Година смрти Немањине

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.7</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Година смрти Немањине</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10436</id>
    <revision>
      <id>144368</id>
      <parentid>37073</parentid>
      <timestamp>2026-06-17T10:35:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>144368</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="28448" sha1="nda9zw0f2ftsi2go6hwq8yj8x2xyko6" xml:space="preserve">Приступајући другом и дужем делу наше расправе — да, наиме, видимо да ли се хронолошке вести Савине могу примити саме собом, кад су већ потврђене рукописима, — ми најпре издвајамо једну групицу тих вести код којих је то примање лако, и које ни ранија критика није нимало оспоравала. 
То су ове вести: — ’’дан Немањине абдикације’’ (25. март) — ’’дан поласка из Студенице’’ (8. октобар) — ’’време за које је лежао Немања у гробу у Хиландару’’ (8 година), — ’’дан кад је његово тело положено у гроб у Студеници’’ (19. фебруар). Те вести не стоје ни у каквој опреци једна према другој, нити према другим Савиним, ни према осталим изворима. 
Овима треба додати још три, које исто тако нису ни с чим у опреци а потврђене су уз то и другим изворима. То су: — ’’дан и година доласка на Св. Гору’’ (2. новембар 1197), што је и ’’година поласка из Студенице’’ — затим, ’’време које је Немања проживео у Хиландару’’ (8 месеци), — најпосле дан смрти (13. фебруар). 
Ове три вести из ’’Симеуна’’ потврђује и [[Типик хиландарски]]. Последња од њих потврђена је у њему двапут (гл. 2 и 35), уз то је потврђена и додатком уз Стефанову биографију Немање (Pamatky, Стефан стр. 30), и најзад општом црквеном традицијом која увек прославља смрт Немањину на дан 13. фебруара. Ка овим примљивим вестима можемо данас додати и ону о укупним годинама живота тј. о „дужини века Немањина&quot;, која је некад била јако дискутована, а о којој данас не може више бити дискусије. Шафарик је, наиме, погрешно ставио број 87 уместо 86.

Али поред ових, има једна група вести које су стално оспорене у нашој науци, и које доиста збуњују.

Једна од њих, најпознатија, јесте ‘година смрти Немањине’. Сава каже да је Немања умро [[1200.]] године, а наши историци редовно замењују ту годину са годином 1199. Ми, наравно, примамо ову Савину годину, из ових разлога.

Година смрти како ју је Сава дао, тј. 1200, несумњиво је тачна. Оставите то што се она налази и у двама рукописима ‘Симеуна’ (Шафариков, Милојевићев) и у Изводу (Богишићев ркп.), и у двама летописима (Бранковић, Ћоровић) — јер се у њима налазе и многе остале оспорене вести, — али њу потврђује и ‘Типик хиландарски’, — што је случај са врло мало тих оспорених вести, — и то јe једина вест Типика којој се не верује. Њу потврђују и сви рукописи Типика, сем једнога за који је несумњиво доказано да су те цифре у њему хотимично измењене. 

Најстарији ркп. ‘Типика’ садржи ту цифру (три слова) јасно; свако је слово потпуно одвојено, свако написано читко и сигурним потезом пера, и ни најмање сумње не може бити да се која друга слова уместо њих прочитају ко год погледа на фотографски снимак односне стране у познатом издању патријарха Димитрија (споменик 31) може се о том потпуно уверити. Година смрти има још једну потврду коју нема никоја друга, запис на Шаф. ркп., који смо раније помињали изрично каже: „ва лето рече 1200. престави се господин Симеон&quot;. Најпосле, три скоро пронађена хиландарска акта (в. расправу Анастасијевића, Глас 92) у вези с односним местима у Доментијана и Теодосија, потврђују ту вест такође јасно и ако на посредан начин.

Драгутин Н. Анастасијевић, (византолог, 1877-1950, оп. ) наиме, публиковао је две царске хрисовуље о Хиландару из 1198. и 1199. и молбу Протата цару која им је претходила, и из њих, као и из наших раних биографа, извео овај лепи доказ (в. његову расправу) у корист 1200. а против 1199. године. Прва хрисовуља, писана јун — децембар 1198, даје Хиландар Немањи и Сави; то значи да је Немања морао бити жив 1198. Друга, писана јун — јул 1199, даје поред осталога и пропали манастирић Зиг; oна то даје Сави а не Немањи и Сави, али да је Немања тада био жив сведоче изрично [[Доментијан]] и [[Теодосије]]. Кад се Сава вратио из [[Цариград]]а са хрисовуљом о Зигу, они изрично, и на више места (Дом:. Симеун 71, Сава 167; Teog.: 54) кажу да је он тада затекао жива оца. Још Теодосије — додајмо и ми са своје стране, — као да је слутио да ће се људи једнога дана препирати је ли Немања тада био у животу или није, даје овај разговор Саве и цара на састанку кад је та хрисовуља о Зигу имала да се напише. „Је ли још жив свети старац, отац твој?&quot; пита цар, а Сава одговара: „још је жив молитавник царства ти, отац мој&quot;.

Пошто је Немања жив у доба кад је Сава донео ову хрисовуљу у Св. Гору тј. после јуна —јула 1199; пошто је, даље, Немања могао умрети само 13. фебруара, а тај је датум у 1199. тада већ био прошао, то је Немања могао умрети само тог истог дана 1200. Главна тврдња наших историка да је Немања умро само 13. фебруара, пала је овим доказом Анастасијевића.

Према свему овоме, година смрти како ју је Сава дао, несумњиво је доказана. Ја не знам ни за један догађај XII века да је потврђен са више извора него овај.

Али на горње доказе нађена су три против-доказа, вредност којих се такође мора претрести да би се горњим доказима утврдила њихова снага.

1) Први и најстарији против-доказ састоји се у томе што велики жупан Србије [[Стефан Првовенчани]], у једном писму папи Инокентију III, писаном 1199. године, помиње Немању као покојног: bonae memoriae pater meus, каже он ту за овога. Тај је доказ сматран као врло јак; по њему нарочито је и „оборена&quot; година 1200. и место ње узета 1199. Немања је, према томе, умро 13. фебруара — дан, видели смо, није оспорен — 1199.

Ваља, међутим, најпре приметити да се нигде, ни у тексту, ни на крају, нити на почетку писма не ставља 1199. Нити икоја друга година. Писмо, дакле, није датовао онај који га је писао; датум долази од папске канцеларије која је писмо примила, а ова је то учинила зато што је писмо Стефаново одговор на папино писмо од 2. јануара 1199.
Да се разуме ово датовање папске канцеларије — пошто оно ипак много смета Савину датуму — могу се узети два објашњења.

Прво је да израз bonae memoriae не мора увек значити покојника. Анастасијевић, који је то објашњење први дао, позивао се на Диканжов латински глосар где се одиста тврди да се израз може употребити и за жива лица. Диканж се за ту тврдњу опет позивао на једно латинско делце De formulis „bonae memoriae&quot;, „piae memoriae&quot; et similibus ad personas viventes quandoque applicatis које je 1733. написао неки Игњат Марија Комус (Comus). Ја сам то делце нашао у Државној Библиотеци у Берлину прошле године, и видео сам да се у њему одиста налазе докази за ту тезу. Комус наводи равно 24 примера из разних старих извора у којима се изрази bonae memeriae, или felicis memoriae или bonae recordations, piae tnemoriae, beatae memoriae, venerandae memoriae, augustae memoriae примењују на жива лица. Девет случајева из тога броја односе се на израз bonae memoriae.

Друго објашњење — а за које сам захвалан г. В. Ћоровићу ([[Владимир Ћоровић]])— у томе је што је папска канцеларија рачунала годину друкчије него ми. Све до 1217. године, по тој канцеларији, нова година почињала је 25. марта, и све што се десило до тога датума у новој години рачунало се у годину претходну. Према томе, писмо Стефаново, нека је и писано после смрти Немањине (13. фебруара 1200), само ако је писано пре 25. марта 1200. године, ипак се логично, према том обичају, могло регистровати у 1199. годину.

Било први, било други начин објашњавају лепо датум који је папска канцеларија дала Стефанову писму, тако да тај датум ништа не смета години Немањине смрти како ју је Сава дао.
2) Други против-доказ новији је. Хрисовуља од 1198, којом се даје Хиландар, гласи и на Немању, и на Саву, зато што је Немања тада био несумњиво жив, али хрисовуља од јуна—јула 1199. којом се даје Зиг, гласи само на Саву. Према томе, она не може, ни сама ни у вези с другим изворима, бити доказ да је Немања и тада био у животу; напротив, она баш значи да он тада није био међу живима; иначе, да је био жив, она би гласила и на Саву и на Немању.

На то ми одговарамо: 

-1. Ако хрисовуља не гласи и на Немању, то не мора значити да је он тада умро, јер ево и Доментијан, и то на два места, и у свом Сави и у свом Симеуну (стр. 71, 167) изричито каже, исто тако као што каже и хрисовуља, да хрисовуља о Зигу (из 1199) гласи само на Саву а не и на Немању, а ипак каже да је Немања био жив у време кад је она донета. „И написа њему — тј. Сави — хрисовуљу са свим утврђењем царским, које је необориво и до данашњега дана&quot;, каже он, и по последњим речима види се да он за ту хрисовуљу зна по читању сигурно. Ако би, дакле, ‘argumentum е silentio' важио за хрисовуљу, он би имао да важи и за Доментијана, а то није случај.

-2. Није нимало важно у нашем случају чије име носи једна задужбина. Немања и Сава заједно су градили задужбине, али то не значи, ако једна он њих гласи само на једнога, да не мора бити и другога. Описујући у свом Сави (157) шта је све Сава урадио по Св. Гори чим је Немања тамо стигао, Доментијан каже: „и превисоке палате сазда, једне нарекавши у име оца својега а друге у своје име&quot;. А Теодосије, који те исте задужбине приписује и једном и другом, каже у свом Сави (стр. 46): „палате двокровне и трокровне у унутрашњости манастира сазидаше, ове у име оца а ове у име сина&quot;. Увек је заједничко што су отац и син радили ма под чијим именом да је рађено. „Јер све очево његово (Савино) беше, а његово очево (Немањино) нарицаше се; шта више, отац говораше да ништа њего-во није, него је све синовље&quot;, каже Теодосије (стр. 53) једном приликом. — 

-3. Најпосле ми и разумемо зашто баш хрисовуља о Зигу (1199) гласи само на Саву, док је она прва хрисовуља (1198) тј. она о Хиландару гласила и на Саву и Немању. Пошто је добијен Хиландар — који ће отац и син добити заједнички — а пре но што се добије Зиг — који ће припасти само сину — десило се, како прича Доментијан (Сава, 164), да је ватопедско браство изриком изјавило и написало: „Ватопед и Хиландар да буду један манастир, ’’а преподобни кир Сава један отац обема&quot; (ова је реченица поновљена и у Симеуну стр. 60). Сава је, дакле, одсад отац Ватопеду и Хиландару, кад буде добијен Зиг, који ће припасти Хиландару, Сава ће и том Зигу бити „отац&quot; као и Хиландару и Ватопеду: ето зашто ће хрисовуља о Зигу гласити само на Саву, Немања више нема удела у својини. С тим се слаже и оно што Сава у Хиландарском типику каже братству (гл. 39); ’’мноју, смереним оцем вашим&quot;.

Према томе, што хрисовуља гласи на Саву, то није никакав доказ да је Немања у њено време већ био мртав.

3. Трећи против-доказ такође је новији и сличан другоме. „Доментијан је - каже се (Ј. Радоњић) — уопште непоуздан у хронологији&quot;, и његова је сведоџба скоро без икакве вредности. Према томе, на Доментијана се уопште не треба позивати при аргументацији, и докази који се на њега ослањају — цео доказ Анастасијевића — падају сами собом.   Овај је против-доказ такве врсте да ми на њега не можемо овде коначно одговорити. Питање које се њиме креће крупно је и начелно, и захтева нарочиту дискусију; у једној расправи о Сави не може се и расправа о Доментијану обухватити. Ја могу само рећи да ја лично не држим „да је Доментијан уопште непоуздан у хронологији&quot;. Он може имати својих погрешака — он нпр. намерно хоће каткад да ствар увелича, представи у лепшој боји, колори-ше извесном тенденцијом; да је ко зна из каквих разлога изнесе друкчије него што је; итд. — али су његове погрешке можда најмање у хронологији. Али нека и примимо мишљење о непоузданости његове хронологије уопште, то још не значи много за наш случај. Хронолошки, он може да буде непоуздан ‘уоиште’, али не мора да буде увек. Један писац ће код извесних догађаја да буде непоуздан, а код других не. Нас се, дакле, не тиче какав је Доментијан уопште, него какав је на оним местима на које се ми позивамо као на доказе за годину смрти Немање. Да ли вреди његово причање о Зигу, о зидању Хиландара?

Како да не вреди? Баш сад, са грчким актима у руци који о томе говоре, ми можемо да видимо колико је Доментијан ту, у том причању, обавештен и поуздан. Све што он ту каже, потврђују ти акти и слажу се с њим; ваља само поредити та акта (Глас 92, стр. 99 — 109) с оним што он прича (Сава, 161 — 163, 166 — 167; Симеун 58-59, 70-72).

Доментијан нпр. прича 

-1) како је Сава ишао у Цариград и „просио&quot; Хиландар за Ватопед, цар му дао и написао хрисовуљу („оправданија&quot;) о том, и Сава, заједно с Немањом, однео ту хрисовуљу Ватопеђанима, те тако њих двојица „манастир Хиландар приложише Ватопеду&quot;. То се пак исто налази и у поменутим актима. Молба Протата и хрисовуља од 1198. такође знају за ту и такву хрисовуљу којом се Хиландар даје као државина Ватопеду. 

-2) По Доментијану, Сава кад хоће да зида Хиландар, хоће зато да би имао манастир за своје сународнике, да му то буде „прибежиште отачаства&quot; његова; он то каже и игуману ватопедском и после цару. Обе хрисовуље такође сматрају да је Хиландар „за примање људи од српског народа&quot;. 

-3) По Доментијану, игуман ватопедски не даје дозволу за Хиландар, а прота даје; по молби Протата тако исто јасно се види како је Ватопед против а Протат за ту дозволу. 

-4) Да и Доментијан и хрисовуља од 1199. кажу како је Сава добио Зиг, и како дар гласи на њега, видели смо већ раније. 

-5) Кад је Сава први пут ишао у Цариград и добио Хиландар као државину Ватопеда, Доментијан прича да је Хиландар тада био пусто место, а кад је ишао други пут и добио Зиг, Хиландар је био сазидан, што је и иначе природно. Треба одиста погледати са колико изричности светогорски акти то исто кажу. Молба Протата и хрисовуља од 1198, које су обе из времена пошто је Хиландар добијен као државина ватопедска, само говоре о опустошеним манастирићима на хиландарском земљишту и новом манастиру „што ‘ће бити’ подигнут&quot;. Међутим, хрисовуља од 1199. којом се добија Зиг, претпоставља да је Хиландар био саграђен, она му даје и право на лађу, које се даје само манастиру који је саграђен, јер што ће лађа пустоме манастиру? 

-6) Сава је лично долазио цару ради ових задужбина, каже Доментијан; „пречасни монах и господин Сава... дошао је и к царству ми&quot;, каже и цар у хрисовуљи од 1199. 

-7) Сава је, како прича Доментијан, тражио и добио да се Хиландар „царски манастир нарече&quot;; хрисовуље му не дају, додуше, то име, али кад му дају пуну аутономију, оне му у ствари оправдавају и то име, јер какав ако не царски може да буде један манастир који није ни под чијом влашћу а царски је поклон?

Има и једна разлика између Доментијанова казивања и оног што грчки акти кажу. Хрисовуља од 1198. је она која даје Хиландару пуну независност од Ватопеда, којем је раније Хиландар припадао; ту независност, дакле, дао је цар, пошто је и хрисовуља његова. По Доментијану пак, учешће царево при давању те аутономије не постоји тако рећи; Сава и Немања добили су ову аутономију од проте и сабора светогорског. Чак кад с царем говори, Сава, по приказивању Доментијанову, не помиње да му је цар, хрисовуљом, даровао аутономију, него му је, каже, њу даровао „сабор светих отаца&quot;. По овој разлици — а она је једина — изгледало би да се Доментијаново казивање на овом месту потпуно коси с оним што нам казују хрисовуље. У ствари оно се не коси. Сава и Немања јесу добили независност Хиландара од проте баш; то и акти кажу исто као и Доментијан. Што су је добили у исто доба и од цара, Доментијан то само не помиње, али не пориче. Он нигде не каже да та независност није од цара потврђена — мислим: том приликом, јер доцније, у времену хрисовуље о Зигу 1199, и он каже да јесте —; он то само прећуткује, из разлога који су нам непознати. Он, дакле, не противречи актима ни ту где од њих одступа.

Према томе, на местима која нас интересују, Доментијан је тачан и поуздан. Нека би иначе и био непоуздан, ‘овде’ је тачан, и ми немамо за наш случај да се позивамо на општу непоузданост његову. 
Додајмо да се, не само Доментијан, него и Теодосије слаже с грчким актима. Све сличности које смо малочас навели (седам тачака), има и Теодосије; оне су каткад (в. т. 7) код њега још прецизније. Ако је, дакле, Доментијан непоуздан, ми се ево позива-мо на Теодосија. А да је Теодосије о овим стварима био тачно обавештен види се и по његову причању (стр. 52) о томе како је цар дао Сави „жезал&quot; и зашто га је дао — то Доментијан нема — а то причање потврђује и Типик хиландарски (в. гл. 13).

Јасно је из свега овога да три поменута против-доказа немају довољну снагу да оборе годину смрти како ју је Сава дао а која је потврђена толиким поузданим рукописима.

(Оригинални текст [[Павле Поповић]], прилагођен за српску википедију, )

[[Категорија:Српска историја]]</text>
      <sha1>nda9zw0f2ftsi2go6hwq8yj8x2xyko6</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144369</id>
      <parentid>144368</parentid>
      <timestamp>2026-06-17T10:36:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>144369</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="28420" sha1="8jxfg4lojjcvpr7z4zowa8uquyipryq" xml:space="preserve">Приступајући другом и дужем делу наше расправе — да, наиме, видимо да ли се хронолошке вести Савине могу примити саме собом, кад су већ потврђене рукописима, — ми најпре издвајамо једну групицу тих вести код којих је то примање лако, и које ни ранија критика није нимало оспоравала. 
То су ове вести: — ’’дан Немањине абдикације’’ (25. март) — ’’дан поласка из Студенице’’ (8. октобар) — ’’време за које је лежао Немања у гробу у Хиландару’’ (8 година), — ’’дан кад је његово тело положено у гроб у Студеници’’ (19. фебруар). Те вести не стоје ни у каквој опреци једна према другој, нити према другим Савиним, ни према осталим изворима. 
Овима треба додати још три, које исто тако нису ни с чим у опреци а потврђене су уз то и другим изворима. То су: — ’’дан и година доласка на Св. Гору’’ (2. новембар 1197), што је и ’’година поласка из Студенице’’ — затим, ’’време које је Немања проживео у Хиландару’’ (8 месеци), — најпосле дан смрти (13. фебруар). 
Ове три вести из ’’Симеуна’’ потврђује и Типик хиландарски. Последња од њих потврђена је у њему двапут (гл. 2 и 35), уз то је потврђена и додатком уз Стефанову биографију Немање (Pamatky, Стефан стр. 30), и најзад општом црквеном традицијом која увек прославља смрт Немањину на дан 13. фебруара. Ка овим примљивим вестима можемо данас додати и ону о укупним годинама живота тј. о „дужини века Немањина&quot;, која је некад била јако дискутована, а о којој данас не може више бити дискусије. Шафарик је, наиме, погрешно ставио број 87 уместо 86.

Али поред ових, има једна група вести које су стално оспорене у нашој науци, и које доиста збуњују.

Једна од њих, најпознатија, јесте ‘година смрти Немањине’. Сава каже да је Немања умро 1200. године, а наши историци редовно замењују ту годину са годином 1199. Ми, наравно, примамо ову Савину годину, из ових разлога.

Година смрти како ју је Сава дао, тј. 1200, несумњиво је тачна. Оставите то што се она налази и у двама рукописима ‘Симеуна’ (Шафариков, Милојевићев) и у Изводу (Богишићев ркп.), и у двама летописима (Бранковић, Ћоровић) — јер се у њима налазе и многе остале оспорене вести, — али њу потврђује и ‘Типик хиландарски’, — што је случај са врло мало тих оспорених вести, — и то јe једина вест Типика којој се не верује. Њу потврђују и сви рукописи Типика, сем једнога за који је несумњиво доказано да су те цифре у њему хотимично измењене. 

Најстарији ркп. ‘Типика’ садржи ту цифру (три слова) јасно; свако је слово потпуно одвојено, свако написано читко и сигурним потезом пера, и ни најмање сумње не може бити да се која друга слова уместо њих прочитају ко год погледа на фотографски снимак односне стране у познатом издању патријарха Димитрија (споменик 31) може се о том потпуно уверити. Година смрти има још једну потврду коју нема никоја друга, запис на Шаф. ркп., који смо раније помињали изрично каже: „ва лето рече 1200. престави се господин Симеон&quot;. Најпосле, три скоро пронађена хиландарска акта (в. расправу Анастасијевића, Глас 92) у вези с односним местима у Доментијана и Теодосија, потврђују ту вест такође јасно и ако на посредан начин.

Драгутин Н. Анастасијевић, (византолог, 1877-1950, оп. ) наиме, публиковао је две царске хрисовуље о Хиландару из 1198. и 1199. и молбу Протата цару која им је претходила, и из њих, као и из наших раних биографа, извео овај лепи доказ (в. његову расправу) у корист 1200. а против 1199. године. Прва хрисовуља, писана јун — децембар 1198, даје Хиландар Немањи и Сави; то значи да је Немања морао бити жив 1198. Друга, писана јун — јул 1199, даје поред осталога и пропали манастирић Зиг; oна то даје Сави а не Немањи и Сави, али да је Немања тада био жив сведоче изрично Доментијан и Теодосије. Кад се Сава вратио из Цариграда са хрисовуљом о Зигу, они изрично, и на више места (Дом:. Симеун 71, Сава 167; Teog.: 54) кажу да је он тада затекао жива оца. Још Теодосије — додајмо и ми са своје стране, — као да је слутио да ће се људи једнога дана препирати је ли Немања тада био у животу или није, даје овај разговор Саве и цара на састанку кад је та хрисовуља о Зигу имала да се напише. „Је ли још жив свети старац, отац твој?&quot; пита цар, а Сава одговара: „још је жив молитавник царства ти, отац мој&quot;.

Пошто је Немања жив у доба кад је Сава донео ову хрисовуљу у Св. Гору тј. после јуна —јула 1199; пошто је, даље, Немања могао умрети само 13. фебруара, а тај је датум у 1199. тада већ био прошао, то је Немања могао умрети само тог истог дана 1200. Главна тврдња наших историка да је Немања умро само 13. фебруара, пала је овим доказом Анастасијевића.

Према свему овоме, година смрти како ју је Сава дао, несумњиво је доказана. Ја не знам ни за један догађај XII века да је потврђен са више извора него овај.

Али на горње доказе нађена су три против-доказа, вредност којих се такође мора претрести да би се горњим доказима утврдила њихова снага.

1) Први и најстарији против-доказ састоји се у томе што велики жупан Србије Стефан Првовенчани, у једном писму папи Инокентију III, писаном 1199. године, помиње Немању као покојног: bonae memoriae pater meus, каже он ту за овога. Тај је доказ сматран као врло јак; по њему нарочито је и „оборена&quot; година 1200. и место ње узета 1199. Немања је, према томе, умро 13. фебруара — дан, видели смо, није оспорен — 1199.

Ваља, међутим, најпре приметити да се нигде, ни у тексту, ни на крају, нити на почетку писма не ставља 1199. Нити икоја друга година. Писмо, дакле, није датовао онај који га је писао; датум долази од папске канцеларије која је писмо примила, а ова је то учинила зато што је писмо Стефаново одговор на папино писмо од 2. јануара 1199.
Да се разуме ово датовање папске канцеларије — пошто оно ипак много смета Савину датуму — могу се узети два објашњења.

