Аутор:Симо Матавуљ

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.7</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Аутор:Симо Матавуљ</title>
    <ns>100</ns>
    <id>2166</id>
    <revision>
      <id>144410</id>
      <parentid>144154</parentid>
      <timestamp>2026-06-18T14:26:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>144410</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2140" sha1="9q3kbzxqouov8la5b28c7jeckbl3s32" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Симо
| презиме = Матавуљ
| иницијал_презимена = М
| годинарођења = 1852
| годинасмрти = 1908
| опис = '''Симо Матавуљ''' је био српски књижевник, професор и академик. Матавуљ је био истакнути српски писац из Далмације и први председник Удружења књижевника Србије.
| слика = Simo Matavulj.jpg
| опис_слике =
| википедија = Симо Матавуљ
| вики_цитати = Симо Матавуљ
| остава = 
| остава_кат = Simo Matavulj
}}


== Дело ==
=== Романи ===
* [[Ускок]]
* [[Ускок Јанко]]
* [[Бакоња Фра Брне]]

=== Приповетке ===
* [[Гуске]]
* [[Чеврљино злочинство]]
* [[Пошљедњи витезови]]
* [[Краљица]]
* [[Све је у крви]]
* [[Преображења]]
* [[Сврзимантија]]
* [[У туђинству]]
* [[Богородица Тројеручица]]
* [[Снага без очију]]
* [[Ђукан Скакавац]]
* [[Људи и прилике у Гулину]]
* [[Ускрс Пилипа Врлете]]
* [[Водене силе]]
* [[Јако и Иванка]]
* [[Бошков пост]]
* [[Пијеро и Дзандза]]
* [[Амин]]
* [[Поварета]]
* [[Пилипенда]]
* [[Нашљедство]]
* [[Ошкопац и Била]]
* [[Мрвица филозофије]]
* [[Кишовите ноћи]]
* [[Ркаћки патријарх]]
* [[Цар Дуклијан]]
* [[Гоба Мара]]
* [[Петљина цура]]
* [[Доктор Ивановић]]
* [[Откровење]]
* [[Ново оружје]]
* [[Index:Simo Matavulj - Tri pripovijetke.pdf|Три приповијетке]]

=== Драме ===
* [[Завјет]]

=== Студије ===
* [[Бока и Бокељи]]

{{Википедија|Симо Матавуљ}}

{{DEFAULTSORT:Матавуљ,_Симо}}
[[Категорија:Симо Матавуљ]]</text>
      <sha1>9q3kbzxqouov8la5b28c7jeckbl3s32</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Јован Дучић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>8342</id>
    <revision>
      <id>144408</id>
      <parentid>144339</parentid>
      <timestamp>2026-06-18T14:00:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела о Јовану Дучићу */</comment>
      <origin>144408</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="27788" sha1="5qwkjw4de6ndfczphqehxqt9d6r491y" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Слијепац]] (1887)
* [[Двоје сирочади]] (1887)
* [[Зора (Јован Дучић)]] (1887)
* [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887)
* [[Два гроба]] (1887)
* [[У зиму]] (1888)
* [[Сиротанова клетва]] (1888)
* [[У болести (Јован Дучић)]] (1888)
* [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888)
* [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Поцрњело лице]] (1888)
* [[Ој ти небо]] (1888)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[На обали (Јован Дучић)]] (1896)
* [[Српски борац]] (1896)
* [[Гусар]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] (1899)
* [[Писмо другу]] (1900)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]] (1901)
* [[Зашто?...]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Врбас]] (1941)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]] (1942)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]] (1942)
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Молитва|Молитва]] (1943)
* [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]

=== Преводи ===
* ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891)
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Бахчисарајски шедрван]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Голуб]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Цигани]]'' (1902), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова

== Збирке песaма ==
* [[Пјесме (Јован Дучић)|Пјесме]] (1901)
* [[Песме (Јован Дучић)|Песме]] (1911)
* [[Песме сунца (Дучићеве песме)|Песме сунца]] (1929)
* [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|Песме љубави и смрти]] (1929)
* [[Царски сонети (Дучићеве песме)|Царски сонети]] (1930)
* [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]] (1930)
* [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]] (1943)

