Аутор:Лаза Костић

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.6</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Аутор:Лаза Костић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>1492</id>
    <revision>
      <id>144324</id>
      <parentid>143978</parentid>
      <timestamp>2026-06-13T13:50:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>144324</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5101" sha1="b2uw6vkxkjh1oxudugq8b81qdvd87tk" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Лаза
| презиме = Костић
| иницијал_презимена = К
| годинарођења = 1841
| годинасмрти = 1910
| опис = '''Лаза Костић''' је био српски књижевник, песник, новинар, драмски писац, естетичар и политичар.
| слика = Laza Kostić portret.jpg
| опис_слике = 
| википедија = Лаза Костић
| вики_цитати = Лаза Костић
| остава = 
| остава_кат = Laza Kostić
}}

== Дела ==
=== Песме ===
* [[Иза сна (Лаза Костић)|Иза сна]] (1859)
* [[Полажници]] (1859)
* [[Стари Циго]] (1859)
* [[Опрости ми...|Опрости ми…]]
* [[Наше]]
* [[Не гледај ме...|Не гледај ме…]]
* [[Срце куца...|Срце куца…]]
* [[Даници]]
* [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]]
* [[Наискап...|Наискап…]]
* [[Љубавни двори]]
* [[Збогом, дико! писаћу ти...]]
* [[Под Варадином]]
* [[Дакле тако...]]
* [[Синоћ (Костић, 1862)|Синоћ]]
* [[Рањеник (Костић, 1862)|Рањеник]]
* [[Сад на срцу]]
* [[Москви]]
* [[Омладини на збору]]
* [[Педесета: Побри Змају Јовану Јовановићу]]
* [[Једној Српкињи у споменицу]]
* [[Ох, жао ми те је!]]
* [[Граов лаз]]
* [[Јадрански Прометеј]]
* [[Анђелијина песма]]
* [[Све што ми је рекла...]]
* [[Снове снивам...]]
* [[Што ми вене...]]
* [[Два се тића побратила]]
* [[Анђелчићу...]]
* [[„Прерано —“!]] 

Место проговора
* [[Међу звездама]]

Љубавне песме
*[[Под прозором (Лаза Костић)|Под прозором]]
*[[Погреб (Лаза Костић)|Погреб]]
*[[После погреба]]
*[[Објесен]]
*[[Синоћ]]
*[[Љубавна гуја]]
*[[Рече господ]]
*[[Госпођици Л. Д.]]	
*[[На поносној лађи]]
Еј, ропски свете
*[[Вече (Лаза Костић)|Вече]]
*[[У Срему]]
*[[Еј, несрећо...]]
*[[Еј, ропски свете!]]
*[[Прометеј]]	
*[[Коло (Лаза Костић)|Коло]]
*[[Разговор]]
*[[Паризу]]

Међу јавом и мед сном
*[[Међу јавом и мед сном]]
*[[Дим]]
*[[Постанак песме]]
*[[У ноћи (Лаза Костић)|У ноћи]]
*[[Моја дангуба]] (1866)

Спомени
*[[Над Костом Руварцем]]
*[[Над Корнелијем Станковићем]]
*[[На парастосу Вука Ст. Караџића]]
*[[О Шекспировој тристагодишњици]]
*[[Спомен Јовану Андрејевићу]]
*[[Светозару Милетићу]]	
*[[Спомен на Руварца]]
*[[На парастосу Јелене Боздине]]
*[[Дон Кихоту]]
*[[Пролог за Горски вијенац]]

Баладе
*[[Ђурђеви ступови]]
*[[Минадир]]
*[[Самсон и Делила]]

Химне и молитве
*[[Певачка имна Јовану Дамаскину]]
*[[Молитва Богородици]]
*[[Santa Maria della Salute]] (1909)

=== Збирке песама ===
* [[Песме (Л. Костић, 1873.)]] (1873)
* [[Песме (Л. Костић, 1909.)]] (1909)

=== Приповетке ===
* [[Махараџа]] (1861)
* [[Чедо вилино (Лаза Костић)]] (1862)
* [[Мученица]] (1863)

=== Драме ===
* [[Максим Црнојевић]]
* [[Пера Сегединац]]

=== Критике ===
* [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]]
* [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]] (1870)
* [[Примедбе на „Естетичке одношаје вештине ка природи”]] (1874)

=== Јавна предавања ===
* [[О јунацима и женама]] (1867)

=== Преводи ===
* [[Превод Илијаде]] (1858), од Хомера
* [[Ромео и Јулија (Л. Костић)|Ромео и Јулија]] (1866), од Шекспира
* [[Марзељанка]] (1870), од Клод Жозеф Руже де Лил
* [[Хамлет (Л. Костић)|Хамлет]] (1887), од Шекспира
* [[Краљ Лир (Л. Костић)|Краљ Лир]] (1894), од Шекспира

{{DEFAULTSORT:Костић,_Лаза}}
[[Категорија:Лаза Костић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>b2uw6vkxkjh1oxudugq8b81qdvd87tk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Јован Дучић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>8342</id>
    <revision>
      <id>144332</id>
      <parentid>144273</parentid>
      <timestamp>2026-06-14T11:57:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Проза */</comment>
      <origin>144332</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="27478" sha1="3bmitv935e774z6yxj0n3n86jbejpe0" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Слијепац]] (1887)
* [[Двоје сирочади]] (1887)
* [[Зора (Јован Дучић)]] (1887)
* [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887)
* [[Два гроба]] (1887)
* [[У зиму]] (1888)
* [[Сиротанова клетва]] (1888)
* [[У болести (Јован Дучић)]] (1888)
* [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888)
* [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Поцрњело лице]] (1888)
* [[Ој ти небо]] (1888)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[На обали (Јован Дучић)]] (1896)
* [[Српски борац]] (1896)
* [[Гусар]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] (1899)
* [[Писмо другу]] (1900)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]] (1901)
* [[Зашто?...]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Врбас]] (1941)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]] (1942)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]] (1942)
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Молитва|Молитва]] (1943)
* [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]

=== Преводи ===
* ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891)
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Бахчисарајски шедрван]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Голуб]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Цигани]]'' (1902), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова

== Збирке песaма ==
* [[Пјесме (Јован Дучић)|Пјесме]] (1901)
* [[Песме (Јован Дучић)|Песме]] (1911)
* [[Песме сунца (Дучићеве песме)|Песме сунца]] (1929)
* [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|Песме љубави и смрти]] (1929)
* [[Царски сонети (Дучићеве песме)|Царски сонети]] (1930)
* [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]] (1930)
* [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]] (1943)

&lt;center&gt;I&lt;br&gt;[[Песме сунца (Дучићеве песме)|'''Песме сунца''']]&lt;/center&gt;
:[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]]
::[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Залазак сунца|Залазак сунца]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#У сумраку|У сумраку]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Падање лишћа|Падање лишћа]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Акорди|Акорди]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Познанство|Познанство]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Тишина|Тишина]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Јабланови|Јабланови]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чежња|Чежња]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Новембар|Новембар]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Морска врба|Морска врба]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Сат|Сат]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поноћ|Поноћ]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зашто?|Зашто?]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Поезија]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зимски пастел|Зимски пастел]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Подне|Подне]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Римски сонет|Римски сонет]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Самоћа|Самоћа]].  
:[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]]
::[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Поред воде|Поред воде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Крај мора|Крај мора]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Село|Село]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Лето|Лето]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Слушање|Слушање]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Далмација|Далмација]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Ноћни стихови|Ноћни стихови]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Месечина|Месечина]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]].
:[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]]
::[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Прича|Прича]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Напон|Напон]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Шум|Шум]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]].
:[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]]
::[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сунцокрети|Сунцокрети]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сета|Сета]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма мрака|Песма мрака]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Међа|Међа]].
:[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]]
::[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Поље|Поље]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Свитање|Свитање]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Суша|Суша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ћук|Ћук]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Шума|Шума]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрак|Мрак]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Киша|Киша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Оморина|Оморина]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Бор|Бор]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ветар|Ветар]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Април|Април]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Буква|Буква]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрави|Мрави]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Недеља|Недеља]].
:[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]]
::[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Душа|Душа]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Носталгија|Носталгија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Напор|Напор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сапутници|Сапутници]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Соната|Соната]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Тама|Тама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Досада|Досада]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Страх|Страх]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Екстаза|Екстаза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Замор|Замор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Враћање|Враћање]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Снови|Снови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Крај|Крај]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сати|Сати]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Стихови|Стихови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Суза|Суза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рапсодија|Рапсодија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Мир|Мир]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Растанак|Растанак]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Вече|Вече]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Измирење|Измирење]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Гама|Гама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Резигнација|Резигнација]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Симбол|Симбол]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Распуће|Распуће]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Опсена|Опсена]].

&lt;center&gt;II&lt;br&gt;[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|'''Песме љубави и смрти''']]&lt;/center&gt;
:[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Химера|Химера]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Жена|Жена]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Завет|Завет]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Гнездо|Гнездо]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Лепота|Лепота]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сутон|Сутон]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Бескрајна песма|Бескрајна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Наша срца|Наша срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Очи|Очи]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Чедност|Чедност]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Номади|Номади]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Велика ноћ|Велика ноћ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#За звездама|За звездама]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Стварање|Стварање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Мирна песма|Мирна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тренуци|Тренуци]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Непријатељ|Непријатељ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Крила|Крила]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма љубави|Песма љубави]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма сутона|Песма сутона]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма тишине|Песма тишине]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма умирања|Песма умирања]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Последња песма|Последња песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Заборав|Заборав]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма срца|Песма срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Ћутање|Ћутање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма жени|Песма жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сумња|Сумња]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Строфе једној жени|Строфе једној жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Најтужнија песма|Најтужнија песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме Богу|Песме Богу]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме смрти|Песме смрти]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме жени|Песме жени]].

&lt;center&gt;III&lt;br&gt;[[Царски сонети (Дучићеве песме)|'''Царски сонети''']]&lt;/center&gt;
:[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]]
::[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Царица|Царица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Двобој|Двобој]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Цар|Цар]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Житије|Житије]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Запис|Запис]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Копљаници|Копљаници]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Радовиште|Радовиште]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Владичица|Владичица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Манастир|Манастир]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Слава|Слава]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Паж|Паж]].
:[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]]
::[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Маћедонија|Маћедонија]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Вардар|Вардар]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Херцеговина|Херцеговина]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Брегалница|Брегалница]].
:[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]]
::[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачко вино|Дубровачко вино]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки барок|Дубровачки барок]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]].

&lt;center&gt;IV&lt;br&gt;[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]&lt;/center&gt;
:[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]].

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере]]

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Верзије есеја ===
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[За вечни спомен Змају]] (1929)

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Реч Југославија]] (1929)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Дела о Јовану Дучићу ==
* ''[[Јован Дучић, српски пјесник]]'' (1900), Босанска вила

* ''[[„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901), од [[Јован Скерлић]]

* ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића'' (1929), од Исидора Секулић

* ''[[Јован Дучић (Н. Мирковић)|Јован Дучић]]'' (1936), од [[Аутор:Никола Мирковић|Николе Мирковић]]

* ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'' (1941), Американски Србобран

* ''Слава Јовану Дучићу'' (1943), Американски Србобран

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>3bmitv935e774z6yxj0n3n86jbejpe0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Петар Кочић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>17152</id>
    <revision>
      <id>144317</id>
      <parentid>57429</parentid>
      <timestamp>2026-06-13T12:08:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>144317</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6909" sha1="crebq5dg7zkx0rv0uxf10tw9sixnpeg" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Петар
| презиме = Кочић
| иницијал_презимена = К
| годинарођења = 1877
| годинасмрти = 1916
| опис = '''Петар Кочић''' је био српски књижевник и политичар.
| слика = Petar Kocic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Петар Кочић
| вики_цитати = Петар Кочић
| остава = 
| остава_кат = Petar Kočić
}}

=== Истините мејданџије === 

* [[Змијање]]
* [[Ратково]]
* [[Јаблан]]
* [[Гроб Слатке Душе]]
* [[Ђурини записи]]
* [[Код Марканова точка]]
* [[Вуков гај]]
* [[Са збора]]
* [[Туба]]
* [[Кроз мећаву]]
* [[Мргуда]]
* [[Моји познаници]]
* [[Ракијо, мајко]]
* [[Јуре Пилиграп]]
* [[Тајна невоља Смаје Субаше]]
* [[Просјаци]]
* [[Папакало]]
* [[Илица Одалица и Лазица Вуцалица]]
* [[Чврко]]
* [[Мрачајски прото]]

=== Симеун Ђак === 

* [[Мејдан Симеуна Ђака]]
* [[Истинити зулум Симеуна Ђака]]
* [[Из староставне књиге Симеуна Ђака]]
* [[Зулум Симеуна Ђака]]

=== Пјесмарицa === 

* [[Поноћни звуци]]
* [[Пролетни звуци]]
* [[(Спустивши главу на моје груди)]]
* [[(Ја те љубим дивни створе)]]
* [[Пошљедња суза]]
* [[Бар тад хоће л']]
* [[Поточић]]
* [[(У одбљеску бл'једих зв'језда)]]

=== Лирске прозе === 

* [[Јелике и оморике]]
* [[Кроз маглу]]
* [[Кроз свјетлост]]
* [[У магли]]
* [[Пјесма младости]]
* [[Јајце]]
* [[Тежак (Петар Кочић)|Тежак]]
* [[Молитва (Петар Кочић)|Молитва]]
* [[Тавновање]]
* [[Жалобитна пјесма]]
* [[Кмети]]
* [[Слободи]]

=== Лирске суданије === 

* [[Суданија]]
* [[Низ друм]]
* [[&quot;О, проклете вечерашње вечери!&quot;]]

=== Јазавац пред судом === 

* [[Јазавац пред судом]]

=== Прикази, забиљешке, чланци === 

* [[О лирици Ђуре Јакшића]]
* [[Наша пјесма]]
* [[Обрана Г. Јосипа Милаковића]]
* [[Календар &quot;Вардар&quot;]]
* [[Прво виђење с Јанком]]
* [[Стеван Сремац (Петар Кочић)|Стеван Сремац]]
* [[Наша поезија под апсолутизмом]]
* [[Милован Ђ. Глишић]]
* [[Једна корисна установа]]
* [[Васо Кондић]]
* [[&quot;Слатка сиротиња Михајла Милановића]]
* [[Писци и књиге, V]]
* [[Пјесме Алексе Шантића]]
* [[Кад руже цветају]]
* [[За српски језик]]
* [[Осман Ђикић (Петар Кочић)|Осман Ђикић]]
* [[Нова књига Максима Горког]]
* [[Једна фамозна свадба]]
* [[Слике из старе Србије и Маћедоније]]
* [[Беледије]]
* [[Наша ријеч]]
* [[Кечетове историјске успомене]]
* [[Срби у Хрватској и велеиздајничка парница 1909.]]
* [[Аграрни односи у Румунији прије закона 1864]]
* [[Гавро Вучковић]]
* [[Насеља српских земаља]]
* [[Историја имена Бање Луке]]
* [[Кметовско питање у Босни и Херцеговини]]
* [[Историја Срба од Константина Јиречека]]
* [[О програму обновљене &quot;Отаџбине&quot;]]
* [[Бошњаклук]]
* [[Порези под Турцима]]
* [[Стојан Новаковић (Петар Кочић)|Стојан Новаковић]]
* [[Рђави и штетни народни обичаји]]
* [[Балкански рат и аустријска интервенција]]