Прво је да израз bonae memoriae не мора увек значити покојника. Анастасијевић, који је то објашњење први дао, позивао се на Диканжов латински глосар где се одиста тврди да се израз може употребити и за жива лица. Диканж се за ту тврдњу опет позивао на једно латинско делце De formulis „bonae memoriae&quot;, „piae memoriae&quot; et similibus ad personas viventes quandoque applicatis које je 1733. написао неки Игњат Марија Комус (Comus). Ја сам то делце нашао у Државној Библиотеци у Берлину прошле године, и видео сам да се у њему одиста налазе докази за ту тезу. Комус наводи равно 24 примера из разних старих извора у којима се изрази bonae memeriae, или felicis memoriae или bonae recordations, piae tnemoriae, beatae memoriae, venerandae memoriae, augustae memoriae примењују на жива лица. Девет случајева из тога броја односе се на израз bonae memoriae.

Друго објашњење — а за које сам захвалан г. В. Ћоровићу (Владимир Ћоровић)— у томе је што је папска канцеларија рачунала годину друкчије него ми. Све до 1217. године, по тој канцеларији, нова година почињала је 25. марта, и све што се десило до тога датума у новој години рачунало се у годину претходну. Према томе, писмо Стефаново, нека је и писано после смрти Немањине (13. фебруара 1200), само ако је писано пре 25. марта 1200. године, ипак се логично, према том обичају, могло регистровати у 1199. годину.

Било први, било други начин објашњавају лепо датум који је папска канцеларија дала Стефанову писму, тако да тај датум ништа не смета години Немањине смрти како ју је Сава дао.
2) Други против-доказ новији је. Хрисовуља од 1198, којом се даје Хиландар, гласи и на Немању, и на Саву, зато што је Немања тада био несумњиво жив, али хрисовуља од јуна—јула 1199. којом се даје Зиг, гласи само на Саву. Према томе, она не може, ни сама ни у вези с другим изворима, бити доказ да је Немања и тада био у животу; напротив, она баш значи да он тада није био међу живима; иначе, да је био жив, она би гласила и на Саву и на Немању.

На то ми одговарамо: 

-1. Ако хрисовуља не гласи и на Немању, то не мора значити да је он тада умро, јер ево и Доментијан, и то на два места, и у свом Сави и у свом Симеуну (стр. 71, 167) изричито каже, исто тако као што каже и хрисовуља, да хрисовуља о Зигу (из 1199) гласи само на Саву а не и на Немању, а ипак каже да је Немања био жив у време кад је она донета. „И написа њему — тј. Сави — хрисовуљу са свим утврђењем царским, које је необориво и до данашњега дана&quot;, каже он, и по последњим речима види се да он за ту хрисовуљу зна по читању сигурно. Ако би, дакле, ‘argumentum е silentio' важио за хрисовуљу, он би имао да важи и за Доментијана, а то није случај.

-2. Није нимало важно у нашем случају чије име носи једна задужбина. Немања и Сава заједно су градили задужбине, али то не значи, ако једна он њих гласи само на једнога, да не мора бити и другога. Описујући у свом Сави (157) шта је све Сава урадио по Св. Гори чим је Немања тамо стигао, Доментијан каже: „и превисоке палате сазда, једне нарекавши у име оца својега а друге у своје име&quot;. А Теодосије, који те исте задужбине приписује и једном и другом, каже у свом Сави (стр. 46): „палате двокровне и трокровне у унутрашњости манастира сазидаше, ове у име оца а ове у име сина&quot;. Увек је заједничко што су отац и син радили ма под чијим именом да је рађено. „Јер све очево његово (Савино) беше, а његово очево (Немањино) нарицаше се; шта више, отац говораше да ништа њего-во није, него је све синовље&quot;, каже Теодосије (стр. 53) једном приликом. — 

-3. Најпосле ми и разумемо зашто баш хрисовуља о Зигу (1199) гласи само на Саву, док је она прва хрисовуља (1198) тј. она о Хиландару гласила и на Саву и Немању. Пошто је добијен Хиландар — који ће отац и син добити заједнички — а пре но што се добије Зиг — који ће припасти само сину — десило се, како прича Доментијан (Сава, 164), да је ватопедско браство изриком изјавило и написало: „Ватопед и Хиландар да буду један манастир, ’’а преподобни кир Сава један отац обема&quot; (ова је реченица поновљена и у Симеуну стр. 60). Сава је, дакле, одсад отац Ватопеду и Хиландару, кад буде добијен Зиг, који ће припасти Хиландару, Сава ће и том Зигу бити „отац&quot; као и Хиландару и Ватопеду: ето зашто ће хрисовуља о Зигу гласити само на Саву, Немања више нема удела у својини. С тим се слаже и оно што Сава у Хиландарском типику каже братству (гл. 39); ’’мноју, смереним оцем вашим&quot;.

Према томе, што хрисовуља гласи на Саву, то није никакав доказ да је Немања у њено време већ био мртав.

3. Трећи против-доказ такође је новији и сличан другоме. „Доментијан је - каже се (Ј. Радоњић) — уопште непоуздан у хронологији&quot;, и његова је сведоџба скоро без икакве вредности. Према томе, на Доментијана се уопште не треба позивати при аргументацији, и докази који се на њега ослањају — цео доказ Анастасијевића — падају сами собом.   Овај је против-доказ такве врсте да ми на њега не можемо овде коначно одговорити. Питање које се њиме креће крупно је и начелно, и захтева нарочиту дискусију; у једној расправи о Сави не може се и расправа о Доментијану обухватити. Ја могу само рећи да ја лично не држим „да је Доментијан уопште непоуздан у хронологији&quot;. Он може имати својих погрешака — он нпр. намерно хоће каткад да ствар увелича, представи у лепшој боји, колори-ше извесном тенденцијом; да је ко зна из каквих разлога изнесе друкчије него што је; итд. — али су његове погрешке можда најмање у хронологији. Али нека и примимо мишљење о непоузданости његове хронологије уопште, то још не значи много за наш случај. Хронолошки, он може да буде непоуздан ‘уоиште’, али не мора да буде увек. Један писац ће код извесних догађаја да буде непоуздан, а код других не. Нас се, дакле, не тиче какав је Доментијан уопште, него какав је на оним местима на које се ми позивамо као на доказе за годину смрти Немање. Да ли вреди његово причање о Зигу, о зидању Хиландара?

Како да не вреди? Баш сад, са грчким актима у руци који о томе говоре, ми можемо да видимо колико је Доментијан ту, у том причању, обавештен и поуздан. Све што он ту каже, потврђују ти акти и слажу се с њим; ваља само поредити та акта (Глас 92, стр. 99 — 109) с оним што он прича (Сава, 161 — 163, 166 — 167; Симеун 58-59, 70-72).

Доментијан нпр. прича 

-1) како је Сава ишао у Цариград и „просио&quot; Хиландар за Ватопед, цар му дао и написао хрисовуљу („оправданија&quot;) о том, и Сава, заједно с Немањом, однео ту хрисовуљу Ватопеђанима, те тако њих двојица „манастир Хиландар приложише Ватопеду&quot;. То се пак исто налази и у поменутим актима. Молба Протата и хрисовуља од 1198. такође знају за ту и такву хрисовуљу којом се Хиландар даје као државина Ватопеду. 

-2) По Доментијану, Сава кад хоће да зида Хиландар, хоће зато да би имао манастир за своје сународнике, да му то буде „прибежиште отачаства&quot; његова; он то каже и игуману ватопедском и после цару. Обе хрисовуље такође сматрају да је Хиландар „за примање људи од српског народа&quot;. 

-3) По Доментијану, игуман ватопедски не даје дозволу за Хиландар, а прота даје; по молби Протата тако исто јасно се види како је Ватопед против а Протат за ту дозволу. 

-4) Да и Доментијан и хрисовуља од 1199. кажу како је Сава добио Зиг, и како дар гласи на њега, видели смо већ раније. 

-5) Кад је Сава први пут ишао у Цариград и добио Хиландар као државину Ватопеда, Доментијан прича да је Хиландар тада био пусто место, а кад је ишао други пут и добио Зиг, Хиландар је био сазидан, што је и иначе природно. Треба одиста погледати са колико изричности светогорски акти то исто кажу. Молба Протата и хрисовуља од 1198, које су обе из времена пошто је Хиландар добијен као државина ватопедска, само говоре о опустошеним манастирићима на хиландарском земљишту и новом манастиру „што ‘ће бити’ подигнут&quot;. Међутим, хрисовуља од 1199. којом се добија Зиг, претпоставља да је Хиландар био саграђен, она му даје и право на лађу, које се даје само манастиру који је саграђен, јер што ће лађа пустоме манастиру? 

-6) Сава је лично долазио цару ради ових задужбина, каже Доментијан; „пречасни монах и господин Сава... дошао је и к царству ми&quot;, каже и цар у хрисовуљи од 1199. 

-7) Сава је, како прича Доментијан, тражио и добио да се Хиландар „царски манастир нарече&quot;; хрисовуље му не дају, додуше, то име, али кад му дају пуну аутономију, оне му у ствари оправдавају и то име, јер какав ако не царски може да буде један манастир који није ни под чијом влашћу а царски је поклон?

Има и једна разлика између Доментијанова казивања и оног што грчки акти кажу. Хрисовуља од 1198. је она која даје Хиландару пуну независност од Ватопеда, којем је раније Хиландар припадао; ту независност, дакле, дао је цар, пошто је и хрисовуља његова. По Доментијану пак, учешће царево при давању те аутономије не постоји тако рећи; Сава и Немања добили су ову аутономију од проте и сабора светогорског. Чак кад с царем говори, Сава, по приказивању Доментијанову, не помиње да му је цар, хрисовуљом, даровао аутономију, него му је, каже, њу даровао „сабор светих отаца&quot;. По овој разлици — а она је једина — изгледало би да се Доментијаново казивање на овом месту потпуно коси с оним што нам казују хрисовуље. У ствари оно се не коси. Сава и Немања јесу добили независност Хиландара од проте баш; то и акти кажу исто као и Доментијан. Што су је добили у исто доба и од цара, Доментијан то само не помиње, али не пориче. Он нигде не каже да та независност није од цара потврђена — мислим: том приликом, јер доцније, у времену хрисовуље о Зигу 1199, и он каже да јесте —; он то само прећуткује, из разлога који су нам непознати. Он, дакле, не противречи актима ни ту где од њих одступа.

Према томе, на местима која нас интересују, Доментијан је тачан и поуздан. Нека би иначе и био непоуздан, ‘овде’ је тачан, и ми немамо за наш случај да се позивамо на општу непоузданост његову. 
Додајмо да се, не само Доментијан, него и Теодосије слаже с грчким актима. Све сличности које смо малочас навели (седам тачака), има и Теодосије; оне су каткад (в. т. 7) код њега још прецизније. Ако је, дакле, Доментијан непоуздан, ми се ево позива-мо на Теодосија. А да је Теодосије о овим стварима био тачно обавештен види се и по његову причању (стр. 52) о томе како је цар дао Сави „жезал&quot; и зашто га је дао — то Доментијан нема — а то причање потврђује и Типик хиландарски (в. гл. 13).

Јасно је из свега овога да три поменута против-доказа немају довољну снагу да оборе годину смрти како ју је Сава дао а која је потврђена толиким поузданим рукописима.

(Оригинални текст [[Павле Поповић]], прилагођен за српску википедију, )

[[Категорија:Српска историја]]</text>
      <sha1>8jxfg4lojjcvpr7z4zowa8uquyipryq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Апел српском народу</title>
    <ns>0</ns>
    <id>16384</id>
    <revision>
      <id>144359</id>
      <parentid>59997</parentid>
      <timestamp>2026-06-16T14:40:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>144359</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="32252" sha1="6mi49embihightjkuau2cuibqtc65s2" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= АПЕЛ СРПСКОМ НАРОДУ
| одељак=
| аутор= Велибор Јонић
| година= 1941
| белешке= {{википедија|Апел српском народу}}Докуменат којим се осуђује комунистички устанак у Србији и становништво позива на борбу против партизана и слушање окупатора. Аутор је Велибор Јонић, министар просвете у Комесарској управи Милана Аћимовића. Апел је објављен у листу ''Ново време'' 13. августа 1941.
}}

Српски народ доживљава тешке дане. У овим судбоносним часовима, дужност је сваког Србина, сваког правог родољуба, да свим својим снагама помогне да се у земљи сачува мир и ред, јер је само тако могуће да се успешно изврши велико дело националне обнове отадџбине и нашем напаћеном народу обезбеди боља будућност.

У тренуку када огромна већина нашег народа јасно увиђа да је то једини пут нашег националног спасења, шака туђинских плаћеника и саботера по наредбама злочиначког бољшевизма својом безумном акцијом доводи у питање све напоре на сређивању наших прилика и намерно покушава да у земљи изазове пожар уништења и истребљења, у варљивој нади да ће тиме нешто помоћи својим господарима. Разбојничке банде, састављене од комуниста и одбеглих робијаша, који су се одметнули од власти, упропашћују народну имовину, убијају и пљачкају наше суграђане и угрожавају животе невиних жена и деце.

Овим својим неделима ти злочинци доводе у питање опстанак целокупног нашег становништва, целе српске нације.

Сваки трезвен и паметан Србин, сваки добронамеран син ове земље који мисли својом главом схвата опасности које нам прете. Његова су страховања оправдана када се имају на уму опасности којима је једна побеђена земља изложена када се у њој помути мир. Његово је гнушање изазвано нарочито када се на понуду победника за лојалну сарадњу, одговара пуцањем из заседе. Овакав мучки и недостојан начин борбе неодговара витешком духу нашег народа, и баца тешку љагу на цео српски народ. Наш народ није комуниста, нити има ма какве везе са овим међународним рушиоцима насветијих тековина европске културе. Због тога не смемо више скрштених руку гледати како нас они на наше очи гурају у понор.

Не смемо допустити да услед њихових злочина и овај део наше земље, ово острво спасења целокупног српског народа, буде угрожено, а наш народ десеткован и прогнан из својих домова. Куцнуо је последњи час да се пренемо и устанемо у одбрану свог опстанка.Дужност је сваког правог српског родољуба да свима силама настане да се онемогуће паклене намере комунистичких злочинаца.

Зато позивамо целокупан српски народ да одлучно у свакој прилици и свима средствима помогне наше власти у борби противу ових злотвора српског народа и његове будућности.


ПОТПИСНИЦИ:

Епископ ниски др. Јован; епископ зворничко-тузлански Нектарије; епископ будимљански Валеријан; викар Њ. Св. Патријарха; др. Кошта Кумануди, бив. претседник Народне скупштине; др. Мирослав Спалајковић, посланик у пензији; Александар Цинцар-Марковић, бивши министар иностраних послова; Јосиф Костић, сенатор и армирски ђенерал у пензији; Петар В. Кошић, армиски ђенерал; др. Велизар Јанковић, министар у пензији; Драгутин Пећић, бивши министар; Александар Мијовић, бивши министар; Милан Аћимовић, бивши. министар; др. Светислав Поповић, бивши министар; Душан Летица, бивши министар; Димитрије Љотић, бивши министар; Риста Јојић, бивши министар; др. Лазар Марковић, бивши министар; Жижа Рафајловић, бивши министар и ban; Ђура Јанковић, бивши министар; Спасоје Пилетић, бивши министар; Панта Јовановић, бивши министар; Војислав Ђорђевић, бивши министар; Васа Јовановић, бивши министар; Душан Пантић, бивши министар; Угрин Јоксимовић, бивши сенатор; др Јован Радоњић, сенатор и члан Српске Краљ. академије; Момчило Јанковић, адвокат и бивши народни посланик; Таса Динић, пуковник и бив. народни посланик; Ђура Котур, бив. сенатор; Јован Радуловић, бив. народни посланик; Милан Стоимировић-Јовановић, бив. народни посланик; Драгомир Стојадиновић, бивши народни посланик; др Александар Белић, председник Српске Краљевске академије наука; инж. Петар Мићић, ректор Универзитета; Русомир Јанковић, претседник Касационог суда; Милан Н. Јовичић, председник Апелационог суда; Драгиша Леовац, заменик претседника Државног савета; Миливоје Пурић, претседник Главне контроле; др. Милан Радосављевић, гуверне Народне банке; Тома Росандић, вајар и ректор Уметничке ликовне академије; др Александар Јовановић, ректор Економско-комерцијалне школе; Петар Коњовић, ректор Музичке академије; др Милосав Стојадиновић, претседник Београдске општине; Никола Беловић, претседник Трговачке омладине; др. Јован Мијусковић, потпредседник Лекарске коморе; Влада Илић, председник Индустријске коморе; Михаило L. Ђурић, председник Трговачке коморе; Милан Стојановић, таснер и претседник Занатске коморе; инж. Душан Глишић, претседник Инжењерске коморе; Иван M. Милићевић, потпредседник Београдске општине; Бошко Богдановић, помоћник министра просвете у пензији; Вељко Петровић, књижевник и члан Српске Краљевске академије наука; Ђока Јовановић, вајар и члан Српске Краљевске академије; Ранислав Аврамовић, помоћник министра у пензији; др. Лажа Станојевић, проф. Универзитета; др. Светомир Ристић, проф. Више педагошке школе; Велибор Јонић, професор; др. Михаило Илић, проф. Универзитета; др. Љубомир С. Дуканац, проф. Универзитета; Радивоје Николић, држ. сав. у пензији; др. Милош Радојковић, проф. Универзитета; др. Милош Московљевић, проф. Више педагошке школе; Радоје Јанковић, министар на страни у пензији; Милош Лазаревић, министар на страни; Бранко Лазаревић, министар на страни; др. Милан Хорватски, помоћник министра; Мирко Костић, проф. Универзитета и бив. нар. посланик; Никола Станаревић, директор Пошт. штедионице; др. Милан Кашанин, књижевник и директор Музеја; др. Светислав Стефановић, књиж.; инж. Милосав Васиљевић, др. Стеван Иванић, помоћник министра; инж. Станислав Јосифовић, помоћник министра; Буда Цвијановић, помоћник министра; Алекса Матановић, државни саветник; Драгиша Здравковић, државни саветник; Добра Петковић, члан Гл. контроле; др. Кошта Луковић, књижевник и новинар; Јован Тановић, новинар и претседник издавачког предузећа „Политика&quot; А. Д. Јован Томић, проф. Универзитета; др. Бранко Милетић, проф. Универзитета; др. Иван Арковљевић, проф. Универзитета; инж. Ђорђе Мијовић, проф. Универзитета; др. Реља Поповић, проф. Универзитета; Владимир-Велмар Јанковић, књижевник; Ђорђе Перић, новинар; Шима Пандуровић, књижевник; Ратко Парезанин, новинар; Дамљан Коваћевић, књижевник; др. Виктор Новак, проф. Универзитета; Дарко Петровић, инж.; др. Милан Будимир, проф. Универзитета; др. Љубиша Вуловић, проф. Универзитета; др. Воја Младеновић, проф. Више педагошке школе; Теофан Ристић, доцент Економско-комерцијалне школе; Милорад Димитријевић, инж.; Душан Васић, протојереј; Милорад Михаиловић, протојереј; Божидар Прокић, судија Апелационог суда; Милан Божић, судија Апелационог суда; др. Ђорђе Пешић, претседник „Југораса&quot;; Алекса Поп Митић, трговац; Рада Димић, индустријалац; Радомир Пуљевић, трговац; Лазар Петровић, трговац; Никола Шимић, трговац; Михаило С. Швабић, директор Хипотекарне банке Трг. фонда; Миливоје Костић, извозник; Свет. Ј. Јелић, директор Извозне банке; Димитрије Богојевић, директор Трговачке банке; Јован С. Обрадовић, дир. Осигуравајућег друштва „Дунав“; Илија Богдановић, грађевинар; Милутин Поповић, посл.; инж. Драг. Петровић; инж. Јован Милосављевић; Миодраг Кузмановић, адвокат; Фрања Галијан, адвокат; Слободан Д. Суботић, адвокат; Драг. Саичић, инжењер; Влад. А. Богдановић, претседник Савеза угоститеља; др. Бранимир Малеш, нац. Министар. просвете; Владимир Вујић, књижевник; Петар Ј. Одавић, књижевник; Светозар Спажачевић, новинар; Љубомир Алексић, нац. Мин. просвете; Стеван Станковић, секр. Акад. ликовне уметности; Синиша Кордић, књижевник и директор гимназије; Милан Недељковић директор школе за прим. уметност; Михаило Поповић, протојереј; Илија M. Паракос, директор „Дириса&quot;; Момир Вељковић, управник Народног позоришта; Момчило Милошевић, управник државне штампарије; др. Јован Гашић, главни секретар Београдске берзе; др. Цветко Грегорић, главни секретар Савеза индустријалаца; Никола Петровић, трговац; Никола Живковић, трговац; Атанасије Урошевић, трговац; Маринко Грујићић, извозник; Петар Младеновић, директор Чиновничке банке; др. Јосип Спољар, директор Осигуравајућег друштва; др. Милош Тривунац, декан и професор Универзитета; др. Михаило Радовановић, професор Више педагошке школе; др. Павле Вујовић, професор Универзитета; др. Боривоје Г. Милојевић, професор Универзитета; др. Милан Мирковић, доцент Универзитета; др. Станко Скерљ, професор Универзитета; др. Вукић M. Мичевић, ванредни професор Универзитета; др. Димитрије Antic, професор Универзитета; др. M. Видановић, професор Универзитета; др. Филип Медић, професор Више педагошке школе; др. Слободан Поповић, проф. Универзитета; др. Милан Тодоровић, проф. Универзитета; др. Радивоје Кашанин, проф. Универзитета; др. Димитр. Стефановић, проф. Универзитета; др. Драг. Аранђеловић, проф. Универзитета; др. Ванлић, професор Више педагошке школе; Милутин Јовановић, директор банке; Васа Петровић, директор банке; Милан Дивјак, индустријалац; Ђорђе Анђелковић, штампар; Драгутин Урошевић, трговац; Р. Јовановић, извозник; Љубомир Сарачевић, извозник; M. Крсмановић, протојереј; др. Бранислав Крстић, директор Женске учитељске школе; инж. Андра Поповић, инж. А. Петровић, Сергије Baltic, приватни чиновник; др. Душан Узелац, директор Народне банке; др. Милоје Стоиљковић, професор Универзитета; др. Ђока Слијепчевић, доцент Универзитета; др. Јован Ђорђевић, професор Универзитета; Стеван Јовановић, начелник Министарства просвете; Панта Аранђеловић, начелник Банске управе; др. Јован Ердељановић, проф. Универзитета; др. Милутин Миланковић, професор Универзитета и члан Српске Краљевске академије; др. Тома Живановић, проф. Универзитета; др. Ђорђе Тасић, професор Универзитета; др. Миодраг Ибровац, професор Универзитета; Ђурђе Стојановић, приватни чиновник; Никола Б. Јовановић, генерални секретар Удружења глумаца; Владета Драгутиновић, члан Народног позоришта; инж. Душан Ђорђевић, оперски певач; Никола Цвејић, оперски певач; др. Адам Богосављевић, виши саветник Мининсарства просвете; Михаило Вонцина, трг.; Стеван Шкорић, претс. Удруж. трг. млеком; Јездимир Милосављевић, трг.; Душан Лазић, трг.; Риста Ракочевић, школски надзорник; Тодор Димитријевић, управитељ школе; Миодраг Јанковић, управитељ школе; Владан С. Лапчевић, управитељ школе; Драган Додош, трговац; Александар Богојевић, директор банке; Димитрије Милосављевић, трговац; др. Велимир Михаиловић, управник Опште државне болнице; др. Никодије Благојевић, шеф Оделења Опште државне болнице; др. Миодраг Марковић, лекар; инж. Светозар Матијашевић, инж. Никола Лалић; инж. Васа Тодоровић; др. Миодраг Врачевић, лекар; др. Жика Марковић, лекар; др. Властимир Ивковић, лекар; др. Милица Мићић-Иванић, лекар; др. Шима Илић, лекар; др. Милан Влаинац, професор Универзитета; др. Никола M. Поповић, професор Универзитета; др. Војислав Мишковић, професор Универзитета; др. Сава Јанковић, приватни доцент; Миодраг M. Матић, управник Главног телеграфа; Никола Радовановић, заменик директора Пошта, телеграфа и телефона; Веља Павловић, инспектор; Чеда Радојковић, вице-гувернер Народне банке; Славко Теокаровић, индустријалац; Милан Јаношевић, трговац; Бранислав Јаношевић, трговац; Лука Солдатовић, трговац; Драг. А. Штула, индустријалац; Бранко Стојановић, трговац; Мило Сеферовић, виши саветник; инжењер Петроније Јокић, саветник; др. З. Миладиновић, в. саветник; др. Лазар Мирковић, професор Универзитета; др. Боривоје З. Милојевић, проф. Универзитета; др. Љубомир Бајаловић, проф. Економско-комерцијалне школе; инж. Драгомир Јовановић, професор Универзитета; др. Иван Ђаја, проф. Универзитета; др. Илија Пржић, професор Универзитета; др. Душан Поповић, професор Универзитета; др. Милосав Лутовац, проф. Економско-комерцијалне школе; др. Мил. В. Јовић, проф. Економско-комерцијалне школе; др. Симеон Гаћеша, проф. Економско-комерцијалне школе; др. Фехим Барјактаровић, проф. Универзитета; др. Јован Ловчевић, проф. Универзитета; др. Душан Глумац, проф. Универзитета; Светислав Петровић, професор Више педагошке школе; др. Бранислав Станојевић, проф. Универзитета; др. Милан Фотић, професор Универзитета; др. Владимир Р. Петровић, професор; др. Милоје M. Милојевић, професор Музичке академије; др Радослав Брасован, професор Универзитета; Радослав Брасован, професор Универзитета; др. Душан Борић, професор Универзитета; др. Гојко Ружић, професор Универзитета; др. Милан Владисављевић, професор Универзитета; др. Јован Ј. Туцаковић, професор Универзитета; др. Бранислав Шљивић, професор Универзитета; Божидар Стојковић, професор Више педагошке школе; др. Илија Ђурићић, професор Универзитета; др Радослав Грујић, професор Универзитета; др. Растислав Марић, професор Универзитета; Душан Милојкови, начелник Министарства; Станоје Протић, члан Главне контроле; Влад. Бублик, директор Осигуравајуће банке; Спасоје Спасојевић, трговац; Живко Сајковић, трговац; Јован Костић, виши инспектор Народне банке; Антон Вошић, трговац; Петар Младеновић, трговац; Бор. Јанковић, цл. фирме Маричић и Јанковић; Мил. Стокић, члан фирме Тодор Мраовић; Жежељ Андра, инспектор; Радуловић Бранко, саветник Министарства; Васа Јовановић, потпредседник Индустријске коморе; Божа M. Вићентијевић, адвокат; др. Ст. Нижетић, лекар; др. Бора Поповић, лекар, др. Добривоје Максимовић, лекар, шеф Одељења Опште државне болнице; Света Јовановић, управник поште; Илија П. Жаржевић, управник поште; др Милош Радојчић, доцент Универзитета; инзњер Ђорђе Димитријевић, доцент Универзитета; др. Никола Константиновић, професор Економско-комерцијалне школе; др. Лажа Костић, професор Економско-комерцијалне школе; Боривоје Јосимовић, школски надзорник; Тодор Лилић, професор; Димитрије Поповић, директор гимназије; Никола Поповић, професор; Спасеније Прича, директор гимназије; Никола Кузељ, професор; Живојин Ђерђевић, директор гимназије; Даринка Стојановић, директор гимназије; инж. Бранислав Којић, доцент Универзитета; др. Риста Песарич, доцент Универзитета; инж. Милош Мартић, доцент Универзитета; Панта Шобајић, директор гимназије; Д. Л. Спасић, директор Осигуравајућег друштва; Милош Петровић, трговац; Т. Тутунковић, трговац; Радослав Павловић, учитељ; Душан С. Томић, професор Универзитета; Стеван Стевановић, доцент Универзитета; инж. Шима Милутиновић; инж. Александар Б. Дамјановић, универзитетски доцент; Јордан Петровић, инжењер; Душан Ј. Витас, инжењер; др. Милош Мисирлић, лекар; др. Владимир Чавка, лекар; др. M. Јовчић, лекар, шеф Одељења; др Стевановић Цупара, асистент; Јован Поповић, инжењер; Лажа Савков, инжењер; др. Стеван Васојевић, лекар; др. Милован Банић, лекар; др. Петар Мартиновић, лекар; Велислав Томашевић, инжењер; Милутин Максимовић, инжењер; Павле Ђорђевић, инж; др. Јованка Маговцевић, лекар; др. Павле Туцаковић, лекар; др. Павле Радосављевић, лекар; др. Душан Грегорић, лекар; Душан Костић, инжењер; Јелена Ђорић, инжењер; Богдан Лалковић, инжењер; Стеван Христић, професор Музичке академије; К. Манојловић, професор Музичке академије; инж. Симеон Корецин, асистент Универзитета; Радивоје Гајић, школски надзорник; Богдан Поткоњак, управитељ школе; Даринка Митрановић, директор гимназије; Кошта Николи, директор гимназије; Катарина Јовичић, директор гимназије; Миомир Синобад, директор гимназије, Павле Вујић, студент права; Младен Вуковић, студент права; Момчило Кнежевић, студент ветерине; Милан Васовић, канд. инж.; Векослав Мандић, студент; Мијо Пушић, радник; Љубомир Максимовић, графичарски радник; Љубомир Миленковић, машински радник; M. Коларић, трговац; Ранко Стамовјевић, трговац; Милан Мојић, трговац; Васа Васиљевић, трговац, Драгутин Милићевић, трговац; Мил. С. Милошевић, учитељ; Драг. Милановић, управитељ школе; Растимир Јовђевић, учитељ; Србисав Петровић, учитељ; Стеван Петровић, учитељ; Драган Грбић, управитељ школе; Влад. Пишчевић, студент права; Душан Вуковајац, студент; Жарко Ћакић, ст. права; Миладин Јевтић, механичар; Милорад Ђуришић, радник; Милан M. Милић, граф; Јевта П. Колаковић, радник; Душан Ћирић, обућ. радник; В. Тадић, трговац; Д. Марковић, учитељ; Драг. Митровић, учитељ; Милан Поповић, музич.; Фрања Позарковић, приватни намештеник; Бранко Дивјан, радник; Драган Додош, радник; др Павле Вукасовић, лекар; др. Сава Шаулић, лекар; др. Бојан Пирц, лекар; др. Владимир Коростовец, лекар; Предраг Анић, учитељ; Милан Шапинац, управитељ школе; Драг. Ђорћевић, управитељ школе; Александар Поповић, учитељ; Тихомир Јевтић, учитељ; Ђорђе П. Јелачић, управитељ школе; Чеда Вуковић, тргова; М. Радивојевић, трговац; др. Надежда Станојевић, лекар; др Милорад Чортановић, лекар; Витомир Миленковић, управитељ поште; Душан Бркић, трговац; Марко Лазаревић, трговац; Живадин С. Богдановић, референт; др. Влад. Пилетић, начелник Санитетског одељења; Цветко Цветковић, в. саветник; др. Никола Белосавић, лекар; др. Ст. Новаковић, лекар, шеф одељења; Ратомир Милићевић, економ; Љуба Марковић, трговац; Чедомир Нешковић, радник; Васа Мучибабић, радник; Војислав Јеленковић, радник; Тоша Анђелковић, радник; Александар Николајевић, радник; Милорад Вујићић, радник; Љубомир Смеглић, радник; Миле Јовановић, трговац; Павле Зарић, трговац; Петар Борисављевић, инжењер; Ђура Илкић, предузимач; Мића Димитријевић, новинар; Тоша Милетић, трговац; Бранко Карановић, индустријалац; Милан Креманац, адвокат; Драгиша Стефановић, индустријалац; Душан Ђурић, марињски официр у пензији; Александар Дамјановић, инжењер; др. Димитрије Гостимировић, лекар; О. Рош, привредник; Миливоје Димитријевић, ресторатер, Јован Петровић, трговац; Сава Ђурасиновић, типограф; Бора Матић, јувелир, В. Полић, трговац; Сава Шарић, трговац; П. Д. Тодоровић, трговац; С. В. Цвијановић, инжењер; Антон Грубер, књиговезац; Јован Живадиновић, књижар.