&lt;center&gt;I&lt;br&gt;[[Песме сунца (Дучићеве песме)|'''Песме сунца''']]&lt;/center&gt;
:[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]]
::[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Залазак сунца|Залазак сунца]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#У сумраку|У сумраку]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Падање лишћа|Падање лишћа]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Акорди|Акорди]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Познанство|Познанство]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Тишина|Тишина]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Јабланови|Јабланови]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чежња|Чежња]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Новембар|Новембар]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Морска врба|Морска врба]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Сат|Сат]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поноћ|Поноћ]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зашто?|Зашто?]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Поезија]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зимски пастел|Зимски пастел]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Подне|Подне]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Римски сонет|Римски сонет]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Самоћа|Самоћа]].  
:[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]]
::[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Поред воде|Поред воде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Крај мора|Крај мора]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Село|Село]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Лето|Лето]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Слушање|Слушање]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Далмација|Далмација]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Ноћни стихови|Ноћни стихови]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Месечина|Месечина]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]].
:[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]]
::[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Прича|Прича]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Напон|Напон]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Шум|Шум]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]].
:[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]]
::[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сунцокрети|Сунцокрети]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сета|Сета]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма мрака|Песма мрака]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Међа|Међа]].
:[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]]
::[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Поље|Поље]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Свитање|Свитање]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Суша|Суша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ћук|Ћук]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Шума|Шума]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрак|Мрак]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Киша|Киша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Оморина|Оморина]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Бор|Бор]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ветар|Ветар]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Април|Април]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Буква|Буква]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрави|Мрави]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Недеља|Недеља]].
:[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]]
::[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Душа|Душа]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Носталгија|Носталгија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Напор|Напор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сапутници|Сапутници]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Соната|Соната]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Тама|Тама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Досада|Досада]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Страх|Страх]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Екстаза|Екстаза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Замор|Замор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Враћање|Враћање]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Снови|Снови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Крај|Крај]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сати|Сати]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Стихови|Стихови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Суза|Суза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рапсодија|Рапсодија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Мир|Мир]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Растанак|Растанак]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Вече|Вече]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Измирење|Измирење]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Гама|Гама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Резигнација|Резигнација]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Симбол|Симбол]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Распуће|Распуће]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Опсена|Опсена]].

&lt;center&gt;II&lt;br&gt;[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|'''Песме љубави и смрти''']]&lt;/center&gt;
:[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Химера|Химера]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Жена|Жена]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Завет|Завет]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Гнездо|Гнездо]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Лепота|Лепота]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сутон|Сутон]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Бескрајна песма|Бескрајна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Наша срца|Наша срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Очи|Очи]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Чедност|Чедност]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Номади|Номади]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Велика ноћ|Велика ноћ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#За звездама|За звездама]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Стварање|Стварање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Мирна песма|Мирна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тренуци|Тренуци]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Непријатељ|Непријатељ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Крила|Крила]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма љубави|Песма љубави]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма сутона|Песма сутона]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма тишине|Песма тишине]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма умирања|Песма умирања]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Последња песма|Последња песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Заборав|Заборав]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма срца|Песма срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Ћутање|Ћутање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма жени|Песма жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сумња|Сумња]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Строфе једној жени|Строфе једној жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Најтужнија песма|Најтужнија песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме Богу|Песме Богу]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме смрти|Песме смрти]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме жени|Песме жени]].

&lt;center&gt;III&lt;br&gt;[[Царски сонети (Дучићеве песме)|'''Царски сонети''']]&lt;/center&gt;
:[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]]
::[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Царица|Царица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Двобој|Двобој]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Цар|Цар]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Житије|Житије]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Запис|Запис]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Копљаници|Копљаници]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Радовиште|Радовиште]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Владичица|Владичица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Манастир|Манастир]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Слава|Слава]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Паж|Паж]].
:[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]]
::[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Маћедонија|Маћедонија]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Вардар|Вардар]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Херцеговина|Херцеговина]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Брегалница|Брегалница]].
:[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]]
::[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачко вино|Дубровачко вино]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки барок|Дубровачки барок]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]].

&lt;center&gt;IV&lt;br&gt;[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]&lt;/center&gt;
:[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]].