=== Говори и интерпелације у Сабору Босне и Херцеговине унутар Аустро-Угарског Царства === 

* [[Шумско сервитутно право]]
* [[Критика аустријске управе у Босни]]
* [[Решавање молби за земљу]]
* [[Језик у законским текстовима]]
* [[Чиновничко питање]]
* [[О преносним таксама при откупу кметова]]
* [[Обавезна основна настава]]
* [[О таксама на молбе из народа упућене Сабору]]
* [[Радничко питање]]
* [[Аграрна политика босанске владе]]
* [[Аграрно питање]]
* [[Изјава о раду Сабора]]
* [[Поводом једног закона који не важи за муслимане]]
* [[О бањи у Лакташима]]
* [[Интерпелације]]

=== Преписка Петра Кочића === 

* [[Кочићева писма]]
* [[Писма упућена Кочићу]]
* [[Напомене и објашњења]]

=== Записи, писма и тамничке забелешке Петра Кочића у рукописној заоставштини Владимира Ћоровића === 

* [[Записи, писма и тамничке забелешке Петра Кочића у рукописној заоставштини Владимира Ћоровића]]

=== Хронологија живота и рада Петра Кочића ===

* [[Хронологија живота и рада Петра Кочића]]

=== Рјечник архаизама, страних и мање познатих ријечи и израза ===

* [[Рјечник архаизама, страних и мање познатих ријечи и израза]]

=== Библиографија ===

* [[Реч уз библиографију]]
* [[Посебна издања]]
* [[Преводи – посебна издања]]
* [[Прилози у периодици, заступљеност у изборима и делима]]
* [[Прилози превода у периодици, заступљеност у изборима и делима]]
* [[Драмске, ТВ, филмске и звучне адаптације]]
* [[Литература]]


{{DEFAULTSORT:Кочић, Петар}}
[[Категорија:Петар Кочић| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>crebq5dg7zkx0rv0uxf10tw9sixnpeg</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144319</id>
      <parentid>144317</parentid>
      <timestamp>2026-06-13T12:08:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Библиографија */</comment>
      <origin>144319</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6907" sha1="okxp6cxqxvl2uf7gcckwwpkbfp5smyi" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Петар
| презиме = Кочић
| иницијал_презимена = К
| годинарођења = 1877
| годинасмрти = 1916
| опис = '''Петар Кочић''' је био српски књижевник и политичар.
| слика = Petar Kocic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Петар Кочић
| вики_цитати = Петар Кочић
| остава = 
| остава_кат = Petar Kočić
}}

=== Истините мејданџије === 

* [[Змијање]]
* [[Ратково]]
* [[Јаблан]]
* [[Гроб Слатке Душе]]
* [[Ђурини записи]]
* [[Код Марканова точка]]
* [[Вуков гај]]
* [[Са збора]]
* [[Туба]]
* [[Кроз мећаву]]
* [[Мргуда]]
* [[Моји познаници]]
* [[Ракијо, мајко]]
* [[Јуре Пилиграп]]
* [[Тајна невоља Смаје Субаше]]
* [[Просјаци]]
* [[Папакало]]
* [[Илица Одалица и Лазица Вуцалица]]
* [[Чврко]]
* [[Мрачајски прото]]

=== Симеун Ђак === 

* [[Мејдан Симеуна Ђака]]
* [[Истинити зулум Симеуна Ђака]]
* [[Из староставне књиге Симеуна Ђака]]
* [[Зулум Симеуна Ђака]]

=== Пјесмарицa === 

* [[Поноћни звуци]]
* [[Пролетни звуци]]
* [[(Спустивши главу на моје груди)]]
* [[(Ја те љубим дивни створе)]]
* [[Пошљедња суза]]
* [[Бар тад хоће л']]
* [[Поточић]]
* [[(У одбљеску бл'једих зв'језда)]]

=== Лирске прозе === 

* [[Јелике и оморике]]
* [[Кроз маглу]]
* [[Кроз свјетлост]]
* [[У магли]]
* [[Пјесма младости]]
* [[Јајце]]
* [[Тежак (Петар Кочић)|Тежак]]
* [[Молитва (Петар Кочић)|Молитва]]
* [[Тавновање]]
* [[Жалобитна пјесма]]
* [[Кмети]]
* [[Слободи]]

=== Лирске суданије === 

* [[Суданија]]
* [[Низ друм]]
* [[&quot;О, проклете вечерашње вечери!&quot;]]

=== Јазавац пред судом === 

* [[Јазавац пред судом]]

=== Прикази, забиљешке, чланци === 

* [[О лирици Ђуре Јакшића]]
* [[Наша пјесма]]
* [[Обрана Г. Јосипа Милаковића]]
* [[Календар &quot;Вардар&quot;]]
* [[Прво виђење с Јанком]]
* [[Стеван Сремац (Петар Кочић)|Стеван Сремац]]
* [[Наша поезија под апсолутизмом]]
* [[Милован Ђ. Глишић]]
* [[Једна корисна установа]]
* [[Васо Кондић]]
* [[&quot;Слатка сиротиња Михајла Милановића]]
* [[Писци и књиге, V]]
* [[Пјесме Алексе Шантића]]
* [[Кад руже цветају]]
* [[За српски језик]]
* [[Осман Ђикић (Петар Кочић)|Осман Ђикић]]
* [[Нова књига Максима Горког]]
* [[Једна фамозна свадба]]
* [[Слике из старе Србије и Маћедоније]]
* [[Беледије]]
* [[Наша ријеч]]
* [[Кечетове историјске успомене]]
* [[Срби у Хрватској и велеиздајничка парница 1909.]]
* [[Аграрни односи у Румунији прије закона 1864]]
* [[Гавро Вучковић]]
* [[Насеља српских земаља]]
* [[Историја имена Бање Луке]]
* [[Кметовско питање у Босни и Херцеговини]]
* [[Историја Срба од Константина Јиречека]]
* [[О програму обновљене &quot;Отаџбине&quot;]]
* [[Бошњаклук]]
* [[Порези под Турцима]]
* [[Стојан Новаковић (Петар Кочић)|Стојан Новаковић]]
* [[Рђави и штетни народни обичаји]]
* [[Балкански рат и аустријска интервенција]]

=== Говори и интерпелације у Сабору Босне и Херцеговине унутар Аустро-Угарског Царства === 

* [[Шумско сервитутно право]]
* [[Критика аустријске управе у Босни]]
* [[Решавање молби за земљу]]
* [[Језик у законским текстовима]]
* [[Чиновничко питање]]
* [[О преносним таксама при откупу кметова]]
* [[Обавезна основна настава]]
* [[О таксама на молбе из народа упућене Сабору]]
* [[Радничко питање]]
* [[Аграрна политика босанске владе]]
* [[Аграрно питање]]
* [[Изјава о раду Сабора]]
* [[Поводом једног закона који не важи за муслимане]]
* [[О бањи у Лакташима]]
* [[Интерпелације]]

=== Преписка Петра Кочића === 

* [[Кочићева писма]]
* [[Писма упућена Кочићу]]
* [[Напомене и објашњења]]

=== Записи, писма и тамничке забелешке Петра Кочића у рукописној заоставштини Владимира Ћоровића === 

* [[Записи, писма и тамничке забелешке Петра Кочића у рукописној заоставштини Владимира Ћоровића]]

=== Хронологија живота и рада Петра Кочића ===

* [[Хронологија живота и рада Петра Кочића]]

=== Рјечник архаизама, страних и мање познатих ријечи и израза ===

* [[Рјечник архаизама, страних и мање познатих ријечи и израза]]

=== Библиографија ===

* [[Реч уз библиографију]]
* [[Посебна издања]]
* [[Преводи – посебна издања]]
* [[Прилози у периодици, заступљеност у изборима и делима]]
* [[Прилози превода у периодици, заступљеност у изборима и делима]]
* [[Драмске, ТВ, филмске и звучне адаптације]]
* [[Литература]]


{{DEFAULTSORT:Кочић,_Петар}}
[[Категорија:Петар Кочић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>okxp6cxqxvl2uf7gcckwwpkbfp5smyi</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144320</id>
      <parentid>144319</parentid>
      <timestamp>2026-06-13T12:09:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Прикази, забиљешке, чланци */</comment>
      <origin>144320</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6931" sha1="h40vruht5ik3thbbbumppejbq2qfb7q" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Петар
| презиме = Кочић
| иницијал_презимена = К
| годинарођења = 1877
| годинасмрти = 1916
| опис = '''Петар Кочић''' је био српски књижевник и политичар.
| слика = Petar Kocic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Петар Кочић
| вики_цитати = Петар Кочић
| остава = 
| остава_кат = Petar Kočić
}}

=== Истините мејданџије === 

* [[Змијање]]
* [[Ратково]]
* [[Јаблан]]
* [[Гроб Слатке Душе]]
* [[Ђурини записи]]
* [[Код Марканова точка]]
* [[Вуков гај]]
* [[Са збора]]
* [[Туба]]
* [[Кроз мећаву]]
* [[Мргуда]]
* [[Моји познаници]]
* [[Ракијо, мајко]]
* [[Јуре Пилиграп]]
* [[Тајна невоља Смаје Субаше]]
* [[Просјаци]]
* [[Папакало]]
* [[Илица Одалица и Лазица Вуцалица]]
* [[Чврко]]
* [[Мрачајски прото]]

=== Симеун Ђак === 

* [[Мејдан Симеуна Ђака]]
* [[Истинити зулум Симеуна Ђака]]
* [[Из староставне књиге Симеуна Ђака]]
* [[Зулум Симеуна Ђака]]

=== Пјесмарицa === 

* [[Поноћни звуци]]
* [[Пролетни звуци]]
* [[(Спустивши главу на моје груди)]]
* [[(Ја те љубим дивни створе)]]
* [[Пошљедња суза]]
* [[Бар тад хоће л']]
* [[Поточић]]
* [[(У одбљеску бл'једих зв'језда)]]

=== Лирске прозе === 

* [[Јелике и оморике]]
* [[Кроз маглу]]
* [[Кроз свјетлост]]
* [[У магли]]
* [[Пјесма младости]]
* [[Јајце]]
* [[Тежак (Петар Кочић)|Тежак]]
* [[Молитва (Петар Кочић)|Молитва]]
* [[Тавновање]]
* [[Жалобитна пјесма]]
* [[Кмети]]
* [[Слободи]]

=== Лирске суданије === 

* [[Суданија]]
* [[Низ друм]]
* [[&quot;О, проклете вечерашње вечери!&quot;]]

=== Јазавац пред судом === 

* [[Јазавац пред судом]]

=== Прикази, забиљешке, чланци === 

* [[О лирици Ђуре Јакшића]]
* [[Наша пјесма]]
* [[Обрана Г. Јосипа Милаковића]]
* [[Календар &quot;Вардар&quot;]]
* [[Прво виђење с Јанком]]
* [[Стеван Сремац (Петар Кочић)|Стеван Сремац]]
* [[Наша поезија под апсолутизмом]]
* [[Милован Ђ. Глишић]]
* [[Једна корисна установа]]
* [[Васо Кондић]]
* [[&quot;Слатка сиротиња Михајла Милановића]]
* [[Писци и књиге, V]]
* [[Пјесме Алексе Шантића (Петар Кочић)]]
* [[Кад руже цветају]]
* [[За српски језик]]
* [[Осман Ђикић (Петар Кочић)|Осман Ђикић]]
* [[Нова књига Максима Горког]]
* [[Једна фамозна свадба]]
* [[Слике из старе Србије и Маћедоније]]
* [[Беледије]]
* [[Наша ријеч]]
* [[Кечетове историјске успомене]]
* [[Срби у Хрватској и велеиздајничка парница 1909.]]
* [[Аграрни односи у Румунији прије закона 1864]]
* [[Гавро Вучковић]]
* [[Насеља српских земаља]]
* [[Историја имена Бање Луке]]
* [[Кметовско питање у Босни и Херцеговини]]
* [[Историја Срба од Константина Јиречека]]
* [[О програму обновљене &quot;Отаџбине&quot;]]
* [[Бошњаклук]]
* [[Порези под Турцима]]
* [[Стојан Новаковић (Петар Кочић)|Стојан Новаковић]]
* [[Рђави и штетни народни обичаји]]
* [[Балкански рат и аустријска интервенција]]

=== Говори и интерпелације у Сабору Босне и Херцеговине унутар Аустро-Угарског Царства === 

* [[Шумско сервитутно право]]
* [[Критика аустријске управе у Босни]]
* [[Решавање молби за земљу]]
* [[Језик у законским текстовима]]
* [[Чиновничко питање]]
* [[О преносним таксама при откупу кметова]]
* [[Обавезна основна настава]]
* [[О таксама на молбе из народа упућене Сабору]]
* [[Радничко питање]]
* [[Аграрна политика босанске владе]]
* [[Аграрно питање]]
* [[Изјава о раду Сабора]]
* [[Поводом једног закона који не важи за муслимане]]
* [[О бањи у Лакташима]]
* [[Интерпелације]]

=== Преписка Петра Кочића === 

* [[Кочићева писма]]
* [[Писма упућена Кочићу]]
* [[Напомене и објашњења]]

=== Записи, писма и тамничке забелешке Петра Кочића у рукописној заоставштини Владимира Ћоровића === 

* [[Записи, писма и тамничке забелешке Петра Кочића у рукописној заоставштини Владимира Ћоровића]]

=== Хронологија живота и рада Петра Кочића ===

* [[Хронологија живота и рада Петра Кочића]]

=== Рјечник архаизама, страних и мање познатих ријечи и израза ===

* [[Рјечник архаизама, страних и мање познатих ријечи и израза]]

=== Библиографија ===

* [[Реч уз библиографију]]
* [[Посебна издања]]
* [[Преводи – посебна издања]]
* [[Прилози у периодици, заступљеност у изборима и делима]]
* [[Прилози превода у периодици, заступљеност у изборима и делима]]
* [[Драмске, ТВ, филмске и звучне адаптације]]
* [[Литература]]