[[Категорија:Српска историја]]
[[Категорија:Други светски рат у Југославији]]
[[Категорија:Апели]]
[[Категорија:Велибор Јонић]]</text>
      <sha1>6mi49embihightjkuau2cuibqtc65s2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Петар Кочић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>17152</id>
    <revision>
      <id>144365</id>
      <parentid>144326</parentid>
      <timestamp>2026-06-16T15:10:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Лирске суданије */</comment>
      <origin>144365</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6935" sha1="pi1abqw6t04u64ubavw8hxxy55x0edb" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Петар
| презиме = Кочић
| иницијал_презимена = К
| годинарођења = 1877
| годинасмрти = 1916
| опис = '''Петар Кочић''' је био српски књижевник и политичар.
| слика = Petar Kocic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Петар Кочић
| вики_цитати = Петар Кочић
| остава = 
| остава_кат = Petar Kočić
}}

=== Истините мејданџије === 

* [[Змијање]]
* [[Ратково]]
* [[Јаблан]]
* [[Гроб Слатке Душе]]
* [[Ђурини записи]]
* [[Код Марканова точка]]
* [[Вуков гај]]
* [[Са збора]]
* [[Туба]]
* [[Кроз мећаву]]
* [[Мргуда]]
* [[Моји познаници]]
* [[Ракијо, мајко]]
* [[Јуре Пилиграп]]
* [[Тајна невоља Смаје Субаше]]
* [[Просјаци]]
* [[Папакало]]
* [[Илица Одалица и Лазица Вуцалица]]
* [[Чврко]]
* [[Мрачајски прото]]

=== Симеун Ђак === 

* [[Зулум Симеуна Ђака]]
* [[Истинити зулум Симеуна Ђака]]
* [[Мејдан Симеуна Ђака]]
* [[Из староставне књиге Симеуна Ђака]]

=== Пјесмарицa === 

* [[Поноћни звуци]]
* [[Пролетни звуци]]
* [[(Спустивши главу на моје груди)]]
* [[(Ја те љубим дивни створе)]]
* [[Пошљедња суза]]
* [[Бар тад хоће л']]
* [[Поточић]]
* [[(У одбљеску бл'једих зв'језда)]]

=== Лирске прозе === 

* [[Јелике и оморике]]
* [[Кроз маглу]]
* [[Кроз свјетлост]]
* [[У магли]]
* [[Пјесма младости]]
* [[Јајце]]
* [[Тежак (Петар Кочић)|Тежак]]
* [[Молитва (Петар Кочић)|Молитва]]
* [[Тавновање]]
* [[Жалобитна пјесма]]
* [[Кмети]]
* [[Слободи]]

=== Лирске суданије === 

* [[Суданија]]
* [[Низ друм]]
* [[„О, проклете вечерашње вечери!”]]

=== Јазавац пред судом === 

* [[Јазавац пред судом]]

=== Прикази, забиљешке, чланци === 

* [[О лирици Ђуре Јакшића]]
* [[Наша пјесма]]
* [[Обрана Г. Јосипа Милаковића]]
* [[Календар &quot;Вардар&quot;]]
* [[Прво виђење с Јанком]]
* [[Стеван Сремац (Петар Кочић)|Стеван Сремац]]
* [[Наша поезија под апсолутизмом]]
* [[Милован Ђ. Глишић]]
* [[Једна корисна установа]]
* [[Васо Кондић]]
* [[&quot;Слатка сиротиња Михајла Милановића]]
* [[Писци и књиге, V]]
* [[Пјесме Алексе Шантића (Петар Кочић)]]
* [[Кад руже цветају]]
* [[За српски језик]]
* [[Осман Ђикић (Петар Кочић)|Осман Ђикић]]
* [[Нова књига Максима Горког]]
* [[Једна фамозна свадба]]
* [[Слике из старе Србије и Маћедоније]]
* [[Беледије]]
* [[Наша ријеч]]
* [[Кечетове историјске успомене]]
* [[Срби у Хрватској и велеиздајничка парница 1909.]]
* [[Аграрни односи у Румунији прије закона 1864]]
* [[Гавро Вучковић]]
* [[Насеља српских земаља]]
* [[Историја имена Бање Луке]]
* [[Кметовско питање у Босни и Херцеговини]]
* [[Историја Срба од Константина Јиречека]]
* [[О програму обновљене &quot;Отаџбине&quot;]]
* [[Бошњаклук]]
* [[Порези под Турцима]]
* [[Стојан Новаковић (Петар Кочић)|Стојан Новаковић]]
* [[Рђави и штетни народни обичаји]]
* [[Балкански рат и аустријска интервенција]]

=== Говори и интерпелације у Сабору Босне и Херцеговине унутар Аустро-Угарског Царства === 

* [[Шумско сервитутно право]]
* [[Критика аустријске управе у Босни]]
* [[Решавање молби за земљу]]
* [[Језик у законским текстовима]]
* [[Чиновничко питање]]
* [[О преносним таксама при откупу кметова]]
* [[Обавезна основна настава]]
* [[О таксама на молбе из народа упућене Сабору]]
* [[Радничко питање]]
* [[Аграрна политика босанске владе]]
* [[Аграрно питање]]
* [[Изјава о раду Сабора]]
* [[Поводом једног закона који не важи за муслимане]]
* [[О бањи у Лакташима]]
* [[Интерпелације]]

=== Преписка Петра Кочића === 

* [[Кочићева писма]]
* [[Писма упућена Кочићу]]
* [[Напомене и објашњења]]

=== Записи, писма и тамничке забелешке Петра Кочића у рукописној заоставштини Владимира Ћоровића === 

* [[Записи, писма и тамничке забелешке Петра Кочића у рукописној заоставштини Владимира Ћоровића]]

=== Хронологија живота и рада Петра Кочића ===

* [[Хронологија живота и рада Петра Кочића]]

=== Рјечник архаизама, страних и мање познатих ријечи и израза ===

* [[Рјечник архаизама, страних и мање познатих ријечи и израза]]

=== Библиографија ===

* [[Реч уз библиографију]]
* [[Посебна издања]]
* [[Преводи – посебна издања]]
* [[Прилози у периодици, заступљеност у изборима и делима]]
* [[Прилози превода у периодици, заступљеност у изборима и делима]]
* [[Драмске, ТВ, филмске и звучне адаптације]]
* [[Литература]]


{{DEFAULTSORT:Кочић,_Петар}}
[[Категорија:Петар Кочић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>pi1abqw6t04u64ubavw8hxxy55x0edb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:Coaorao</title>
    <ns>2</ns>
    <id>59976</id>
    <revision>
      <id>144370</id>
      <parentid>144335</parentid>
      <timestamp>2026-06-17T10:40:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Главно */</comment>
      <origin>144370</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="51112" sha1="n4mmxi41cm6txds6mcj9267w6txj23e" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]], [[„Песме” Милана Ракића]], [[Моја отаџбина (Јован Дучић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]], [[Слободан Јовановић]]

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Начело солидарности]], [[Злочин и казна]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
[[Тартарен Тарасконац]]

—Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]]

== Забелешке ==
[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=4319&amp;m=2#page/4/mode/2up]

''Пушкин''
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено)

— још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман)

Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]]

''Едгар По''
Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195,1223, 1253, 1290, 1320,1357;Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко?

..........

Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој

.........

* Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело

* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = Stanislav Vinaver
}}

== Песме ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]
* [[Спасење]] (1922)

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;nowiki&gt;
Категорија:Дела Јована Дучића
Категорија:Песме Јована Дучића
Категорија:Збирке песама Јована Дучића

[[Царски сонети/Царски сонети/Царица]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Двобој]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Цар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Житије]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Запис]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Копљаници]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Радовиште]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Владичица]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Манастир]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Дубровник]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Слава]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Паж]]

[[Царски сонети/Моја отаџбина/Ave Serbia]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Маћедонија]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Вардар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Химна победника]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Брегалница]]

[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки мадригал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки поклисар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки пастел]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачко вино]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки карневал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки епитаф]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки барок]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки сенатор]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки арцибискуп]]
&lt;/nowiki&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833-
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
== Дела ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић</text>
      <sha1>n4mmxi41cm6txds6mcj9267w6txj23e</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144371</id>
      <parentid>144370</parentid>
      <timestamp>2026-06-17T10:40:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Главно */</comment>
      <origin>144371</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="51129" sha1="n8giqdj3qefzu80cyhxg8lez9pcu03p" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]], [[„Песме” Милана Ракића]], [[Моја отаџбина (Јован Дучић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]], [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)]]

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Начело солидарности]], [[Злочин и казна]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
[[Тартарен Тарасконац]]

—Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]]

== Забелешке ==
[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=4319&amp;m=2#page/4/mode/2up]

''Пушкин''
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено)

— још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман)

Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]]

''Едгар По''
Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195,1223, 1253, 1290, 1320,1357;Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко?

..........

Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој

.........

* Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело

* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = Stanislav Vinaver
}}

== Песме ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]
* [[Спасење]] (1922)

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;nowiki&gt;
Категорија:Дела Јована Дучића
Категорија:Песме Јована Дучића
Категорија:Збирке песама Јована Дучића

[[Царски сонети/Царски сонети/Царица]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Двобој]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Цар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Житије]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Запис]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Копљаници]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Радовиште]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Владичица]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Манастир]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Дубровник]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Слава]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Паж]]

[[Царски сонети/Моја отаџбина/Ave Serbia]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Маћедонија]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Вардар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Химна победника]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Брегалница]]

[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки мадригал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки поклисар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки пастел]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачко вино]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки карневал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки епитаф]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки барок]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки сенатор]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки арцибискуп]]
&lt;/nowiki&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833-
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
== Дела ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић</text>
      <sha1>n8giqdj3qefzu80cyhxg8lez9pcu03p</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Велибор Јонић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>60294</id>
    <revision>
      <id>144361</id>
      <parentid>142461</parentid>
      <timestamp>2026-06-16T14:47:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>144361</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1262" sha1="17e4fgpj1yh1ab9t63zp6p6j5yxrrow" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Велибор
| презиме = Јонић
| иницијал_презимена = Ј
| годинарођења = 1892
| годинасмрти = 1946
| опис = '''Велибор Јонић''' је био српски и југословенски политичар и професор, а током Другог светског рата министар просвете и вера у квислиншкој влади Србије под немачком окупацијом. 
| слика = Velibor Jonić.jpg
| опис_слике =
| википедија =  Велибор Јонић
| вики_цитати = Велибор Јонић
| остава = 
| остава_кат = 
}}

== Дела ==
* [[Апел српском народу]]
* [[Св. Сава као творац српског национализма]]
* [[Смена система]]
* [[После две године]]
* [[Издаја Европе]]
* [[Годину дана „Српског народа”]]
* [[Чистунци]]
* [[Завера]]
* [[Говор министра В. Јонића у Нишу]]
* [[Светосавски национализам]]
* [[Не партија, већ патрија]]
* [[Промашен циљ]]</text>
      <sha1>17e4fgpj1yh1ab9t63zp6p6j5yxrrow</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144364</id>
      <parentid>144361</parentid>
      <timestamp>2026-06-16T15:04:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>144364</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1290" sha1="pnc95cauo42snd3gppd98r1qtemh7oj" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Велибор
| презиме = Јонић
| иницијал_презимена = Ј
| годинарођења = 1892
| годинасмрти = 1946
| опис = '''Велибор Јонић''' је био српски и југословенски политичар и професор, а током Другог светског рата министар просвете и вера у квислиншкој влади Србије под немачком окупацијом. 
| слика = Velibor Jonić.jpg
| опис_слике =
| википедија =  Велибор Јонић
| вики_цитати = Велибор Јонић
| остава = 
| остава_кат = 
}}

== Дела ==
* [[Апел српском народу]]
* [[Св. Сава као творац српског национализма]]
* [[Смена система]]
* [[После две године]]
* [[Издаја Европе]]
* [[Годину дана „Српског народа”]]
* [[Чистунци]]
* [[Пут спасења]]
* [[Завера]]
* [[Говор министра В. Јонића у Нишу]]
* [[Светосавски национализам]]
* [[Не партија, већ патрија]]
* [[Промашен циљ]]</text>
      <sha1>pnc95cauo42snd3gppd98r1qtemh7oj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Не партија, већ патрија</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60295</id>
    <revision>
      <id>144351</id>
      <parentid>141599</parentid>
      <timestamp>2026-06-16T14:38:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>144351</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4783" sha1="tvdax49nutaj1jkf4caljgb1zs3bcal" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Не партија, већ патрија
| одељак=
| аутор= Велибор Јонић
| година= 1944
| белешке=
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Српски народ, иако мален, био је одувек богат у непријатељима. Отуда је његова историја тако бурна, отуда су његова страдања била тако велика. То је у многоме зависило од геополитичког положаја земаља које су Срби својим доласком на Балкан заузели. Кроз њих пролази главни друм који везује Исток са Западом, Европу са Азијом. Сви су завојевачи, природно, ударали тим путем. Вечита борба за опстанак очеличила је Србе и од њих створила ратнички народ. Ова борба, међутим, показала је да храброст и јунаштво нису довољни, па да Срби саграде и одрже своју државу. За то су још потребне политичка мудрост и слога. Кад код српских управљача ових није било, онда су Срби, крај све своје храбрости и јунаштва, губили и независност и слободу. То је и сам народ увидео, изрекавши ону тешку клетву: „Великаши, проклете им душе…”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Положај српског народа у односу на његове непријатеље ни данaс се није ни у чему изменио. Исто тако и узрок данашње несреће српског народа треба тражити у неслози „великаша” и одсуству мудрости код њих. Да су они били сложни и мудри, српски народ не би доживео данашњу несрећу.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Криво је њихово проклето отимање о власт. Да њега није било, не би дошло ни до пуча, који је у крајњој линији значно отимање о власт и ништа друго. Све је остало лаж и обмана. Туђини су искористили властољубље наших људи и натуткали их да изврше атак на властиту државу и навале несрећу на сопствени народ.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Зато данас ми, Срби, морамо добро отворити очи шта радимо. Наставимо ли и даље са неслогом и жељом за влашћу, лако се може десити да нас нестане са лица земље. Наша заједничка несрећа треба бар да нас научи памети и уједини. Генерал Недић истакао је гесло: не партија, већ патрија, не део, већ целина. Зато је данас сваки онај ко хоће да дели српски народ његов смртни непријатељ.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Сви национални Срби имају данас заједничког непријатеља: комунизам. Вара се сваки онај ко мисли да тај непријатељ није опасан. Од њега ћемо се само тако одбранити, ако сви национални Срби буду представљали једну вољу и једну мисао. До тога јединства, међутим, неће моћи доћи, ако и даље наставимо са политизирањем. Све док рат траје за српски народ могућна је само једна једина политика: мир, ред и рад. Ко њих ма под којим видом и извором нарушава, тај је заклети непријатељ свог властитог народа.

== Извор ==
''Српски народ'', 19. фебруар 1944. Број 8. Година 4. Стр. 3.

{{ЈВ-аутор|Велибор Јонић|1946}}

[[Велибор Јонић]]
[[Категорија:Други светски рат у Југославији]]</text>
      <sha1>tvdax49nutaj1jkf4caljgb1zs3bcal</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144352</id>
      <parentid>144351</parentid>
      <timestamp>2026-06-16T14:38:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>144352</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4804" sha1="afbnwopa1ghim7mra5j0fr56y2qnhbj" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Не партија, већ патрија
| одељак=
| аутор= Велибор Јонић
| година= 1944
| белешке=
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Српски народ, иако мален, био је одувек богат у непријатељима. Отуда је његова историја тако бурна, отуда су његова страдања била тако велика. То је у многоме зависило од геополитичког положаја земаља које су Срби својим доласком на Балкан заузели. Кроз њих пролази главни друм који везује Исток са Западом, Европу са Азијом. Сви су завојевачи, природно, ударали тим путем. Вечита борба за опстанак очеличила је Србе и од њих створила ратнички народ. Ова борба, међутим, показала је да храброст и јунаштво нису довољни, па да Срби саграде и одрже своју државу. За то су још потребне политичка мудрост и слога. Кад код српских управљача ових није било, онда су Срби, крај све своје храбрости и јунаштва, губили и независност и слободу. То је и сам народ увидео, изрекавши ону тешку клетву: „Великаши, проклете им душе…”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Положај српског народа у односу на његове непријатеље ни данaс се није ни у чему изменио. Исто тако и узрок данашње несреће српског народа треба тражити у неслози „великаша” и одсуству мудрости код њих. Да су они били сложни и мудри, српски народ не би доживео данашњу несрећу.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Криво је њихово проклето отимање о власт. Да њега није било, не би дошло ни до пуча, који је у крајњој линији значно отимање о власт и ништа друго. Све је остало лаж и обмана. Туђини су искористили властољубље наших људи и натуткали их да изврше атак на властиту државу и навале несрећу на сопствени народ.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Зато данас ми, Срби, морамо добро отворити очи шта радимо. Наставимо ли и даље са неслогом и жељом за влашћу, лако се може десити да нас нестане са лица земље. Наша заједничка несрећа треба бар да нас научи памети и уједини. Генерал Недић истакао је гесло: не партија, већ патрија, не део, већ целина. Зато је данас сваки онај ко хоће да дели српски народ његов смртни непријатељ.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Сви национални Срби имају данас заједничког непријатеља: комунизам. Вара се сваки онај ко мисли да тај непријатељ није опасан. Од њега ћемо се само тако одбранити, ако сви национални Срби буду представљали једну вољу и једну мисао. До тога јединства, међутим, неће моћи доћи, ако и даље наставимо са политизирањем. Све док рат траје за српски народ могућна је само једна једина политика: мир, ред и рад. Ко њих ма под којим видом и извором нарушава, тај је заклети непријатељ свог властитог народа.