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере]]

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Верзије есеја ===
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[За вечни спомен Змају]] (1929)

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Реч Југославија]] (1929)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Дела о Јовану Дучићу ==
* ''[[Јован Дучић, српски пјесник]]'' (1900), Босанска вила

* ''[[„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901), од [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]]

* ''[[Јована Дучић, Пјесме (Марко Цар)|Јована Дучић, Пјесме]]'' (1902), од [[Марко Цар|Марка Цара]]

* ''[[Дучићева задужбина]]'' (1902), од [[Павле Поповић|Павла Поповића]]

* ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића'' (1929), од Исидора Секулић

* ''[[Јован Дучић (Н. Мирковић)|Јован Дучић]]'' (1936), од [[Аутор:Никола Мирковић|Николе Мирковић]]

* ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'' (1941), Американски Србобран

* ''Слава Јовану Дучићу'' (1943), Американски Србобран

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>5qwkjw4de6ndfczphqehxqt9d6r491y</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Јован Јовановић Змај</title>
    <ns>100</ns>
    <id>15539</id>
    <revision>
      <id>144424</id>
      <parentid>143392</parentid>
      <timestamp>2026-06-19T09:41:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>144424</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14298" sha1="6un3efkw5vicrnbezxlb3d2wy22nzj9" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме =  Јовановић Змај
| иницијал_презимена = J
| годинарођења = 1833
| годинасмрти = 1904
| опис = '''Јован Јовановић Змај''' је био српски песник, драмски писац, преводилац и лекар. Током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа. Сматра се за једног од највећих лиричара српског романтизма.
| слика =Uroš Predić - Jovan Jovanović Zmaj, GMS.png
| опис_слике =
| википедија = Јован Јовановић Змај
| вики_цитати = Јован Јовановић Змај 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Jovanović Zmaj
}}

* [[Ала је леп овај свет]]
* [[Светли гробови]]
* [[Једна цура]]
* [[Зора руди]]
* [[Кад се сетим]]
* [[Под прозором (Јован Јовановић Змај)|Под прозором]]
* [[Три хајдука]]
* [[Кажи ми, кажи]]
* [[Вила Андосила и птица невидица]]
* [[Невина је]]
* [[Куда ће, куд ће]]
* [[Бисенија]]
* [[Из Дрине]]
* [[Што је пало у невр’јеме иње]]
* [[Не пева лабуд]]
* [[Лем-Едим]]
* [[На гробу Хафисовом]]
* [[Селим-бег]]
* [[Бранкова жеља]]
* [[Дижимо школе!]]
* [[Негдашњем пријатељу]]
* [[Муње и громови]]
* [[Ноћ је света]]
* [[Пчеле и прото-поп Недјељко]]
* [[Пјесма без краја]]

'''Друга певанија'''

* [[Откиде се]]
* [[Волео бих лежат’ мирно]]
* [[Туга материна за првенцем]]
* [[Ко ће као љубав!]]
* [[Оркан]]
* [[Из космичких песама]]
* [[Једној девојци]]
* [[Одзив]]
* [[(Хајне)]]
* [[Рузмарин]]
* [[На извору (Јован Јовановић Змај)|На извору]]
* [[Хеј, да ми је царевати]]
* [[Негда]]
* [[Не жалим]]
* [[Лепотица без милоште]]
* [[На гробљу (Јован Јовановић Змај)|На гробљу]]
* [[Човечје срце]]
* [[Што се касно увиђа]]
* [[Хука... треска...]]
* [[И ако је ноћ вечита...]]
* [[Тихе сузе]]
* [[Јеси л’ гледô...]]
* [[Мојој деци]]
* [[Суза и уздах]]
* [[У атељеу]]
* [[Анђео и ђаво]]
* [[У сватови једне српкиње]]
* [[Ноћ (Јован Јовановић Змај)|Ноћ]]
* [[Дивна звезда]]
* [[Лаку ноћ (Јован Јовановић Змај)|Лаку ноћ]]
* [[Залутао анђео]]
* [[За потоком]]
* [[Стручак плаве љубичице]]
* [[Породична слика]]
* [[Волео бих згрешити...]]
* [[Имам једну воћку...]]
* [[У грозници...]]
* [[Коњаник-дивљак, страхотник...]]
* [[Гвожђе и злато]]
* [[Какав је данас дан]]
* [[Прва пријатељска суза на глас о смрти]]
* [[Побри Стеви Каћанском]]
* [[Побри Стевану Каћанском]]
* [[Ужас и невоља у Загребу]]
* [[Шта се чује]]
* [[На гробу човека Александра]]
* [[За Гирфилдом]]
* [[Гарибалдију]]
* [[Виктор Иго (Ј. Ј. Змај)]]
* [[Спрам Месеца]]
* [[На Гробу Филипа Вишњића]]
* [[У спомен једном калдрмџији]]
* [[Омладини]]
* [[Предзимска песма]]
* [[Зимска]]
* [[Зима (Јован Јовановић Змај)|Зима]]
* [[Јелка]]
* [[Песник пред Божић]]
* [[Предбожићна]]
* [[Претпролећна песма]]
* [[Бора у Црној Гори]]
* [[Удовица, сиротица, незналица]]
* [[Удела сиромашне удовице]]
* [[Родио се Христос!]]
* [[Христос на мору]]
* [[Богаташ и убоги Лазар]]
* [[Добар међу злима]]
* [[Мало просјаче]]
* [[Приморкиња (Ј. Ј. Змај)]]
* [[Образ]]
* [[Демостенова смрт]]
* [[Тал]]
* [[Дескашев и Бранко]]
* [[Зашто је Даничић променио презиме?]]
* [[Драгоме Љуби Ненадовићу]]