{{DEFAULTSORT:Кочић,_Петар}}
[[Категорија:Петар Кочић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>h40vruht5ik3thbbbumppejbq2qfb7q</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144326</id>
      <parentid>144320</parentid>
      <timestamp>2026-06-13T14:47:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Симеун Ђак */ исправио редослед по ком су ове приповетке објављене</comment>
      <origin>144326</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6931" sha1="1g5ro04q7qlqtjziikl64ar72o88bzd" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Петар
| презиме = Кочић
| иницијал_презимена = К
| годинарођења = 1877
| годинасмрти = 1916
| опис = '''Петар Кочић''' је био српски књижевник и политичар.
| слика = Petar Kocic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Петар Кочић
| вики_цитати = Петар Кочић
| остава = 
| остава_кат = Petar Kočić
}}

=== Истините мејданџије === 

* [[Змијање]]
* [[Ратково]]
* [[Јаблан]]
* [[Гроб Слатке Душе]]
* [[Ђурини записи]]
* [[Код Марканова точка]]
* [[Вуков гај]]
* [[Са збора]]
* [[Туба]]
* [[Кроз мећаву]]
* [[Мргуда]]
* [[Моји познаници]]
* [[Ракијо, мајко]]
* [[Јуре Пилиграп]]
* [[Тајна невоља Смаје Субаше]]
* [[Просјаци]]
* [[Папакало]]
* [[Илица Одалица и Лазица Вуцалица]]
* [[Чврко]]
* [[Мрачајски прото]]

=== Симеун Ђак === 

* [[Зулум Симеуна Ђака]]
* [[Истинити зулум Симеуна Ђака]]
* [[Мејдан Симеуна Ђака]]
* [[Из староставне књиге Симеуна Ђака]]

=== Пјесмарицa === 

* [[Поноћни звуци]]
* [[Пролетни звуци]]
* [[(Спустивши главу на моје груди)]]
* [[(Ја те љубим дивни створе)]]
* [[Пошљедња суза]]
* [[Бар тад хоће л']]
* [[Поточић]]
* [[(У одбљеску бл'једих зв'језда)]]

=== Лирске прозе === 

* [[Јелике и оморике]]
* [[Кроз маглу]]
* [[Кроз свјетлост]]
* [[У магли]]
* [[Пјесма младости]]
* [[Јајце]]
* [[Тежак (Петар Кочић)|Тежак]]
* [[Молитва (Петар Кочић)|Молитва]]
* [[Тавновање]]
* [[Жалобитна пјесма]]
* [[Кмети]]
* [[Слободи]]

=== Лирске суданије === 

* [[Суданија]]
* [[Низ друм]]
* [[&quot;О, проклете вечерашње вечери!&quot;]]

=== Јазавац пред судом === 

* [[Јазавац пред судом]]

=== Прикази, забиљешке, чланци === 

* [[О лирици Ђуре Јакшића]]
* [[Наша пјесма]]
* [[Обрана Г. Јосипа Милаковића]]
* [[Календар &quot;Вардар&quot;]]
* [[Прво виђење с Јанком]]
* [[Стеван Сремац (Петар Кочић)|Стеван Сремац]]
* [[Наша поезија под апсолутизмом]]
* [[Милован Ђ. Глишић]]
* [[Једна корисна установа]]
* [[Васо Кондић]]
* [[&quot;Слатка сиротиња Михајла Милановића]]
* [[Писци и књиге, V]]
* [[Пјесме Алексе Шантића (Петар Кочић)]]
* [[Кад руже цветају]]
* [[За српски језик]]
* [[Осман Ђикић (Петар Кочић)|Осман Ђикић]]
* [[Нова књига Максима Горког]]
* [[Једна фамозна свадба]]
* [[Слике из старе Србије и Маћедоније]]
* [[Беледије]]
* [[Наша ријеч]]
* [[Кечетове историјске успомене]]
* [[Срби у Хрватској и велеиздајничка парница 1909.]]
* [[Аграрни односи у Румунији прије закона 1864]]
* [[Гавро Вучковић]]
* [[Насеља српских земаља]]
* [[Историја имена Бање Луке]]
* [[Кметовско питање у Босни и Херцеговини]]
* [[Историја Срба од Константина Јиречека]]
* [[О програму обновљене &quot;Отаџбине&quot;]]
* [[Бошњаклук]]
* [[Порези под Турцима]]
* [[Стојан Новаковић (Петар Кочић)|Стојан Новаковић]]
* [[Рђави и штетни народни обичаји]]
* [[Балкански рат и аустријска интервенција]]

=== Говори и интерпелације у Сабору Босне и Херцеговине унутар Аустро-Угарског Царства === 

* [[Шумско сервитутно право]]
* [[Критика аустријске управе у Босни]]
* [[Решавање молби за земљу]]
* [[Језик у законским текстовима]]
* [[Чиновничко питање]]
* [[О преносним таксама при откупу кметова]]
* [[Обавезна основна настава]]
* [[О таксама на молбе из народа упућене Сабору]]
* [[Радничко питање]]
* [[Аграрна политика босанске владе]]
* [[Аграрно питање]]
* [[Изјава о раду Сабора]]
* [[Поводом једног закона који не важи за муслимане]]
* [[О бањи у Лакташима]]
* [[Интерпелације]]

=== Преписка Петра Кочића === 

* [[Кочићева писма]]
* [[Писма упућена Кочићу]]
* [[Напомене и објашњења]]

=== Записи, писма и тамничке забелешке Петра Кочића у рукописној заоставштини Владимира Ћоровића === 

* [[Записи, писма и тамничке забелешке Петра Кочића у рукописној заоставштини Владимира Ћоровића]]

=== Хронологија живота и рада Петра Кочића ===

* [[Хронологија живота и рада Петра Кочића]]

=== Рјечник архаизама, страних и мање познатих ријечи и израза ===

* [[Рјечник архаизама, страних и мање познатих ријечи и израза]]

=== Библиографија ===

* [[Реч уз библиографију]]
* [[Посебна издања]]
* [[Преводи – посебна издања]]
* [[Прилози у периодици, заступљеност у изборима и делима]]
* [[Прилози превода у периодици, заступљеност у изборима и делима]]
* [[Драмске, ТВ, филмске и звучне адаптације]]
* [[Литература]]


{{DEFAULTSORT:Кочић,_Петар}}
[[Категорија:Петар Кочић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>1g5ro04q7qlqtjziikl64ar72o88bzd</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Стеван Луковић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>48290</id>
    <revision>
      <id>144329</id>
      <parentid>114524</parentid>
      <timestamp>2026-06-14T09:05:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>144329</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1786" sha1="4ccdqm4v7b84nomzkyrjcul18ij9wbi" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Стеван
| презиме = Луковић
| иницијал_презимена = Л
| годинарођења = 1877
| годинасмрти = 1902
| опис = '''Стеван Луковић''' био је српски новинар и књижевник.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Стеван Луковић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Дела ==

* [[A une jeunne fille]]
* [[Ad astra]]
* [[Вече (Стеван Луковић)|Вече]]
* [[Драма у ноћи]]
* [[За душиним летом]]
* [[За несталим сном]]
* [[Јесења кишна песма]]
* [[Јесење јутро]]
* [[Још крајем неба]]
* [[Кроз мирну, сетну ноћ]]
* [[Лов (Стеван Луковић)|Лов]]
* [[Ноћне арије]]
* [[Ох, врати се...]]
* [[Ох, које вече!]]
* [[Песма у сутон]]
* [[Под сурим небом]]
* [[Ружом окићен крст]]
* [[Сањам те]]
* [[Сени]]
* [[У подне]]
* [[У позни час дана]]
* [[Хладан ветар мртво лишће носи]]
* [[13. јануара 1901.]]
* [[***Волео сам видети вас кад се]]
* [[***Мутан је, тужан био дан]]
* [[***По каљавом друму тешка кола јуре]]
* [[***Суро небо ниско ћути]]
* [[***Цветала бресква јоште голих грана]]
* [[***Често сам дуго, дуго мислећи само на те]]

{{DEFAULTSORT:Луковић, Стеван}}
[[Категорија:Стеван Луковић| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>4ccdqm4v7b84nomzkyrjcul18ij9wbi</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144330</id>
      <parentid>144329</parentid>
      <timestamp>2026-06-14T09:05:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>144330</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1784" sha1="tuuox2p9tuwgg2rka49upzuxivcpoup" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Стеван
| презиме = Луковић
| иницијал_презимена = Л
| годинарођења = 1877
| годинасмрти = 1902
| опис = '''Стеван Луковић''' био је српски новинар и књижевник.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Стеван Луковић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Дела ==

* [[A une jeunne fille]]
* [[Ad astra]]
* [[Вече (Стеван Луковић)|Вече]]
* [[Драма у ноћи]]
* [[За душиним летом]]
* [[За несталим сном]]
* [[Јесења кишна песма]]
* [[Јесење јутро]]
* [[Још крајем неба]]
* [[Кроз мирну, сетну ноћ]]
* [[Лов (Стеван Луковић)|Лов]]
* [[Ноћне арије]]
* [[Ох, врати се...]]
* [[Ох, које вече!]]
* [[Песма у сутон]]
* [[Под сурим небом]]
* [[Ружом окићен крст]]
* [[Сањам те]]
* [[Сени]]
* [[У подне]]
* [[У позни час дана]]
* [[Хладан ветар мртво лишће носи]]
* [[13. јануара 1901.]]
* [[***Волео сам видети вас кад се]]
* [[***Мутан је, тужан био дан]]
* [[***По каљавом друму тешка кола јуре]]
* [[***Суро небо ниско ћути]]
* [[***Цветала бресква јоште голих грана]]
* [[***Често сам дуго, дуго мислећи само на те]]

{{DEFAULTSORT:Луковић,_Стеван}}
[[Категорија:Стеван Луковић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>tuuox2p9tuwgg2rka49upzuxivcpoup</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Јован Скерлић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>59929</id>
    <revision>
      <id>144328</id>
      <parentid>144233</parentid>
      <timestamp>2026-06-14T09:02:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* 1909. */</comment>
      <origin>144328</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4015" sha1="frqsls1n33wvttylv384zym3ql5mt78" xml:space="preserve">{{аутор
 | име                =Јован
 | презиме            =Скерлић
 | иницијал_презимена =С
 | годинарођења       =1877
 | годинасмрти        =1914
 | слика              =Jovan Skerlic.jpg
 | опис               ='''Јован Скерлић''' је био српски књижевник и књижевни критичар. 
 | википедија         =Јован Скерлић
 | вики_цитати        =Јован Скерлић
 | остава             =
 | остава_кат         =Jovan Skerlić
}}

== Дела ==

=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1900. ===
* [[Гете (Мурет)]], од -{Maurice Muret}-
* [[Џон Рускин]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]  
* [[Примјери чојства и јунаштва (Јован Скерлић)]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]
* [[„Пјесме” Јована Дучића]]

=== 1902. ===
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[„Песме” Милана Ракића]]
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1908. ===
* [[Откуд Вуку „Зидање Скадра”, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]
* [[Обнова наше родољубиве поезије]]

=== 1909. ===
* [[Песме од Војислава Ј. Илића, млађег (Ј. Скерлић)|Песме од Војислава Ј. Илића, млађег]]
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)|Нечиста крв, од Борисава Станковића]]
* [[Карло Маркс о Србима]]

=== 1911. ===
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]] 
* [[Срби и бугарско ослобођење]]
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Пјесме Алексе Шантића]]

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]

=== 1913. ===
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)|Вук Ст. Караџић]]
* [[Две женске књиге]]

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Дела о Јовану Скерлићу ==
* [[Јован Скерлић (Б. Поповић)]] (1914), од [[Аутор:Богдан Поповић|Богдана Поповића]]
* [[Наш апостол]] (1914), од [[Шантић|Алексе Шантића]]

{{DEFAULTSORT:Скерлић,_Јован}}
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски књижевни критичари]]</text>
      <sha1>frqsls1n33wvttylv384zym3ql5mt78</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Разговор:На месечини</title>
    <ns>1</ns>
    <id>61182</id>
    <revision>
      <id>144321</id>
      <parentid>144249</parentid>
      <timestamp>2026-06-13T12:14:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>144321</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="0" sha1="phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1" />
      <sha1>phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Разговор:Слава</title>
    <ns>1</ns>
    <id>61184</id>
    <revision>
      <id>144322</id>
      <parentid>144254</parentid>
      <timestamp>2026-06-13T12:15:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>144322</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="0" sha1="phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1" />
      <sha1>phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Мрачајски прото</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61209</id>
    <revision>
      <id>144318</id>
      <timestamp>2026-06-13T12:08:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>144318</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="25459" sha1="8xc7jo6zooe7famul69l5fkosf1yvvf" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Мрачајски прото
| одељак=
| аутор=Петар Кочић
| белешке=Ова приповетка први пут је објављена у загребачком Новом Србобрану 1903. (бр. 243), а затим у II књизи Кочићевих приповедака „С планине и испод планине“, издатој у Загребу 1904.
Тодор Крушевац у својој монографији о Кочићу говори и о прототипској основи овог Кочићевог лика. „Мрачајски прото је живео, како је причао сликар Перо Поповић, у селу Славићки, где и данас има дрвена црква у којој је служио. Сачувана је и једна клада, срезана у облику столице, на којој је прото седео док је исповедао свет. Тврди се да су за турског времена сељаци неколико пута ноћу преносили цркву с једног места на друго, да би је Турцима приказали као чудотворну. И заиста, Турци су је оставили на миру.“ (Т. Крушевац: „Петар Кочић“, 1951, стр. 97)
}}
Кад ме баш толико молиш, ето, хајдемо, па шта нам бог дадне! — поче Стевица, син попа Јове, жилаво и окретно момче. — Не знаш ти још какав је то човјек, да бог милостиви сачува! Никог не воли, никог не трпи, ником не вјерује. Мрзи на сав свијет, а на родбину, чини ми се, највише. Отјерао је сина од себе, а попадију је толико тукао и мучио док неке године од тешких убоја не умрије код кћери у Божићима.

Сваку жену зове Ђурђијом. Пакосно се и заједљиво слади тим именом, у ком се нешто подругљиво, ниско, нечасно крије. „Дијете, дијете, чувај се сељачкије’ Ђурђија, Христос и ’ убио! Ђурђија је Ђурђија! Удри Ђурђију, криж јој Шокачки!“ продере се и силно задрма косматом, подбулом главом, кад му се парохијанин потужи на жену.

Од давнина се не може с нашом кућом. Због нурије гонио се много година с мојим дједом, и силно га је, кажу, мрзио, па и оца мрзи као Турчина, више него Турчина! Од велике мржње и пакости никад неће проћи друмом покрај наше куће, кад се враћа из парохије, иако му је много ближе, већ околиши по по сата и иде странпутицом. „Зар ја да идем путом куд пролази проклети, куљави, паклени Џибо!“ Џибо, Џибовина, тако зове оца, а дједа зове Џибукардом.