== Извор ==
''Српски народ'', 19. фебруар 1944. Број 8. Година 4. Стр. 3.

{{ЈВ-аутор|Велибор Јонић|1946}}

[[Категорија:Велибор Јонић]]
[[Категорија:Други светски рат у Југославији]]</text>
      <sha1>afbnwopa1ghim7mra5j0fr56y2qnhbj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Светосавски национализам</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60296</id>
    <revision>
      <id>144354</id>
      <parentid>141600</parentid>
      <timestamp>2026-06-16T14:38:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>144354</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4242" sha1="1amolo72eniprgejpoys3lt307bvzlq" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Светосавски национализам
| одељак=
| аутор= Велибор Јонић
| година= 1944
| белешке=
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Православље само собом значи подвижништво; а подвиг, као такав, састоји се у томе да човек живи и дела по истинама у које верује. Зато је православна црква давала пре свеце и мученике, неголи догматичаре и проповеднике. Живо, делотворно Хришћанство је његов циљ, лишено фарисејског лицемерja.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Отуда се снага православља одувек састојала више у духу неголи у организацији. Богоугодан живот постаје сврха, јер се само тиме може заслужити да се милост Светога Духа — који по православљу извире само из Оца — излије на човека, који је синоним грешника. Без те милости, човек је осуђен на лутање, страдање и патњу.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Само смиреним ставом пред Оцем и покорношћу Његовим законима може човек да ce спасе својe грешности, док свака надменост и човечанско самопоуздање воде право у обест и грех. Насупрот прометејској побуни против богова православље учи смерности и смирености.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Отуда Св. Сава, осећајући све опасности које прете српском народу од другојачијег животног става, оснива, уз тешке борбе и напоре, независну српску православну цркву, обезбеђујући на тај начин своме народу духовну самосталност, која је одувек била и остала предуслов политичке независности. Овим делом Св. Саве су се код Срба вера и народност потпуно поклопиле, и, што је jош важније, тиме је српски национализам добио непролазну, духовну основу.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Благодарећи тој и таквој основи српски народ се, упркос спољних удараца и упркос властитих погрешака, ипак одржао. Његова вера давала му је снагу да у данима несреће не криви другога, већ да у првом реду испитује властиту кривицу. Зато је српски народ из сваке несреће излазио подмлађен и препорођен.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Духовни лик Св. Саве са његовим подвижништвом лебдео је увек српском народу пред очима у тренуцима искушења. Он је бодрио и учио српскога човека да је нација важнија од појединаца, и да појединац треба да живи и мре за народну целину. Отуда се и борба српског народа одувек водила у знаку: 3a крст часни и слободу златну.

== Извор ==
''Српски народ'', 22. јануар 1944. Број 4. Година четврта. Стр. 1.

{{ЈВ-аутор|Велибор Јонић|1946}}

[[Категорија:Велибор Јонић]]
[[Категорија:Други светски рат у Југославији]]</text>
      <sha1>1amolo72eniprgejpoys3lt307bvzlq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Чистунци</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60551</id>
    <revision>
      <id>144356</id>
      <parentid>141601</parentid>
      <timestamp>2026-06-16T14:39:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>144356</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4598" sha1="6bt0ki8sse2ip6a6lnvdalk5swbbsis" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Чистунци
| одељак=
| аутор= Велибор Јонић
| година= 1943
| белешке=
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тешкоће под којима српски народ данас живи и ради су многобројне. Највећи део њих долази услед ратног стања у свету, као и услед последица изгубљеног рата, у који смо без потребе, а за рачун других били увучени.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Да би српски народ ове тешкоће како тако савладао, да би ово тешко време преживео, њему је неопходно потребно да у миру ради и ствара. Огромна већина српског народа је то правилно схватила и прегла на посао. Најбољи доказ за ово јесу обрађене њиве и вртови, при чему је буквално свака стопа земље искоришћена и засејана.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али, да би се српски народ користио плодовима свога труда, да би сетву и пожњео, неопходно је потребно да се у земљи мир и ред по сваку цену одрже. Сваки ко другојачије саветује, тај је или малоумник или народни непријатељ.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Има, нажалост, још код нас људи који, заогрнути плаштом национализма, попреко гледају све оне прегаоце, који су засукали рукаве да би своме народу помогли да преброди ово најтеже време своје историје. За њих су сви они који се паште и раде просто напросто издајице.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али ако се ближе загледа ко су ти такозвани „чистунци”, онда ће се видети да су то махом људи који су материјално те још како збринути. Штавише, многи од њих користе народну несрећу да би се лично још више обогатили. И баш да би ту своју незајажљиву себичност прикрили, они се и сакривају иза свога тобожњег „чистунства”.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ако се загледа у прошлост ових људи, видеће се да су они одувек били себичњаци. За народ су се интересовали само онда када су од њега требало да добију части и почасти. Али сада, када је народ у невољи, када се за народ треба жртвовати, они се радије повлаче у кулу од слонове кости, изигравајући „чистунце” и увређене величине.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Нека им је Богом проста та њихова издаја према властитом народу, али бар нека оставе на миру оне прегаоце који се често и по цену свога живота залажу за спас свога народа. С правом од њих тражимо да ћуте и даље не трују народ својим лажима, које он крваво плаћа.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ко је прави пријатељ народни тај мора народу говорити истину, ма како она била горка и тешка. Та истина гласи: ако би српски народ, не дај Боже, опет починио какву лудост, онда се лако може десити да га нестане са лица земље.

== Извор ==
''Српски народ'', 13. јун 1943.

{{ЈВ-аутор|Велибор Јонић|1946}}

[[Категорија:Велибор Јонић]]
[[Категорија:Други светски рат у Југославији]]</text>
      <sha1>6bt0ki8sse2ip6a6lnvdalk5swbbsis</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Годину дана „Српског народа”</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60552</id>
    <revision>
      <id>144357</id>
      <parentid>141602</parentid>
      <timestamp>2026-06-16T14:39:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>144357</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4203" sha1="nhgprfx109jcggmaxb3d28mbwrg5vzr" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Годину дана „Српског народа”
| одељак=
| аутор= Велибор Јонић
| година= 1943
| белешке=
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Пре годину дана изишао је први број нашег листа. У њему смо рекли да лист покрећемо да бисмо „наш народни препород олакшали и убрзали”. Није на нама да судимо да ли смо и уколико смо своје обећање испунили, али једно знамо: наш народни препород је данас стварност, коју нико, па ни наши непријатељи не могу оспорити. Српски народ, иако под најтежим околностима, снашао се и нашао себе. Он је одлучно кренуо српским путем, на који га је генерал Недић упутио.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Уверени да само тим, српским путем наш народ може доживети свој препород, ми смо се трудили да испитамо и објаснимо у чему је и какав је тај српски пут. Осећајући сву тежину тога задатка, ми смо трагали по нашој прошлости, васкрсавајући све позитивне личности, као и културне и моралне вредности, које су наш народ и у прошлости чувале и очувале.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То враћање у прошлост било нам је потребно да бисмо кроз њу нашу данашњост боље разумели, а преко овог сагледали и нашу будућност. Све ово нас је само још више учврстило у уверењу да ће наш народ — крај свих патњи и тешких искушења до којих га је онај други несрпски пут довео — пребродити све тешкоће и доживети лепшу будућност.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ту нашу веру у животну снагу нашег народа трудили смо се да пренесемо и на наше читаоце. Мислимо да смо у томе имали успеха, и то је оно што нам даје снаге да своје дело и даље наставимо. На уму нам је стално она песникова реч:
&lt;poem&gt;
:::„У добру је лако добар бити,
:::На муци се познају јунаци.”
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Да, истрајати до краја са својим народом, то је дужност праве народне интелигенције. Она мора са њим делити добро и зло, мора га опомињати и упућивати, мора бдети над њим као мајка над својим чедом. У служби народу лежи њен први и најважнији задатак, јер сви смо ми пролазни и смртни, а само народ је вечит.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Наш ће лист и убудуће служити српском народу. Људи окупљени око нашег листа схватају ту службу светом службом, молећи се Богу да их просветли и да им снаге да свој задатак испуне до краја и како ваља.

== Извор ==
''Српски народ'', 3. јун 1943. Број 21. Година друга.

{{ЈВ-аутор|Велибор Јонић|1946}}

[[Категорија:Велибор Јонић]]
[[Категорија:Други светски рат у Југославији]]</text>
      <sha1>nhgprfx109jcggmaxb3d28mbwrg5vzr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Говор министра В. Јонића у Нишу</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60707</id>
    <revision>
      <id>144355</id>
      <parentid>142655</parentid>
      <timestamp>2026-06-16T14:39:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>144355</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11914" sha1="aq1j0jg5q2zd6l1lmt3geqav5up3pj2" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Говор министра В. Јонића у Нишу
| одељак=
| аутор= Велибор Јонић
| година= 1944
| белешке=
}}
{{gap}}Браћо и сестре Нишлије,&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми данас, са осталим народима Европе, преживљујемо тешке и критичне тренутке. Ви пратите догађаје из штампе и ви сами доносите суд о њима. И шта видите? Видите Англо-Американце како су читаву Европу закрвили и онда је препустили њеној судбини. Ви се добро сећате како су Англо-Американци гурнули били пољски народ у један рат који му није био потребан. Обећавали су му златна брда, обећавали су му помоћ са свих страна; међутим, та помоћ није дошла ни са које стране. То се поновило са осталим народима Европе, па и са нашим народом. Англо-Американци хоће да упропасте Европу и да је поруши. Није им доста што овај рат не воде својом крвљу већ крвљу других народа, већ хоће читаву Европу да поруши и да њене градове и села претворе у прах и пепео. А знате ли зашто?&lt;br /&gt;
{{gap}}Зато, јер је г. Рузвелт имао у својој земљи неких 15 милиона незапослених радника и, да би решио питање њихове незапослености, он је њих прво мобилисао као војнике, а сада руши један град за другим у Европи, да би после рата они имали запослења у порушеној Европи. Зашто ти плутократско-јеврејски газдаши нису решили питање незапослености на неки други човечнији начин? Зашто не спроведу друштвену правду, па би било посла за тих 15 милиона незапослених у њиховим земљама. Али, они хоће да то питање реши на рачун других народа, а не на рачун својих капиталиста.&lt;br /&gt;
{{gap}}Даље браћо, ми видимо данас Енглеску, која је целог века поповала о хришћанству, како читаву Европу препушта бољшевизму, ономе бољшевизму који данас, да би направио лепо лице, бира неког свога патријарха, пошто је претходно тај исти бољшевизам поубијао целокупно свештенство у Русији, и читав Балкан препуштају томе безбожничком и рушилачком бољшевизму, који нема за циљ ништа друго, него да пороби све народе и да их стави у службу једне идеологије која негира и Бога и све светиње и своди човека на животињу, објашњавајући да је човек исто што и свака животиња и да он нема никаквих других идеала и стремљења, него што су животињски инстинкти.&lt;br /&gt;
{{gap}}И ви данас видите какву судбину спремају српском народу. На челу балканског комунистичко-партизанског покрета налази се Хрват Јосип Броз, затим Хрват Иван Рибар док Србе треба да представља, после Милоша Обилића и Карађорђа, Моша Пијаде београдски Јеврејин. Из устава који су они спремили за тај будући Балкан видите да српске земље деле на неких пет-шест покрајина, а то је учињено зато, да би се на тај начин остварио и спровео у делo онај паклени план и она паклена завера која је склопљена противу српског народа, а који иду за потпуним уништењем његовим.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је ово тачно, погледајте шта раде партизани када уђу у неко српско село. Они убијају прве људе у селу, убијају учитеље, свештенике. То значи да они раде оно исто што су дахије намеравале да се учине са српским народом. И сва та недела чине под видом неког тобожњег ослобођења српског народа. Хоће да поубијају све виђене српске домаћине, не би ли остала само луда деца од 7 година, јер би онда могли да раде шта хоће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дакле, са једне стране расцепкати српске земље у комаде, да српски народ не буде јединствен, а са друге стране поубијати све оно што је у њему водећи човек, како би се паклена намера уништења српског народа могла да спроведе у дело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ви сте читали у новинама да је тај Тито, који је сада постао некакав маршал, слао делегације у Каиро да би кобајаги преговарао са емигрантском владом. Том приликом они доводи у питање и Краљев престо. Али они при том заборављају једно, заборављају да овде, на овоме тлу, још има Срба, још живи српски народ. Они заборављају да је провиђење послало српском народу једног јунака и ратника, генерала Милана Недића, који зове све Срби да се окупе око њега да би осујетили паклену намеру која је скована противу српскога народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}И зато, браћо и сестре, нека се нико не вара! Дошао је тренутак, када у Србији и у српском народу могу постојати свега два фронта. У једном фронту су међународни партизани са несрбима на челу, а други фронт, то је фронт националних Срба, под вођством генерала Милана Недића.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све што је родољубиво и честито у овој земљи, мора се сврстати као један човек чврсто у тај национални фронт. Све старе размирице и зађевица заборавите и баците сада у страну, јер данас нема времена да се Срби гложе и расправљају. Сви морамо имати на уму само оно наше гесло „Само слога Србина спасава”. Јер, браћо, нису још сва искушања прошла. Ко зна шта још чека српски народ. Да би смо свим тим искушењима одолели, да бисмо остали живи, да би српски народ остао жив, све оно што је здраво и национално у њему мора бити сврстано у чврсте редове.&lt;br /&gt;
{{gap}}Бољшевизму и партизанима морамо огласити рат до истраге. Или ми њих морамо утаманити, или они нас —  треће је немогуће!&lt;br /&gt;
{{gap}}Видите, немачки народ пре неколико стотина година био је у сличном положају у коме се данас налази српски народ. Они који су учили школу, знају да је у XVII веку у Немачкој беснео тридесетогодишњи рат. Тридест година су на земљишту Немачке војске разних народа крстариле. Тридесет година су те војске харале и пљачкале немачки народ и можете мислити у каквим се приликама налазио немачки народ за то време, када је пре тридесетогодишњег рата немачки народ бројао 15 милиона становника, а када је после тога рата остало било свега пет милиона Немаца. Од тих пет милиона постала је данас Велика немачка нација. Тај немачки кнез био је Фридрих Вилхелм који је рекао: „Ја морам да још док рат траје извршим консолидацију своје државе”. Он је организовао војску, завео ред и мир у градовима и обезбедио на тај начин будућност немачком народу. Ми Срби морамо данас то исто да урадимо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Браћо моја, сви ми данас морамо бити јунаци. Али јунаштво данашњег времена не састоји се у томе да се одлази у шуму и одатле тражи ослобођење, него је данас јунаштво остати на своме дому, у своме селу и у свом граду и одржавати мир и ред. То је данас највеће јунаштво. Јер сви ми, који смо данас у редовима генерала Недића, не дамо никоме да буде већи националиста или већи јунак од нас.&lt;br /&gt;
{{gap}}Браћо, сви ми који смо у влади генерала Милана Недића, верујемо у животну снагу српског народа и уверени смо да ће он из овога рата изаћи жив и велик.&lt;br /&gt;
{{gap}}Живео српски народ! Живео генерал Недић!

== Извор ==
''Српски народ'', 1. јануар 1944.

{{ЈВ-аутор|Велибор Јонић|1946}}

[[Категорија:Говори]]
[[Категорија:Велибор Јонић]]
[[Категорија:Други светски рат у Југославији]]
[[Категорија:Антисемитизам]]
[[Категорија:Антикомунизам]]</text>
      <sha1>aq1j0jg5q2zd6l1lmt3geqav5up3pj2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>После две године</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60708</id>
    <revision>
      <id>144358</id>
      <parentid>142356</parentid>
      <timestamp>2026-06-16T14:39:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>144358</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4368" sha1="3reuwtkg82fs08h59cso4b5o9fh92ov" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= После две године
| одељак=
| аутор= Велибор Јонић
| година= 1943
| белешке=
}}

{{gap}}Две године је откако смо за рачун међународног капитализма и комунизма гурнути у рат, који се по нас неславно завршио капитулацијом. Кроз ове две године искушења и патњи многи се од нас морао запитати: зашто смо уопште ступали у рат? Какви смо то ратни циљ имали пред собом?&lt;br /&gt;
{{gap}}„Боље рат него пакт” одјекивало је пре две године београдским улицама. Тако ce дерала комунистичка руља, потстрекивана енглеским плаћеницима. Да ли би се и данас нашао неко паметан који би устврдио да је рат био одиста бољи него пакт?&lt;br /&gt;
{{gap}}Тешко? Не само због личних незгода и патњи које рат неминовно собом доноси побеђеном, већ и због других крупнијих ствари. Може се набројати читав низ питања, за која се не може рећи које је од њих замашније и важније. Набројаћемо само нека од њих, остављајући читаоцу да он сам на њих по својој српској савести одговори.&lt;br /&gt;
{{gap}}Када је то рат био бољи од мира? Зар није боље не улазити у рат кад нам се већ за то била дала тако повољна прилика? Зар нисмо знали да наша бивша држава није била унутра консолидована и да није у стању да издржи никакав ударац споља?&lt;br /&gt;
{{gap}}Зар нисмо знали да је силна немачка војска била далеко боље опремљена од наше? Јесмо ли се уопште могли надати каквом ратном успеху? Да ли смо одиста веровали у енглеску војну помоћ и после случаја свих оних многобројних држава које су Енглези мирно пустили да пре нас пропадну?&lt;br /&gt;
{{gap}}Да ли је наша генерација имала право да ставља на коцку вековну тековину најбољих синова наших? Зар смо ми, синови сиромашног малопоседничког сељачког народа, требали да гинемо да бисмо заштитили плантаже богатих енглеских лордова?&lt;br /&gt;
{{gap}}Чега смо то ми, Срби православци, имали заједничког ca безбожничким комунизмом, са којим су плутократи пактирали? Зар нам после комунистичких зверстава нису јасне „благодети” које бољшевизам са собом носи? Зар не видимо да би нас грађански рат потпуно уништио?…&lt;br /&gt;
{{gap}}Још десетине и десетине оваквих питања дало би се поставити. На многа од њих српски народ је већ јасно и недвосмислено одговорио. Одгворио је у позитивном и конструктивном смеру. Зато и верујемо у његову лепшу будућност. 

== Извор ==
''Српски народ'', 27. март 1943. Број 12. Година друга. Стр 5.

{{ЈВ-аутор|Велибор Јонић|1946}}

[[Категорија:Велибор Јонић]]
[[Категорија:Други светски рат у Југославији]]</text>
      <sha1>3reuwtkg82fs08h59cso4b5o9fh92ov</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Промашен циљ</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60709</id>
    <revision>
      <id>144353</id>
      <parentid>142358</parentid>
      <timestamp>2026-06-16T14:38:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>144353</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4515" sha1="8704uv7x4qviah4ley95q5fzrvbqs3s" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Промашен циљ
| одељак=
| аутор= Велибор Јонић
| година= 1944
| белешке=
}}

{{gap}}Бомбардовања која су извршена над Нишом и Београдом од стране Англоамериканаца не могу се оправдати никаквим политичким и војничким разлозима. Напротив, она су могла и морала пот пуно изостати. Јер, какав се политички разлог може навести као оправдање за убијање мирног становништва једне земље коју Англоамери канци још увек сматрају својим савезнком?&lt;br /&gt;
{{gap}}Не постоје никакви ни војнички разлози. Немци који се налазе у нашој земљи то су војници, то су трупе, које су као такве покретне и које ће постојати макар немало ниједног српског града, ни насеља. Сем тога на читавом Балкану нема никаквих вој них операција, те према томе се мирни српски градови не налазе ни у каквој оперативној зони да би се могло прав дати њихово рушење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Хиљаде угашених живота српских жена, деце и мирних грађана, дакле, претстављају у најмању руку сувишне жртве, које ником нису требале, нити су икоме користиле. Ако се бомбардовањем српских градова ишло за тим да се у земљи створе неред и хаос, како би се посредно користи до. Титу и његовим бандама, и у том погледу циљ је промашен. У целој земљи очуван је потпун мир, а несрећа je српски народ, као што је то са нама одувек био случај, само још чвршће повезала и ујединила.&lt;br /&gt;
{{gap}}Бомбе бачене на српске градове погодиле су у крајњој линији оне који су наредили ова бомбардовања. И најљући Англофил наш данас je oтрежњен. Сурова и језива стварност ослободила га је илузије да ће Англоамериканци штедети српске градове и напаћени српски живаљ.&lt;br /&gt;
{{gap}}Хиљаде српских породица остале су без крова над главом и без игде ичега, осуђене да се потуцају од немила до недрага, гледајући са зебњом у будућност. Материјална штета, нанета приватној и државној имовини, непроцењива је. Оно што је деценијама зидано и стицано претворено је за неколико часова у прах и пепео. Многа културна добра, многи споменици српске прошлости уништени су. Али српски народ живеће и даље.&lt;br /&gt;
{{gap}}Живеће, уједињен у непробојном националном фронту, готов да до краја брани своју земљу и веру отаца својих. Дела националне солидарности и пожртвовања и неустрашиво вршење дужности, испољени за време ових трагичних дана, доказ су животне снаге српског народа, коју нико и ништа не може у ништити.

== Извор ==
''Српски народ'', 30. април 1944. Број 19. Стр. 3.

