII|XXXVIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXIX|XXXIX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XL|XL]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLI|XLI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLII|XLII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLIII|XLIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLIV|XLIV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLV|XLV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLVI|XLVI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLVII|XLVII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLVIII|XLVIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLIX|XLIX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ L|L]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LI|LI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LII|LII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LIII|LIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LIV|LIV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LV|LV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LVI|LVI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LVII|LVII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LVIII|LVIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LIX|LIX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LX|LX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXI|LXI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXII|LXII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXIII|LXIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXIV|LXIV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXV|LXV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXVI|LXVI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXVII|LXVII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXVIII|LXVIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXIX|LXIX]] == Драме == * [[Шаран]] == Преводи == * ''[[Демон (Љермонтов)|Демон]]'' (1863), од [[Љермонтов|Љермонтова]] * ''[[Увелак]]'' (1865), од Љермонтова == Остале песме == * [[Мајка српскога јунака]] * [[Бојна песма]] * [[Нова година 1877.]] * [[„Српска војска приближује се Косову”]] * [[За срећна пута]] * [[Имна уједињене српске и хрватске академске омладине]] * [[Народна имна]] [[Категорија:Јован Јовановић Змај]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] [[Категорија:Романтизам]] go5j24l46uj30fbnr0iy832xexom7gi 2 59976 143389 143353 2026-05-14T16:59:17Z Coaorao 19106 143389 wikitext text/x-wiki {{Корисник Вики/Администратор}} {{gap}}<span style="color: #3CB371;">''„Млого тео, млого започео…”''</span> ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]<br /> {{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]] * Постављам текстове из области српске и стране књижености, * Сви текстови и преводи су у јавном власништву, * Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…), * У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву, * Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету), * За прекуцавање користим ''[[w:Google Gemini|Вешца]]'', али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору… == Главно == ''почето, незавршено или скоро да је завршено''<br /> [[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]<br /> Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001] А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030] [[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18601225&seite=1&zoom=33]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић? [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610430&seite=1&zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610518&seite=1&zoom=33]- Полит-Десанчић [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610507&seite=1&zoom=33]- Јован Ђорђевић [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=33458&m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]] [[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором [[Корисник:Coaorao/Песак]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]! [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К. Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80. [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д. Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011] ===Проверити=== * [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020] == Аутори и Ауторке == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''<br /> [[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]<br /> Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]<br /> Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];<br /> '''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''<br /> [[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''<br /> [[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''<br /> • [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]] * [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''<br /> [[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Максим Горки]]'''<br /> [[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])<br /> Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''<br /> [[Везе]] • [[]] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''<br /> [[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''<br /> '''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''<br /> [[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]<br /> [[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''<br /> [[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] • [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''<br /> [[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''<br /> [[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''<br /> [[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''<br /> [[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''<br /> [[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] • [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001] Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006] Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=5410&m=2#page/4/mode/2up]<br /> '''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]] [[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''<br /> [[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''<br /> „Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09] [[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf] [[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај [[Аутор:Радоје Домановић]]! Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001] [[Аутор:Станислав Винавер]] * [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002] [[Аутор:Иво Ћипико]] [[Аутор:Светозар Милетић]] Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]! [[Аутор:Алфонс де Ламартин]] [[Аутор:Димитрије Љотић]] [[Аутор:Васа Пелагић]] [[Аутор:Владимир Јовановић]] [[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] [[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] == Завршено == ''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]] [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]] == Нацрти == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]<br /> * Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?<br /> * [[Аутор:Паја Путник]] * [[Аутор:Нићифор Дучић]] ** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре * [[Аутор:Милојко Веселиновић]] * [[Аутор:Марко Цар]] * [[Аутор:Јован Мишковић]] * [[Аутор:Павле Поповић]] ! * [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.) * [[Аутор:Хенрик Ибсен]] * [[Аутор:Коста Протић]] * [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]] * [[Аутор:Пјер Корнеј]] * [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) * [[Аутор:Алфонс Доде]] * [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г. * [[Аутор:Богдан Поповић]] * Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003] [[Аутор:Велибор Јонић]] * [[Не партија, већ патрија]] * [[Светосавски национализам]] [[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08] === Допунити === * [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]] * [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]] * [[Аутор:Светислав Стефановић]] * [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905 * [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] * [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]] * [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]] == Уређивано == ''овде су наведене странице у које сам унео веће измене'' * [[Ђачки растанак]] * [[Смрт мајке Југовића]] * [[Успомене]], [[Неверна Тијана]] - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима. * [[Спомен на Руварца]] - проверити * [[Међу звездама]] - проверити * [[Хамлет]] - није у јав власништву * [[Примјери чојства и јунаштва]] * [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]] *'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''': &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]] == Нацрт_1 == * Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]] * Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]] * Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]] == Нацрт_2: Скерлић == === 1899. === * [[Писма из Загреба]] === 1901. === * [[О Коштани]] * [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора ::''књ. 1.'' * [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473. ::''књ. 4.'' * [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355. === 1902. === * [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70. * [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74. * [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146. * [[Поглед на данашњу француску књижевност]] * [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208. * [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386. ::''књ. 2.'' * [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707. * [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765. * [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256. ... === 1903. === * [[Француски романтичари и српска народна поезија]] * [[Омладински конгреси]] * [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]] * [[Један социјалистички песник]] === 1904. === * [[Једна дужност наших старијих писаца]] * [[Начело солидарности]] === 1905. === * [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]] * [[Тренуци од Данице Марковић]] === 1907. === * [[Филолошки догматичари и књижеван језик]] * [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]] * [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]] === 1909. === * [[Једна књижевна зараза]] === 1910. === * [[Србија, њена култура и њена књижевност]] ::''књ. 1.'' * [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Прве школске позоришне представе]]-108. * [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629. * [[Карло Маркс о Србима]]-631. * [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688. * [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705. ::''књ. 2.'' * [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312. * [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383. * [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427. * [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457. === 1911. === :: ''књ. 1.'' * [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53. * [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238. * [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327. * [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405. * [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493. * [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494. * [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874. * [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962. :: ''књ. 2.'' * [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74. * [[Срби и бугарско ослобођење]]-149. * [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308. * [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348. * [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473. * [[Питања о језику и правопису]]-713. * [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766. * [[Пјесме Алексе Шантића]]-784. * [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867. * [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931. * [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933. === 1912. === * [[Анте Старчевић]]-56. * [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394. * [[Генерал Симеон Зорић]]-427. * [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466. * [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703. * [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711. * [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795. * [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872. === 1913. === ::''књ. 1.'' * [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78. * [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212. * [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315. * [[Модерна Германија, од Мирка М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630. * [[Вукова преписка]]-777. ::''књ. 2.'' * [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195. * [[Две женске књиге]]-379 * [[Источно или јужно наречје?]]-756. === 1914. === * [[Песме Милутина Бојића]] == Нацрт_3: Мопасан == [[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]<br /> * [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв. * [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]]) == Нацрт_4: Чехов == [[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36]) == Нацрт_5: Винавер == * [[Бетовен]] * [[Из земље сунца које сажиже]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001] == Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] == Даница:<br /> 1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]<br /> [[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]<br /> 1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]<br /> [[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]<br /> 1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]<br /> [[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]<br /> 1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]<br /> [[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]] Вила:<br /> 1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]<br /> [[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]<br /> 1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]<br /> [[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]<br /> 1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]<br /> [[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035] Јавор:<br /> 1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001] [[Луда]] • [[Абер је!]] Матица:<br /> 1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001] [[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]] Млада Србадија:<br /> 1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001] [[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]] Србски летопис, Словенци Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872) == Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] == ''навести изворе испод песама и проверити тачност'' 1887. *[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]] *[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]] 1888. *[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]] == Нацрт_8: Злочин и казна == {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Фјодор Достојевски]] | [[Злочин и казна]]<br>(''-{Преступление и наказание}-'') | Превео: Јефта Угричић (1864–1927) | | Садржај: | [[Злочин и казна/Део први/I|I]] }} <Center>'''ДЕО ПРВИ'''<br> [[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]<br> '''ДЕО ДРУГИ'''<br> [[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ТРЕЋИ'''<br> [[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ЧЕТВРТИ'''<br> '''ДЕО ПЕТИ'''<br> '''ДЕО ШЕСТИ'''<br> '''ЕПИЛОГ'''<br> [[Злочин и казна/Епилог/I|I]]<br> [[Злочин и казна/Епилог/II|II]]<br> </Center> == Нацрт_9:[[Јован Дучић]]== ''песме'' * [[Самохрана мајка]] (1886)[https://www.biblioso.org.rs/digitalna_arhiva/golub]бр.11 * [[Сељеницима]] (1890) * [[Небу (Јован Дучић)]] (1890) * [[Ластама]] (1890) * [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895) * [[Прољетне мелодије]] (1895) * [[Једном пјеснику]] (1895) * [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895) * [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895) * [[Војиславу над гробом]] (1895) * [[Пјесникова молитва]] (1896) * [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896) * [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897) * [[Аида]] (1900) * [[Истоку]] (1900)[https://pretraziva.rs/show/zora--1900-10-01.pdf] * [[Драма]] (1901) * [[Антички мотиви]] (1903) ''преводи'' * [[Суза]] (Пушкин) (1898) * [[Сципион и Ханибал (Грилпарцер)]] (1891) == Нацрт_10 == * [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11] 12.4 [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18] == Остало == {{Аутор | име = Владимир | презиме = Јовановић | иницијал_презимена = ... | годинарођења =1833 | годинасмрти =1922 | опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Владимир Јовановић | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Vladimir Jovanović }} === Дела === * [[Основи снаге и величине Србске]] (1870) * [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020] == Нацрт == * Категорија:Књижевност ** Категорија:Романтизам * Категорија:Поезија ** Категорија:Поезија по земљама *** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска... ** Песме према врсти *** Елегије *** Описне (дескриптивне) песме *** Љубавне песме *** Социјалне песме *** Родољубиве песме *** Мисаоне (рефлексивне) песме *** Сатиричне песме *** Хумористичке песме * Категорија:Народна поезија ** Категорија:Епска народна поезија ** Категорија:Лирска народна поезија * Категорија:Српска поезија ** Српски песници 07d8ecvnzm14y955dp94shfrnr321jf 143390 143389 2026-05-14T16:59:49Z Coaorao 19106 /* Остало */ 143390 wikitext text/x-wiki {{Корисник Вики/Администратор}} {{gap}}<span style="color: #3CB371;">''„Млого тео, млого започео…”''</span> ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]<br /> {{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]] * Постављам текстове из области српске и стране књижености, * Сви текстови и преводи су у јавном власништву, * Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…), * У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву, * Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету), * За прекуцавање користим ''[[w:Google Gemini|Вешца]]'', али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору… == Главно == ''почето, незавршено или скоро да је завршено''<br /> [[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]<br /> Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001] А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030] [[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18601225&seite=1&zoom=33]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић? [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610430&seite=1&zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610518&seite=1&zoom=33]- Полит-Десанчић [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610507&seite=1&zoom=33]- Јован Ђорђевић [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=33458&m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]] [[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором [[Корисник:Coaorao/Песак]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]! [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К. Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80. [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д. Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011] ===Проверити=== * [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020] == Аутори и Ауторке == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''<br /> [[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]<br /> Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]<br /> Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];<br /> '''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''<br /> [[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''<br /> [[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''<br /> • [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]] * [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''<br /> [[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Максим Горки]]'''<br /> [[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])<br /> Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''<br /> [[Везе]] • [[]] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''<br /> [[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''<br /> '''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''<br /> [[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]<br /> [[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''<br /> [[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] • [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''<br /> [[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''<br /> [[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''<br /> [[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''<br /> [[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''<br /> [[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] • [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001] Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006] Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=5410&m=2#page/4/mode/2up]<br /> '''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]] [[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''<br /> [[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''<br /> „Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09] [[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf] [[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај [[Аутор:Радоје Домановић]]! Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001] [[Аутор:Станислав Винавер]] * [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002] [[Аутор:Иво Ћипико]] [[Аутор:Светозар Милетић]] Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]! [[Аутор:Алфонс де Ламартин]] [[Аутор:Димитрије Љотић]] [[Аутор:Васа Пелагић]] [[Аутор:Владимир Јовановић]] [[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] [[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] == Завршено == ''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]] [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]] == Нацрти == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]<br /> * Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?<br /> * [[Аутор:Паја Путник]] * [[Аутор:Нићифор Дучић]] ** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре * [[Аутор:Милојко Веселиновић]] * [[Аутор:Марко Цар]] * [[Аутор:Јован Мишковић]] * [[Аутор:Павле Поповић]] ! * [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.) * [[Аутор:Хенрик Ибсен]] * [[Аутор:Коста Протић]] * [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]] * [[Аутор:Пјер Корнеј]] * [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) * [[Аутор:Алфонс Доде]] * [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г. * [[Аутор:Богдан Поповић]] * Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003] [[Аутор:Велибор Јонић]] * [[Не партија, већ патрија]] * [[Светосавски национализам]] [[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08] === Допунити === * [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]] * [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]] * [[Аутор:Светислав Стефановић]] * [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905 * [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] * [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]] * [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]] == Уређивано == ''овде су наведене странице у које сам унео веће измене'' * [[Ђачки растанак]] * [[Смрт мајке Југовића]] * [[Успомене]], [[Неверна Тијана]] - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима. * [[Спомен на Руварца]] - проверити * [[Међу звездама]] - проверити * [[Хамлет]] - није у јав власништву * [[Примјери чојства и јунаштва]] * [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]] *'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''': &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]] == Нацрт_1 == * Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]] * Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]] * Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]] == Нацрт_2: Скерлић == === 1899. === * [[Писма из Загреба]] === 1901. === * [[О Коштани]] * [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора ::''књ. 1.'' * [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473. ::''књ. 4.'' * [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355. === 1902. === * [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70. * [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74. * [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146. * [[Поглед на данашњу француску књижевност]] * [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208. * [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386. ::''књ. 2.'' * [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707. * [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765. * [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256. ... === 1903. === * [[Француски романтичари и српска народна поезија]] * [[Омладински конгреси]] * [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]] * [[Један социјалистички песник]] === 1904. === * [[Једна дужност наших старијих писаца]] * [[Начело солидарности]] === 1905. === * [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]] * [[Тренуци од Данице Марковић]] === 1907. === * [[Филолошки догматичари и књижеван језик]] * [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]] * [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]] === 1909. === * [[Једна књижевна зараза]] === 1910. === * [[Србија, њена култура и њена књижевност]] ::''књ. 1.'' * [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Прве школске позоришне представе]]-108. * [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629. * [[Карло Маркс о Србима]]-631. * [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688. * [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705. ::''књ. 2.'' * [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312. * [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383. * [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427. * [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457. === 1911. === :: ''књ. 1.'' * [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53. * [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238. * [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327. * [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405. * [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493. * [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494. * [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874. * [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962. :: ''књ. 2.'' * [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74. * [[Срби и бугарско ослобођење]]-149. * [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308. * [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348. * [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473. * [[Питања о језику и правопису]]-713. * [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766. * [[Пјесме Алексе Шантића]]-784. * [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867. * [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931. * [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933. === 1912. === * [[Анте Старчевић]]-56. * [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394. * [[Генерал Симеон Зорић]]-427. * [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466. * [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703. * [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711. * [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795. * [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872. === 1913. === ::''књ. 1.'' * [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78. * [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212. * [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315. * [[Модерна Германија, од Мирка М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630. * [[Вукова преписка]]-777. ::''књ. 2.'' * [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195. * [[Две женске књиге]]-379 * [[Источно или јужно наречје?]]-756. === 1914. === * [[Песме Милутина Бојића]] == Нацрт_3: Мопасан == [[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]<br /> * [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв. * [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]]) == Нацрт_4: Чехов == [[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36]) == Нацрт_5: Винавер == * [[Бетовен]] * [[Из земље сунца које сажиже]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001] == Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] == Даница:<br /> 1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]<br /> [[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]<br /> 1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]<br /> [[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]<br /> 1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]<br /> [[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]<br /> 1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]<br /> [[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]] Вила:<br /> 1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]<br /> [[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]<br /> 1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]<br /> [[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]<br /> 1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]<br /> [[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035] Јавор:<br /> 1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001] [[Луда]] • [[Абер је!]] Матица:<br /> 1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001] [[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]] Млада Србадија:<br /> 1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001] [[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]] Србски летопис, Словенци Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872) == Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] == ''навести изворе испод песама и проверити тачност'' 1887. *[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]] *[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]] 1888. *[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]] == Нацрт_8: Злочин и казна == {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Фјодор Достојевски]] | [[Злочин и казна]]<br>(''-{Преступление и наказание}-'') | Превео: Јефта Угричић (1864–1927) | | Садржај: | [[Злочин и казна/Део први/I|I]] }} <Center>'''ДЕО ПРВИ'''<br> [[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]<br> '''ДЕО ДРУГИ'''<br> [[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ТРЕЋИ'''<br> [[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ЧЕТВРТИ'''<br> '''ДЕО ПЕТИ'''<br> '''ДЕО ШЕСТИ'''<br> '''ЕПИЛОГ'''<br> [[Злочин и казна/Епилог/I|I]]<br> [[Злочин и казна/Епилог/II|II]]<br> </Center> == Нацрт_9:[[Јован Дучић]]== ''песме'' * [[Самохрана мајка]] (1886)[https://www.biblioso.org.rs/digitalna_arhiva/golub]бр.11 * [[Сељеницима]] (1890) * [[Небу (Јован Дучић)]] (1890) * [[Ластама]] (1890) * [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895) * [[Прољетне мелодије]] (1895) * [[Једном пјеснику]] (1895) * [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895) * [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895) * [[Војиславу над гробом]] (1895) * [[Пјесникова молитва]] (1896) * [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896) * [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897) * [[Аида]] (1900) * [[Истоку]] (1900)[https://pretraziva.rs/show/zora--1900-10-01.pdf] * [[Драма]] (1901) * [[Антички мотиви]] (1903) ''преводи'' * [[Суза]] (Пушкин) (1898) * [[Сципион и Ханибал (Грилпарцер)]] (1891) == Нацрт_10 == * [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11] 12.4 [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18] == Остало == {{Аутор | име = Владимир | презиме = Јовановић | иницијал_презимена = ... | годинарођења = | годинасмрти = | опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Владимир Јовановић | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Vladimir Jovanović }} 1833-1922 === Дела === * [[Основи снаге и величине Србске]] (1870) * [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020] == Нацрт == * Категорија:Књижевност ** Категорија:Романтизам * Категорија:Поезија ** Категорија:Поезија по земљама *** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска... ** Песме према врсти *** Елегије *** Описне (дескриптивне) песме *** Љубавне песме *** Социјалне песме *** Родољубиве песме *** Мисаоне (рефлексивне) песме *** Сатиричне песме *** Хумористичке песме * Категорија:Народна поезија ** Категорија:Епска народна поезија ** Категорија:Лирска народна поезија * Категорија:Српска поезија ** Српски песници axr012irzdo9yl4wbuvxggakhdrwzan 143397 143390 2026-05-14T18:03:55Z Coaorao 19106 /* */ 143397 wikitext text/x-wiki {{Корисник Вики/Администратор}} {{gap}}<span style="color: #3CB371;">''„Млого тео, млого започео…”''</span> ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]<br /> {{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]] * Постављам текстове из области српске и стране књижености, * Сви текстови и преводи су у јавном власништву, * Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…), * У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву, * Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету), * За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору… == Главно == ''почето, незавршено или скоро да је завршено''<br /> [[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]<br /> Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001] А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030] [[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18601225&seite=1&zoom=33]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић? [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610430&seite=1&zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610518&seite=1&zoom=33]- Полит-Десанчић [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610507&seite=1&zoom=33]- Јован Ђорђевић [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=33458&m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]] [[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором [[Корисник:Coaorao/Песак]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]! [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К. Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80. [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д. Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011] ===Проверити=== * [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020] == Аутори и Ауторке == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''<br /> [[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]<br /> Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]<br /> Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];<br /> '''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''<br /> [[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''<br /> [[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''<br /> • [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]] * [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''<br /> [[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Максим Горки]]'''<br /> [[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])<br /> Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''<br /> [[Везе]] • [[]] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''<br /> [[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''<br /> '''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''<br /> [[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]<br /> [[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''<br /> [[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] • [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''<br /> [[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''<br /> [[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''<br /> [[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''<br /> [[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''<br /> [[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] • [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001] Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006] Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=5410&m=2#page/4/mode/2up]<br /> '''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]] [[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''<br /> [[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''<br /> „Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09] [[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf] [[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај [[Аутор:Радоје Домановић]]! Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001] [[Аутор:Станислав Винавер]] * [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002] [[Аутор:Иво Ћипико]] [[Аутор:Светозар Милетић]] Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]! [[Аутор:Алфонс де Ламартин]] [[Аутор:Димитрије Љотић]] [[Аутор:Васа Пелагић]] [[Аутор:Владимир Јовановић]] [[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] [[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] == Завршено == ''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]] [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]] == Нацрти == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]<br /> * Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?<br /> * [[Аутор:Паја Путник]] * [[Аутор:Нићифор Дучић]] ** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре * [[Аутор:Милојко Веселиновић]] * [[Аутор:Марко Цар]] * [[Аутор:Јован Мишковић]] * [[Аутор:Павле Поповић]] ! * [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.) * [[Аутор:Хенрик Ибсен]] * [[Аутор:Коста Протић]] * [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]] * [[Аутор:Пјер Корнеј]] * [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) * [[Аутор:Алфонс Доде]] * [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г. * [[Аутор:Богдан Поповић]] * Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003] [[Аутор:Велибор Јонић]] * [[Не партија, већ патрија]] * [[Светосавски национализам]] [[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08] === Допунити === * [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]] * [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]] * [[Аутор:Светислав Стефановић]] * [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905 * [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] * [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]] * [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]] == Уређивано == ''овде су наведене странице у које сам унео веће измене'' * [[Ђачки растанак]] * [[Смрт мајке Југовића]] * [[Успомене]], [[Неверна Тијана]] - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима. * [[Спомен на Руварца]] - проверити * [[Међу звездама]] - проверити * [[Хамлет]] - није у јав власништву * [[Примјери чојства и јунаштва]] * [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]] *'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''': &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]] == Нацрт_1 == * Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]] * Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]] * Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]] == Нацрт_2: Скерлић == === 1899. === * [[Писма из Загреба]] === 1901. === * [[О Коштани]] * [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора ::''књ. 1.'' * [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473. ::''књ. 4.'' * [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355. === 1902. === * [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70. * [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74. * [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146. * [[Поглед на данашњу француску књижевност]] * [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208. * [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386. ::''књ. 2.'' * [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707. * [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765. * [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256. ... === 1903. === * [[Француски романтичари и српска народна поезија]] * [[Омладински конгреси]] * [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]] * [[Један социјалистички песник]] === 1904. === * [[Једна дужност наших старијих писаца]] * [[Начело солидарности]] === 1905. === * [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]] * [[Тренуци од Данице Марковић]] === 1907. === * [[Филолошки догматичари и књижеван језик]] * [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]] * [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]] === 1909. === * [[Једна књижевна зараза]] === 1910. === * [[Србија, њена култура и њена књижевност]] ::''књ. 1.'' * [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Прве школске позоришне представе]]-108. * [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629. * [[Карло Маркс о Србима]]-631. * [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688. * [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705. ::''књ. 2.'' * [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312. * [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383. * [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427. * [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457. === 1911. === :: ''књ. 1.'' * [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53. * [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238. * [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327. * [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405. * [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493. * [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494. * [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874. * [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962. :: ''књ. 2.'' * [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74. * [[Срби и бугарско ослобођење]]-149. * [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308. * [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348. * [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473. * [[Питања о језику и правопису]]-713. * [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766. * [[Пјесме Алексе Шантића]]-784. * [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867. * [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931. * [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933. === 1912. === * [[Анте Старчевић]]-56. * [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394. * [[Генерал Симеон Зорић]]-427. * [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466. * [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703. * [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711. * [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795. * [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872. === 1913. === ::''књ. 1.'' * [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78. * [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212. * [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315. * [[Модерна Германија, од Мирка М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630. * [[Вукова преписка]]-777. ::''књ. 2.'' * [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195. * [[Две женске књиге]]-379 * [[Источно или јужно наречје?]]