У парохији нити ће гдје ноћити нити шта окусити. Ни воде неће да се напије из туђе руке. „Не вјеруј ришћанину! Превариће, слагаће, облагаће, украшће, небо га убило!“ Док сврши вјенчање, крштење, опијело или што друго, одма на коња, па кући. Код себе не да никоме преноћити. Сам владика да дође, па ништа!

Кажу стари људи да је за турског суда само једанпут био у граду, а откад је Шваба ушао, не сјећају се да су га икад видјели. Много су га Турци мучили и једном су га хтјели код Шибића чардака на колац набити. Други су му пут пријетили да ће га на ражањ натаћи и уз ватру као вола припећи, а трећи су га пут свукли гола и држали два дана у тешким, гвозденим букаријама под врелим сунцем уз разбукталу ватру. И данас се на то тужи и вели: „Стари, крепали Џибукарда, Ђурђије и ришћани криви су томе, небо се над њима проломило!“

Не држи слуге. Све сам ради. Кува, пере, намирује коња, тимари га и чисти. Коњ му је као ала! Кад га узјаше, завришти и закопа ногама. Размитио га је, и воли га више него ишта друго на свијету. Још има једног пса. То му је, како кажу тежаци, сва сермија и родбина. Ено му се већ види кућа кроз воћњак! — викну Стевица, и глас му као мало задрхта.

Облачан, влажан, тежак дан. Свјетлост слаба, мутна; топлина се не осјећа иако је љето. Стевица се задихао и уморио од причања, па тромо ступа преда мном уским, утабаним путићем, који се као испребијана змијурина вијуга испред нас кроз засијане њиве. Тешко, густо, овлажено жито мрачасто се прелијева и повија. Зрела, једра зрнца са уздрманих класова круне се и просипају по обући. Преплашена препелица негдје се у разору залепрша, дигне на крила, па се опет скрије у бледуњавожутом житу, из кога бије влажна, пријатна свјежина.

— Богами, брате, мене лијепо страх! — трже се Стевица кад се у близини пред нама, на једном брежуљку, указа врло висока, дрвена кућа, под којом су се видјела врата од подрума с тешком, челичном бравом.

— Што?

— Не знаш ти, кажем ти, још какав је то створ! Можемо и настрадати. Истина, он мене не мрзи као оца, али…

Што се више приближујемо Стевица све немирнији, све се више мијења у лицу и плашљиво обазире.

Уђосмо у авлију. Нигдје живота. Мртва, дубока тишина. Све пусто, суморно, тешко. Само негдје у пчелињаку брује потмуло и уједначено пчеле, и тек каткад по једна, по двије прозује покрај нас, па их нестане иза дрвених, укочених стаја, које нас као хладно, презриво, зачуђено погледају.

— Да ли је код куће? — прошаптах.

— Ја мислим, да јест — одговори Стевица једва чујним, уздрхталим гласом и поче ме гурати руком, кроз коју је струјило тихано дрхтање. — Хајде ти напријед!

Приближих се лагано на прстима и извирих иза горње стрехе. Код куће је! Поднимио се на обе руке и одбочио на голе, сувоњаве лактове, па укочено, блесасто зури у нешто пред собом. На коштатом, подбулом лицу и у мутним, престрављеним очима огледало се нешто немирно, растргано, нешто тешко, суморно. Сиједа кесераста брадица у нереду, а коса с понеким црнкастим праменом, замршена, масна, разастрла се по широким, угнутим плећима.

Трже се као иза сна, као иза дубоког, тешког сна, дохвати кутију, смота цигару, припали је и поче пушити. Отпуши неколико димова, па поврже цигару на брвно крај себе, гдје их је још једно десетак лежало, само мало отпушених. Онда тешко уздахну, опет се подними и нешто се дубоко, дубоко замисли.

Наједанпут устаде и поче немирно горе и доље ходати по диванани. Нешто је у себи шаптао, тешко, уморно превртао очима и млатао рукама, као да се с неким препире.

— Е, јадни и чемерни прото! — викну промукло. — Покрадоше те, отеше ти све… Ономе си псу јуче крстио дијете… Јеси ли де?! Данас ти рече паре донијети, па, ето, видиш! Ама не вјеруј ришћанину, сунце га небеско сагорило!

Од силне мржње, пакости, злобе, сав се тресао и дрхтао. Умири се и сједе. Смота нову цигару, отпуши је мало, па је полагано спусти међу оне остале, те се опет одбочи на руке и замисли.

Изађох иза стрехе, а за мном Стевица.

— Помози бог, оче прото! — Он се преплашено трже и унезвијерено ме погледа, силно, страховито ме погледа:

— А ко си ти?! Оклен си? Шта сам ти крив?!

— Помози бог, оче прото!

— Ама, каква си ти вјера?! Шта ћеш ти од мене? … А куд си ти пошо, Џибићу?! — писну, као да га нешто уједе за срце кад угледа Стевицу иза мојих леђа. — Је ли те то посло куљави Џибо да се мало, знаш, наврнеш код проте: да видиш је ли крепо? Ако није крепо, бива, да га упиташ кад ће, а? Џибовино, Џибовино, шјеме ти се умело!… Ама, шта ће те ви, људи, од мене?!

Глас му је злобно, пакосно грмио, а кроз рапаво, промукло грло, пробијала је дрхтава узнемиреност.

— Па онако смо се, оче прото, мало наврнули…

— Ама, како сте ви ушли да вас пас не опази и не залаје?… Нећеш више ни залајати, Џибовина ти се меса на Божић најела! — загрми, суну у собу, излети с пушком и, у трку, посрћући, изгуби се иза куће.

Стевица поблиједио, па дрхће као прут. Очи му се укочиле од страха.

Пушка грмну, пас скикну!

— Тако! Кад проту не знаш чувати, који с тобом залогај братски дијели, а ти сад носи поздрав у пако старом Џибукарди! О-о! Ама како су могли ући?! — чуди се и, узбуђен, узнемирен, потресен до дна душе, хода по авлији, носећи у руци задимљену пушку. — Неко ми и звоно скино с авлијскије’ врата! — врисну, упути се, дрхћући, вратима и стаде снажно теглити за дебео конопац, који ми нисмо ни опазили кад смо ушли. Конопац је био везан за кућни комјен.

Залупаше повелика, крупна, јасна звона са свију прозора, врата, и са чађавог кућног комјена. Сва су звона вјешто била повезана једно за друго. Он стао, па љутито вуче за конопац, а звона циче, јече и потмуло се разлијежу.

Остави авлијска врата и стаде отварати стаје, мумлајући нешто кроз зубе. Кад год коју стају отвори, а звоно изнад врата цикне. Кад све обиђе, умири се мало, уђе у подрум и поче се разговарати с коњем, који радосно зарза кад се врата отворише.

— Магајце један! Како си ми, како си ми, магајце један! Нијеси ти коњ, већ онај вејити, вејити магајац! — тепа му, и чује се како га милује и лагано удара по сапима. — Сад ће теби твој прото дати соли, па дати зоби, па те онда лијепо напојити и истимарити. Воли тебе твој прото, магајцино једна стара! А зељова! — раздера се и стаде љутито, злобно шкрипити зубима. — Њега је прото опремио да носи у пако старом Џибукарди селам ама максуз селам, што балије кажу!

Кад напоји и намири коња, уђе у собу, остави пушку и изиђе на диванану.

— Ама, што сте ви, људи, дошли? Ја тебе мало ко и познајем — окрену се мени и наднесе руку над очи. — Ти си…

— Јесам, јесам, оче!

— Е, па, ето, шједи кад си дошо. А, закона ти, ђе се нађе с тим Џибиним пашчетом? … Шједи, шједи, па ћемо попити каву, па свак за својим послом! Шједи и ти, Џибићу, кад те већ ђаво донио. Шједи, Џибићу, шједи, мјесто се прошјело под тобом! Твој ми је ђед о глави радио, па отац, па сви твоји, али ево им!… Млого ми је — обрну се мени и пружи ми млин, пун несамљевене каве: — Самељи то, снажан си, видим, па ћемо попити каву, па свак за својим послом! Млого ме је, кажем ти — уђе у кућу, клекну на кољена и поче распиривати ватру. — Млого ме је, кажем ти, Џибо — диже се и пође у собу. — Ђе ћу сад наћи ђезву, вилџане, шећер? А! Ево и’! — чује се из собе. — Млого ме је, кажем ти — настави излазећи — Џибо облагиво и код владике и код овог швапског суда. Ама мрачајски прото, ако ’ш, мало бенда и владику и овај суд… Не гледај, Џибићу! Што звјерњаш по соби, а? Има прото свега у својој кући, немој мислити да нема… Јеси ли самлио већ? — издера се на ме.

— Јесам, оче прото, јесам!

Изнесе каву. Почесмо, ја и он, пити.

— Оче прото, ули-де и Стевици један филџан.

— Јеси ли ти господар у ’вој кући, или је прото мрачајски?! — диже помамно главу и извјери се. — Пи ту каву, пи! Немој туј ко будала каква заврзивати… Види ти њега! Он да мени заповиједа! Данас га први пут донесе ђаво, па већ се направио ко неки господар у мојој рођеној кући.

— Ама, није, оче прото, већ…

— Шта није, шта?! Е, е! — стаде се пакосно кесерити. — Да је ово отров, налио би му и десет вилџана а не један — нек цркне пашче!… Да је теби знати колико је мене његов ђед, па отац, па сви његови мучили, облагивали, пањкали и код турског суда, и код овог швапског суда, и код владике, и код људи!… Али се мрачајски прото једанпут страшно осветио старом, крепалом Џибукарди! — шкрипну снажно зубима, поврже филџан, па устаде и поче ходати, млатајући рукама. — Почуј-де, момчићу! Отишо ја једног дана у нурију да вјенчам једну сељачку Ђурђију. (То је било за султановог наџака.) Она моја Ђурђијетина остала сама код куће. Враћо сам се покасно из села. Прилазећи кући, чујем из собе Ђурђијин кикот и некакав мушки глас. Свежем коња за плот, скинем бисаге и кубурлуке, па се пришуљам пенџеру: Џибукарда с Ђурђијом! Кикоћу, говоре и уговарају, како ће ме и кад ће ме са свијета смакнути. O, небо вас убило! — врисну, и сав се од љутине затресе, јер се толико био занио у говору да му се чинило да сад гледа пред собом Ђурђију и Џибукарду и слуша како се разговарају. Поврати се из дрхтавог заноса, па настави: — Тргнем пушку из кубурлука: оћу ли пуцати, мислим се. Дуго сам премишљао, док ми нешто не суну кроз главу. Уђем у кућу, снимим с тавана три вијенца оније љутије, црљеније паприка, закључам врата на соби, намакнем капке на пенџере, па онда, како се вуруна споља ложи, турим оне паприке и пробијем пет, шест лончића на вуруни, затворим је сачом, а и тутунлук подобро зашушкам да дим не пролази. Ја кад се распали паприка, ја кад поче праштити, ја кад стаде Џибукарда с Ђурђијом играти и пјевати! „Oтвори, побогу брате!“ — пишти Ђурђија ко змија у процијепу. „Oтвори, оћорависмо! Помагајте, људи, поцркасмо!“ — „Oче и у Христу брате, тако ти свете причести и часне трапезе, отвори!“ — преклиње Џибукарда и таба по соби ко каравлашки међед. — „Отворићу, отворићу, док се вјенчате, и док мени Џибукарда, ’нако и спрема се, опијело очата. Вјенчасја раб божји Џибукарда, раба божја Ђурђија!“ — смијем се ја и раздраган одам испред собе. И данас ми се чини да ми је то био најзадовољнији час у животу!

Престаде и, сав блажен, задовољан што је имао то коме испричати, сједе на праг.

— То је ђед тог пашчета, ако почем нијеси знао. Крено је давно — додаде заједљиво и злобно погледа Стевицу, па поче сркати већ охладњелу каву.

— Па шта би са њима, оче прото?

— Кад је паприка сагорила, отворио сам врата и избацио сам и’, онесвијешћене, пред кућу, онда сам, по обичају, свршио вечерњу, закључо кућу и лего спавати — рече мирно, без искре узбуђења, и припали цигарету.

— И ти си, како велиш, и како чујем, много трпио и патио?

— Јесам. А што је теби за тим? Што сам препатио, не казујем свијету! — издера се осорно, одбочи на лактове, спусти обрве, па се удуби свом снагом у некакве црне мисли и укочено се загледа у западно небо.

Вече се примиче. Сумрак се, као крадом, шири, а сунце лагано, боно, величанствено боно, за планинским врхунцима издише.

На подужем дијелу западног неба пружили се тамномодри облаци, испросијецани оштрим, при крајевима зашиљеним пругама, које се црвене као усијани челик. Из раздробљених, испреметаних, пећина, избија отворена, свијетла црвен попут распаљене ватре усред црне, бурне, јесенске ноћи. Преко црвених пруга и оне чудновате, пећинске ватре превукоше се тихано мрачни облаци, и цијело западно небо чињаше се као огромни, дебели, тамни застор.

Сутон се све више смрачује, и као да лагано шушти, обавијајући све пода се у дрхтаво, нијемо, ледено ћутање. Све ћути и дрхће; све се спрема на миран, угодан починак, да у заносном, слатком ћутању проведе кратку, влажну, миришљаву ноћ. Одасвуда бије влага. Вече мирише и разлијева око себе сладак, опојан мирис. Мирише сазрело жито, миришу модре, набубриле шљиве кроз поблијеђело, поспано лишће, мирише милодув и босиље — све мирише и одише снажном, опојном свјежином, а у меком, слађаном шуштању изумиру пошљедњи, дрхтави одјеци тешког, уморног, дневног живота.

Прото се трже, погледа у ноћ, задрхта и престрављено се стресе. Клисну у собу, скиде пушку с клина, пребаци је преко себе, а дугачак нож задјену за појас, па нас оштро, сијекући очима погледа и узнемирено, дрхћући прошапта:

— Дјецо, црна је ноћ на земљу пала. Свак себи! Тражите конак!

{{ЈВ-аутор|Петар Кочић|1916}}

==Извор==
*Петар Кочић: САБРАНА ДЈЕЛA I-IV, Ars libri • Бесједа • ТИА Јанус и Пројекат Растко библиотека српске културе на Интернету, aприл 2002.

[[Категорија:Петар Кочић]]</text>
      <sha1>8xc7jo6zooe7famul69l5fkosf1yvvf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Мргуда</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61210</id>
    <revision>
      <id>144323</id>
      <timestamp>2026-06-13T12:46:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>144323</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16300" sha1="2nsoj9zzqcqgrbv7x3imcw4jmybyzs2" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Мргуда
| одељак=
| аутор=Петар Кочић
| белешке=
}}
Мргуда упрти рубине и пође на перило. Нешто јој се стеже око срца кад изађе с бременом из зграде.