{{ЈВ-аутор|Велибор Јонић|1946}}

[[Категорија:Велибор Јонић]]
[[Категорија:Други светски рат у Југославији]]</text>
      <sha1>8704uv7x4qviah4ley95q5fzrvbqs3s</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Злочин и казна/Део први/II</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60793</id>
    <revision>
      <id>144366</id>
      <parentid>143335</parentid>
      <timestamp>2026-06-16T15:19:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>144366</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="29648" sha1="lxuwv4ssfv23quozpqcvqk8sd4frwzx" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
| '''II'''
| [[Злочин и казна/Део први/III|III]]
}}
{{gap}}Раскољников није био навикнут на гунгулу, и, као што је већ речено, избегавао је свако друштво, нарочито у последње време. Али сад га је нешто на једанпут вукло људима. Њега подузеше неки нови осећаји, а, заједно с тим, појави се и некаква жудња за светом. Он се толико заморио читавим месецом усредсређене туробности своје и мрачнога узбуђења, да му се прохтело ма само и један тренутак одахнути у другом свету, па ма у каквом било. И, не гледећи на сав гад око себе, он са задовољством остаде сада у крчми.&lt;br /&gt;
{{gap}}Крчмар је био у другој соби, али је често слазио у кафану, спуштајући се од некуда по степеницама, при чему би се прво указивале његове кицошки углачане чизме с великим црвеним капцима. Он је био у поткошуљи и веома масном црном атласном прслуку, без поше, а цело му је лице изгледало као машћу намазано. За столом са разним јелом био је дечак од четрнаест година и још један млађи, који је служио, кад се штогод тражило. Било је ту насечених краставаца, црнога двопека и на залогаје исечене рибе; све је то веома непријатно мирисало. Било је тако загушљиво, да се готово није могло издржати, а цео простор био је толико засићен ракијским мирисом, да је изгледало е је било могуће од самога тога ваздуха опити се за пет минута.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дешава се по кадшто, да се сретнемо са потпуно непознатим нам људима, који нас почну занимати на први поглед, некако на једанпут и неочекивано, пре него смо и једне речи проговорили с њима. Такав је утисак начинио на Раскољникова и онај гост, који је седео мало даље од њега и личио на отпуштеног и пензионисаног чиновника. Млади се човек доцније неколико пута сећао овог првог утиска и у њему је видео чак неко предсказање. Он је непрестано погледао на чиновника, најзад још и због тога, што и чиновник није скидао очију с њега. Било је очигледно, да се овоме веома прохтело отпочети разговор. А на остале госте, који су још били у крчми, не изузимајући ни крчмара, чиновник је гледао некако обично па чак и с досадом, а у исто време са изразом неког поноситог подцењивања, као на људе нижега положаја и развића, са којима он нема шта ни да говори. То је био човек од преко педесет година, средњега раста и јаке конструкције, просед и ћелав, са отеченим, од постојанога пијанства пожутелим, па чак и помодрелим, лицем и подбулим капцима, испод којих, као кроз прорез, сијаху веома мале, али живахне, црвене очи. Али нешто је и било у њему веома чудновато; у његовом се погледу светлило чак као неко одушевљење, — могло би се рећи и мисао и разум, — али у исто време сенуло би и безумље. Био је одевен у стари, сасвим поцепани црни фрак, са покиданим дугметима. Само се једно још које-како држало, и њиме се и закопчавао, желећи очевидно да сачува пристојност. Испод прслука му је вирила кошуља, сва згужвана, испрљана и поливена. Био је обријан онако, као што се бријају обично чиновници у Русији; али је то било тако давно, да му је сад брада изгледала као четка. И у његовом понашању могло се опазити нешто уљудно — чиновничко. Данас је био канда веома узнемирен, често је гладио косу, и подупирао главу рукама, при чему су се лепо видели са свим исцепани лактови. Најзад погледа право у Раскољњикова, па га јасно запита:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Смем ли, поштовани господине, да се усудим упитати вас за нешто? Јер, ма да баш не изгледате угледно, ја бих ипак рекао, да сте образован човек, и да вам пиће није свакодневна навика. Свагда сам и сам уважавао изображење, сједињено са срдачним осећањима. Међу тим, част ми је представити се, — титуларни саветник Мармеладов. Смем ли да вас упитам: јесте ли и ви били у служби?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Не, ја сам ђак… одговори младић, чудећи се лепоме говору, а још више тој слободи с којом му се обратио тај господин. И не обзирући се на то, што је мало пре био вољан да пристане ма у какво друштво, сад се опет пробуди у њему оно непријатно, оно раздражљиво осећање према свакоме непознатом лицу, које се дотакло, или се хтело дотаћи његове личности.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Дакле студент, или можда бивши студент! узвикну чиновник, — тако сам и мислио. Да, да, драги мој, искуство, опит. — И да би себи придодао већу важност, метну прст на чело. — Били сте студент, или сте се бавили науком! Допустите… Он се подиже, нихајући се, узе чашу и седе до младог човека мало у страну. Био је истина накресан, али је лепо и одрешито говорио, и тек по каткад у говору замуцкивао. Поче да говори са особитим задовољством с Раскољњиковим, да би човек рекао, да читав месец дана није ни с ким проговорио.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Драги мој господине, поче он са неким усхићењем, сиромаштво није порок, — то је непобитна истина. Знам ја и то, да и пијанство није добродетељ. Али крајња сиротиња, то је прави порок, мој драги господине. У сиротињи ви ћете сачувати урођена племенита осећања, а у крајњој сиротињи — никада и нико их неће сачувати. За крајње сиромаштво неће те само батином истерати, већ ће те метлом из друштва исчистити, само да би те више увредили. Имају и право; јер сам и сâм готово у крајњој сиротињи да себе вређам и кињим. Отуда и пијанство, драги мој господине! Пре месец дана избио је г. Лебезјатњиков моју жену, а жена моја није то што сам ја! Разумете ли? Допустите ми, да вас још нешто запитам, онако из радозналости: Да ли сте ви кад год ноћили на Неви у оним баркама, у којима се сено довлачи?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Не, то ми се никад није десило, одговори Раскољњиков. А шта значи то питање?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Е, па знате, већ је пета ноћ како ја тамо спавам…&lt;br /&gt;
{{gap}}Он напуни чашу, испи је, па се замисли. И заиста на његовим хаљинама, па и у коси, могао би да приметиш сламке. И било је вероватно, да се он није ни пет дана свлачио ни умивао. Нарочито му руке беху нечисте, поднадуле и поцрвенеле, а нокти од блата поцрнели.&lt;br /&gt;
{{gap}}Његов разговор обратио је на се општу, али не баш и са свим озбиљну пажњу. Дечаци иза стола с јелом почеше да се кикоћу. Гостионичар, чињаше се да је нарочито дошао из друге собе да слуша овог „комендијаша.” Он седе мало подаље, зевајући лениво и достојанствено. И како се чињаше, Мармеладов је био овде изодавна позната личност. Па и ову наклоност придиковању, по свој прилици, стекао је разговарајући се с разним непознатим личностима у тој крчмици. Код неких људи, који радо пију, ова наклоност постаје неопходна потреба, — а нарочито код оних, с којима код куће строго поступају и по вољи располажу и заповедају им. Па за то се такви људи, кад се нађу у каквом лумпачком друштву, свагда старају, да се оправдају, а по могућности и поштовање задобију.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Комендијаш! — громко рече крчмар. А што не радите, за што не служите кад сте чиновник?&lt;br /&gt;
{{gap}}— За што не служим, драги мој господине, — прихвати Мармеладов као да ово питање управи на Раскољњикова, — за што не служим? Зар мене не боли срце, што живим без икаква посла? Зар мени није било тешко, кад је г. Лебезјатников пре месец дана избио својеручно моју жену, а ја лежао трештен пијан? Допустите, млади човече, да вас запитам, да ли се вама дешавало… хм… ну, рецимо да потражимо новаца у зајам, а без наде, да ћете добити?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Дешавало се… то јест, како без наде? —&lt;br /&gt;
{{gap}}— То јест, тако, да још у напред знате, да нећете ништа добити. Ево, на пример, ви још у напред позитивно знате, да такав и такав човек, тај поштени грађанин, ни пошто не ће да вам да новаца. И ја питам, зашто да вам да? Он зна да му нећу вратити. Ви ћете рећи, из сажаљења? Али г. Лебезјатников, који се бави новим мислима и новим правцем, пре неки дан објасни, да је сажаљење науком забрањено, и да се тако већ ради у Енглеској, где је политичка економија. Дакле, ја питам, зашто да он да новаца? И знајући у напред да вам не ће дати, ви ипак идете, и…&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па зашто онда да се иде? додаде Раскољников.&lt;br /&gt;
{{gap}}— А ако нема коме да се иде, или баш нема куда да се иде? А међу тим, сваки човек мора некуда да иде. Дође по кадшто време, да је човеку потребно да се ма куд крене. Кад је моја јединица ћерка први пут пошла у свет са „жутим билетом”&lt;ref&gt;Овакви билети дају се у Русији јавним девојкама.&lt;/ref&gt; и ја сам такође пошао… И у тај мах погледа он узбуђено на младог човека. — Ништа, ништа, драги господине! — додаде он, желећи га успокојити, јер у тај пар(?) оба дечака, што стоје за столом, прснуше у смеј, па се и сам крчмар насмеја. — Ништа! Ова подсмевка ни мало ме не узнемирује, јер је већ свима све познато, и све што је тајно, мора да постане јавно; и ја то не презирем, већ смирено сносим. Нека! нека! — Овај човек! — Допустите, млади човече: можете ли ви… Али не, да се јаче изразим: ''можете ли'' ви, ''смете ли,'' гледећи у овом тренутку на ме, рећи позитивно, да ја нисам свиња? —&lt;br /&gt;
{{gap}}Младић не одговори ни речи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Па добро продужаваше беседник уљудно и овога пута чак и усиљеним достојанством, почекав док се уталожи кикот, који се беше подигао у крчми. — Рецимо, да сам ја свиња, али она је дама! Ја сам звер, а моја жена Катарина Ивановна, — она је изображена, и ћерка је штабног официра. Ајд нека сам ја и подлац, али она има узвишено срце, она је високо изображена, она је пуна благородних осећања. А међу тим… О! кад би се она нада мном сажалила! Милостиви господине, милостиви господине, човеку је потребно, да има макар и једно такво место, где би га пожалили! А Катарина Ивановна ма да је дама и великодушна ипак је неправедна… И ма да ја и сам врло добро знам, да и тада, кад ме за косу чупа, она чупа из сажаљења и што је срце боли (јер, понављам без зазора, млади човече, она мени чупа косу, потврди он са удвојеним достојанством чувши опет кикотање), ну Боже мој! кад би она макар једанпут… Али не! не! Све је узаман, бадава је говорити!… Бадава говорити, јер мене су већ више пута сажаљевали, али… така је моја природа а ја сам прави скот!&lt;br /&gt;
{{gap}}— Још сумњаш! — примети крчмар зевајући.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мармеладов одлучно лупи песницом о сто.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Већ ми така природа! Знате ли ви, мој господине, да сам ја чак и чарапе моје жене пропио. Да су то папуче, па опет и које-како; али чарапе, њене чарапе продао сам за ракију… Међу тим, живимо у хладној соби; она је јадница ове зиме прозебла, и почела је да пљује крв. У нас има троје мале деце и Катарина Ивановна ради од јутра до мрклог мрака; она пере и риба, дечицу мије, јер је из малена навикла на чистоћу; а међу тим, груди су јој слабе, и тек што није пала у јектику, — и ја то осећам! Зар ја не осећам? И што више пијем, то више и осећам. За то и пијем, да у пићу нађем себи утехе… А пијем и за то, што хоћу да ми се удвоји страдање! — И он, као у очајању спусти главу на сто.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Млади човече, продужи он, подигнувши се опет ја читам на вашем лицу неку тугу. Чим сте ушли, ја сам то прочитао, па за то сам и ступио с вама у разговор. Јер причајући вам моју несрећну историју, ја тим не желим да ме чују ови беспосличари овде, који већ све то знају; него ја тражим човека од срца, човека образованог. Знајте дакле да се моја жена васпитала у отменом губернијском племићском институту, и пред излазак отуда, она је играла пред губернатором и пред другим лицима, за што је добила златну медаљу и похвални лист. Медаљу… медаљу смо продали… већ одавно… хм… а похвални лист она чува у сандуку, и пре неки дан га је износила и кућној газдарици показивала. И ма да је она с газдарицом у непрестаној свађи, али прохтело јој се, да се ма пред ким похвали и исприча о срећним минулим данима. И ја је не осуђујем, не осуђујем; јер ово последње и остало је код ње као успомена, а све је остало ишчезло као дим, као прашина! Да, да; она је дама ватрена поносита и непоколебљива. Сама пере под, живи о црном хлебу, али не ће допустити, да је ма ко омаловажи. За то није могла издржати и грубост г. Лебезјатникова, и кад ју је тај господин избио, то је на њу подејствовало, да је пала у постељу, и то не од батина, колико због јаког частољубља. Она се удала за ме као удовица са троје нејаке дечице, све једно другом до увета. Први је пут удата била за пешадијског официра, и толико га волела, да је с њиме побегла из дома родитељског. Мужа је волела преко сваке мере; али он се поче картати, падне под суд, и тако је умро. У последње време он је њу и тукао, ма да се она није подавала, а о томе ја врло добро знам из искуства; али, она и сад њега помиње са сузама, и мене њиме кори. Ја се на то не љутим, нека бар живи у успоменама, сећајући се сретне прошлости… И она остаде после њега са троје нејаке дечице у једном удаљеном и дивљачном округу, где сам се и ја тада налазио, и остала је у такој сиротињи без икакве наде, да човеку није могуће описати. Родбина се беше ње сасвим одрекла, а она опет беше преко мере горда… И тада ја, драги мој господине, и сам бејах удовац, а од прве жене имајући четрнаестогодишњу ћерку, понудим своју руку тој ојађеници, јер нисам могао даље гледати њену патњу и страдање. Ласно можете по томе оценити сиротињу у којој се она налазила, кад се сагласила да за мене пође, не гледећи што је била од знатног рода, и потпуно изображена! Ну удаде се! плачући и јецајући и руке ломећи — пође за мене! Јер није имала куд ни камо. Разумете ли, разумете ли ви, мој драги господине, шта значи, кад се нема куд? Не, ви то још не разумете… И целе године вршио сам своју дужност часно и свето, није ми ни на памет падало да се и дотакнем тога (при овој речи он метне прст на стакло с ракијом) јер сам имао осећања. Али и тиме јој не могох угодити. У то време изгубим службу, и то не својом кривицом, већ због тога, што је чињено неко преустројство. И од тада отпочех овај! Биће већ година и по, како се ми, после дугог потуцања од немилог до недрагог, и после дугих страдања, обретосмо најзад у овој великолепној и многим споменицима украшеној престоници. И овде сам добио службу… Добио и опет изгубио. Разумете ли? Овде сам већ својом кривицом изгубио, јер се моја природа појавила. Сад живимо у једном буџаку, код газдарице Амалије Фјодоровне Липевексел, а од чега живимо, и откуда плаћамо, то не знам. Осем нас, тамо живи још много света… Содома, најбезобразнија… хм… да… За то време порасте и моја кћи од прве жене. Шта је она у своме животу препатила од своје маћехе, о томе нећу да говорим. Јер, ма да је Катарина Ивановна препуна великодушним осећајима, али је дама љута и раздражљива, и одмах грди… Да! Али на што то и помињати!… Моја Соња, као што већ можете мислити, није добила никако васпитање. Пре четири године пробао сам да је обучим у историји и земљопису. Али како и сам нисам био бог-зна како вичан, то се њено васпитање тиме и завршило. Остали смо код персијског цара Кира. За тим, кад је поодрасла, прочитала је неколико романа, а ту скоро, посредовањем г. Лебезјатникова још једну књигу ''Љујсову Физиологију'' — да ли вам је позната? — прочитала је с великом пажњом, па је чак и нама по нешто прочитала: и то је све њено изображење и наука. Е сад, питам ја вас, драги мој господине, колико може по вашем мишљењу, да заради једна сиротна али честита девојка, и то поштеним трудом?… Петнаест копејака дневно, не заради, мој господине, ако је поштена и нема особитог талента, па и то не испуштајући посао из руку! Па и оно што заради, не добије уредно. Ето, сашила је по туцета кошуља државном саветнику Клопштоку, Ивану Иванићу, — јесте ли слушали о њему? и не само да јој није платио ни до овог тренутка, већ је погрдним речма одјурио, лупајући ногама и псујући непристојно, под изговором да јаке нису сашивене по мери и да криво стоје. А деца гладују… А Катарина Ивановна, руке ломећи, хода по соби, а по лицу јој избиле црвене пеге, — што у тој болести увек бива — па ће рећи мојој ћерци: „Живиш код нас као какав дембел; једеш и пијеш и грејеш се,” а шта ту има јести и пити, кад и деца по три дана не виде корице хлеба? Тада сам ја лежао… ну, па шта! лежао сам пијан као земља, и чујем, како говори моја Соња (стрпљива и ћутљива је она, и гласић јој је тако нежан… плавушица, лишце свагда блеђано, унило), каже: „Шта, Катарина Ивановна, да ли је могуће, да ја на такав посао пођем?…” ,,А Дарија Францовна, женскиње злонамерно и полицији добро позната већ се трипут преко газдарице распитивала. „Чудна ми посла, одговара Катарина Ивановна, с подсмехом, — а нашто чувати? Драгоценост, већ нема!“
— Али не осуђујте, не осуђујте, милостиви господине, не осуђујте је! Ово није било речено при чистој савести, већ у раздражености у болести и уз плач гладне деце, а и речено је више у очајању него у правом смислу... Јер је Катарина Ивановна већ била таква, и чим се деца расплачу, макар и од глади, одма их отпочне тући.

== Напомене ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
1899. ''Полицијски гласник'', 27. фебруар, Бр. 8. Год. III, стр. 61-63.

{{ЈВ-аутор|Јефта Угричић|1927}}</text>
      <sha1>lxuwv4ssfv23quozpqcvqk8sd4frwzx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ново оружје</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61041</id>
    <revision>
      <id>144372</id>
      <parentid>144186</parentid>
      <timestamp>2026-06-17T11:37:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>144372</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="90466" sha1="qjctcwbiqbguua6nkbpb0hcsmjumld0" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Ново оружје
| одељак=
| аутор=Симо Матавуљ
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;big&gt;'''I'''&lt;/big&gt;&lt;/center&gt;
&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;«... А ти хајде у ''широке Дужи'',&lt;br&gt;Билој кули Бока Маловића ...»&lt;/p&gt;

Требињска нахија међаши столачком, невесињском, и никшићском, једнијем крајем спушта се к јадранскоме мору, и има на њему свој велики пристан: Суторину.

У тој нахији, на истоку од Дубровника, западно од Требиња, пукла је долина, коју може коњик прегазити, путничким ходом, за један час, а обиграти могао би је сву колику за непуна два.

To cy те гуслареве «широке Дужи».

На западу те долине, лицем ка Требињу, наличјем ка јуначком браству Правицâ, сјевернијем боком ка Попову Пољу и племену Бањанима, јужнијем боком ка цести, која веже Дубровник са Требињем, налази се један манастир.

Као што је требињска област најврлетнија, те најнероднија између четрнаест херцеговачких котара, тако је тај манастир, и по старини и по грађевини, најнезнатнији од осталијех дванаест у њекадашњем војвоству Светога Саве.

Али је тај манастир, овијех пошљедњих година, на далеко разглашен као огњиште народнијех буна.

На згодну је мјесту за то. Опасан је селима, а у томе живом вијенцу, њиви се од старине љути ратнички народ, перјаница цијеле земље Херцега Шћепана. С тога тешко имађаху приступа и Турци и потурчени властеличићи горње Босне; с тога, кад би народу муке дотужиле, у томе би манастиру најчешће се разлијегао поклич:

»За крст часни и слободу златну»!


&lt;center&gt;&lt;big&gt;'''II'''&lt;/big&gt;&lt;/center&gt;
&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;«...А какав је тај столачки бане&lt;br&gt;На његову дебелу дорину!&lt;br&gt;На плећи му везена шишана,&lt;br&gt;А о бедри дуга гадарија...»&lt;/p&gt;

Оне године кад Омер-Паша покори властелу босанску и херцеговачку, живљаху у манастиру три калуђера: игуман Ђенадије, настојник Ђерасим и Дионисије «душопопечитељ» цијеле околине. Сва три бијаху од добријех брастава из требињске нахије, јунаци окушани и свештеници чиста живота. Игуман бјеше претурио шездесету, Ђенадије га готово стигао, а Дионисије немађаше још сиједе длаке. Осим њих, било је у манастиру, како које године, по два три ђачића и толико слугу.

Манастир имадијаше њешто своје земље, гаја и стоке, али дохотком од тога његова чељад не могаше прегодиштити, него се помагаху купљачином. Сиромашни, побожни народ херцеговачки, и данас откида од својих уста те помаже задужбине својих старијех.

Једнога љетњег дана бијаше мо́ба на црковини. Жело се бијело жито. Бијаше ту старјешинâ и омладине од Правицâ, Бањанâ, Вукаловићâ, са Дријена — еле из све околине. Уз веселу пјесму, српови сијеваху у хитријем дјевојачким рукама, а момчад иза њих скупљаху руковети, које опет старији везиваху. У подне сви посленици са духовницима посједаше у хладовину, да једу и да се одморе. Послије јела заврже се шала, старији спавнуше мало, пак се опет приону на посао. У попасна доба отидоше духовници.

Пред сунчани залазак, баш кад клепало пред манастиром огласи вечерње молитве, угледа њеки од посленика, на путу што води од новскога приморја, једнога коњика и пред њим пјешака. Сви, заклањајући очи рукама, упријеше погледе на ону страну, те, након прилично доста времена, распознаше крупна брадата човјека на велику дорату.

— Ко ли је оно, ако Бога знаш! Каква ли је оно банина? — рече њеко.

— Ко је да је, гост је манастирски, прихвати кнез Трипко: — Тркни, који од вас момчади, да јави калуђерима.

Један Правица задјену оружје за појас, пак даде маха ногама.

Људи се стадоше умивати, женске поспремати алате и ствари.

Путници наиђоше стазом на њеких педесет корака од њиве.

— Добар вече! назва дебелијем гласом коњаник, привукавши узду. Био је у црногорској ношњи, која већ и онда узе маха у пограничној Херцеговини.

Сви му прихватише једногрлице.

— Чији сте посленици?

— Манастирски умолници, — одговори кнез. — А ти докле ћеш?

— У манастир, брате. Збогом!

— Да није устао који с Косова? нашали се њеки постарији Правица. — Ја мним нијесу ни они личнији били од овога.

Сви пођоше у гомили, мушки предњи, а женске за њима. Младеж заче пјевати. Коњаник иђаше лаганије, обзирући се сваког трена, те кад доприје пред манастир, изађоше му калуђери на сусрет, а народ га стиже.

Он хитро одјаха, а широка сабља звекну му по ножном листу.

— Добар вече, браћо! Е, благо мени кад ме браћа овако дочекују! Ово, занаго, на добро слути!

— Добро, ако Бог дâ! — прихвати игуман.

Сада тек могоше га омјерити. Бијаше подланицу виши од високога кнеза Трипка, који стајаше тик до њега, а леђима ћаше заклонити два осредња човјека. Под високим челом свијетљаху му крупне црне очи, а брада прогрушана досизаше му до појаса.

Путник отпаса сабљу и извади иза паса двије мале пушке, предавши то пратиоцу; нак скиде капу, те му се просуше по плећима бичеви дуге косе; за тијем извуче из зобнице масну камилавку и натаче је.

— Благослови, оче игумане! — рече цјеливајући старчеву руку. — Ја сам ти у Рѝсту брат, Серавим Сточанин, ако си кад чуо за мене.

Диже се граја.

— Зар Серавим! О, соколе Серавиме! Ко није слушао о теби!? Каква те добра срећа к нама нанесе! Благо нама!

Ти узвици и други налик тијема, ређаху се, докле се Серавим не ижљуби са свјема. Па онда женске приступаху му руци. А кад већ ћаше доћи до ријечи, повуче га игуман за скут од бијела гуња, јер није у реду да се пред кућом путник пита за што друго, осим за здравље. Али Серавим рече:

— Нека ме овдје, оче игумане, Бог те миловао. Овдје, ето након толико година, први пут стадох на херцеговачку земљу, међу киту дивне браће. Допусти, дакле, да се овдје одморим!

Ђенадије сједе на рудину, прекрстивши ноге. Сви остали учинише тако, а невјесте и дјевојке отидоше.

Танки ђак Исаило, којега зваху Пресукача, и гојни кувар, надимком Кркљача, донесоше ракију, те почињући од госта, сви се обредише ћутке.

— А јеси ли здраво путовао? заче игуман, одбијајући прве димове из чибука.

— Хвала, духовниче, здраво и добро! — одговори Серавим, сисајући и он врх од чибука. — А ви сви како сте?

— Хвала, здраво, добро, — заграјаше што који.

— Пошљедњи пут чух о теби... не знам кад оно? Има ли виша од пет година? Онда кадно Турци ударише на Острог. Е, причало се да си са двадесет другова покор учинио од некрста!

Серавим одмахну руком, као да не бјеше вриједно о томе говорити.

— Право, ја мнидијах да си старији, па сам помишљао: умр'о човјек! Збиља, како то да се нас два никад не видјесмо? А, ви људи, познаваше ли га који?

Сваки занијека главом.

— Знали смо га сви, али га ето не познаваше ниједан! — рече кнез.

— Хвала ти на тој! — одазва се Серавим, и стаде их гледати редом, пак се заустави на једном младом прсони, плаве длаке, који сједијаше према њему.

— С тобом као да сам три ста пута бивао, тако си ми обичан! — рече Серавим младићу. — Не буди замјере, сви сте ми по вољи, али овај види ми се јунак.

— Боже дај да погодиш, јер до сад немађаше прилике да одвоји другима, дода кнез, тапшући по рамену момка. — Ово ми је синовац, Лука Вукаловић!

— Жив био! — рече Серавим, пак се обрну к игуману:

— Да се вратимо на први разговор, оцо, богме, имао сам кад умријети и по годинама и по злој коби, која ме је пратила, Бог је посјекао; али нема смрти без суђена дана.

— Дед причај што о себи, ако си вољан! — замоли га Ђерасим.

— Хајде, хоћу, ако ћу и у кратко. Родом сам од Стоца, — то знате. Књигу сам учио у Житомислићу, гдје се закалуђерих. Е, лијепо ми је ту било и обично, него, Бог вас миловао, Мостар близу а у Мостару владика, па ево ти га готово сваке недјеље к нама у походе. Не бјеше ми мио тај Грк, а ни ја њему. Једном затече ме гдје се бацах камена са момчађу, те удари карати ме: «Зар ти не знас да свјасценику не подобајет цинити јунаства»? Па пошто изгрди српске свештенике све с реда, одреди да издржим дугу јепитимију. Ја, богме, не шћех него се преселих у Косијерево, а одатле ускочих у Црну Гору, под Острог...

— Валај, ти баш прескачеш трупачки, — прекиде га смијући се Дионисије. — Као да си дан остао у Косијереву? Та знамо ми, чôче, што те маче отуда!

— Није ли и твога прста било у погибији Смаил-аге Ченгића? — запита лагано кнез Трипко:

— Сад како му драго, Бог га посјекао, ко би све ситнице побројао! Еле, Бог вас миловао, остах вам у Црној Гори шест пошљедњих година господарства владике Рада, а ево непуну једну од кад, са срећом, наста нови књаз... Дајте да сквасим сухо грло.

Дадоше му ракију.