-756. === 1914. === * [[Песме Милутина Бојића]] == Нацрт_3: Мопасан == [[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]<br /> * [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв. * [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]]) == Нацрт_4: Чехов == [[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36]) == Нацрт_5: Винавер == * [[Бетовен]] * [[Из земље сунца које сажиже]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001] == Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] == Даница:<br /> 1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]<br /> [[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]<br /> 1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]<br /> [[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]<br /> 1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]<br /> [[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]<br /> 1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]<br /> [[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]] Вила:<br /> 1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]<br /> [[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]<br /> 1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]<br /> [[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]<br /> 1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]<br /> [[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035] Јавор:<br /> 1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001] [[Луда]] • [[Абер је!]] Матица:<br /> 1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001] [[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]] Млада Србадија:<br /> 1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001] [[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]] Србски летопис, Словенци Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872) == Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] == ''навести изворе испод песама и проверити тачност'' 1887. *[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]] *[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]] 1888. *[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]] == Нацрт_8: Злочин и казна == {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Фјодор Достојевски]] | [[Злочин и казна]]<br>(''-{Преступление и наказание}-'') | Превео: Јефта Угричић (1864–1927) | | Садржај: | [[Злочин и казна/Део први/I|I]] }} <Center>'''ДЕО ПРВИ'''<br> [[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]<br> '''ДЕО ДРУГИ'''<br> [[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ТРЕЋИ'''<br> [[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ЧЕТВРТИ'''<br> '''ДЕО ПЕТИ'''<br> '''ДЕО ШЕСТИ'''<br> '''ЕПИЛОГ'''<br> [[Злочин и казна/Епилог/I|I]]<br> [[Злочин и казна/Епилог/II|II]]<br> </Center> == Нацрт_9:[[Јован Дучић]]== ''песме'' * [[Самохрана мајка]] (1886)[https://www.biblioso.org.rs/digitalna_arhiva/golub]бр.11 * [[Сељеницима]] (1890) * [[Небу (Јован Дучић)]] (1890) * [[Ластама]] (1890) * [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895) * [[Прољетне мелодије]] (1895) * [[Једном пјеснику]] (1895) * [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895) * [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895) * [[Војиславу над гробом]] (1895) * [[Пјесникова молитва]] (1896) * [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896) * [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897) * [[Аида]] (1900) * [[Истоку]] (1900)[https://pretraziva.rs/show/zora--1900-10-01.pdf] * [[Драма]] (1901) * [[Антички мотиви]] (1903) ''преводи'' * [[Суза]] (Пушкин) (1898) * [[Сципион и Ханибал (Грилпарцер)]] (1891) == Нацрт_10 == * [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11] 12.4 [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18] == Остало == {{Аутор | име = Владимир | презиме = Јовановић | иницијал_презимена = ... | годинарођења = | годинасмрти = | опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Владимир Јовановић | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Vladimir Jovanović }} 1833-1922 === Дела === * [[Основи снаге и величине Србске]] (1870) * [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020] == Нацрт == * Категорија:Књижевност ** Категорија:Романтизам * Категорија:Поезија ** Категорија:Поезија по земљама *** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска... ** Песме према врсти *** Елегије *** Описне (дескриптивне) песме *** Љубавне песме *** Социјалне песме *** Родољубиве песме *** Мисаоне (рефлексивне) песме *** Сатиричне песме *** Хумористичке песме * Категорија:Народна поезија ** Категорија:Епска народна поезија ** Категорија:Лирска народна поезија * Категорија:Српска поезија ** Српски песници lidu2168vwe8axhdyju4f2l0rzgpt80 143402 143397 2026-05-15T10:51:37Z Coaorao 19106 /* Нацрт_9:Јован Дучић */ 143402 wikitext text/x-wiki {{Корисник Вики/Администратор}} {{gap}}<span style="color: #3CB371;">''„Млого тео, млого започео…”''</span> ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]<br /> {{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]] * Постављам текстове из области српске и стране књижености, * Сви текстови и преводи су у јавном власништву, * Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…), * У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву, * Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету), * За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору… == Главно == ''почето, незавршено или скоро да је завршено''<br /> [[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]<br /> Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001] А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030] [[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18601225&seite=1&zoom=33]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић? [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610430&seite=1&zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610518&seite=1&zoom=33]- Полит-Десанчић [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610507&seite=1&zoom=33]- Јован Ђорђевић [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=33458&m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]] [[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором [[Корисник:Coaorao/Песак]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]! [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К. Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80. [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д. Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011] ===Проверити=== * [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020] == Аутори и Ауторке == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''<br /> [[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]<br /> Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]<br /> Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];<br /> '''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''<br /> [[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''<br /> [[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''<br /> • [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]] * [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''<br /> [[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Максим Горки]]'''<br /> [[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])<br /> Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''<br /> [[Везе]] • [[]] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''<br /> [[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''<br /> '''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''<br /> [[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]<br /> [[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''<br /> [[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] • [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''<br /> [[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''<br /> [[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''<br /> [[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''<br /> [[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''<br /> [[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] • [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001] Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006] Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=5410&m=2#page/4/mode/2up]<br /> '''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]] [[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''<br /> [[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''<br /> „Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09] [[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf] [[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај [[Аутор:Радоје Домановић]]! Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001] [[Аутор:Станислав Винавер]] * [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002] [[Аутор:Иво Ћипико]] [[Аутор:Светозар Милетић]] Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]! [[Аутор:Алфонс де Ламартин]] [[Аутор:Димитрије Љотић]] [[Аутор:Васа Пелагић]] [[Аутор:Владимир Јовановић]] [[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] [[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] == Завршено == ''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]] [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]] == Нацрти == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]<br /> * Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?<br /> * [[Аутор:Паја Путник]] * [[Аутор:Нићифор Дучић]] ** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре * [[Аутор:Милојко Веселиновић]] * [[Аутор:Марко Цар]] * [[Аутор:Јован Мишковић]] * [[Аутор:Павле Поповић]] ! * [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.) * [[Аутор:Хенрик Ибсен]] * [[Аутор:Коста Протић]] * [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]] * [[Аутор:Пјер Корнеј]] * [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) * [[Аутор:Алфонс Доде]] * [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г. * [[Аутор:Богдан Поповић]] * Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003] [[Аутор:Велибор Јонић]] * [[Не партија, већ патрија]] * [[Светосавски национализам]] [[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08] === Допунити === * [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]] * [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]] * [[Аутор:Светислав Стефановић]] * [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905 * [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] * [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]] * [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]] == Уређивано == ''овде су наведене странице у које сам унео веће измене'' * [[Ђачки растанак]] * [[Смрт мајке Југовића]] * [[Успомене]], [[Неверна Тијана]] - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима. * [[Спомен на Руварца]] - проверити * [[Међу звездама]] - проверити * [[Хамлет]] - није у јав власништву * [[Примјери чојства и јунаштва]] * [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]] *'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''': &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]] == Нацрт_1 == * Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]] * Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]] * Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]] == Нацрт_2: Скерлић == === 1899. === * [[Писма из Загреба]] === 1901. === * [[О Коштани]] * [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора ::''књ. 1.'' * [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473. ::''књ. 4.'' * [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355. === 1902. === * [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70. * [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74. * [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146. * [[Поглед на данашњу француску књижевност]] * [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208. * [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386. ::''књ. 2.'' * [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707. * [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765. * [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256. ... === 1903. === * [[Француски романтичари и српска народна поезија]] * [[Омладински конгреси]] * [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]] * [[Један социјалистички песник]] === 1904. === * [[Једна дужност наших старијих писаца]] * [[Начело солидарности]] === 1905. === * [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]] * [[Тренуци од Данице Марковић]] === 1907. === * [[Филолошки догматичари и књижеван језик]] * [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]] * [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]] === 1909. === * [[Једна књижевна зараза]] === 1910. === * [[Србија, њена култура и њена књижевност]] ::''књ. 1.'' * [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Прве школске позоришне представе]]-108. * [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629. * [[Карло Маркс о Србима]]-631. * [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688. * [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705. ::''књ. 2.'' * [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312. * [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383. * [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427. * [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457. === 1911. === :: ''књ. 1.'' * [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53. * [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238. * [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327. * [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405. * [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493. * [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494. * [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874. * [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962. :: ''књ. 2.'' * [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74. * [[Срби и бугарско ослобођење]]-149. * [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308. * [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348. * [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473. * [[Питања о језику и правопису]]-713. * [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766. * [[Пјесме Алексе Шантића]]-784. * [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867. * [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931. * [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933. === 1912. === * [[Анте Старчевић]]-56. * [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394. * [[Генерал Симеон Зорић]]-427. * [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466. * [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703. * [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711. * [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795. * [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872. === 1913. === ::''књ. 1.'' * [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78. * [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212. * [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315. * [[Модерна Германија, од Мирка М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630. * [[Вукова преписка]]-777. ::''књ. 2.'' * [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195. * [[Две женске књиге]]-379 * [[Источно или јужно наречје?]]-756. === 1914. === * [[Песме Милутина Бојића]] == Нацрт_3: Мопасан == [[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]<br /> * [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв. * [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]]) == Нацрт_4: Чехов == [[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36]) == Нацрт_5: Винавер == * [[Бетовен]] * [[Из земље сунца које сажиже]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001] == Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] == Даница:<br /> 1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]<br /> [[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]<br /> 1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]<br /> [[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]<br /> 1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]<br /> [[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]<br /> 1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]<br /> [[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]] Вила:<br /> 1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]<br /> [[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]<br /> 1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]<br /> [[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]<br /> 1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]<br /> [[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035] Јавор:<br /> 1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001] [[Луда]] • [[Абер је!]] Матица:<br /> 1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001] [[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]] Млада Србадија:<br /> 1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001] [[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]] Србски летопис, Словенци Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872) == Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] == ''навести изворе испод песама и проверити тачност'' 1887. *[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]] *[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]] 1888. *[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]] == Нацрт_8: Злочин и казна == {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Фјодор Достојевски]] | [[Злочин и казна]]<br>(''-{Преступление и наказание}-'') | Превео: Јефта Угричић (1864–1927) | | Садржај: | [[Злочин и казна/Део први/I|I]] }} <Center>'''ДЕО ПРВИ'''<br> [[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]<br> '''ДЕО ДРУГИ'''<br> [[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ТРЕЋИ'''<br> [[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ЧЕТВРТИ'''<br> '''ДЕО ПЕТИ'''<br> '''ДЕО ШЕСТИ'''<br> '''ЕПИЛОГ'''<br> [[Злочин и казна/Епилог/I|I]]<br> [[Злочин и казна/Епилог/II|II]]<br> </Center> == Нацрт_9:[[Јован Дучић]]== <poem> [[Песме сунца/Залазак сунца]] [[Песме сунца/У сумрак]] [[Песме сунца/Падање лишћа]] [[Песме сунца/Акорди]] [[Песме сунца/Познанство]] [[Песме сунца/Тишина]] </poem> == Нацрт_10 == * [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11] 12.4 [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18] == Остало == {{Аутор | име = Владимир | презиме = Јовановић | иницијал_презимена = ... | годинарођења = | годинасмрти = | опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Владимир Јовановић | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Vladimir Jovanović }} 1833-1922 === Дела === * [[Основи снаге и величине Србске]] (1870) * [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020] == Нацрт == * Категорија:Књижевност ** Категорија:Романтизам * Категорија:Поезија ** Категорија:Поезија по земљама *** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска... ** Песме према врсти *** Елегије *** Описне (дескриптивне) песме *** Љубавне песме *** Социјалне песме *** Родољубиве песме *** Мисаоне (рефлексивне) песме *** Сатиричне песме *** Хумористичке песме * Категорија:Народна поезија ** Категорија:Епска народна поезија ** Категорија:Лирска народна поезија * Категорија:Српска поезија ** Српски песници 63rslgbdssoj19x3my9zyn97eg4rcwg 0 60861 143374 143366 2026-05-14T12:31:33Z Coaorao 19106 /* */ 143374 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Љермонтов|Михаил Љермонтов]] | Демон <br /> () | '''''Превод: [[Јован Јовановић Змај]]''''' | | '''Садржај''' | [[Демон/Први део|-{Први део}-]] }} <Center> [[Демон (Љермонтов)/Први део|-{Први део}-]]<br> [[Демон (Љермонтов)/Други део|-{Други део}-]]<br> </Center> {{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}} 18i399sf9g3w50pif5ta3kgs3eieklc 143375 143374 2026-05-14T12:32:59Z Coaorao 19106 /* */ 143375 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Љермонтов|Михаил Љермонтов]] | Демон <br /> () | '''''Превод: [[Јован Јовановић Змај]]''''' | | '''Садржај''' | [[Демон (Љермонтов)/Први део|-{Први део}-]] }} <Center> [[Демон (Љермонтов)/Први део|-{Први део}-]]<br> [[Демон (Љермонтов)/Други део|-{Други део}-]]<br> </Center> {{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}} sfy3qkq17zgujzvj49odimq2cacdkjm 143377 143375 2026-05-14T14:48:33Z Coaorao 19106 /* */ 143377 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Љермонтов|Михаил Љермонтов]] | Демон <br /> (''[[:ru:Демон (Лермонтов)|Демон]]'') | '''''Превод: [[Јован Јовановић Змај]]''''' | | '''Садржај''' | [[Демон (Љермонтов)/Први део|-{Први део}-]] }} <Center> [[Демон (Љермонтов)/Први део|-{Први део}-]]<br> [[Демон (Љермонтов)/Други део|-{Други део}-]]<br> </Center> {{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}} k8dud8sk5tpncc9as17o7b32pisnklt 143388 143377 2026-05-14T16:55:49Z Coaorao 19106 143388 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Љермонтов|Михаил Љермонтов]] | Демон <br /> (''[[:ru:Демон (Лермонтов)|Демон]]'') | '''''Превод: [[Јован Јовановић Змај]]''''' | | '''Садржај''' | [[Демон (Љермонтов)/Први део|-{Први део}-]] }} <Center> [[Демон (Љермонтов)/Први део|-{Први део}-]]<br> [[Демон (Љермонтов)/Други део|-{Други део}-]]<br> </Center> {{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}} [[Категорија:Руска поезија]] [[Категорија:Михаил Љермонтов]] [[Категорија:Јован Јовановић Змај]] [[Категорија:Преводи]] iy67vr4cm87p6npz69b7tl0k4llwfm2 143393 143388 2026-05-14T17:30:50Z Coaorao 19106 /* */ 143393 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Љермонтов|Михаил Љермонтов]] | Демон | '''Превео [[Јован Јовановић Змај|Јован Јовановић]], 1863.''' | | '''Садржај''' | [[Демон (Љермонтов)/Први део|-{Први део}-]] }} <Center> [[Демон (Љермонтов)/Први део|-{Први део}-]]<br> [[Демон (Љермонтов)/Други део|-{Други део}-]]<br> </Center> {{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}} [[Категорија:Руска поезија]] [[Категорија:Михаил Љермонтов]] [[Категорија:Јован Јовановић Змај]] [[Категорија:Преводи]] jh48cyk0ykdf8aifh9jf3dv7nzdatoz 0 60862 143369 143368 2026-05-14T12:29:24Z Coaorao 19106 /* */ 143369 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Љермонтов|Михаил Љермонтов]] | Демон <br /> () | '''''Превод: [[Јован Јовановић Змај]]''''' | | '''Први део''' | [[Демон/Други део|-{Други део}-]] }} <poem> I. ​Тужни демон, дух изгнања, Летео је брзим летом А над овим грешним светом У мукама очајања. Сећао се бољи дана, Што су давно у мрак пали, Спомени се гомилали — — Ох спомени бољи дана; У светлости кад је блисто, Чист херувим, срце чисто; Репатице кад су чиле Смешећи се очи криле, Ал најрађе узањ биле; За познањем жеднећ' љуто Кад је вечном маглом луто Вијајући на све стране Заблуђене караване Кроз просторе без имена, Кроз светила разбачена, — Он, првенац створа кад је Поздрављајућ' жиће ново И љубио и верово; Кад још срећан није знао Љуте страве, сумње горке, А души му не грозише Пусти веци — зле поворке — И још више . . . Много, много, Чега с' сетит' није мого. ​II. ​Блудео је васеленом, Пустолином њеном, И без цели и без мете, Гледао је па је свико Како лете једнолико Век за веком, пустим путом, Као минута за минутом. Он, владалац грешна света, Сејао је семе злости Без забаве без радости, Јер што згоди, нико живи, Нико му се не противи. Де је удо семе пало, Де је пало ту је цвало — Па му с' већем додијало. ​III. ​Тамо горе над Кавказом, Што се под њим Казбек сјаје Белим снегом светлим мразом, Као алем-круна да је, Ту ј' изгнаник првог раја, Ко би знао с кога краја, Ту је био долетео. Ту дубоко Дерјал зија, Као црно гнездо змија — Недогледна провалија, Кроз којуно Терек дере, Брза вода, бурна, учна, Као лавица бесомучна Уји, рши, баца пену Као гриву замршену Дивља зверка пада нице Од ужаса бурни вала У висини стрепе тице А облаци с чуда нека, Чак са југа, из далека, За њом деру ка северу. А врлети, ладне стене Као да им се нешто снива, Тајном муком измучене, Гледе, мотре: шта то бива. А ти замци, црне куле — Као да прете кроз маглину Горостаси дивљи ала Одозгоре с камивала . . . И све друго — све је било Страшно лепо, дивље мило. — Али мучан демон оли Нит се чуди, нит се моли, Нити му се прса шире — Свему ј' мало, све презире. ​IV. ​Наједаред слика ина, — Као да је нека вила Златан ћилим разавила — Замириса цвет-долина, Та Ђурђија земља дивна; Зелен шуме, чоти бајни, Развалина вити стуби, А поточић жуборећи Стене грли, цвеће љуби. Овде славуј кроз ружице Одзива се милој песми Ђурђијанке лепотице. А јавори зелен-двори Бршљаном се свежим ките; Ту пећине ладовите, У које се радо скрије Кад претишти жега љута Брзи јелен и кошута. И све јасно, и све живо, Сва природа ведра, чиста; Ромор грања, шапат листа, А омара срце жари, Све растиње сладко дише, Па росица што мирише По тиотној благој ноћи, — Па звездице трепталице Што са душе гоне санке Баш као очи, сјајне очи Лепотице Ђурђијанке —— — Ал у ледни духа груди Сва дивота, сва красота Само мучну завист буди; Све презире што год види, Све проклиње, — ненавиди. ​V. ​Седи Гудал још одавна Високе је диго дворе Што бацају јутром сенку Преко поља, тја до горе. Лепи двори, ал су скупи, А много су стали боја, Тужно робље и сад памти Капље суза, капље зноја. На ступњама, штоно воде Са вр куле одозгора До Арагве ладне воде, Која тече испод двора, Туд Тамара кнегињица, Белом чадром кријућ' лица, Лаким скоком доле оди Златним ведром, ладној води. ​VI. ​У овом је двору увек Владао тужан мир, — А сад свирка, — вино тече, — Пирује се пир. Скупио је Гудал госте, Пријатеље старе, нове, Многу својту из далека Ћери својој у сватове. А на крову искићеном, По веленцу по шареном; Ту се игра ту се пева Ту ми седи млада нева. Јарко сунце на западу, Пре нег што ће за брег сести, Сипа своје румен-зраке По лепоти по невести. Миле песме, лаки танци, Рујно вино, сјајан дан, — Веселе се мили званци, Ударају длан о длан. И невеста крочи чила, Над главом је завитлила Прапорасти бубњић свој, Па га лаком рулом тресе, Ножицама ситно везе По тканици шареној. Окрену се, понда стаде — А кроз дуге трепавице Сузан јој се поглед краде. А кад тресну ситне жице Она с' опет гибко вине, На лицу јој осмеј сине, — Весео одсјај срца њеног Детињастог, безазленог. А цела је пламен живи, — Месец јој се с неба диви. ​VII. ​Кунем вам се лучем света, Кунем вам се светлом ноћи, Да ни један цар још није И ни један шах Персије Пољубио 'ваке очи; Кунем вам се да још нема Шедрвана сред арема, Који би се вастао дрзко Да је својом алем-капком 'Вако дичан стас попрско; Нит је икад руке било, Која би се дичит' смела Да је гладећ' чело мило Тако красну влас разплела; Кунем вам се, друзи мили, Од како смо изгубили Бољи рајски свет, — Нигде није још понико Узабрао није нико 'Вако красан цвет. ​VIII. ​Последње јој то весеље, Дркћу наде, стрепе жеље; Тамара је мазно лане Што је никло у слободи — Авај! сутра дан кад сване Куд ће у свет да је води! Туђа мајка, туђе сеје. Да ни један цар још није И ни један шах Персије Пољубио 'ваке очи; Кунем вам се да још нема Шедрвана сред арема, Који би се вастао дрзко Да је својом алем-капком 'Вако дичан стас попрско; Нит је икад руке било, Која би се дичит' смела Да је гладећ' чело мило Тако красну влас разплела; Кунем вам се, друзи мили, Од како смо изгубили Бољи рајски свет, — Нигде није још понико Узабрао није нико 'Вако красан цвет. ​VIII. ​Последње јој то весеље, Дркћу наде, стрепе жеље; Тамара је мазно лане Што је никло у слободи — Авај! сутра дан кад сване Куд ће у свет да је води! Туђа мајка, туђе сеје. Ој, та мисао слабо греје; Слабано је слутње теше. А овде јој добро беше! Ал на њено ведро лице Није туга доћи смела, Ниси видео болетице, Она јој је одолела, — У простоти мило чедо — Да је од куд са свог лета Мучан демон њу погледо, Сетио би с' старог света, Тргла би се пакост клета, И у вечној својој злоби Уздркто би. Уздано би. . . ​IX. ​Али ево — он је спази! . . . Проклет демон, дух страоте Сав се маом пренерази. У пустињу мрачне душе Чисте луче просинуше, Застаде се пакост клета — Он осети да је света Љубав, добро и красота. Није мого да с' одкине Од радости и милине Чистог, лепог осећања — Већем дуго, дуго сања Стара срећа, давни дани У дугачком своме низу, Као ђердан звезда сјајни, Створише се пред њим близу. И прикован тајном силом Он осети нове јаде, А душа му зборит' стаде Родном речи, старим збором И познатим разговором. Ал ум не зна да тумачи Шта то бива, шта то значи. Шта да чини, шта да ради! Заборавит' све што ј' било!! Заборавље јаде цели — Али га је небо скрило; Но демон га и не жели. ​X. ​Младожења млади хита; Ал су дуги пути клети! Измучио коња вита; Ах да може полетети! Наком дуга жарка дана 'Тио вече ладом годи, Ал већ ево каравана На Арагви ладној води. Дал га чека мила нева?! Та иду јој златни дари, Под теретом изморени Поклецују дромедари; А на њима звонцад звони — Како који главом тресе, А господар Синодала, Дични вођа каравана, Обзире се, осврће се. На њему је светло руво, Ременом се опасао, Још је лепше и светлије Чим се јунак оружао: Бритка сабља као змија, И јатаган димишкија. Поветарце размаује Русу косу око главе И крије се и вије се Кроз широке, кроз рукаве, Ил се љуби с косом милом А шапуће с тешком свилом. Танко седло шимширово, Танка узда, све у злату, У пени је као у снегу, На помамном на дорату; — Добра пасма, а крв плаха, Из ергеле Карабаха. Пут је узак, с лева стена, А са десна мутни вали, Што су многог красног коња И јунака прождерали. Ррже доро, уши ћули, Зазирући главу кочи, А и сунце већ је село, Ево већем мрке ноћи. Младожења каса смело Ваљда ће му Бог помоћи! ​XI. ​И крај пута, гле, црквица У самотном неком куту, Гроб је можда каквог кнеза, Великаша ил витеза, На опасном овом путу Што је пао од убица. Ту би сваки путник стао И молитву очитао, А молитва та га прати Док се дома не поврати Да му нико не науди, Тако веле стари људи. Ал наш путник није стао, Лукави га демон смео, Мисли му је заварао, Жеље му је разгорео; Његове се мисли сладе На уснам неве младе. — Ал гле ... „ко ј' то?!“ ... у час тили... Нешто шушну — па умуче, Протрчаше коњи чили, Нешто плану, нешто пуче, Пушка једна, друга, трећа; — Рабри јунак у мрак глену, Подиже се на стремену. Од куд иде уда срећа? Муком мучи, само калпак Натако је преко чела, А јатаган у десницу, Дорат лети као стрела. Пушке бију, танад звижди, Ал све ређе, ређе, мање — Стишало се, само чујеш Мукли јаок и стењање И далеко — ено, ено, Де се уда чета крије, Носе благо пограбљено Кукавице арамије. ​XII. ​Све је мирно, — нема гласа, Ал од страа и ужаса Камиле су стрепећ' стале, (Само звонце кашто клепне Као и оно да се боји) А друге су попадале Уз лешеве вођа своји. Страшна слика, тужна слика: Украј пута код црквице Над гомилом рањеника Колутају ноћне тице — Ох јадника, мученика! На дому и' чека мати, Миле сеје, драга деца — Ал и' неће дочекати; Нити ће им братска рука Ладан гробак ископати; Нити ће им топла суза Ладно чело покапати. А на оној тужној унки Де узтруну њине кости, Ту ће можда путник који Смиловат' се, — крст забости. А бршљан ће да узмиле Преко крста, преко стена, — Па ће многи путник сести У залађе густа сена, И венац ће можда сплести Жута смиља и невена. ​XIII. ​Лети, бежи брзи доро, А бржи је од олује, Ни тица га не би стигла, Грива му се у вис дигла, Ноздре шири, поњискује, У мрак звера, послушкује, Плам му лиже из очију, Из копита искре бију. А по њему коњик лежи, Младожења, зла му срећа, Крвава му десна рука И оруже и одећа. Из руку му узда пала, Око врата стиска дора, — Ох оћел га изнет' ала До Казбека, — бела двора! Изнео би га да је среће, Ал овако неће, неће. Звиждну зрно — удес уди — Продера му мушке груди. ​XIV. ​А на двору стар-Гудала Кукавица закукала, Јаокнуше листом свати. Вриска, лелек, — аој јаде! На камени дворски врати Прашан парип стиже, паде; На њему је мртво тело, Намрштено бледо чело — Грозни трази љуте муке А крваве обе руке У гриву се замотале, Грчевито закопале. Ој Тамаро, сиротицо, Што си тако немо стала, Ево си га дочекала! Младожења, драго твоје, Дошо ти је, сверово је — Али, јаој, судбе клете, Загрлити не можете! ​XV. ​Спустила се казањ Божја На безбрижан овај дом, Изненада, као да је С ведра неба пао гром. А Тамара сузе лије, Прси бије, лице крије; На постељу мучна паде Да задави тешке јаде. Ал над њоме неки шапат, Тихи звуци ил уздаси — Јел причула ил је чула — Слатке речи, слатки гласи: „Ох, не тужи, чедо драго, Не разбијај нежне груди, Све је залуд, све занаго, Ти га више не пробуди. Ох, не плачи, да ти суза Чарне очи не замути, Он за твоје сузе не зна, Не може ти лелек чути. Далеко је, тамо горе, Де анђелске песме слуша Кроз сунчане златне дворе. Шта је сенка твога ваја, Што га лудо срце сања, Поред неба, поред раја И вечитог благовања. Утеши се, веруј мени: Мој анђеле безазлени, Земско жиће није ништа, Судба ваша празна ј' брука, — Та не вреди једне сузе, Не достоји с' твог јаука. ​По језеру плави вала, Кроз светлости зрачни плам, Без ветрила, без весала Броде звезде амо там. А облаци витлају се — Весео им лаган скок, Подижу се, спуштају се, Да им срећу види Бог. Нит и' празни јади даве, Нит вијају варљив над, Што је било забораве, Уживају што је сад. Тако и ти буди лака, Та слободу Бог је дао, Само на час буди така, Па ти неће бити жао. Чим се спусти густа тмина По долина по планина, И разлади топле стене; Чим се коло звезда крене, Вечерњача с' на пут спреми, Ноћ оглуви, свет онеми, И не чујеш ништа друго Само ветрић преко крша, И декоје што се тиче Промиголи, пролепрша. И кад цвеће жедно гране Да попије капљу росе, Што као бисер на њег падне Са чокота, вите лозе. Чим у својој бледој слави Са горе се месец јави И кроз прозор твој провири, Пољана ће да зимири — Спустићу се и ја доле, У госте ћу теби доћи, Превијаћу златне снове На уморне твоје очи. Ладићу ти жарке груди, Док те зора не пробуди.“ ​XVI. ​Реч умуче; у даљини Издисао је звук по звук, А Тамара скочи горе И погледа у округ. А како је њојзи било? — Срце јој се запламтило А у јадни њени груди Заметла се борба дуга, Као змије са лабуди Борила се црна туга, Стари боли с новом сласти, Питом спомен с дивљом страсти. Морила се чиста душа Да окове стресе, скине, Ал уморна опет слуша, И сад јој се звуци чине — Као да чује из даљине Оне чудне, миле зборе. И тек једва близу зоре, После дуге, бурне ноћи, Сан јој склопи ломне очи. Ал ни у сну нема мира — Долази јој момче дично, Оштро око, бледо чело, Лице му је необично; Нека туга, нека сета, — Као да није с овог света. — Па се саже над постељом Де дркташе јадна дева, Па ту ћута, дуго ћута, Као да је сажалева. Ај, то није анђео, није Њен кранитељ, Божја слуга, Није, није, не видиш му Око главе светокруга. Ово није нечастиви Што паклену носи моћ — Није мрак — а није светлост, Није дан — а није ноћ. </poem> 0umpkhbmxfp9vnexu6zj0uson7zdsr1 143370 143369 2026-05-14T12:29:50Z Coaorao 19106 /* */ 143370 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Љермонтов|Михаил Љермонтов]] | [[Демон (Љермонтов)|Демон]]<br /> () | '''''Превод: [[Јован Јовановић Змај]]''''' | | '''Први део''' | [[Демон/Други део|-{Други део}-]] }} <poem> I. ​Тужни демон, дух изгнања, Летео је брзим летом А над овим грешним светом У мукама очајања. Сећао се бољи дана, Што су давно у мрак пали, Спомени се гомилали — — Ох спомени бољи дана; У светлости кад је блисто, Чист херувим, срце чисто; Репатице кад су чиле Смешећи се очи криле, Ал најрађе узањ биле; За познањем жеднећ' љуто Кад је вечном маглом луто Вијајући на све стране Заблуђене караване Кроз просторе без имена, Кроз светила разбачена, — Он, првенац створа кад је Поздрављајућ' жиће ново И љубио и верово; Кад још срећан није знао Љуте страве, сумње горке, А души му не грозише Пусти веци — зле поворке — И још више . . . Много, много, Чега с' сетит' није мого. ​II. ​Блудео је васеленом, Пустолином њеном, И без цели и без мете, Гледао је па је свико Како лете једнолико Век за веком, пустим путом, Као минута за минутом. Он, владалац грешна света, Сејао је семе злости Без забаве без радости, Јер што згоди, нико живи, Нико му се не противи. Де је удо семе пало, Де је пало ту је цвало — Па му с' већем додијало. ​III. ​Тамо горе над Кавказом, Што се под њим Казбек сјаје Белим снегом светлим мразом, Као алем-круна да је, Ту ј' изгнаник првог раја, Ко би знао с кога краја, Ту је био долетео. Ту дубоко Дерјал зија, Као црно гнездо змија — Недогледна провалија, Кроз којуно Терек дере, Брза вода, бурна, учна, Као лавица бесомучна Уји, рши, баца пену Као гриву замршену Дивља зверка пада нице Од ужаса бурни вала У висини стрепе тице А облаци с чуда нека, Чак са југа, из далека, За њом деру ка северу. А врлети, ладне стене Као да им се нешто снива, Тајном муком измучене, Гледе, мотре: шта то бива. А ти замци, црне куле — Као да прете кроз маглину Горостаси дивљи ала Одозгоре с камивала . . . И све друго — све је било Страшно лепо, дивље мило. — Али мучан демон оли Нит се чуди, нит се моли, Нити му се прса шире — Свему ј' мало, све презире. ​IV. ​Наједаред слика ина, — Као да је нека вила Златан ћилим разавила — Замириса цвет-долина, Та Ђурђија земља дивна; Зелен шуме, чоти бајни, Развалина вити стуби, А поточић жуборећи Стене грли, цвеће љуби. Овде славуј кроз ружице Одзива се милој песми Ђурђијанке лепотице. А јавори зелен-двори Бршљаном се свежим ките; Ту пећине ладовите, У које се радо скрије Кад претишти жега љута Брзи јелен и кошута. И све јасно, и све живо, Сва природа ведра, чиста; Ромор грања, шапат листа, А омара срце жари, Све растиње сладко дише, Па росица што мирише По тиотној благој ноћи, — Па звездице трепталице Што са душе гоне санке Баш као очи, сјајне очи Лепотице Ђурђијанке —— — Ал у ледни духа груди Сва дивота, сва красота Само мучну завист буди; Све презире што год види, Све проклиње, — ненавиди. ​V. ​Седи Гудал још одавна Високе је диго дворе Што бацају јутром сенку Преко поља, тја до горе. Лепи двори, ал су скупи, А много су стали боја, Тужно робље и сад памти Капље суза, капље зноја. На ступњама, штоно воде Са вр куле одозгора До Арагве ладне воде, Која тече испод двора, Туд Тамара кнегињица, Белом чадром кријућ' лица, Лаким скоком доле оди Златним ведром, ладној води. ​VI. ​У овом је двору увек Владао тужан мир, — А сад свирка, — вино тече, — Пирује се пир. Скупио је Гудал госте, Пријатеље старе, нове, Многу својту из далека Ћери својој у сватове. А на крову искићеном, По веленцу по шареном; Ту се игра ту се пева Ту ми седи млада нева. Јарко сунце на западу, Пре нег што ће за брег сести, Сипа своје румен-зраке По лепоти по невести. Миле песме, лаки танци, Рујно вино, сјајан дан, — Веселе се мили званци, Ударају длан о длан. И невеста крочи чила, Над главом је завитлила Прапорасти бубњић свој, Па га лаком рулом тресе, Ножицама ситно везе По тканици шареној. Окрену се, понда стаде — А кроз дуге трепавице Сузан јој се поглед краде. А кад тресну ситне жице Она с' опет гибко вине, На лицу јој осмеј сине, — Весео одсјај срца њеног Детињастог, безазленог. А цела је пламен живи, — Месец јој се с неба диви. ​VII. ​Кунем вам се лучем света, Кунем вам се светлом ноћи, Да ни један цар још није И ни један шах Персије Пољубио 'ваке очи; Кунем вам се да још нема Шедрвана сред арема, Који би се вастао дрзко Да је својом алем-капком 'Вако дичан стас попрско; Нит је икад руке било, Која би се дичит' смела Да је гладећ' чело мило Тако красну влас разплела; Кунем вам се, друзи мили, Од како смо изгубили Бољи рајски свет, — Нигде није још понико Узабрао није нико 'Вако красан цвет. ​VIII. ​Последње јој то весеље, Дркћу наде, стрепе жеље; Тамара је мазно лане Што је никло у слободи — Авај! сутра дан кад сване Куд ће у свет да је води! Туђа мајка, туђе сеје. Да ни један цар још није И ни један шах Персије Пољубио 'ваке очи; Кунем вам се да још нема Шедрвана сред арема, Који би се вастао дрзко Да је својом алем-капком 'Вако дичан стас попрско; Нит је икад руке било, Која би се дичит' смела Да је гладећ' чело мило Тако красну влас разплела; Кунем вам се, друзи мили, Од како смо изгубили Бољи рајски свет, — Нигде није још понико Узабрао није нико 'Вако красан цвет. ​VIII. ​Последње јој то весеље, Дркћу наде, стрепе жеље; Тамара је мазно лане Што је никло у слободи — Авај! сутра дан кад сване Куд ће у свет да је води! Туђа мајка, туђе сеје. Ој, та мисао слабо греје; Слабано је слутње теше. А овде јој добро беше! Ал на њено ведро лице Није туга доћи смела, Ниси видео болетице, Она јој је одолела, — У простоти мило чедо — Да је од куд са свог лета Мучан демон њу погледо, Сетио би с' старог света, Тргла би се пакост клета, И у вечној својој злоби Уздркто би. Уздано би. . . ​IX. ​Али ево — он је спази! . . . Проклет демон, дух страоте Сав се маом пренерази. У пустињу мрачне душе Чисте луче просинуше, Застаде се пакост клета — Он осети да је света Љубав, добро и красота. Није мого да с' одкине Од радости и милине Чистог, лепог осећања — Већем дуго, дуго сања Стара срећа, давни дани У дугачком своме низу, Као ђердан звезда сјајни, Створише се пред њим близу. И прикован тајном силом Он осети нове јаде, А душа му зборит' стаде Родном речи, старим збором И познатим разговором. Ал ум не зна да тумачи Шта то бива, шта то значи. Шта да чини, шта да ради! Заборавит' све што ј' било!! Заборавље јаде цели — Али га је небо скрило; Но демон га и не жели. ​X. ​Младожења млади хита; Ал су дуги пути клети! Измучио коња вита; Ах да може полетети! Наком дуга жарка дана 'Тио вече ладом годи, Ал већ ево каравана На Арагви ладној води. Дал га чека мила нева?! Та иду јој златни дари, Под теретом изморени Поклецују дромедари; А на њима звонцад звони — Како који главом тресе, А господар Синодала, Дични вођа каравана, Обзире се, осврће се. На њему је светло руво, Ременом се опасао, Још је лепше и светлије Чим се јунак оружао: Бритка сабља као змија, И јатаган димишкија. Поветарце размаује Русу косу око главе И крије се и вије се Кроз широке, кроз рукаве, Ил се љуби с косом милом А шапуће с тешком свилом. Танко седло шимширово, Танка узда, све у злату, У пени је као у снегу, На помамном на дорату; — Добра пасма, а крв плаха, Из ергеле Карабаха. Пут је узак, с лева стена, А са десна мутни вали, Што су многог красног коња И јунака прождерали. Ррже доро, уши ћули, Зазирући главу кочи, А и сунце већ је село, Ево већем мрке ноћи. Младожења каса смело Ваљда ће му Бог помоћи! ​XI. ​И крај пута, гле, црквица У самотном неком куту, Гроб је можда каквог кнеза, Великаша ил витеза, На опасном овом путу Што је пао од убица. Ту би сваки путник стао И молитву очитао, А молитва та га прати Док се дома не поврати Да му нико не науди, Тако веле стари људи. Ал наш путник није стао, Лукави га демон смео, Мисли му је заварао, Жеље му је разгорео; Његове се мисли сладе На уснам неве младе. — Ал гле ... „ко ј' то?!