Има већ неколико недјеља како се у селу само о њезиној матери, а још више о њој говори.

Кад мину поред Бореновића кућа, лијепо осјети како је румен обли и ухвати дрхтавица. Боји се видјеће је ко, па ће што рђаво за њом рећи. Она је љута, вратиће му, па опет тешко њој.

Мати јој је немирна. Једнако трчкара од куће до куће. Некад и омркне у селу, а свијет као свијет: свашта испреда. Човјек јој се жалио и попу:

— Оче, молим те ко старијег, прошћеш, она моја бијежа од мене… Буде два, три дана код куће, онда се нешто пришјети, намаже косу, очешља и обуче ко да ће на збор, па ето ти је у свијет. Нема је за неколико, па се јопе’ врати. Примим је. Ко велим: моја је, бог је не убио! Буде мало, јопе’ реп на раме, па у мрак… Ја је солим, одијевам, обувам и ’вамо чиним јој, што’но веле, идару, а, прошћеш… Е, па, оче и брате мој, знаш како је: не мере исан! Оно, има се и про’одати, ама с образом и поштењем.

— Не кријем, не шијем, већ ево ти отворено пред овом свијетлом брадом кажем: Нећу те! Шта ће ми стара, саката, сипљива и чакараста кљусина?!

— Шути, роспијо једна роспијска! Осман је паша један по један био, па је и он на Плевни изнемог’о. Ама, зар није тако, оче Ђурђу, молимо те?

Така је Мргудина мати.

Посрћући с разора на разор, Мргуда застаде више Влајића тора. Чу разговор.

— Увано о мени говоре — помисли у себи и зађе за један лиснат грм.

— Јест, друго моја, крв! Жестока крв је томе крива.

Мргуда познаде грло и задрхта.

— И ја би то рекла — чу се други, мало облији женски глас. — Ама, јеси ли је вид’ла, сестримим те: нема јој ни седамнаест година, а сисе јој набризгале, па тврде ко камен! Кад је погледам, лијепо ми дође криво што сам женско: јест, очију ми!

— Испале ти дабогда! — прошапта заједљиво Мргуда.

— Ама, не треба ти ништа друго: погледај матерешину само! Старија је од мене макар десет година. Ја, јучерашње вузле: крезуба бабетина, а она и сад ко каква млада.

— Нека си ти крезуба бабетина, ама си и поштена жена, а она је од копилског соја. У њезином се племену и копилад рађају. Ја би се својом дјецом, друго, заклела да је и Мргуда копиле.

— И јесам копиле! — шкрипну Мргуда зубима и клисну поред тора на перило.

Спрти рубине, сједе и поче се изувати.

Кад се изу, збаци са себе зубун, забаци остраг прегачу, узгрну кошуљу до изнад кољена, па зађе у воду и стаде усправ. Погледајте је како је кршна и наочита!

Лице смеђе, окошто, а остала снага саливена, једра, пуна као у надојена јањета.

Крупне, дубоке, црне очи увијек су јој нешто влажне; а нос прав, меснат, с округлим ноздрвама, мало навише завинут. Усне набубриле и увијек црвене. Само кад се ражљути, задрхћу и поблиједе.

Осим свега тог Мргуда је, што се у народу каже, слатке крви — слатке, преслатке! А кад запјева: „Мој се драги на војску опрема“ — готово свака жена која има сина на солдачију стане плакати. Тако је копиле знало ту пјесму жалобитно запјевати.

— Само нек сам ја Мики драга, па нек свијет говори што гођ ’оће, — прошапта она, сагну се, узе пратљачу с обале и стаде испирати рубине.

Око ње свукуд вода, свјетлост и непрегледно, миришљаво прољетно зеленило. Ваздух се очистио иза кише, па трепери и свијетли се као стакло. Око бијелих, облих ногу жубори вода и лагано протиче, а треперава се свјетлост одбија од воде и игра јој се по влажним образима и дугом, сјајном гердану.

Диже главу, баци пратљачу на обалу, протегну се, а пјесма јој се само из грла оте:

&lt;center&gt;''Мој се драги на војску опрема.''&lt;/center&gt;

Очи јој засузише, а снага тихано задрхта. Глас се снажно, умиљато разлијегао, прелијевао се грчином, пркосом, разбукталим жаром.

Иза ње бућну камен у воду и попрска је по бијелим бедрима. Она се трже, поблиједи и задрхта као срна, а пјесма јој се следи на блиједим, уздрхталим уснама. Окрену се, а оно Микина глава вири кроз упрскано и овлажено шибље.

— Мика, брате мој, бјежи отален; видиће те свијет, па што ћу онда од срамоте, јадна ти сам! — преклиње га Мргуда и неспретно, збуњено спушта кошуљу низ голе, пуне бедре.

— А кад те Лујо Крстанов пресреће у јелику, ти шутиш… Не велиш: видиће свијет.

— Мореш, Мика, говорити шта гођ оћеш! — уздахну она и изиђе на обалу. — Шта ће ми Лујо? Онај шврћо! Од рђе се не мере крува најести, а кад иде, клима ко какав старац. Да је барем таки герз ко ти, тако снажан, плећат, висок, мог’о би чојек нешто и помислити, а нако… Мика, брате мој, ти се гријешиш ода ме.

Он се затрка, прескочи преко воде и приђе јој.

— Сав свијет скочио на ме, па и ти. Зар ти није, болан, жао? … Мика, Мика, огријешићеш душу!

— Знам ја твоје извијање, Мргуда, знам!

— Шта ти ’оћеш од мене, Мика?! Крви би ти своје уточила. Ја те волим, умирем за тобом, а ти… Душе би ти дала. ’Оћеш душе?! А у чему је душа? Је л’ у крви? — пита Мргуда, а сва се зажарила у образу.

— Веле да је — одговори хладно, преко срца, Мика.

Она у тренутку истрже Микин нож иза припашаја и махну по голој мишици. Крв шикну, а рана се разврати. Дрхћући, трже рупчић испод накићене тканице, натопи га врелом крвљу и баци пред Мику.

— Ето ти душе! Мика, вјерујеш ли ми сад — јекну боно, а сузе је облише.

Мика се окаменио, поблиједио, па шути. Једва се освијести и приђе, те јој зави рану, па је стаде снажно око струка стезати, гристи, грлити и љубити.

— Немој, брате мој, не ваља се то прије вјенчања — отима се она малаксало, отирући руком оно мјесто на ком је осјећала Микине уздрхтале усне. Боји се, јадница, познаће свијет.

Он јој несвјесно, нехотично завуче руку у набрекла њедра, која су у ватри горјела као оно модро, распаљено, планинско небо изнад њих. Мргуда се трже, врисну, а гердан јој звекну на једрим прсима:

— Јој, јој! Немој, очи моје, ја сам шкакљива.

Његова рука ухвати за нешто влажно, обло, тврдо као камен, а вруће као жива жеравица.

— Немој, зеницо моја! — прошапта она њежно, с дубоким уздахом, занесе се и, изнемогла из силног узбуђења, немоћно спусти главу на његово раме. Са Мргудиних зажарених образа нестаде узавреле румени. У часку се прели у мртво, ледено бљедило.

Од тог дана није се више насамо састајала с Миком. Бјежала је од њег’ јер се бојала свијета; бјежала је од њег, а умирала је за њим. И јесен дође. Мику примише у војску. Мој се драги на војску опрема!

Била је пошљедња ноћ пред полазак Микин, бурна, вјетровита, јесенска ноћ.

Мргуда запрета у кући ватру, уђе у зграду, свуче се и леже у мјесто{{Напомена|Кревет}}.

Испод тврдог, сламног поглавача мириши суво босиље, девесмиље и црвени, увели ђулићи, а под њом се шири мирис загријаног, планинског сијена.

Помисли на Мику. У глави осјети ватру, а уз образе јој удари врео пламен. Обли је врућ, преврућ зној и цијела јој снага задрхта па набрекну. Дрхће и намиче на се власнату, меку поњавицу. Гори, све гори, као да је у ватри.

Збаци поњавицу с облог, загријаног, уздрхталог тијела, завуче руку под миришљави простирач, извади сламку, па је стаде грискати, немирно се протежући. Она гриска, а испод поглавача мириши босиље, девесмиље и црвени, увели ђулићи:

— Боже мој, ’оће ли доћи?

Изађе јој пред очи снажан, ведар, насмијан. Она нешто грјешно помисли и од те се помисли стресе.

— Не ваља што сам помислила! То је гријешно и богу драгом мрско. Боже, што си ме ’ваку створио? Што ће ми ова снага и ватра? Проклета крви, што ме тако мучиш?!

Обрну се на другу страну. Кроз размакнута јелова брвна, која су ударала на смолу, видјела се мјесечина како се расплинула по жутом, скореном блату око стаја. Она гледа и дрхће, а срце стрепи у силној, насртљивој, неодољивој чежњи:

— Боже мој, ’оће ли доћи?

Вјетар ломи и крши гране с ретка трешања више зграде, силно зајауче, па ситно, оштро зацвили и затресе зградом. Вјетар трга и просипље суво, свенуло лишће, а она пламти, гледа и шапће:

— ’Нако ће се и моја младост осушити, увенути, чекајући га док се врати с војске. Али чекаћу га. Да ме цар проси за свог сина — нећу!

Горјела је, дрхтала је, па је онда тихо у сузама као мало сисанче заспала…

На згради шкрипнуше врата, за планине зађе мјесец, вјетар утоли и све се утиша.

Из даљине хуји ријека. На млинским лакомицама шуми вода и пада у бадањ. Кроз примамљиво шумење и слијевање воде чујеш као да неко шапће. Окренеш се — не видиш ништа. Само чујеш како ријека уједначено хуји и осјећаш како тешко дише ледена, јесенска ноћ.
&lt;center&gt;*&lt;/center&gt;
— Лани нас уби кља, ове године оби град, а догодине нек’ нам царевина пошље добра десетара - па никад боље среће!

— Људи моји, ја млим да нас ово трећи пут бије вријеме од ове проклете укопације?

— Како нас неће вријеме бити кад се копилад рађају, а свијет се брез божје воље вјеша!

— Ко се објесио?

— Па објесила се Мргуда Малетина, дабогда јој земља кости изметала! Ш ње је овај град пао…

— Не куни, дијете! — викну стари Чочорика. — Град је божја воља. Мргуда је погријешила, крв је занијела, ама и гријех свој окајала. Дјецо, не кун’те је, већ реците: бог да јој душу прости!

{{ЈВ-аутор|Петар Кочић|1916}}

== Напомене ==
{{напомене}}

==Извор==
*Петар Кочић: САБРАНА ДЈЕЛA I-IV, Ars libri • Бесједа • ТИА Јанус и Пројекат Растко библиотека српске културе на Интернету, aприл 2002.

[[Категорија:Петар Кочић]]</text>
      <sha1>2nsoj9zzqcqgrbv7x3imcw4jmybyzs2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ђурини записи</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61211</id>
    <revision>
      <id>144325</id>
      <timestamp>2026-06-13T14:13:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>144325</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="41557" sha1="ja50ooyyke50ob6mhuk1bz68r1ke9g6" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Ђурини записи
| одељак=
| аутор=Петар Кочић
| белешке=Уводни део, из прве објављене верзије, у Босанској вили, XVI/1901, бр. 4 и 5, Кочић је, уносећи приповетку у своју прву збирку „С планине и испод планине“ (1902), изоставио.
}}
Недјеља је. Устао сам, као и обично, врло рано и отворио прозоре. Свјежи планински ваздух струјио је у собу.

Узех зимски капут, огрнух се и наслоних на прозор, који је гледао на Луке, по којима се још повијала јутарња магла у густим, непрозрачним и сивкастим слојевима…

Кроз сивкасту масу пробише се први сунчани зраци. Сивкаста се боја прели у отворено-сребрнкасту. Разбијена сунчаним зрацима, магла се поче проређивати и узмицати испред моћног непријатеља, који нагло продираше и све више и више земљишта освајаше. Цвјетне и питоме равни, кроз које се вијугаше живахни поточић, обрастао с обадвије стране суморним врбама – осмјехнуше се под бијело-сребрном сунчаном свјетлошћу!

Магле је полако, тихано нестајало… Само су се још танки, кружни праменови вијали око шиљастих врхунаца китњастог Кика и голе Рустине… Ено, нестаде и њих! Скрише се негдје, да се, можда, опет лукаво прикраду кроз густе шумарке у меке и родне луке, кад се непријатељ умори и легне, да почива.

Село оживи. Чују се довикивања. Добра мајка дозива сина од тора, да му метне у торбицу ужину – кришку младог сира и комадић тврде кукурузе – а озбиљни и намргођени отац да га покара и опомене, да не пушта више сермије у зијан, као што је јуче учинио, „јер, здравља ми, неко ће поиграти“.

Уз Луке тјера Ђуреин Пејканове коње и нешто сам гунђа и псује: „Није шала… двије кљусине цијелу ноћ бити у ’курузима! Веребог, Пејкане порошкаћемо се доље… пред господином пријестолником, па коме бог вољадне! Брез мој сирац’ ја видим… Де, вуци те изјели! Ја видим, да брез суда не море ништа бити. Сатрло, брате, десета цима није усправ остала. Де, газда ти се крви напио! Ала, моја мајко! Ето, зашто се јадни чојек мучи и лети и дан и ноћ. Вала, пољару, бели ни теби неће кривати! Доље ћемо ми, доље… пред господина пријестолника, па ћемо се питати, да ли те суд поставио… Де, Цигани на теби воду гонили!… да једеш и цицваре и лижеш таве по селу… Де, газда са тебе врат сломио!… или да надгледаш зијане! Доље ћемо, доље!“

– Оooo, Јоване! – Зове неко од Давидовића кућа.

– Чујемооо! – одазва се неко с Ивановића Брда.

– ’Оћеш ли ти у шкр, ’оћеш?

– ’Оћу, ’оћу!

– Купи ми, вјере ти, једну литру шпирита! Нешто ми је, да простиш, ОНА слаба, па…. Нашло ми се ноћас дијете…

– Добро, добро! Нека ти је са срећом!
Са селишта чу се ћурлика. Погледах. Ђурлика Ристин Стојић. Колико сам пута слушао те неразумљиве и нескладне звуке, па су ми још увијек мили и драги. Слушао сам Стојића, виђао сам га, видим га и сад, како, с торбицом на леђима, полако и некако одмјерено ступа за сермијом и весело ћурлика.

Погледах уз Пилиповића Брдо. „Хм, опет она!“ оте ми се узвик, кад на брду под орахом познах Савину Марушку. Тако она увијек истјера краву на пашу, прислони се уз орах, па кф ђоја сеири, да нема шта у зијану. Знам те, Марушко!