Бјеше пао сутон.

Пошто и најмлађи предуши, запиташе једанак кнез и игуман:

— Први: Мислиш ли колико остати с нама?

— Други: Долазиш ли право отуда?

Серавим се обрну к старцу.

— Право. Прекојуче сам прешао катунску нахију, јуче падох у Приморје, а данас ме ево овдје.

— Мислим, кнеже, остати међу вама, докле ме не отјерате.

— Е, онда ћеш дуго чекати заиста! — викну њеко весело.

— Дуго богме! И жив и мртав! — дода други.

Игуман се помаче да устане, јер видје да се допрло до заплета, који не треба расплетати у то вријеме, али ђаво не даде младом Вукаловићу да ћути.

— А како ти је било у Црној Гори, оче Серавиме? Пажаху ли те главари?

Свак прекиде дисање.

Серавим испири младићу млаз дима у груди.

— Лијепо ми бијаше, дијете. Пазили су ме добро.

— Јакако, као што личи! — настави Лука мирно. — Али, опет, оче, не свикну се ти тамо, што ли?

— Е, Бог те посј... миловао, дијете, што ти паде на ум да ме исповиједаш, а не познајеш ми ћуд! — рече Серавим као шалећи се, али му се густе вјеђе саставише. — Слушао си да наши Турци, ходећи на аџилук, носе у торбицама наше земље, те је у путу миришу, а ноћу је разасипљу пода простираче, и тако их жеља мине свега домаћега. А ја, видиш, заборавио бјех понијети прегршт херцеговачке земље, те ме је она сваколика увијек привлачила, док ме ево не довуче...

— Тако је! — потврдише њеки.

— То је једно, Бог вас миловао, а уз то чух да је цар дао правице нашој земљи и поставио уредбе као и други краљеви, те нема већ насиља. Је ли тако, кнеже Трипко?

— Оно јест, да речемо побоље него што је било. Ето по градовима и по касабама царски низам и заптије, те су на руку свакоме ко се потужи. Ето укиде се харач и кулук. Бегови и аге врче на царске људе као и на народ, — сад колико ће то трајати Бог сâм зна...

— Поред свију тијех уредаба ми смо на пушци као хајдуци! — рече Лука. — Бога ми, да ми није срамоте оставити своје огњиште и племе, сутра бих ускочио тамо, гдје наша вјера суди!

Серавим поносито диже главу.

— Чујеш, дијете! Има њешто теже од страха! Ја не долазим амо од бјеснила, него од невоље... Владика умрије, на се сад главари прегоне око власти, њеко хоће опет владику, њско кнеза, а ја побјегох да не гледам братски покољ, више с тога него од бојазни да не погинем невидован, као што погинуше многи. А ово наших кршева, ако не можемо ослободити, можемо их бранити...

— Ја сам све разумио, — рече игуман устајући. — Лука, први пут познадох да си брзорек, а то не ваља! А сад да се иде!

Млади Вукаловић пољуби Серавима у руку.

— Не љути се, стрико, молим те, е би радији срамотно погинути, него да ти загорчим први састанак с нама! Знаш, копкало ме да почисто сазнам хоћеш ли остати с нама, па...

— Просто да је! Најпослије добро си учинио! А што да кријем од браће оно што ми је на срцу... Cyтра рано дођи к мени да одемо заједно по околини. Рад сам да се првога дана познам с народом.

— Хоћу, ва истину, прије зоре, и још, да нијеси толики, да те на плећима носим! — рече младић весело.

— А ја ћу у град, — заврши кнез. — Одох ка паши, да му јавим е дође међу нас један стари изнемогли калуђер, родом Херцеговац, који се Бог зна куда потуцао, па дође да склопи очи у својој земљи. Јер не урадим ли тако, дознаће паша истину, па ето напасти. Је ли тако, духовници?

— Са свијем! — потврди игуман.

— А ако паша усхтије да ме види? — запита Серавим.

— Ја ћу њему: — Господару, не може се старац држати на коњу, а пјешке не би домиголио за недјељу дана до твога скута. Ето, од Новога ходио је њеколико дана. То толико што је дух у њему.

— Па ради тако, — не било у томе слутње! Е, збогом, брате! Хајте починути! — рече Серавим, те се разиђоше.

Сутрадан освитао је петак. Прије дана кренуше два Бањанина са товарним коњма у Нови да пренесу Серавимов пртљаг; он с Луком отиде по околини а кнез са четири пет племенских главара ка паши.

Серавим, обилазећи куће, даде се познати као велики шаљивац и као човјек веома вјешт свакоме пољском раду, те је своја свјетовања зачињао досјеткама. Праштајући се, позва домаћине да му дођу на част, послије прве летурђије што ће се отпојати.

У суботу око подне стигоше његове ствари, два велика товара, које он унесе у своју ћелију, пак се затвори.

У недјељу стече се гомила народа пред манастир. Серавим изађе међу њих. Бјеше без оружја, под камилавком, а мјесто гуња навукао бијаше мантију, те се видио друкчији, — див њеки црноризац. Пошто се поздравио са сваким, врати се сам у цркву, а кад клепало огласи почетак, он је већ кадио на олтарским вратима.

Трнци подиђоше свакога кад та јуначина запоја: благословено царство оца и сина и светаго духа. А од силнога гласа његова зујаху уши.

Служба потраја дуже него обично, јер је Саравим растезао завршетке пјесама, потресујући грлом. Многима се прорачи да сложе уза њ по тихо, те је тутњило по тијесној цркви.

— Е, браћо, оваке летурђије још не чух! — рече њеки старац Томашевић, кад изађоше — Е, вјере ми, чинило ми се да видим светога Илију у одеждама, не буди примијењено!

Одабранији брђани са тројицом калуђера станише се пред ћелијом Серавимовом. Омладина и женске посједаше пред манастиром. Он се изу кад дође пред своја врата.

— А да хоћемо ли и ми сазувати опанке! — запита кнез Трипко.

— Како је коме мило, али је љепше овако! — рече Серавим отварајући.

Тла бијаху застрта шареницама. У једноме куту кревет, покривен суканцем; до њега шарен ковчег; до овога низак сто а на њему четвртаста скленица ракије запушена шипком; испод скленице, требник обавијен петрахиљем и сребрен крст. Врху кревета мала Богородичина икона, опточена сребром. Врху ковчега оружница. На другој стијени, сучељавајући се са материнијем ликом, образ Христов. — Све то у једноме низу, запремајући једну страну собе.

Остала три руба собе бијаху покривена излињалијем јастуцима, на које он посади своје госте.

— Дивна оружја, Серавиме брате! — рече игуман чим сједе, мјесто да рекне, као што бјеше наумио: сретно насеље!

И сви остали стадоше хвалити.

Серавим скиде једну латинку, златном жицом извезену, и ону кривачу, што му вишаше о бедри, кад дође.

— Ев' ово ми је поклон од покојнога господара владике, Бог да га прости!

Па им додаде шишану, два чита лаганијех леденица и два веља ножа, причајући гдје је што од тога плијенио; — један чит малијех пушака, красан рâд фочанских кујунџија, допаде га кад се дијелио плијен при погибији Смаил-Агиној.

Лука на ново сложи оружје, а домаћин наточи игуману, који изговори лијепу здравицу новом «сожитељу» свете обитељи.

— Би̑ ли код паше? — запитаћe Серавим кнеза, пошто му се гости обредише.

— Бих, брате, и дивно прођох. Ама ни труна да о чем посумња. — Хвала ти, лијепо је то од тебе што ми јављаш сваку промјену у вашим племенима; види се да вам је до мира, и да сте захвални честитоме цару на новом реду»! рече. — Како да нијесмо! — прихватих брзо. Богу слава, па цару хвала! — «А пише ли записе тај старац духовник»? пита ме паша. — А друго и не ради, господару! Остарио је добро, а сиједе браде до паса, те га наш свијет гледа као чудотворца! — Паша се слатко изасмија. — «Тако је, вели, и с нашим дервишима; што су старији, то боље пролазе у својој работи. А добро је то по ваш манастир; све што тај стари стече, остаће тамо. За то га пазите и храните добро»! — Хоћемо, богме, кад ти велиш! Баш ћемо се поревенати, па нека му свакога дана буде изобила овнујскога меса и вина.

Сви се смијаху.

— Могло би бити ђавола, ако се паша хтјене освједочити! — рече главар Љубибратићева браства.

— Лако се и томе домислити! — рече кнез Дучић. — Ево нам се игуман осушио као какав испосник, па још маличак нека се преподоби, ето ти паши сведоџбе. Али, чôче, нијесмо ми ни до сад њима давали рачуна о нашим стварима, а од сад ћемо, божја ти вјера, још мање!

Било је јоште разговора које о чем, а највише о народним пословима, па онда Серавим узе гусле и започе једну јуначку.

Његов силни глас, а лијепа пјесма, загрија старе ратнике Кад он преста, под прозорима загрмјеше пушке и ухвати се коло. Тада поустајаше главари и отидоше међу млађи свијет, те се сви скупа весељаху до мркле ноћи.

Тако се прослави долазак столачкога бана у манастир.


&lt;center&gt;&lt;big&gt;'''III'''&lt;/big&gt;&lt;/center&gt;
&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;«И ти можеш, и коњ ти може, али ти Бог не да»!&lt;/p&gt;

Чим забијели дан, па ма какво вријеме било, Серавим је први на ногама у манастиру. Он се измије у дворишту, пак до јутрење, у својој ћелији, поњекад тихо гуди, а кад год пјева из свега грла: Величајем тја Христе жизнодавче.

Послије јутрење, ако је тежатни дан, ето га на њиви, на ливади, у наслону, по градинама, по дубрави, око стоке, око пчела, — еле како је чему вријеме. У томе он бјеше са свијем замијенио Ђерасима, који иза Серавимова доласка, помагаше Дионисију у духовничким дужностима. Љети, Серавим је без гуња и без пршњака, те му се, кроза раздрљену кошуљу, виде широке рутаве груди. Обично подвије ноге и зажмури, лијевом руком држи чибук, а десном штипље прсте на стопалу. Ко би га такога гледао мораше помислити: томе калуђеру није памет дома, него се занио! Али нека далеко гдје, на крај њиве или сјенокоса, двије дјевојке оставе посао и стану шапутати, прене се Серавим:

— Тако ви, тако, живе биле! Причајте се сад, а имаћете кад радити пошто сунце зађе! Лијепо ми се препоручујете, ва истину! Удаће вас стрико, не брините!

Увијек и свуда такав бијаше. Зими, огрне се црвен-кабаницом, пак, одбијајући димове, наређује, свјетује, соколи, а често, да посленицима заслади мучни рâд, шали се онако својски, или отпјева коју. Кад му се смрзну руке, он збаци кабаницу, па у шаке сјекиру или трнокоп.

И познаде се настојников мар на црковини. Међе бјеху у реду; гора се скркла у забранима и питоме воћке никле, гдје год бијаше маличак земље на одмет; раскрчиле се ледине; путање се рашириле; стока поста товнија; кошнице се умножиле, — еле процвјета манастирска имовина А добар примјер учини те се околина цијела преобрази на боље.

Свечаником, Серавим ријетко кад служаше, него за вријеме летурђије главни му посао бијаше да оштро пази на женски «милет». Бјеше увео нови ред да се не смију цјеливати и здравити по цркви, да се не смију наслањати на препрату. ни сједати на тле. С прва их је благо опомињао, него видећи да се тијем начином тешко може искоријенити стара навика, постаде јако оштар. Јадном усред летурђије викну:

— Чујеш, ти Синђелијо! Зар ти мислиш е ти је слободно и у цркви радити што хоћеш, за то што си кнежева жена, је ли? И ти баш као старија лијеп примјер даваш невјестама! А јеси ли, јадо, дошла к Богу на богомољу, или си дошла у род, пак истресаш све што ти се прикупило у глави за петнаест дана!? Дед, језик за зубе, Бог те посјекао!

Кнез Трипко намргођен сукаше брчине, а кад калуђер умукну, додаде он:

— Е, баш ти вала, духовниче, што је избручи! Валај, кад се вратимо кући, добиће прида!

Јадна кнегиња није већ за дуго доходила к цркви, али се друге опаметише.

Послије службе божје, младићи отпочну јуначке игре, а Серавим суди и у одушцима пјева им уз гусле. Младога Вукаловића пазио је побоље од других, али се чувао да не распали суревњивост међу вршњацима. Лука је добро гађао и одликовао се прегаоштвом и здравим мишљењем, са чега омили он банини већ с почетка.

Серавим је био настран у својим навикама. По петнаест двадесет дана не могаше јести меса ни вина, него се храњаше млијеком и хљебом, али кад иза јутрење рекне кувару: «данас ми је вакат, знаш»! тада Кркљача знадијаше да му треба испећи око двије оке овнујскога меса. Тада пуцаху кошчице међу снажнијем вилицама Серавимовијем, а пошто би добро «наслагао», онда би «заљевао» ракијом. Иза такога ручка легао би, иначе дању не спаваше. Кад би га рђаво вријеме приковало у кућу, тада ћаше по читаве часове ходати испод једнога свода, разговарајући се сâм собом, Иде и прича мрдајући рукама, пак стане да се мало насмије, а, богме, поњекад и да се жестоко наједи те се маша за оружје. Еле, баш као да не бијаше сâм, Млађи су тврдо вјеровали да је Сточанин у тијем приликама самодруги, јер је сваки велики јунак видјелац. Исаило, Кркљача, коњушар, гдјекоји намјерник, а често и Дионисије, сакрили би се иза прозора и пратили Серавимов разговор «с онијем». «Бого мој, шта ли му прича!?» — Чим се вријеме разведри, те се Серавим дохвати поља, нестане привиђења.

Без знатнијех измјенâ то је стање трајало четири године. Тада султан зарати с Русима, те већи дио војске отиде из српских земаља, што су под Турском, а спахије мухамедовци прегоше да се свете раји.

Настадоше страшни дани.

С обје стране људи се држаху на окупу, прежући се крвнички.

Прекиде се сваки рад.

Хришћани прикупише стоку, како ће је лакше прејавити преко границе, али због несташице паше и воде, стока цркаваше на сав мах. Од сваке пространије куће направи се тврђавица, а и под кровињарама скупило се у гомилу покућанство и хаљине, како ће се лакше препртљати; од тога што се не узбуде могло пренијети, предаће се угарку, јер је боље да изгори, него да се непријатељи користе. Кругови, здјеле, рукомије и остало посуђе од коситера и олова топљаше се у пушчана зрна. По њивама гњијаше кукуруз и дуван, а по ливадама сијено; бијело жито, несамљевено на вријеме, трошило се онако, без начина. Не разлијегаше се више умиљата пјесма дјевојачка, ни кликтање дипала, ни свирка свирала, ни звијукање веселијех пастира, чак ријетко кад да је и кокот запјевао, јер се живина поништила. Људи стражаху по висовима, женске главе чајаху, сједећи у гомилама. Којима од овијех бјеше теже? Матерама, стопањицама, сестрама, кћерима, вјереницама?

Серавим и Лука, од свијета до мрака, трчаху на све стране, соколећи људе, тјешећи нејач, свјетујући свакога. Дебели дорат бијаше јако смршао, а господар његов постарио за њеколико дана, као за њеколико година. Пред народом, ни пред својим младијем посинком, ни трена једнога не показа се слаба духа, него је с поуздањем прорицао да ће и Србија и Црна Гора устати, ако настане покољ у Херцеговини; али кад ћаше с вечера увратити у своју пусту ћелију, тада би се затворио са старцем Ђенадијем, те оба дадни срцу на вољу, плачући као дјеца без матере.

Ни грјешној браћи на противној страни не бјеше лакше. Бегови и аге побјегоше из кулâ и чардака у град; за њима слиједише балије (сељаци мухамедове вјере), невољници, који са знојем лица својих једу хљеб свој, али који онда мишљаху да је воља њихове бијесне властеле што и воља божја. Због силног нагомилања у граду удари помор, а хране не бијаше довољно. Осим тога, након мало дана, ослаби оно јако поуздање у своју силу, те стрепијаху како ће се одбранити ако насрне «кука и мотика». И њихове женске проводиле су црне часове. Младе буле трзаху се иза сна, притискујући своју дјецу на груди, јер им се привиђаху страшне ствари — фиска ханџарâ и врисак дјеце. Старе кадуне кроза сузе гледаху своје поносите синове, слутећи им невидовно зло. Сестре, ћерке, вјеренице не бијаху веселијс од својих «влашких» дру́гâ.

То је страшно стање трајало њеколико недјеља. Њеколико недјеља часови се споро низаху као дани, а дани као године. На обје стране очекивало се који ће тренутак бити судбоносан, али сваки домиголи празан, а сваки однесе по капљицу животне сржи јадној рођеној браћи, коју вјера раздвоји. Кроза нијеми простор што их је дијелио, прелијетаху мрки погледи и злогуке жеље, а згледаху се гвоздене цијеви. Жарко љетње небо чинило се као полојено њиховијем закрвављенијем очима; цвркутање веселијех птица, причињало им се као кврчање црви у мртвачким ковчезима. Ништа се међу њима покретало није, осим што је зли удес, ''српски удес'', невидно лебдио између њих, и нечујно лепршао крилима, распаљујући пламенове страховите мржње, ''братске мржње''.

И доприје се до тога да је свако пожелио крај томе, ма какав био; свак је радије чекао своју погибију, него што ћаше трпјети даље.

Ко ће први ударити?

Властела као и увијек.

Кренуше да размрскају главу «рајетинској змији», да разоре манастир.

Али их дочека Серавим на своме дорату, са својом старом гадарицом у десници, а крстом у љевици.

До Серавима млађа снага, Лука Вукаловић. Па онда брат до брата, сви као један човјек.

Пуче пушка на силнике, а уза њу јекну поклич:

— Ха! на ноге. за крст часни и слободу златну!

И одјекну поклич свом земљом Херцеговом, и одазваше му се громови и хиљаде људских гласова... али то не бјеше лелек, јер Србин не лелече кад треба мријети, него то бјеху јуначки узвици:

— На ноге ко је витез!

— Живио Серавим Сточанин!

— Живио војвода Лука Вукаловић!

И заплину све у крви, и пламен прогута све.


&lt;center&gt;&lt;big&gt;'''IV'''&lt;/big&gt;&lt;/center&gt;
&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;«Од малијех и од поништенијеx долази утјеха».&lt;/p&gt;

Бјеше протекла година од кад се вратише преостали устаници на своја гаришта. Турска влада, нагната другим државама, даде народу хране, усјева и новца, те српски паћеници прионуше да обраде своју сиромаштину. Људи се кидаху од превелика рада, јер је сваки, поврх домашњега посла, помагао мноштву удовица и сиротâ изгинуле браће.

Љетина бјеше добро понијела. У душкој долини зелењаху се кукурузи, главато зеље, дуван, по гдје и гдје видио се који стог сијена, по оклајима пасијаху крдашца ситне и крупне стоке.

Уз међудневицу, једне вечери, иђаше отац Серавим пред гомилом сељака. Иђаху од Требишњице, из млина манастирскога, гдје су били да виде што треба поправити. Калуђер се бјеше скрози и скрози преобразио. Сиједа његова глава — глава старца стогодишњака — почивала је више на грудима него ли на исправљену врату. Десну је ногу више вукао него што се ослањао на њу, а подупирао се на дебелу тојагу. Људи, њих око двадесет, иђаху лагано за њим, као у мртвачкој пратњи.

Серавим се устави и стаде гледати поправљени и окречени манастир, међе око градина, куће, колибе, стаје и младике што замијенише посјечена стабла. Све је то он пажљиво мотрио, баш као да тога часка од њекуда бахну, и као да му све то бјеше ново, премда се то све дигло под његовијем очима. Па, оборивши своју сиједу главу, крену лагано напријед.

Након њеколико корака стаде опет и отвори уста, ваљда, да запита за њешто, али у тај мах огласише звона вечерње молитве. Послије Херцега Шћепана, дакле послије четири стотине година, опет звона оглашаваху хришћанске богомоље. Бијаху два нова, које султан приложи манастиру. Серавим као да се и томе зачуди и ако га њихова јека буђаше јутром ето већ три ста дана! Тек видећи гдје се сељаци крсте присјети се и он својих молитава и поче шапутати. Чуше кад на крају рече: — «Смилуј се, Боже, нашим мртвијем мученицима, опрости им сагрешенија и дај њима у рају насеље. Амин.» За тијем, натичући капу, запита:

— А Радисаве! Ко оно још теби погибе осим оца?

Младић њеки стрекну на те ријечи и прошанта:

— Е, браћо, ово је трећи пут од јутрос да ме то исто пита! — пак одговори гласно:

— Богме, оче, погинуо ми је још брат Мишан, знаш...

— A, ja-ja-ja, jест! А теби, Милосаве, син је ли?

— Јест!

— А ти, Дука, ђе се оно рани?

Дука, човјек средовјечан али младолик и жустар, стаде уз раме до калуђера, те ће:

— Богме, духовниче, ђе и ти, напрема Дебеломе Бријегу, кад оно загон учинисмо, кад ти обори из твоје шишане онога коњика...

— A-a-a. ja-ja! Ко оно још погибе с нама?

— Та, Бог с тобом! Нијесмо ми погинули! Ондје их паде око тридесет. А ко ће ти све мртве побројати! Остави их на миру, покој им душама, а остатку здравље...

Док је то Дука говорио, Радисав понови:

— Е, чуда, људи! Серавим једну те једну! Ето чусте три пута ме данас запита: ко ми погибе!

— Па и мене! — вели Милисав.

— И мене! — потврди други.

— Свакога!

— Да није шенуо?

— Није, брате, него се подијетио. Остави га памћење.

— Боље је и овако него као оно прољетос, кад ћаше по цио дан ћутке сједјети! — заврши нови кнез Милија.

Серавим се обазрије, као да разабере што они шапћу. Кад сви стадоше, њему синуше очи маличак.

— Право рече, Дука, имамо лијепа подмлатка, хвала да је Богу! Али је тешко кад помислиш! — Глава му опет клону... Колико је свега изгинуло из нашега племена?

— Казао сам ти више пута! Та шта је изгинуло! Ни пуне двије стотине...

— Толико је и Црногораца погинуло ратујући уз нас, па они то и не рачунају, соколови сиви! — викну Радисав Правица. — А ми зар да лелечемо!

— А кнез Трипко, онај змај... он умрије од рана!

Нови кнез приђе му с друге стране и претече Дуку:

— Бог да га прости! Немој, оче, да нам позлеђујеш ране... Причај што. Имаш ли каквога гласа из Русије, од посинка?

— Од Луке, је ли? Писао ми је, има двије недјеље. Он је сад у Одеси. — то је град на мору. Цар га, вели, лијепо пази и сина му Богдана дадоше на науке... Него, све је залуду! Еј, Лука јадо, што не погибе, што не погибосмо заједно!

— Не гријеши се, духовниче! Не мре онај који хоће, него онај којему Бог рекне! Ни Лука, ни ти, ни ја, ни колико нас је живијех, не крисмо се гдје је требало погледати смрти у очи! Рвасмо докле могосмо, па, ако Бог да, и опет ћемо, до...

— Aja! — прекиде Серавим кнеза, одмахујући тојагом. — Што је било, било! Нема већ начина, ни... оружја! — И крену даље.

— А чуда што још нема одговора од владике! — рече као за себе, након подужег ћутања.

— Од којега владике?

— Од владике далматинскога. Писах му још пред Петров дан да ми допусти пренијету кости покојног Ђенадија, из Приморја...

— Тешто ако и не одговори! — рече Дука. — Питаћемо ми владике и патрике за то, како да не! Претрпи се, жив био, докле мину свете госпође, пак ћемо, десетак петнаест нас, сићи и откопати нашега честитог игумана, нека почива украј нас. Хоћемо ли де, браћо?

— Хоћемо, заиста! — повикаше остали.

Људи преметнуше говор на тежачке послове, на поправке што требају млину и иначе по црковини, јер је то једино кадро било одвраћати Серавимове црне мисли. Мало по мало, и он се умијеша у тај разговор, и тако стигоше пред манастир.

Баш кад хоћаху да се опросте с њим, изађе из порте баба једна, водећи за руку преситно мушко дијете. Малиша заврнуо кошуљицу, те ношаше њешто у скуту.

Серавим испријечи тојагу пред њега.

— Чији си ти?

Дијете испусти из скута комадић меса, па бризну у плач, тргајући се од бабе.

— А нећеш утећи! — рече Радисав, ухватив га за другу руку.

— Пусти га! Је ли ово, људи, оно дијете покојнога Милоша Илића?

— Јест, оче. Зар га нијеси до сад видио?