“ ... у час тили... Нешто шушну — па умуче, Протрчаше коњи чили, Нешто плану, нешто пуче, Пушка једна, друга, трећа; — Рабри јунак у мрак глену, Подиже се на стремену. Од куд иде уда срећа? Муком мучи, само калпак Натако је преко чела, А јатаган у десницу, Дорат лети као стрела. Пушке бију, танад звижди, Ал све ређе, ређе, мање — Стишало се, само чујеш Мукли јаок и стењање И далеко — ено, ено, Де се уда чета крије, Носе благо пограбљено Кукавице арамије. ​XII. ​Све је мирно, — нема гласа, Ал од страа и ужаса Камиле су стрепећ' стале, (Само звонце кашто клепне Као и оно да се боји) А друге су попадале Уз лешеве вођа своји. Страшна слика, тужна слика: Украј пута код црквице Над гомилом рањеника Колутају ноћне тице — Ох јадника, мученика! На дому и' чека мати, Миле сеје, драга деца — Ал и' неће дочекати; Нити ће им братска рука Ладан гробак ископати; Нити ће им топла суза Ладно чело покапати. А на оној тужној унки Де узтруну њине кости, Ту ће можда путник који Смиловат' се, — крст забости. А бршљан ће да узмиле Преко крста, преко стена, — Па ће многи путник сести У залађе густа сена, И венац ће можда сплести Жута смиља и невена. ​XIII. ​Лети, бежи брзи доро, А бржи је од олује, Ни тица га не би стигла, Грива му се у вис дигла, Ноздре шири, поњискује, У мрак звера, послушкује, Плам му лиже из очију, Из копита искре бију. А по њему коњик лежи, Младожења, зла му срећа, Крвава му десна рука И оруже и одећа. Из руку му узда пала, Око врата стиска дора, — Ох оћел га изнет' ала До Казбека, — бела двора! Изнео би га да је среће, Ал овако неће, неће. Звиждну зрно — удес уди — Продера му мушке груди. ​XIV. ​А на двору стар-Гудала Кукавица закукала, Јаокнуше листом свати. Вриска, лелек, — аој јаде! На камени дворски врати Прашан парип стиже, паде; На њему је мртво тело, Намрштено бледо чело — Грозни трази љуте муке А крваве обе руке У гриву се замотале, Грчевито закопале. Ој Тамаро, сиротицо, Што си тако немо стала, Ево си га дочекала! Младожења, драго твоје, Дошо ти је, сверово је — Али, јаој, судбе клете, Загрлити не можете! ​XV. ​Спустила се казањ Божја На безбрижан овај дом, Изненада, као да је С ведра неба пао гром. А Тамара сузе лије, Прси бије, лице крије; На постељу мучна паде Да задави тешке јаде. Ал над њоме неки шапат, Тихи звуци ил уздаси — Јел причула ил је чула — Слатке речи, слатки гласи: „Ох, не тужи, чедо драго, Не разбијај нежне груди, Све је залуд, све занаго, Ти га више не пробуди. Ох, не плачи, да ти суза Чарне очи не замути, Он за твоје сузе не зна, Не може ти лелек чути. Далеко је, тамо горе, Де анђелске песме слуша Кроз сунчане златне дворе. Шта је сенка твога ваја, Што га лудо срце сања, Поред неба, поред раја И вечитог благовања. Утеши се, веруј мени: Мој анђеле безазлени, Земско жиће није ништа, Судба ваша празна ј' брука, — Та не вреди једне сузе, Не достоји с' твог јаука. ​По језеру плави вала, Кроз светлости зрачни плам, Без ветрила, без весала Броде звезде амо там. А облаци витлају се — Весео им лаган скок, Подижу се, спуштају се, Да им срећу види Бог. Нит и' празни јади даве, Нит вијају варљив над, Што је било забораве, Уживају што је сад. Тако и ти буди лака, Та слободу Бог је дао, Само на час буди така, Па ти неће бити жао. Чим се спусти густа тмина По долина по планина, И разлади топле стене; Чим се коло звезда крене, Вечерњача с' на пут спреми, Ноћ оглуви, свет онеми, И не чујеш ништа друго Само ветрић преко крша, И декоје што се тиче Промиголи, пролепрша. И кад цвеће жедно гране Да попије капљу росе, Што као бисер на њег падне Са чокота, вите лозе. Чим у својој бледој слави Са горе се месец јави И кроз прозор твој провири, Пољана ће да зимири — Спустићу се и ја доле, У госте ћу теби доћи, Превијаћу златне снове На уморне твоје очи. Ладићу ти жарке груди, Док те зора не пробуди.“ ​XVI. ​Реч умуче; у даљини Издисао је звук по звук, А Тамара скочи горе И погледа у округ. А како је њојзи било? — Срце јој се запламтило А у јадни њени груди Заметла се борба дуга, Као змије са лабуди Борила се црна туга, Стари боли с новом сласти, Питом спомен с дивљом страсти. Морила се чиста душа Да окове стресе, скине, Ал уморна опет слуша, И сад јој се звуци чине — Као да чује из даљине Оне чудне, миле зборе. И тек једва близу зоре, После дуге, бурне ноћи, Сан јој склопи ломне очи. Ал ни у сну нема мира — Долази јој момче дично, Оштро око, бледо чело, Лице му је необично; Нека туга, нека сета, — Као да није с овог света. — Па се саже над постељом Де дркташе јадна дева, Па ту ћута, дуго ћута, Као да је сажалева. Ај, то није анђео, није Њен кранитељ, Божја слуга, Није, није, не видиш му Око главе светокруга. Ово није нечастиви Што паклену носи моћ — Није мрак — а није светлост, Није дан — а није ноћ. </poem> ai3pkg9r3gtmdwkd43bcgtabyh2txmo 143371 143370 2026-05-14T12:30:21Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Демон/Први део]] на [[Демон (Љермонтов)/Први део]]: Правилан назив 143370 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Љермонтов|Михаил Љермонтов]] | [[Демон (Љермонтов)|Демон]]<br /> () | '''''Превод: [[Јован Јовановић Змај]]''''' | | '''Први део''' | [[Демон/Други део|-{Други део}-]] }} <poem> I. ​Тужни демон, дух изгнања, Летео је брзим летом А над овим грешним светом У мукама очајања. Сећао се бољи дана, Што су давно у мрак пали, Спомени се гомилали — — Ох спомени бољи дана; У светлости кад је блисто, Чист херувим, срце чисто; Репатице кад су чиле Смешећи се очи криле, Ал најрађе узањ биле; За познањем жеднећ' љуто Кад је вечном маглом луто Вијајући на све стране Заблуђене караване Кроз просторе без имена, Кроз светила разбачена, — Он, првенац створа кад је Поздрављајућ' жиће ново И љубио и верово; Кад још срећан није знао Љуте страве, сумње горке, А души му не грозише Пусти веци — зле поворке — И још више . . . Много, много, Чега с' сетит' није мого. ​II. ​Блудео је васеленом, Пустолином њеном, И без цели и без мете, Гледао је па је свико Како лете једнолико Век за веком, пустим путом, Као минута за минутом. Он, владалац грешна света, Сејао је семе злости Без забаве без радости, Јер што згоди, нико живи, Нико му се не противи. Де је удо семе пало, Де је пало ту је цвало — Па му с' већем додијало. ​III. ​Тамо горе над Кавказом, Што се под њим Казбек сјаје Белим снегом светлим мразом, Као алем-круна да је, Ту ј' изгнаник првог раја, Ко би знао с кога краја, Ту је био долетео. Ту дубоко Дерјал зија, Као црно гнездо змија — Недогледна провалија, Кроз којуно Терек дере, Брза вода, бурна, учна, Као лавица бесомучна Уји, рши, баца пену Као гриву замршену Дивља зверка пада нице Од ужаса бурни вала У висини стрепе тице А облаци с чуда нека, Чак са југа, из далека, За њом деру ка северу. А врлети, ладне стене Као да им се нешто снива, Тајном муком измучене, Гледе, мотре: шта то бива. А ти замци, црне куле — Као да прете кроз маглину Горостаси дивљи ала Одозгоре с камивала . . . И све друго — све је било Страшно лепо, дивље мило. — Али мучан демон оли Нит се чуди, нит се моли, Нити му се прса шире — Свему ј' мало, све презире. ​IV. ​Наједаред слика ина, — Као да је нека вила Златан ћилим разавила — Замириса цвет-долина, Та Ђурђија земља дивна; Зелен шуме, чоти бајни, Развалина вити стуби, А поточић жуборећи Стене грли, цвеће љуби. Овде славуј кроз ружице Одзива се милој песми Ђурђијанке лепотице. А јавори зелен-двори Бршљаном се свежим ките; Ту пећине ладовите, У које се радо скрије Кад претишти жега љута Брзи јелен и кошута. И све јасно, и све живо, Сва природа ведра, чиста; Ромор грања, шапат листа, А омара срце жари, Све растиње сладко дише, Па росица што мирише По тиотној благој ноћи, — Па звездице трепталице Што са душе гоне санке Баш као очи, сјајне очи Лепотице Ђурђијанке —— — Ал у ледни духа груди Сва дивота, сва красота Само мучну завист буди; Све презире што год види, Све проклиње, — ненавиди. ​V. ​Седи Гудал још одавна Високе је диго дворе Што бацају јутром сенку Преко поља, тја до горе. Лепи двори, ал су скупи, А много су стали боја, Тужно робље и сад памти Капље суза, капље зноја. На ступњама, штоно воде Са вр куле одозгора До Арагве ладне воде, Која тече испод двора, Туд Тамара кнегињица, Белом чадром кријућ' лица, Лаким скоком доле оди Златним ведром, ладној води. ​VI. ​У овом је двору увек Владао тужан мир, — А сад свирка, — вино тече, — Пирује се пир. Скупио је Гудал госте, Пријатеље старе, нове, Многу својту из далека Ћери својој у сватове. А на крову искићеном, По веленцу по шареном; Ту се игра ту се пева Ту ми седи млада нева. Јарко сунце на западу, Пре нег што ће за брег сести, Сипа своје румен-зраке По лепоти по невести. Миле песме, лаки танци, Рујно вино, сјајан дан, — Веселе се мили званци, Ударају длан о длан. И невеста крочи чила, Над главом је завитлила Прапорасти бубњић свој, Па га лаком рулом тресе, Ножицама ситно везе По тканици шареној. Окрену се, понда стаде — А кроз дуге трепавице Сузан јој се поглед краде. А кад тресну ситне жице Она с' опет гибко вине, На лицу јој осмеј сине, — Весео одсјај срца њеног Детињастог, безазленог. А цела је пламен живи, — Месец јој се с неба диви. ​VII. ​Кунем вам се лучем света, Кунем вам се светлом ноћи, Да ни један цар још није И ни један шах Персије Пољубио 'ваке очи; Кунем вам се да још нема Шедрвана сред арема, Који би се вастао дрзко Да је својом алем-капком 'Вако дичан стас попрско; Нит је икад руке било, Која би се дичит' смела Да је гладећ' чело мило Тако красну влас разплела; Кунем вам се, друзи мили, Од како смо изгубили Бољи рајски свет, — Нигде није још понико Узабрао није нико 'Вако красан цвет. ​VIII. ​Последње јој то весеље, Дркћу наде, стрепе жеље; Тамара је мазно лане Што је никло у слободи — Авај! сутра дан кад сване Куд ће у свет да је води! Туђа мајка, туђе сеје. Да ни један цар још није И ни један шах Персије Пољубио 'ваке очи; Кунем вам се да још нема Шедрвана сред арема, Који би се вастао дрзко Да је својом алем-капком 'Вако дичан стас попрско; Нит је икад руке било, Која би се дичит' смела Да је гладећ' чело мило Тако красну влас разплела; Кунем вам се, друзи мили, Од како смо изгубили Бољи рајски свет, — Нигде није још понико Узабрао није нико 'Вако красан цвет. ​VIII. ​Последње јој то весеље, Дркћу наде, стрепе жеље; Тамара је мазно лане Што је никло у слободи — Авај! сутра дан кад сване Куд ће у свет да је води! Туђа мајка, туђе сеје. Ој, та мисао слабо греје; Слабано је слутње теше. А овде јој добро беше! Ал на њено ведро лице Није туга доћи смела, Ниси видео болетице, Она јој је одолела, — У простоти мило чедо — Да је од куд са свог лета Мучан демон њу погледо, Сетио би с' старог света, Тргла би се пакост клета, И у вечној својој злоби Уздркто би. Уздано би. . . ​IX. ​Али ево — он је спази! . . . Проклет демон, дух страоте Сав се маом пренерази. У пустињу мрачне душе Чисте луче просинуше, Застаде се пакост клета — Он осети да је света Љубав, добро и красота. Није мого да с' одкине Од радости и милине Чистог, лепог осећања — Већем дуго, дуго сања Стара срећа, давни дани У дугачком своме низу, Као ђердан звезда сјајни, Створише се пред њим близу. И прикован тајном силом Он осети нове јаде, А душа му зборит' стаде Родном речи, старим збором И познатим разговором. Ал ум не зна да тумачи Шта то бива, шта то значи. Шта да чини, шта да ради! Заборавит' све што ј' било!! Заборавље јаде цели — Али га је небо скрило; Но демон га и не жели. ​X. ​Младожења млади хита; Ал су дуги пути клети! Измучио коња вита; Ах да може полетети! Наком дуга жарка дана 'Тио вече ладом годи, Ал већ ево каравана На Арагви ладној води. Дал га чека мила нева?! Та иду јој златни дари, Под теретом изморени Поклецују дромедари; А на њима звонцад звони — Како који главом тресе, А господар Синодала, Дични вођа каравана, Обзире се, осврће се. На њему је светло руво, Ременом се опасао, Још је лепше и светлије Чим се јунак оружао: Бритка сабља као змија, И јатаган димишкија. Поветарце размаује Русу косу око главе И крије се и вије се Кроз широке, кроз рукаве, Ил се љуби с косом милом А шапуће с тешком свилом. Танко седло шимширово, Танка узда, све у злату, У пени је као у снегу, На помамном на дорату; — Добра пасма, а крв плаха, Из ергеле Карабаха. Пут је узак, с лева стена, А са десна мутни вали, Што су многог красног коња И јунака прождерали. Ррже доро, уши ћули, Зазирући главу кочи, А и сунце већ је село, Ево већем мрке ноћи. Младожења каса смело Ваљда ће му Бог помоћи! ​XI. ​И крај пута, гле, црквица У самотном неком куту, Гроб је можда каквог кнеза, Великаша ил витеза, На опасном овом путу Што је пао од убица. Ту би сваки путник стао И молитву очитао, А молитва та га прати Док се дома не поврати Да му нико не науди, Тако веле стари људи. Ал наш путник није стао, Лукави га демон смео, Мисли му је заварао, Жеље му је разгорео; Његове се мисли сладе На уснам неве младе. — Ал гле ... „ко ј' то?!“ ... у час тили... Нешто шушну — па умуче, Протрчаше коњи чили, Нешто плану, нешто пуче, Пушка једна, друга, трећа; — Рабри јунак у мрак глену, Подиже се на стремену. Од куд иде уда срећа? Муком мучи, само калпак Натако је преко чела, А јатаган у десницу, Дорат лети као стрела. Пушке бију, танад звижди, Ал све ређе, ређе, мање — Стишало се, само чујеш Мукли јаок и стењање И далеко — ено, ено, Де се уда чета крије, Носе благо пограбљено Кукавице арамије. ​XII. ​Све је мирно, — нема гласа, Ал од страа и ужаса Камиле су стрепећ' стале, (Само звонце кашто клепне Као и оно да се боји) А друге су попадале Уз лешеве вођа своји. Страшна слика, тужна слика: Украј пута код црквице Над гомилом рањеника Колутају ноћне тице — Ох јадника, мученика! На дому и' чека мати, Миле сеје, драга деца — Ал и' неће дочекати; Нити ће им братска рука Ладан гробак ископати; Нити ће им топла суза Ладно чело покапати. А на оној тужној унки Де узтруну њине кости, Ту ће можда путник који Смиловат' се, — крст забости. А бршљан ће да узмиле Преко крста, преко стена, — Па ће многи путник сести У залађе густа сена, И венац ће можда сплести Жута смиља и невена. ​XIII. ​Лети, бежи брзи доро, А бржи је од олује, Ни тица га не би стигла, Грива му се у вис дигла, Ноздре шири, поњискује, У мрак звера, послушкује, Плам му лиже из очију, Из копита искре бију. А по њему коњик лежи, Младожења, зла му срећа, Крвава му десна рука И оруже и одећа. Из руку му узда пала, Око врата стиска дора, — Ох оћел га изнет' ала До Казбека, — бела двора! Изнео би га да је среће, Ал овако неће, неће. Звиждну зрно — удес уди — Продера му мушке груди. ​XIV. ​А на двору стар-Гудала Кукавица закукала, Јаокнуше листом свати. Вриска, лелек, — аој јаде! На камени дворски врати Прашан парип стиже, паде; На њему је мртво тело, Намрштено бледо чело — Грозни трази љуте муке А крваве обе руке У гриву се замотале, Грчевито закопале. Ој Тамаро, сиротицо, Што си тако немо стала, Ево си га дочекала! Младожења, драго твоје, Дошо ти је, сверово је — Али, јаој, судбе клете, Загрлити не можете! ​XV. ​Спустила се казањ Божја На безбрижан овај дом, Изненада, као да је С ведра неба пао гром. А Тамара сузе лије, Прси бије, лице крије; На постељу мучна паде Да задави тешке јаде. Ал над њоме неки шапат, Тихи звуци ил уздаси — Јел причула ил је чула — Слатке речи, слатки гласи: „Ох, не тужи, чедо драго, Не разбијај нежне груди, Све је залуд, све занаго, Ти га више не пробуди. Ох, не плачи, да ти суза Чарне очи не замути, Он за твоје сузе не зна, Не може ти лелек чути. Далеко је, тамо горе, Де анђелске песме слуша Кроз сунчане златне дворе. Шта је сенка твога ваја, Што га лудо срце сања, Поред неба, поред раја И вечитог благовања. Утеши се, веруј мени: Мој анђеле безазлени, Земско жиће није ништа, Судба ваша празна ј' брука, — Та не вреди једне сузе, Не достоји с' твог јаука. ​По језеру плави вала, Кроз светлости зрачни плам, Без ветрила, без весала Броде звезде амо там. А облаци витлају се — Весео им лаган скок, Подижу се, спуштају се, Да им срећу види Бог. Нит и' празни јади даве, Нит вијају варљив над, Што је било забораве, Уживају што је сад. Тако и ти буди лака, Та слободу Бог је дао, Само на час буди така, Па ти неће бити жао. Чим се спусти густа тмина По долина по планина, И разлади топле стене; Чим се коло звезда крене, Вечерњача с' на пут спреми, Ноћ оглуви, свет онеми, И не чујеш ништа друго Само ветрић преко крша, И декоје што се тиче Промиголи, пролепрша. И кад цвеће жедно гране Да попије капљу росе, Што као бисер на њег падне Са чокота, вите лозе. Чим у својој бледој слави Са горе се месец јави И кроз прозор твој провири, Пољана ће да зимири — Спустићу се и ја доле, У госте ћу теби доћи, Превијаћу златне снове На уморне твоје очи. Ладићу ти жарке груди, Док те зора не пробуди.“ ​XVI. ​Реч умуче; у даљини Издисао је звук по звук, А Тамара скочи горе И погледа у округ. А како је њојзи било? — Срце јој се запламтило А у јадни њени груди Заметла се борба дуга, Као змије са лабуди Борила се црна туга, Стари боли с новом сласти, Питом спомен с дивљом страсти. Морила се чиста душа Да окове стресе, скине, Ал уморна опет слуша, И сад јој се звуци чине — Као да чује из даљине Оне чудне, миле зборе. И тек једва близу зоре, После дуге, бурне ноћи, Сан јој склопи ломне очи. Ал ни у сну нема мира — Долази јој момче дично, Оштро око, бледо чело, Лице му је необично; Нека туга, нека сета, — Као да није с овог света. — Па се саже над постељом Де дркташе јадна дева, Па ту ћута, дуго ћута, Као да је сажалева. Ај, то није анђео, није Њен кранитељ, Божја слуга, Није, није, не видиш му Око главе светокруга. Ово није нечастиви Што паклену носи моћ — Није мрак — а није светлост, Није дан — а није ноћ. </poem> ai3pkg9r3gtmdwkd43bcgtabyh2txmo 143376 143371 2026-05-14T12:34:18Z Coaorao 19106 /* */ 143376 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Љермонтов|Михаил Љермонтов]] | [[Демон (Љермонтов)|Демон]]<br /> () | '''''Превод: [[Јован Јовановић Змај]]''''' | | '''Први део''' | [[Демон/Други део|-{Други део}-]] }} <poem> I. ​Тужни демон, дух изгнања, Летео је брзим летом А над овим грешним светом У мукама очајања. Сећао се бољи дана, Што су давно у мрак пали, Спомени се гомилали — — Ох спомени бољи дана; У светлости кад је блисто, Чист херувим, срце чисто; Репатице кад су чиле Смешећи се очи криле, Ал најрађе узањ биле; За познањем жеднећ' љуто Кад је вечном маглом луто Вијајући на све стране Заблуђене караване Кроз просторе без имена, Кроз светила разбачена, — Он, првенац створа кад је Поздрављајућ' жиће ново И љубио и верово; Кад још срећан није знао Љуте страве, сумње горке, А души му не грозише Пусти веци — зле поворке — И још више . . . Много, много, Чега с' сетит' није мого. ​II. ​Блудео је васеленом, Пустолином њеном, И без цели и без мете, Гледао је па је свико Како лете једнолико Век за веком, пустим путом, Као минута за минутом. Он, владалац грешна света, Сејао је семе злости Без забаве без радости, Јер што згоди, нико живи, Нико му се не противи. Де је удо семе пало, Де је пало ту је цвало — Па му с' већем додијало. ​III. ​Тамо горе над Кавказом, Што се под њим Казбек сјаје Белим снегом светлим мразом, Као алем-круна да је, Ту ј' изгнаник првог раја, Ко би знао с кога краја, Ту је био долетео. Ту дубоко Дерјал зија, Као црно гнездо змија — Недогледна провалија, Кроз којуно Терек дере, Брза вода, бурна, учна, Као лавица бесомучна Уји, рши, баца пену Као гриву замршену Дивља зверка пада нице Од ужаса бурни вала У висини стрепе тице А облаци с чуда нека, Чак са југа, из далека, За њом деру ка северу. А врлети, ладне стене Као да им се нешто снива, Тајном муком измучене, Гледе, мотре: шта то бива. А ти замци, црне куле — Као да прете кроз маглину Горостаси дивљи ала Одозгоре с камивала . . . И све друго — све је било Страшно лепо, дивље мило. — Али мучан демон оли Нит се чуди, нит се моли, Нити му се прса шире — Свему ј' мало, све презире. ​IV. ​Наједаред слика ина, — Као да је нека вила Златан ћилим разавила — Замириса цвет-долина, Та Ђурђија земља дивна; Зелен шуме, чоти бајни, Развалина вити стуби, А поточић жуборећи Стене грли, цвеће љуби. Овде славуј кроз ружице Одзива се милој песми Ђурђијанке лепотице. А јавори зелен-двори Бршљаном се свежим ките; Ту пећине ладовите, У које се радо скрије Кад претишти жега љута Брзи јелен и кошута. И све јасно, и све живо, Сва природа ведра, чиста; Ромор грања, шапат листа, А омара срце жари, Све растиње сладко дише, Па росица што мирише По тиотној благој ноћи, — Па звездице трепталице Што са душе гоне санке Баш као очи, сјајне очи Лепотице Ђурђијанке —— — Ал у ледни духа груди Сва дивота, сва красота Само мучну завист буди; Све презире што год види, Све проклиње, — ненавиди. ​V. ​Седи Гудал још одавна Високе је диго дворе Што бацају јутром сенку Преко поља, тја до горе. Лепи двори, ал су скупи, А много су стали боја, Тужно робље и сад памти Капље суза, капље зноја. На ступњама, штоно воде Са вр куле одозгора До Арагве ладне воде, Која тече испод двора, Туд Тамара кнегињица, Белом чадром кријућ' лица, Лаким скоком доле оди Златним ведром, ладној води. ​VI. ​У овом је двору увек Владао тужан мир, — А сад свирка, — вино тече, — Пирује се пир. Скупио је Гудал госте, Пријатеље старе, нове, Многу својту из далека Ћери својој у сватове. А на крову искићеном, По веленцу по шареном; Ту се игра ту се пева Ту ми седи млада нева. Јарко сунце на западу, Пре нег што ће за брег сести, Сипа своје румен-зраке По лепоти по невести. Миле песме, лаки танци, Рујно вино, сјајан дан, — Веселе се мили званци, Ударају длан о длан. И невеста крочи чила, Над главом је завитлила Прапорасти бубњић свој, Па га лаком рулом тресе, Ножицама ситно везе По тканици шареној. Окрену се, понда стаде — А кроз дуге трепавице Сузан јој се поглед краде. А кад тресну ситне жице Она с' опет гибко вине, На лицу јој осмеј сине, — Весео одсјај срца њеног Детињастог, безазленог. А цела је пламен живи, — Месец јој се с неба диви. ​VII. ​Кунем вам се лучем света, Кунем вам се светлом ноћи, Да ни један цар још није И ни један шах Персије Пољубио 'ваке очи; Кунем вам се да још нема Шедрвана сред арема, Који би се вастао дрзко Да је својом алем-капком 'Вако дичан стас попрско; Нит је икад руке било, Која би се дичит' смела Да је гладећ' чело мило Тако красну влас разплела; Кунем вам се, друзи мили, Од како смо изгубили Бољи рајски свет, — Нигде није још понико Узабрао није нико 'Вако красан цвет. ​VIII. ​Последње јој то весеље, Дркћу наде, стрепе жеље; Тамара је мазно лане Што је никло у слободи — Авај! сутра дан кад сване Куд ће у свет да је води! Туђа мајка, туђе сеје. Да ни један цар још није И ни један шах Персије Пољубио 'ваке очи; Кунем вам се да још нема Шедрвана сред арема, Који би се вастао дрзко Да је својом алем-капком 'Вако дичан стас попрско; Нит је икад руке било, Која би се дичит' смела Да је гладећ' чело мило Тако красну влас разплела; Кунем вам се, друзи мили, Од како смо изгубили Бољи рајски свет, — Нигде није још понико Узабрао није нико 'Вако красан цвет. ​VIII. ​Последње јој то весеље, Дркћу наде, стрепе жеље; Тамара је мазно лане Што је никло у слободи — Авај! сутра дан кад сване Куд ће у свет да је води! Туђа мајка, туђе сеје. Ој, та мисао слабо греје; Слабано је слутње теше. А овде јој добро беше! Ал на њено ведро лице Није туга доћи смела, Ниси видео болетице, Она јој је одолела, — У простоти мило чедо — Да је од куд са свог лета Мучан демон њу погледо, Сетио би с' старог света, Тргла би се пакост клета, И у вечној својој злоби Уздркто би. Уздано би. . . ​IX. ​Али ево — он је спази! . . . Проклет демон, дух страоте Сав се маом пренерази. У пустињу мрачне душе Чисте луче просинуше, Застаде се пакост клета — Он осети да је света Љубав, добро и красота. Није мого да с' одкине Од радости и милине Чистог, лепог осећања — Већем дуго, дуго сања Стара срећа, давни дани У дугачком своме низу, Као ђердан звезда сјајни, Створише се пред њим близу. И прикован тајном силом Он осети нове јаде, А душа му зборит' стаде Родном речи, старим збором И познатим разговором. Ал ум не зна да тумачи Шта то бива, шта то значи. Шта да чини, шта да ради! Заборавит' све што ј' било!! Заборавље јаде цели — Али га је небо скрило; Но демон га и не жели. ​X. ​Младожења млади хита; Ал су дуги пути клети! Измучио коња вита; Ах да може полетети! Наком дуга жарка дана 'Тио вече ладом годи, Ал већ ево каравана На Арагви ладној води. Дал га чека мила нева?! Та иду јој златни дари, Под теретом изморени Поклецују дромедари; А на њима звонцад звони — Како који главом тресе, А господар Синодала, Дични вођа каравана, Обзире се, осврће се. На њему је светло руво, Ременом се опасао, Још је лепше и светлије Чим се јунак оружао: Бритка сабља као змија, И јатаган димишкија. Поветарце размаује Русу косу око главе И крије се и вије се Кроз широке, кроз рукаве, Ил се љуби с косом милом А шапуће с тешком свилом. Танко седло шимширово, Танка узда, све у злату, У пени је као у снегу, На помамном на дорату; — Добра пасма, а крв плаха, Из ергеле Карабаха. Пут је узак, с лева стена, А са десна мутни вали, Што су многог красног коња И јунака прождерали. Ррже доро, уши ћули, Зазирући главу кочи, А и сунце већ је село, Ево већем мрке ноћи. Младожења каса смело Ваљда ће му Бог помоћи! ​XI. ​И крај пута, гле, црквица У самотном неком куту, Гроб је можда каквог кнеза, Великаша ил витеза, На опасном овом путу Што је пао од убица. Ту би сваки путник стао И молитву очитао, А молитва та га прати Док се дома не поврати Да му нико не науди, Тако веле стари људи. Ал наш путник није стао, Лукави га демон смео, Мисли му је заварао, Жеље му је разгорео; Његове се мисли сладе На уснам неве младе. — Ал гле ... „ко ј' то?!“ ... у час тили... Нешто шушну — па умуче, Протрчаше коњи чили, Нешто плану, нешто пуче, Пушка једна, друга, трећа; — Рабри јунак у мрак глену, Подиже се на стремену. Од куд иде уда срећа? Муком мучи, само калпак Натако је преко чела, А јатаган у десницу, Дорат лети као стрела. Пушке бију, танад звижди, Ал све ређе, ређе, мање — Стишало се, само чујеш Мукли јаок и стењање И далеко — ено, ено, Де се уда чета крије, Носе благо пограбљено Кукавице арамије. ​XII. ​Све је мирно, — нема гласа, Ал од страа и ужаса Камиле су стрепећ' стале, (Само звонце кашто клепне Као и оно да се боји) А друге су попадале Уз лешеве вођа своји. Страшна слика, тужна слика: Украј пута код црквице Над гомилом рањеника Колутају ноћне тице — Ох јадника, мученика! На дому и' чека мати, Миле сеје, драга деца — Ал и' неће дочекати; Нити ће им братска рука Ладан гробак ископати; Нити ће им топла суза Ладно чело покапати. А на оној тужној унки Де узтруну њине кости, Ту ће можда путник који Смиловат' се, — крст забости. А бршљан ће да узмиле Преко крста, преко стена, — Па ће многи путник сести У залађе густа сена, И венац ће можда сплести Жута смиља и невена. ​XIII. ​Лети, бежи брзи доро, А бржи је од олује, Ни тица га не би стигла, Грива му се у вис дигла, Ноздре шири, поњискује, У мрак звера, послушкује, Плам му лиже из очију, Из копита искре бију. А по њему коњик лежи, Младожења, зла му срећа, Крвава му десна рука И оруже и одећа. Из руку му узда пала, Око врата стиска дора, — Ох оћел га изнет' ала До Казбека, — бела двора! Изнео би га да је среће, Ал овако неће, неће. Звиждну зрно — удес уди — Продера му мушке груди. ​XIV. ​А на двору стар-Гудала Кукавица закукала, Јаокнуше листом свати. Вриска, лелек, — аој јаде! На камени дворски врати Прашан парип стиже, паде; На њему је мртво тело, Намрштено бледо чело — Грозни трази љуте муке А крваве обе руке У гриву се замотале, Грчевито закопале. Ој Тамаро, сиротицо, Што си тако немо стала, Ево си га дочекала! Младожења, драго твоје, Дошо ти је, сверово је — Али, јаој, судбе клете, Загрлити не можете! ​XV. ​Спустила се казањ Божја На безбрижан овај дом, Изненада, као да је С ведра неба пао гром. А Тамара сузе лије, Прси бије, лице крије; На постељу мучна паде Да задави тешке јаде. Ал над њоме неки шапат, Тихи звуци ил уздаси — Јел причула ил је чула — Слатке речи, слатки гласи: „Ох, не тужи, чедо драго, Не разбијај нежне груди, Све је залуд, све занаго, Ти га више не пробуди. Ох, не плачи, да ти суза Чарне очи не замути, Он за твоје сузе не зна, Не може ти лелек чути. Далеко је, тамо горе, Де анђелске песме слуша Кроз сунчане златне дворе. Шта је сенка твога ваја, Што га лудо срце сања, Поред неба, поред раја И вечитог благовања. Утеши се, веруј мени: Мој анђеле безазлени, Земско жиће није ништа, Судба ваша празна ј' брука, — Та не вреди једне сузе, Не достоји с' твог јаука. ​По језеру плави вала, Кроз светлости зрачни плам, Без ветрила, без весала Броде звезде амо там. А облаци витлају се — Весео им лаган скок, Подижу се, спуштају се, Да им срећу види Бог. Нит и' празни јади даве, Нит вијају варљив над, Што је било забораве, Уживају што је сад. Тако и ти буди лака, Та слободу Бог је дао, Само на час буди така, Па ти неће бити жао. Чим се спусти густа тмина По долина по планина, И разлади топле стене; Чим се коло звезда крене, Вечерњача с' на пут спреми, Ноћ оглуви, свет онеми, И не чујеш ништа друго Само ветрић преко крша, И декоје што се тиче Промиголи, пролепрша. И кад цвеће жедно гране Да попије капљу росе, Што као бисер на њег падне Са чокота, вите лозе. Чим у својој бледој слави Са горе се месец јави И кроз прозор твој провири, Пољана ће да зимири — Спустићу се и ја доле, У госте ћу теби доћи, Превијаћу златне снове На уморне твоје очи. Ладићу ти жарке груди, Док те зора не пробуди.“ ​XVI. ​Реч умуче; у даљини Издисао је звук по звук, А Тамара скочи горе И погледа у округ. А како је њојзи било? — Срце јој се запламтило А у јадни њени груди Заметла се борба дуга, Као змије са лабуди Борила се црна туга, Стари боли с новом сласти, Питом спомен с дивљом страсти. Морила се чиста душа Да окове стресе, скине, Ал уморна опет слуша, И сад јој се звуци чине — Као да чује из даљине Оне чудне, миле зборе. И тек једва близу зоре, После дуге, бурне ноћи, Сан јој склопи ломне очи. Ал ни у сну нема мира — Долази јој момче дично, Оштро око, бледо чело, Лице му је необично; Нека туга, нека сета, — Као да није с овог света. — Па се саже над постељом Де дркташе јадна дева, Па ту ћута, дуго ћута, Као да је сажалева. Ај, то није анђео, није Њен кранитељ, Божја слуга, Није, није, не видиш му Око главе светокруга. Ово није нечастиви Што паклену носи моћ — Није мрак — а није светлост, Није дан — а није ноћ. </poem> {{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}} af17s4z5hdf24scy5nqt8aag7eq4xp4 143378 143376 2026-05-14T14:49:09Z Coaorao 19106 /* */ 143378 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Љермонтов|Михаил Љермонтов]] | [[Демон (Љермонтов)|Демон]]<br /> (''[[:ru:Демон (Лермонтов)|Демон]]'') | '''''Превод: [[Јован Јовановић Змај]]''''' | | '''Први део''' | [[Демон/Други део|-{Други део}-]] }} <poem> I. ​Тужни демон, дух изгнања, Летео је брзим летом А над овим грешним светом У мукама очајања. Сећао се бољи дана, Што су давно у мрак пали, Спомени се гомилали — — Ох спомени бољи дана; У светлости кад је блисто, Чист херувим, срце чисто; Репатице кад су чиле Смешећи се очи криле, Ал најрађе узањ биле; За познањем жеднећ' љуто Кад је вечном маглом луто Вијајући на све стране Заблуђене караване Кроз просторе без имена, Кроз светила разбачена, — Он, првенац створа кад је Поздрављајућ' жиће ново И љубио и верово; Кад још срећан није знао Љуте страве, сумње горке, А души му не грозише Пусти веци — зле поворке — И још више . . . Много, много, Чега с' сетит' није мого. ​II. ​Блудео је васеленом, Пустолином њеном, И без цели и без мете, Гледао је па је свико Како лете једнолико Век за веком, пустим путом, Као минута за минутом. Он, владалац грешна света, Сејао је семе злости Без забаве без радости, Јер што згоди, нико живи, Нико му се не противи. Де је удо семе пало, Де је пало ту је цвало — Па му с' већем додијало. ​III. ​Тамо горе над Кавказом, Што се под њим Казбек сјаје Белим снегом светлим мразом, Као алем-круна да је, Ту ј' изгнаник првог раја, Ко би знао с кога краја, Ту је био долетео. Ту дубоко Дерјал зија, Као црно гнездо змија — Недогледна провалија, Кроз којуно Терек дере, Брза вода, бурна, учна, Као лавица бесомучна Уји, рши, баца пену Као гриву замршену Дивља зверка пада нице Од ужаса бурни вала У висини стрепе тице А облаци с чуда нека, Чак са југа, из далека, За њом деру ка северу. А врлети, ладне стене Као да им се нешто снива, Тајном муком измучене, Гледе, мотре: шта то бива. А ти замци, црне куле — Као да прете кроз маглину Горостаси дивљи ала Одозгоре с камивала . . . И све друго — све је било Страшно лепо, дивље мило. — Али мучан демон оли Нит се чуди, нит се моли, Нити му се прса шире — Свему ј' мало, све презире. ​IV. ​Наједаред слика ина, — Као да је нека вила Златан ћилим разавила — Замириса цвет-долина, Та Ђурђија земља дивна; Зелен шуме, чоти бајни, Развалина вити стуби, А поточић жуборећи Стене грли, цвеће љуби. Овде славуј кроз ружице Одзива се милој песми Ђурђијанке лепотице. А јавори зелен-двори Бршљаном се свежим ките; Ту пећине ладовите, У које се радо скрије Кад претишти жега љута Брзи јелен и кошута. И све јасно, и све живо, Сва природа ведра, чиста; Ромор грања, шапат листа, А омара срце жари, Све растиње сладко дише, Па росица што мирише По тиотној благој ноћи, — Па звездице трепталице Што са душе гоне санке Баш као очи, сјајне очи Лепотице Ђурђијанке —— — Ал у ледни духа груди Сва дивота, сва красота Само мучну завист буди; Све презире што год види, Све проклиње, — ненавиди. ​V. ​Седи Гудал још одавна Високе је диго дворе Што бацају јутром сенку Преко поља, тја до горе. Лепи двори, ал су скупи, А много су стали боја, Тужно робље и сад памти Капље суза, капље зноја. На ступњама, штоно воде Са вр куле одозгора До Арагве ладне воде, Која тече испод двора, Туд Тамара кнегињица, Белом чадром кријућ' лица, Лаким скоком доле оди Златним ведром, ладној води. ​VI. ​У овом је двору увек Владао тужан мир, — А сад свирка, — вино тече, — Пирује се пир. Скупио је Гудал госте, Пријатеље старе, нове, Многу својту из далека Ћери својој у сватове. А на крову искићеном, По веленцу по шареном; Ту се игра ту се пева Ту ми седи млада нева. Јарко сунце на западу, Пре нег што ће за брег сести, Сипа своје румен-зраке По лепоти по невести. Миле песме, лаки танци, Рујно вино, сјајан дан, — Веселе се мили званци, Ударају длан о длан. И невеста крочи чила, Над главом је завитлила Прапорасти бубњић свој, Па га лаком рулом тресе, Ножицама ситно везе По тканици шареној. Окрену се, понда стаде — А кроз дуге трепавице Сузан јој се поглед краде. А кад тресну ситне жице Она с' опет гибко вине, На лицу јој осмеј сине, — Весео одсјај срца њеног Детињастог, безазленог. А цела је пламен живи, — Месец јој се с неба диви. ​VII. ​Кунем вам се лучем света, Кунем вам се светлом ноћи, Да ни један цар још није И ни један шах Персије Пољубио 'ваке очи; Кунем вам се да још нема Шедрвана сред арема, Који би се вастао дрзко Да је својом алем-капком 'Вако дичан стас попрско; Нит је икад руке било, Која би се дичит' смела Да је гладећ' чело мило Тако красну влас разплела; Кунем вам се, друзи мили, Од како смо изгубили Бољи рајски свет, — Нигде није још понико Узабрао није нико 'Вако красан цвет. ​VIII. ​Последње јој то весеље, Дркћу наде, стрепе жеље; Тамара је мазно лане Што је никло у слободи — Авај! сутра дан кад сване Куд ће у свет да је води! Туђа мајка, туђе сеје. Да ни један цар још није И ни један шах Персије Пољубио 'ваке очи; Кунем вам се да још нема Шедрвана сред арема, Који би се вастао дрзко Да је својом алем-капком 'Вако дичан стас попрско; Нит је икад руке било, Која би се дичит' смела Да је гладећ' чело мило Тако красну влас разплела; Кунем вам се, друзи мили, Од како смо изгубили Бољи рајски свет, — Нигде није још понико Узабрао није нико 'Вако красан цвет. ​VIII. ​Последње јој то весеље, Дркћу наде, стрепе жеље; Тамара је мазно лане Што је никло у слободи — Авај! сутра дан кад сване Куд ће у свет да је води! Туђа мајка, туђе сеје. Ој, та мисао слабо греје; Слабано је слутње теше. А овде јој добро беше! Ал на њено ведро лице Није туга доћи смела, Ниси видео болетице, Она јој је одолела, — У простоти мило чедо — Да је од куд са свог лета Мучан демон њу погледо, Сетио би с' старог света, Тргла би се пакост клета, И у вечној својој злоби Уздркто би. Уздано би. . . ​IX. ​Али ево — он је спази! . . . Проклет демон, дух страоте Сав се маом пренерази. У пустињу мрачне душе Чисте луче просинуше, Застаде се пакост клета — Он осети да је света Љубав, добро и красота. Није мого да с' одкине Од радости и милине Чистог, лепог осећања — Већем дуго, дуго сања Стара срећа, давни дани У дугачком своме низу, Као ђердан звезда сјајни, Створише се пред њим близу. И прикован тајном силом Он осети нове јаде, А душа му зборит' стаде Родном речи, старим збором И познатим разговором. Ал ум не зна да тумачи Шта то бива, шта то значи. Шта да чини, шта да ради! Заборавит' све што ј' било!! Заборавље јаде цели — Али га је небо скрило; Но демон га и не жели. ​X. ​Младожења млади хита; Ал су дуги пути клети! Измучио коња вита; Ах да може полетети! Наком дуга жарка дана 'Тио вече ладом годи, Ал већ ево каравана На Арагви ладној води. Дал га чека мила нева?! Та иду јој златни дари, Под теретом изморени Поклецују дромедари; А на њима звонцад звони — Како који главом тресе, А господар Синодала, Дични вођа каравана, Обзире се, осврће се. На њему је светло руво, Ременом се опасао, Још је лепше и светлије Чим се јунак оружао: Бритка сабља као змија, И јатаган димишкија. Поветарце размаује Русу косу око главе И крије се и вије се Кроз широке, кроз рукаве, Ил се љуби с косом милом А шапуће с тешком свилом. Танко седло шимширово, Танка узда, све у злату, У пени је као у снегу, На помамном на дорату; — Добра пасма, а крв плаха, Из ергеле Карабаха. Пут је узак, с лева стена, А са десна мутни вали, Што су многог красног коња И јунака прождерали. Ррже доро, уши ћули, Зазирући главу кочи, А и сунце већ је село, Ево већем мрке ноћи. Младожења каса смело Ваљда ће му Бог помоћи! ​XI. ​И крај пута, гле, црквица У самотном неком куту, Гроб је можда каквог кнеза, Великаша ил витеза, На опасном овом путу Што је пао од убица. Ту би сваки путник стао И молитву очитао, А молитва та га прати Док се дома не поврати Да му нико не науди, Тако веле стари људи. Ал наш путник није стао, Лукави га демон смео, Мисли му је заварао, Жеље му је разгорео; Његове се мисли сладе На уснам неве младе. — Ал гле ... „ко ј' то?!“ ... у час тили... Нешто шушну — па умуче, Протрчаше коњи чили, Нешто плану, нешто пуче, Пушка једна, друга, трећа; — Рабри јунак у мрак глену, Подиже се на стремену. Од куд иде уда срећа? Муком мучи, само калпак Натако је преко чела, А јатаган у десницу, Дорат лети као стрела. Пушке бију, танад звижди, Ал све ређе, ређе, мање — Стишало се, само чујеш Мукли јаок и стењање И далеко — ено, ено, Де се уда чета крије, Носе благо пограбљено Кукавице арамије. ​XII. ​Све је мирно, — нема гласа, Ал од страа и ужаса Камиле су стрепећ' стале, (Само звонце кашто клепне Као и оно да се боји) А друге су попадале Уз лешеве вођа своји. Страшна слика, тужна слика: Украј пута код црквице Над гомилом рањеника Колутају ноћне тице — Ох јадника, мученика! На дому и' чека мати, Миле сеје, драга деца — Ал и' неће дочекати; Нити ће им братска рука Ладан гробак ископати; Нити ће им топла суза Ладно чело покапати. А на оној тужној унки Де узтруну њине кости, Ту ће можда путник који Смиловат' се, — крст забости. А бршљан ће да узмиле Преко крста, преко стена, — Па ће многи путник сести У залађе густа сена, И венац ће можда сплести Жута смиља и невена. ​XIII. ​Лети, бежи брзи доро, А бржи је од олује, Ни тица га не би стигла, Грива му се у вис дигла, Ноздре шири, поњискује, У мрак звера, послушкује, Плам му лиже из очију, Из копита искре бију. А по њему коњик лежи, Младожења, зла му срећа, Крвава му десна рука И оруже и одећа. Из руку му узда пала, Око врата стиска дора, — Ох оћел га изнет' ала До Казбека, — бела двора! Изнео би га да је среће, Ал овако неће, неће. Звиждну зрно — удес уди — Продера му мушке груди. ​XIV. ​А на двору стар-Гудала Кукавица закукала, Јаокнуше листом свати. Вриска, лелек, — аој јаде! На камени дворски врати Прашан парип стиже, паде; На њему је мртво тело, Намрштено бледо чело — Грозни трази љуте муке А крваве обе руке У гриву се замотале, Грчевито закопале. Ој Тамаро, сиротицо, Што си тако немо стала, Ево си га дочекала! Младожења, драго твоје, Дошо ти је, сверово је — Али, јаој, судбе клете, Загрлити не можете! ​XV. ​Спустила се казањ Божја На безбрижан овај дом, Изненада, као да је С ведра неба пао гром. А Тамара сузе лије, Прси бије, лице крије; На постељу мучна паде Да задави тешке јаде. Ал над њоме неки шапат, Тихи звуци ил уздаси — Јел причула ил је чула — Слатке речи, слатки гласи: „Ох, не тужи, чедо драго, Не разбијај нежне груди, Све је залуд, све занаго, Ти га више не пробуди. Ох, не плачи, да ти суза Чарне очи не замути, Он за твоје сузе не зна, Не може ти лелек чути. Далеко је, тамо горе, Де анђелске песме слуша Кроз сунчане златне дворе. Шта је сенка твога ваја, Што га лудо срце сања, Поред неба, поред раја И вечитог благовања. Утеши се, веруј мени: Мој анђеле безазлени, Земско жиће није ништа, Судба ваша празна ј' брука, — Та не вреди једне сузе, Не достоји с' твог јаука. ​По језеру плави вала, Кроз светлости зрачни плам, Без ветрила, без весала Броде звезде амо там. А облаци витлају се — Весео им лаган скок, Подижу се, спуштају се, Да им срећу види Бог. Нит и' празни јади даве, Нит вијају варљив над, Што је било забораве, Уживају што је сад. Тако и ти буди лака, Та слободу Бог је дао, Само на час буди така, Па ти неће бити жао. Чим се спусти густа тмина По долина по планина, И разлади топле стене; Чим се коло звезда крене, Вечерњача с' на пут спреми, Ноћ оглуви, свет онеми, И не чујеш ништа друго Само ветрић преко крша, И декоје што се тиче Промиголи, пролепрша. И кад цвеће жедно гране Да попије капљу росе, Што као бисер на њег падне Са чокота, вите лозе. Чим у својој бледој слави Са горе се месец јави И кроз прозор твој провири, Пољана ће да зимири — Спустићу се и ја доле, У госте ћу теби доћи, Превијаћу златне снове На уморне твоје очи. Ладићу ти жарке груди, Док те зора не пробуди.“ ​XVI. ​Реч умуче; у даљини Издисао је звук по звук, А Тамара скочи горе И погледа у округ. А како је њојзи било? — Срце јој се запламтило А у јадни њени груди Заметла се борба дуга, Као змије са лабуди Борила се црна туга, Стари боли с новом сласти, Питом спомен с дивљом страсти. Морила се чиста душа Да окове стресе, скине, Ал уморна опет слуша, И сад јој се звуци чине — Као да чује из даљине Оне чудне, миле зборе. И тек једва близу зоре, После дуге, бурне ноћи, Сан јој склопи ломне очи. Ал ни у сну нема мира — Долази јој момче дично, Оштро око, бледо чело, Лице му је необично; Нека туга, нека сета, — Као да није с овог света. — Па се саже над постељом Де дркташе јадна дева, Па ту ћута, дуго ћута, Као да је сажалева. Ај, то није анђео, није Њен кранитељ, Божја слуга, Није, није, не видиш му Око главе светокруга. Ово није нечастиви Што паклену носи моћ — Није мрак — а није светлост, Није дан — а није ноћ. </poem> {{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}} 4dd9g71mctinrwjwcx7ve8ao9mdgvfh 143380 143378 2026-05-14T15:00:42Z Coaorao 19106 /* */ 143380 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Љермонтов|Михаил Љермонтов]] | [[Демон (Љермонтов)|Демон]]<br /> (''[[:ru:Демон (Лермонтов)|Демон]]'') | '''''Превод: [[Јован Јовановић Змај]]''''' | | '''Први део''' | [[Демон/Други део|-{Други део}-]] }} <poem><div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|'''I.'''