Досјетљиво и враголасто дјевојче запјевуши ону пјесму „Жетву жела лијепа ђевојка“. Стојић трже ћурлику из уста, диже главу и погледа уз Пилиповића Брдо, а Марушка махну руком према свом тору: „Није отишла у род. Довече ћу сама мусти овце. Дођи, болан, Стојићу, да мало проегленишемо“ – ријешисмо ја и Стојић чудновати ребус. Неко ће добити и награду.

Са звоника манастирског одјекнуше звона. Стојић скиде фес, па се прекрсти. И ја се прекрстих. Кад звона умукоше, он опет засвира. Много је љепше свирао, него малочас.

Учини ми се да се на соби отворише врата. „Можда, Лука однесе ципеле, да очисти“, помислих и даље слушах Стојићево ћурликање… Мало тра’ чу се удар поткованих сељачких опанака. Осјетих јаку струју, па се окренух.
&lt;center&gt;*&lt;/center&gt;
На полуотвореним вратима стоји човјек, једном ногом у соби, а другом с ону страну прага. Протрх очи, погледах боље и познах Ђуру Џ. из Кола. Знам га добро. Мајстор је и то добар мајстор. Хода по свијету по мајсторији. Покрива амбарове, кукурузане, појате; набија пред јесен каце за ком. Мало и жита у земљу баци. Шта ће човјек – отима се и тежаклуком и мајсторијом.

– Која добра, добри Ђуро? – викнух ја.

– ’бро јутро, господине! Вала ништа… – вели Ђуро и плашљиво подиже главу.

– Дао ти бог добро, мој добри Ђуро! Улази, божји човјече; не бој се, мајка му стара, наши смо!

– Ма знаш, господине, ко… ако ’ш ме питати, и мрско ми је. Знаш – што ’но кажу – господа си, па није лако с господом...

Он затвори полагано врата, приђе бојажљиво на прстима до стола и пружи му руку.

– Здраво свано, господине?

– Здраво сам, како си ти, Ђуро?

– Нека вала богу и ја сам. Како је оче Јеросим, је л’ он здраво?

– Здраво је, хвала богу!

– Нека вала богу! Како је баба Марија, је л’ она здраво?

– Здраво је Ђуро.

– Нека вала богу! Како је стари Дако, је л’ он здраво?

– Та мани ме, Ђуро – велим ја и смијем се. – Здраво је!

– Нека вала богу! Како је, господине, љетина вуда око вас?

– Па, да речеш, није лоша.

– Нека вала милостивом богу! Какав је десетар? … Је ли нако? …

– Богами, Ђуро… ет’…

– Еј, бог га убио! И у нас, мој господине, подави! Пукло у њег из ведра неба!

– Сједи, Ђуро; ето ту на сећију или, ако хоћеш, на столицу. Како ти је згодније?

– Ој, јој, господине, шта ти то велиш? – зачуди се Ђуро и лупну се у прси. – Зар да ја с таком господом сједим? Вала ти, вала ти од неба до црне земље! Морем ја и вако…

– Сједи, човјече; не буди дијете.

– А-а! То никако, ни по које паре – одбија он и дрма главом. – О, јој, зар да ја с таком господом?…

Видјех: неће сам да сједне. Узех га за руку и посадих на сећију. Он се неспретно помаче на крај сећије. Сећија вагну, а Ђуро се скотрља на под.

– О, јој, господине! – јаукну Ђуро и једва се диже. – Сами бог и данашња света неђеља није рекла тежаку да с таком господом барабар сједи.

– Е, па, ето, кад нећеш, а ти стој! – мало ћу ја љутито.

– Дај ми руку – вели Ђуро и држи плоску у десној руци.

– Што ће ти рука?

– Да те пољубим, моја добра господо! – подилази Ђуро.

– Мани се, Ђуро, ја нит сам поп ни калуђер.

– Како нијеси, моја славна господо? Ти си нам и поп и калуђер и игуман и ариманит и све, ет’… Све си нам ти!

– Ма немој, човјече – отимам ја руку, коју он бијаше чврсто ухватио.

– Ето, господине, то ти је од мене милошта – вели Ђуро и пружа ми плоску, пошто ме на силу пољубио.

– Е, хвала ти, Ђуро!

– Вала богу и славној господи!

– Ја видим, Ђуро, ти си нешто с послом дошао, а?

– Па… и јесам, моја учевна господо.

– Које су те виле донијеле? – викнух ја онако у шали и погледах у плоску.

– О, јој, господине! Не дај, боже, нијесу виле – препаде се Ђуро и стаде се крстити.

Ја се осмијехнух и погледах га испод ока.

– Нако, знаш, дошо сам… да простиш, на кобили сам дојо. Даде ми Максим своју кобилицу. Да простиш, господине, ждребна је. Вели Максим кад сам пошо: „Чувај, Ђуро, прошћеш, ждребна је кобилица“. Богами, господине, више сам је водио нег’ ја’о. Неће страна, неће низа страну, па тако…

– Добро, Ђуро, тако и ваља. Ама кажи ти мени што си ти до мене дошао?

– Јест, јест, господине, ждребна је. Могла би се, да простиш, изјаловити, па куд би ми онда душа? Душе ми, јест, јест, господине, здравља ми! Истину ти кажем, није нако да ти лажем: ждребна је.

- Ама добро, ет’… ждребна је, па?

– „Ждребна је, каже, припази је, Ђуро. Купи јој мало зоби ил’ накоси траве; неће она сијена“. Јест, здравља ми, господине, кобилица је ждребна, а ја сам добар, ко… ко…

– Е, доста, Ђуро, већ и с кобилом и… – велим ја и смијем се. – Него ти, брате, кажи што си овамо потеглио?

– О, јој, моја славна господо! – подилази Ђуро из петних жила. – Вала ти што ме питаш. Ја се, ето, заборавио, па… Вала ти од неба до црне земље – црне и свете земљице, у коју ћемо сви… Ето, дошо сам, да те нешто, ако ’ош, и молим… ко старијег и паметнијег… Дошо сам, господине… – вели Ђуро и чеше се иза врата. – Знам се добро с твојим оцем… оче-Јеросимом, а молимо ти се, господине, памтим ти и матер, још кад је цуром била. Очију ми, јест, господине! Дошла – покој јој души – нашој цркви на збор. Боже мој, сва окована у паре! Све сама цванцика и крсташ-талир… Онда је оче-Јеросим био момак, па ко „ода“ за њом. Висока, брате, пристала, кршна… Лете момци, пружају плоске, дају јабуке. А-а! Она и не гледа! Веле: ода за њом Јојо Стојанов. Тако су звали оче-Јеросима кад је учио поповину… Јест, здравља ми, господине, тубим ја њу! ја млим, господине, да ти и не тубиш матере?

– Не тубим, Ђуро.

Ово ми безазлено Ђурино питање паде тешко на душу. У мени се пробуди стара жеља. Мисли ми одлетјеше далеко, далеко…

Ђуро је и даље нешто причао.

– Е, мој господине, нико се не море боље вољети нег мати, а нико јопе не море више вољети ко мати свом дјетету.

– Имаш праве, Ђуро, тако је! – тргох се из мисли. – Е, сад ми кажи, што си дошао?

– Ето, господине, знам се добро с твојим оцом… оче-Јеросимом. Пазимо се још од турског земана. Ето, он дође мојој кући, па ја и он шједнемо. Он мало више горе – на простирач, а ја доље крај простирача… до огњишта. Испечем ја каву, па онда изнесем, ет’ у ’вој плошчици мало ракије. Увијек у мене има ракије. Пијемо тако и егленишемо… O, добар је оче-Јеросим, а и паметан је! Ја не знам… ти би, ако ’ш, господине, мого с том својом науком и памети тамо… код суда и код право приказати и израдити да оче-Јеросима и завладиче, а, господине?

– Па гледаћу, Ђуро, ако се могне – велим ја озбиљно.

– Онда не би било вјенчање дваест воринти ни страшна молитва пет сексена – то би оче-Јеросим снизио, а, господине?

– Би, Ђуро, би!

– O, добар је оче-Јеросим! Ш њим, ако ’ш, море и мало дијете бешједити… А ја се и он добро држимо. Ја сам му набио двије каце; по дваест котлова кома море у њи стати. Покрио сам му и онај амбарић у Суботици. O, добар је оче-Јеросим, а и ја сам добар, моја добра и учевна господо!

– Добар си ти, Ђуро, знам ја; причао ми је отац.

– Је л’ де?

– Јест, јест.

– Је ли вође оче-Јеросим? Ишо би да га пољубим у руку, па би се нама’ вратио. O, добар је…

– Није овдје, у селу је. Ето, Ђуро, кобилица је ждребна, тубиш кад ми је мати цуром била, оче-Јеросим је добар, а и ти си, како видим, добар. Кад је то све тако, сад ми укратко кажи што си дошао? Је ли тако?

– O, добар си и ти, наша славна и учевна господо!

– Е, добар сам и ја – добро! Сад кажи што си дошао?

– Дошо сам, господине, да ми зап… O, добар је твој отац, ко добар дан! Дошо сам, да ми… Немој ти, господине, знаш нако што… да ми запишеш запис – једва превали Ђуро преко језика.

– Шта велиш, Ђуро? – питам ја зачуђено.

– O, мој господине, да ти знаш како се ја пазим с оче-Јеросимом! Да ми запишеш запис – вели Ђуро и плашљиво обори очи. – Зорли си, веле, учеван; учио си књигу у Србији, Русији и у Бечу, веле. Ти знаш то најбоље, а, господине?

– Знам, Ђуро, шта ти је, шта те боли?

– O, добра моја, славна, учевна и главата господо! – узвикну радосно Ђуро и раскрили руке, па ми обгрли кољена.

– Па баш велиш, Ђуро, „и главата господо“? – смијем се ја.

– Да, главата господо! Знаш, пријестолнику се рекне: главати господин-пријестолниче! А твоја и његова учевина некако је на барабар…

– Неће бити тако, Ђуро?

– Јест, јест, тако је: главати господин-пријестолниче! Знам ја, тако му се вели. Само ти кажи Шваби: главати господине! па немај бриге.

– Биће то свакако, Ђуро, да се каже: поглавити господине!

– А-а! – вели Ђуро и показује на главу. – Главати, главати! Глава, мозак, памет! Еј, господине, камо твоја школа и учевина? Море бити да је и тако ко што ти велиш – трже се Ђуро. – Ама га ми, тежаци, тако штимамо.

– Па велиш, тако га штимате?

– Да тако га штимамо, а њему драго, боже, па се све смије.

– Баш ми је драго, Ђуро, што тако знате старијег штимати.

– Знао би ја, ако ’ш, господине, и са Земљаном владом бешједити. Све вако ко и с тобом. Само ми је, ако ’ш питати, мучно егленисати с оним писарчићима у суду. Забоду оне мотке за уво, па се ко паунови по суду шећу. Док се чемерни тежак помоли на врата, а они: „Напоље марво!“ Ја млим, господине, да они друго ништа и не знају. Шта би ти реко?

– У неку руку, Ђуро, имаш и ти праве. Него ти мене питаш нешто за запис?

– Да, господине, јест, питам. Је ли ово она књига рожданик? – пита Ђуро и показује на укоричену „Босанску вилу“, која стајаше на столу.

– Јест, то је књига „рожданик“. – Ђуро се побожно прекрсти и цјелива књигу &quot;рожданик&quot;.

– У њој пише кад се ко родио, колико ће живити, кад ће умријети. Све у њој има… Је л’ де, господине?

– Има, има, Ђуро!

– Би ли ти мени, господине, видио у књигу? Све ме нешто боде у очи… не могу спавати. Чини ли су, набача ли је, уроци ли су? Не знам… Она ме роспија… Ђурђија урекла, нико други! Бог јој не до! Онда би ми мого и запис записати, а господине? … А ја теби нако, што је право… Ето колико ти рекнеш. Само ти мени запиши запис и види у књигу: набача ли је, чини ли су? Ама ја млим да су уроци… роспија она, нико други!… Удовица, господине, а ја се тревио, да простиш, удовац, па…

– Је ли ти ико још „гледао“ у књигу и писао запис?

– Па, господине… – извлачи се Ђуро, да ми не каже. – Није ми нико писо.

– Кажи ти слободно, не бој се – храбрим га ја.

– Није, господине, очију ми!

– Сад ћу ја видјети у књизи „рожданику“, па тешко оном ко лаже! – пријетим ја и узимам „Босанску вилу“.

– Јест, господине, јест! – викну Ђуро преплашено.

– Е, ко је?

– Закло ме да не казујем… Нема лијека ако кажем.

– Кажи ти! Ја ћу теби записати запис, а нећу ти много ни искати.

– Оћеш онај, господине, велики од два воринта ил ћеш онај мали од пет сексена?

– Који год хоћеш! Само ми кажи ко ти је прије писао?

Сиромашни Ђуро дуго се мучио и гледао преда се.

Ја сам га за то вријеме посматрао. Близу му је педесет; ја једна мање, ја једна више. Лице му блиједо, испијено, нос доста правилан и врло шиљаст, очи, одвећ свијетле и влажне, играју као на зејтину. Снага му дрхће, мислиш: пашће на земљу.

Дуго је тако стајао, док се одједанпут врцну, хвати се за кајиш, одријеши припашај и метну га на сто, мало подаље од књиге „рожданика“.

– Ево, господине, записа̑ – вели Ђуро и дрхћући извади једну прљаву кончану кесицу иза црвеног, широког појаса, којим се сељаци опасују испод припашаја. – Били су ушивени до мене у појасу, па сам и’ јутрос, кад сам пошо, одашио. Знаш, било ме престало, па – на моју голему несрећу – оставио појас кад сам неки дан набијо каце код Максима, те прешла преко њега мачка, па ме нама’ оне вечери спопало. Е, Ђурђија, не до ти бог ни овог ни оног свијета! – уздахну дубоко и тужно Ђуро.

Ја узех кесицу, одријеших и извадих два записа. Размотах први. Био је двострук. У спољашњој хартији, која је била бијела – по свој прилици од омота шећерне главе – смотана је друга. Развих радознало ту другу и прочитах ово наштампано: „Висока земаљска влада наименовала је…“ Више није ништа стајало. Познадох хартију званичног листа високе Земаљске владе.

– Би ли икако могао знати, Ђуро, ко ти је овај запис писао? – питам ја и држим хартију у руци.

– Би, господине, знам ја по… Тај ми је писо онај наш десетар што су га лани ишћерали из царске службе. Знаш, он има књигу рожданик, па сад ода вако по селу, гледа у рожданик и пише записе. Ја сам му дао два воринта у тврду. Вели: „Ђуро, то је велики запис, а ако ’ш, има и мали од пет сексена“. Еј, Ђурђија, да од бога…

Ја уздахнух, па размотах други. Овај је био једноставан.