— Нијесам. Е, јест за причу! Нема три добре педи у дужину! Колико му је година, бако?

— Седам, духовниче, — одговори стара поклонивши се. — Родио се баш првијех дана устанка.

— А ти си му баба, по оцу?

— Па јесам. Зар ме не познајеш? Ја сам Синђа, Милошева мајка — и старица удари у плач.

Серавим сједе на бињекташ и покри лице рукама.

— Дед, стара, прекини, е ни теби ни другима од тога боље није! — рече кнез, пак сједе на земљу уз калуђера. Сви остали осим жене посадише се. Кнез узе дијете на кољено.

— Е, мој Мићо од четири године, виши је, мним, два прста од овога?

— Јест! — потврдише други.

Серавим се прену.

— Много сам слушао за ову сироту, али сам позаборавио. Дед, Синђо, причај, ако ти није тешко!

— Хоћу, кад велиш, духовниче, и ако немам шта. Мати му Јокна пребјеже трудна, да опростиш...

— А је ли жива?

— Како није жива, Бог те миловао, кад си јој ту скорице дао петнаест плета! Зар си заборавио? Све ли заборављаш...

— Камо среће да све заборавим!

— Дед, баба, Бог те помогао, настави што си почела! — умијеша се кнез.

— Еее, као што рекох, Јокна моја пребјеже с дјететом под појасом. Бјеше јој првијенче, веселој мени! Богме, чим збјег паде у новски крај — било нас је њеколико стотина женских глава, дјеце и старацâ, као што знате, — заврже се први бој у Суторини, а истога дана одвоји се недоношче од моје невјесте. Њека од дјевојака отрча на Сушћепан да зове попа, јер страховасмо да ће умријети без крста. Приморски поп дође одмах и крсти га у кратко, то толико да не оде под земљу непоришћањено! Богме, протече њеколико дана, а све чекасмо кад ће «пијехнути», и протекоше недјеље, и протјекоше три... мјесеца... и заврже се… онај… други бој на Суторини… ђе погибе… мој јединац... мој Милош...

Пошто се старица савлада, настави!

— Матери му се млијеко растрова, те га спопаде жестока бољетица, али не умрије...

— Суђено му да остане у животу! — рече њеко.

— Да остане, ја како! — настави баба чемерно. — Остаде као живи рабош наших невољâ, јер се роди кад се заврже пошљедња крајина, — пошљедња била, да Бог дâ!

— Теби и мени пошљедња је, не бој се, бако! — рече Дука смијући се. — Али докле је свијета, биће и рата и помора и глади и труса и потопа и — свакојега зла уза свако добро, као што пише у јеванђељу. Је ли тако, духовниче?

— Тако је! — једва изрече Серавим.

— Ама да је као остала дјеца, ја бих се утјешила за сином, јер нијесмо вјечни, па ето нам се не би гасила крсна свијећа. Али, људи, како да се веселим овој шачици јада!?

— Не говори тако, жено! — рече Серавим оштро. — Није наше да судимо божја дјела. Зар мали човјек не може бити пун чојства и јунаштва?

— Може, богме, те како! — одазва се кнез весео, видећи да калуђер тјеши њекога, јер од кад се умирише, он то није чинио.

— Боже дај! — рече баба покорно.

— И даће, видјећеш! Ово ће дијете бити на утјеху, јер га Бог залуду не сачува... Ходи к мени, мали, како ти је име?

Дијете сврну на страну зјеницама, те изговори лагано:

— Тадија!

— Има триста имена! — додаде Радисав смијући се. — По селу зову га: Шкембо, Брабоњак, Ошкопица, Чепић и — ко зна како јоште. Кувар Кркљача прозва га, чини ми се, «Жу̏жа».

— Збиља, од кад доходи у манастир?

— Та он не избија искрај Кркљаче, оче! — рече баба. — Намечио се, па чим сунце гране, одмиголи амо. Вечерас дођох ја да га прихватим, јер ме је пут нанио овуда.

— Е, даћу ти и смокава и шипак, али да се не зовеш више «Тадија», него «Страхињ-бан»! Хајдемо к мени!

Људи, смијући со мање томе надимку, него томе што се старој јуначини отвори мало шале, пођоше за њим.

У ћелији бијаше исти ред као и прије устанка, осим што се оружница преполовила и раканца излизала.

Калуђер почасти људе и жену ракијом, а Страхињи даде воћа, па га на растанку пољуби.

За вечером рећи ће он:

— Попријед видјех оно дијете покојнога Милоша Илића. О, брате, ама јест журица за приповијест! Гледа ли га кад, ти игумане?

Ђенадије — који после буне поста игуманом — зачуди се не мало што се Серавиму разрачило говорити о таким стварима, те одговори весело:

— Јест, брате, чудан изродић! Назријех га два три пута у дворишту и на доксату, али како знам да је плашљиво, чиних се невјешт.

— Та оно, људи, не избија из мађупнице кад нас није у кући! — додаде Дионисије. — Ја затекох њеколико пута овога ђака и кувара гдје збијају шалу с малишом. Знам да га прозваше Жужом, а у селу му сваког дана пријања по који надимак. Је ли тако, Пресукачо?

Ђак Исаило, надимком Пресукача, поцрвени сав, а како се бојаше е ће бити искаран с тога, поче њешто муцати, него га прекиде Серавим наредивши да зовне кувара.

Дебели Јаков Кркљача у боју изгуби лијеву ногу, те иђаше на дрвеној. Он добата бришући руке.

— Па помаже ли ти Жужа Илић у послу, а? — упита Серавим. — Ето чујем да је свакога дана уза те!

— А, мој добри духовниче, што ћеш да ради она шачица јада? Оно, јест, истјера кокоши, причува јело од мачака и паса кад ја изађем, то је све. А како је злопитан, — не може качамака, ни суха хљеба, ни кртоле, пропао би код матере да није нас...

— А разговара ли те твој Жужа?

— Не би вјеровао, духовниче, колико је памети у оној мрви! Бога ми, колико је тешка она мрва, толико је мудрости у њој! Ето, нека каже Исаило колико је ствари од њега дијете научило, — само што још не умије чатити, то ти је!

— Зна њеке молитве и пјесмице и бројати и све што му се каже! — дода ђак.

— Ама зна све, зна како је коме надимак у селу! Питам га ја: како зову мене? «Кркљача» вели. — A Јована Спасојева! — «Чучак» вели. — А Шпира Радовића? «Шпиро Шипак» вели. — А кнеза Милију? «Шиљак» вели...

— Е, гле! гле! — прекиде га Серавим. — Кад је тако, доведите га овдје, сутра послије ручка, да га се и ми наслушамо!

Можете замислити како се Јокна Милошева, једра Херцеговка, зачуди кад јој сјутрадан Исаило донесе поруку Серавимову, да пошље дијете у манастир. Пошто се жена искрсти од весеља, окупа Тада, па му назу нове бјечве и опанчиће, преобуче му кошуљицу, опаса га новом тканицом, навуче му јелечић, очешља му перчин и натаче вес, а докле се око тога бавила, говораше жена: — «Благо мајци, згодан ли си и ако си тојисни! Ама к'о уписан! Баго маји ако им се свидис! Ето онда, мајог кајудзеја, мајог богомојца! Хоце, боме, игуман бити! И андзели су маји»!

Пошто калуђери благоваше, уведе га Исаило. За њима уђе Кркљача, па диже дијете и стави га на столицу.

— Чији си ти? упита игуман.

— Тадија Милошев, — одговори лагано Жужа, оборене главице.

— Аја! не ћемо тако! — рече кувар. — Дед, исправи се и вичи!

— А ја како ти оно рекох синоћ? упитаће Серавим.

— Страхињ-бане!

— Де, сад прекрсти се и чати! — рече ђак.

Таде изговори «Оче наш» и поздрав Богодици, без погрјешке.

— А сад ону пјесмицу: «Кад анђели с неба сађу»!

Таде зажмури, па отпјева танким гласићем, решетајући главом, као што чине просјаци.

— Сад нам покажи како Турци клањају! — нареди кувар.

Дијете сједе на столицу, па прекрсти ноге и заковрну очицама, дижући њеколика пута обје руке у вис. Па онда стаде се гегати, као што чине оџе, и запоја кроз нос:

— Алах, лах Алах ил Алах!

Сви се смијаху, Ђенадије и Дионисије грохотом, а Серавим тише.

Он устаде и рече му:

— Од сада немој се никоме одазивати — осим ономе ко те буде звао: Страхињ-бане! Јеси ли разумио? Ко те викне: «оооо Страхињ-бане» ти му лијепо одзови се: «ево ме, ооо»! А ко ти рече да си шкембе, ошкопица, ти га изгрди!

Од тога дана, Страхиња, чист и одјевен као мали сват, свакога дана долажаше к манастиру, те право у ћелију к Серавиму. Кад не затече стрикана, Кркљача га упути гдје ће га наћи, те Малиша кроз кукуруз, или испод међâ, или чак кроз гај лутајући, искрсне ненадно пред посленике и настојника. Увијек је дочекиван био с весељем, те се људима миљаше радити гледајући и слушајући старога грохнулог вука, како се разабере уз ону «шачицу јада».

Свечаником, Страхиња уза свога стрикана, сјеђаше у збору, гдје мјеста не бијаше до бркоњама.

Народ рече:

— Хвала да је Богу кад Сточанин нађе њеког разговора!

— Није, брате, него се подјетио, али опет нека га, нека се разговори чим било!

С почетка јесени ударише трајне кише, те од силне влаге позледи се Серавиму рана и болест га прикова на кревет. Послије дажда, замете снијег, раније него других годинâ, и Серавим се мораде раставити од своје разбибриге. Оно, истина, ђак донесе Страхињу њеколико пута у нарамку, али како се калуђер побоја да дијете не прозебе, оканише га се. Око божића би̑ теже бонику, те се мислило да неће презимити. Људи из даљих племена почеше доходити, да се опросте с њим, а ближи, — као синови покојнога кнеза Трипка, Вукаловића браство, нови кнез Милија, и остали мање знатни, — не одвајаху се од њега. Срећом, вријеме омеча уз месојеђе, те Серавиму одмах крену на боље, а кад по гори изби пуп, он се појми и устаде.

Тада Серавим покроји Страхињи момачко одијело, ама потпуно: докољенице, чакшире плаве, пâс и пашњачу, јелек, и гуњ. Још му тури за пашњачу дрвену пушчицу и ножић, па га тако наредна вођаше свуда са собом.

Дјеца сеоска трчаху за «гидним Тадом», као што варошка дјеца трче за изученијем мајмуном.

Наиђу ли њих два на какву страховиту расјелину у брду, Серавим ће њему: — «Ти би сад прескочио на ону страну да те пустим, је ли Страхињ-бане, ти соколе српски» па га потапше по рамену, као да је журица збиља то учинио. — Угледају ли далеко којег бега на коњу, Серавим потече маличак уз поклич: — «Ха, ко је витез! Ко је Херцеговац! Удри за крст часни! Ха! соколе Страхиња, предњачи, као што си навикао од старине»! Страхиња извуче ножић, и даде маха ногама докле коњика нестане са видика. — Међу посленицима, бирао је кале најјаче момке, да се рву са Страхињом, и свакојег он, тобож, обали након два три замаха... И небројено таких дјетињарија, које није вриједно спомињати. Али Страхиња, добром храном и непрекиднијем мицањем, оснажи се прилично.

— Подјетињи човјек, ја што?

Једном сјеђаху сами у намастирском гају. Страхиња пјеваше, ваљда већ хиљадити пут своју пјесмицу: «Кад анђели с неба сађу»; али га Серавим прекиде.

— Стани — вели — па слушај мене.

И поче тихо:

«Ни даница помолила лица,&lt;br&gt;Ни влашићи гору надватили,&lt;br&gt;Подиже се једна чета мала,&lt;br&gt;Чета мала, до тридесет друга»...

Пак стаде чудећи се сâм себи, јер то бијаше први пут што запјева послије рата.

Страхиња понови те ријечи погодивши на длаку гусларски начин, како чу од стрикана.

Стари се удари по челу, па нагло пође кроз густиш, продирући својим широким трупом проз гране и шибље. Страхиња, каскајући за њим, мораде се увијати и сагибати.

Допадоше задихани у ћелију.

Серавим скиде гусле с оружнице, на пошто их се милостиво нагледа, тури их са гудалом под гуњ, и врати се са Страхињом на исто заклонито мјесто.

Ту га стаде учити како ће превлачити и прстима ударати.

Од тада, свакога дана налазио је времена и начина гдје да се склони с малим, — јер је хтио изненадити народ. Светачнијех дана нестајаше их до мрака, те се људи чуђаху и криво им бјеше.

Подјетињио са свим!

Али и изненади свакога на Илин дан, по летурђији, кад Страхиња развезе, истина, слабим својим гласом, али умиљато.

Испјева с краја на крај цијелу пјесму Страхинића бана:

«Њеко бјеше Страхинићу бане,&lt;br&gt;Бјеше бане у маленој Бањској»...

У највећој тишини, збор је саслушао пјевање.

Пошто дијете, већ изнемогло, сврши, рећи ће кнез Милија:

— Е, ово је, браћо, чисто да човјек не вјерује својим очима и својим ушима! Е, хвала да је Богу Господу, кад човјек погледа овог сићушног грдомајчића с гуслама у руци, да прсне од смијеха, а кад га се наслуша, онда да прсну очи од суза. Јест, тако ми свете тројице, и ако је срамота рећи, ал ево ми заводнише очи...

— И мени, кнеже! — рекоше многи.

Диже се граја. Узеше љубити и даривати Страхињу. Он се прослави.

Сваке недјеље и свеца народ је наваљивао к намастиру, да се наслуша пјесме и пјевача. Особито дјеца не могаху очију одвојити од Страхиње.

Глас оде од уста до уста, у далека племена по Херцеговини, те поста прича: како има дијете од три педи, које пјева уз гусле пред намастиром душким, а пјева, веле, као вила, а пјесме му се саме слажу у устима.

И то се узе као добар биљег, као њеко божје «знаменије.»

Али је Страхињи њешто недостајало, њешто са шта свак кораше Серавима, — не знадијаше књигу.

Једном, баш кад се опет о томе ријеч поведе пред намастиром, Серавим нацрта штапом на земљи Г. и рече маломе: — «Хајде баш да почнемо, кад су толико навалили! Ово ти је глагол, — тако се зове ово слово. Дед, утуви, па... учини што треба! Хајдец»!

Дијете се загледа у цртеж, па га прескочи трупачки.

Свијех спопаде смијех.

— Ва истину си сазнао за једно слово, али си га прескочио! Тако ће и с осталима бити! — рече Серавим.

Не зна се је ли се Серавим и даље служио тијем начином, али је истина да је Страхиња сваке недјеље лијепо напредовао у читању, a на Васкрс испјева апостол, по тврђењу игуманову и Дионисијеву, чатијаше једва њешто горе од Исаила Пресукаче.

И то би̑ друго чудо, о коме се такође начини прича. — «Има у Дужима ђаче самоуче, које зна књигу као игуман».

На љето изучи Страхиња сав «Горски Вијенац» на изуст.

Ако би побројао све што он научи даље, друге јесени и прољећа!

— Да расте хиљадити дио по мјери како му знање напредује, израстао би, валај, прави Страхињић! — говораху калуђери.

Колико пута, послије сунчаног захода, попне се Јокна на хумак пред кућом, пак дозивље:

— Ооо, Страхињаааа!

— Ооо, Страхињ-ба-а-а-не-е-е-е!

Пошљедњи слогови разлијежу се кроза вечерњу тишину, те одјекују по брдима. Људи уморни одмарају се пред кућама, те ће рећи, како ко:

— Ено дозивљу онога ситнога грдомајчића! Онога ''знавеног'' стоврага! Онога гуслара! Онај разговор Серавима Сточанина!


&lt;center&gt;&lt;big&gt;'''V'''&lt;/big&gt;&lt;/center&gt;
&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;«Држ се оне: Боље је да те Турчин тјера сабљом, него Шваба пером»!&lt;/p&gt;

Протече њеколико година.

У очи великог Госпођина дне, силни свијет навр'о к намастиру, на вечерње.

Богомоља се сврши прије сунчанога смирајa.

Младеж се похвата у коло. Пецива се натакоше на ражњеве. Огњеви плануше растркани по рудини.

Загудјеше гусле.

Серавим, Ђенадије, Дионисије, Исаија (њекадашњи Исаило Пресукача), два нова ђака, кнез Милија са још њеколико главара, Јаков Кркљача, Јокна, њихове двоје дјеце, двије жене, заове Јокнине, — сви се ти одвојише од велике гомиле испред намастира, те одоше средином душке долине.

Не прође много, а цестом што води од Дубровника наиђе натоварен коњ и за њим гончин, који сад ошину живинче.

— Камо га? — упита Серавим сељака.

— Не знам, али неће бити далеко. Ја сам кренуо из града пред подне, а он ми рече да ће одмах за мном. На Царини кад бјех, назријех га једном на окуци, па и другом ту иза брда, а... а ено га! ено!

Сви махом одвојише очи са ковчегâ, које су преглéдали, и обазријеше се. Подалеко у равни, помоли се коњик. И он зар угледа њих, јер замаха рупцем, а коњ у сав трк запраши равницом.

— А ђе ћу растоварити, оче Серавиме?

— Право пред моју ћелију, — одговори калуђер и поштапа се напријед, пред осталима.

У тињи час, коњик бјеше пред њима и слети као стријела са седла.

Бијаше то младић премалога раста, у њемачкој ношњи, под црногорском капом, здрав и окретан.

— Помоз Бог! — једва изрече и полетје у наручје Серавиму. Овај мораде се сагнути, а путник добро пропети на врх прстâ, докле им се усне шљубише. А прионуше им у дуг цјелив.

— Оче! Оче! викну младић из дубине душе.

— Дијете моје! — одазва се старац кроза сузе.

— Majo!

— Таде, сине мој! — кликну жена и проплака му о врату.

Пошто се од матере одвоји, Тадија се ижљуби са свијема редом.

Кнез Милија и главари изметнуше пушке.

На тај знак разврже се коло, чељад поустајаше искрај пецивâ и искрај гусала, те се силна гомила зајоса онијема у сусрет.

— Шта ли ће то бити? питаху неки.

То је могла питати само млађа чељад, из даљих племенâ.

Осуше се одговори и разговори:

— Долази Тадија Милошев?

— Дошао је с наукâ!

— У граду је био четири године!

— Доходио је сваке јесени, само лани није!

— О, брате, колико потроши Серавим за њега!

— Имао је и за кога! Бистра глава!

— О, брате, шта ли је могао научити за толико времена!

— Много, богме!

— Много, ја како, могао би у Њемачкој (Аустрији) хљеба имати с онијем што зна!

— Па неће се, ваљда, закалуђерити?

— Ко зна? Може бити касније, али сад ће отворити чколу!

— Чколу, велиш!? А ко ће га плаћати?

— А што ти знам!

— Богме, веле, Србија!

— Аја, брате, далеко је Србија!

— Што далеко? Послала је књиге. Ово је трећи товар данас стиг'о!

— А ја чух е је с тога доходио царски јавер у Требиње. Султан ће, кажу, помагати нашу чколу. Па ће, кажу, поотварати свуда чколе, свуд по Херцеговини, е га краљеви на то нагнаше!

У толико се помијешаше. Настаде опет здрављење са сваким редом, са знанијем и незнанијем.

Мрак се ухвати кад се поново гомила размрви.

Калуђери, Тадија са родбином и поглавари, посједаше на по се, под црквенијем лицем, па стадоше јести хљеба и лука, јер бјеше пост. Пецива ће се начињати тек сутра, по летурђији. Али пред духовницима, као за накнаду, бјеху два мјешчића вина и ракије.

Млади учитељ наточи купе, пак устаде.

— Браћо! Испијмо стојке у славу божју, а за здравље мога поочима Серавима!

— Браћо моја драга, поочиму Луке Вукаловића не би зазорно да посини малога Тадију, сироту Тадију Милошева...

Учитељу бризнуше сузе, те мораде прекинути за њеколико тренутака.

—...Он ме с њим изједначи, те, божјом и његовом помоћу, враћам се у своју јадну и милу постојбину... Враћам се и доносим бремена оружја, које кад узбуде у рукама новог нараштаја, дјеце ваше, ви стари и савладани ратници, рекох, кад у њиховијем рукама буде и кад се добро изуче њим владати, нико их неће моћи подјармити. Ви разумијете да је то оружје књига, и ја да сам први војвода у овоме ратовању што ће настати против незнања. Серавим посини и начини двије војводе. Један је рвао докле не изнеможе, али ће се и његов посао одазвати кад ли тад ли! Другога ево пред вама, малог Тадије, да настави ратовање ''новијем оружјем'', како рече мој добротвор Серавим. Ви то, браћо, не разумијете све. Ето видим да се кнез Милија смије ђе ја себе назвах војводом, а дјечицу војском, али је тако! Ето Нијемци и сви остали Лацмани, нијесу јуначнији од нас — ни дао Бог! — а ни бројем нијесу премного одвојили, па владају над другима, за то што су просвијетљени. И ми ћемо се просвијетлити, не да подјармимо друге, него да себе ослободимо, најприје од незнања, па онда и од туђинаца. Бог ће нам помоћи и свети Сава, који и на небу о томе мисли. Бог нека благослови наш наум, нашега добротвора Серавима, нашу мајку Србију, која се баш матерински сјети нас. Послала нам је књиге, и шиљаће и у напријед све што год узможе, откидајући од својих уста. Е, сретно да Бог дâ било!

— Чујеш дијете! Тако ми овог рама Ристова и причешћа, кога сам грјешан, у њему узимао, смијах се од милине ђе ти тако лијепо китиш, тако лијепо, валај да бих те сву ноћ слушао, а не насмијах се чему другом! — рече кнез Шиљчина. — Ми смо, болан, људи прости, ''али ми рекосмо'': да се «не мјере људи пеђу, него памећу», да «памет царује, а снага кладе ваља», да «више ваља знати, него имати», да: «бој не бије свијетло оружје, него срце у јунака», а то срце може бити у мањег од тебе.

— Може, богме! — настави Стјепан Вукаловић. — Ето, покојни ми брат Ристан, — знате га сви, — не бијаше ни три прста виши од Тадије, а бјеше ли змаја нада њ?

— А што рече да нас Латини надгорњаше само својом мудрошћу, — преузе кнез, — и та ти је као из јеванђеља! Турска сила сломи наше царство на Косову, па онда и нашега Херцега Шћепана у овијем врлетима, али не сломи мудре Дубровчане...

— Дубровчани нијесу Латини, него наша браћа! — поучи га најмлађи калуђер Исаија.

— Ама знам и ја, чôче, да су нашега језика, него у њих је наука кâô у Латина, што сам хтио рећи!

— Е, да те Бог поживи! викну Тадија!

Јокна плакаше на сав мах.

Серавим уздрхталом сухом руком прихвати купу. Његове сиједе вјеђе узвише се под натуштенијем борама пространога чела. Заводњеле раширене зјенице његове, блистаху као два алема.

— Срећан био овај час састанка, синко! Срећан ти и благословен нови посао, ново оружје! Бог јаки нека ни помогне и благослови све оно што ти помену мало прије, а нада све питому мајку Србију и јуначку Црну Гору!
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
И двије године касније, кад се Серавим Сточанин са свијетом растајао, видјеше на његову лицу исти онаки израз као при оној здравици.

Узвиле му се сиједе обрве под натуштенијем борама и зјенице пуне сузе растегле се, али му се око усана, кроз болове, отимаше слабушан осмијак.

Јер под оружницом плакаше гомила ђачића око свога учитеља, његова посинка, малога Тадије Милошева.

— Бог да прости честитог свећеника и јунака српског: Серавима Сточанина! — рече свак око нега.

— Бог да благослови његову замисао, српску школу у онијем крајевима, ''то ново оружје''!

&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;(''Београд, 1890'')&lt;/p&gt;

[[Категорија:Симо Матавуљ]]
[[Категорија:Приповетке]]</text>
      <sha1>qjctcwbiqbguua6nkbpb0hcsmjumld0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Велибор Јонић</title>
    <ns>14</ns>
    <id>61218</id>
    <revision>
      <id>144360</id>
      <timestamp>2026-06-16T14:41:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Википедија|Велибор Јонић}}  [[Категорија:Други светски рат у Југославији]]</comment>
      <origin>144360</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="135" sha1="aqi89osgziq49xr9c23jr4j90kt8unl" xml:space="preserve">{{Википедија|Велибор Јонић}}

[[Категорија:Други светски рат у Југославији]]</text>
      <sha1>aqi89osgziq49xr9c23jr4j90kt8unl</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Завера</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61219</id>
    <revision>
      <id>144362</id>
      <timestamp>2026-06-16T14:50:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Завера | одељак= | аутор= Велибор Јонић | година= 1943 | белешке= }} Мисле ли Англоамериканци одиста да су српском народу свраке попиле мозак или пак ствари терају до бесмислености како би се и последњи залуђ…</comment>
      <origin>144362</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4555" sha1="546qoeva0ivczg7bujci1ctb182xdx0" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Завера
| одељак=
| аутор= Велибор Јонић
| година= 1943
| белешке=
}}
Мисле ли Англоамериканци одиста да су српском народу свраке попиле мозак или пак ствари терају до бесмислености како би се и последњи залуђени Србин најзад опаметио? Или све то чине ради тога како би прикрили јаз који између њих и Совјета постоји давно пре састанка у Москви?