}} ​Тужни демон, дух изгнања, Летео је брзим летом А над овим грешним светом У мукама очајања. Сећао се бољи дана, Што су давно у мрак пали, Спомени се гомилали — — Ох спомени бољи дана; У светлости кад је блисто, Чист херувим, срце чисто; Репатице кад су чиле Смешећи се очи криле, Ал најрађе узањ биле; За познањем жеднећ' љуто Кад је вечном маглом луто Вијајући на све стране Заблуђене караване Кроз просторе без имена, Кроз светила разбачена, — Он, првенац створа кад је Поздрављајућ' жиће ново И љубио и верово; Кад још срећан није знао Љуте страве, сумње горке, А души му не грозише Пусти веци — зле поворке — И још више . . . Много, много, Чега с' сетит' није мого. {{Центар|'''​II.'''}} ​Блудео је васеленом, Пустолином њеном, И без цели и без мете, Гледао је па је свико Како лете једнолико Век за веком, пустим путом, Као минута за минутом. Он, владалац грешна света, Сејао је семе злости Без забаве без радости, Јер што згоди, нико живи, Нико му се не противи. Де је удо семе пало, Де је пало ту је цвало — Па му с' већем додијало. {{Центар|'''​III.'''}} ​Тамо горе над Кавказом, Што се под њим Казбек сјаје Белим снегом светлим мразом, Као алем-круна да је, Ту ј' изгнаник првог раја, Ко би знао с кога краја, Ту је био долетео. Ту дубоко Дерјал зија, Као црно гнездо змија — Недогледна провалија, Кроз којуно Терек дере, Брза вода, бурна, учна, Као лавица бесомучна Уји, рши, баца пену Као гриву замршену Дивља зверка пада нице Од ужаса бурни вала У висини стрепе тице А облаци с чуда нека, Чак са југа, из далека, За њом деру ка северу. А врлети, ладне стене Као да им се нешто снива, Тајном муком измучене, Гледе, мотре: шта то бива. А ти замци, црне куле — Као да прете кроз маглину Горостаси дивљи ала Одозгоре с камивала . . . И све друго — све је било Страшно лепо, дивље мило. — Али мучан демон оли Нит се чуди, нит се моли, Нити му се прса шире — Свему ј' мало, све презире. {{Центар|'''​IV.'''}} ​Наједаред слика ина, — Као да је нека вила Златан ћилим разавила — Замириса цвет-долина, Та Ђурђија земља дивна; Зелен шуме, чоти бајни, Развалина вити стуби, А поточић жуборећи Стене грли, цвеће љуби. Овде славуј кроз ружице Одзива се милој песми Ђурђијанке лепотице. А јавори зелен-двори Бршљаном се свежим ките; Ту пећине ладовите, У које се радо скрије Кад претишти жега љута Брзи јелен и кошута. И све јасно, и све живо, Сва природа ведра, чиста; Ромор грања, шапат листа, А омара срце жари, Све растиње сладко дише, Па росица што мирише По тиотној благој ноћи, — Па звездице трепталице Што са душе гоне санке Баш као очи, сјајне очи Лепотице Ђурђијанке —— — Ал у ледни духа груди Сва дивота, сва красота Само мучну завист буди; Све презире што год види, Све проклиње, — ненавиди. {{Центар|'''​V.'''}} ​Седи Гудал још одавна Високе је диго дворе Што бацају јутром сенку Преко поља, тја до горе. Лепи двори, ал су скупи, А много су стали боја, Тужно робље и сад памти Капље суза, капље зноја. На ступњама, штоно воде Са вр куле одозгора До Арагве ладне воде, Која тече испод двора, Туд Тамара кнегињица, Белом чадром кријућ' лица, Лаким скоком доле оди Златним ведром, ладној води. {{Центар|'''​VI.'''}} ​У овом је двору увек Владао тужан мир, — А сад свирка, — вино тече, — Пирује се пир. Скупио је Гудал госте, Пријатеље старе, нове, Многу својту из далека Ћери својој у сватове. А на крову искићеном, По веленцу по шареном; Ту се игра ту се пева Ту ми седи млада нева. Јарко сунце на западу, Пре нег што ће за брег сести, Сипа своје румен-зраке По лепоти по невести. Миле песме, лаки танци, Рујно вино, сјајан дан, — Веселе се мили званци, Ударају длан о длан. И невеста крочи чила, Над главом је завитлила Прапорасти бубњић свој, Па га лаком рулом тресе, Ножицама ситно везе По тканици шареној. Окрену се, понда стаде — А кроз дуге трепавице Сузан јој се поглед краде. А кад тресну ситне жице Она с' опет гибко вине, На лицу јој осмеј сине, — Весео одсјај срца њеног Детињастог, безазленог. А цела је пламен живи, — Месец јој се с неба диви. {{Центар|'''​VII.'''}} ​Кунем вам се лучем света, Кунем вам се светлом ноћи, Да ни један цар још није И ни један шах Персије Пољубио 'ваке очи; Кунем вам се да још нема Шедрвана сред арема, Који би се вастао дрзко Да је својом алем-капком 'Вако дичан стас попрско; Нит је икад руке било, Која би се дичит' смела Да је гладећ' чело мило Тако красну влас разплела; Кунем вам се, друзи мили, Од како смо изгубили Бољи рајски свет, — Нигде није још понико Узабрао није нико 'Вако красан цвет. {{Центар|'''​VIII.'''}} ​Последње јој то весеље, Дркћу наде, стрепе жеље; Тамара је мазно лане Што је никло у слободи — Авај! сутра дан кад сване Куд ће у свет да је води! Туђа мајка, туђе сеје. Да ни један цар још није И ни један шах Персије Пољубио 'ваке очи; Кунем вам се да још нема Шедрвана сред арема, Који би се вастао дрзко Да је својом алем-капком 'Вако дичан стас попрско; Нит је икад руке било, Која би се дичит' смела Да је гладећ' чело мило Тако красну влас разплела; Кунем вам се, друзи мили, Од како смо изгубили Бољи рајски свет, — Нигде није још понико Узабрао није нико 'Вако красан цвет. {{Центар|'''​VIII.'''}} ​Последње јој то весеље, Дркћу наде, стрепе жеље; Тамара је мазно лане Што је никло у слободи — Авај! сутра дан кад сване Куд ће у свет да је води! Туђа мајка, туђе сеје. Ој, та мисао слабо греје; Слабано је слутње теше. А овде јој добро беше! Ал на њено ведро лице Није туга доћи смела, Ниси видео болетице, Она јој је одолела, — У простоти мило чедо — Да је од куд са свог лета Мучан демон њу погледо, Сетио би с' старог света, Тргла би се пакост клета, И у вечној својој злоби Уздркто би. Уздано би. . . ​IX. ​Али ево — он је спази! . . . Проклет демон, дух страоте Сав се маом пренерази. У пустињу мрачне душе Чисте луче просинуше, Застаде се пакост клета — Он осети да је света Љубав, добро и красота. Није мого да с' одкине Од радости и милине Чистог, лепог осећања — Већем дуго, дуго сања Стара срећа, давни дани У дугачком своме низу, Као ђердан звезда сјајни, Створише се пред њим близу. И прикован тајном силом Он осети нове јаде, А душа му зборит' стаде Родном речи, старим збором И познатим разговором. Ал ум не зна да тумачи Шта то бива, шта то значи. Шта да чини, шта да ради! Заборавит' све што ј' било!! Заборавље јаде цели — Али га је небо скрило; Но демон га и не жели. ​X. ​Младожења млади хита; Ал су дуги пути клети! Измучио коња вита; Ах да може полетети! Наком дуга жарка дана 'Тио вече ладом годи, Ал већ ево каравана На Арагви ладној води. Дал га чека мила нева?! Та иду јој златни дари, Под теретом изморени Поклецују дромедари; А на њима звонцад звони — Како који главом тресе, А господар Синодала, Дични вођа каравана, Обзире се, осврће се. На њему је светло руво, Ременом се опасао, Још је лепше и светлије Чим се јунак оружао: Бритка сабља као змија, И јатаган димишкија. Поветарце размаује Русу косу око главе И крије се и вије се Кроз широке, кроз рукаве, Ил се љуби с косом милом А шапуће с тешком свилом. Танко седло шимширово, Танка узда, све у злату, У пени је као у снегу, На помамном на дорату; — Добра пасма, а крв плаха, Из ергеле Карабаха. Пут је узак, с лева стена, А са десна мутни вали, Што су многог красног коња И јунака прождерали. Ррже доро, уши ћули, Зазирући главу кочи, А и сунце већ је село, Ево већем мрке ноћи. Младожења каса смело Ваљда ће му Бог помоћи! ​XI. ​И крај пута, гле, црквица У самотном неком куту, Гроб је можда каквог кнеза, Великаша ил витеза, На опасном овом путу Што је пао од убица. Ту би сваки путник стао И молитву очитао, А молитва та га прати Док се дома не поврати Да му нико не науди, Тако веле стари људи. Ал наш путник није стао, Лукави га демон смео, Мисли му је заварао, Жеље му је разгорео; Његове се мисли сладе На уснам неве младе. — Ал гле ... „ко ј' то?!“ ... у час тили... Нешто шушну — па умуче, Протрчаше коњи чили, Нешто плану, нешто пуче, Пушка једна, друга, трећа; — Рабри јунак у мрак глену, Подиже се на стремену. Од куд иде уда срећа? Муком мучи, само калпак Натако је преко чела, А јатаган у десницу, Дорат лети као стрела. Пушке бију, танад звижди, Ал све ређе, ређе, мање — Стишало се, само чујеш Мукли јаок и стењање И далеко — ено, ено, Де се уда чета крије, Носе благо пограбљено Кукавице арамије. ​XII. ​Све је мирно, — нема гласа, Ал од страа и ужаса Камиле су стрепећ' стале, (Само звонце кашто клепне Као и оно да се боји) А друге су попадале Уз лешеве вођа своји. Страшна слика, тужна слика: Украј пута код црквице Над гомилом рањеника Колутају ноћне тице — Ох јадника, мученика! На дому и' чека мати, Миле сеје, драга деца — Ал и' неће дочекати; Нити ће им братска рука Ладан гробак ископати; Нити ће им топла суза Ладно чело покапати. А на оној тужној унки Де узтруну њине кости, Ту ће можда путник који Смиловат' се, — крст забости. А бршљан ће да узмиле Преко крста, преко стена, — Па ће многи путник сести У залађе густа сена, И венац ће можда сплести Жута смиља и невена. ​XIII. ​Лети, бежи брзи доро, А бржи је од олује, Ни тица га не би стигла, Грива му се у вис дигла, Ноздре шири, поњискује, У мрак звера, послушкује, Плам му лиже из очију, Из копита искре бију. А по њему коњик лежи, Младожења, зла му срећа, Крвава му десна рука И оруже и одећа. Из руку му узда пала, Око врата стиска дора, — Ох оћел га изнет' ала До Казбека, — бела двора! Изнео би га да је среће, Ал овако неће, неће. Звиждну зрно — удес уди — Продера му мушке груди. ​XIV. ​А на двору стар-Гудала Кукавица закукала, Јаокнуше листом свати. Вриска, лелек, — аој јаде! На камени дворски врати Прашан парип стиже, паде; На њему је мртво тело, Намрштено бледо чело — Грозни трази љуте муке А крваве обе руке У гриву се замотале, Грчевито закопале. Ој Тамаро, сиротицо, Што си тако немо стала, Ево си га дочекала! Младожења, драго твоје, Дошо ти је, сверово је — Али, јаој, судбе клете, Загрлити не можете! ​XV. ​Спустила се казањ Божја На безбрижан овај дом, Изненада, као да је С ведра неба пао гром. А Тамара сузе лије, Прси бије, лице крије; На постељу мучна паде Да задави тешке јаде. Ал над њоме неки шапат, Тихи звуци ил уздаси — Јел причула ил је чула — Слатке речи, слатки гласи: „Ох, не тужи, чедо драго, Не разбијај нежне груди, Све је залуд, све занаго, Ти га више не пробуди. Ох, не плачи, да ти суза Чарне очи не замути, Он за твоје сузе не зна, Не може ти лелек чути. Далеко је, тамо горе, Де анђелске песме слуша Кроз сунчане златне дворе. Шта је сенка твога ваја, Што га лудо срце сања, Поред неба, поред раја И вечитог благовања. Утеши се, веруј мени: Мој анђеле безазлени, Земско жиће није ништа, Судба ваша празна ј' брука, — Та не вреди једне сузе, Не достоји с' твог јаука. ​По језеру плави вала, Кроз светлости зрачни плам, Без ветрила, без весала Броде звезде амо там. А облаци витлају се — Весео им лаган скок, Подижу се, спуштају се, Да им срећу види Бог. Нит и' празни јади даве, Нит вијају варљив над, Што је било забораве, Уживају што је сад. Тако и ти буди лака, Та слободу Бог је дао, Само на час буди така, Па ти неће бити жао. Чим се спусти густа тмина По долина по планина, И разлади топле стене; Чим се коло звезда крене, Вечерњача с' на пут спреми, Ноћ оглуви, свет онеми, И не чујеш ништа друго Само ветрић преко крша, И декоје што се тиче Промиголи, пролепрша. И кад цвеће жедно гране Да попије капљу росе, Што као бисер на њег падне Са чокота, вите лозе. Чим у својој бледој слави Са горе се месец јави И кроз прозор твој провири, Пољана ће да зимири — Спустићу се и ја доле, У госте ћу теби доћи, Превијаћу златне снове На уморне твоје очи. Ладићу ти жарке груди, Док те зора не пробуди.“ ​XVI. ​Реч умуче; у даљини Издисао је звук по звук, А Тамара скочи горе И погледа у округ. А како је њојзи било? — Срце јој се запламтило А у јадни њени груди Заметла се борба дуга, Као змије са лабуди Борила се црна туга, Стари боли с новом сласти, Питом спомен с дивљом страсти. Морила се чиста душа Да окове стресе, скине, Ал уморна опет слуша, И сад јој се звуци чине — Као да чује из даљине Оне чудне, миле зборе. И тек једва близу зоре, После дуге, бурне ноћи, Сан јој склопи ломне очи. Ал ни у сну нема мира — Долази јој момче дично, Оштро око, бледо чело, Лице му је необично; Нека туга, нека сета, — Као да није с овог света. — Па се саже над постељом Де дркташе јадна дева, Па ту ћута, дуго ћута, Као да је сажалева. Ај, то није анђео, није Њен кранитељ, Божја слуга, Није, није, не видиш му Око главе светокруга. Ово није нечастиви Што паклену носи моћ — Није мрак — а није светлост, Није дан — а није ноћ. </poem> </div> </div> {{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}} 1cwlqdregstamyjrchkzrwmf7c00exz 143381 143380 2026-05-14T15:12:42Z Coaorao 19106 /* */ 143381 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Љермонтов|Михаил Љермонтов]] | [[Демон (Љермонтов)|Демон]]<br /> (''[[:ru:Демон (Лермонтов)|Демон]]'') | '''''Превод: [[Јован Јовановић Змај]]''''' | | '''Први део''' | [[Демон/Други део|-{Други део}-]] }} <poem><div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|'''I.'''}} ​Тужни демон, дух изгнања, Летео је брзим летом А над овим грешним светом У мукама очајања. Сећао се бољи дана, Што су давно у мрак пали, Спомени се гомилали — — Ох спомени бољи дана: У светлости кад је блисто, Чист херувим, срце чисто; Репатице кад су чиле Смешећи се очи криле, Ал најрађе узањ биле; За познањем жеднећʼ љуто Кад је вечном маглом луто Вијајући на све стране Заблуђене караване Кроз просторе без имена, Кроз светила разбачена, — Он, првенац створа кад је Поздрављајућʼ жиће ново И љубио и верово; Кад још срећан није знао Љуте страве, сумње горке, А души му не грозише Пусти веци — зле поворке — И још више… Много, много, Чега сʼ сетитʼ није мого. {{Центар|'''​II.'''}} ​Блудео је васеленом, Пустолином њеном, И без цели и без мете, — Гледао је па је свико Како лете једнолико Век за веком, пустим путом, Као минута за минутом. Он, владалац грешна света, Сејао је семе злости Без забаве без радости, Јер што згоди, нико живи, Нико му се не противи. Де је удо семе пало, Де је пало ту је цвало — Па му сʼ већем додијало. {{Центар|'''​III.'''}} ​Тамо горе над Кавказом, Што се под њим Казбек сјаје Белим снегом светлим мразом, Као алем-круна да је, — Ту јʼ изгнаник првог раја, Ко би знао с кога краја, Ту је био долетео. Ту дубоко Дерјал зија, Као црно гнездо змија — Недогледна провалија, Кроз којуно Терек дере, Брза вода, бурна, учна, Као лавица бесомучна Уји, рши, баца пену Као гриву замршену… Дивља зверка пада нице, Од ужаса бурни вала У висини стрепе тице А облаци с чуда нека, Чак са југа, из далека, За њом деру ка северу. А врлети, ладне стене, Као да им се нешто снива, Тајном муком измучене, Гледе, мотре: шта то бива. А ти замци, црне куле — Као да прете кроз маглину Горостаси дивљи ала Одозгоре с камивала… И све друго — све је било ''Страшно'' лепо, ''дивље'' мило. — Али мучан демон оли Нит се чуди, нит се моли, Нити му се прса шире — Свему јʼ мало, све презире. {{Центар|'''​IV.'''}} ​Наједаред слика ина, — Као да је нека вила Златан ћилим разавила — Замириса цвет-долина, Та Ђурђија земља дивна; Зелен шуме, чоти бајни, Развалина вити стуби, А поточић жуборећи Стене грли, цвеће љуби. Овде славуј кроз ружице Одзива се милој песми Ђурђијанке лепотице. А јавори зелен-двори Бршљаном се свежим ките; — Ту пећине ладовите, У које се радо скрије Кад претишти жега љута Брзи јелен и кошута. И све јасно, и све живо, Сва природа ведра, чиста; Ромор грања, шапат листа, — А омара срце жари, Све растиње сладко дише, — Па росица што мирише По тиотној благој ноћи, — Па звездице трепталице Што са душе гоне санке Баш као очи, сјајне очи Лепотице Ђурђијанке — — — Ал у ледни духа груди Сва дивота, сва красота Само мучну завист буди; Све презире што год види, Све проклиње, — ненавиди. {{Центар|'''​V.'''}} ​Седи Гудал још одавна Високе је диго дворе Што бацају јутром сенку Преко поља, тја до горе. Лепи двори, ал су скупи, А много су стали боја, Тужно робље и сад памти Капље суза, капље зноја. На ступњама, штоно воде Са вр куле одозгора До Арагве ладне воде, Која тече испод двора, Туд Тамара кнегињица, Белом чадром кријућ' лица, Лаким скоком доле оди Златним ведром, ладној води. {{Центар|'''​VI.'''}} ​У овом је двору увек Владао тужан мир, — А сад свирка, — вино тече, — Пирује се пир. Скупио је Гудал госте, Пријатеље старе, нове, Многу својту из далека Ћери својој у сватове. А на крову искићеном, По веленцу по шареном; Ту се игра ту се пева Ту ми седи млада нева. Јарко сунце на западу, Пре нег што ће за брег сести, Сипа своје румен-зраке По лепоти по невести. Миле песме, лаки танци, Рујно вино, сјајан дан, — Веселе се мили званци, Ударају длан о длан. И невеста крочи чила, Над главом је завитлила Прапорасти бубњић свој, Па га лаком рулом тресе, Ножицама ситно везе По тканици шареној. Окрену се, понда стаде — А кроз дуге трепавице Сузан јој се поглед краде. А кад тресну ситне жице Она с' опет гибко вине, На лицу јој осмеј сине, — Весео одсјај срца њеног Детињастог, безазленог. А цела је пламен живи, — Месец јој се с неба диви. {{Центар|'''​VII.'''}} ​Кунем вам се лучем света, Кунем вам се светлом ноћи, Да ни један цар још није И ни један шах Персије Пољубио 'ваке очи; Кунем вам се да још нема Шедрвана сред арема, Који би се вастао дрзко Да је својом алем-капком 'Вако дичан стас попрско; Нит је икад руке било, Која би се дичит' смела Да је гладећ' чело мило Тако красну влас разплела; Кунем вам се, друзи мили, Од како смо изгубили Бољи рајски свет, — Нигде није још понико Узабрао није нико 'Вако красан цвет. {{Центар|'''​VIII.'''}} ​Последње јој то весеље, Дркћу наде, стрепе жеље; Тамара је мазно лане Што је никло у слободи — Авај! сутра дан кад сване Куд ће у свет да је води! Туђа мајка, туђе сеје. Ој, та мисао слабо греје; Слабано је слутње теше. А овде јој добро беше! Ал на њено ведро лице Није туга доћи смела, Ниси видео болетице, Она јој је одолела, — У простоти мило чедо — Да је од куд са свог лета Мучан демон њу погледо, Сетио би с' старог света, Тргла би се пакост клета, И у вечној својој злоби Уздркто би. Уздано би. . . ​IX. ​Али ево — он је спази! . . . Проклет демон, дух страоте Сав се маом пренерази. У пустињу мрачне душе Чисте луче просинуше, Застаде се пакост клета — Он осети да је света Љубав, добро и красота. Није мого да с' одкине Од радости и милине Чистог, лепог осећања — Већем дуго, дуго сања Стара срећа, давни дани У дугачком своме низу, Као ђердан звезда сјајни, Створише се пред њим близу. И прикован тајном силом Он осети нове јаде, А душа му зборит' стаде Родном речи, старим збором И познатим разговором. Ал ум не зна да тумачи Шта то бива, шта то значи. Шта да чини, шта да ради! Заборавит' све што ј' било!! Заборавље јаде цели — Али га је небо скрило; Но демон га и не жели. ​X. ​Младожења млади хита; Ал су дуги пути клети! Измучио коња вита; Ах да може полетети! Наком дуга жарка дана 'Тио вече ладом годи, Ал већ ево каравана На Арагви ладној води. Дал га чека мила нева?! Та иду јој златни дари, Под теретом изморени Поклецују дромедари; А на њима звонцад звони — Како који главом тресе, А господар Синодала, Дични вођа каравана, Обзире се, осврће се. На њему је светло руво, Ременом се опасао, Још је лепше и светлије Чим се јунак оружао: Бритка сабља као змија, И јатаган димишкија. Поветарце размаује Русу косу око главе И крије се и вије се Кроз широке, кроз рукаве, Ил се љуби с косом милом А шапуће с тешком свилом. Танко седло шимширово, Танка узда, све у злату, У пени је као у снегу, На помамном на дорату; — Добра пасма, а крв плаха, Из ергеле Карабаха. Пут је узак, с лева стена, А са десна мутни вали, Што су многог красног коња И јунака прождерали. Ррже доро, уши ћули, Зазирући главу кочи, А и сунце већ је село, Ево већем мрке ноћи. Младожења каса смело Ваљда ће му Бог помоћи! ​XI. ​И крај пута, гле, црквица У самотном неком куту, Гроб је можда каквог кнеза, Великаша ил витеза, На опасном овом путу Што је пао од убица. Ту би сваки путник стао И молитву очитао, А молитва та га прати Док се дома не поврати Да му нико не науди, Тако веле стари људи. Ал наш путник није стао, Лукави га демон смео, Мисли му је заварао, Жеље му је разгорео; Његове се мисли сладе На уснам неве младе. — Ал гле ... „ко ј' то?!“ ... у час тили... Нешто шушну — па умуче, Протрчаше коњи чили, Нешто плану, нешто пуче, Пушка једна, друга, трећа; — Рабри јунак у мрак глену, Подиже се на стремену. Од куд иде уда срећа? Муком мучи, само калпак Натако је преко чела, А јатаган у десницу, Дорат лети као стрела. Пушке бију, танад звижди, Ал све ређе, ређе, мање — Стишало се, само чујеш Мукли јаок и стењање И далеко — ено, ено, Де се уда чета крије, Носе благо пограбљено Кукавице арамије. ​XII. ​Све је мирно, — нема гласа, Ал од страа и ужаса Камиле су стрепећ' стале, (Само звонце кашто клепне Као и оно да се боји) А друге су попадале Уз лешеве вођа своји. Страшна слика, тужна слика: Украј пута код црквице Над гомилом рањеника Колутају ноћне тице — Ох јадника, мученика! На дому и' чека мати, Миле сеје, драга деца — Ал и' неће дочекати; Нити ће им братска рука Ладан гробак ископати; Нити ће им топла суза Ладно чело покапати. А на оној тужној унки Де узтруну њине кости, Ту ће можда путник који Смиловат' се, — крст забости. А бршљан ће да узмиле Преко крста, преко стена, — Па ће многи путник сести У залађе густа сена, И венац ће можда сплести Жута смиља и невена. ​XIII. ​Лети, бежи брзи доро, А бржи је од олује, Ни тица га не би стигла, Грива му се у вис дигла, Ноздре шири, поњискује, У мрак звера, послушкује, Плам му лиже из очију, Из копита искре бију. А по њему коњик лежи, Младожења, зла му срећа, Крвава му десна рука И оруже и одећа. Из руку му узда пала, Око врата стиска дора, — Ох оћел га изнет' ала До Казбека, — бела двора! Изнео би га да је среће, Ал овако неће, неће. Звиждну зрно — удес уди — Продера му мушке груди. ​XIV. ​А на двору стар-Гудала Кукавица закукала, Јаокнуше листом свати. Вриска, лелек, — аој јаде! На камени дворски врати Прашан парип стиже, паде; На њему је мртво тело, Намрштено бледо чело — Грозни трази љуте муке А крваве обе руке У гриву се замотале, Грчевито закопале. Ој Тамаро, сиротицо, Што си тако немо стала, Ево си га дочекала! Младожења, драго твоје, Дошо ти је, сверово је — Али, јаој, судбе клете, Загрлити не можете! ​XV. ​Спустила се казањ Божја На безбрижан овај дом, Изненада, као да је С ведра неба пао гром. А Тамара сузе лије, Прси бије, лице крије; На постељу мучна паде Да задави тешке јаде. Ал над њоме неки шапат, Тихи звуци ил уздаси — Јел причула ил је чула — Слатке речи, слатки гласи: „Ох, не тужи, чедо драго, Не разбијај нежне груди, Све је залуд, све занаго, Ти га више не пробуди. Ох, не плачи, да ти суза Чарне очи не замути, Он за твоје сузе не зна, Не може ти лелек чути. Далеко је, тамо горе, Де анђелске песме слуша Кроз сунчане златне дворе. Шта је сенка твога ваја, Што га лудо срце сања, Поред неба, поред раја И вечитог благовања. Утеши се, веруј мени: Мој анђеле безазлени, Земско жиће није ништа, Судба ваша празна ј' брука, — Та не вреди једне сузе, Не достоји с' твог јаука. ​По језеру плави вала, Кроз светлости зрачни плам, Без ветрила, без весала Броде звезде амо там. А облаци витлају се — Весео им лаган скок, Подижу се, спуштају се, Да им срећу види Бог. Нит и' празни јади даве, Нит вијају варљив над, Што је било забораве, Уживају што је сад. Тако и ти буди лака, Та слободу Бог је дао, Само на час буди така, Па ти неће бити жао. Чим се спусти густа тмина По долина по планина, И разлади топле стене; Чим се коло звезда крене, Вечерњача с' на пут спреми, Ноћ оглуви, свет онеми, И не чујеш ништа друго Само ветрић преко крша, И декоје што се тиче Промиголи, пролепрша. И кад цвеће жедно гране Да попије капљу росе, Што као бисер на њег падне Са чокота, вите лозе. Чим у својој бледој слави Са горе се месец јави И кроз прозор твој провири, Пољана ће да зимири — Спустићу се и ја доле, У госте ћу теби доћи, Превијаћу златне снове На уморне твоје очи. Ладићу ти жарке груди, Док те зора не пробуди.“ ​XVI. ​Реч умуче; у даљини Издисао је звук по звук, А Тамара скочи горе И погледа у округ. А како је њојзи било? — Срце јој се запламтило А у јадни њени груди Заметла се борба дуга, Као змије са лабуди Борила се црна туга, Стари боли с новом сласти, Питом спомен с дивљом страсти. Морила се чиста душа Да окове стресе, скине, Ал уморна опет слуша, И сад јој се звуци чине — Као да чује из даљине Оне чудне, миле зборе. И тек једва близу зоре, После дуге, бурне ноћи, Сан јој склопи ломне очи. Ал ни у сну нема мира — Долази јој момче дично, Оштро око, бледо чело, Лице му је необично; Нека туга, нека сета, — Као да није с овог света. — Па се саже над постељом Де дркташе јадна дева, Па ту ћута, дуго ћута, Као да је сажалева. Ај, то није анђео, није Њен кранитељ, Божја слуга, Није, није, не видиш му Око главе светокруга. Ово није нечастиви Што паклену носи моћ — Није мрак — а није светлост, Није дан — а није ноћ. </poem> </div> </div> {{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}} 9vya1c3994i0mh6dz6zggani6z0s4rc 143382 143381 2026-05-14T15:13:36Z Coaorao 19106 /* */ 143382 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Љермонтов|Михаил Љермонтов]] | [[Демон (Љермонтов)|Демон]]<br /> (''[[:ru:Демон (Лермонтов)|Демон]]'') | '''''Превод: [[Јован Јовановић Змај]]''''' | [[Демон (Љермонтов)|-{Садржај}-]] | '''Први део''' | [[Демон (Љермонтов)/Други део|-{Други део}-]] }} <poem><div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|'''I.'''}} ​Тужни демон, дух изгнања, Летео је брзим летом А над овим грешним светом У мукама очајања. Сећао се бољи дана, Што су давно у мрак пали, Спомени се гомилали — — Ох спомени бољи дана: У светлости кад је блисто, Чист херувим, срце чисто; Репатице кад су чиле Смешећи се очи криле, Ал најрађе узањ биле; За познањем жеднећʼ љуто Кад је вечном маглом луто Вијајући на све стране Заблуђене караване Кроз просторе без имена, Кроз светила разбачена, — Он, првенац створа кад је Поздрављајућʼ жиће ново И љубио и верово; Кад још срећан није знао Љуте страве, сумње горке, А души му не грозише Пусти веци — зле поворке — И још више… Много, много, Чега сʼ сетитʼ није мого. {{Центар|'''​II.'''}} ​Блудео је васеленом, Пустолином њеном, И без цели и без мете, — Гледао је па је свико Како лете једнолико Век за веком, пустим путом, Као минута за минутом. Он, владалац грешна света, Сејао је семе злости Без забаве без радости, Јер што згоди, нико живи, Нико му се не противи. Де је удо семе пало, Де је пало ту је цвало — Па му сʼ већем додијало. {{Центар|'''​III.'''}} ​Тамо горе над Кавказом, Што се под њим Казбек сјаје Белим снегом светлим мразом, Као алем-круна да је, — Ту јʼ изгнаник првог раја, Ко би знао с кога краја, Ту је био долетео. Ту дубоко Дерјал зија, Као црно гнездо змија — Недогледна провалија, Кроз којуно Терек дере, Брза вода, бурна, учна, Као лавица бесомучна Уји, рши, баца пену Као гриву замршену… Дивља зверка пада нице, Од ужаса бурни вала У висини стрепе тице А облаци с чуда нека, Чак са југа, из далека, За њом деру ка северу. А врлети, ладне стене, Као да им се нешто снива, Тајном муком измучене, Гледе, мотре: шта то бива. А ти замци, црне куле — Као да прете кроз маглину Горостаси дивљи ала Одозгоре с камивала… И све друго — све је било ''Страшно'' лепо, ''дивље'' мило. — Али мучан демон оли Нит се чуди, нит се моли, Нити му се прса шире — Свему јʼ мало, све презире. {{Центар|'''​IV.'''}} ​Наједаред слика ина, — Као да је нека вила Златан ћилим разавила — Замириса цвет-долина, Та Ђурђија земља дивна; Зелен шуме, чоти бајни, Развалина вити стуби, А поточић жуборећи Стене грли, цвеће љуби. Овде славуј кроз ружице Одзива се милој песми Ђурђијанке лепотице. А јавори зелен-двори Бршљаном се свежим ките; — Ту пећине ладовите, У које се радо скрије Кад претишти жега љута Брзи јелен и кошута. И све јасно, и све живо, Сва природа ведра, чиста; Ромор грања, шапат листа, — А омара срце жари, Све растиње сладко дише, — Па росица што мирише По тиотној благој ноћи, — Па звездице трепталице Што са душе гоне санке Баш као очи, сјајне очи Лепотице Ђурђијанке — — — Ал у ледни духа груди Сва дивота, сва красота Само мучну завист буди; Све презире што год види, Све проклиње, — ненавиди. {{Центар|'''​V.'''}} ​Седи Гудал још одавна Високе је диго дворе Што бацају јутром сенку Преко поља, тја до горе. Лепи двори, ал су скупи, А много су стали боја, Тужно робље и сад памти Капље суза, капље зноја. На ступњама, штоно воде Са вр куле одозгора До Арагве ладне воде, Која тече испод двора, Туд Тамара кнегињица, Белом чадром кријућ' лица, Лаким скоком доле оди Златним ведром, ладној води. {{Центар|'''​VI.'''}} ​У овом је двору увек Владао тужан мир, — А сад свирка, — вино тече, — Пирује се пир. Скупио је Гудал госте, Пријатеље старе, нове, Многу својту из далека Ћери својој у сватове. А на крову искићеном, По веленцу по шареном; Ту се игра ту се пева Ту ми седи млада нева. Јарко сунце на западу, Пре нег што ће за брег сести, Сипа своје румен-зраке По лепоти по невести. Миле песме, лаки танци, Рујно вино, сјајан дан, — Веселе се мили званци, Ударају длан о длан. И невеста крочи чила, Над главом је завитлила Прапорасти бубњић свој, Па га лаком рулом тресе, Ножицама ситно везе По тканици шареној. Окрену се, понда стаде — А кроз дуге трепавице Сузан јој се поглед краде. А кад тресну ситне жице Она с' опет гибко вине, На лицу јој осмеј сине, — Весео одсјај срца њеног Детињастог, безазленог. А цела је пламен живи, — Месец јој се с неба диви. {{Центар|'''​VII.'''}} ​Кунем вам се лучем света, Кунем вам се светлом ноћи, Да ни један цар још није И ни један шах Персије Пољубио 'ваке очи; Кунем вам се да још нема Шедрвана сред арема, Који би се вастао дрзко Да је својом алем-капком 'Вако дичан стас попрско; Нит је икад руке било, Која би се дичит' смела Да је гладећ' чело мило Тако красну влас разплела; Кунем вам се, друзи мили, Од како смо изгубили Бољи рајски свет, — Нигде није још понико Узабрао није нико 'Вако красан цвет. {{Центар|'''​VIII.'''}} ​Последње јој то весеље, Дркћу наде, стрепе жеље; Тамара је мазно лане Што је никло у слободи — Авај! сутра дан кад сване Куд ће у свет да је води! Туђа мајка, туђе сеје. Ој, та мисао слабо греје; Слабано је слутње теше. А овде јој добро беше! Ал на њено ведро лице Није туга доћи смела, Ниси видео болетице, Она јој је одолела, — У простоти мило чедо — Да је од куд са свог лета Мучан демон њу погледо, Сетио би с' старог света, Тргла би се пакост клета, И у вечној својој злоби Уздркто би. Уздано би. . . ​IX. ​Али ево — он је спази! . . . Проклет демон, дух страоте Сав се маом пренерази. У пустињу мрачне душе Чисте луче просинуше, Застаде се пакост клета — Он осети да је света Љубав, добро и красота. Није мого да с' одкине Од радости и милине Чистог, лепог осећања — Већем дуго, дуго сања Стара срећа, давни дани У дугачком своме низу, Као ђердан звезда сјајни, Створише се пред њим близу. И прикован тајном силом Он осети нове јаде, А душа му зборит' стаде Родном речи, старим збором И познатим разговором. Ал ум не зна да тумачи Шта то бива, шта то значи. Шта да чини, шта да ради! Заборавит' све што ј' било!! Заборавље јаде цели — Али га је небо скрило; Но демон га и не жели. ​X. ​Младожења млади хита; Ал су дуги пути клети! Измучио коња вита; Ах да може полетети! Наком дуга жарка дана 'Тио вече ладом годи, Ал већ ево каравана На Арагви ладној води. Дал га чека мила нева?! Та иду јој златни дари, Под теретом изморени Поклецују дромедари; А на њима звонцад звони — Како који главом тресе, А господар Синодала, Дични вођа каравана, Обзире се, осврће се. На њему је светло руво, Ременом се опасао, Још је лепше и светлије Чим се јунак оружао: Бритка сабља као змија, И јатаган димишкија. Поветарце размаује Русу косу око главе И крије се и вије се Кроз широке, кроз рукаве, Ил се љуби с косом милом А шапуће с тешком свилом. Танко седло шимширово, Танка узда, све у злату, У пени је као у снегу, На помамном на дорату; — Добра пасма, а крв плаха, Из ергеле Карабаха. Пут је узак, с лева стена, А са десна мутни вали, Што су многог красног коња И јунака прождерали. Ррже доро, уши ћули, Зазирући главу кочи, А и сунце већ је село, Ево већем мрке ноћи. Младожења каса смело Ваљда ће му Бог помоћи! ​XI. ​И крај пута, гле, црквица У самотном неком куту, Гроб је можда каквог кнеза, Великаша ил витеза, На опасном овом путу Што је пао од убица. Ту би сваки путник стао И молитву очитао, А молитва та га прати Док се дома не поврати Да му нико не науди, Тако веле стари људи. Ал наш путник није стао, Лукави га демон смео, Мисли му је заварао, Жеље му је разгорео; Његове се мисли сладе На уснам неве младе. — Ал гле ... „ко ј' то?!“ ... у час тили... Нешто шушну — па умуче, Протрчаше коњи чили, Нешто плану, нешто пуче, Пушка једна, друга, трећа; — Рабри јунак у мрак глену, Подиже се на стремену. Од куд иде уда срећа? Муком мучи, само калпак Натако је преко чела, А јатаган у десницу, Дорат лети као стрела. Пушке бију, танад звижди, Ал све ређе, ређе, мање — Стишало се, само чујеш Мукли јаок и стењање И далеко — ено, ено, Де се уда чета крије, Носе благо пограбљено Кукавице арамије. ​XII. ​Све је мирно, — нема гласа, Ал од страа и ужаса Камиле су стрепећ' стале, (Само звонце кашто клепне Као и оно да се боји) А друге су попадале Уз лешеве вођа своји. Страшна слика, тужна слика: Украј пута код црквице Над гомилом рањеника Колутају ноћне тице — Ох јадника, мученика! На дому и' чека мати, Миле сеје, драга деца — Ал и' неће дочекати; Нити ће им братска рука Ладан гробак ископати; Нити ће им топла суза Ладно чело покапати. А на оној тужној унки Де узтруну њине кости, Ту ће можда путник који Смиловат' се, — крст забости. А бршљан ће да узмиле Преко крста, преко стена, — Па ће многи путник сести У залађе густа сена, И венац ће можда сплести Жута смиља и невена. ​XIII. ​Лети, бежи брзи доро, А бржи је од олује, Ни тица га не би стигла, Грива му се у вис дигла, Ноздре шири, поњискује, У мрак звера, послушкује, Плам му лиже из очију, Из копита искре бију. А по њему коњик лежи, Младожења, зла му срећа, Крвава му десна рука И оруже и одећа. Из руку му узда пала, Око врата стиска дора, — Ох оћел га изнет' ала До Казбека, — бела двора! Изнео би га да је среће, Ал овако неће, неће. Звиждну зрно — удес уди — Продера му мушке груди. ​XIV. ​А на двору стар-Гудала Кукавица закукала, Јаокнуше листом свати. Вриска, лелек, — аој јаде! На камени дворски врати Прашан парип стиже, паде; На њему је мртво тело, Намрштено бледо чело — Грозни трази љуте муке А крваве обе руке У гриву се замотале, Грчевито закопале. Ој Тамаро, сиротицо, Што си тако немо стала, Ево си га дочекала! Младожења, драго твоје, Дошо ти је, сверово је — Али, јаој, судбе клете, Загрлити не можете! ​XV. ​Спустила се казањ Божја На безбрижан овај дом, Изненада, као да је С ведра неба пао гром. А Тамара сузе лије, Прси бије, лице крије; На постељу мучна паде Да задави тешке јаде. Ал над њоме неки шапат, Тихи звуци ил уздаси — Јел причула ил је чула — Слатке речи, слатки гласи: „Ох, не тужи, чедо драго, Не разбијај нежне груди, Све је залуд, све занаго, Ти га више не пробуди. Ох, не плачи, да ти суза Чарне очи не замути, Он за твоје сузе не зна, Не може ти лелек чути. Далеко је, тамо горе, Де анђелске песме слуша Кроз сунчане златне дворе. Шта је сенка твога ваја, Што га лудо срце сања, Поред неба, поред раја И вечитог благовања. Утеши се, веруј мени: Мој анђеле безазлени, Земско жиће није ништа, Судба ваша празна ј' брука, — Та не вреди једне сузе, Не достоји с' твог јаука. ​По језеру плави вала, Кроз светлости зрачни плам, Без ветрила, без весала Броде звезде амо там. А облаци витлају се — Весео им лаган скок, Подижу се, спуштају се, Да им срећу види Бог. Нит и' празни јади даве, Нит вијају варљив над, Што је било забораве, Уживају што је сад. Тако и ти буди лака, Та слободу Бог је дао, Само на час буди така, Па ти неће бити жао. Чим се спусти густа тмина По долина по планина, И разлади топле стене; Чим се коло звезда крене, Вечерњача с' на пут спреми, Ноћ оглуви, свет онеми, И не чујеш ништа друго Само ветрић преко крша, И декоје што се тиче Промиголи, пролепрша. И кад цвеће жедно гране Да попије капљу росе, Што као бисер на њег падне Са чокота, вите лозе. Чим у својој бледој слави Са горе се месец јави И кроз прозор твој провири, Пољана ће да зимири — Спустићу се и ја доле, У госте ћу теби доћи, Превијаћу златне снове На уморне твоје очи. Ладићу ти жарке груди, Док те зора не пробуди.“ ​XVI. ​Реч умуче; у даљини Издисао је звук по звук, А Тамара скочи горе И погледа у округ. А како је њојзи било? — Срце јој се запламтило А у јадни њени груди Заметла се борба дуга, Као змије са лабуди Борила се црна туга, Стари боли с новом сласти, Питом спомен с дивљом страсти. Морила се чиста душа Да окове стресе, скине, Ал уморна опет слуша, И сад јој се звуци чине — Као да чује из даљине Оне чудне, миле зборе. И тек једва близу зоре, После дуге, бурне ноћи, Сан јој склопи ломне очи. Ал ни у сну нема мира — Долази јој момче дично, Оштро око, бледо чело, Лице му је необично; Нека туга, нека сета, — Као да није с овог света. — Па се саже над постељом Де дркташе јадна дева, Па ту ћута, дуго ћута, Као да је сажалева. Ај, то није анђео, није Њен кранитељ, Божја слуга, Није, није, не видиш му Око главе светокруга. Ово није нечастиви Што паклену носи моћ — Није мрак — а није светлост, Није дан — а није ноћ. </poem> </div> </div> {{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}} 28t5igklyhw5szrrm4wdxwyni56rkoo 143383 143382 2026-05-14T15:13:48Z Coaorao 19106 /* */ 143383 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Љермонтов|Михаил Љермонтов]] | [[Демон (Љермонтов)|Демон]]<br /> (''[[:ru:Демон (Лермонтов)|Демон]]'') | '''''Превод: [[Јован Јовановић Змај]]''''' | [[Демон (Љермонтов)|-{Садржај}-]] | '''Први део''' | [[Демон (Љермонтов)/Други део|-{Други део}-]] }} <poem><div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|'''I.'''}} ​Тужни демон, дух изгнања, Летео је брзим летом А над овим грешним светом У мукама очајања. Сећао се бољи дана, Што су давно у мрак пали, Спомени се гомилали — — Ох спомени бољи дана: У светлости кад је блисто, Чист херувим, срце чисто; Репатице кад су чиле Смешећи се очи криле, Ал најрађе узањ биле; За познањем жеднећʼ љуто Кад је вечном маглом луто Вијајући на све стране Заблуђене караване Кроз просторе без имена, Кроз светила разбачена, — Он, првенац створа кад је Поздрављајућʼ жиће ново И љубио и верово; Кад још срећан није знао Љуте страве, сумње горке, А души му не грозише Пусти веци — зле поворке — И још више… Много, много, Чега сʼ сетитʼ није мого. {{Центар|'''​II.'''}} ​Блудео је васеленом, Пустолином њеном, И без цели и без мете, — Гледао је па је свико Како лете једнолико Век за веком, пустим путом, Као минута за минутом. Он, владалац грешна света, Сејао је семе злости Без забаве без радости, Јер што згоди, нико живи, Нико му се не противи. Де је удо семе пало, Де је пало ту је цвало — Па му сʼ већем додијало. {{Центар|'''​III.'''}} ​Тамо горе над Кавказом, Што се под њим Казбек сјаје Белим снегом светлим мразом, Као алем-круна да је, — Ту јʼ изгнаник првог раја, Ко би знао с кога краја, Ту је био долетео. Ту дубоко Дерјал зија, Као црно гнездо змија — Недогледна провалија, Кроз којуно Терек дере, Брза вода, бурна, учна, Као лавица бесомучна Уји, рши, баца пену Као гриву замршену… Дивља зверка пада нице, Од ужаса бурни вала У висини стрепе тице А облаци с чуда нека, Чак са југа, из далека, За њом деру ка северу. А врлети, ладне стене, Као да им се нешто снива, Тајном муком измучене, Гледе, мотре: шта то бива. А ти замци, црне куле — Као да прете кроз маглину Горостаси дивљи ала Одозгоре с камивала… И све друго — све је било ''Страшно'' лепо, ''дивље'' мило. — Али мучан демон оли Нит се чуди, нит се моли, Нити му се прса шире — Свему јʼ мало, све презире. {{Центар|'''​IV.'''}} ​Наједаред слика ина, — Као да је нека вила Златан ћилим разавила — Замириса цвет-долина, Та Ђурђија земља дивна; Зелен шуме, чоти бајни, Развалина вити стуби, А поточић жуборећи Стене грли, цвеће љуби. Овде славуј кроз ружице Одзива се милој песми Ђурђијанке лепотице. А јавори зелен-двори Бршљаном се свежим ките; — Ту пећине ладовите, У које се радо скрије Кад претишти жега љута Брзи јелен и кошута. И све јасно, и све живо, Сва природа ведра, чиста; Ромор грања, шапат листа, — А омара срце жари, Све растиње сладко дише, — Па росица што мирише По тиотној благој ноћи, — Па звездице трепталице Што са душе гоне санке Баш као очи, сјајне очи Лепотице Ђурђијанке — — — Ал у ледни духа груди Сва дивота, сва красота Само мучну завист буди; Све презире што год види, Све проклиње, — ненавиди. {{Центар|'''​V.'''}} ​Седи Гудал још одавна Високе је диго дворе Што бацају јутром сенку Преко поља, тја до горе. Лепи двори, ал су скупи, А много су стали боја, Тужно робље и сад памти Капље суза, капље зноја. На ступњама, штоно воде Са вр куле одозгора До Арагве ладне воде, Која тече испод двора, Туд Тамара кнегињица, Белом чадром кријућ' лица, Лаким скоком доле оди Златним ведром, ладној води. {{Центар|'''​VI.'''}} ​У овом је двору увек Владао тужан мир, — А сад свирка, — вино тече, — Пирује се пир. Скупио је Гудал госте, Пријатеље старе, нове, Многу својту из далека Ћери својој у сватове. А на крову искићеном, По веленцу по шареном; Ту се игра ту се пева Ту ми седи млада нева. Јарко сунце на западу, Пре нег што ће за брег сести, Сипа своје румен-зраке По лепоти по невести. Миле песме, лаки танци, Рујно вино, сјајан дан, — Веселе се мили званци, Ударају длан о длан. И невеста крочи чила, Над главом је завитлила Прапорасти бубњић свој, Па га лаком рулом тресе, Ножицама ситно везе По тканици шареној. Окрену се, понда стаде — А кроз дуге трепавице Сузан јој се поглед краде. А кад тресну ситне жице Она с' опет гибко вине, На лицу јој осмеј сине, — Весео одсјај срца њеног Детињастог, безазленог. А цела је пламен живи, — Месец јој се с неба диви. {{Центар|'''​VII.'''}} ​Кунем вам се лучем света, Кунем вам се светлом ноћи, Да ни један цар још није И ни један шах Персије Пољубио 'ваке очи; Кунем вам се да још нема Шедрвана сред арема, Који би се вастао дрзко Да је својом алем-капком 'Вако дичан стас попрско; Нит је икад руке било, Која би се дичит' смела Да је гладећ' чело мило Тако красну влас разплела; Кунем вам се, друзи мили, Од како смо изгубили Бољи рајски свет, — Нигде није још понико Узабрао није нико 'Вако красан цвет. {{Центар|'''​VIII.'''}} ​Последње јој то весеље, Дркћу наде, стрепе жеље; Тамара је мазно лане Што је никло у слободи — Авај! сутра дан кад сване Куд ће у свет да је води! Туђа мајка, туђе сеје. Ој, та мисао слабо греје; Слабано је слутње теше. А овде јој добро беше! Ал на њено ведро лице Није туга доћи смела, Ниси видео болетице, Она јој је одолела, — У простоти мило чедо — Да је од куд са свог лета Мучан демон њу погледо, Сетио би с' старог света, Тргла би се пакост клета, И у вечној својој злоби Уздркто би. Уздано би. . . ​IX. ​Али ево — он је спази! . . . Проклет демон, дух страоте Сав се маом пренерази. У пустињу мрачне душе Чисте луче просинуше, Застаде се пакост клета — Он осети да је света Љубав, добро и красота. Није мого да с' одкине Од радости и милине Чистог, лепог осећања — Већем дуго, дуго сања Стара срећа, давни дани У дугачком своме низу, Као ђердан звезда сјајни, Створише се пред њим близу. И прикован тајном силом Он осети нове јаде, А душа му зборит' стаде Родном речи, старим збором И познатим разговором. Ал ум не зна да тумачи Шта то бива, шта то значи. Шта да чини, шта да ради! Заборавит' све што ј' било!! Заборавље јаде цели — Али га је небо скрило; Но демон га и не жели. ​X. ​Младожења млади хита; Ал су дуги пути клети! Измучио коња вита; Ах да може полетети! Наком дуга жарка дана 'Тио вече ладом годи, Ал већ ево каравана На Арагви ладној води. Дал га чека мила нева?! Та иду јој златни дари, Под теретом изморени Поклецују дромедари; А на њима звонцад звони — Како који главом тресе, А господар Синодала, Дични вођа каравана, Обзире се, осврће се. На њему је светло руво, Ременом се опасао, Још је лепше и светлије Чим се јунак оружао: Бритка сабља као змија, И јатаган димишкија. Поветарце размаује Русу косу око главе И крије се и вије се Кроз широке, кроз рукаве, Ил се љуби с косом милом А шапуће с тешком свилом. Танко седло шимширово, Танка узда, све у злату, У пени је као у снегу, На помамном на дорату; — Добра пасма, а крв плаха, Из ергеле Карабаха. Пут је узак, с лева стена, А са десна мутни вали, Што су многог красног коња И јунака прождерали. Ррже доро, уши ћули, Зазирући главу кочи, А и сунце већ је село, Ево већем мрке ноћи. Младожења каса смело Ваљда ће му Бог помоћи! ​XI. ​И крај пута, гле, црквица У самотном неком куту, Гроб је можда каквог кнеза, Великаша ил витеза, На опасном овом путу Што је пао од убица. Ту би сваки путник стао И молитву очитао, А молитва та га прати Док се дома не поврати Да му нико не науди, Тако веле стари људи. Ал наш путник није стао, Лукави га демон смео, Мисли му је заварао, Жеље му је разгорео; Његове се мисли сладе На уснам неве младе. — Ал гле ... „ко ј' то?!