– Еј, Аркaдије, небо те убило! – уздахнух опет кад познах рукопис „учитеља“ Аркадија, што се сваке године пред школски распуст довуче из „лепог Срема“ у ове несретне крајеве с прљавом торбом и „исправним документима“.

– Јест, господине, тај ми је ''Акардије'' писо. Вид’, како ти знаш! – чуди се Ђуро. – Кад је лани пролазио из шера да вође буде учитељ, свратио се мојој кући, па смо цијелу ноћ пили. O, море, господине, Акардије добро пити! Попили смо читаву пинту (10 ока) ракије. Увијек у мене има ракије. Кажем ти цијелу смо ноћ пили и чатали – боже ме не покарај – ко у цркви. O, добро, господине, Акардије чата, а добро и пије! Па вели мени: „Помажи, Ђуро, помажи Србину свом из лепог Срема!“ Нагони ме да и ја нако из главе чатам; а кад, мој господине, поче из свег грла! „Добро, врло добро, Босно поносна“, вели Акардије и удара ме по плећије’. Мило мени, мој боже, па све чатам и крстим се; а и Акардију мило.

– Па јесте ли што јели? – питам ја и трудим се, по свом обичају, да у машти представим слику како „учитељ“ Акардије из „лепог Срема“ и мајстор Ђуро из Кола „чатају“. – Знам да је Акардије, као и сваки брат Сремац, „добар певчик“, ама Ђуро?

– О! Како нијесмо, мој господине? Оборио сам најбоље јагње… Било је некако око јација… Нама’ ми један запис записо; други ми је записо у глуво доба, а трећи у зору… а све смо јели, пили и чатали. O, добро једе Акардије!

– Колико ти је узео за записе тај твој Акардије?

– Па, господине, три велика записа по два воринта: шест воринти. Је ли тако по твом рачуну, господине?

– Јест управо шест воринти или на гроше: 75 гроша!

– Види господина, како зна и наш рачун – боже мој, дубоке науке!

– Па гдје су ти она друга два записа?

– Је ли што је Акардије писо?

– Да.

– Онај смо спалили што је писо око јација, онај сам други – глувњаш, ишјеко и попио у води, а то је трећи – зорњаш што га држиш. Ту је уштрампо Акардије моје очи, нос, главу, обрве, чело… све, све је уштрампо! Узме комадић меса, чашу ракије, а све штрампа и гледа у мене. O, добро Акардије, господине, једе, добро пије, а да видиш, добро и штрампа. Лети му рука кад пише – боже ме прости, ко у пријестолника. Има ли то туј… моја штрампа?

– Нема, Ђуро, овдје у овом запису твоје „штрампе“.

– Баш велиш нема? Виђај-де боље!

– Бадава, Ђуро, нема. Има само „наштрампан“ Оченаш.

– Аа, знам! Оно: очењаш иже јеси…

– Јест, јест, то је.

– Ваљда је моја штрампа била у ’номе што смо га спалили ил’ у ’ном што сам га попио у води?

– Може бити, Ђуро.

– И ја млим тако, господине. O, добро једе Акардије, добро пије, а добро и чата, а, ето, ме није добро уштрампо! Мор’ да се пребацио у ракији, а, господине?

– Може и то бити, Ђуро.

– O, добро једе Акардије – не буди урока! До поноћи, мој господине, спреса пола јањета, а пола метну у торбу; а добра му и торба. Мого би у њу стати подруг улчек ’куруза… У свануће освоји га ракија, па ми вели: „Уби ми, Ђуро, једно пиле за вруштук, а ја ћу мало одспавати“. Па баш велиш нема моје штрампе?… Еј, мојије крвави шест воринти, па јагње, па нолика част! Да ме уштрампо, не би жалио ни пара, ни ракије, ни јагњета, ни пилета… ништа ја не би’ жалио!… Е, мој господине, свак ли нас вара и гули! Ама, је л он Швабо, не вјеруј ти њему! Еј, Ђурђија, дабогда, сестро, и данашња света неђеља – небеска царица – никад среће не имала! Дабогда, девет година иза прага сунце гледала, па нит могла живити нит умријети! Што учини ово од мене?! Дабогда…

– Не куни, Ђуро, није жена крива. Чекај док видим шта књига „рожданик“ каже, па онда можеш…

– Зар и ти, господине, роспију браниш?! – продера се Ђуро.

– Не дери се, човјече; ево шта књига каже!

– Шта, господине? Шта вели књига рожданик? – спусти Ђуро глас и поче молити.

– Књига пише да ћеш се двапут женити и да ће ти се друга жена звати Ђурђија… Ето шта књига каже.

– Немој ти то, господине, говорити на сва уста? – чуди се Ђуро.

– Књига тако вели, па ти сад… Ти удовац, Ђурђија удовица, па зар то не би могло бити? Ђуро и Ђурђија! То се и у пјесми пјева. Само ако ти хоћеш и ако си вољан? Књига пише да Ђурђија није тако рђава као што ти велиш. Ђурђија је добра – бисно, ваљано чељаде…

– На моју и вјеру и душу, књига добро каже. Све је тако ко што књига рожданик вели, ама ја… ко болестан… Сав ми је свијет крвав пред очима. Јопе, јопе, оне очи… Ђурђине не слуте на добро. Она ме урекла, нико други! Ама ја млим кад б’ она пошла за ме да би ме ова мука прошла. Шта би ти реко, господине?

– Би, Ђуро, би… Ако те је мало урекла – то је од драгости, воли те.

– Па баш велиш, господине, и књига пише да ме Ђурђија воли?

– Да, Ђурђија те воли. Црче за тобом, а ти…

– Ако ’ош ти мене питати, господине – претрже ме Ђуро – на моју душу, Ђурђија није по том ни рђава. Свијет говори: Ђурђија је вака, Ђурђија је нака, Ђурђија јаше на вратилу, Ђурђија одузима марви млијеко, Ђурђија баца омразу измеђ чојека и жене; у Ђурђије су ваке, у Ђурђије су наке очи… Ама, ко ће свијету угодити! Свијет је, ко свијет… Пријестолник је пријестолник, па му свијет нађе ману… На моју и вјеру и душу, Ђурђија је жена једна по једна! Кад сам јој гођ дошо кући – туј ти је нама’ кава, па ракија, па цицвара, па кајгана на маслу, па колачићи, па… сто некије маслајета! Кажем ти, дочека ме боље – боже ме не покарај – него владику! Очију ми, јест!

– Ето, видиш, Ђуро, кажем ја: Ђурђија је добра. А то би тебе одмах прошло… та мука, кад би узео Ђурђију. Само ако имаш онако драгу вољу. Данас, знаш, нема барем у том силе.

– Бог ти је помого, господине, одавно сам ја њој мукајет… Ама она, ко затегла, па се чини и невјешта…

– За то не води бриге. То ћемо ја и оче-Јеросим већ уредити. А сад да коју попијемо у здравље Ђуре и Ђурђије. Здрав си Ђуро!

– Бог ти дао здравље!

Једну по једну, па се угријасмо. Ухвати Ђуру, а богами, да простите, и мене. Пуста башица, прва кап испод цијеви, клизи низ грло - гладан би је пио!

– Мој господине, – не буди урока – мореш и ти добро ракије – вели Ђуро и мућа празну плоску. – Сва ова, речемо каз’ти, главата господа море добро пити. Ето, наш порезник… Ама здрав исан море и… Ништа боље на ’вом свијету од здравља! Па велиш, господине, у рожданику пише да ћу се двапут женити… да ме Ђурђија воли… Е, Ђушо, – поче Ђуро тепати Ђурђији – пост ти се твој укиселио, друкчије ћемо сад! Де-де, господине, наздрави ми! O, празна, бог је убио!… Па баш велиш, господине, Ђуша ме урекла нако, ко… од драгости. Вид’ ти, вид’ ти моје Ђушице! Од драгости, да… ја, шта ти мислиш? Де-де, господине, наздрави ми! O, празна, бог је убио!
&lt;center&gt;*&lt;/center&gt;
Оженисмо Ђуру. Из почетка је Ђурђија, као и свака удовица, мало затезала. Говорила је како се не мисли удавати, како је њезино било и прошло, како је остарила и шта ти ја знам.

– Канте ви се мене; моје је већ прошло… Није мени до шта је вами.

– Тако ти је суђено, Ђурђија. Што раније, то боље – велим ја.

– Суђено, да! Тако ти и у рожданику пише – додаје Ђуро и пружа јој плоску. – На, узми! Моремо ли што проти божје воље? Што је од бога, слађе је од меда – давно су казали… Судбина, па ет’!

– Узми, узми, Ђурђија – потпомаже нас оче-Јеросим. – Не ’ш наћи ниђе боље прилике. Ђуро је добар мајстор; живићете ко једни по једни. Дајем вам свој пастирски благослов, па куд ћете више!

– Е, кад је тако… – прошапта Ђурђија, онда устаде, поклони се, пољуби оче-Јеросима у руку, а мене у образ, па прими од Ђуре плоску.

Ђурђија „попи“ плоску и кроз недјељу дана вјенчаше се. На вјенчању пришапнух Ђури на ухо и показах на Ђурђију: „То је мој запис. Боже са срећом и хаиром!“
&lt;&gt;*&lt;&gt;
Била је Млада недјеља. Дошао Ђуро с Ђурђијом на збор. Некако стидљиво, погнуте главе, приђе ми Ђурђија, поклони се, као и свака млада, пољуби ме у оба образа и у чело, као и свака млада, па се онда поизмаче мало на страну, као и свака млада.

– Како је Ђуро сад? Је ли боље?

– Па, господине, с богом и с твојим записом, добро је – смије се Ђуро и показује на Ђурђију, а она обори очи и поцрвени, као и свака млада. – ’Вако, кад ће рђаво вријеме… мијена, уштап, дође ме мало, ама ја и моја Ђуша… O, добра Ђуша, мој господине!!!

{{ЈВ-аутор|Петар Кочић|1916}}

==Извор==
*Петар Кочић: САБРАНА ДЈЕЛA I-IV, Ars libri • Бесједа • ТИА Јанус и Пројекат Растко библиотека српске културе на Интернету, aприл 2002.

[[Категорија:Петар Кочић]]</text>
      <sha1>ja50ooyyke50ob6mhuk1bz68r1ke9g6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Из староставне књиге Симеуна Ђака</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61212</id>
    <revision>
      <id>144327</id>
      <timestamp>2026-06-13T15:04:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>144327</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6663" sha1="p633025fioapqasx4cjwvrd0egmakxb" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Из староставне књиге Симеуна Ђака
| одељак=
| аутор=Петар Кочић
| белешке=Објављено најпре у Политици, I/1904, бр. 173, а затим у III књизи „С планине и испод планине“ (1905).
}}
Света је ово и мудра књига. У њој је списана и запечаћена судбина свију земаља, свију народа, свију манастира, текија, цркава и други божји богомоља. Земље и народи, слушајте ријечи њезине, љубављу задануте, свјетлошћу божањском озарене, крвљу списане и запечаћене, а тамјаном и измирном окађене. Земље и народи! Слушајте ријечи њезине и спасавајте се!
&lt;center&gt;– – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – –&lt;/center&gt;
У Босни, срцу и снази сербског отечества, на иљаду и осам стотина и неколико година послије Кристова рожденија настаће превртанија и друга судија. Земљом ће завладати два господара. Један ће се звати Ићинђи, а други Биринђи. Ићинђи ће се почети силазити са пријестола, а Биринђи пењати. Ићинђији, кад се буде силазио са пријестола, запеће ћурчина за златан ексер, и неће моћи саћи; а Биринђији, кад се буде пењао, стаће Ићинђи ногом на подрпану, лисичију ћурчину, те се неће моћи попети. И тако ће то чудо и ругло остати за млого и млого година на поругу и срамоту роду человјеческом.

Са Биринђијом доћи ће црни људи у бијелој кожи. Обрадоваће им се и тежак и лежак. Истом ће се послије виђети да ти црни људи црно мисле, а још црње раде. Све што буде чесно и поштено у овом сербском отечеству пропиштаће од невоље љуте.

Опасност за вјеру и учевину. Дигнуће се људи аршинџије да бране вјеру од проклетог Запада и отпадног Рима. Народ ће листом за њима поћи, али ће и’ на по пута оставити.

Одма у почетку, кад се појави Биринђи са црним људима у бијелој кожи, пострадаће и осиротиће и млоге свете задужбине. Тако, на прилику, манастир Гомјеница на Крајини љутој. Али ће се јавити човјек, истина зулумћар и делија, и у ракији извршиће свето и богоугодно дјело, и спашће од пропасти пребијелу Немањића задужбину.

Након млого година иза тога јавиће се нови људи и прави синови овог сербског отечества. Кад се они јаве, залепршаће се барјаци, црљени ко крв, на свима брдима и по свима раскршћима, и на њима ће писати свјетлоснокрвавим словима: ''Десетина'' и ''Трећина''. Народ ће разумјети то божањско знаменије, поврвиће за њима, и тако ће се заметнути љута и крвава кавга. Од свете и племените, за род и отечество проливене крви створиће се дубоко крваво море. Настаће морске буре и вјетрови. Морем, од восточне стране, удариће силна далга о подривени и заљуљани пријесто, на коме ће дрхтати и стрепити привезани Ићинђи и Биринђи, подуватиће га и са страшним јауком и лелеком стрмоглавити у мрачни и бездани тротрокан на славу истиног бога и вјечите правде.

Утолиће вјетрови и морске буре, изведриће се и уљепшати вријеме и, другог дана при рођају жараног сунашца, из тог дубоког, крвавог мора испливаће у свјетлосноцрљеној ођећи Мрко Унуче Црног Ђеда и завладаће овом благословеном и млого напаћеном земљом. У славу и чест његову пропјеваће брда и долине, поља и планине, које су нијемо и језовито шутиле за царевања Ићинђијева и Биринђијева.
&lt;center&gt;– – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – –&lt;/center&gt;
Света је ово и мудра књига. У њој је списана и запечаћена судбина свију земаља, свију народа, свију манастира, текија, цркава и други божји богомоља. Земље и народи, слушајте ријечи њезине, љубављу задануте, свјетлошћу божањском озарене, крвљу списане и запечаћене, а тамјаном и измирном окађене. Земље и народи! Слушајте ријечи њезине и спасавајте се!

{{ЈВ-аутор|Петар Кочић|1916}}

==Извор==
*Петар Кочић: САБРАНА ДЈЕЛA I-IV, Ars libri • Бесједа • ТИА Јанус и Пројекат Растко библиотека српске културе на Интернету, aприл 2002.