Добро би било кад би се не само српски народ већ и остали европски народи позабавили мало овим питањем. Онда би престали да наседају англосаксонском егоизму, који је себе ради готов да жртвује и Европу, и њену цивилизацију, па и само постојање европских народа.

Све је то једна страшна и одвратна завера против самог постојања српског народа! Та је завера почела још онога дана када је Југославија за туђе интересе гурнута у рат, с тим да српски народ својом крвљу плати рачун те безумне авантуре. Но и то им је било мало. Преко Лондонског радија свакодневно Срби су позивани на устанак, на саботажу, а колико јуче чули смо из уста емигрантске владе у Каиру да су све то несрби саветовали Србима, јер она није имала никаквог јавног средства за општење са српским народом.

И као врхунац ове трагикомедије долази одлазак Брозове делегације у Каиро да позове Краља Петра да дође и да се као номинални шеф стави на чело партизанског покрета и партизане, састављене од белосветског комунистичког олоша, поведе у борбу против свог властитог народа! Сличан цинизам светска историја још није забележила.

Англо-американци као да терају шегу и са нашом емиграцијом и са целим српским народом! Прво су, „у знак захвалности“, отерали Симовића и пучисте; затим су остале наше политичаре у емиграцији назвали „реакционарском кликом“; усто су Дражу Михајловића оставили на цедилу претпостављајући њему партизане и „маршала“ Тита; да би најзад и сам престо Краљев довели у питање, остављајући да се сам народ после рата изјасни о облику владавине.

Какав пак српски народ треба да изгледа после рата најбоље се види по томе, што његово „спасење“ треба да донесе Хрват Јосип Броз са Мошом Пијадом као претставником Срба! Народ који је као своје претставнике имао своје најбоље расне синове: једног Обилића, једног Карађорђа, једног војводу Путника, треба сада да спадне на једног опскурног београдског Јеврејина!

== Извор ==
''Српски народ'', 18. децембар 1943. Стр. 3.

{{ЈВ-аутор|Велибор Јонић|1946}}

[[Категорија:Велибор Јонић]]
[[Категорија:Други светски рат у Југославији]]
[[Категорија:Антикомунизам]]
[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>546qoeva0ivczg7bujci1ctb182xdx0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144363</id>
      <parentid>144362</parentid>
      <timestamp>2026-06-16T15:00:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Уређено и завршено</comment>
      <origin>144363</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4621" sha1="et87gnoq2a7ah4alj7ur3cq53s62g72" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Завера
| одељак=
| аутор= Велибор Јонић
| година= 1943
| белешке=
}}

{{gap}}Англо-американци као да терају шегу и са нашом емиграцијом и са целим српским народом! Прво су, „у знак захвалности”, отерали Симовића и пучисте; затим су остале наше политичаре у емиграцији назвали „реакционарском кликом”; усто су Дражу Михајловића оставили на цедилу претпостављајући њему партизане и „маршала” Тита; да би најзад и сам престо Краљев довели у питање, остављајући да се сам народ после рата изјасни о облику владавине.&lt;br /&gt;
{{gap}}Какав пак српски народ треба да изгледа после рата најбоље се види по томе, што његово „спасење” треба да донесе Хрват Јосип Броз са Мошом Пијадом као претставником Срба! Народ који је као своје претставнике имао своје најбоље расне синове: једног Обилића, једног Карађорђа, једног војводу Путника, треба сада да спадне на једног опскурног београдског Јеврејина!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све је то једна страшна и одвратна завера против самог постојања српског народа! Та је завера почела још онога дана када је Југославија за туђе интересе гурнута у рат, с тим да српски народ својом крвљу плати рачун те безумне авантуре. Но и то им је било мало. Преко Лондонског радиа свакодневно Срби су позивани на устанак, на саботажу, а колико јуче чули смо из уста емигрантске владе у Каиру да су све то несрби саветовали Србима, јер она није имала никаквог јавног средства за општење са српским народом.&lt;br /&gt;
{{gap}}И као врхунац ове трагикомедије долази одлазак Брозове делегације у Каиро да позове Краља Петра да дође и да се као номинални шеф стави на чело партизанског покрета и партизане, састављене од белосветског комунистичког олоша, поведе у борбу против свог властитог народа! Сличан цинизам светска историја још није забележила.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мисле ли Англоамериканци одиста да су српском народу свраке попиле мозак или пак ствари терају до бесмислености како би се и последњи залуђени Србин најзад опаметио? Или све то чине ради тога како би прикрили јаз који између њих и Совјета постоји давно пре састанка у Москви?&lt;br /&gt;
{{gap}}Добро би било кад би се не само српски народ већ и остали европски народи позабавили мало овим питањем. Онда би престали да наседају англосаксонском егоизму, који је себе ради готов да жртвује и Европу, и њену цивилизацију, па и само постојање европских народа.

== Извор ==
''Српски народ'', 18. децембар 1943. Стр. 3.

{{ЈВ-аутор|Велибор Јонић|1946}}

[[Категорија:Велибор Јонић]]
[[Категорија:Други светски рат у Југославији]]
[[Категорија:Антикомунизам]]
[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>et87gnoq2a7ah4alj7ur3cq53s62g72</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>„О, проклете вечерашње вечери!”</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61220</id>
    <revision>
      <id>144367</id>
      <timestamp>2026-06-16T16:10:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>144367</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="28002" sha1="kd8ojk1ykiir2jxh2f4t73g0oxt24ej" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=„О, проклете вечерашње вечери!”
| одељак=
| аутор=Петар Кочић
| белешке=Једина Кочићева приповетка која се односи на живот чаршије објављена је у књижевном додатку Београдског ''Дневног листа'', ХХII/1904, бр. 6 и 7. За Кочићевог живота више није била прештампавана.
}}
Послужитељ „Српске читаонице” давно је очистио цилнидре и запалио лампе, уредио старе листове, а нове, који су послије подне стигли, исписао на таблу — за то од управе у пошљедњој сједници одређену. Кад поново све тачно прегледа и нађе да је све у реду и на свом мјесту — покваси косу, па се очешља по најновијој моди, коју је — узгред буди речено — прије неколико година у нашу варош донио некакав члан некаквог путујућег позоришта. Онда се два-три пут огледа у великом огледалу, које најљепше показује његову и онако лијепу послужитељку углађеност, па се упути, по свом обичају, Осману на каву. Узе мали и витки штапић из ћошка, па мјесто на врата, он се врати пред огледало и то — пред велико огледало — скиде фес и уреди један прамичак косе, који се бијаше замрсио, онда опет натаче фес, засука брчиће и погледа се од пете до главе у огдедалу и то, разумије се, у великом огледалу, па задовољно узвикну: „Идеалан и романтичан младић!” (Биће да је и ове ријечи „примио” од тог некаквог путујућег позоришта.)

На Господској улици, испред читаонице, као и обично, све је мирно...

Покоји газда из горње чаршије мине на акшамлук до старог Миливоја или газде Саве, забринут и невесео, као да је све покопао. Тек за њим избије замишљени хоџа са зембиљом у руци и са дебелом бијелом чалмом око брижљиво обријане главе. Све иде обичним редом као и досад, све мирно, тихо, покорно... Само што се гдјекад продере дебели касапин, Тешан: „Ајде, врућо, врућо! Еј, што му се пуши-и-и! Ајде ока четири гроша! Ама је месо!”

— Не дери се толико, нијеси у Козари! — љути се газда Ристо, комшија му:

— Ама је, газда Ристо, месо! Ајде, врућооо! — продера се Тешан колико га грло доноси, па удари нож у масни и прљави сто, на коме се пушила дебела овновина, онда истрже шпињатак и од два залогаја би готов с њиме.

Газда се Ристо увијек љутио, јер се — по души ваља говорити — Тешан страшно дерао. То је газду Ристу болило — а особито кад поче трговина пропадати и кад се не могаше из добитка подмирити ни кућевни трошак.

Рођен и одрастао у оним старим лијепим и добрим временима, газда Ристо није знао шта значи ријеч: конкуренција. Прилике се у свему промјенише, па и у трговини. Од новог се стања једино научио да буде „учтив”. Тек је послије — и то погрешно — разумио шта значи та кобна ријеч конкуренција.

Он је био до дна душе убјеђен да му и простодушни и дебели Тешан конкурише, и да је још уз то и „неучтив”, а то га је јако болило и тиштало. Свако дерање и викање држао је за неку врсту конкуренције или „неучтивости”. Сиромах!

— Е, Тешане, брате, дошло ми се селити из свог рођеног и — што ’но кажу — властитог дућана. Ја сам се, брате, навико̑ мирном и учтивом животу. Све лијепо и полагано... поистија... Мајка му стара, до’ће муштерија. Што ту треба викати и дерати се, ко вр’овац кад дође у чаршију. Напије се чојек, па изгуби коња, вола или... па, ко телал, на Говедарницу: „Чуј, народе, и почуј! Нестало ми коња...”, а лијепи пандур па шњим у бувару. Тако би требало и теби, Тешане, а?

— Чекај, газда Ристо, чекај. Сад ћу... Колико ћеш, брате? Оку, двије, а?

— Тако, брате, полако све, учтиво. Шта ту викати и дерати се, ко телал. Чаршијски, мајка му стара, трговачки. Ти барем знаш трговачки ред; нијеси из Врбање... Ма да!

— Оћеш од ребара ил’ од бута? — пита Тешан муштерију.

— Од бута.

Он узе нож и поче сјећи.

— Ајде, врућооо! — продера се Тешан из свега грла и објеси масни бут о зарђалу кантарску куку, а нож метну у зубе, па поче мјерити. — Ала је дебело! Ни Краљевић га дебљег није ио! Ајде врућооо!

Газда Ристо мало не паде да га не дочека калфа, који му стајаше иза леђа и задовољно се осмјехиваше.

— О, људи, људи! Шта ти је Тешане?! Побјеснио, дабогда! — викну газда Ристо. — Митре, затварај дућан!

— Опрости, газда Ристо, ето, заборавим се... Навика, брате, па...

— Ма, немој, брате, тако! Полако, чаршијски... Држ’ се трговачког реда, мајка му стара! Учтиво, брате, па ће све доћи ко што треба... Ма да!

— Деде, Тешане, измјери ми један полић. Или, пошто ти је глава?

— Ајде, јевтиноћа! — продера се опет Тешан, врцну се, погледа на газду Ристу и спусти глас. — Вижлин, рођени мој.

— Затварај дућан! Побудалићу! — викну газда Ристо калфи и поче скидати неке ствари испред дућана.

На Царској кући искуца осам сати. Газда Ристо затвори дућан, па ће у читаоницу — по свом обичају.

— Газда Ристо, оћеш овај шпињатак? Баш је ко поручен за мезу...

— „Је ли по вољи?” Тако реци, — шапну Тешану калфа и повуче га за рукав.

— Је ли по вољи? — пита Тешан и држн шпињатак у руци.

— Тако, брате, учтиво. Фала ти, благодарим, зафаљујем, али вас не могу служити. Жао ми је, — вели газда Ристо и одбија руком.

У читаоници је затекао много посјетилаца.

Он сједе на своје редовно мјесто, узе неке новине и стаде читати.

Одмах до врата с десне стране сједи газда Саво (онај газда Саво из Милића улице) и сриче нешто из „Српског Вјесника”:

„Б-у-р-и, Бури с-у, су к-ао као и н-а-ш-и, наши Ц-р-н-о, Црно-г-о-рци Црногорци”. Аа, јес! Баш ко наши Црногорци. Алал им вјера! — узвикну радосно газда Саво, пошто је разумио смисао.

Газда га Ристо погледа испод ока, па настави читати.

— Алал им црногорска крв! — поново узвикну газда Саво и пребаци ногу преко ноге, па поче даље срицати.

Неки се засмијаше у себи, онако да се и чује и не чује, а газди Ристи заигра доња губица — мало не проговори.

Једни се посјетиоци већ уморили читањем и досадним срицањем газде Саве, па почеше одлазити, а нови долазити.

Дође млади Пољокан са старијим братом, дође г. протин син са г. учитељем, улази госпођа Јелица с мужем, док се на вратима не појави Вјечити Суплент, како г. Никицу зову другови онако из шале. Он је, истина, риједак посјетилац, а најволи читати сензацијоне вијести са берза: из Лондона, из Париза, из Монте-Карла. Душу дао за Монте-Карло! (Седмицу пика — кажу — грациозније густира и од самог грофа од Такова. Па још кад има двије! „Еј, упали, гром те спржио!!”)

Тек и понеки калфица бојажљиво промакне у ону собицу гдје стоје већ ишчитани књижевни листови, као: Босанска вила, Зора, Бранково коло, Тежак, Васпитач, Привредник, Искра, Просвјета, Vienac и др.

Читаоница је набавила и набавља све готово књижевне листове осим „Наде”, док на пошљедњој сједници не предложи Јанко, калајџија, да се и „Нада” поручи, јер су му се — вели — јако допали радови некаквог Бошка, некаквог Божидара, а особито некаквог Тугомира. А слике од Чепљина! Е, већ!

— Ракијски би’ казан прежалио, — узвикнуо је одушевљени калајџија поткрепљујући свој предлог, — само кад би’ умио ’нако шарати!

Неки су се чланови противили, а највише ватрени Србин Мојсијеве вјере — млади Пољокан и газда Цетоје, који ено га баш сад уђе и сједе до г. протина сина.

Г. протин син заговорио се нешто живо с г. учитељем, па и не видје газде Цетоја. Кроз разговор чуле су се ријечи: „Мали квартет”, тако их онај објешењак назва... крсти. То су, брате, како да се изразим онако српски? а! Штребери, што Швабе кажу...

— Шта има ново? — пита газда Цетоје. — Шта је с Бурима?

— Јест, јест, штребери! — узвикује г. протин син. — Будући посланици, народни заступници, Дрепера, Канта, Светозара Марковића штудирају, социјално питање проучавају. Штребери, штребери.

— Зар умро Штребер? — пита газда Цетоје!

— „С-л-а-в-ни, славни в-о-ђ-а, вођа б у-р-ски, Ж-у-б-е-р, Жубер у-м-р-о, од г-р-о-н-и-ц-е! гронице.” — доврши газда Саво пошљедњи кобни телеграм с бојног поља из Јужне Африке.

— Од грознице, брате! — исправи газда Ристо, који такођер исти телеграм читаше у неким новинама. — Није крмак да крепа од гронице. Учтиво, брате, шта ту...

— Јест, јест, газда Цетоје; умро је Жубер. Ево, пише и у „Neue freie Presse”. То је, истина — вели протин син, па му пришапну: — Чивутски орган, али има тачне извјештаје...

— Из жарке Африке, — додаде Влајко Сивријаш улазећи у читаоницу.

То вам је неуморни и вриједни посјетилац наше читаонице. Највише воли да чита „Мале новине”, а нарочито рубрику „Кретање наших позоришних дружина”. Као год и читаонички послужитељ, упознао се и он са оним некаквим чланом некаквог путујућег позоришта.

Тај му је члан израдио код г. управника те позоришне дружине, да може бесплатно присуствовати не само представама које је та дружина давала у просторијама „Хотел Босне” са изванредним успјехом и на опште допадање усхићене публике — него и на пробама. А кад тај исти члан те исте позоришне дружине предузе кораке код г. управника да се Влајку дозволи да може у једној извјесној престави фунгирати као штатиста — он сиромах мало не изгуби и оно мало памети. Биће да је то био онај комад са оном пјесмом: „Напред, напред у жарку Африку!”: Он се био толико одушевио за позоришну умјетност да би га, можда, и нестало из наше вароши да му отац не поради код г. комесара.

За том некаквом позоришном путујућом дружином стиже у нашу варош чувени народни комичар Бабић. Влајко му је био десна рука. Заузимао се за њега код наших трговаца и наше интелигенције. Чак му је бесплатно лијепио и плакате по вароши. То је за њега била дика — служи умјетности.

Од комичара Бабића „примио” је неке шаљиве декламације, као: „Хајдук Бркић и београдски трговац Алкалај”. (Ту је декламацију Влајко удесио према мјесним приликама и промјенио јој наслов у: „Хајдук Вуксан и б-лучки трговац Пољокан”) Онда је још „примио”: „У јеврејску нашу ма́лу” (овдје је само нека имена промјенио) и још многе друге, с којима се готово свако вече продуцирао у читаоници, кад оде наша варошка интелигенција, ко̑  рећемо каз’ти — г. Вјечити Суплент, госпођа Јелица, г. протин син са г. учитељем и др.

— Ђе су „Мале новине”? — пита Влајко, а није скинуо ни капута. — Јесу ли стигле данас?

— Баш умро Штребер? — опет ће газда Цетоје, који је живо пратио јужноафрички рат и стајао, разумије се, на страни јуначких јужноафричких Црногораца.

— Жубер, газда, није Штребер. Знате, ја овамо нешто с г. учитељем разговарам о нашим стварима из...

— Е, чудновата су та њи’ова имена... бурска! — вели газда Цетоје, а поцрвенио до ушију.

— Кажем вам, то су вам људи од некаквог морског принципа. За њих је све застарило. Хоће у свачем сецесију, али су свечано љоснули, — узвикну г. протин син и удари у сто. — При пошљедњем избору у...

— Поштована браћо, или је ово читаоница или говедарница? Учтиви, мајка му стара! Људи смо од реда. Неко ово, неко оно: неко трговац, неко учитељ, па ето и господина професора, — љутну се газда Ристо и показа руком на г. Никицу.

Вјечити Суплент се промешкољи и с одобравањем погледа на газду Ристу.

— Молим, молим! Извините, газда Ристо. Мало ћемо тише... Или, уосталом, господине, ја ћу вам то другом приликом надуго и нашироко причати — вели г. протин син и устаје.

— Заиста, то су чудновати људи. Зец у шуми, а они приправљају ражањ. — чуди се г. учитељ и облачи капут. — Хоћемо ли у „Централ”?

— Разумије се — одговара г. протин син. — Можемо поиграти и једну партију карамбола. Одавно нисам играо. Пошљедни пут с Кочом у Cafе Simonis — у осмом котару.

— Лаку ноћ!

— Лаку ноћ желим! — поздрави их газда Ристо и мало се диже са столице, док су остали задубљено читали новине.

У малој собици скупио се приличан број калфи, па читају ишчитане књижевне листове.

Митар, калфа газде Ристе, узео најновији број „Наде”, па нестрпљиво листа, као да нешто тражи. Дође на рубрику „Дописи Уредништва”. „М. Н. у Б. Ваша је пјесма прилично лоша, али илак за љубав пошљедња два стиха:

&lt;center&gt;''О, дигни лучу, босанска „Надо”,&lt;br&gt;Са свих је страна мрак нас обладо̑ !''&lt;/center&gt;

штампали би је, али управо та два стиха — на жалост — нису подесна за „Наду”. Види се да имате дара. Покушајте шта друго, врата су вам отворена.”

— Имам, имам! — узвикну Митар, као изван себе, полурадосним, полуосветничким гласом. — И још каква дара! Памет да вам стане! „Покушајте што друго!” Мислите да и нећу? Хм... Грцаћете ви паре!

— Шта је теби, Митре? Сад ти би здрав? — питају га зачуђене калфе!

Он не одговори ништа, узе фес, па кроз читаоницу.

— Митре, ајде ти сад кући, па кажи госпоји: нек’ је вечера готова. Јеси чуо?

— Јесам, газда.

— Немој ти, знаш куда... Учтиво, брате; калфа си већ.

— Разумијем, газда.

— Добро, ајде. Сад ћу и ја... — вели газда Ристо да се једва чуо.

— Па, што не би и он мого писати пјесме, молићемо? — чу се из собице глас Тривуна Јокића, калфе газда Саве и присног пријатеља и друга калфе Митра. — Ето, Милан Михаиловић, па Ристо Алексић па Светозар Слијепчевић — све су то некад били калфе, а данас? Неки су још и данас, али су још нешто: пјесници! Хм, зар се ’оће, а... хм...

— Шта је то, шта? Шта сте зачакланили тамо ко̑  у мејтефу? Учтиво полако! Калфе сте, нијесте касапи. Богами, свеједно ко̑  да им Тешан нешто род. Види ти њи’!

— О, јадна књижевности! — дубоко и тужно уздахну Вјечити Суплент, па се одмах диже и оде.

За њим изађе и госпођа Јелица без мужа, који се бијаше већ давно изгубио из читаонице, а за њом убрзо и газда Саво.

И у малој и у великој соби завлада тишина — мртва тишина. Муха да пролети чула би се. Свак се бијаше задубио у читање — тако се бар чинило. У тој мртвој тишини, управо, кад она бијаше достигла своју кулминациону тачку, загрми Влајко Сивријаш:

&lt;center&gt;''У јеврејску нашу ма́лу&lt;br&gt;И општинску нашу салу&lt;br&gt;Састало се радикалу&lt;br&gt;Ту је...''&lt;/center&gt;

Сви се тргоше, као да их поли хладном водом. Калфе попуцаше од тешког смјеха, а Тривун се замотао свом „Надом”, па се ваља по поду.

— Шта је то? претрже Влајка газда Ристо. — Каква је то учтивост? Је ли ово комендија? Шта је ово?!

— Напоље! — повика млади Пољокан, који је већ једанпут слушао ту декламацију.

&lt;center&gt;''Ту је Панто, ту су Мони&lt;br&gt;Ту су бракја Пољокони —&lt;br&gt;Ту је онај чиво стари&lt;br&gt;Што продаји стари ствари&lt;br&gt;И па...''&lt;/center&gt;

— Е, ово је већ доста! Напоље! Напоље! — чу се са свију страна, осим из мале собице.

Слетише се око одушевљеног и запрепашћеног Влајка, па га зграбише и избацише напоље.

— Дајте ми, ћифте, шешир и капут, а ја већ видим да умјетност није за аршинџије и рачунџије — викну Влајко љутито, па кад обуче капут и метну шешир на главу, изгуби се у мраку.

Газда Ристо од муке преблиједио и онијемио. Једва дође себи и изнемогло се поче јадати:

— Охо-хо! Људи моји, зар ја продајем старе ствари! Какве старе ствари? Зар ми ћифте, зар ми аршинџије и рачунџије?! Јадан сам, што ме све вечерас неће снаћи!

— Та ман’те, газда Ристо. Немој ти опе’ тако... Зар не видиш да је будала... блентав? — тјеши га газда Наум.

— Ама, чу ли? Каже: ћифте... Није, вели, умјетност за аршинџије и рачунџије.

— Јес’ за будале ако није за аршинџије и рачунџије. Ама нек’ смо ми ћифте. Све, дно! Опе’ ми — вели газда Наум и приђе газди Ристи, који бијаше већ устао и пошао кући, — водимо прву народну ријеч у овој јадној, чемерној, биједној, несретној и пропалој земљи!

Газда Ристо једва изађе из читаонице и упути се кући.

Мјесец бијаше високо одскочио. Врбас је некако тужно шумио. Можда је и он туговао за оним старим добрим временима, као и многи наш трговац. Са врх Господске улице чула се дерњава пијаних маџарских солдата. Управо на оном ћошку гдје се скреће Врбас-касарни, руља сустиже газду Ристу.

— Учтиво, мајка му стара! Што се тако дерете? — оте се нехотице газда Ристи.

— Куш, газда Рац! — продера се један солдат.

— Магарац — додаде други и потеже бајонет.

— О проклете вечерашње вечери! — промрмља газда Ристо кроз зубе и убрза кораке.

„Куш газда Рац, магарац!” — чули су се узвици за њим.

{{ЈВ-аутор|Петар Кочић|1916}}

==Извор==
*Петар Кочић: САБРАНА ДЈЕЛA I-IV, Ars libri • Бесједа • ТИА Јанус и Пројекат Растко библиотека српске културе на Интернету, aприл 2002.

[[Категорија:Петар Кочић]]</text>
      <sha1>kd8ojk1ykiir2jxh2f4t73g0oxt24ej</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>