“ ... у час тили... Нешто шушну — па умуче, Протрчаше коњи чили, Нешто плану, нешто пуче, Пушка једна, друга, трећа; — Рабри јунак у мрак глену, Подиже се на стремену. Од куд иде уда срећа? Муком мучи, само калпак Натако је преко чела, А јатаган у десницу, Дорат лети као стрела. Пушке бију, танад звижди, Ал све ређе, ређе, мање — Стишало се, само чујеш Мукли јаок и стењање И далеко — ено, ено, Де се уда чета крије, Носе благо пограбљено Кукавице арамије. ​XII. ​Све је мирно, — нема гласа, Ал од страа и ужаса Камиле су стрепећ' стале, (Само звонце кашто клепне Као и оно да се боји) А друге су попадале Уз лешеве вођа своји. Страшна слика, тужна слика: Украј пута код црквице Над гомилом рањеника Колутају ноћне тице — Ох јадника, мученика! На дому и' чека мати, Миле сеје, драга деца — Ал и' неће дочекати; Нити ће им братска рука Ладан гробак ископати; Нити ће им топла суза Ладно чело покапати. А на оној тужној унки Де узтруну њине кости, Ту ће можда путник који Смиловат' се, — крст забости. А бршљан ће да узмиле Преко крста, преко стена, — Па ће многи путник сести У залађе густа сена, И венац ће можда сплести Жута смиља и невена. ​XIII. ​Лети, бежи брзи доро, А бржи је од олује, Ни тица га не би стигла, Грива му се у вис дигла, Ноздре шири, поњискује, У мрак звера, послушкује, Плам му лиже из очију, Из копита искре бију. А по њему коњик лежи, Младожења, зла му срећа, Крвава му десна рука И оруже и одећа. Из руку му узда пала, Око врата стиска дора, — Ох оћел га изнет' ала До Казбека, — бела двора! Изнео би га да је среће, Ал овако неће, неће. Звиждну зрно — удес уди — Продера му мушке груди. ​XIV. ​А на двору стар-Гудала Кукавица закукала, Јаокнуше листом свати. Вриска, лелек, — аој јаде! На камени дворски врати Прашан парип стиже, паде; На њему је мртво тело, Намрштено бледо чело — Грозни трази љуте муке А крваве обе руке У гриву се замотале, Грчевито закопале. Ој Тамаро, сиротицо, Што си тако немо стала, Ево си га дочекала! Младожења, драго твоје, Дошо ти је, сверово је — Али, јаој, судбе клете, Загрлити не можете! ​XV. ​Спустила се казањ Божја На безбрижан овај дом, Изненада, као да је С ведра неба пао гром. А Тамара сузе лије, Прси бије, лице крије; На постељу мучна паде Да задави тешке јаде. Ал над њоме неки шапат, Тихи звуци ил уздаси — Јел причула ил је чула — Слатке речи, слатки гласи: „Ох, не тужи, чедо драго, Не разбијај нежне груди, Све је залуд, све занаго, Ти га више не пробуди. Ох, не плачи, да ти суза Чарне очи не замути, Он за твоје сузе не зна, Не може ти лелек чути. Далеко је, тамо горе, Де анђелске песме слуша Кроз сунчане златне дворе. Шта је сенка твога ваја, Што га лудо срце сања, Поред неба, поред раја И вечитог благовања. Утеши се, веруј мени: Мој анђеле безазлени, Земско жиће није ништа, Судба ваша празна ј' брука, — Та не вреди једне сузе, Не достоји с' твог јаука. ​По језеру плави вала, Кроз светлости зрачни плам, Без ветрила, без весала Броде звезде амо там. А облаци витлају се — Весео им лаган скок, Подижу се, спуштају се, Да им срећу види Бог. Нит и' празни јади даве, Нит вијају варљив над, Што је било забораве, Уживају што је сад. Тако и ти буди лака, Та слободу Бог је дао, Само на час буди така, Па ти неће бити жао. Чим се спусти густа тмина По долина по планина, И разлади топле стене; Чим се коло звезда крене, Вечерњача с' на пут спреми, Ноћ оглуви, свет онеми, И не чујеш ништа друго Само ветрић преко крша, И декоје што се тиче Промиголи, пролепрша. И кад цвеће жедно гране Да попије капљу росе, Што као бисер на њег падне Са чокота, вите лозе. Чим у својој бледој слави Са горе се месец јави И кроз прозор твој провири, Пољана ће да зимири — Спустићу се и ја доле, У госте ћу теби доћи, Превијаћу златне снове На уморне твоје очи. Ладићу ти жарке груди, Док те зора не пробуди.“ ​XVI. ​Реч умуче; у даљини Издисао је звук по звук, А Тамара скочи горе И погледа у округ. А како је њојзи било? — Срце јој се запламтило А у јадни њени груди Заметла се борба дуга, Као змије са лабуди Борила се црна туга, Стари боли с новом сласти, Питом спомен с дивљом страсти. Морила се чиста душа Да окове стресе, скине, Ал уморна опет слуша, И сад јој се звуци чине — Као да чује из даљине Оне чудне, миле зборе. И тек једва близу зоре, После дуге, бурне ноћи, Сан јој склопи ломне очи. Ал ни у сну нема мира — Долази јој момче дично, Оштро око, бледо чело, Лице му је необично; Нека туга, нека сета, — Као да није с овог света. — Па се саже над постељом Де дркташе јадна дева, Па ту ћута, дуго ћута, Као да је сажалева. Ај, то није анђео, није Њен кранитељ, Божја слуга, Није, није, не видиш му Око главе светокруга. Ово није нечастиви Што паклену носи моћ — Није мрак — а није светлост, Није дан — а није ноћ. </poem> </div> </div> {{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}} t9q06vv0g6nqcijzg3ij3a3k65a2vm9 143386 143383 2026-05-14T15:42:34Z Coaorao 19106 /* */ 143386 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Љермонтов|Михаил Љермонтов]] | [[Демон (Љермонтов)|Демон]]<br /> (''[[:ru:Демон (Лермонтов)|Демон]]'') | '''''Превод: [[Јован Јовановић Змај]]''''' | [[Демон (Љермонтов)|-{Садржај}-]] | '''Први део''' | [[Демон (Љермонтов)/Други део|-{Други део}-]] }} <poem><div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|'''I.'''}} ​Тужни демон, дух изгнања, Летео је брзим летом А над овим грешним светом У мукама очајања. Сећао се бољи дана, Што су давно у мрак пали, Спомени се гомилали — — Ох спомени бољи дана: У светлости кад је блисто, Чист херувим, срце чисто; Репатице кад су чиле Смешећи се очи криле, Ал најрађе узањ биле; За познањем жеднећʼ љуто Кад је вечном маглом луто Вијајући на све стране Заблуђене караване Кроз просторе без имена, Кроз светила разбачена, — Он, првенац створа кад је Поздрављајућʼ жиће ново И љубио и верово; Кад још срећан није знао Љуте страве, сумње горке, А души му не грозише Пусти веци — зле поворке — И још више… Много, много, Чега сʼ сетитʼ није мого. {{Центар|'''​II.'''}} ​Блудео је васеленом, Пустолином њеном, И без цели и без мете, — Гледао је па је свико Како лете једнолико Век за веком, пустим путом, Као минута за минутом. Он, владалац грешна света, Сејао је семе злости Без забаве без радости, Јер што згоди, нико живи, Нико му се не противи. Де је удо семе пало, Де је пало ту је цвало — Па му сʼ већем додијало. {{Центар|'''​III.'''}} ​Тамо горе над Кавказом, Што се под њим Казбек сјаје Белим снегом светлим мразом, Као алем-круна да је, — Ту јʼ изгнаник првог раја, Ко би знао с кога краја, Ту је био долетео. Ту дубоко Дерјал зија, Као црно гнездо змија — Недогледна провалија, Кроз којуно Терек дере, Брза вода, бурна, учна, Као лавица бесомучна Уји, рши, баца пену Као гриву замршену… Дивља зверка пада нице, Од ужаса бурни вала У висини стрепе тице А облаци с чуда нека, Чак са југа, из далека, За њом деру ка северу. А врлети, ладне стене, Као да им се нешто снива, Тајном муком измучене, Гледе, мотре: шта то бива. А ти замци, црне куле — Као да прете кроз маглину Горостаси дивљи ала Одозгоре с камивала… И све друго — све је било ''Страшно'' лепо, ''дивље'' мило. — Али мучан демон оли Нит се чуди, нит се моли, Нити му се прса шире — Свему јʼ мало, све презире. {{Центар|'''​IV.'''}} ​Наједаред слика ина, — Као да је нека вила Златан ћилим разавила — Замириса цвет-долина, Та Ђурђија земља дивна; Зелен шуме, чоти бајни, Развалина вити стуби, А поточић жуборећи Стене грли, цвеће љуби. Овде славуј кроз ружице Одзива се милој песми Ђурђијанке лепотице. А јавори зелен-двори Бршљаном се свежим ките; — Ту пећине ладовите, У које се радо скрије Кад претишти жега љута Брзи јелен и кошута. И све јасно, и све живо, Сва природа ведра, чиста; Ромор грања, шапат листа, — А омара срце жари, Све растиње сладко дише, — Па росица што мирише По тиотној благој ноћи, — Па звездице трепталице Што са душе гоне санке Баш као очи, сјајне очи Лепотице Ђурђијанке — — — Ал у ледни духа груди Сва дивота, сва красота Само мучну завист буди; Све презире што год види, Све проклиње, — ненавиди. {{Центар|'''​V.'''}} ​Седи Гудал још одавна Високе је диго дворе Што бацају јутром сенку Преко поља, тја до горе. Лепи двори, ал су скупи, А много су стали боја, Тужно робље и сад памти Капље суза, капље зноја. На ступњама, штоно воде Са вр куле одозгора До Арагве ладне воде, Која тече испод двора, — Туд Тамара кнегињица, Белом чадром кријућʼ лица, Лаким скоком доле оди Златним ведром, ладној води. {{Центар|'''​VI.'''}} ​У овом је двору увек Владао тужан мир, — А сад свирка, — вино тече, — Пирује се пир. Скупио је Гудал госте, Пријатеље старе, нове, Многу својту из далека Ћери својој у сватове. А на крову искићеном, По веленцу по шареном; Ту се игра ту се пева Ту ми седи млада нева.... Јарко сунце на западу, Пре нег што ће за брег сести, Сипа своје румен-зраке По лепоти по невести. Миле песме, лаки танци, Рујно вино, сјајан дан, — Веселе се мили званци, Ударају длан о длан. И невеста крочи чила, Над главом је завитлила Прапорасти бубњић свој, Па га лаком рулом тресе, Ножицама ситно везе По тканици шареној. Окрену се, понда стаде — А кроз дуге трепавице Сузан јој се поглед краде. А кад тресну ситне жице Она сʼ опет гибко вине, На лицу јој осмеј сине, — Весео одсјај срца њеног Детињастог, безазленог. А цела је пламен живи, — Месец јој се с неба диви. {{Центар|'''​VII.'''}} ​Кунем вам се лучем света, Кунем вам се светлом ноћи, Да ни један цар још није И ни један шах Персије Пољубио ʼваке очи; Кунем вам се да још нема Шедрвана сред арема, Који би се вастао дрзко Да је својом алем-капком ʼВако дичан стас попрско; Нит је икад руке било, Која би се дичитʼ смела Да је гладећʼ чело мило Тако красну влас разплела; — Кунем вам се, друзи мили, Од како смо изгубили Бољи рајски свет, — Нигде није још понико Узабрао није нико ʼВако красан цвет. {{Центар|'''​VIII.'''}} ​Последње јој то весеље, Дркћу наде, стрепе жеље; — Тамара је мазно лане Што је никло у слободи — Авај! сутра дан кад сване Куд ће у свет да је води! Туђа мајка, туђе сеје. . . Ој, та мисао слабо греје; Слабано је слутње теше. . . А овде јој добро беше! Ал на њено ведро лице Није туга доћи смела, Ниси видео бољетице (''-{sic}-''), Она јој је одолела, — У простоти мило чедо — Да је од куд са свог лета Мучан демон њу погледо, Сетио би сʼ старог света, Тргла би се пакост клета, И у вечној својој злоби Уздркто би . . . Уздано би . . . {{Центар|'''​IX.'''}} ​Али ево — он је спази! . . . Проклет демон, дух страоте Сав се маом пренерази. У пустињу мрачне душе Чисте луче просинуше, Застаде се пакост клета — Он осети да је света Љубав, добро и красота. Није мого да сʼ одкине Од радости и милине Чистог, лепог осећања — Већем дуго, дуго сања . . . Стара срећа, давни дани У дугачком своме низу, Као ђердан звезда сјајни, Створише се пред њим близу. И прикован тајном силом Он осети нове јаде, А душа му зборитʼ стаде Родном речи, старим збором И познатим разговором. Ал ум не зна да тумачи Шта то бива, шта то значи. Шта да чини, шта да ради! Заборавитʼ све што јʼ било!! Заборавље јаде цели — Али га је небо скрило; Но демон га и не жели. {{Центар|'''​X.'''}} ​Младожења млади хита; — Ал су дуги пути клети! Измучио коња вита; — Ах да може полетети! Наком дуга жарка дана Тио вече ладом годи, — Ал већ ево каравана На Арагви ладној води. Дал га чека мила нева?! — Та иду јој златни дари, Под теретом изморени Поклецују дромедари; А на њима звонцад звони — Како који главом тресе, А господар Синодала, Дични вођа каравана, Обзире се, осврће се. На њему је светло руво, Ременом се опасао, Још је лепше и светлије Чим се јунак оружао: Бритка сабља као змија, И јатаган димишћија. Поветарце размаује Русу косу око главе И крије се и вије се Кроз широке, кроз рукаве, Ил се љуби с косом милом А шапуће с тежком свилом. Танко седло шимширово, Танка узда, све у злату, У пени је као у снегу, На помамном на дорату; — Добра пасма, а крв плаха, Из ергеле Карабаха. Пут је узак, с лева стена, А са десна мутни вали, Што су многог красног коња И јунака прождерали. Ррже (''-{sic}-'') доро, уши ћули, Зазирући главу кочи, — А и сунце већ је село, Ево већем мрке ноћи. Младожења каса смело — Ваљда ће му Бог помоћи! ​XI. ​И крај пута, гле, црквица У самотном неком куту, Гроб је можда каквог кнеза, Великаша ил витеза, На опасном овом путу Што је пао од убица. Ту би сваки путник стао И молитву очитао, А молитва та га прати Док се дома не поврати Да му нико не науди, Тако веле стари људи. Ал наш путник није стао, Лукави га демон смео, Мисли му је заварао, Жеље му је разгорео; Његове се мисли сладе На уснам неве младе. — Ал гле ... „ко ј' то?!“ ... у час тили... Нешто шушну — па умуче, Протрчаше коњи чили, Нешто плану, нешто пуче, Пушка једна, друга, трећа; — Рабри јунак у мрак глену, Подиже се на стремену. Од куд иде уда срећа? Муком мучи, само калпак Натако је преко чела, А јатаган у десницу, Дорат лети као стрела. Пушке бију, танад звижди, Ал све ређе, ређе, мање — Стишало се, само чујеш Мукли јаок и стењање И далеко — ено, ено, Де се уда чета крије, Носе благо пограбљено Кукавице арамије. ​XII. ​Све је мирно, — нема гласа, Ал од страа и ужаса Камиле су стрепећ' стале, (Само звонце кашто клепне Као и оно да се боји) А друге су попадале Уз лешеве вођа своји. Страшна слика, тужна слика: Украј пута код црквице Над гомилом рањеника Колутају ноћне тице — Ох јадника, мученика! На дому и' чека мати, Миле сеје, драга деца — Ал и' неће дочекати; Нити ће им братска рука Ладан гробак ископати; Нити ће им топла суза Ладно чело покапати. А на оној тужној унки Де узтруну њине кости, Ту ће можда путник који Смиловат' се, — крст забости. А бршљан ће да узмиле Преко крста, преко стена, — Па ће многи путник сести У залађе густа сена, И венац ће можда сплести Жута смиља и невена. ​XIII. ​Лети, бежи брзи доро, А бржи је од олује, Ни тица га не би стигла, Грива му се у вис дигла, Ноздре шири, поњискује, У мрак звера, послушкује, Плам му лиже из очију, Из копита искре бију. А по њему коњик лежи, Младожења, зла му срећа, Крвава му десна рука И оруже и одећа. Из руку му узда пала, Око врата стиска дора, — Ох оћел га изнет' ала До Казбека, — бела двора! Изнео би га да је среће, Ал овако неће, неће. Звиждну зрно — удес уди — Продера му мушке груди. ​XIV. ​А на двору стар-Гудала Кукавица закукала, Јаокнуше листом свати. Вриска, лелек, — аој јаде! На камени дворски врати Прашан парип стиже, паде; На њему је мртво тело, Намрштено бледо чело — Грозни трази љуте муке А крваве обе руке У гриву се замотале, Грчевито закопале. Ој Тамаро, сиротицо, Што си тако немо стала, Ево си га дочекала! Младожења, драго твоје, Дошо ти је, сверово је — Али, јаој, судбе клете, Загрлити не можете! ​XV. ​Спустила се казањ Божја На безбрижан овај дом, Изненада, као да је С ведра неба пао гром. А Тамара сузе лије, Прси бије, лице крије; На постељу мучна паде Да задави тешке јаде. Ал над њоме неки шапат, Тихи звуци ил уздаси — Јел причула ил је чула — Слатке речи, слатки гласи: „Ох, не тужи, чедо драго, Не разбијај нежне груди, Све је залуд, све занаго, Ти га више не пробуди. Ох, не плачи, да ти суза Чарне очи не замути, Он за твоје сузе не зна, Не може ти лелек чути. Далеко је, тамо горе, Де анђелске песме слуша Кроз сунчане златне дворе. Шта је сенка твога ваја, Што га лудо срце сања, Поред неба, поред раја И вечитог благовања. Утеши се, веруј мени: Мој анђеле безазлени, Земско жиће није ништа, Судба ваша празна ј' брука, — Та не вреди једне сузе, Не достоји с' твог јаука. ​По језеру плави вала, Кроз светлости зрачни плам, Без ветрила, без весала Броде звезде амо там. А облаци витлају се — Весео им лаган скок, Подижу се, спуштају се, Да им срећу види Бог. Нит и' празни јади даве, Нит вијају варљив над, Што је било забораве, Уживају што је сад. Тако и ти буди лака, Та слободу Бог је дао, Само на час буди така, Па ти неће бити жао. Чим се спусти густа тмина По долина по планина, И разлади топле стене; Чим се коло звезда крене, Вечерњача с' на пут спреми, Ноћ оглуви, свет онеми, И не чујеш ништа друго Само ветрић преко крша, И декоје што се тиче Промиголи, пролепрша. И кад цвеће жедно гране Да попије капљу росе, Што као бисер на њег падне Са чокота, вите лозе. Чим у својој бледој слави Са горе се месец јави И кроз прозор твој провири, Пољана ће да зимири — Спустићу се и ја доле, У госте ћу теби доћи, Превијаћу златне снове На уморне твоје очи. Ладићу ти жарке груди, Док те зора не пробуди.“ ​XVI. ​Реч умуче; у даљини Издисао је звук по звук, А Тамара скочи горе И погледа у округ. А како је њојзи било? — Срце јој се запламтило А у јадни њени груди Заметла се борба дуга, Као змије са лабуди Борила се црна туга, Стари боли с новом сласти, Питом спомен с дивљом страсти. Морила се чиста душа Да окове стресе, скине, Ал уморна опет слуша, И сад јој се звуци чине — Као да чује из даљине Оне чудне, миле зборе. И тек једва близу зоре, После дуге, бурне ноћи, Сан јој склопи ломне очи. Ал ни у сну нема мира — Долази јој момче дично, Оштро око, бледо чело, Лице му је необично; Нека туга, нека сета, — Као да није с овог света. — Па се саже над постељом Де дркташе јадна дева, Па ту ћута, дуго ћута, Као да је сажалева. Ај, то није анђео, није Њен кранитељ, Божја слуга, Није, није, не видиш му Око главе светокруга. Ово није нечастиви Што паклену носи моћ — Није мрак — а није светлост, Није дан — а није ноћ. </poem> </div> </div> {{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}} 8yi777i1mjkh61vhnsw9y0yoc5xgkxe 143387 143386 2026-05-14T16:53:48Z Coaorao 19106 Завршено: проверено и уређено 143387 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Љермонтов|Михаил Љермонтов]] | [[Демон (Љермонтов)|Демон]]<br /> (''[[:ru:Демон (Лермонтов)|Демон]]'') | '''''Превод: [[Јован Јовановић Змај]]''''' | [[Демон (Љермонтов)|-{Садржај}-]] | '''Први део''' | [[Демон (Љермонтов)/Други део|-{Други део}-]] }} <poem><div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|'''I.'''}} ​Тужни демон, дух изгнања, Летео је брзим летом А над овим грешним светом У мукама очајања. Сећао се бољи дана, Што су давно у мрак пали, Спомени се гомилали — — Ох спомени бољи дана: У светлости кад је блисто, Чист херувим, срце чисто; Репатице кад су чиле Смешећи се очи криле, Ал најрађе узањ биле; За познањем жеднећʼ љуто Кад је вечном маглом луто Вијајући на све стране Заблуђене караване Кроз просторе без имена, Кроз светила разбачена, — Он, првенац створа кад је Поздрављајућʼ жиће ново И љубио и верово; Кад још срећан није знао Љуте страве, сумње горке, А души му не грозише Пусти веци — зле поворке — И још више . . . Много, много, Чега сʼ сетитʼ није мого. {{Центар|'''​II.'''}} ​Блудео је васеленом, Пустолином њеном, И без цели и без мете, — Гледао је па је свико Како лете једнолико Век за веком, пустим путом, Као минута за минутом. Он, владалац грешна света, Сејао је семе злости Без забаве без радости, Јер што згоди, нико живи, Нико му се не противи. Де је удо семе пало, Де је пало ту је цвало — Па му сʼ већем додијало. {{Центар|'''​III.'''}} ​Тамо горе над Кавказом, Што се под њим Казбек сјаје Белим снегом светлим мразом, Као алем-круна да је, — Ту јʼ изгнаник првог раја, Ко би знао с кога краја, Ту је био долетео. Ту дубоко Дерјал зија, Као црно гнездо змија — Недогледна провалија, Кроз којуно Терек дере, Брза вода, бурна, учна, Као лавица бесомучна Уји, рши, баца пену Као гриву замршену . . . Дивља зверка пада нице, Од ужаса бурни вала У висини стрепе тице А облаци с чуда нека, Чак са југа, из далека, За њом деру ка северу. А врлети, ладне стене, Као да им се нешто снива, Тајном муком измучене, Гледе, мотре: шта то бива. А ти замци, црне куле — Као да прете кроз маглину Горостаси дивљи ала Одозгоре с камивала . . . И све друго — све је било ''Страшно'' лепо, ''дивље'' мило. — Али мучан демон оли Нит се чуди, нит се моли, Нити му се прса шире — Свему јʼ мало, све презире. {{Центар|'''​IV.'''}} ​Наједаред слика ина, — Као да је нека вила Златан ћилим разавила — Замириса цвет-долина, Та Ђурђија земља дивна; Зелен шуме, чоти бајни, Развалина вити стуби, А поточић жуборећи Стене грли, цвеће љуби. Овде славуј кроз ружице Одзива се милој песми Ђурђијанке лепотице. А јавори зелен-двори Бршљаном се свежим ките; — Ту пећине ладовите, У које се радо скрије Кад претишти жега љута Брзи јелен и кошута. И све јасно, и све живо, Сва природа ведра, чиста; Ромор грања, шапат листа, — А омара срце жари, Све растиње сладко дише, — Па росица што мирише По тиотној благој ноћи, — Па звездице трепталице Што са душе гоне санке Баш као очи, сјајне очи Лепотице Ђурђијанке — — — Ал у ледни духа груди Сва дивота, сва красота Само мучну завист буди; Све презире што год види, Све проклиње, — ненавиди. {{Центар|'''​V.'''}} ​Седи Гудал још одавна Високе је диго дворе Што бацају јутром сенку Преко поља, тја до горе. Лепи двори, ал су скупи, А много су стали боја, Тужно робље и сад памти Капље суза, капље зноја. На ступњама, штоно воде Са вр куле одозгора До Арагве ладне воде, Која тече испод двора, — Туд Тамара кнегињица, Белом чадром кријућʼ лица, Лаким скоком доле оди Златним ведром, ладној води. {{Центар|'''​VI.'''}} ​У овом је двору увек Владао тужан мир, — А сад свирка, — вино тече, — Пирује се пир. Скупио је Гудал госте, Пријатеље старе, нове, Многу својту из далека Ћери својој у сватове. А на крову искићеном, По веленцу по шареном; Ту се игра ту се пева Ту ми седи млада нева. . . . Јарко сунце на западу, Пре нег што ће за брег сести, Сипа своје румен-зраке По лепоти по невести. Миле песме, лаки танци, Рујно вино, сјајан дан, — Веселе се мили званци, Ударају длан о длан. И невеста крочи чила, Над главом је завитлила Прапорасти бубњић свој, Па га лаком рулом тресе, Ножицама ситно везе По тканици шареној. Окрену се, понда (''-{sic}-'') стаде — А кроз дуге трепавице Сузан јој се поглед краде. А кад тресну ситне жице Она сʼ опет гибко вине, На лицу јој осмеј сине, — Весео одсјај срца њеног Детињастог, безазленог. А цела је пламен живи, — Месец јој се с неба диви. {{Центар|'''​VII.'''}} ​Кунем вам се лучем света, Кунем вам се светлом ноћи, Да ни један цар још није И ни један шах Персије Пољубио ʼваке очи; Кунем вам се да још нема Шедрвана сред арема, Који би се вастао дрзко Да је својом алем-капком ʼВако дичан стас попрско; Нит је икад руке било, Која би се дичитʼ смела Да је гладећʼ чело мило Тако красну влас разплела; — Кунем вам се, друзи мили, Од како смо изгубили Бољи рајски свет, — Нигде није још понико Узабрао није нико ʼВако красан цвет. {{Центар|'''​VIII.'''}} ​Последње јој то весеље, Дркћу наде, стрепе жеље; — Тамара је мазно лане Што је никло у слободи — Авај! сутра дан кад сване Куд ће у свет да је води! Туђа мајка, туђе сеје. . . Ој, та мисао слабо греје; Слабано је слутње теше. . . А овде јој добро беше! Ал на њено ведро лице Није туга доћи смела, Ниси видео бољетице (''-{sic}-''), Она јој је одолела, — У простоти мило чедо — Да је од куд са свог лета Мучан демон њу погледо, Сетио би сʼ старог света, Тргла би се пакост клета, И у вечној својој злоби Уздркто би . . . Уздано би . . . {{Центар|'''​IX.'''}} ​Али ево — он је спази! . . . Проклет демон, дух страоте Сав се маом пренерази. У пустињу мрачне душе Чисте луче просинуше, Застаде се пакост клета — Он осети да је света Љубав, добро и красота. Није мого да сʼ одкине Од радости и милине Чистог, лепог осећања — Већем дуго, дуго сања . . . Стара срећа, давни дани У дугачком своме низу, Као ђердан звезда сјајни, Створише се пред њим близу. И прикован тајном силом Он осети нове јаде, А душа му зборитʼ стаде Родном речи, старим збором И познатим разговором. Ал ум не зна да тумачи Шта то бива, шта то значи. Шта да чини, шта да ради! Заборавитʼ све што јʼ било!! Заборавље јаде цели — Али га је небо скрило; Но демон га и не жели. {{Центар|'''​X.'''}} ​Младожења млади хита; — Ал су дуги пути клети! Измучио коња вита; — Ах да може полетети! Наком дуга жарка дана Тио вече ладом годи, — Ал већ ево каравана На Арагви ладној води. Дал га чека мила нева?! — Та иду јој златни дари, Под теретом изморени Поклецују дромедари; А на њима звонцад звони — Како који главом тресе, А господар Синодала, Дични вођа каравана, Обзире се, осврће се. На њему је светло руво, Ременом се опасао, Још је лепше и светлије Чим се јунак оружао: Бритка сабља као змија, И јатаган димишћија. Поветарце размаује Русу косу око главе И крије се и вије се Кроз широке, кроз рукаве, Ил се љуби с косом милом А шапуће с тежком свилом. Танко седло шимширово, Танка узда, све у злату, У пени је као у снегу, На помамном на дорату; — Добра пасма, а крв плаха, Из ергеле Карабаха. Пут је узак, с лева стена, А са десна мутни вали, Што су многог красног коња И јунака прождерали. Ррже (''-{sic}-'') доро, уши ћули, Зазирући главу кочи, — А и сунце већ је село, Ево већем мрке ноћи. Младожења каса смело — Ваљда ће му Бог помоћи! {{Центар|​'''XI.'''}} ​И крај пута, гле, црквица У самотном неком куту, — Гроб је можда каквог кнеза, Великаша ил витеза, На опасном овом путу Што је пао од убица. Ту би сваки путник стао И молитву очитао, А молитва та га прати — Док се дома не поврати Да му нико не науди, Тако веле стари људи. Ал наш путник није стао, Лукави га демон смео, Мисли му је заварао, Жеље му је разгорео: Његове се мисли сладе На уснам неве младе. — Ал гле … „ко ј’ то?!”… у час тили… Нешто шушну — па умуче, Протрчаше коњи чили, Нешто плану, нешто пуче, — Пушка једна, друга, трећа; — Рабри јунак у мрак глену, Подиже се на стремену. Од куд иде уда срећа? Муком мучи, само калпак Натако је преко чела, А јатаган у десницу, — Дорат лети као стрела. Пушке бију, танад звижди, Ал све ређе, ређе, мање — Стишало се, само чујеш Мукли јаок и стењање, И далеко — ено, ено, Де се уда чета крије, Носе благо пограбљено Кукавице арамије. ​{{Центар|'''XII.'''}} ​Све је мирно, — нема гласа, Ал од страа и ужаса Камиле су стрепећ’ стале, (Само звонце кашто клепне Као и оно да се боји) А друге су попадале Уз лешеве вођа своји. Страшна слика, тужна слика: Украј пута код црквице Над гомилом рањеника Колутају ноћне тице — Ох јадника, мученика! На дому и’ чека мати, Миле сеје, драга деца — Ал и’ неће дочекати; Нити ће им братска рука Ладан гробак изкопати; Нити ће им топла суза Ладно чело покапати. А на оној тужној унки Де узтруну њине кости, Ту ће можда путник који Смиловат’ се, — крст забости. А бршљан ће да узмиле Преко крста, преко стена, — Па ће многи путник сести У залађе густа сена, И венац ће можда сплести Жута смиља и невена. ​{{Центар|'''XIII.'''}} ​Лети, бежи брзи доро, А бржи је од олује, Ни тица га не би стигла, Грива му се у вис дигла, Ноздре шири, поњискује, У мрак звера, послушкује, Плам му лиже из очију, Из копита искре бију. А по њему коњик лежи, Младожења, зла му срећа, Крвава му десна рука И оруже и одећа. Из руку му узда пала, Око врата стиска дора, — Ох оћел га изнет’ ала До Казбека, — бела двора! Изнео би га да је среће, Ал овако неће, неће. . . . Звиждну зрно — удес уди — Продера му мужке груди. ​{{Центар|'''XIV.'''}} ​А на двору стар-Гудала Кукавица закукала, Јаокноше листом свати. . . Вриска, лелек, — аој јаде! На камени дворски врати Прашан парип стиже, паде; На њему је мртво тело, Намрштено бледо чело — Грозни трази љуте муке А крваве обе руке У гриву се замотале, Грчевито закопале. Ој Тамаро, сиротицо, Што си тако немо стала, Ево си га дочекала! Младожења, драго твоје, Дошо ти је, сверово је — Али, јаој, судбе клете, Загрлити не може те! ​{{Центар|'''XV.'''}} ​Спустила се казањ Божја На безбрижан овај дом, Изненада, као да је С ведра неба пао гром. А Тамара сузе лије, Прси бије, лице крије; На постељу мучна паде Да задави тешке јаде. — Ал над њоме неки шапат, Тихи звуци ил уздаси — Јел причула ил је чула — Слатке речи, слатки гласи: „Ох, не тужи, чедо драго, Не разбијај нежне груди, Све је залуд, све занаго, Ти га више не пробуди. Ох, не плачи, да ти суза Чарне очи не замути, Он за твоје сузе не зна, Не може ти лелек чути. Далеко је, — тамо горе, Де анђелске песме слуша Кроз сунчане златне дворе. Шта је сенка твога ваја, Што га лудо срце сања, Поред неба, поред раја И вечитог благовања. Утеши се, веруј мени: Мој анђеле безазлени, Земско жиће није ништа, Судба ваша празна ј’ брука, — Та не вреди једне сузе, Не достоји с’ твог јаука. ​По језеру плави вала, Кроз светлости зрачни плам, Без ветрила, без весала Броде звезде амо там’. А облаци витлају се — Весео им лаган скок, Подижу се, спуштају се, Да им срећу види Бог. Нит и’ празни јади даве, Нит вијају варљив над, Што је било забораве, Уживају што је сад. Тако и ти буди лака, Та слободу Бог је дао, Само на час буди така, Па ти неће бити жао. Чим се спусти густа тмина По долина по планина, И разлади топле стене; Чим се коло звезда крене, Вечерњача с’ на пут спреми, — Ноћ оглуви, свет онеми, И не чујеш ништа друго Само ветрић преко крша, И декоје што се тиче Промигољи, пролепрша. И кад цвеће жедно гране Да попије капљу росе, Што као бисер на њег падне Са чокота, вите лозе. Чим у својој бледој слави Са горе се месец јави И кроз прозор твој провири, Пољана ће да зимири — Спустићу се и ја доле, У госте ћу теби доћи, Превијаћу златне снове На уморне твоје очи. Ладићу ти жарке груди, Док те зора не пробуди.” ​{{Центар|'''XVI.'''}} ​Реч умуче;. . . у даљини Издисао је звук по звук, А Тамара скочи горе И погледа у округ. А како је њојзи било? — Срце јој се запламтило А у јадни њени груди Заметла се борба дуга, Као змије са лабуди Борила се црна туга, Стари боли с новом сласти, Питом спомен с дивљом страсти. Морила се чиста душа Да окове стресе, скине, Ал уморна опет слуша, И сад јој се звуци чине — Као да чује из даљине Оне чудне, миле зборе. И тек једва близу зоре, После дуге, бурне ноћи, Сан јој склопи ломне очи. Ал ни у сну нема мира . . . — Долази јој момче дично, Оштро око, бледо чело, Лице му је необично; Нека туга, нека сета, — Као да није с овог света. — Па се саже над постељом Де дркташе јадна дева, Па ту ћута, дуго ћута, Као да је сажалева. Ај, то није анђео, није Њен кранитељ, Божја слуга, Није, није, не видиш му Око главе светокруга. Ово није нечастиви Што паклену носи моћ — Није мрак — а није светлост, Није дан — а није ноћ. </poem> </div> </div> {{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}} 5am2ijlkuel6jiwjfvxwhusmbbbksor 143391 143387 2026-05-14T17:23:48Z Coaorao 19106 /* */ 143391 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Љермонтов|Михаил Љермонтов]] | [[Демон (Љермонтов)|Демон]]<br /> (''[[:ru:Демон (Лермонтов)|Демон]]'') | '''''Превод: [[Јован Јовановић Змај]]''''' | [[Демон (Љермонтов)|-{Садржај}-]] | '''Први део''' | [[Демон (Љермонтов)/Други део|-{Други део}-]] }} <poem><div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|'''I.'''}} ​Тужни демон, дух изгнања, Летео је брзим летом А над овим грешним светом У мукама очајања. Сећао се бољи дана, Што су давно у мрак пали, Спомени се гомилали — — Ох спомени бољи дана: У светлости кад је блисто, Чист херувим, срце чисто; Репатице кад су чиле Смешећи се очи криле, Ал најрађе узањ биле; За познањем жеднећʼ љуто Кад је вечном маглом луто Вијајући на све стране Заблуђене караване Кроз просторе без имена, Кроз светила разбачена, — Он, првенац створа кад је Поздрављајућʼ жиће ново И љубио и верово; Кад још срећан није знао Љуте страве, сумње горке, А души му не грозише Пусти веци — зле поворке — И још више . . . Много, много, Чега сʼ сетитʼ није мого. {{Центар|'''​II.'''}} ​Блудео је васеленом, Пустолином њеном, И без цели и без мете, — Гледао је па је свико Како лете једнолико Век за веком, пустим путом, Као минута за минутом. Он, владалац грешна света, Сејао је семе злости Без забаве без радости, Јер што згоди, нико живи, Нико му се не противи. Де је удо семе пало, Де је пало ту је цвало — Па му сʼ већем додијало. {{Центар|'''​III.'''}} ​Тамо горе над Кавказом, Што се под њим Казбек сјаје Белим снегом светлим мразом, Као алем-круна да је, — Ту јʼ изгнаник првог раја, Ко би знао с кога краја, Ту је био долетео. Ту дубоко Дерјал зија, Као црно гнездо змија — Недогледна провалија, Кроз којуно Терек дере, Брза вода, бурна, учна, Као лавица бесомучна Уји, рши, баца пену Као гриву замршену . . . Дивља зверка пада нице, Од ужаса бурни вала У висини стрепе тице А облаци с чуда нека, Чак са југа, из далека, За њом деру ка северу. А врлети, ладне стене, Као да им се нешто снива, Тајном муком измучене, Гледе, мотре: шта то бива. А ти замци, црне куле — Као да прете кроз маглину Горостаси дивљи ала Одозгоре с камивала . . . И све друго — све је било ''Страшно'' лепо, ''дивље'' мило. — Али мучан демон оли Нит се чуди, нит се моли, Нити му се прса шире — Свему јʼ мало, све презире. {{Центар|'''​IV.'''}} ​Наједаред слика ина, — Као да је нека вила Златан ћилим разавила — Замириса цвет-долина, Та Ђурђија земља дивна; Зелен шуме, чоти бајни, Развалина вити стуби, А поточић жуборећи Стене грли, цвеће љуби. Овде славуј кроз ружице Одзива се милој песми Ђурђијанке лепотице. А јавори зелен-двори Бршљаном се свежим ките; — Ту пећине ладовите, У које се радо скрије Кад претишти жега љута Брзи јелен и кошута. И све јасно, и све живо, Сва природа ведра, чиста; Ромор грања, шапат листа, — А омара срце жари, Све растиње сладко дише, — Па росица што мирише По тиотној благој ноћи, — Па звездице трепталице Што са душе гоне санке Баш као очи, сјајне очи Лепотице Ђурђијанке — — — Ал у ледни духа груди Сва дивота, сва красота Само мучну завист буди; Све презире што год види, Све проклиње, — ненавиди. {{Центар|'''​V.'''}} ​Седи Гудал још одавна Високе је диго дворе Што бацају јутром сенку Преко поља, тја до горе. Лепи двори, ал су скупи, А много су стали боја, Тужно робље и сад памти Капље суза, капље зноја. На ступњама, штоно воде Са вр куле одозгора До Арагве ладне воде, Која тече испод двора, — Туд Тамара кнегињица, Белом чадром кријућʼ лица, Лаким скоком доле оди Златним ведром, ладној води. {{Центар|'''​VI.'''}} ​У овом је двору увек Владао тужан мир, — А сад свирка, — вино тече, — Пирује се пир. Скупио је Гудал госте, Пријатеље старе, нове, Многу својту из далека Ћери својој у сватове. А на крову искићеном, По веленцу по шареном; Ту се игра ту се пева Ту ми седи млада нева. . . . Јарко сунце на западу, Пре нег што ће за брег сести, Сипа своје румен-зраке По лепоти по невести. Миле песме, лаки танци, Рујно вино, сјајан дан, — Веселе се мили званци, Ударају длан о длан. И невеста крочи чила, Над главом је завитлила Прапорасти бубњић свој, Па га лаком рулом тресе, Ножицама ситно везе По тканици шареној. Окрену се, понда (''-{sic}-'') стаде — А кроз дуге трепавице Сузан јој се поглед краде. А кад тресну ситне жице Она сʼ опет гибко вине, На лицу јој осмеј сине, — Весео одсјај срца њеног Детињастог, безазленог. А цела је пламен живи, — Месец јој се с неба диви. {{Центар|'''​VII.'''}} ​Кунем вам се лучем света, Кунем вам се светлом ноћи, Да ни један цар још није И ни један шах Персије Пољубио ʼваке очи; Кунем вам се да још нема Шедрвана сред арема, Који би се вастао дрзко Да је својом алем-капком ʼВако дичан стас попрско; Нит је икад руке било, Која би се дичитʼ смела Да је гладећʼ чело мило Тако красну влас разплела; — Кунем вам се, друзи мили, Од како смо изгубили Бољи рајски свет, — Нигде није још понико Узабрао није нико ʼВако красан цвет. {{Центар|'''​VIII.'''}} ​Последње јој то весеље, Дркћу наде, стрепе жеље; — Тамара је мазно лане Што је никло у слободи — Авај! сутра дан кад сване Куд ће у свет да је води! Туђа мајка, туђе сеје. . . Ој, та мисао слабо греје; Слабано је слутње теше. . . А овде јој добро беше! Ал на њено ведро лице Није туга доћи смела, Ниси видео бољетице (''-{sic}-''), Она јој је одолела, — У простоти мило чедо — Да је од куд са свог лета Мучан демон њу погледо, Сетио би сʼ старог света, Тргла би се пакост клета, И у вечној својој злоби Уздркто би . . . Уздано би . . . {{Центар|'''​IX.'''}} ​Али ево — он је спази! . . . Проклет демон, дух страоте Сав се маом пренерази. У пустињу мрачне душе Чисте луче просинуше, Застаде се пакост клета — Он осети да је света Љубав, добро и красота. Није мого да сʼ одкине Од радости и милине Чистог, лепог осећања — Већем дуго, дуго сања . . . Стара срећа, давни дани У дугачком своме низу, Као ђердан звезда сјајни, Створише се пред њим близу. И прикован тајном силом Он осети нове јаде, А душа му зборитʼ стаде Родном речи, старим збором И познатим разговором. Ал ум не зна да тумачи Шта то бива, шта то значи. Шта да чини, шта да ради! Заборавитʼ све што јʼ било!! Заборавље јаде цели — Али га је небо скрило; Но демон га и не жели. {{Центар|'''​X.'''}} ​Младожења млади хита; — Ал су дуги пути клети! Измучио коња вита; — Ах да може полетети! Наком дуга жарка дана Тио вече ладом годи, — Ал већ ево каравана На Арагви ладној води. Дал га чека мила нева?! — Та иду јој златни дари, Под теретом изморени Поклецују дромедари; А на њима звонцад звони — Како који главом тресе, А господар Синодала, Дични вођа каравана, Обзире се, осврће се. На њему је светло руво, Ременом се опасао, Још је лепше и светлије Чим се јунак оружао: Бритка сабља као змија, И јатаган димишћија. Поветарце размаује Русу косу око главе И крије се и вије се Кроз широке, кроз рукаве, Ил се љуби с косом милом А шапуће с тежком свилом. Танко седло шимширово, Танка узда, све у злату, У пени је као у снегу, На помамном на дорату; — Добра пасма, а крв плаха, Из ергеле Карабаха. Пут је узак, с лева стена, А са десна мутни вали, Што су многог красног коња И јунака прождерали. Ррже (''-{sic}-'') доро, уши ћули, Зазирући главу кочи, — А и сунце већ је село, Ево већем мрке ноћи. Младожења каса смело — Ваљда ће му Бог помоћи! {{Центар|​'''XI.'''}} ​И крај пута, гле, црквица У самотном неком куту, — Гроб је можда каквог кнеза, Великаша ил витеза, На опасном овом путу Што је пао од убица. Ту би сваки путник стао И молитву очитао, А молитва та га прати — Док се дома не поврати Да му нико не науди, Тако веле стари људи. Ал наш путник није стао, Лукави га демон смео, Мисли му је заварао, Жеље му је разгорео: Његове се мисли сладе На уснам неве младе. — Ал гле … „ко ј’ то?!”… у час тили… Нешто шушну — па умуче, Протрчаше коњи чили, Нешто плану, нешто пуче, — Пушка једна, друга, трећа; — Рабри јунак у мрак глену, Подиже се на стремену. Од куд иде уда срећа? Муком мучи, само калпак Натако је преко чела, А јатаган у десницу, — Дорат лети као стрела. Пушке бију, танад звижди, Ал све ређе, ређе, мање — Стишало се, само чујеш Мукли јаок и стењање, И далеко — ено, ено, Де се уда чета крије, Носе благо пограбљено Кукавице арамије. ​{{Центар|'''XII.'''}} ​Све је мирно, — нема гласа, Ал од страа и ужаса Камиле су стрепећ’ стале, (Само звонце кашто клепне Као и оно да се боји) А друге су попадале Уз лешеве вођа своји. Страшна слика, тужна слика: Украј пута код црквице Над гомилом рањеника Колутају ноћне тице — Ох јадника, мученика! На дому и’ чека мати, Миле сеје, драга деца — Ал и’ неће дочекати; Нити ће им братска рука Ладан гробак изкопати; Нити ће им топла суза Ладно чело покапати. А на оној тужној унки Де узтруну њине кости, Ту ће можда путник који Смиловат’ се, — крст забости. А бршљан ће да узмиле Преко крста, преко стена, — Па ће многи путник сести У залађе густа сена, И венац ће можда сплести Жута смиља и невена. ​{{Центар|'''XIII.'''}} ​Лети, бежи брзи доро, А бржи је од олује, Ни тица га не би стигла, Грива му се у вис дигла, Ноздре шири, поњискује, У мрак звера, послушкује, Плам му лиже из очију, Из копита искре бију. А по њему коњик лежи, Младожења, зла му срећа, Крвава му десна рука И оруже и одећа. Из руку му узда пала, Око врата стиска дора, — Ох оћел га изнет’ ала До Казбека, — бела двора! Изнео би га да је среће, Ал овако неће, неће. . . . Звиждну зрно — удес уди — Продера му мужке груди. ​{{Центар|'''XIV.'''}} ​А на двору стар-Гудала Кукавица закукала, Јаокноше листом свати. . . Вриска, лелек, — аој јаде! На камени дворски врати Прашан парип стиже, паде; На њему је мртво тело, Намрштено бледо чело — Грозни трази љуте муке А крваве обе руке У гриву се замотале, Грчевито закопале. Ој Тамаро, сиротицо, Што си тако немо стала, Ево си га дочекала! Младожења, драго твоје, Дошо ти је, сверово је — Али, јаој, судбе клете, Загрлити не може те! ​{{Центар|'''XV.'''}} ​Спустила се казањ Божја На безбрижан овај дом, Изненада, као да је С ведра неба пао гром. А Тамара сузе лије, Прси бије, лице крије; На постељу мучна паде Да задави тешке јаде. — Ал над њоме неки шапат, Тихи звуци ил уздаси — Јел причула ил је чула — Слатке речи, слатки гласи: „Ох, не тужи, чедо драго, Не разбијај нежне груди, Све је залуд, све занаго, Ти га више не пробуди. Ох, не плачи, да ти суза Чарне очи не замути, Он за твоје сузе не зна, Не може ти лелек чути. Далеко је, — тамо горе, Де анђелске песме слуша Кроз сунчане златне дворе. Шта је сенка твога ваја, Што га лудо срце сања, Поред неба, поред раја И вечитог благовања. Утеши се, веруј мени: Мој анђеле безазлени, Земско жиће није ништа, Судба ваша празна ј’ брука, — Та не вреди једне сузе, Не достоји с’ твог јаука.<br /> По језеру плави вала, Кроз светлости зрачни плам, Без ветрила, без весала Броде звезде амо там’. А облаци витлају се — Весео им лаган скок, Подижу се, спуштају се, Да им срећу види Бог. Нит и’ празни јади даве, Нит вијају варљив над, Што је било забораве, Уживају што је сад. Тако и ти буди лака, Та слободу Бог је дао, Само на час буди така, Па ти неће бити жао.<br /> Чим се спусти густа тмина По долина по планина, И разлади топле стене; Чим се коло звезда крене, Вечерњача с’ на пут спреми, — Ноћ оглуви, свет онеми, И не чујеш ништа друго Само ветрић преко крша, И декоје што се тиче Промигољи, пролепрша. И кад цвеће жедно гране Да попије капљу росе, Што као бисер на њег падне Са чокота, вите лозе. Чим у својој бледој слави Са горе се месец јави И кроз прозор твој провири, Пољана ће да зимири — Спустићу се и ја доле, У госте ћу теби доћи, Превијаћу златне снове На уморне твоје очи. Ладићу ти жарке груди, Док те зора не пробуди.” ​{{Центар|'''XVI.'''}} ​Реч умуче;. . . у даљини Издисао је звук по звук, А Тамара скочи горе И погледа у округ. А како је њојзи било? — Срце јој се запламтило А у јадни њени груди Заметла се борба дуга, Као змије са лабуди Борила се црна туга, Стари боли с новом сласти, Питом спомен с дивљом страсти. Морила се чиста душа Да окове стресе, скине, Ал уморна опет слуша, И сад јој се звуци чине — Као да чује из даљине Оне чудне, миле зборе. И тек једва близу зоре, После дуге, бурне ноћи, Сан јој склопи ломне очи. Ал ни у сну нема мира . . . — Долази јој момче дично, Оштро око, бледо чело, Лице му је необично; Нека туга, нека сета, — Као да није с овог света. — Па се саже над постељом Де дркташе јадна дева, Па ту ћута, дуго ћута, Као да је сажалева. Ај, то није анђео, није Њен кранитељ, Божја слуга, Није, није, не видиш му Око главе светокруга. Ово није нечастиви Што паклену носи моћ — Није мрак — а није светлост, Није дан — а није ноћ. </poem> </div> </div> {{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}} mmd8as53x2506jnid2wm5d5934puhqy 143394 143391 2026-05-14T17:31:43Z Coaorao 19106 /* */ 143394 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Љермонтов|Михаил Љермонтов]] | [[Демон (Љермонтов)|Демон]] | '''Превео [[Јован Јовановић Змај|Јован Јовановић]], 1863.''' | [[Демон (Љермонтов)|-{Садржај}-]] | '''Први део''' | [[Демон (Љермонтов)/Други део|-{Други део}-]] }} <poem><div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|'''I.'''