[[Категорија:Петар Кочић]]</text>
      <sha1>p633025fioapqasx4cjwvrd0egmakxb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Зулум Симеуна Ђака</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61213</id>
    <revision>
      <id>144331</id>
      <timestamp>2026-06-14T11:35:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>144331</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="20531" sha1="2twtqsfard7mnk5j0ngyvxhgy6e1t8a" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Зулум Симеуна Ђака
| одељак=
| аутор=Петар Кочић
| белешке=Кочић је прву од своје четири приповетке о Симеуну Ђаку, без претходног објављивања у периодици, први пут штампао у својој првој књизи („С планине и испод планине“, Сремски Карловци, 1902). И за њега и за игумана Партенија Тодор Крушевац наводи да су одиста живели.
}}
Јесен се је поодавно одомаћила. Све је срађено. Кукурузи се перушају, конопље набијају, а и котлови су почели пећи.

Игуман је извадио дозволу и јуче још пред зору наставио котао. Примакао је један ред преко дозволе, али игуман је па неће на њег’ ни свијет ни суд. Тако он, кажу, ради сваке јесени.

Сједи се око котла, помало пије и прича, да котлар не задријема. Одма до пинте сједи Симеун Ђак.

– Знаш ти збиља, Петрићу, какав је зулум Симеун починио у Бронзаном Мајдану? – упита ме котлар Мићан и сагну се да сјарне ватру. – Још мало, па ће прокапати! – Зар не знаш збиља?

– Не знам. Какав зулум? Кад?

– Ето га, нек ти приповједи. – Само што није прокапало! – И данас још Мајданци на њег’ шкрипе зуб’ма.

– Наточи ти мени, Мићане, једну чашу – вели Симеун – да ја видим каква је нова ракија, а за то… Боже, лијепог здравља, наша је ноћ и божја.

Мићан наточи. Симеун узе чашу, мало нагну, отпљуцну, па ће:

– Браћо моја, што која година, све слабије! И берићет и ракија и људи и све, све!… Опогани се свијет, истрова се, па крај! Ни оне старе пјесне, ни оније’ људи, ни оног весеља и шенљука, ни оног старинског јунаштва… Све се изродило и некако асли преокренуло.

– Богме је тако, Симеуне! – уздахну неко у мраку. – Мићане, Мићане! Дај свијећу – прокапа котô!

Котао прокапа, Симеун отпоче:

– Па баш ’оћете да вам приповједим? Е, ’ајде-де, кад сте навалили. Онако од истине, што је за дружине. То вам је било некако прве ли, друге ли – не знам сад право – неђеље… Биће баш прве неђеље иза укопације. Крајишници се враћају… бјеже од Бање Луке. Јадно, чемерно, убијено бјежи, не обазире се… Ја и покојни Партенија – вјечна му памјат – стојимо горе код кошарâ, па гледамо… Врви Крајишник кô да из земље изниче! Стали ми, па бројимо… Људи, нећете ми вјеровати, а ово је цијела цјелцата истина: седамдесет и три ли, и двије ли – сад ћу вам, бој се, слагати – ’иљаде све сама Крајишника набројисмо! Та силесија прође испред нас док би чојек ударио длан о длан. Голо, јадно, чемерно бјежи, не осврће се… Један, сирома, ижеднио, лијепо му пјена тргла на уста, сврати се оном точку код горњије’ млина да се напије воде, а покојни Партенија – вјечна му памјат – затеже из острагуше, па у пô поле чела прс! А ја зграби’ штуц, па посред сриједе оног мјеста ђе је Партенија згодио! Ено му гроба, нек ми не да лагати – викну одушевљено Симеун и показа руком на гроб покојног Партеније.

– Так’и ми се рађали! – узвикну весело Мићан и пружи му пуну чашу башице. – Сама прва кап! Де-де, даље причај.

– Е, људи моји, нит је так’ије’ нишанџијâ кад било, а какав је земан настô, тешко да и’ и буде, – дочека неко из мрака.

– Вели покојни Партенија: „Симеуне, сине мој ду’овни“ – настави Симеун кад искапи чашу – „ти добро, вели, знаш шта су, каже, Мајданци радили… какав су, вели, зулум и безаконије чинили на нашије’ светиња’ по нашије’ намастарије’ и црква’. Видиш:&lt;br&gt;Крајишници су, вели, разбијени, настаје, каже, друга судија. Мутно је, вели, данас вријеме у нашем отечеству, ама ће се, каже, брзо избистрити. Већ мој, вели, ду’овни сине, док је ’вако вријеме, требало би на Мајданце – Наточ’-де ми једну, Мићане! – Требало би, каже, на Мајданце ’нако јуначки ршум учинити; јер доста су и они нами и овој нашој светој ћаби јада задали. Добро ти, вели, знаш, шта би ти, каже, говорио!“ „Знам, ама како ћемо?“ „Лијепо“, вели. „Oно неке године, кад сам… – Ама, наточи ми, Мићане, једну, пост’ јој њезин! – Оно неке године, вели, кад сам ишô у Каурску, донио сам једну швапску шкрљачину и једну овинцирску… гереналску кабаницу. Купио сам то, каже, неђе у Задру од једног Прајза. Опазио сам ја већ одавно да ће нешто бити, па велим: нек’ се и ово нађе, злу не требало! Ето ти, вели, те шкрљачине и гереналске кабанице, а ено ти мога ата, што ми га је покојни владика Прокопије, каже, поклонио за стотину жутије’ дуката… Наби, вели, ту шкрљачину, обуци кабаницу, припаши сабљетину, узјаши ата, а већ, вели, не гине ти оку, двије ракије попити, па…“

– Што не наточиш чојеку чашу ракије, Мићане?! – набрекну један на котлара. – Видиш, стегло се чојеку грло, па не мере да приповиједа.

Симеун искапи на душак.

– Ђе оно стадо’ ја?

– ’Нође: „А већ, вели, не гине ти оку, двије ракије попити, па…“ – исправи га котлар.

– Да! „А већ, вели, не гине ти оку, двије ракије попити, па онда кô каква швапска гереналина међу Мајданце, те чини, каже, како те памет твоја учи! А само, вели, да ми није браде, ја би’ ишô, ама не мерем с брадом. Бојим се, вели, познаће ме, па оде и брада и глава.“&lt;br&gt;Ја укабули’, па што бог и срећа јуначка дадне… Те цијеле, боговетне ноћи нијесам мого ока на око склопити. Мријети, људи, ваља, а душа излази на тијесна врата: мало сам се и бојо. А како се не би’ и бојô, кад ’вамо знам какви су Мајданци…&lt;br&gt;Шјутрадан устадо’ рано. Истом зора почела бијељети. Помоли’ се богу, па се онда обуко’. Најприје човали чакшире, па чизме пре’о кољена, онда припаса’ сабљетину, по земљи се вуче, па натуко’ шкрљачину, па онда обуко’ кабаницу и сапе’ златали пуца. Ни игуман ме не могаде познати, тако сам се био прерушио. Све то би док би чојек попушио лулу дувана – Улиде једну, Мићане! – Још сунце и не мисли огранути… Људи, нећете ми вјеровати, а ово је цијела цјелцата истина: кад се огледа’ на шјену – ни узми, ни подај – права правцата швапска гереналина!

– Е, људи, да и то чујем док нијесам умро: шјен брез сунца! – чу се неко иза каце.

Симеун погледа попријеко у мрак, изврну чашу башице, па настави:

– Кад сам узјô ’ата и изишо на Козијерац, било се подобро одјутрило. Кô иза јучерашње кише изведрило, ниђе облачка! Само доље над Козаром наднијели се црни облаци, а горе око Кочића Главице врза се густа маглуштина… Језди ђогин, по’ладан вјетар пирлија, а срце ми се у прсије’ разиграло. Зађо’ у Медењак, па загроктa’:

&lt;center&gt;''Медењаче, висока планино,&lt;br&gt;не ’раниш ли у себи јунака,&lt;br&gt;који би ми на мејдан изишô?''&lt;/center&gt;

Симеун у одушевљењу одиста и отпјева, а неко дочека из мрака:

– Не чуј, вило, не преузми гласа!

– Е, људи, баш ’нако по старинску! – чуди се котлар.

– Да шта ти мислиш? – продера се Симеун. – Кад сам стигô у Мајдан, мртво све кô гробље. Ниђе никог!… Паче није! Нијесам још био стигô… Ама, немој, оца му, пометати, па чојек не зна, како ће… Заборави’ се! А давно је, браћо, и била укопација…

– Давно, предавно, мој Симеуне! – уздахну Мићан и сјарну један угарчић. – Људи, бојим се да неће загорети? – Де-де, Симеуне; што си стао? Приповиједај, да видимо шта ће бити – вели Мићан и пружи му опет пуну чашу башице.

– Кад се мало одмори’ на ’ној страни под Медењаком и привати’ крува – настави Симеун – узја’ јопе’ на дорина кô на горску вилу, па повади’ сабљу из корица и подвикну’ грлом јуначкијем: „Ан банга баталијун гитара јорда Бања Лука, Кадина Вода, Бронзани Мајдан сема пирден! Баталијун! Балаију-у-н!“ Јече, људи, горе и гудуре – од стра’оте се божје ћутећи не мере… Крнатим ја грчки, наносим мало па арапски, забркљачим коју каурску, а понека се и каравлашка омакне… Кô белћим: ја сам геренал, а за мном иде баталијун… табор војске. А ударио сам по гори барјаке и оставио разапет чадор, нек виде Мајданци да баш иде за мном војска, а ја кô гереналина напријед измакô. Нека кô мисле: пошô Швабо од Бање Луке, ударио на Кадину Воду, па ће сад преко Бронзаног Мајдана тамо у дубоку Крајину… Гони Крајишнике! – Налиде ми једну, Мићане! – Тако сам ја то ижињô и уредио. Али давно су јопе’ казали: ђе је среће, ту је и несреће.&lt;br&gt;Кад бијадо’ испод Маслиштâ, па да ћу ’вамо кроз Кланац, сретоше ме два Циганина: „Помози бог, Симеуне! Шуњ, куда с богом?“ Познаше ме. Ја протрну’ сав, ама се брзо сабра’. Звизну сабља, са Цигана полећеше главе, а ја ободо’ ата кроз Кланац. Ево ме у Мајдану! – Е, де-де ми сад једну, Мићане, уточи!

– Де-де, Мићане! Нали чојеку чашу ракије.

– Боже мој! – чуди се један. – Кô оно вријеме! Онда је могло свашта бити.

Симеун изврну чашу, стресе се, па настави:

– Кад сам дошô у Мајдан, све се дигло! Јаучу жене, дрече дјеца… Људи моји, мене обузе некаква жалост. Али кад се шјети’ њи’овије’ зулума и безаконија, нестаде жалости ко да је руком однесе. Освета, освета! Каква милост! Оно, истина, јеванђеље и Свето писмо… ама, чојек је чојек: „Турк пезевенк, бре!“ – закрпати на муктара, кад изађе преда ме. Цепти на њему ћурак, кô да га је грозница у’ватила. Нареди’ му да сазове све Мајданце, а ја се окрену’ према Медењаку, па забркљачи’: „Баталијун, гирдена сора!“ Знаш, да се не би побунили… Скупише се сви. Само Шаћир Пулац заграби уз ону страну од џамије, а ја зажего’ из штуца, прас! Жива га земља не дочека…

– Буди на ријечи при којој си, а мен’ с’ чини да је Шаћир лањске године на сараорини погинô?

– Није то, чоче, онај Шаћир!

– Ама, јест, чоче! Један је Шаћир Пулац. Нема и’ стотина!… Шаћир Пулац, онај зулумћар што је за турског суда сто пута, макар, за часном трапезом ручô…

– Ма да, чоче, тај! Зулумћар? Зулумћари су сви они били, осим честитије’ и паметније’ Џинића… Богати, немој ме пометати, јер… Кад се скупише пред џамијом, нареди’ да се усијече нарамак, ама подобар нарамак прућа. „Лијежи, Турк пезевенк, бре!“ – загрми ја с ата. Један по један, док дође ред на муктара. „Аман, господару… царски сине! Аман, не срамоти Турчина!“ – „Лијежи, Турк пезевенк, бре!“ Кад виђе да ништа не помаже, истрже се кô рис од оне двојице што су га држали: „Мртва ме, каурине, мореш…“ Не доврши. Звизну сабља! Људи моји, нећете ми, море бити, вјеровати, а ово је жива живцата истина: Сат ли, подруг ли, стајô је труп усправ, а глава се откотрља, па говори: „Каурине, вели, при’ватио си Босну, ама наш цар има још земаља… Чок јаша падиша!“ Мени би нешто жао.

– Шјетио си се, море бити, оне пјесне: „Јао мени до бога милога, ђе погуби’ од себе бољега“?

– Јесам се, вала, баш те пјесне шјетио! – потврди Симеун. – Али се загазило. Мора се гавељати. Нашједе ми крв на очи. „’Oџа, на џамију!“ Моле, преклињу. „Вакасуз је, честити господару… царски сине!“ – преклиње ’оџа. Ја се окрену’ према Медењаку, па подвикну’: „Баталијун гитара јорда Бронзани Мајдан!“ Препаде се ’оџа и попе се на мунару. Ја одја’ ата и дадо’ да га водају, па се онда кô какав кесеџија крену’ силовито кроз сокаке и мáле. Све мртво кô гробље. Само сабљетина о калдрму звецка, а ’оџа на џамији учи. Учи, ’оџа, и ја сам учио! Наредио сам био да се и ручак спреми, ама кесеџијски ручак: погача на копрен, печен крмак и десет ока вина. Кад се врати’ – а оно све стоји готово на ’ној равни пред џамијом. Рушим ти ја крметину, пијем вино, а ’оџа једнако учи. Учи, ’оџа, и ја сам учио! Ту сам ’нако кесеџијски ручô и покупио нешто намета. – И данас се од тог, међу нами буди речено, помало беслеишем и дуваним. – „Мајданци, на скуп!“ Скупише се. Ја узја’ ата и завитла’ сабљетином: „Симеун Пејић Рудар, ђак од намастира Гомјенице!“ – па ободо’ ђогу низ Котаре равне. – Мићане, наточи ми једну, пост јој њезин, да разбијем старе дерте!

– Људи моји, нит је так’ије’ јунака кад било, а какав је вакат настô, тешко да и’ и буде! – чуди се и крсти онај за кацом.

{{ЈВ-аутор|Петар Кочић|1916}}

==Извор==
*Петар Кочић: САБРАНА ДЈЕЛA I-IV, Ars libri • Бесједа • ТИА Јанус и Пројекат Растко библиотека српске културе на Интернету, aприл 2002.

[[Категорија:Петар Кочић]]</text>
      <sha1>2twtqsfard7mnk5j0ngyvxhgy6e1t8a</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>