}} ​Тужни демон, дух изгнања, Летео је брзим летом А над овим грешним светом У мукама очајања. Сећао се бољи дана, Што су давно у мрак пали, Спомени се гомилали — — Ох спомени бољи дана: У светлости кад је блисто, Чист херувим, срце чисто; Репатице кад су чиле Смешећи се очи криле, Ал најрађе узањ биле; За познањем жеднећʼ љуто Кад је вечном маглом луто Вијајући на све стране Заблуђене караване Кроз просторе без имена, Кроз светила разбачена, — Он, првенац створа кад је Поздрављајућʼ жиће ново И љубио и верово; Кад још срећан није знао Љуте страве, сумње горке, А души му не грозише Пусти веци — зле поворке — И још више . . . Много, много, Чега сʼ сетитʼ није мого. {{Центар|'''​II.'''}} ​Блудео је васеленом, Пустолином њеном, И без цели и без мете, — Гледао је па је свико Како лете једнолико Век за веком, пустим путом, Као минута за минутом. Он, владалац грешна света, Сејао је семе злости Без забаве без радости, Јер што згоди, нико живи, Нико му се не противи. Де је удо семе пало, Де је пало ту је цвало — Па му сʼ већем додијало. {{Центар|'''​III.'''}} ​Тамо горе над Кавказом, Што се под њим Казбек сјаје Белим снегом светлим мразом, Као алем-круна да је, — Ту јʼ изгнаник првог раја, Ко би знао с кога краја, Ту је био долетео. Ту дубоко Дерјал зија, Као црно гнездо змија — Недогледна провалија, Кроз којуно Терек дере, Брза вода, бурна, учна, Као лавица бесомучна Уји, рши, баца пену Као гриву замршену . . . Дивља зверка пада нице, Од ужаса бурни вала У висини стрепе тице А облаци с чуда нека, Чак са југа, из далека, За њом деру ка северу. А врлети, ладне стене, Као да им се нешто снива, Тајном муком измучене, Гледе, мотре: шта то бива. А ти замци, црне куле — Као да прете кроз маглину Горостаси дивљи ала Одозгоре с камивала . . . И све друго — све је било ''Страшно'' лепо, ''дивље'' мило. — Али мучан демон оли Нит се чуди, нит се моли, Нити му се прса шире — Свему јʼ мало, све презире. {{Центар|'''​IV.'''}} ​Наједаред слика ина, — Као да је нека вила Златан ћилим разавила — Замириса цвет-долина, Та Ђурђија земља дивна; Зелен шуме, чоти бајни, Развалина вити стуби, А поточић жуборећи Стене грли, цвеће љуби. Овде славуј кроз ружице Одзива се милој песми Ђурђијанке лепотице. А јавори зелен-двори Бршљаном се свежим ките; — Ту пећине ладовите, У које се радо скрије Кад претишти жега љута Брзи јелен и кошута. И све јасно, и све живо, Сва природа ведра, чиста; Ромор грања, шапат листа, — А омара срце жари, Све растиње сладко дише, — Па росица што мирише По тиотној благој ноћи, — Па звездице трепталице Што са душе гоне санке Баш као очи, сјајне очи Лепотице Ђурђијанке — — — Ал у ледни духа груди Сва дивота, сва красота Само мучну завист буди; Све презире што год види, Све проклиње, — ненавиди. {{Центар|'''​V.'''}} ​Седи Гудал још одавна Високе је диго дворе Што бацају јутром сенку Преко поља, тја до горе. Лепи двори, ал су скупи, А много су стали боја, Тужно робље и сад памти Капље суза, капље зноја. На ступњама, штоно воде Са вр куле одозгора До Арагве ладне воде, Која тече испод двора, — Туд Тамара кнегињица, Белом чадром кријућʼ лица, Лаким скоком доле оди Златним ведром, ладној води. {{Центар|'''​VI.'''}} ​У овом је двору увек Владао тужан мир, — А сад свирка, — вино тече, — Пирује се пир. Скупио је Гудал госте, Пријатеље старе, нове, Многу својту из далека Ћери својој у сватове. А на крову искићеном, По веленцу по шареном; Ту се игра ту се пева Ту ми седи млада нева. . . . Јарко сунце на западу, Пре нег што ће за брег сести, Сипа своје румен-зраке По лепоти по невести. Миле песме, лаки танци, Рујно вино, сјајан дан, — Веселе се мили званци, Ударају длан о длан. И невеста крочи чила, Над главом је завитлила Прапорасти бубњић свој, Па га лаком рулом тресе, Ножицама ситно везе По тканици шареној. Окрену се, понда (''-{sic}-'') стаде — А кроз дуге трепавице Сузан јој се поглед краде. А кад тресну ситне жице Она сʼ опет гибко вине, На лицу јој осмеј сине, — Весео одсјај срца њеног Детињастог, безазленог. А цела је пламен живи, — Месец јој се с неба диви. {{Центар|'''​VII.'''}} ​Кунем вам се лучем света, Кунем вам се светлом ноћи, Да ни један цар још није И ни један шах Персије Пољубио ʼваке очи; Кунем вам се да још нема Шедрвана сред арема, Који би се вастао дрзко Да је својом алем-капком ʼВако дичан стас попрско; Нит је икад руке било, Која би се дичитʼ смела Да је гладећʼ чело мило Тако красну влас разплела; — Кунем вам се, друзи мили, Од како смо изгубили Бољи рајски свет, — Нигде није још понико Узабрао није нико ʼВако красан цвет. {{Центар|'''​VIII.'''}} ​Последње јој то весеље, Дркћу наде, стрепе жеље; — Тамара је мазно лане Што је никло у слободи — Авај! сутра дан кад сване Куд ће у свет да је води! Туђа мајка, туђе сеје. . . Ој, та мисао слабо греје; Слабано је слутње теше. . . А овде јој добро беше! Ал на њено ведро лице Није туга доћи смела, Ниси видео бољетице (''-{sic}-''), Она јој је одолела, — У простоти мило чедо — Да је од куд са свог лета Мучан демон њу погледо, Сетио би сʼ старог света, Тргла би се пакост клета, И у вечној својој злоби Уздркто би . . . Уздано би . . . {{Центар|'''​IX.'''}} ​Али ево — он је спази! . . . Проклет демон, дух страоте Сав се маом пренерази. У пустињу мрачне душе Чисте луче просинуше, Застаде се пакост клета — Он осети да је света Љубав, добро и красота. Није мого да сʼ одкине Од радости и милине Чистог, лепог осећања — Већем дуго, дуго сања . . . Стара срећа, давни дани У дугачком своме низу, Као ђердан звезда сјајни, Створише се пред њим близу. И прикован тајном силом Он осети нове јаде, А душа му зборитʼ стаде Родном речи, старим збором И познатим разговором. Ал ум не зна да тумачи Шта то бива, шта то значи. Шта да чини, шта да ради! Заборавитʼ све што јʼ било!! Заборавље јаде цели — Али га је небо скрило; Но демон га и не жели. {{Центар|'''​X.'''}} ​Младожења млади хита; — Ал су дуги пути клети! Измучио коња вита; — Ах да може полетети! Наком дуга жарка дана Тио вече ладом годи, — Ал већ ево каравана На Арагви ладној води. Дал га чека мила нева?! — Та иду јој златни дари, Под теретом изморени Поклецују дромедари; А на њима звонцад звони — Како који главом тресе, А господар Синодала, Дични вођа каравана, Обзире се, осврће се. На њему је светло руво, Ременом се опасао, Још је лепше и светлије Чим се јунак оружао: Бритка сабља као змија, И јатаган димишћија. Поветарце размаује Русу косу око главе И крије се и вије се Кроз широке, кроз рукаве, Ил се љуби с косом милом А шапуће с тежком свилом. Танко седло шимширово, Танка узда, све у злату, У пени је као у снегу, На помамном на дорату; — Добра пасма, а крв плаха, Из ергеле Карабаха. Пут је узак, с лева стена, А са десна мутни вали, Што су многог красног коња И јунака прождерали. Ррже (''-{sic}-'') доро, уши ћули, Зазирући главу кочи, — А и сунце већ је село, Ево већем мрке ноћи. Младожења каса смело — Ваљда ће му Бог помоћи! {{Центар|​'''XI.'''}} ​И крај пута, гле, црквица У самотном неком куту, — Гроб је можда каквог кнеза, Великаша ил витеза, На опасном овом путу Што је пао од убица. Ту би сваки путник стао И молитву очитао, А молитва та га прати — Док се дома не поврати Да му нико не науди, Тако веле стари људи. Ал наш путник није стао, Лукави га демон смео, Мисли му је заварао, Жеље му је разгорео: Његове се мисли сладе На уснам неве младе. — Ал гле … „ко ј’ то?!”… у час тили… Нешто шушну — па умуче, Протрчаше коњи чили, Нешто плану, нешто пуче, — Пушка једна, друга, трећа; — Рабри јунак у мрак глену, Подиже се на стремену. Од куд иде уда срећа? Муком мучи, само калпак Натако је преко чела, А јатаган у десницу, — Дорат лети као стрела. Пушке бију, танад звижди, Ал све ређе, ређе, мање — Стишало се, само чујеш Мукли јаок и стењање, И далеко — ено, ено, Де се уда чета крије, Носе благо пограбљено Кукавице арамије. ​{{Центар|'''XII.'''}} ​Све је мирно, — нема гласа, Ал од страа и ужаса Камиле су стрепећ’ стале, (Само звонце кашто клепне Као и оно да се боји) А друге су попадале Уз лешеве вођа своји. Страшна слика, тужна слика: Украј пута код црквице Над гомилом рањеника Колутају ноћне тице — Ох јадника, мученика! На дому и’ чека мати, Миле сеје, драга деца — Ал и’ неће дочекати; Нити ће им братска рука Ладан гробак изкопати; Нити ће им топла суза Ладно чело покапати. А на оној тужној унки Де узтруну њине кости, Ту ће можда путник који Смиловат’ се, — крст забости. А бршљан ће да узмиле Преко крста, преко стена, — Па ће многи путник сести У залађе густа сена, И венац ће можда сплести Жута смиља и невена. ​{{Центар|'''XIII.'''}} ​Лети, бежи брзи доро, А бржи је од олује, Ни тица га не би стигла, Грива му се у вис дигла, Ноздре шири, поњискује, У мрак звера, послушкује, Плам му лиже из очију, Из копита искре бију. А по њему коњик лежи, Младожења, зла му срећа, Крвава му десна рука И оруже и одећа. Из руку му узда пала, Око врата стиска дора, — Ох оћел га изнет’ ала До Казбека, — бела двора! Изнео би га да је среће, Ал овако неће, неће. . . . Звиждну зрно — удес уди — Продера му мужке груди. ​{{Центар|'''XIV.'''}} ​А на двору стар-Гудала Кукавица закукала, Јаокноше листом свати. . . Вриска, лелек, — аој јаде! На камени дворски врати Прашан парип стиже, паде; На њему је мртво тело, Намрштено бледо чело — Грозни трази љуте муке А крваве обе руке У гриву се замотале, Грчевито закопале. Ој Тамаро, сиротицо, Што си тако немо стала, Ево си га дочекала! Младожења, драго твоје, Дошо ти је, сверово је — Али, јаој, судбе клете, Загрлити не може те! ​{{Центар|'''XV.'''}} ​Спустила се казањ Божја На безбрижан овај дом, Изненада, као да је С ведра неба пао гром. А Тамара сузе лије, Прси бије, лице крије; На постељу мучна паде Да задави тешке јаде. — Ал над њоме неки шапат, Тихи звуци ил уздаси — Јел причула ил је чула — Слатке речи, слатки гласи: „Ох, не тужи, чедо драго, Не разбијај нежне груди, Све је залуд, све занаго, Ти га више не пробуди. Ох, не плачи, да ти суза Чарне очи не замути, Он за твоје сузе не зна, Не може ти лелек чути. Далеко је, — тамо горе, Де анђелске песме слуша Кроз сунчане златне дворе. Шта је сенка твога ваја, Што га лудо срце сања, Поред неба, поред раја И вечитог благовања. Утеши се, веруј мени: Мој анђеле безазлени, Земско жиће није ништа, Судба ваша празна ј’ брука, — Та не вреди једне сузе, Не достоји с’ твог јаука.<br /> По језеру плави вала, Кроз светлости зрачни плам, Без ветрила, без весала Броде звезде амо там’. А облаци витлају се — Весео им лаган скок, Подижу се, спуштају се, Да им срећу види Бог. Нит и’ празни јади даве, Нит вијају варљив над, Што је било забораве, Уживају што је сад. Тако и ти буди лака, Та слободу Бог је дао, Само на час буди така, Па ти неће бити жао.<br /> Чим се спусти густа тмина По долина по планина, И разлади топле стене; Чим се коло звезда крене, Вечерњача с’ на пут спреми, — Ноћ оглуви, свет онеми, И не чујеш ништа друго Само ветрић преко крша, И декоје што се тиче Промигољи, пролепрша. И кад цвеће жедно гране Да попије капљу росе, Што као бисер на њег падне Са чокота, вите лозе. Чим у својој бледој слави Са горе се месец јави И кроз прозор твој провири, Пољана ће да зимири — Спустићу се и ја доле, У госте ћу теби доћи, Превијаћу златне снове На уморне твоје очи. Ладићу ти жарке груди, Док те зора не пробуди.” ​{{Центар|'''XVI.'''}} ​Реч умуче;. . . у даљини Издисао је звук по звук, А Тамара скочи горе И погледа у округ. А како је њојзи било? — Срце јој се запламтило А у јадни њени груди Заметла се борба дуга, Као змије са лабуди Борила се црна туга, Стари боли с новом сласти, Питом спомен с дивљом страсти. Морила се чиста душа Да окове стресе, скине, Ал уморна опет слуша, И сад јој се звуци чине — Као да чује из даљине Оне чудне, миле зборе. И тек једва близу зоре, После дуге, бурне ноћи, Сан јој склопи ломне очи. Ал ни у сну нема мира . . . — Долази јој момче дично, Оштро око, бледо чело, Лице му је необично; Нека туга, нека сета, — Као да није с овог света. — Па се саже над постељом Де дркташе јадна дева, Па ту ћута, дуго ћута, Као да је сажалева. Ај, то није анђео, није Њен кранитељ, Божја слуга, Није, није, не видиш му Око главе светокруга. Ово није нечастиви Што паклену носи моћ — Није мрак — а није светлост, Није дан — а није ноћ. </poem> </div> </div> {{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}} 2bssn22umel4n94sticzwjh0kp4fscp 143395 143394 2026-05-14T17:40:13Z Coaorao 19106 /* */ 143395 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Љермонтов|Михаил Љермонтов]] | [[Демон (Љермонтов)|Демон]] | '''Превео [[Јован Јовановић Змај|Јован Јовановић]], 1863.''' | [[Демон (Љермонтов)|-{Садржај}-]] | '''Први део''' | [[Демон (Љермонтов)/Други део|-{Други део}-]] }} <poem><div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|'''I.'''}} ​Тужни демон, дух изгнања, Летео је брзим летом А над овим грешним светом У мукама очајања. Сећао се бољи дана, Што су давно у мрак пали, Спомени се гомилали — — Ох спомени бољи дана: У светлости кад је блисто, Чист херувим, срце чисто; Репатице кад су чиле Смешећи се очи криле, Ал најрађе узањ биле; За познањем жеднећʼ љуто Кад је вечном маглом луто Вијајући на све стране Заблуђене караване Кроз просторе без имена, Кроз светила разбачена, — Он, првенац створа кад је Поздрављајућʼ жиће ново И љубио и верово; Кад још срећан није знао Љуте страве, сумње горке, А души му не грозише Пусти веци — зле поворке — И још више . . . Много, много, Чега сʼ сетитʼ није мого. {{Центар|'''​II.'''}} ​Блудео је васеленом, Пустолином њеном, И без цели и без мете, — Гледао је па је свико Како лете једнолико Век за веком, пустим путом, Као минута за минутом. Он, владалац грешна света, Сејао је семе злости Без забаве без радости, Јер што згоди, нико живи, Нико му се не противи. Де је удо семе пало, Де је пало ту је цвало — Па му сʼ већем додијало. {{Центар|'''​III.'''}} ​Тамо горе над Кавказом, Што се под њим Казбек сјаје Белим снегом светлим мразом, Као алем-круна да је, — Ту јʼ изгнаник првог раја, Ко би знао с кога краја, Ту је био долетео. Ту дубоко Дерјал зија, Као црно гнездо змија — Недогледна провалија, Кроз којуно Терек дере, Брза вода, бурна, учна, Као лавица бесомучна Уји, рши, баца пену Као гриву замршену . . . Дивља зверка пада нице, Од ужаса бурни вала У висини стрепе тице А облаци с чуда нека, Чак са југа, из далека, За њом деру ка северу. А врлети, ладне стене, Као да им се нешто снива, Тајном муком измучене, Гледе, мотре: шта то бива. А ти замци, црне куле — Као да прете кроз маглину Горостаси дивљи ала Одозгоре с камивала . . . И све друго — све је било ''Страшно'' лепо, ''дивље'' мило. — Али мучан демон оли Нит се чуди, нит се моли, Нити му се прса шире — Свему јʼ мало, све презире. {{Центар|'''​IV.'''}} ​Наједаред слика ина, — Као да је нека вила Златан ћилим разавила — Замириса цвет-долина, Та Ђурђија земља дивна; Зелен шуме, чоти бајни, Развалина вити стуби, А поточић жуборећи Стене грли, цвеће љуби. Овде славуј кроз ружице Одзива се милој песми Ђурђијанке лепотице. А јавори зелен-двори Бршљаном се свежим ките; — Ту пећине ладовите, У које се радо скрије Кад претишти жега љута Брзи јелен и кошута. И све јасно, и све живо, Сва природа ведра, чиста; Ромор грања, шапат листа, — А омара срце жари, Све растиње сладко дише, — Па росица што мирише По тиотној благој ноћи, — Па звездице трепталице Што са душе гоне санке Баш као очи, сјајне очи Лепотице Ђурђијанке — — — Ал у ледни духа груди Сва дивота, сва красота Само мучну завист буди; Све презире што год види, Све проклиње, — ненавиди. {{Центар|'''​V.'''}} ​Седи Гудал још одавна Високе је диго дворе Што бацају јутром сенку Преко поља, тја до горе. Лепи двори, ал су скупи, А много су стали боја, Тужно робље и сад памти Капље суза, капље зноја. На ступњама, штоно воде Са вр куле одозгора До Арагве ладне воде, Која тече испод двора, — Туд Тамара кнегињица, Белом чадром кријућʼ лица, Лаким скоком доле оди Златним ведром, ладној води. {{Центар|'''​VI.'''}} ​У овом је двору увек Владао тужан мир, — А сад свирка, — вино тече, — Пирује се пир. Скупио је Гудал госте, Пријатеље старе, нове, Многу својту из далека Ћери својој у сватове. А на крову искићеном, По веленцу по шареном; Ту се игра ту се пева Ту ми седи млада нева. . . . Јарко сунце на западу, Пре нег што ће за брег сести, Сипа своје румен-зраке По лепоти по невести. Миле песме, лаки танци, Рујно вино, сјајан дан, — Веселе се мили званци, Ударају длан о длан. И невеста крочи чила, Над главом је завитлила Прапорасти бубњић свој, Па га лаком рулом тресе, Ножицама ситно везе По тканици шареној. Окрену се, понда (''-{sic}-'') стаде — А кроз дуге трепавице Сузан јој се поглед краде. А кад тресну ситне жице Она сʼ опет гибко вине, На лицу јој осмеј сине, — Весео одсјај срца њеног Детињастог, безазленог. А цела је пламен живи, — Месец јој се с неба диви. {{Центар|'''​VII.'''}} ​Кунем вам се лучем света, Кунем вам се светлом ноћи, Да ни један цар још није И ни један шах Персије Пољубио ʼваке очи; Кунем вам се да још нема Шедрвана сред арема, Који би се вастао дрзко Да је својом алем-капком ʼВако дичан стас попрско; Нит је икад руке било, Која би се дичитʼ смела Да је гладећʼ чело мило Тако красну влас разплела; — Кунем вам се, друзи мили, Од како смо изгубили Бољи рајски свет, — Нигде није још понико Узабрао није нико ʼВако красан цвет. {{Центар|'''​VIII.'''}} ​Последње јој то весеље, Дркћу наде, стрепе жеље; — Тамара је мазно лане Што је никло у слободи — Авај! сутра дан кад сване Куд ће у свет да је води! Туђа мајка, туђе сеје. . . Ој, та мисао слабо греје; Слабано је слутње теше. . . А овде јој добро беше! Ал на њено ведро лице Није туга доћи смела, Ниси видео бољетице (''-{sic}-''), Она јој је одолела, — У простоти мило чедо — Да је од куд са свог лета Мучан демон њу погледо, Сетио би сʼ старог света, Тргла би се пакост клета, И у вечној својој злоби Уздркто би . . . Уздано би . . . {{Центар|'''​IX.'''}} ​Али ево — он је спази! . . . Проклет демон, дух страоте Сав се маом пренерази. У пустињу мрачне душе Чисте луче просинуше, Застаде се пакост клета — Он осети да је света Љубав, добро и красота. Није мого да сʼ одкине Од радости и милине Чистог, лепог осећања — Већем дуго, дуго сања . . . Стара срећа, давни дани У дугачком своме низу, Као ђердан звезда сјајни, Створише се пред њим близу. И прикован тајном силом Он осети нове јаде, А душа му зборитʼ стаде Родном речи, старим збором И познатим разговором. Ал ум не зна да тумачи Шта то бива, шта то значи. Шта да чини, шта да ради! Заборавитʼ све што јʼ било!! Заборавље јаде цели — Али га је небо скрило; Но демон га и не жели. {{Центар|'''​X.'''}} ​Младожења млади хита; — Ал су дуги пути клети! Измучио коња вита; — Ах да може полетети! Наком дуга жарка дана Тио вече ладом годи, — Ал већ ево каравана На Арагви ладној води. Дал га чека мила нева?! — Та иду јој златни дари, Под теретом изморени Поклецују дромедари; А на њима звонцад звони — Како који главом тресе, А господар Синодала, Дични вођа каравана, Обзире се, осврће се. На њему је светло руво, Ременом се опасао, Још је лепше и светлије Чим се јунак оружао: Бритка сабља као змија, И јатаган димишћија. Поветарце размаује Русу косу око главе И крије се и вије се Кроз широке, кроз рукаве, Ил се љуби с косом милом А шапуће с тежком свилом. Танко седло шимширово, Танка узда, све у злату, У пени је као у снегу, На помамном на дорату; — Добра пасма, а крв плаха, Из ергеле Карабаха. Пут је узак, с лева стена, А са десна мутни вали, Што су многог красног коња И јунака прождерали. Ррже (''-{sic}-'') доро, уши ћули, Зазирући главу кочи, — А и сунце већ је село, Ево већем мрке ноћи. Младожења каса смело — Ваљда ће му Бог помоћи! {{Центар|​'''XI.'''}} ​И крај пута, гле, црквица У самотном неком куту, — Гроб је можда каквог кнеза, Великаша ил витеза, На опасном овом путу Што је пао од убица. Ту би сваки путник стао И молитву очитао, А молитва та га прати — Док се дома не поврати Да му нико не науди, Тако веле стари људи. Ал наш путник није стао, Лукави га демон смео, Мисли му је заварао, Жеље му је разгорео: Његове се мисли сладе На уснам неве младе. — Ал гле … „ко ј’ то?!”… у час тили… Нешто шушну — па умуче, Протрчаше коњи чили, Нешто плану, нешто пуче, — Пушка једна, друга, трећа; — Рабри јунак у мрак глену, Подиже се на стремену. Од куд иде уда срећа? Муком мучи, само калпак Натако је преко чела, А јатаган у десницу, — Дорат лети као стрела. Пушке бију, танад звижди, Ал све ређе, ређе, мање — Стишало се, само чујеш Мукли јаок и стењање, И далеко — ено, ено, Де се уда чета крије, Носе благо пограбљено Кукавице арамије. ​{{Центар|'''XII.'''}} ​Све је мирно, — нема гласа, Ал од страа и ужаса Камиле су стрепећ’ стале, (Само звонце кашто клепне Као и оно да се боји) А друге су попадале Уз лешеве вођа своји. Страшна слика, тужна слика: Украј пута код црквице Над гомилом рањеника Колутају ноћне тице — Ох јадника, мученика! На дому и’ чека мати, Миле сеје, драга деца — Ал и’ неће дочекати; Нити ће им братска рука Ладан гробак изкопати; Нити ће им топла суза Ладно чело покапати. А на оној тужној унки Де узтруну њине кости, Ту ће можда путник који Смиловат’ се, — крст забости. А бршљан ће да узмиле Преко крста, преко стена, — Па ће многи путник сести У залађе густа сена, И венац ће можда сплести Жута смиља и невена. ​{{Центар|'''XIII.'''}} ​Лети, бежи брзи доро, А бржи је од олује, Ни тица га не би стигла, Грива му се у вис дигла, Ноздре шири, поњискује, У мрак звера, послушкује, Плам му лиже из очију, Из копита искре бију. А по њему коњик лежи, Младожења, зла му срећа, Крвава му десна рука И оруже и одећа. Из руку му узда пала, Око врата стиска дора, — Ох оћел га изнет’ ала До Казбека, — бела двора! Изнео би га да је среће, Ал овако неће, неће. . . . Звиждну зрно — удес уди — Продера му мужке груди. ​{{Центар|'''XIV.'''}} ​А на двору стар-Гудала Кукавица закукала, Јаокноше листом свати. . . Вриска, лелек, — аој јаде! На камени дворски врати Прашан парип стиже, паде; На њему је мртво тело, Намрштено бледо чело — Грозни трази љуте муке А крваве обе руке У гриву се замотале, Грчевито закопале. Ој Тамаро, сиротицо, Што си тако немо стала, Ево си га дочекала! Младожења, драго твоје, Дошо ти је, сверово је — Али, јаој, судбе клете, Загрлити не може те! ​{{Центар|'''XV.'''}} ​Спустила се казањ Божја На безбрижан овај дом, Изненада, као да је С ведра неба пао гром. А Тамара сузе лије, Прси бије, лице крије; На постељу мучна паде Да задави тешке јаде. — Ал над њоме неки шапат, Тихи звуци ил уздаси — Јел причула ил је чула — Слатке речи, слатки гласи: „Ох, не тужи, чедо драго, Не разбијај нежне груди, Све је залуд, све занаго, Ти га више не пробуди. Ох, не плачи, да ти суза Чарне очи не замути, Он за твоје сузе не зна, Не може ти лелек чути. Далеко је, — тамо горе, Де анђелске песме слуша Кроз сунчане златне дворе. Шта је сенка твога ваја, Што га лудо срце сања, Поред неба, поред раја И вечитог благовања. Утеши се, веруј мени: Мој анђеле безазлени, Земско жиће није ништа, Судба ваша празна ј’ брука, — Та не вреди једне сузе, Не достоји с’ твог јаука.<br /> По језеру плави вала, Кроз светлости зрачни плам, Без ветрила, без весала Броде звезде амо там’. А облаци витлају се — Весео им лаган скок, Подижу се, спуштају се, Да им срећу види Бог. Нит и’ празни јади даве, Нит вијају варљив над, Што је било забораве, Уживају што је сад. Тако и ти буди лака, Та слободу Бог је дао, Само на час буди така, Па ти неће бити жао.<br /> Чим се спусти густа тмина По долина по планина, И разлади топле стене; Чим се коло звезда крене, Вечерњача с’ на пут спреми, — Ноћ оглуви, свет онеми, И не чујеш ништа друго Само ветрић преко крша, И декоје што се тиче Промигољи, пролепрша. И кад цвеће жедно гране Да попије капљу росе, Што као бисер на њег падне Са чокота, вите лозе. Чим у својој бледој слави Са горе се месец јави И кроз прозор твој провири, Пољана ће да зимири — Спустићу се и ја доле, У госте ћу теби доћи, Превијаћу златне снове На уморне твоје очи. Ладићу ти жарке груди, Док те зора не пробуди.” ​{{Центар|'''XVI.'''}} ​Реч умуче;. . . у даљини Издисао је звук по звук, А Тамара скочи горе И погледа у округ. А како је њојзи било? — Срце јој се запламтило А у јадни њени груди Заметла се борба дуга, Као змије са лабуди Борила се црна туга, Стари боли с новом сласти, Питом спомен с дивљом страсти. Морила се чиста душа Да окове стресе, скине, Ал уморна опет слуша, И сад јој се звуци чине — Као да чује из даљине Оне чудне, миле зборе. И тек једва близу зоре, После дуге, бурне ноћи, Сан јој склопи ломне очи. Ал ни у сну нема мира . . . — Долази јој момче дично, Оштро око, бледо чело, Лице му је необично; Нека туга, нека сета, — Као да није с овог света. — Па се саже над постељом Де дркташе јадна дева, Па ту ћута, дуго ћута, Као да је сажалева. Ај, то није анђео, није Њен кранитељ, Божја слуга, Није, није, не видиш му Око главе светокруга. Ово није нечастиви Што паклену носи моћ — Није мрак — а није светлост, Није дан — а није ноћ. </poem> </div> </div> == Извор == ''Демон.'' Појема Мих. Љермонтова. Превео Јован Јовановић. У Будиму. Тискара кр. свеучилишта. 1863. стр. 5—24. {{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}} 2zkm3m4s22vs3lvjivzq8zteqbvsw3w 0 60864 143396 2026-05-14T17:57:57Z Coaorao 19106 Нова страница: ​{{Радови у току}} <poem> I. ​Ај, пусти ме оче мили, Пусти мене моме вају, Кад у души бол процвили Сузе никог не слушају. Одгони ми просиоце, Нек се ману мене јадне, Ја ћу кукат' све за њиме, Спомињаћу сладко име Док у ладни гроб не паднем. Ал чуј, оче, — од како смо За… 143396 wikitext text/x-wiki ​{{Радови у току}} <poem> I. ​Ај, пусти ме оче мили, Пусти мене моме вају, Кад у души бол процвили Сузе никог не слушају. Одгони ми просиоце, Нек се ману мене јадне, Ја ћу кукат' све за њиме, Спомињаћу сладко име Док у ладни гроб не паднем. Ал чуј, оче, — од како смо Закопали гроб крвави, Јавља ми се па ме куша, Наводи ме дух лукави; Па ме врелом маштом страви, Па ме бурним сновма дави. Тела би се молит' Богу, ​Прекрстим се — ал не могу; Не знам шта ми језик веже, А инамо мисли беже. Крв ми гори, дах ме мори, А не могу да узданем, Од дан на дан јади гори — Бледим, падам, венем, санем. Овај свет већ није за ме, Ох, смилуј се, оче, на ме; Одпусти ме, ја ћу поћи Да потражим уда мира У тишини, у самоћи Каквог даљнег намастира, Да ме тамо Спас заштити, Па тамо ћу сузе лити, Испирати горке ране, Закопати младе дане. ​II. ​Одвели је у даљину Скровитоме намастиру, Обукли је у црнину; Ох, оћели ту у миру Наћи мира кукавица? Неће, неће, јер и туна Душа јој је маште пуна, Што као љута жеравица Све то већма жеже, тишти, Залуд срце болом пишти И отима с' несрећница. Пред олтаром, пред кандилом, У појању тиомилом, Уз ирмосе и стихире Кад се слави људства Спас — И тад, и ту с' њој призире, И ту чује познат глас. И под сводом мрачна храма, Ил у друштву или сама, И кроз маглу од измирне Утвори се — па је дирне Онај познат лик, — А бол га је погледати Као да тужи, као да пати Силан мученик. ​III. ​У засенку под два чота Намастир се крије бели; — Светиња је и дивота — Одозгоре па до доле Све јавори и тополе Грањем су га опколели. А кад тија нојца паде На зелене рукосаде, Кроз грање се видет' дало Де кандилце гори мало У ћелији дувне младе. Гори, гори, целе ноћи, — А са стране ветар дува Па и гробљем мора проћи Де крстови стари с новим Под гранама бадемовим Сваки своју раку чува. А и тице ту су пале Де потоци, воде мале, Уз камење што и' пречи И кроз шушње жуборећи, Сливају се с кршне горе У амбизе, у поноре. ​IV. ​У развиту рујне зоре Засинуше, затрепташе На северу кршне горе; А дубоко у долини Сиве магле покуљаше; Ево већем мујезини Гледећ' сунца славу нову На молитву верне зову; А на кули звоно мало Побожно је задрктало, Да се буди ко још дрема У наручју тија санка; Ево млада Ђурђијанка На воду се с ведром спрема. А гребени пуни снега, Како с' ниже брег до брега — Љубичасто јасан низ — Кад се с иста луч указа Увише се у гримиз. А вр свега Казбек стари Горостасни цар Кавказа, На глави му с' турбан жари, Кроз облаке диже смело Поносито ведро чело. ​V. ​Но је Демон није ман'о, Душу јој је жигосао, Задан'о је и заплан'о, — Мисли јој је оковао. Све дивоте Божја света Не могу је дирнут' више, Грешне мисли, страст проклета Сву јој крепост затомише. Све је мучи, све је мори, И у дану и у зори И у ноћи — и у свему Нађе она бол голему. Више пута о поноћи, Кад тишина свуд овлада, Прса бијућ', сузе ронећ' Пред икону нице пада; И путник се многи згрози Кад кроз црну поноћ чује Као да неко са дна гроба Мукло јеца, јадикује. Често пута стане јадна, Оће да се сама смрви, — П' онда опет дође ладна Као да нема капи крви. Ил разплете дуге власи По грудима, по рамену, Те се вију, баш ка оно Љуте гује по камену. П' онда опет мука севне, Разбегну се мисли њене, Само уста муцајући Преламају страсне речи, — Страшан одјек из празнине Што као с ладне стене јечи. А из леда букну жеље, Као из пакла плам долети, Усред мукле ноћи види Чудновате зраковети. ​VI. ​Често пута стра је скучи, Код прозора плачна седа, Ту је нека сумња мучи, А разблудно око гледа Као да жудно неког чека Да јој дође из далека. Ту уздишућ' дан предани А све јој се нешто слути, Често чује шапат неки: „Доћи ћу ти! Доћи ћу ти!“ — Доћи ће ми, доћи ће ми! — Зар су залуд они снови, И уздисај онај неми, И његове сузне очи, — Свероваће, мора доћи... Доћи ће ми, доћи ће ми! Дуги јади, дуги боли — Оће Богу да се моли Да је брани и оснажи, Ал молитва Богу неће Већ на страну некуд леће; И молитва њега тражи. Кад малакса од све боље На постељу болна леже, Ал залуду: душек жеже — И ту ј' страшно, загушно је. Опет скочи, а сва дркће, Груди горе, срце туче, Већ не може да одане... На очи се мрак навуче; — А руке се саме шире Да загрљај празан склопе, А на усти, бледи усти, Пољубци се сами топе. ​VII. ​Вечерња је магла пала По Ђурђији бајном крају, А већ демон туд облеће По сладкоме обичају. Облетао је дуго, дуго, Јер никако да с' усуди Да на свето место ступи Де станују Божји људи. И било је кад већ теде Да прегори, да се врати — Али му се сила крати, И све ближе, ближе греде; А куд прође, с обе стране Без ветра се вију гране. Баци око, и гле, свећа У ћелији и сад гори! Кога чека, за ким тужи У жалосни ови двори!! . . . У тишини глува доба Уједаред звук се зачу, Тија песма, слатки гласи — Као да звезде с неба плачу; Тако нежно, тако дивно Тако бајно и умилно Као да ј’ песму небо свило А земљи је наменило. А да није анђео који Сетио се грешна друга Па слетео доле крадом Из Божјега светог круга Да му пева старе дане И олакша нове ране! И први пут демон клети Сад докучи, сад осети Шта је љубав с њеним вајом С тугом светом, с уздисајом. Опет теде да се врне Ал му слабо крило трне, И што никад — ево саде Из ока му суза паде Жарка суза, живи пламен. . . . И ко одсад овуд мине, Код ћелије тамарине Прогрижен ће наћи камен, Прогризла га суза нека Какве нема у човека. ​VIII. ​Кад је прва суза пала Сети с’ демон своји зала И помисли ту је доба Да са душе пакост стресе, Да се греси добра сете И љубави покоре се. Плашљив трепет мутна нада, Стра и сумња као море Набујаше изненада Да се с олом душом боре. Зла прилика, нада гора — Ал нек буде што бит’ мора. Он уљезе — а пред њим Над Тамаром лебдећ’ стаја, Чист посланик Божјег раја, Светлозрачни херувим. Он, кранитељ грешне душе Крилом ју је заклонио; Чело му је чисто, ведро, Поглед рајски јасан био. Демону је својим лучем Мутне очи засенио; Збунио га ведрим зором Оштром претњом и укором. ​IX. ​„Црни духу, ко је тебе У поноћи звао амо, Ово није твоје место, Ту су чисте душе само. Носи твоје грехе црне Да светињу не оскврне! Ал реци ми, ко те ј’ звао?“ На ово се дух коварни Чудновато насмејао; А из њега она стара Љута пакост проговара: „Она ј’ моја“, рече грозно, Залуд си је крилом скрио, Тео си бранит’, ал је позно, Ја сам боље уранио. Охола је душа њена Мојим жигом жигосана, Светиња је оскврњена, Невиност је подкопана, — Ту ја владам увелико, Ту ја љубим, — ја ил нико!“ А херувим кад то чуо Чисто срце заболе га, Тужним оком гледну жртву Што дркташе поред њега, П’ онда ману лаки крили — Изгуби се, нестаде га. . . ​X. ​ТАМАРА. Ох, та ко си, куд ћеш тако? Ужасне су речи твоје! Јел те посло рај ил пако? Шта ћеш овде? ​ДЕМОН. Злато моје! ​ТАМАРА. Ко си? Реци! . . . Морам знати! ​ДЕМОН. Ја сам онај што те прати И по дану и по ноћи, И кад склопиш бајне очи, Што га тужна у сну гледаш, Што од њега давно предаш; Ја сам, што у твојој души Шапће, збори, срећу т’ гуши; Ја сам, што се од мог ока Разцветана нада губи, Младост вене, вера труне; Ја, ког нико већ не љуби, Кога свако живи куне. Безграничне просторије — Све то мени ништа није, А векови ил годишта Све ми ј’ једно — све ми ј’ ништа; Ја сам куга земног робља; Ја сам живот вечног гробља, Цар познања и слободе; Ја, враг неба, зло природе. . . Па ево ме ту пред тобом На колена у пра падам, Да ти тугу моју тужим, Да ти јаде моје јадам, Да те молим, да те дворим, Да сажалиш моје муке, И да прве моје сузе Ти на твоје примиш руке. Ох смилуј се, не одби ме, У твојој је данас власти, Ти си кадра зло изтребит’, Ти ме једна можеш спасти, Твоја љубав вратиће ми Старо небо, старе сласти. Дај ми љубав, — у том жару Да сагорим пакост стару, Па да будем чиста душа Као у старо оно доба. Дај ми небо! Ја те љубим. Ох, смилуј се на твог роба! — Одкад тебе, тебе спази Занесе ме та красота, И ја прокле, ја омрзну Сву слободу мог живота; Мрзка ми је власт и снага Па завидим смртним људма, Неподпуној краткој срећи У стешњеним њиним грудма; У леденом срцу моме Невиђена светлост сијну Ја осети нову тугу, А у тузи сву милину. Ја без тебе вечност нећу, Под круном сам мојом сусто, Без твог лица све је гадно, Гнусно, бљутко, — све је пусто. ​ТАМАРА. Остави ме, несрећниче, Не верујем црном врагу. Боже, Боже! . . . ох не могу. . . — Од кога ћу искат’ снагу! Пако ми је мисли зано, Умље ми је отровано; Остави ме, ти ме мучиш, Ти спасење моје губиш. Речи су ти пламен љути Што ме гледиш? — Зашт’ ме љубиш? ​ДЕМОН. Зашт’ те љубим?! — Не знам, драга! — Наишо сам на нов свет, Па сам трго и разкино С грешна чела трнов сплст. Што је било ветру дадо Па твог ока гледам сјај, Ту ја видим вечни пако, Ту ја видим вечни рај. Ја те љубим силно, јако, Срцем, душом, ватром, пламом, Безсмртношћу усијаном — Ти не можеш љубит’ тако. При створењу овог света По млађаном летећ’ дану Носио сам твоју слику У души ми урезану. И у рају више пута У срцу сам уздрктао, У рају сам пуно пута Име твоје спомињао; Мило ми је било небо — Још сам само тебе требо. О ти не мош прегледати Век за веком, морја дуга, Па не можеш никад знати Како ј’ горко живовати Кроз векове сам, без друга; — Па нит страдат’, ни уживат’, Ни од куд не очекиват’ Да за добра ил зла дела Награда ти каква дође, Што почини, тек онако Да ми пусто време прође; Саможиво, мукомучно Ни са ким се не поделит’, У вечитом једноличју Свагда желит’, — и не желит’; Све видети и све знати, Све на празно осећати; Па ил тео ил не тео Све мрзити, презирати, Од дан’ на дан проклињати Свет и живот и створ цео. Од онога страшног дана Кад ме Божја клетва стиже, ​И природе топли груди, Рај и пако, Бог и људи, Сви за мене оладнише. Гледао сам сунце, месец, И звездице свеколике, Моје старе познанике; Стајао сам више пута У средини њина круга — Оне језде у свом сјају, У љубавном загрљају, Али мене стара друга Не гледају, не познају. Тад потражи слике тавне, Изгнанике мени равне, Али, јаој, њине речи, Страшан поглед, лице грозно Ја већ више нисам позно. У том страху прну даље, Ал куда ћу, куда смем? Ко ће примит изгнаника — Свет је за ме глув и нем. Као лађа пробијена На површју морски пена, Као облак црни, тмасти На висини плаветнила Кад га ветар широм вија, Е тако сам био и ја. . . Кроз празнине летећ’ клете И без цели и без мете, ​Сад овамо, сад онамо, Бог зна куда, — Бог зна камо! Ал ја нисам дуго владо, Људе на грех наводио, На светињу једом плуво, Улио је и грдио, Олако сам пламен вере У грешнику затомио. (Да су барем били чврсти, Постојани и јунаци, Ал жао ми је и тог труда С лицемери и глупаци.) Тад у мрачне одо горе И по тами уз поноре Вио сам се, светлац мали, А путници, жалосници Често су се преварали За светлацем у мрак пођу — — Један јаук — мени мио — А већ путник с коњем лаким У бездни се измрвио; Ја сам стао па гледао Јел се много крви лило; Данас, сутра, све то, те то, Па ми с’ и то огадило. ​Седео сам често самац На леденом врху брега ​Испод дуге златошарне, У вечитом гнезду снега, Слушао сам како ричу Белогриви бесни смети Као лавице разјарене Кроз камење, кроз врлети. Шта сам пута вијор љути Продирао дрзким бесом, Одено се муњом, громом Да се борим с урнебесом, — Муке своје да угушим, Јаде своје да задавим, Ропот срца да заглушим, Проклетињу заборавим. — Шта су ране смртна срца И године ваши мука Спрам тренутка мог живота, Непризнатог мог јаука. Шта је човек, — штал му јади? Ил су прошли ил ће проћи! Увек чека, јер се нада Да ће смрт ил помоћ доћи. Али мени и мом јаду Нема лека, нема краја, Нема нада, нема раја; Мене мучи бол паклени. . . ​ТАМАРА. Па зашто се тужиш мени? — Сгрешио си, зла ти ј’ душа, Јер другчије Бог те не би. . . ​ДЕМОН. Сгрешио сам, ал не теби! ​ТАМАРА. Чућеду нас! ​ДЕМОН. Ми смо сами. ​ТАМАРА. А Бог? ​ДЕМОН. Де је он над нами! Има доста други брига, Нек се брине, остави га! ​ТАМАРА. А освета виши сила? Страшни суд!? — А муке пакла!? ​ДЕМОН. Ти би тамо са мном била, Од мене се не би макла! ​ТАМАРА. Ко си, да си, друже ноћни! Залуд стежем срце младо. . . Ми смо људи слабомоћни — Збори, збори, друже ноћни, Ја те слушам врло радо. Ал ти можда. . . нећу рећи. . . Јаој мене слабе јадне! Та какву ћеш славу стећи Кад невина душа падне! Ах, јел с мога удог лица Те на мене коцка паде, Код толики лепотица Што и’ знадеш на иљаде. Ал залуду — куд ћу, шта ћу!. . Ти провидиш што ме гризе Па реци ми, вероваћу, Не, не реци, закуни се. Закуни се, да у теби Није гуја грешне страсти, Да ми душу сатро не би, Да уза те нећу пасти. ​Закуни се, али тако Да ти морам веровати! Закуни се, макар како, Јер ми срце горко пати. ​ДЕМОН. Кунем ти се зором раном, Првенчетом Божја створа, И мезимцем задњим даном, Што по реду доћи мора; И тако ми вечне правде, Горке муке очајника, И састанка с тобом саде, И растанка од твог лика; Кунем ти се очњим видом, Кунем ти се греха стидом, И вечности сивим плаштом, И победе кратком маштом; И тако ми свију беса, И тако ми пакла, раја, И громова са небеса, И анђелског уздисаја; Кунем ти се муком својом, И слађаним твојим гласом, Кунем првом сузом твојом, И самртним твојим часом, Кунем ти се црним гробом, ​И блаженством душа свију, Кунем ти се самом тобом — И тако ми ти очију, И косице твоје свилне, И тако ми срца твога, И тако ми жива Бога, И љубави моје силне — Од данас ћу други бити, Одрећ’ ћу се свега злога, Горди ум ћу покорити, С небом ћу се помирити И призваћу име Бога, За лукавство нећу знати — Ја ћу љубит’, веровати. Ја ћу лити чисте сузе, Снебићу се, кајаћу се Да достојан будем Бога И погледа твога; — А свет нека мирно цвета Без лукавства мога. Веруј мени, о Тамаро! Светиња ћеш моја бити, А ја ћу ти поклонити Све господство моје старо, Сву слободу, власт и славу За поглед ћу један дати, За тренутак један само Вечност ћу ти жртвовати. Љуби мене, ох Тамаро! ​У добру ћу бити красан, У љубави горостасан, Сталнији сам у милости Нег што беа у пакости. Узнећу те лаким летом Више звезда, у чистину, Па да владаш целим светом, Ил да презреш јадну тмину, Уде земље жагор празни, Дено нема среће праве, Де се жарка љубав казни, Де се злобом срца даве, Де милоште нема сјајне, Ни сладости дуготрајне; Де се у стра мораш крити, Не смеш мрзит’ ни љубити. Или можда ти и не знаш Шта је љубав смртни људи: Кратка бура младе крви И замама ломни груди — Ал пролети час за часом, Мрко време ништ’ не штеди, Размрви ти груд ужасом, Ил ти врелу крвцу следи. Лепота је кратка зора, А разстанак доћи мора; — Ко ти јамчи, ко те чува Од прецвета и умора! Пусти друге нек се теше ​Ништавилом свог живота, Њима није отворена Вишег неба сва дивота; Ал за тебе штета ј’ црна Да постанеш жртва њина, Тебе чека друга судба, Дубља сладост и милина. Заборави друштво старо, Досадања осећања, Зато ћу ти, о Тамаро! Разгрнути свет познања. Скупићу ти диве, џине И духове чудотворе, Да те служе, да те дворе; Узлетићу да ти скинем Златан венац са Данице, Залићу га, јаранице, Полуноћном мирис-росом Да над твојом блиста косом. Кад позлати сунце зору Спустићу се кроз облаке, Најлепше ћу бират’ зраке, Оплешћу ти пас од злата А на руку метнућу ти Сјајан прстен од агата; Облићу те миомиром, Неговаћу сенку твоју, Довешћу ти рајске тице Да за трагом твојим поју; Дигнућу ти дивне дворе Од бирјуза и јантара, Пронорићу сиње море Да ти тражим бисер-дара, И даћу ти све што могу Ил изискат’ ил изплакат’ Ил отети вечном Богу. Љуби мене! . . . ​XI. ​Он се спусти, И на врели њени усти Задрктао пољуб вражиј; Врисну она, — а он тражи Да јој тепа с речи празни, Грокће, шапће у разблуди Да је смири и ућутка Скврнавине и саблазни. Мрак је, тмуша, црна тама, Само с’ виде до два плама, Њене очи, два жерүтка. Јаој црни дух победи! Пољубац му, отров уди Проникао слабе груди, И још један мучан стисак Што у грлу њеном следи, Окамени тијан врисак; ​У том вриску, — ко би мого Разумети, — лежа много: Љубав, мука, очајање И преговор, — издисање, Стра и борба са греотом И разстанак са животом. ​XII. ​У то доба страшна мира, У поноћном часу тијом, Прошао је под ћелијом Стари стражар намастира, Причуло му с’ као да ј’ неко Полумртвим гласом вриснo Он застаде, прислушкује, — У страху је циду стисно, А сад опет јасно чује: Пољубци су и јецање, Шапутање, уздисање, Па се старац замислио Седом главом вртећ’ тио. Ал набрзо све ућута — Само река с тавним брегом Као да је врло љута Две три речи прошапута; А са лишћа и са грања Лаки ветрић проносаше ​Преговоре и роптања. А и стражар чујућ’ исто Није му се видло чисто, Од тог места даље ита А у себи канон чита, Канон светог угодника, Да га чува од зли мисли, Од опасни неприлика, — Крст на себе дркћући’ меће И жури се да утече. ​XIII. ​Као да спава, као да сања Лежало је мртво чедо, Разпуштене дуге власи, Мирна уста, лице бледо. Ко би реко да је мртва!? Да не крије покров груди Рекао би чека зору Ил пољубац да је буди. Али залуд јарко сунце На ледено чело сијне, Залуд јаок и пољубци Тужна оца и родбине, — Ништ не може да с Тамаре Вечни печат смрти скине. Ох како се брзо гаси ​Цвет и живот, младост јарка Како вену сјајни краси, Како трне љубав жарка. Неста жеља, неста нада, Неста муке, — смрт је сама, Још је осто лаган осмеј Стинуг’, слеђен на уснама, Што као надпис страна гроба, Страним словима нешто значи Ал ни једно више доба Не мож’ да га протумачи; Тако и њен лаган осмеј Оста тајна, нит ће више Ко прочитат’, ко погодит’ Шта у њему чудно пише, Изсмејавал судбу горку Или сумњу непобедну, Ил живота сладост бедну, Ил се гордо небу руга, Ил је одсев давни туга; У њему се замрзнуше: „Збогом остај!“ млади лета, Презирање ладно душе Што већ оће да прецвета, И последњи израз мисли Кад су смртни боли стисли. Лаган осмеј — — као зраци Кад је сунце већем село И од њи се снежног брега ​Зарумени лице бело Последњи пут; . . ладна румен, Страшан осмеј . . смрт му мати — Нит ће чији пут осветлит’, Нит ће кога огрејати. ​XIV. ​Скупили се црни свати, Својта, знанци и суседи, Међ њима је Гудал седи, Као тужна нека сенка, Данас ће се на пут дати, Данаске је последњи пут Оседлао свог зеленка; Три ће ноћи путовати Па у стару костурницу, Поред деда и прадеда Положиће несрећницу. А један му прадед био Црни грешник и убица, Отимо је, крв је пио, Варалица, издајица; На измаку грешна жића Покајо се грешник клети, Па се Бога осветника И крваве душе сети, И подиже туђим благом ​Задужбину, цркву малу, На високо, на вр’ стене, На стрмоме камивалу, Куд се једва јастреб дигне, И мећава ту кад стигне Ту најрађе учно поји, — Ту у вечном гнезду снега Усамљена црква стоји. То је место клетник избро За уморне своје кости, Ближе небу, не бил био Ближе рају и милости; Ил од људи и поруга, Ил од клетве да се скрије. . . Залуд, брајко, том си требо Старати се зараније! ​XV. ​И тек што су опојали Мртво тело жртве младе И гробницу заковали Да јој земља мира даде, Ал се црни облак диже, Вијор, олуј крила крше, Вијућ’ грозно, као шакали, Да опело њено сврше; А мећава оће да је ​Снегом заспе, грми, сева, А из доље још се чује Стари Гудал де запева. У то доба чистим зраком Међу звездама, над облаком, На злаћени крили лети Дух умилни, анђо свети, У наручју грлећ’ носи Грешну душу, млађан цвет, Па је светом сузом роси Па је теши, па је крепи, Да не тужи, да не стрепи У бољи ће доћи свет; И на сусрет већ им лете Свети гласи, песме свете. Ту је близо рај! — — Ал дух црни, пакост љута, Пресече им чиста пута И молитву да заглуша Рече: „То је моја душа, Дај је мени, дај!“ Ох зар ни ту нема мира Јадна душа тамарина, Она дркће па се приже Бранитељу своме ближе. Залуд, залуд, пред њом стоји Од кога се тако боји Стоји црни враг, — Али једва да га позна ​На њему је сва грдоба, У погледу грдња грозна, А трулином влажна гроба Задише му траг. „Уклони се, црна змијо!“ — Рече анђо кад га виде „Доста си се узносио, Ова душа Богу иде, Божја милост нек јој суди, Искушења било ј’ доста, Она ј’ стресла оков уди, Њено тело доле оста, А ово је душа мека, Што је небо давно чека; Таке душе клизну лако Али зато неће пако Подигнути киван клик, Јер у борби поражења, Под теретом искушења У њој оста Божји лик, — У њој оста кроз све муке, Нит је срушен ни оборен, Она није за свет била, А свет није за њу створен. Сумња ју је горко стала, Поклизла је па је пала, Страдала је горко, јако, — На земљи јој беше пако; Љубила је, а с тог жара ​Ево јој се рај отвара!“ Тако рече анђо свети А погледом строгим прети, Крили ману, и одлети — Изгуби се под висином С меком душом тамарином. А поражен демон куне Безумије празне маште, Преварене жеље таште; И он оста надут, киван У каљуги свога јада, Као и досад, сам на свету — Без љубави и без нада. </poem> 1gft3ma125vmpl6x73owfdzftthj3x2 143398 143396 2026-05-15T10:07:35Z Coaorao 19106 проверено 143398 wikitext text/x-wiki ​{{Радови у току}} <poem> I. ​Ај, пусти ме оче мили, Пусти мене моме вају, Кад у души бол процвили Сузе никог не слушају. Одгони ми просиоце, Нек се ману мене јадне, Ја ћу кукат’ све за њиме, Спомињаћу сладко име Док у ладни гроб не паднем. Ал чуј, оче, — од како смо Закопали гроб крвави, Јавља ми се па ме куша, Наводи ме дух лукави; Па ме врелом маштом страви, Па ме бурним сновма дави. Тела би се молит’ Богу, ​Прекрстим се — ал не могу; Не знам шта ми језик веже, А инамо мисли беже. Крв ми гори, дах ме мори, А не могу да узданем, Од дан на дан јади гори — Бледим, падам, венем, санем. Овај свет већ није за ме, Ох, смилуј се, оче, на ме; Одпусти ме, ја ћу поћи Да потражим уда мира У тишини, у самоћи Каквог даљнег намастира, Да ме тамо Спас заштити, Па тамо ћу сузе лити, Испирати горке ране, Закопати младе дане. ​II. ​Одвели је у даљину Скровитоме намастиру, Обукли је у црнину; — Ох, оћели ту у миру Наћи мира кукавица? Неће, неће, јер и туна Душа јој је маште пуна, Што као љута жеравица Све то већма жеже, тишти, — Залуд срце болом пишти И отима с’ несрећница. Пред олтаром, пред кандилом, У појању тиомилом, Уз ирмосе и стихире Кад се слави људства Спас — И тад, и ту с’ њој призире, И ту чује познат глас. И под сводом мрачна крама, Ил у друштву или сама, И кроз маглу од измирне Утвори се — па је дирне Онај познат лик, — А бол га је погледати . . . Као да тужи, као да пати Силан мученик. ​III. ​У засенку под два чота Намастир се крије бели; — Светиња је и дивота — Одозгоре па до доле Све јавори и тополе Грањем су га опколели. А кад тија нојца паде На зелене рукосаде, Кроз грање се видет’ дало Де кандилце гори мало У ћелији дувне младе. Гори, гори, целе ноћи, — А са стране ветар дува Па и гробљем мора проћи Де крстови стари с новим Под гранама бадемовим Сваки своју раку чува. А и тице ту су пале Де потоци, воде мале, Уз камење што и’ пречи И кроз шушње жуборећи, Сливају се с кршне горе У амбизе, у поноре. ​IV. ​У развиту рујне зоре Засинуше, затрепташе На северу кршне горе; А дубоко у долини Сиве магле покуљаше; Ево већем мујезини Гледећ’ сунца славу нову На молитву верне зову; А на кули звоно мало Побожно је задрктало, Да се буди ко још дрема У наручју тија санка; Ево млада Ђурђијанка На воду се с ведром спрема. А гребени пуни снега, Како с’ ниже брег до брега — Љубичасто јасан низ — Кад се с иста луч указа Увише се у гримиз. А вр свега Казбек стари Горостасни цар Кавказа, На глави му с’ турбан жари, Кроз облаке диже смело Поносито ведро чело. ​V. ​Но је Демон није ман’о, Душу јој је жигосао, Задан’о је и заплан’о, — Мисли јој је оковао. Све дивоте Божја света Не могу је дирнут’ више, Грешне мисли, страст проклета Сву јој крепост затомише. Све је мучи, све је мори, — И у дану и у зори И у ноћи — и у свему Нађе она бол голему. Више пута о поноћи, Кад тишина свуд овлада, Прса бијућ’, сузе ронећ’ Пред икону нице пада; И путник се многи згрози Кад кроз црну поноћ чује Као да неко са дна гроба Мукло јеца, јадикује. Често пута стане јадна, Оће да се сама смрви, — П’ онда опет дође ладна Као да нема капи крви. Ил разплете дуге власи По грудима, по рамену, Те се вију, баш ка оно Љуте гује по камену. П’ онда опет мука севне, Разбегну се мисли њене, Само уста муцајући Преламају страсне речи, — Страшан одјек из празнине Што као с ладне стене јечи. А из леда букну жеље, Као из пакла плам долети, Усред мукле ноћи види Чудновате зраковети. ​VI. ​Често пута стра је скучи, Код прозора плачна седа, Ту је нека сумња мучи, А разблудно око гледа Као да жудно неког чека Да јој дође из далека. Ту уздишућ’ дан предани А све јој се нешто слути, Често чује шапат неки: „Доћи ћу ти! Доћи ћу ти!” — Доћи ће ми, доћи ће ми! — Зар су залуд они снови, И уздисај онај неми, И његове сузне очи, — Свероваће, мора доћи . . . Доћи ће ми, доћи ће ми! Дуги јади, дуги боли — Оће Богу да се моли Да је брани и оснажи, Ал молитва Богу неће Већ на страну некуд леће; И молитва њега тражи. Кад малакса од све боље На постељу болна леже, Ал залуду: душек жеже — И ту ј’ страшно, загушно је. Опет скочи, а сва дркће, Груди горе, срце туче, Већ не може да одане . . . На очи се мрак навуче; — А руке се саме шире Да загрљај празан склопе, А на усти, бледи усти, Пољубци се сами топе. ​VII. ​Вечерња је магла пала По Ђурђији бајном крају, А већ демон туд облеће По сладкоме обичају. Облетао је дуго, дуго, Јер никако да с’ усуди Да на свето место ступи Де станују Божји људи. И било је кад већ теде Да прегори, да се врати — Али му се сила крати, И све ближе, ближе греде; А куд прође, с обе стране Без ветра се вију гране. Баци око, и гле, свећа У ћелији и сад гори! Кога чека, за ким тужи У жалосни ови двори!!. . . У тишини глува доба Уједаред звук се зачу, Тија песма, слатки гласи — Као да звезде с неба плачу; Тако нежно, тако дивно Тако бајно и умилно Као да ј’ песму небо свило А земљи је наменило. А да није анђео који Сетио се грешна друга Па слетео доле крадом Из Божјега светог круга Да му пева старе дане И олакша нове ране! И први пут демон клети Сад докучи, сад осети Шта је љубав с њеним вајом С тугом светом, с уздисајом. Опет теде да се врне Ал му слабо крило трне, И што никад — ево саде Из ока му суза паде — Жарка суза, живи пламен . . . И ко одсад овуд мине, Код ћелије тамарине Прогрижен ће наћи камен, — Прогризла га суза нека Какве нема у човека. ​VIII. ​Кад је прва суза пала Сети с’ демон своји зала И помисли ту је доба Да са душе пакост стресе, Да се греси добра сете И љубави покоре се. Плашљив трепет мутна нада, Стра и сумња као море Набујаше из ненада Да се с олом душом боре. Зла прилика, нада гора — Ал нек буде што бит’ мора . . . Он уљезе — а пред њим Над Тамаром лебдећ’ стаја, Чист посланик Божјег раја, Светлозрачни херувим. Он, кранитељ грешне душе Крилом ју је заклонио; Чело му је чисто, ведро, Поглед рајски јасан био . . . Демону је својим лучем Мутне очи засенио; Збунио га ведрим зором Оштром претњом и укором. ​IX. ​„Црни духу, ко је тебе У поноћи звао амо, Ово није твоје место, Ту су чисте душе само. Носи твоје грехе црне Да светињу не оскврне! Ал реци ми, ко те ј’ звао?” — На ово се дух коварни Чудновато насмејао; А из њега она стара Љута пакост проговара: „Она ј’ моја”, рече грозно, Залуд си је крилом скрио, Тео си бранит’, ал је позно, Ја сам боље уранио. Охола је душа њена Мојим жигом жигосана, Светиња је оскврњена, Невиност је подкопана, — Ту ја владам увелико, Ту ја љубим, — ја ил нико!” А херувим кад то чуо Чисто срце заболе га, Тужним оком гледну жртву Што дркташе поред њега, П’ онда ману лаки крили — Изгуби се, нестаде га. . . ​X. ​ТАМАРА. Ох, та ко си, куд ћеш тако? Ужасне су речи твоје! Јел те посло рај ил пако? Шта ћеш овде? ​ДЕМОН. Злато моје! ​ТАМАРА. Ко си? Реци! . . . Морам знати! ​ДЕМОН. Ја сам онај што те прати И по дану и по ноћи, И кад склопиш бајне очи; Што га тужна у сну гледаш, Што од њега давно предаш; Ја сам, што у твојој души Шапће, збори, срећу т’ гуши; Ја сам, што се од мог ока Разцветана нада губи, Младост вене, вера труне; Ја, ког нико већ не љуби, Кога свако живи куне. Безграничне просторије — Све то мени ништа није, А векови ил годишта Све ми ј’ једно — све ми ј’ ништа; Ја сам куга земног робља; Ја сам живот вечног гробља, Цар познања и слободе; Ја, враг неба, зло природе. . . Па ево ме ту пред тобом На колена у пра падам, Да ти тугу моју тужим, Да ти јаде моје јадам, Да те молим, да те дворим, Да сажалиш моје муке, И да прве моје сузе Ти на твоје примиш руке. Ох смилуј се, не одби ме, У твојој је данас власти, Ти си кадра зло изтребит’, Ти ме једна можеш спасти, Твоја љубав вратиће ми Старо небо, старе сласти. Дај ми љубав, — у том жару Да сагорим пакост стару, Па да будем чиста душа Као у старо оно доба. Дај ми небо! Ја те љубим. . . Ох, смилуј се на твог роба! — Одкад тебе, тебе спази Занесе ме та красота, И ја прокле, ја омрзну Сву слободу мог живота; Мрзка ми је власт и снага Па завидим смртним људма, Неподпуној краткој срећи У стешњеним њиним грудма; У леденом срцу моме Невиђена светлост сијну Ја осети нову тугу, А у тузи сву милину. Ја без тебе вечност нећу, Под круном сам мојом сусто, Без твог лица све је гадно, Гнусно, бљутко, — све је пусто. ​ТАМАРА. Остави ме, несрећниче, Не верујем црном врагу. Боже, Боже! . . . ох не могу. . . . — Од кога ћу искат’ снагу! Пако ми је мисли зано, Умље ми је отровано; — Остави ме, ти ме мучиш, Ти спасење моје губиш. . . Речи су ти пламен љути — Што ме гледиш? — Зашт’ ме љубиш? ​ДЕМОН. Зашт’ те љубим?! — Не знам, драга! — Наишо сам на нов свет, Па сам трго и разкино С грешна чела трнов сплет. Што је било ветру дадо Па твог ока гледам сјај, Ту ја видим вечни пако, Ту ја видим вечни рај. Ја те љубим силно, јако, Срцем, душом, ватром, пламом, Безсмртношћу усијаном — Ти не можеш љубит’ тако. При створењу овог света По млађаном летећ’ дану Носио сам твоју слику У души ми урезану. И у рају више пута У срцу сам уздрктао, У рају сам пуно пута Име твоје спомињао; Мило ми је било небо — Још сам само тебе требо. О ти не мош прегледати Век за веком, морја дуга, Па не можеш никад знати Како ј’ горко живовати Кроз векове сам, без друга; — Па нит страдат’, ни уживат’, Ни од куд не очекиват’ Да за добра ил зла дела Награда ти каква дође, Што почини, тек онако Да ми пусто време прође; — Саможиво, мукомучно Ни са ким се не поделит’, У вечитом једноличју Свагда желит’, — и не желит’; Све видети и све знати, Све на празно осећати; Па ил тео ил не тео Све мрзити, презирати, Од дан’ на дан проклињати Свет и живот и створ цео. Од онога страшног дана Кад ме Божја клетва стиже, ​И природе топли груди, Рај и пако, Бог и људи, Сви за мене оладнише. Гледао сам сунце, месец, И звездице свеколике, Моје старе познанике; Стајао сам више пута У средини њина круга — Оне језде у свом сјају, У љубавном загрљају, Али мене стара друга Не гледају, не познају. Тад потражи слике тавне, Изгнанике мени равне, — Али, јаој, њине речи, Страшан поглед, лице грозно Ја већ више нисам позно. У том страху прну даље, Ал куда ћу, куда смем? Ко ће примит изгнаника — Свет је за ме глув и нем. Као лађа пробијена На површју морски пена, Као облак црни, тмасти На висини плаветнила Кад га ветар широм вија, Е тако сам био и ја. . . Кроз празнине летећ’ клете И без цели и без мете, ​Сад овамо, сад онамо, — Бог зна куда, — Бог зна камо! Ал ја нисам дуго владо, Људе на грех наводио, На светињу једом плуво, Улио је и грдио, — Олако сам пламен вере У грешнику затомио. (Да су барем били чврсти, Постојани и јунаци, Ал жао ми је и тог труда С лицемери и глупаци.) Тад у мрачне одо горе И по тами уз поноре Вио сам се, светлац мали, А путници, жалосници Често су се преварали За светлацем у мрак пођу — Један јаук — мени мио — А већ путник с коњем лаким У бездни се измрвио; — Ја сам стао па гледао Јел се много крви лило; . . . Данас, сутра, све то, те то, Па ми с’ и то огадило. ​Седео сам често самац На леденом връу брега ​Испод дуге златошарне, У вечитом гнезду снега, Слушао сам како ричу Белогриви бесни смети, Као лавице разјарене Кроз камење, кроз врлети. Шта сам пута вијор љути Продирао дрзким бесом, Одено се муњом, громом Да се борим с урнебесом, — Муке своје да угушим, Јаде своје да задавим, Ропот срца да заглушим, Проклетињу заборавим. — Шта су ране смртна срца И године ваши мука Спрам тренутка мог живота, Непризнатог мог јаука. Шта је човек, — штал му јади? Ил су прошли ил ће проћи! Увек чека, јер се нада Да ће смрт ил помоћ доћи. Али мени и мом јаду Нема лека, нема краја, Нема нада, нема раја; Мене мучи бол паклени. . . ​ТАМАРА. Па зашто се тужиш мени? — Сгрешио си, зла ти ј’ душа, Јер другчије Бог те не би. . . ​ДЕМОН. Сгрешио сам, ал не теби! ​ТАМАРА. Чућеду нас! ​ДЕМОН. Ми смо сами. ​ТАМАРА. А Бог? ​ДЕМОН. Де је он над нами! Има доста други брига, Нек се брине, остави га! ​ТАМАРА. А освета виши сила? Страшни суд!? — А муке пакла!? ​ДЕМОН. Ти би тамо са мном била, Од мене се не би макла! ​ТАМАРА. Ко си, да си, друже ноћни! — Залуд стежем срце младо . . . . Ми смо људи слабомоћни — Збори, збори, друже ноћни, Ја те слушам врло радо. Ал ти можда . . . нећу рећи . . . Јаој мене слабе јадне! — Та какву ћеш славу стећи Кад невина душа падне! Ах, јел с мога удог лица Те на мене коцка паде, Код толики лепотица Што и’ знадеш на иљаде. Ал залуду — куд ћу, шта ћу! . . . Ти провидиш што ме гризе — Па реци ми, вероваћу, — Не, не реци, закуни се. Закуни се, да у теби Није гуја грешне страсти, Да ми душу сатро не би, Да уза те нећу пасти. ​Закуни се, али тако Да ти морам веровати! Закуни се, макар како, Јер ми срце горко пати. ​ДЕМОН. Кунем ти се зором раном, Првенчетом Божја створа, И мезимцем задњим даном, Што по реду доћи мора; И тако ми вечне правде, Горке муке очајника, И састанка с тобом саде, И растанка од твог лика; Кунем ти се очњим видом, Кунем ти се греха стидом, И вечности сивим плаштом, И победе кратком маштом; И тако ми свију беса, И тако ми пакла, раја, И громова са небеса, И анђелског уздисаја; Кунем ти се муком својом, И слађаним твојим гласом, Кунем првом сузом твојом, И самртним твојим часом, Кунем ти се црним гробом, ​И блаженством душа свију, Кунем ти се самом тобом — И тако ми ти очију, И косице твоје свилне, И тако ми срца твога, И тако ми жива Бога, И љубави моје силне — Од данас ћу други бити, Одрећ’ ћу се свега злога, Горди ум ћу покорити, С небом ћу се помирити И призваћу име Бога, За лукавство нећу знати — Ја ћу љубит’, веровати. Ја ћу лити чисте сузе, Снебићу се, кајаћу се Да достојан будем Бога И погледа твога; — А свет нека мирно цвета Без лукавства мога. Веруј мени, о Тамаро! Светиња ћеш моја бити, А ја ћу ти поклонити Све господство моје старо, Сву слободу, власт и славу За поглед ћу један дати, За тренутак један само Вечност ћу ти жртвовати. Љуби мене, ох Тамаро! ​У добру ћу бити красан, У љубави горостасан, Сталнији сам у милости Нег што беа у пакости. Узнећу те лаким летом Више звезда, у чистину, Па да владаш целим светом, — Ил да презреш јадну тмину, Уде земље жагор празни, Дено нема среће праве, Де се жарка љубав казни, Де се злобом срца даве, Де милоште нема сјајне, Ни сладости дуготрајне; Де се у стра мораш крити, Не смеш мрзит’ ни љубити. Или можда ти и не знаш Шта је љубав смртни људи: Кратка бура младе крви И замама ломни груди — Ал пролети час за часом, Мрко време ништ’ не штеди, Размрви ти груд ужасом, Ил ти врелу крвцу следи. Лепота је кратка зора, А разстанак доћи мора; — Ко ти јамчи, ко те чува Од прецвета и умора! Пусти друге нек се теше ​Ништавилом свог живота, Њима није отворена Вишег неба сва дивота; Ал за тебе штета ј’ црна Да постанеш жртва њина, — Тебе чека друга судба, Дубља сладост и милина. Заборави друштво старо, Досадања осећања, Зато ћу ти, о Тамаро! Разгрнути свет познања. Скупићу ти диве, џине И духове чудотворе, Да те служе, да те дворе; Узлетићу да ти скинем Златан венац са Данице, Залићу га, јаранице, Полуноћном мирис-росом Да над твојом блиста косом. Кад позлати сунце зору Спустићу се кроз облаке, Најлепше ћу бират’ зраке, Оплешћу ти пас од злата А на руку метнућу ти Сјајан прстен од агата; Облићу те миомиром, Неговаћу сенку твоју, Довешћу ти рајске тице Да за трагом твојим поју; Дигнућу ти дивне дворе Од бирјуза и јантара, Пронорићу сиње море Да ти тражим бисер-дара, И даћу ти све што могу Ил изискат’ ил изплакат’ Ил отети вечном Богу . . . Љуби мене! . . . ​XI. ​Он се спусти, И на врели њени усти Задрктао пољуб вражиј; Врисну она, — а он тражи Да јој тепа с речи празни, Грокће, шапће у разблуди Да је смири и ућутка Скврнавине и саблазни. Мрак је, тмуша, црна тама, Само с’ виде до два плама, Њене очи, два жерүтка. Јаој црни дух победи! Пољубац му, отров уди Проникао слабе груди, И још један мучан стисак Што у грлу њеном следи, Окамени тијан врисак; ​У том вриску, — ко би мого Разумети, — лежа много: Љубав, мука, очајање И преговор, — издисање, Стра и борба са греотом И разстанак са животом. ​XII. ​У то доба страшна мира, У поноћном часу тијом, Прошао је под ћелијом Стари стражар намастира, Причуло му с’ као да ј’ неко Полумртвим гласом вриснo Он застаде, прислушкује, — У страху је циду стисно, А сад опет јасно чује: Пољубци су и јецање, Шапутање, уздисање, Па се старац замислио Седом главом вртећ’ тио. Ал набрзо све ућута — Само река с тавним брегом Као да је врло љута Две три речи прошапута; А са лишћа и са грања Лаки ветрић проносаше ​Преговоре и роптања. А и стражар чујућ’ исто Није му се видло чисто, Од тог места даље ита А у себи канон чита, Канон светог угодника, Да га чува од зли мисли, Од опасни неприлика, — Крст на себе дркћућ’ меће И жури се да утече. ​XIII. ​Као да спава, као да сања Лежало је мртво чедо, Разпуштене дуге власи, Мирна уста, лице бледо. Ко би реко да је мртва!? Да не крије покров груди Рекао би чека зору Ил пољубац да је буди. Али залуд јарко сунце На ледено чело сијне, Залуд јаок и пољубци Тужна оца и родбине, — Ништ не може да с Тамаре Вечни печат смрти скине. Ох како се брзо гаси ​Цвет и живот, младост јарка Како вену сјајни краси, Како трне љубав жарка. Неста жеља, неста нада, Неста муке, — смрт је сама, Још је осто лаган осмеј Стинуг’, слеђен на уснама, Што као надпис страна гроба, Страним словма нешто значи Ал ни једно више доба Не мож’ да га протумачи; Тако и њен лаган осмеј Оста тајна, нит ће више Ко прочитат’, ко погодит’ Шта у њему чудно пише, Изсмејавал судбу горку Или сумњу непобедну, Ил живота сладост бедну, Ил се гордо небу руга, Ил је одсев давни туга; У њему се замрзнуше: „Збогом остај!” млади лета, Презирање ладно душе Што већ оће да прецвета, И последњи израз мисли Кад су смртни боли стисли. Лаган осмеј — — као зраци Кад је сунце већем село И од њи се снежног брега ​Зарумени лице бело Последњи пут; . . . ладна румен, Страшан осмеј . . . смрт му мати — Нит ће чији пут осветлит’, Нит ће кога огрејати. ​XIV. ​Скупили се црни свати, Својта, знанци и суседи, Међ њима је Гудал седи, Као тужна нека сенка, Данас ће се на пут дати, Данаске је последњи пут Оседлао свог зеленка; Три ће ноћи путовати Па у стару костурницу, Поред деда и прадеда Положиће несрећницу. А један му прадед био Црни грешник и убица, Отимо је, крв је пио, Варалица, издајица; На измаку грешна жића Покајо се грешник клети, Па се Бога осветника И крваве душе сети, И подиже туђим благом ​Задужбину, цркву малу, На високо, на вр’ стене, На стрмоме камивалу, Куд се једва јастреб дигне, И мећава ту кад стигне Ту најрађе учно поји, — Ту у вечном гнезду снега Усамљена црква стоји. То је место клетник избро За уморне своје кости, Ближе небу, не бил био Ближе рају и милости; Ил од људи и поруга, Ил од клетве да се скрије. . . Залуд, брајко, том си требо Старати се зараније! ​XV. ​И тек што су опојали Мртво тело жртве младе И гробницу заковали Да јој земља мира даде, Ал се црни облак диже, Вијор, олуј крила крше, Вијућ’ грозно, као шакали, Да опело њено сврше; А мећава оће да је ​Снегом заспе, грми, сева, А из доље још се чује Стари Гудал де запева. У то доба чистим зраком Међу звездама, над облаком, На злаћени крили лети Дух умилни, анђо свети, У наручју грлећ’ носи Грешну душу, млађан цвет, Па је светом сузом роси Па је теши, па је крепи, Да не тужи, да не стрепи У бољи ће доћи свет; И на сусрет већ им лете Свети гласи, песме свете. . . Ту је близо рај! — Ал дух црни, пакост љута, Пресече им чиста пута И молитву да заглуша Рече: „То је моја душа, Дај је мени, дај!” Ох зар ни ту нема мира Јадна душа тамарина, Она дркће па се приже Бранитељу своме ближе. Залуд, залуд, пред њом стоји Од кога се тако боји Стоји црни враг, — Али једва да га позна ​На њему је сва грдоба, У погледу грдња грозна, А трулином влажна гроба Задише му траг. „Уклони се, црна змијо!” — Рече анђо кад га виде, „Доста си се узносио, Ова душа Богу иде, Божја милост нек јој суди, Искушења било ј’ доста, Она ј’ стресла оков уди, Њено тело доле оста, А ово је душа мека, Што је небо давно чека; Таке душе клизну лако Али зато неће пако Подигнути киван клик, Јер у борби поражења, Под теретом искушења У њој оста Божји лик, — У њој оста кроз све муке, Нит је срушен ни оборен, Она није за свет била, А свет није за њу створен. Сумња ју је горко стала, Поклизла је па је пала, Страдала је горко, јако, — На земљи јој беше пако; Љубила је, а с тог жара ​Ево јој се рај отвара!” Тако рече анђо свети А погледом строгим прети, Крили ману, и одлети — Изгуби се под висином С меком душом тамарином. А поражен демон куне Безумије празне маште, Преварене жеље таште; И он оста надут, киван У каљуги свога јада, Као и досад, сам на свету — Без љубави и без нада. </poem> nnkxyuclvywibwh3hipeha0gbrxzdlq 143399 143398 2026-05-15T10:15:15Z Coaorao 19106 уређивано 143399 wikitext text/x-wiki ​{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Љермонтов|Михаил Љермонтов]] | [[Демон (Љермонтов)|Демон]] | '''Превео [[Јован Јовановић Змај|Јован Јовановић]], 1863.''' | [[Демон (Љермонтов)/Први део|-{Први део}-]] | '''Други део''' | }} <poem><div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|'''I.'''}} ​Ај, пусти ме оче мили, Пусти мене моме вају, Кад у души бол процвили Сузе никог не слушају. Одгони ми просиоце, Нек се ману мене јадне, Ја ћу кукат’ све за њиме, Спомињаћу сладко име Док у ладни гроб не паднем. Ал чуј, оче, — од како смо Закопали гроб крвави, Јавља ми се па ме куша, Наводи ме дух лукави; Па ме врелом маштом страви, Па ме бурним сновма дави. Тела би се молит’ Богу, ​Прекрстим се — ал не могу; Не знам шта ми језик веже, А инамо мисли беже. Крв ми гори, дах ме мори, А не могу да узданем, Од дан на дан јади гори — Бледим, падам, венем, санем. Овај свет већ није за ме, Ох, смилуј се, оче, на ме; Одпусти ме, ја ћу поћи Да потражим уда мира У тишини, у самоћи Каквог даљнег намастира, Да ме тамо Спас заштити, Па тамо ћу сузе лити, Испирати горке ране, Закопати младе дане. ​{{Центар|'''II.'''}} ​Одвели је у даљину Скровитоме намастиру, Обукли је у црнину; — Ох, оћели ту у миру Наћи мира кукавица? Неће, неће, јер и туна Душа јој је маште пуна, Што као љута жеравица Све то већма жеже, тишти, — Залуд срце болом пишти И отима с’ несрећница. Пред олтаром, пред кандилом, У појању тиомилом, Уз ирмосе и стихире Кад се слави људства Спас — И тад, и ту с’ њој призире, И ту чује познат глас. И под сводом мрачна крама, Ил у друштву или сама, И кроз маглу од измирне Утвори се — па је дирне Онај познат лик, — А бол га је погледати . . . Као да тужи, као да пати Силан мученик. ​{{Центар|'''III.'''}} ​У засенку под два чота Намастир се крије бели; — Светиња је и дивота — Одозгоре па до доле Све јавори и тополе Грањем су га опколели. А кад тија нојца паде На зелене рукосаде, Кроз грање се видет’ дало Де кандилце гори мало У ћелији дувне младе. Гори, гори, целе ноћи, — А са стране ветар дува Па и гробљем мора проћи Де крстови стари с новим Под гранама бадемовим Сваки своју раку чува. А и тице ту су пале Де потоци, воде мале, Уз камење што и’ пречи И кроз шушње жуборећи, Сливају се с кршне горе У амбизе, у поноре. ​{{Центар|'''IV.'''}} ​У развиту рујне зоре Засинуше, затрепташе На северу кршне горе; А дубоко у долини Сиве магле покуљаше; Ево већем мујезини Гледећ’ сунца славу нову На молитву верне зову; А на кули звоно мало Побожно је задрктало, Да се буди ко још дрема У наручју тија санка; Ево млада Ђурђијанка На воду се с ведром спрема. А гребени пуни снега, Како с’ ниже брег до брега — Љубичасто јасан низ — Кад се с иста луч указа Увише се у гримиз. А вр свега Казбек стари Горостасни цар Кавказа, На глави му с’ турбан жари, Кроз облаке диже смело Поносито ведро чело. ​{{Центар|'''V.'''}} ​Но је Демон није ман’о, Душу јој је жигосао, Задан’о је и заплан’о, — Мисли јој је оковао. Све дивоте Божја света Не могу је дирнут’ више, Грешне мисли, страст проклета Сву јој крепост затомише. Све је мучи, све је мори, — И у дану и у зори И у ноћи — и у свему Нађе она бол голему. Више пута о поноћи, Кад тишина свуд овлада, Прса бијућ’, сузе ронећ’ Пред икону нице пада; И путник се многи згрози Кад кроз црну поноћ чује Као да неко са дна гроба Мукло јеца, јадикује. Често пута стане јадна, Оће да се сама смрви, — П’ онда опет дође ладна Као да нема капи крви. Ил разплете дуге власи По грудима, по рамену, Те се вију, баш ка оно Љуте гује по камену. П’ онда опет мука севне, Разбегну се мисли њене, Само уста муцајући Преламају страсне речи, — Страшан одјек из празнине Што као с ладне стене јечи. А из леда букну жеље, Као из пакла плам долети, Усред мукле ноћи види Чудновате зраковети. ​{{Центар|'''VI.'''}} ​Често пута стра је скучи, Код прозора плачна седа, Ту је нека сумња мучи, А разблудно око гледа Као да жудно неког чека Да јој дође из далека. Ту уздишућ’ дан предани А све јој се нешто слути, Често чује шапат неки: „Доћи ћу ти! Доћи ћу ти!” — Доћи ће ми, доћи ће ми! — Зар су залуд они снови, И уздисај онај неми, И његове сузне очи, — Свероваће, мора доћи . . . Доћи ће ми, доћи ће ми! Дуги јади, дуги боли — Оће Богу да се моли Да је брани и оснажи, Ал молитва Богу неће Већ на страну некуд леће; И молитва њега тражи. Кад малакса од све боље На постељу болна леже, Ал залуду: душек жеже — И ту ј’ страшно, загушно је. Опет скочи, а сва дркће, Груди горе, срце туче, Већ не може да одане . . . На очи се мрак навуче; — А руке се саме шире Да загрљај празан склопе, А на усти, бледи усти, Пољубци се сами топе. ​{{Центар|'''VII.'''}} ​Вечерња је магла пала По Ђурђији бајном крају, А већ демон туд облеће По сладкоме обичају. Облетао је дуго, дуго, Јер никако да с’ усуди Да на свето место ступи Де станују Божји људи. И било је кад већ теде Да прегори, да се врати — Али му се сила крати, И све ближе, ближе греде; А куд прође, с обе стране Без ветра се вију гране. Баци око, и гле, свећа У ћелији и сад гори! Кога чека, за ким тужи У жалосни ови двори!!. . . У тишини глува доба Уједаред звук се зачу, Тија песма, слатки гласи — Као да звезде с неба плачу; Тако нежно, тако дивно Тако бајно и умилно Као да ј’ песму небо свило А земљи је наменило. А да није анђео који Сетио се грешна друга Па слетео доле крадом Из Божјега светог круга Да му пева старе дане И олакша нове ране! И први пут демон клети Сад докучи, сад осети Шта је љубав с њеним вајом С тугом светом, с уздисајом. Опет теде да се врне Ал му слабо крило трне, И што никад — ево саде Из ока му суза паде — Жарка суза, живи пламен . . . И ко одсад овуд мине, Код ћелије тамарине Прогрижен ће наћи камен, — Прогризла га суза нека Какве нема у човека. {{Центар|'''​VIII.'''}} ​Кад је прва суза пала Сети с’ демон своји зала И помисли ту је доба Да са душе пакост стресе, Да се греси добра сете И љубави покоре се. Плашљив трепет мутна нада, Стра и сумња као море Набујаше из ненада Да се с олом душом боре. Зла прилика, нада гора — Ал нек буде што бит’ мора . . . Он уљезе — а пред њим Над Тамаром лебдећ’ стаја, Чист посланик Божјег раја, Светлозрачни херувим. Он, кранитељ грешне душе Крилом ју је заклонио; Чело му је чисто, ведро, Поглед рајски јасан био . . . Демону је својим лучем Мутне очи засенио; Збунио га ведрим зором Оштром претњом и укором. ​{{Центар|'''IX.'''}} ​„Црни духу, ко је тебе У поноћи звао амо, Ово није твоје место, Ту су чисте душе само. Носи твоје грехе црне Да светињу не оскврне! Ал реци ми, ко те ј’ звао?” — На ово се дух коварни Чудновато насмејао; А из њега она стара Љута пакост проговара: „Она ј’ моја”, рече грозно, Залуд си је крилом скрио, Тео си бранит’, ал је позно, Ја сам боље уранио. Охола је душа њена Мојим жигом жигосана, Светиња је оскврњена, Невиност је подкопана, — Ту ја владам увелико, Ту ја љубим, — ја ил нико!” А херувим кад то чуо Чисто срце заболе га, Тужним оком гледну жртву Што дркташе поред њега, П’ онда ману лаки крили — Изгуби се, нестаде га. . . {{Центар|'''​X.'''}} ​'''ТАМАРА.''' Ох, та ко си, куд ћеш тако? Ужасне су речи твоје! Јел те посло рај ил пако? Шта ћеш овде? ​'''ДЕМОН.''' Злато моје! '''​ТАМАРА.''' Ко си? Реци! . . . Морам знати! ​'''ДЕМОН.''' Ја сам онај што те прати И по дану и по ноћи, И кад склопиш бајне очи; Што га тужна у сну гледаш, Што од њега давно предаш; Ја сам, што у твојој души Шапће, збори, срећу т’ гуши; Ја сам, што се од мог ока Разцветана нада губи, Младост вене, вера труне; Ја, ког нико већ не љуби, Кога свако живи куне. Безграничне просторије — Све то мени ништа није, А векови ил годишта Све ми ј’ једно — све ми ј’ ништа; Ја сам куга земног робља; Ја сам живот вечног гробља, Цар познања и слободе; Ја, враг неба, зло природе. . . Па ево ме ту пред тобом На колена у пра падам, Да ти тугу моју тужим, Да ти јаде моје јадам, Да те молим, да те дворим, Да сажалиш моје муке, И да прве моје сузе Ти на твоје примиш руке. Ох смилуј се, не одби ме, У твојој је данас власти, Ти си кадра зло изтребит’, Ти ме једна можеш спасти, Твоја љубав вратиће ми Старо небо, старе сласти. Дај ми љубав, — у том жару Да сагорим пакост стару, Па да будем чиста душа Као у старо оно доба. Дај ми небо! Ја те љубим. . . Ох, смилуј се на твог роба! — Одкад тебе, тебе спази Занесе ме та красота, И ја прокле, ја омрзну Сву слободу мог живота; Мрзка ми је власт и снага Па завидим смртним људма, Неподпуној краткој срећи У стешњеним њиним грудма; У леденом срцу моме Невиђена светлост сијну Ја осети нову тугу, А у тузи сву милину. Ја без тебе вечност нећу, Под круном сам мојом сусто, Без твог лица све је гадно, Гнусно, бљутко, — све је пусто. '''​ТАМАРА.''' Остави ме, несрећниче, Не верујем црном врагу. Боже, Боже! . . . ох не могу. . . . — Од кога ћу искат’ снагу! Пако ми је мисли зано, Умље ми је отровано; — Остави ме, ти ме мучиш, Ти спасење моје губиш. . . Речи су ти пламен љути — Што ме гледиш? — Зашт’ ме љубиш? ​'''ДЕМОН.''' Зашт’ те љубим?! — Не знам, драга! — Наишо сам на нов свет, Па сам трго и разкино С грешна чела трнов сплет. Што је било ветру дадо Па твог ока гледам сјај, Ту ја видим вечни пако, Ту ја видим вечни рај. Ја те љубим силно, јако, Срцем, душом, ватром, пламом, Безсмртношћу усијаном — Ти не можеш љубит’ тако. При створењу овог света По млађаном летећ’ дану Носио сам твоју слику У души ми урезану. И у рају више пута У срцу сам уздрктао, У рају сам пуно пута Име твоје спомињао; Мило ми је било небо — Још сам само тебе требо. О ти не мош прегледати Век за веком, морја дуга, Па не можеш никад знати Како ј’ горко живовати Кроз векове сам, без друга; — Па нит страдат’, ни уживат’, Ни од куд не очекиват’ Да за добра ил зла дела Награда ти каква дође, Што почини, тек онако Да ми пусто време прође; — Саможиво, мукомучно Ни са ким се не поделит’, У вечитом једноличју Свагда желит’, — и не желит’; Све видети и све знати, Све на празно осећати; Па ил тео ил не тео Све мрзити, презирати, Од дан’ на дан проклињати Свет и живот и створ цео. Од онога страшног дана Кад ме Божја клетва стиже, ​И природе топли груди, Рај и пако, Бог и људи, Сви за мене оладнише. Гледао сам сунце, месец, И звездице свеколике, Моје старе познанике; Стајао сам више пута У средини њина круга — Оне језде у свом сјају, У љубавном загрљају, Али мене стара друга Не гледају, не познају. Тад потражи слике тавне, Изгнанике мени равне, — Али, јаој, њине речи, Страшан поглед, лице грозно Ја већ више нисам позно. У том страху прну даље, Ал куда ћу, куда смем? Ко ће примит изгнаника — Свет је за ме глув и нем. Као лађа пробијена На површју морски пена, Као облак црни, тмасти На висини плаветнила Кад га ветар широм вија, Е тако сам био и ја. . . Кроз празнине летећ’ клете И без цели и без мете, ​Сад овамо, сад онамо, — Бог зна куда, — Бог зна камо! Ал ја нисам дуго владо, Људе на грех наводио, На светињу једом плуво, Улио је и грдио, — Олако сам пламен вере У грешнику затомио. (Да су барем били чврсти, Постојани и јунаци, Ал жао ми је и тог труда С лицемери и глупаци.) Тад у мрачне одо горе И по тами уз поноре Вио сам се, светлац мали, А путници, жалосници Често су се преварали За светлацем у мрак пођу — Један јаук — мени мио — А већ путник с коњем лаким У бездни се измрвио; — Ја сам стао па гледао Јел се много крви лило; . . . Данас, сутра, све то, те то, Па ми с’ и то огадило. ​Седео сам често самац На леденом връу брега ​Испод дуге златошарне, У вечитом гнезду снега, Слушао сам како ричу Белогриви бесни смети, Као лавице разјарене Кроз камење, кроз врлети. Шта сам пута вијор љути Продирао дрзким бесом, Одено се муњом, громом Да се борим с урнебесом, — Муке своје да угушим, Јаде своје да задавим, Ропот срца да заглушим, Проклетињу заборавим. — Шта су ране смртна срца И године ваши мука Спрам тренутка мог живота, Непризнатог мог јаука. Шта је човек, — штал му јади? Ил су прошли ил ће проћи! Увек чека, јер се нада Да ће смрт ил помоћ доћи. Али мени и мом јаду Нема лека, нема краја, Нема нада, нема раја; Мене мучи бол паклени. . . '''​ТАМАРА.''' Па зашто се тужиш мени? — Сгрешио си, зла ти ј’ душа, Јер другчије Бог те не би. . . '''​ДЕМОН.''' Сгрешио сам, ал не теби! '''​ТАМАРА.''' Чућеду нас! '''​ДЕМОН.''' Ми смо сами. ​'''ТАМАРА.''' А Бог? ​'''ДЕМОН.''' Де је он над нами! Има доста други брига, Нек се брине, остави га! ​'''ТАМАРА.''' А освета виши сила? Страшни суд!? — А муке пакла!? ​'''ДЕМОН.''' Ти би тамо са мном била, Од мене се не би макла! ​'''ТАМАРА.''' Ко си, да си, друже ноћни! — Залуд стежем срце младо . . . . Ми смо људи слабомоћни — Збори, збори, друже ноћни, Ја те слушам врло радо. Ал ти можда . . . нећу рећи . . . Јаој мене слабе јадне! — Та какву ћеш славу стећи Кад невина душа падне! Ах, јел с мога удог лица Те на мене коцка паде, Код толики лепотица Што и’ знадеш на иљаде. Ал залуду — куд ћу, шта ћу! . . . Ти провидиш што ме гризе — Па реци ми, вероваћу, — Не, не реци, закуни се. Закуни се, да у теби Није гуја грешне страсти, Да ми душу сатро не би, Да уза те нећу пасти. ​Закуни се, али тако Да ти морам веровати! Закуни се, макар како, Јер ми срце горко пати. ​'''ДЕМОН.''' Кунем ти се зором раном, Првенчетом Божја створа, И мезимцем задњим даном, Што по реду доћи мора; И тако ми вечне правде, Горке муке очајника, И састанка с тобом саде, И растанка од твог лика; Кунем ти се очњим видом, Кунем ти се греха стидом, И вечности сивим плаштом, И победе кратком маштом; И тако ми свију беса, И тако ми пакла, раја, И громова са небеса, И анђелског уздисаја; Кунем ти се муком својом, И слађаним твојим гласом, Кунем првом сузом твојом, И самртним твојим часом, Кунем ти се црним гробом, ​И блаженством душа свију, Кунем ти се самом тобом — И тако ми ти очију, И косице твоје свилне, И тако ми срца твога, И тако ми жива Бога, И љубави моје силне — Од данас ћу други бити, Одрећ’ ћу се свега злога, Горди ум ћу покорити, С небом ћу се помирити И призваћу име Бога, За лукавство нећу знати — Ја ћу љубит’, веровати. Ја ћу лити чисте сузе, Снебићу се, кајаћу се Да достојан будем Бога И погледа твога; — А свет нека мирно цвета Без лукавства мога. Веруј мени, о Тамаро! Светиња ћеш моја бити, А ја ћу ти поклонити Све господство моје старо, Сву слободу, власт и славу За поглед ћу један дати, За тренутак један само Вечност ћу ти жртвовати. Љуби мене, ох Тамаро! ​У добру ћу бити красан, У љубави горостасан, Сталнији сам у милости Нег што беа у пакости. Узнећу те лаким летом Више звезда, у чистину, Па да владаш целим светом, — Ил да презреш јадну тмину, Уде земље жагор празни, Дено нема среће праве, Де се жарка љубав казни, Де се злобом срца даве, Де милоште нема сјајне, Ни сладости дуготрајне; Де се у стра мораш крити, Не смеш мрзит’ ни љубити. Или можда ти и не знаш Шта је љубав смртни људи: Кратка бура младе крви И замама ломни груди — Ал пролети час за часом, Мрко време ништ’ не штеди, Размрви ти груд ужасом, Ил ти врелу крвцу следи. Лепота је кратка зора, А разстанак доћи мора; — Ко ти јамчи, ко те чува Од прецвета и умора! Пусти друге нек се теше ​Ништавилом свог живота, Њима није отворена Вишег неба сва дивота; Ал за тебе штета ј’ црна Да постанеш жртва њина, — Тебе чека друга судба, Дубља сладост и милина. Заборави друштво старо, Досадања осећања, Зато ћу ти, о Тамаро! Разгрнути свет познања. Скупићу ти диве, џине И духове чудотворе, Да те служе, да те дворе; Узлетићу да ти скинем Златан венац са Данице, Залићу га, јаранице, Полуноћном мирис-росом Да над твојом блиста косом. Кад позлати сунце зору Спустићу се кроз облаке, Најлепше ћу бират’ зраке, Оплешћу ти пас од злата А на руку метнућу ти Сјајан прстен од агата; Облићу те миомиром, Неговаћу сенку твоју, Довешћу ти рајске тице Да за трагом твојим поју; Дигнућу ти дивне дворе Од бирјуза и јантара, Пронорићу сиње море Да ти тражим бисер-дара, И даћу ти све што могу Ил изискат’ ил изплакат’ Ил отети вечном Богу . . . Љуби мене! . . . {{Центар|'''​XI.'''}} ​Он се спусти, И на врели њени усти Задрктао пољуб вражиј; Врисну она, — а он тражи Да јој тепа с речи празни, Грокће, шапће у разблуди Да је смири и ућутка Скврнавине и саблазни. Мрак је, тмуша, црна тама, Само с’ виде до два плама, Њене очи, два жерүтка. Јаој црни дух победи! Пољубац му, отров уди Проникао слабе груди, И још један мучан стисак Што у грлу њеном следи, Окамени тијан врисак; ​У том вриску, — ко би мого Разумети, — лежа много: Љубав, мука, очајање И преговор, — издисање, Стра и борба са греотом И разстанак са животом. ​{{Центар|'''XII.'''}} ​У то доба страшна мира, У поноћном часу тијом, Прошао је под ћелијом Стари стражар намастира, Причуло му с’ као да ј’ неко Полумртвим гласом вриснo Он застаде, прислушкује, — У страху је циду стисно, А сад опет јасно чује: Пољубци су и јецање, Шапутање, уздисање, Па се старац замислио Седом главом вртећ’ тио. Ал набрзо све ућута — Само река с тавним брегом Као да је врло љута Две три речи прошапута; А са лишћа и са грања Лаки ветрић проносаше ​Преговоре и роптања. А и стражар чујућ’ исто Није му се видло чисто, Од тог места даље ита А у себи канон чита, Канон светог угодника, Да га чува од зли мисли, Од опасни неприлика, — Крст на себе дркћућ’ меће И жури се да утече. {{Центар|'''​XIII.'''}} ​Као да спава, као да сања Лежало је мртво чедо, Разпуштене дуге власи, Мирна уста, лице бледо. Ко би реко да је мртва!? Да не крије покров груди Рекао би чека зору Ил пољубац да је буди. Али залуд јарко сунце На ледено чело сијне, Залуд јаок и пољубци Тужна оца и родбине, — Ништ не може да с Тамаре Вечни печат смрти скине. Ох како се брзо гаси ​Цвет и живот, младост јарка Како вену сјајни краси, Како трне љубав жарка. Неста жеља, неста нада, Неста муке, — смрт је сама, Још је осто лаган осмеј Стинуг’, слеђен на уснама, Што као надпис страна гроба, Страним словма нешто значи Ал ни једно више доба Не мож’ да га протумачи; Тако и њен лаган осмеј Оста тајна, нит ће више Ко прочитат’, ко погодит’ Шта у њему чудно пише, Изсмејавал судбу горку Или сумњу непобедну, Ил живота сладост бедну, Ил се гордо небу руга, Ил је одсев давни туга; У њему се замрзнуше: „Збогом остај!” млади лета, Презирање ладно душе Што већ оће да прецвета, И последњи израз мисли Кад су смртни боли стисли. Лаган осмеј — — као зраци Кад је сунце већем село И од њи се снежног брега ​Зарумени лице бело Последњи пут; . . . ладна румен, Страшан осмеј . . . смрт му мати — Нит ће чији пут осветлит’, Нит ће кога огрејати. ​{{Центар|'''XIV.'''}} ​Скупили се црни свати, Својта, знанци и суседи, Међ њима је Гудал седи, Као тужна нека сенка, Данас ће се на пут дати, Данаске је последњи пут Оседлао свог зеленка; Три ће ноћи путовати Па у стару костурницу, Поред деда и прадеда Положиће несрећницу. А један му прадед био Црни грешник и убица, Отимо је, крв је пио, Варалица, издајица; На измаку грешна жића Покајо се грешник клети, Па се Бога осветника И крваве душе сети, И подиже туђим благом ​Задужбину, цркву малу, На високо, на вр’ стене, На стрмоме камивалу, Куд се једва јастреб дигне, И мећава ту кад стигне Ту најрађе учно поји, — Ту у вечном гнезду снега Усамљена црква стоји. То је место клетник избро За уморне своје кости, Ближе небу, не бил био Ближе рају и милости; Ил од људи и поруга, Ил од клетве да се скрије. . . Залуд, брајко, том си требо Старати се зараније! ​{{Центар|'''XV.'''}} ​И тек што су опојали Мртво тело жртве младе И гробницу заковали Да јој земља мира даде, Ал се црни облак диже, Вијор, олуј крила крше, Вијућ’ грозно, као шакали, Да опело њено сврше; А мећава оће да је ​Снегом заспе, грми, сева, А из доље још се чује Стари Гудал де запева. У то доба чистим зраком Међу звездама, над облаком, На злаћени крили лети Дух умилни, анђо свети, У наручју грлећ’ носи Грешну душу, млађан цвет, Па је светом сузом роси Па је теши, па је крепи, Да не тужи, да не стрепи У бољи ће доћи свет; И на сусрет већ им лете Свети гласи, песме свете. . . Ту је близо рај! — Ал дух црни, пакост љута, Пресече им чиста пута И молитву да заглуша Рече: „То је моја душа, Дај је мени, дај!” Ох зар ни ту нема мира Јадна душа тамарина, Она дркће па се приже Бранитељу своме ближе. Залуд, залуд, пред њом стоји Од кога се тако боји Стоји црни враг, — Али једва да га позна ​На њему је сва грдоба, У погледу грдња грозна, А трулином влажна гроба Задише му траг. „Уклони се, црна змијо!” — Рече анђо кад га виде, „Доста си се узносио, Ова душа Богу иде, Божја милост нек јој суди, Искушења било ј’ доста, Она ј’ стресла оков уди, Њено тело доле оста, А ово је душа мека, Што је небо давно чека; Таке душе клизну лако Али зато неће пако Подигнути киван клик, Јер у борби поражења, Под теретом искушења У њој оста Божји лик, — У њој оста кроз све муке, Нит је срушен ни оборен, Она није за свет била, А свет није за њу створен. Сумња ју је горко стала, Поклизла је па је пала, Страдала је горко, јако, — На земљи јој беше пако; Љубила је, а с тог жара ​Ево јој се рај отвара!” Тако рече анђо свети А погледом строгим прети, Крили ману, и одлети — Изгуби се под висином С меком душом тамарином. А поражен демон куне Безумије празне маште, Преварене жеље таште; И он оста надут, киван У каљуги свога јада, Као и досад, сам на свету — Без љубави и без нада. </poem> </div> </div> == Извор == ''Демон.'' Појема Мих. Љермонтова. Превео Јован Јовановић. У Будиму. Тискара кр. свеучилишта. 1863. стр. 27—60. {{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}} k4x8utvtp28i4djkb626hdygkdkg4rv 143400 143399 2026-05-15T10:16:24Z Coaorao 19106 143400 wikitext text/x-wiki ​{{Квалитет|100%}} {{Навигација глава | [[Љермонтов|Михаил Љермонтов]] | [[Демон (Љермонтов)|Демон]] | '''Превео [[Јован Јовановић Змај|Јован Јовановић]], 1863.''' | [[Демон (Љермонтов)/Први део|-{Први део}-]] | '''Други део''' }} <poem><div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|'''I.'''}} ​Ај, пусти ме оче мили, Пусти мене моме вају, Кад у души бол процвили Сузе никог не слушају. Одгони ми просиоце, Нек се ману мене јадне, Ја ћу кукат’ све за њиме, Спомињаћу сладко име Док у ладни гроб не паднем. Ал чуј, оче, — од како смо Закопали гроб крвави, Јавља ми се па ме куша, Наводи ме дух лукави; Па ме врелом маштом страви, Па ме бурним сновма дави. Тела би се молит’ Богу, ​Прекрстим се — ал не могу; Не знам шта ми језик веже, А инамо мисли беже. Крв ми гори, дах ме мори, А не могу да узданем, Од дан на дан јади гори — Бледим, падам, венем, санем. Овај свет већ није за ме, Ох, смилуј се, оче, на ме; Одпусти ме, ја ћу поћи Да потражим уда мира У тишини, у самоћи Каквог даљнег намастира, Да ме тамо Спас заштити, Па тамо ћу сузе лити, Испирати горке ране, Закопати младе дане. ​{{Центар|'''II.'''}} ​Одвели је у даљину Скровитоме намастиру, Обукли је у црнину; — Ох, оћели ту у миру Наћи мира кукавица? Неће, неће, јер и туна Душа јој је маште пуна, Што као љута жеравица Све то већма жеже, тишти, — Залуд срце болом пишти И отима с’ несрећница. Пред олтаром, пред кандилом, У појању тиомилом, Уз ирмосе и стихире Кад се слави људства Спас — И тад, и ту с’ њој призире, И ту чује познат глас. И под сводом мрачна крама, Ил у друштву или сама, И кроз маглу од измирне Утвори се — па је дирне Онај познат лик, — А бол га је погледати . . . Као да тужи, као да пати Силан мученик. ​{{Центар|'''III.'''}} ​У засенку под два чота Намастир се крије бели; — Светиња је и дивота — Одозгоре па до доле Све јавори и тополе Грањем су га опколели. А кад тија нојца паде На зелене рукосаде, Кроз грање се видет’ дало Де кандилце гори мало У ћелији дувне младе. Гори, гори, целе ноћи, — А са стране ветар дува Па и гробљем мора проћи Де крстови стари с новим Под гранама бадемовим Сваки своју раку чува. А и тице ту су пале Де потоци, воде мале, Уз камење што и’ пречи И кроз шушње жуборећи, Сливају се с кршне горе У амбизе, у поноре. ​{{Центар|'''IV.'''}} ​У развиту рујне зоре Засинуше, затрепташе На северу кршне горе; А дубоко у долини Сиве магле покуљаше; Ево већем мујезини Гледећ’ сунца славу нову На молитву верне зову; А на кули звоно мало Побожно је задрктало, Да се буди ко још дрема У наручју тија санка; Ево млада Ђурђијанка На воду се с ведром спрема. А гребени пуни снега, Како с’ ниже брег до брега — Љубичасто јасан низ — Кад се с иста луч указа Увише се у гримиз. А вр свега Казбек стари Горостасни цар Кавказа, На глави му с’ турбан жари, Кроз облаке диже смело Поносито ведро чело. ​{{Центар|'''V.'''}} ​Но је Демон није ман’о, Душу јој је жигосао, Задан’о је и заплан’о, — Мисли јој је оковао. Све дивоте Божја света Не могу је дирнут’ више, Грешне мисли, страст проклета Сву јој крепост затомише. Све је мучи, све је мори, — И у дану и у зори И у ноћи — и у свему Нађе она бол голему. Више пута о поноћи, Кад тишина свуд овлада, Прса бијућ’, сузе ронећ’ Пред икону нице пада; И путник се многи згрози Кад кроз црну поноћ чује Као да неко са дна гроба Мукло јеца, јадикује. Често пута стане јадна, Оће да се сама смрви, — П’ онда опет дође ладна Као да нема капи крви. Ил разплете дуге власи По грудима, по рамену, Те се вију, баш ка оно Љуте гује по камену. П’ онда опет мука севне, Разбегну се мисли њене, Само уста муцајући Преламају страсне речи, — Страшан одјек из празнине Што као с ладне стене јечи. А из леда букну жеље, Као из пакла плам долети, Усред мукле ноћи види Чудновате зраковети. ​{{Центар|'''VI.'''}} ​Често пута стра је скучи, Код прозора плачна седа, Ту је нека сумња мучи, А разблудно око гледа Као да жудно неког чека Да јој дође из далека. Ту уздишућ’ дан предани А све јој се нешто слути, Често чује шапат неки: „Доћи ћу ти! Доћи ћу ти!” — Доћи ће ми, доћи ће ми! — Зар су залуд они снови, И уздисај онај неми, И његове сузне очи, — Свероваће, мора доћи . . . Доћи ће ми, доћи ће ми! Дуги јади, дуги боли — Оће Богу да се моли Да је брани и оснажи, Ал молитва Богу неће Већ на страну некуд леће; И молитва њега тражи. Кад малакса од све боље На постељу болна леже, Ал залуду: душек жеже — И ту ј’ страшно, загушно је. Опет скочи, а сва дркће, Груди горе, срце туче, Већ не може да одане . . . На очи се мрак навуче; — А руке се саме шире Да загрљај празан склопе, А на усти, бледи усти, Пољубци се сами топе. ​{{Центар|'''VII.'''}} ​Вечерња је магла пала По Ђурђији бајном крају, А већ демон туд облеће По сладкоме обичају. Облетао је дуго, дуго, Јер никако да с’ усуди Да на свето место ступи Де станују Божји људи. И било је кад већ теде Да прегори, да се врати — Али му се сила крати, И све ближе, ближе греде; А куд прође, с обе стране Без ветра се вију гране. Баци око, и гле, свећа У ћелији и сад гори! Кога чека, за ким тужи У жалосни ови двори!!. . . У тишини глува доба Уједаред звук се зачу, Тија песма, слатки гласи — Као да звезде с неба плачу; Тако нежно, тако дивно Тако бајно и умилно Као да ј’ песму небо свило А земљи је наменило. А да није анђео који Сетио се грешна друга Па слетео доле крадом Из Божјега светог круга Да му пева старе дане И олакша нове ране! И први пут демон клети Сад докучи, сад осети Шта је љубав с њеним вајом С тугом светом, с уздисајом. Опет теде да се врне Ал му слабо крило трне, И што никад — ево саде Из ока му суза паде — Жарка суза, живи пламен . . . И ко одсад овуд мине, Код ћелије тамарине Прогрижен ће наћи камен, — Прогризла га суза нека Какве нема у човека. {{Центар|'''​VIII.'''}} ​Кад је прва суза пала Сети с’ демон своји зала И помисли ту је доба Да са душе пакост стресе, Да се греси добра сете И љубави покоре се. Плашљив трепет мутна нада, Стра и сумња као море Набујаше из ненада Да се с олом душом боре. Зла прилика, нада гора — Ал нек буде што бит’ мора . . . Он уљезе — а пред њим Над Тамаром лебдећ’ стаја, Чист посланик Божјег раја, Светлозрачни херувим. Он, кранитељ грешне душе Крилом ју је заклонио; Чело му је чисто, ведро, Поглед рајски јасан био . . . Демону је својим лучем Мутне очи засенио; Збунио га ведрим зором Оштром претњом и укором. ​{{Центар|'''IX.'''}} ​„Црни духу, ко је тебе У поноћи звао амо, Ово није твоје место, Ту су чисте душе само. Носи твоје грехе црне Да светињу не оскврне! Ал реци ми, ко те ј’ звао?” — На ово се дух коварни Чудновато насмејао; А из њега она стара Љута пакост проговара: „Она ј’ моја”, рече грозно, Залуд си је крилом скрио, Тео си бранит’, ал је позно, Ја сам боље уранио. Охола је душа њена Мојим жигом жигосана, Светиња је оскврњена, Невиност је подкопана, — Ту ја владам увелико, Ту ја љубим, — ја ил нико!” А херувим кад то чуо Чисто срце заболе га, Тужним оком гледну жртву Што дркташе поред њега, П’ онда ману лаки крили — Изгуби се, нестаде га. . . {{Центар|'''​X.'''}} ​'''ТАМАРА.''' Ох, та ко си, куд ћеш тако? Ужасне су речи твоје! Јел те посло рај ил пако? Шта ћеш овде? ​'''ДЕМОН.''' Злато моје! '''​ТАМАРА.''' Ко си? Реци! . . . Морам знати! ​'''ДЕМОН.''' Ја сам онај што те прати И по дану и по ноћи, И кад склопиш бајне очи; Што га тужна у сну гледаш, Што од њега давно предаш; Ја сам, што у твојој души Шапће, збори, срећу т’ гуши; Ја сам, што се од мог ока Разцветана нада губи, Младост вене, вера труне; Ја, ког нико већ не љуби, Кога свако живи куне. Безграничне просторије — Све то мени ништа није, А векови ил годишта Све ми ј’ једно — све ми ј’ ништа; Ја сам куга земног робља; Ја сам живот вечног гробља, Цар познања и слободе; Ја, враг неба, зло природе. . . Па ево ме ту пред тобом На колена у пра падам, Да ти тугу моју тужим, Да ти јаде моје јадам, Да те молим, да те дворим, Да сажалиш моје муке, И да прве моје сузе Ти на твоје примиш руке. Ох смилуј се, не одби ме, У твојој је данас власти, Ти си кадра зло изтребит’, Ти ме једна можеш спасти, Твоја љубав вратиће ми Старо небо, старе сласти. Дај ми љубав, — у том жару Да сагорим пакост стару, Па да будем чиста душа Као у старо оно доба. Дај ми небо! Ја те љубим. . . Ох, смилуј се на твог роба! — Одкад тебе, тебе спази Занесе ме та красота, И ја прокле, ја омрзну Сву слободу мог живота; Мрзка ми је власт и снага Па завидим смртним људма, Неподпуној краткој срећи У стешњеним њиним грудма; У леденом срцу моме Невиђена светлост сијну Ја осети нову тугу, А у тузи сву милину. Ја без тебе вечност нећу, Под круном сам мојом сусто, Без твог лица све је гадно, Гнусно, бљутко, — све је пусто. '''​ТАМАРА.''' Остави ме, несрећниче, Не верујем црном врагу. Боже, Боже! . . . ох не могу. . . . — Од кога ћу искат’ снагу! Пако ми је мисли зано, Умље ми је отровано; — Остави ме, ти ме мучиш, Ти спасење моје губиш. . . Речи су ти пламен љути — Што ме гледиш? — Зашт’ ме љубиш? ​'''ДЕМОН.''' Зашт’ те љубим?! — Не знам, драга! — Наишо сам на нов свет, Па сам трго и разкино С грешна чела трнов сплет. Што је било ветру дадо Па твог ока гледам сјај, Ту ја видим вечни пако, Ту ја видим вечни рај. Ја те љубим силно, јако, Срцем, душом, ватром, пламом, Безсмртношћу усијаном — Ти не можеш љубит’ тако. При створењу овог света По млађаном летећ’ дану Носио сам твоју слику У души ми урезану. И у рају више пута У срцу сам уздрктао, У рају сам пуно пута Име твоје спомињао; Мило ми је било небо — Још сам само тебе требо. О ти не мош прегледати Век за веком, морја дуга, Па не можеш никад знати Како ј’ горко живовати Кроз векове сам, без друга; — Па нит страдат’, ни уживат’, Ни од куд не очекиват’ Да за добра ил зла дела Награда ти каква дође, Што почини, тек онако Да ми пусто време прође; — Саможиво, мукомучно Ни са ким се не поделит’, У вечитом једноличју Свагда желит’, — и не желит’; Све видети и све знати, Све на празно осећати; Па ил тео ил не тео Све мрзити, презирати, Од дан’ на дан проклињати Свет и живот и створ цео. Од онога страшног дана Кад ме Божја клетва стиже, ​И природе топли груди, Рај и пако, Бог и људи, Сви за мене оладнише. Гледао сам сунце, месец, И звездице свеколике, Моје старе познанике; Стајао сам више пута У средини њина круга — Оне језде у свом сјају, У љубавном загрљају, Али мене стара друга Не гледају, не познају. Тад потражи слике тавне, Изгнанике мени равне, — Али, јаој, њине речи, Страшан поглед, лице грозно Ја већ више нисам позно. У том страху прну даље, Ал куда ћу, куда смем? Ко ће примит изгнаника — Свет је за ме глув и нем. Као лађа пробијена На површју морски пена, Као облак црни, тмасти На висини плаветнила Кад га ветар широм вија, Е тако сам био и ја. . . Кроз празнине летећ’ клете И без цели и без мете, ​Сад овамо, сад онамо, — Бог зна куда, — Бог зна камо! Ал ја нисам дуго владо, Људе на грех наводио, На светињу једом плуво, Улио је и грдио, — Олако сам пламен вере У грешнику затомио. (Да су барем били чврсти, Постојани и јунаци, Ал жао ми је и тог труда С лицемери и глупаци.) Тад у мрачне одо горе И по тами уз поноре Вио сам се, светлац мали, А путници, жалосници Често су се преварали За светлацем у мрак пођу — Један јаук — мени мио — А већ путник с коњем лаким У бездни се измрвио; — Ја сам стао па гледао Јел се много крви лило; . . . Данас, сутра, све то, те то, Па ми с’ и то огадило. ​Седео сам често самац На леденом връу брега ​Испод дуге златошарне, У вечитом гнезду снега, Слушао сам како ричу Белогриви бесни смети, Као лавице разјарене Кроз камење, кроз врлети. Шта сам пута вијор љути Продирао дрзким бесом, Одено се муњом, громом Да се борим с урнебесом, — Муке своје да угушим, Јаде своје да задавим, Ропот срца да заглушим, Проклетињу заборавим. — Шта су ране смртна срца И године ваши мука Спрам тренутка мог живота, Непризнатог мог јаука. Шта је човек, — штал му јади? Ил су прошли ил ће проћи! Увек чека, јер се нада Да ће смрт ил помоћ доћи. Али мени и мом јаду Нема лека, нема краја, Нема нада, нема раја; Мене мучи бол паклени. . . '''​ТАМАРА.''' Па зашто се тужиш мени? — Сгрешио си, зла ти ј’ душа, Јер другчије Бог те не би. . . '''​ДЕМОН.''' Сгрешио сам, ал не теби! '''​ТАМАРА.''' Чућеду нас! '''​ДЕМОН.''' Ми смо сами. ​'''ТАМАРА.''' А Бог? ​'''ДЕМОН.''' Де је он над нами! Има доста други брига, Нек се брине, остави га! ​'''ТАМАРА.''' А освета виши сила? Страшни суд!? — А муке пакла!? ​'''ДЕМОН.''' Ти би тамо са мном била, Од мене се не би макла! ​'''ТАМАРА.''' Ко си, да си, друже ноћни! — Залуд стежем срце младо . . . . Ми смо људи слабомоћни — Збори, збори, друже ноћни, Ја те слушам врло радо. Ал ти можда . . . нећу рећи . . . Јаој мене слабе јадне! — Та какву ћеш славу стећи Кад невина душа падне! Ах, јел с мога удог лица Те на мене коцка паде, Код толики лепотица Што и’ знадеш на иљаде. Ал залуду — куд ћу, шта ћу! . . . Ти провидиш што ме гризе — Па реци ми, вероваћу, — Не, не реци, закуни се. Закуни се, да у теби Није гуја грешне страсти, Да ми душу сатро не би, Да уза те нећу пасти. ​Закуни се, али тако Да ти морам веровати! Закуни се, макар како, Јер ми срце горко пати. ​'''ДЕМОН.''' Кунем ти се зором раном, Првенчетом Божја створа, И мезимцем задњим даном, Што по реду доћи мора; И тако ми вечне правде, Горке муке очајника, И састанка с тобом саде, И растанка од твог лика; Кунем ти се очњим видом, Кунем ти се греха стидом, И вечности сивим плаштом, И победе кратком маштом; И тако ми свију беса, И тако ми пакла, раја, И громова са небеса, И анђелског уздисаја; Кунем ти се муком својом, И слађаним твојим гласом, Кунем првом сузом твојом, И самртним твојим часом, Кунем ти се црним гробом, ​И блаженством душа свију, Кунем ти се самом тобом — И тако ми ти очију, И косице твоје свилне, И тако ми срца твога, И тако ми жива Бога, И љубави моје силне — Од данас ћу други бити, Одрећ’ ћу се свега злога, Горди ум ћу покорити, С небом ћу се помирити И призваћу име Бога, За лукавство нећу знати — Ја ћу љубит’, веровати. Ја ћу лити чисте сузе, Снебићу се, кајаћу се Да достојан будем Бога И погледа твога; — А свет нека мирно цвета Без лукавства мога. Веруј мени, о Тамаро! Светиња ћеш моја бити, А ја ћу ти поклонити Све господство моје старо, Сву слободу, власт и славу За поглед ћу један дати, За тренутак један само Вечност ћу ти жртвовати. Љуби мене, ох Тамаро! ​У добру ћу бити красан, У љубави горостасан, Сталнији сам у милости Нег што беа у пакости. Узнећу те лаким летом Више звезда, у чистину, Па да владаш целим светом, — Ил да презреш јадну тмину, Уде земље жагор празни, Дено нема среће праве, Де се жарка љубав казни, Де се злобом срца даве, Де милоште нема сјајне, Ни сладости дуготрајне; Де се у стра мораш крити, Не смеш мрзит’ ни љубити. Или можда ти и не знаш Шта је љубав смртни људи: Кратка бура младе крви И замама ломни груди — Ал пролети час за часом, Мрко време ништ’ не штеди, Размрви ти груд ужасом, Ил ти врелу крвцу следи. Лепота је кратка зора, А разстанак доћи мора; — Ко ти јамчи, ко те чува Од прецвета и умора! Пусти друге нек се теше ​Ништавилом свог живота, Њима није отворена Вишег неба сва дивота; Ал за тебе штета ј’ црна Да постанеш жртва њина, — Тебе чека друга судба, Дубља сладост и милина. Заборави друштво старо, Досадања осећања, Зато ћу ти, о Тамаро! Разгрнути свет познања. Скупићу ти диве, џине И духове чудотворе, Да те служе, да те дворе; Узлетићу да ти скинем Златан венац са Данице, Залићу га, јаранице, Полуноћном мирис-росом Да над твојом блиста косом. Кад позлати сунце зору Спустићу се кроз облаке, Најлепше ћу бират’ зраке, Оплешћу ти пас од злата А на руку метнућу ти Сјајан прстен од агата; Облићу те миомиром, Неговаћу сенку твоју, Довешћу ти рајске тице Да за трагом твојим поју; Дигнућу ти дивне дворе Од бирјуза и јантара, Пронорићу сиње море Да ти тражим бисер-дара, И даћу ти све што могу Ил изискат’ ил изплакат’ Ил отети вечном Богу . . . Љуби мене! . . . {{Центар|'''​XI.'''}} ​Он се спусти, И на врели њени усти Задрктао пољуб вражиј; Врисну она, — а он тражи Да јој тепа с речи празни, Грокће, шапће у разблуди Да је смири и ућутка Скврнавине и саблазни. Мрак је, тмуша, црна тама, Само с’ виде до два плама, Њене очи, два жерүтка. Јаој црни дух победи! Пољубац му, отров уди Проникао слабе груди, И још један мучан стисак Што у грлу њеном следи, Окамени тијан врисак; ​У том вриску, — ко би мого Разумети, — лежа много: Љубав, мука, очајање И преговор, — издисање, Стра и борба са греотом И разстанак са животом. ​{{Центар|'''XII.'''}} ​У то доба страшна мира, У поноћном часу тијом, Прошао је под ћелијом Стари стражар намастира, Причуло му с’ као да ј’ неко Полумртвим гласом вриснo Он застаде, прислушкује, — У страху је циду стисно, А сад опет јасно чује: Пољубци су и јецање, Шапутање, уздисање, Па се старац замислио Седом главом вртећ’ тио. Ал набрзо све ућута — Само река с тавним брегом Као да је врло љута Две три речи прошапута; А са лишћа и са грања Лаки ветрић проносаше ​Преговоре и роптања. А и стражар чујућ’ исто Није му се видло чисто, Од тог места даље ита А у себи канон чита, Канон светог угодника, Да га чува од зли мисли, Од опасни неприлика, — Крст на себе дркћућ’ меће И жури се да утече. {{Центар|'''​XIII.'''}} ​Као да спава, као да сања Лежало је мртво чедо, Разпуштене дуге власи, Мирна уста, лице бледо. Ко би реко да је мртва!? Да не крије покров груди Рекао би чека зору Ил пољубац да је буди. Али залуд јарко сунце На ледено чело сијне, Залуд јаок и пољубци Тужна оца и родбине, — Ништ не може да с Тамаре Вечни печат смрти скине. Ох како се брзо гаси ​Цвет и живот, младост јарка Како вену сјајни краси, Како трне љубав жарка. Неста жеља, неста нада, Неста муке, — смрт је сама, Још је осто лаган осмеј Стинуг’, слеђен на уснама, Што као надпис страна гроба, Страним словма нешто значи Ал ни једно више доба Не мож’ да га протумачи; Тако и њен лаган осмеј Оста тајна, нит ће више Ко прочитат’, ко погодит’ Шта у њему чудно пише, Изсмејавал судбу горку Или сумњу непобедну, Ил живота сладост бедну, Ил се гордо небу руга, Ил је одсев давни туга; У њему се замрзнуше: „Збогом остај!” млади лета, Презирање ладно душе Што већ оће да прецвета, И последњи израз мисли Кад су смртни боли стисли. Лаган осмеј — — као зраци Кад је сунце већем село И од њи се снежног брега ​Зарумени лице бело Последњи пут; . . . ладна румен, Страшан осмеј . . . смрт му мати — Нит ће чији пут осветлит’, Нит ће кога огрејати. ​{{Центар|'''XIV.'''}} ​Скупили се црни свати, Својта, знанци и суседи, Међ њима је Гудал седи, Као тужна нека сенка, Данас ће се на пут дати, Данаске је последњи пут Оседлао свог зеленка; Три ће ноћи путовати Па у стару костурницу, Поред деда и прадеда Положиће несрећницу. А један му прадед био Црни грешник и убица, Отимо је, крв је пио, Варалица, издајица; На измаку грешна жића Покајо се грешник клети, Па се Бога осветника И крваве душе сети, И подиже туђим благом ​Задужбину, цркву малу, На високо, на вр’ стене, На стрмоме камивалу, Куд се једва јастреб дигне, И мећава ту кад стигне Ту најрађе учно поји, — Ту у вечном гнезду снега Усамљена црква стоји. То је место клетник избро За уморне своје кости, Ближе небу, не бил био Ближе рају и милости; Ил од људи и поруга, Ил од клетве да се скрије. . . Залуд, брајко, том си требо Старати се зараније! ​{{Центар|'''XV.'''}} ​И тек што су опојали Мртво тело жртве младе И гробницу заковали Да јој земља мира даде, Ал се црни облак диже, Вијор, олуј крила крше, Вијућ’ грозно, као шакали, Да опело њено сврше; А мећава оће да је ​Снегом заспе, грми, сева, А из доље још се чује Стари Гудал де запева. У то доба чистим зраком Међу звездама, над облаком, На злаћени крили лети Дух умилни, анђо свети, У наручју грлећ’ носи Грешну душу, млађан цвет, Па је светом сузом роси Па је теши, па је крепи, Да не тужи, да не стрепи У бољи ће доћи свет; И на сусрет већ им лете Свети гласи, песме свете. . . Ту је близо рај! — Ал дух црни, пакост љута, Пресече им чиста пута И молитву да заглуша Рече: „То је моја душа, Дај је мени, дај!” Ох зар ни ту нема мира Јадна душа тамарина, Она дркће па се приже Бранитељу своме ближе. Залуд, залуд, пред њом стоји Од кога се тако боји Стоји црни враг, — Али једва да га позна ​На њему је сва грдоба, У погледу грдња грозна, А трулином влажна гроба Задише му траг. „Уклони се, црна змијо!” — Рече анђо кад га виде, „Доста си се узносио, Ова душа Богу иде, Божја милост нек јој суди, Искушења било ј’ доста, Она ј’ стресла оков уди, Њено тело доле оста, А ово је душа мека, Што је небо давно чека; Таке душе клизну лако Али зато неће пако Подигнути киван клик, Јер у борби поражења, Под теретом искушења У њој оста Божји лик, — У њој оста кроз све муке, Нит је срушен ни оборен, Она није за свет била, А свет није за њу створен. Сумња ју је горко стала, Поклизла је па је пала, Страдала је горко, јако, — На земљи јој беше пако; Љубила је, а с тог жара ​Ево јој се рај отвара!” Тако рече анђо свети А погледом строгим прети, Крили ману, и одлети — Изгуби се под висином С меком душом тамарином. А поражен демон куне Безумије празне маште, Преварене жеље таште; И он оста надут, киван У каљуги свога јада, Као и досад, сам на свету — Без љубави и без нада. </poem> </div> </div> == Извор == ''Демон.'' Појема Мих. Љермонтова. Превео Јован Јовановић. У Будиму. Тискара кр. свеучилишта. 1863. стр. 27—60. {{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}} stp19moqz4t5r61me6y7i9dghzio6zp 143401 143400 2026-05-15T10:17:24Z Coaorao 19106 143401 wikitext text/x-wiki ​{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Љермонтов|Михаил Љермонтов]] | [[Демон (Љермонтов)|Демон]] | '''Превео [[Јован Јовановић Змај|Јован Јовановић]], 1863.''' | [[Демон (Љермонтов)/Први део|-{Први део}-]] | '''Други део''' | [[Демон (Љермонтов)|-{Садржај}-]] }} <poem><div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|'''I.'''}} ​Ај, пусти ме оче мили, Пусти мене моме вају, Кад у души бол процвили Сузе никог не слушају. Одгони ми просиоце, Нек се ману мене јадне, Ја ћу кукат’ све за њиме, Спомињаћу сладко име Док у ладни гроб не паднем. Ал чуј, оче, — од како смо Закопали гроб крвави, Јавља ми се па ме куша, Наводи ме дух лукави; Па ме врелом маштом страви, Па ме бурним сновма дави. Тела би се молит’ Богу, ​Прекрстим се — ал не могу; Не знам шта ми језик веже, А инамо мисли беже. Крв ми гори, дах ме мори, А не могу да узданем, Од дан на дан јади гори — Бледим, падам, венем, санем. Овај свет већ није за ме, Ох, смилуј се, оче, на ме; Одпусти ме, ја ћу поћи Да потражим уда мира У тишини, у самоћи Каквог даљнег намастира, Да ме тамо Спас заштити, Па тамо ћу сузе лити, Испирати горке ране, Закопати младе дане. ​{{Центар|'''II.'''}} ​Одвели је у даљину Скровитоме намастиру, Обукли је у црнину; — Ох, оћели ту у миру Наћи мира кукавица? Неће, неће, јер и туна Душа јој је маште пуна, Што као љута жеравица Све то већма жеже, тишти, — Залуд срце болом пишти И отима с’ несрећница. Пред олтаром, пред кандилом, У појању тиомилом, Уз ирмосе и стихире Кад се слави људства Спас — И тад, и ту с’ њој призире, И ту чује познат глас. И под сводом мрачна крама, Ил у друштву или сама, И кроз маглу од измирне Утвори се — па је дирне Онај познат лик, — А бол га је погледати . . . Као да тужи, као да пати Силан мученик. ​{{Центар|'''III.'''}} ​У засенку под два чота Намастир се крије бели; — Светиња је и дивота — Одозгоре па до доле Све јавори и тополе Грањем су га опколели. А кад тија нојца паде На зелене рукосаде, Кроз грање се видет’ дало Де кандилце гори мало У ћелији дувне младе. Гори, гори, целе ноћи, — А са стране ветар дува Па и гробљем мора проћи Де крстови стари с новим Под гранама бадемовим Сваки своју раку чува. А и тице ту су пале Де потоци, воде мале, Уз камење што и’ пречи И кроз шушње жуборећи, Сливају се с кршне горе У амбизе, у поноре. ​{{Центар|'''IV.'''}} ​У развиту рујне зоре Засинуше, затрепташе На северу кршне горе; А дубоко у долини Сиве магле покуљаше; Ево већем мујезини Гледећ’ сунца славу нову На молитву верне зову; А на кули звоно мало Побожно је задрктало, Да се буди ко још дрема У наручју тија санка; Ево млада Ђурђијанка На воду се с ведром спрема. А гребени пуни снега, Како с’ ниже брег до брега — Љубичасто јасан низ — Кад се с иста луч указа Увише се у гримиз. А вр свега Казбек стари Горостасни цар Кавказа, На глави му с’ турбан жари, Кроз облаке диже смело Поносито ведро чело. ​{{Центар|'''V.'''}} ​Но је Демон није ман’о, Душу јој је жигосао, Задан’о је и заплан’о, — Мисли јој је оковао. Све дивоте Божја света Не могу је дирнут’ више, Грешне мисли, страст проклета Сву јој крепост затомише. Све је мучи, све је мори, — И у дану и у зори И у ноћи — и у свему Нађе она бол голему. Више пута о поноћи, Кад тишина свуд овлада, Прса бијућ’, сузе ронећ’ Пред икону нице пада; И путник се многи згрози Кад кроз црну поноћ чује Као да неко са дна гроба Мукло јеца, јадикује. Често пута стане јадна, Оће да се сама смрви, — П’ онда опет дође ладна Као да нема капи крви. Ил разплете дуге власи По грудима, по рамену, Те се вију, баш ка оно Љуте гује по камену. П’ онда опет мука севне, Разбегну се мисли њене, Само уста муцајући Преламају страсне речи, — Страшан одјек из празнине Што као с ладне стене јечи. А из леда букну жеље, Као из пакла плам долети, Усред мукле ноћи види Чудновате зраковети. ​{{Центар|'''VI.'''}} ​Често пута стра је скучи, Код прозора плачна седа, Ту је нека сумња мучи, А разблудно око гледа Као да жудно неког чека Да јој дође из далека. Ту уздишућ’ дан предани А све јој се нешто слути, Често чује шапат неки: „Доћи ћу ти! Доћи ћу ти!” — Доћи ће ми, доћи ће ми! — Зар су залуд они снови, И уздисај онај неми, И његове сузне очи, — Свероваће, мора доћи . . . Доћи ће ми, доћи ће ми! Дуги јади, дуги боли — Оће Богу да се моли Да је брани и оснажи, Ал молитва Богу неће Већ на страну некуд леће; И молитва њега тражи. Кад малакса од све боље На постељу болна леже, Ал залуду: душек жеже — И ту ј’ страшно, загушно је. Опет скочи, а сва дркће, Груди горе, срце туче, Већ не може да одане . . . На очи се мрак навуче; — А руке се саме шире Да загрљај празан склопе, А на усти, бледи усти, Пољубци се сами топе. ​{{Центар|'''VII.'''}} ​Вечерња је магла пала По Ђурђији бајном крају, А већ демон туд облеће По сладкоме обичају. Облетао је дуго, дуго, Јер никако да с’ усуди Да на свето место ступи Де станују Божји људи. И било је кад већ теде Да прегори, да се врати — Али му се сила крати, И све ближе, ближе греде; А куд прође, с обе стране Без ветра се вију гране. Баци око, и гле, свећа У ћелији и сад гори! Кога чека, за ким тужи У жалосни ови двори!!. . . У тишини глува доба Уједаред звук се зачу, Тија песма, слатки гласи — Као да звезде с неба плачу; Тако нежно, тако дивно Тако бајно и умилно Као да ј’ песму небо свило А земљи је наменило. А да није анђео који Сетио се грешна друга Па слетео доле крадом Из Божјега светог круга Да му пева старе дане И олакша нове ране! И први пут демон клети Сад докучи, сад осети Шта је љубав с њеним вајом С тугом светом, с уздисајом. Опет теде да се врне Ал му слабо крило трне, И што никад — ево саде Из ока му суза паде — Жарка суза, живи пламен . . . И ко одсад овуд мине, Код ћелије тамарине Прогрижен ће наћи камен, — Прогризла га суза нека Какве нема у човека. {{Центар|'''​VIII.'''}} ​Кад је прва суза пала Сети с’ демон своји зала И помисли ту је доба Да са душе пакост стресе, Да се греси добра сете И љубави покоре се. Плашљив трепет мутна нада, Стра и сумња као море Набујаше из ненада Да се с олом душом боре. Зла прилика, нада гора — Ал нек буде што бит’ мора . . . Он уљезе — а пред њим Над Тамаром лебдећ’ стаја, Чист посланик Божјег раја, Светлозрачни херувим. Он, кранитељ грешне душе Крилом ју је заклонио; Чело му је чисто, ведро, Поглед рајски јасан био . . . Демону је својим лучем Мутне очи засенио; Збунио га ведрим зором Оштром претњом и укором. ​{{Центар|'''IX.'''}} ​„Црни духу, ко је тебе У поноћи звао амо, Ово није твоје место, Ту су чисте душе само. Носи твоје грехе црне Да светињу не оскврне! Ал реци ми, ко те ј’ звао?” — На ово се дух коварни Чудновато насмејао; А из њега она стара Љута пакост проговара: „Она ј’ моја”, рече грозно, Залуд си је крилом скрио, Тео си бранит’, ал је позно, Ја сам боље уранио. Охола је душа њена Мојим жигом жигосана, Светиња је оскврњена, Невиност је подкопана, — Ту ја владам увелико, Ту ја љубим, — ја ил нико!” А херувим кад то чуо Чисто срце заболе га, Тужним оком гледну жртву Што дркташе поред њега, П’ онда ману лаки крили — Изгуби се, нестаде га. . . {{Центар|'''​X.'''}} ​'''ТАМАРА.''' Ох, та ко си, куд ћеш тако? Ужасне су речи твоје! Јел те посло рај ил пако? Шта ћеш овде? ​'''ДЕМОН.''' Злато моје! '''​ТАМАРА.''' Ко си? Реци! . . . Морам знати! ​'''ДЕМОН.''' Ја сам онај што те прати И по дану и по ноћи, И кад склопиш бајне очи; Што га тужна у сну гледаш, Што од њега давно предаш; Ја сам, што у твојој души Шапће, збори, срећу т’ гуши; Ја сам, што се од мог ока Разцветана нада губи, Младост вене, вера труне; Ја, ког нико већ не љуби, Кога свако живи куне. Безграничне просторије — Све то мени ништа није, А векови ил годишта Све ми ј’ једно — све ми ј’ ништа; Ја сам куга земног робља; Ја сам живот вечног гробља, Цар познања и слободе; Ја, враг неба, зло природе. . . Па ево ме ту пред тобом На колена у пра падам, Да ти тугу моју тужим, Да ти јаде моје јадам, Да те молим, да те дворим, Да сажалиш моје муке, И да прве моје сузе Ти на твоје примиш руке. Ох смилуј се, не одби ме, У твојој је данас власти, Ти си кадра зло изтребит’, Ти ме једна можеш спасти, Твоја љубав вратиће ми Старо небо, старе сласти. Дај ми љубав, — у том жару Да сагорим пакост стару, Па да будем чиста душа Као у старо оно доба. Дај ми небо! Ја те љубим. . . Ох, смилуј се на твог роба! — Одкад тебе, тебе спази Занесе ме та красота, И ја прокле, ја омрзну Сву слободу мог живота; Мрзка ми је власт и снага Па завидим смртним људма, Неподпуној краткој срећи У стешњеним њиним грудма; У леденом срцу моме Невиђена светлост сијну Ја осети нову тугу, А у тузи сву милину. Ја без тебе вечност нећу, Под круном сам мојом сусто, Без твог лица све је гадно, Гнусно, бљутко, — све је пусто. '''​ТАМАРА.''' Остави ме, несрећниче, Не верујем црном врагу. Боже, Боже! . . . ох не могу. . . . — Од кога ћу искат’ снагу! Пако ми је мисли зано, Умље ми је отровано; — Остави ме, ти ме мучиш, Ти спасење моје губиш. . . Речи су ти пламен љути — Што ме гледиш? — Зашт’ ме љубиш? ​'''ДЕМОН.''' Зашт’ те љубим?! — Не знам, драга! — Наишо сам на нов свет, Па сам трго и разкино С грешна чела трнов сплет. Што је било ветру дадо Па твог ока гледам сјај, Ту ја видим вечни пако, Ту ја видим вечни рај. Ја те љубим силно, јако, Срцем, душом, ватром, пламом, Безсмртношћу усијаном — Ти не можеш љубит’ тако. При створењу овог света По млађаном летећ’ дану Носио сам твоју слику У души ми урезану. И у рају више пута У срцу сам уздрктао, У рају сам пуно пута Име твоје спомињао; Мило ми је било небо — Још сам само тебе требо. О ти не мош прегледати Век за веком, морја дуга, Па не можеш никад знати Како ј’ горко живовати Кроз векове сам, без друга; — Па нит страдат’, ни уживат’, Ни од куд не очекиват’ Да за добра ил зла дела Награда ти каква дође, Што почини, тек онако Да ми пусто време прође; — Саможиво, мукомучно Ни са ким се не поделит’, У вечитом једноличју Свагда желит’, — и не желит’; Све видети и све знати, Све на празно осећати; Па ил тео ил не тео Све мрзити, презирати, Од дан’ на дан проклињати Свет и живот и створ цео. Од онога страшног дана Кад ме Божја клетва стиже, ​И природе топли груди, Рај и пако, Бог и људи, Сви за мене оладнише. Гледао сам сунце, месец, И звездице свеколике, Моје старе познанике; Стајао сам више пута У средини њина круга — Оне језде у свом сјају, У љубавном загрљају, Али мене стара друга Не гледају, не познају. Тад потражи слике тавне, Изгнанике мени равне, — Али, јаој, њине речи, Страшан поглед, лице грозно Ја већ више нисам позно. У том страху прну даље, Ал куда ћу, куда смем? Ко ће примит изгнаника — Свет је за ме глув и нем. Као лађа пробијена На површју морски пена, Као облак црни, тмасти На висини плаветнила Кад га ветар широм вија, Е тако сам био и ја. . . Кроз празнине летећ’ клете И без цели и без мете, ​Сад овамо, сад онамо, — Бог зна куда, — Бог зна камо! Ал ја нисам дуго владо, Људе на грех наводио, На светињу једом плуво, Улио је и грдио, — Олако сам пламен вере У грешнику затомио. (Да су барем били чврсти, Постојани и јунаци, Ал жао ми је и тог труда С лицемери и глупаци.) Тад у мрачне одо горе И по тами уз поноре Вио сам се, светлац мали, А путници, жалосници Често су се преварали За светлацем у мрак пођу — Један јаук — мени мио — А већ путник с коњем лаким У бездни се измрвио; — Ја сам стао па гледао Јел се много крви лило; . . . Данас, сутра, све то, те то, Па ми с’ и то огадило. ​Седео сам често самац На леденом връу брега ​Испод дуге златошарне, У вечитом гнезду снега, Слушао сам како ричу Белогриви бесни смети, Као лавице разјарене Кроз камење, кроз врлети. Шта сам пута вијор љути Продирао дрзким бесом, Одено се муњом, громом Да се борим с урнебесом, — Муке своје да угушим, Јаде своје да задавим, Ропот срца да заглушим, Проклетињу заборавим. — Шта су ране смртна срца И године ваши мука Спрам тренутка мог живота, Непризнатог мог јаука. Шта је човек, — штал му јади? Ил су прошли ил ће проћи! Увек чека, јер се нада Да ће смрт ил помоћ доћи. Али мени и мом јаду Нема лека, нема краја, Нема нада, нема раја; Мене мучи бол паклени. . . '''​ТАМАРА.''' Па зашто се тужиш мени? — Сгрешио си, зла ти ј’ душа, Јер другчије Бог те не би. . . '''​ДЕМОН.''' Сгрешио сам, ал не теби! '''​ТАМАРА.''' Чућеду нас! '''​ДЕМОН.''' Ми смо сами. ​'''ТАМАРА.''' А Бог? ​'''ДЕМОН.''' Де је он над нами! Има доста други брига, Нек се брине, остави га! ​'''ТАМАРА.''' А освета виши сила? Страшни суд!? — А муке пакла!? ​'''ДЕМОН.''' Ти би тамо са мном била, Од мене се не би макла! ​'''ТАМАРА.''' Ко си, да си, друже ноћни! — Залуд стежем срце младо . . . . Ми смо људи слабомоћни — Збори, збори, друже ноћни, Ја те слушам врло радо. Ал ти можда . . . нећу рећи . . . Јаој мене слабе јадне! — Та какву ћеш славу стећи Кад невина душа падне! Ах, јел с мога удог лица Те на мене коцка паде, Код толики лепотица Што и’ знадеш на иљаде. Ал залуду — куд ћу, шта ћу! . . . Ти провидиш што ме гризе — Па реци ми, вероваћу, — Не, не реци, закуни се. Закуни се, да у теби Није гуја грешне страсти, Да ми душу сатро не би, Да уза те нећу пасти. ​Закуни се, али тако Да ти морам веровати! Закуни се, макар како, Јер ми срце горко пати. ​'''ДЕМОН.''' Кунем ти се зором раном, Првенчетом Божја створа, И мезимцем задњим даном, Што по реду доћи мора; И тако ми вечне правде, Горке муке очајника, И састанка с тобом саде, И растанка од твог лика; Кунем ти се очњим видом, Кунем ти се греха стидом, И вечности сивим плаштом, И победе кратком маштом; И тако ми свију беса, И тако ми пакла, раја, И громова са небеса, И анђелског уздисаја; Кунем ти се муком својом, И слађаним твојим гласом, Кунем првом сузом твојом, И самртним твојим часом, Кунем ти се црним гробом, ​И блаженством душа свију, Кунем ти се самом тобом — И тако ми ти очију, И косице твоје свилне, И тако ми срца твога, И тако ми жива Бога, И љубави моје силне — Од данас ћу други бити, Одрећ’ ћу се свега злога, Горди ум ћу покорити, С небом ћу се помирити И призваћу име Бога, За лукавство нећу знати — Ја ћу љубит’, веровати. Ја ћу лити чисте сузе, Снебићу се, кајаћу се Да достојан будем Бога И погледа твога; — А свет нека мирно цвета Без лукавства мога. Веруј мени, о Тамаро! Светиња ћеш моја бити, А ја ћу ти поклонити Све господство моје старо, Сву слободу, власт и славу За поглед ћу један дати, За тренутак један само Вечност ћу ти жртвовати. Љуби мене, ох Тамаро! ​У добру ћу бити красан, У љубави горостасан, Сталнији сам у милости Нег што беа у пакости. Узнећу те лаким летом Више звезда, у чистину, Па да владаш целим светом, — Ил да презреш јадну тмину, Уде земље жагор празни, Дено нема среће праве, Де се жарка љубав казни, Де се злобом срца даве, Де милоште нема сјајне, Ни сладости дуготрајне; Де се у стра мораш крити, Не смеш мрзит’ ни љубити. Или можда ти и не знаш Шта је љубав смртни људи: Кратка бура младе крви И замама ломни груди — Ал пролети час за часом, Мрко време ништ’ не штеди, Размрви ти груд ужасом, Ил ти врелу крвцу следи. Лепота је кратка зора, А разстанак доћи мора; — Ко ти јамчи, ко те чува Од прецвета и умора! Пусти друге нек се теше ​Ништавилом свог живота, Њима није отворена Вишег неба сва дивота; Ал за тебе штета ј’ црна Да постанеш жртва њина, — Тебе чека друга судба, Дубља сладост и милина. Заборави друштво старо, Досадања осећања, Зато ћу ти, о Тамаро! Разгрнути свет познања. Скупићу ти диве, џине И духове чудотворе, Да те служе, да те дворе; Узлетићу да ти скинем Златан венац са Данице, Залићу га, јаранице, Полуноћном мирис-росом Да над твојом блиста косом. Кад позлати сунце зору Спустићу се кроз облаке, Најлепше ћу бират’ зраке, Оплешћу ти пас од злата А на руку метнућу ти Сјајан прстен од агата; Облићу те миомиром, Неговаћу сенку твоју, Довешћу ти рајске тице Да за трагом твојим поју; Дигнућу ти дивне дворе Од бирјуза и јантара, Пронорићу сиње море Да ти тражим бисер-дара, И даћу ти све што могу Ил изискат’ ил изплакат’ Ил отети вечном Богу . . . Љуби мене! . . . {{Центар|'''​XI.'''}} ​Он се спусти, И на врели њени усти Задрктао пољуб вражиј; Врисну она, — а он тражи Да јој тепа с речи празни, Грокће, шапће у разблуди Да је смири и ућутка Скврнавине и саблазни. Мрак је, тмуша, црна тама, Само с’ виде до два плама, Њене очи, два жерүтка. Јаој црни дух победи! Пољубац му, отров уди Проникао слабе груди, И још један мучан стисак Што у грлу њеном следи, Окамени тијан врисак; ​У том вриску, — ко би мого Разумети, — лежа много: Љубав, мука, очајање И преговор, — издисање, Стра и борба са греотом И разстанак са животом. ​{{Центар|'''XII.'''}} ​У то доба страшна мира, У поноћном часу тијом, Прошао је под ћелијом Стари стражар намастира, Причуло му с’ као да ј’ неко Полумртвим гласом вриснo Он застаде, прислушкује, — У страху је циду стисно, А сад опет јасно чује: Пољубци су и јецање, Шапутање, уздисање, Па се старац замислио Седом главом вртећ’ тио. Ал набрзо све ућута — Само река с тавним брегом Као да је врло љута Две три речи прошапута; А са лишћа и са грања Лаки ветрић проносаше ​Преговоре и роптања. А и стражар чујућ’ исто Није му се видло чисто, Од тог места даље ита А у себи канон чита, Канон светог угодника, Да га чува од зли мисли, Од опасни неприлика, — Крст на себе дркћућ’ меће И жури се да утече. {{Центар|'''​XIII.'''}} ​Као да спава, као да сања Лежало је мртво чедо, Разпуштене дуге власи, Мирна уста, лице бледо. Ко би реко да је мртва!? Да не крије покров груди Рекао би чека зору Ил пољубац да је буди. Али залуд јарко сунце На ледено чело сијне, Залуд јаок и пољубци Тужна оца и родбине, — Ништ не може да с Тамаре Вечни печат смрти скине. Ох како се брзо гаси ​Цвет и живот, младост јарка Како вену сјајни краси, Како трне љубав жарка. Неста жеља, неста нада, Неста муке, — смрт је сама, Још је осто лаган осмеј Стинуг’, слеђен на уснама, Што као надпис страна гроба, Страним словма нешто значи Ал ни једно више доба Не мож’ да га протумачи; Тако и њен лаган осмеј Оста тајна, нит ће више Ко прочитат’, ко погодит’ Шта у њему чудно пише, Изсмејавал судбу горку Или сумњу непобедну, Ил живота сладост бедну, Ил се гордо небу руга, Ил је одсев давни туга; У њему се замрзнуше: „Збогом остај!” млади лета, Презирање ладно душе Што већ оће да прецвета, И последњи израз мисли Кад су смртни боли стисли. Лаган осмеј — — као зраци Кад је сунце већем село И од њи се снежног брега ​Зарумени лице бело Последњи пут; . . . ладна румен, Страшан осмеј . . . смрт му мати — Нит ће чији пут осветлит’, Нит ће кога огрејати. ​{{Центар|'''XIV.'''}} ​Скупили се црни свати, Својта, знанци и суседи, Међ њима је Гудал седи, Као тужна нека сенка, Данас ће се на пут дати, Данаске је последњи пут Оседлао свог зеленка; Три ће ноћи путовати Па у стару костурницу, Поред деда и прадеда Положиће несрећницу. А један му прадед био Црни грешник и убица, Отимо је, крв је пио, Варалица, издајица; На измаку грешна жића Покајо се грешник клети, Па се Бога осветника И крваве душе сети, И подиже туђим благом ​Задужбину, цркву малу, На високо, на вр’ стене, На стрмоме камивалу, Куд се једва јастреб дигне, И мећава ту кад стигне Ту најрађе учно поји, — Ту у вечном гнезду снега Усамљена црква стоји. То је место клетник избро За уморне своје кости, Ближе небу, не бил био Ближе рају и милости; Ил од људи и поруга, Ил од клетве да се скрије. . . Залуд, брајко, том си требо Старати се зараније! ​{{Центар|'''XV.'''}} ​И тек што су опојали Мртво тело жртве младе И гробницу заковали Да јој земља мира даде, Ал се црни облак диже, Вијор, олуј крила крше, Вијућ’ грозно, као шакали, Да опело њено сврше; А мећава оће да је ​Снегом заспе, грми, сева, А из доље још се чује Стари Гудал де запева. У то доба чистим зраком Међу звездама, над облаком, На злаћени крили лети Дух умилни, анђо свети, У наручју грлећ’ носи Грешну душу, млађан цвет, Па је светом сузом роси Па је теши, па је крепи, Да не тужи, да не стрепи У бољи ће доћи свет; И на сусрет већ им лете Свети гласи, песме свете. . . Ту је близо рај! — Ал дух црни, пакост љута, Пресече им чиста пута И молитву да заглуша Рече: „То је моја душа, Дај је мени, дај!” Ох зар ни ту нема мира Јадна душа тамарина, Она дркће па се приже Бранитељу своме ближе. Залуд, залуд, пред њом стоји Од кога се тако боји Стоји црни враг, — Али једва да га позна ​На њему је сва грдоба, У погледу грдња грозна, А трулином влажна гроба Задише му траг. „Уклони се, црна змијо!” — Рече анђо кад га виде, „Доста си се узносио, Ова душа Богу иде, Божја милост нек јој суди, Искушења било ј’ доста, Она ј’ стресла оков уди, Њено тело доле оста, А ово је душа мека, Што је небо давно чека; Таке душе клизну лако Али зато неће пако Подигнути киван клик, Јер у борби поражења, Под теретом искушења У њој оста Божји лик, — У њој оста кроз све муке, Нит је срушен ни оборен, Она није за свет била, А свет није за њу створен. Сумња ју је горко стала, Поклизла је па је пала, Страдала је горко, јако, — На земљи јој беше пако; Љубила је, а с тог жара ​Ево јој се рај отвара!” Тако рече анђо свети А погледом строгим прети, Крили ману, и одлети — Изгуби се под висином С меком душом тамарином. А поражен демон куне Безумије празне маште, Преварене жеље таште; И он оста надут, киван У каљуги свога јада, Као и досад, сам на свету — Без љубави и без нада. </poem> </div> </div> == Извор == ''Демон.'' Појема Мих. Љермонтова. Превео Јован Јовановић. У Будиму. Тискара кр. свеучилишта. 1863. стр. 27—60. {{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}} liumwfxi8tab1d72orzplk289if6owt