'''Позив у комендију'''

* [[Мали Коњаник]]
* [[Два зеца]]
* [[Пера као доктор]]
* [[Мали брата]]
* [[Пачија школа]]
* [[Мали Јова]]
* [[Материна маза]]
* [[Срда]]
* [[Уф!]]
* [[Лени Рава]]
* [[Како би то стајало]]
* [[Купање]]
* [[Зашт' је војска ућутала]]
* [[Чупоглавац из кутије]]
* [[Мали див]]
* [[Ево наших ласта]]
* [[Дете и лептир]]
* [[Како је жабац стекао бркове]]
* [[Жаба чита новине]]
* [[Магарац и фрула]]
* [[Аратос такве љубави]]
* [[Врабац и мачка]]
* [[Ала су то грдне муке...]]
* [[Бродари на везаном чамцу]]
* [[Добри суседи]]
* [[Наш јунак]]
* [[Мали филозоф]]
* [[Аца гушчар]]
* [[Ветар (Јован Јовановић Змај)|Ветар]]
* [[Позив у комендију]]
* [[Концерт]]
* [[Патак и жабе]]

'''Ала је леп овај свет'''

* [[Ђацима на почетку школске године]]
* [[Свет (Јован Јовановић Змај)|Свет]]
* [[Хвала (Јован Јовановић Змај)|Хвала]]
* [[Пера и његов Каро]]
* [[Киша (Јован Јовановић Змај)|Киша]]
* [[Весеље у риту]]
* [[Зека, зека из јендека!]]
* [[Веверица]]
* [[Чворак]]
* [[Страшило]]
* [[Вече (Јован Јовановић Змај)|Вече]]
* [[Зимска песма (Јован Јовановић Змај)|Зимска песма]]
* [[Код мачке на части]]
* [[Сунце и ветар]]
* [[Лакоумна штука]]
* [[Коњ и врабац]]
* [[Мачак иде мишу у сватове]]
* [[Ћуран и врабац]]
* [[Лупеж и пас]]
* [[Четири мачке]]
* [[Лаж]]
* [[Истина (Јован Јовановић Змај)|Истина]]
* [[Пази шта чиниш]]
* [[Нећеш, лијо, што си хтела!]]
* [[Пливач и жаба]]
* [[Прекомерност]]
* [[Сади дрво]]
* [[У новом капуту]]
* [[Слон]]
* [[Песма о Максиму]]
* [[Гаша]]
* [[Страшљивац]]
* [[Дед и унук]]
* [[Птица у кавезу]]
* [[Малена сам]]

'''Песме из часописа ''[[w:Невен (часопис за децу)|Невен]]'''''

* [[Свети Сава (Змај)]]
* [[Ко си ти?]]
* [[Уф!]]
* [[А!]]
* [[Мало просјаче]]
* [[Херцеговка]]
* [[Ала, ала — то му баш не ваља]]
* [[Мали шпекулант]]
* [[Бар се данас неће зепсти!]]
* [[Оџачар]]
* [[Цигани у Бесарабији]]
* [[Бобук од сапунице]]
* [[Тешко је то погодити]]
* [[Љубичица (Змај)]]
* [[Мали филозоф]]
* [[Одʼте, децо, меда се купа!]]
* [[Мој лов]]
* [[Жао нам је — чисто би се смејали]]
* [[Малим Српкињама]]
* [[Јањина нагла радост]]
* [[Лепо, млого, па јефтино]]
* [[Бродари на везаном чамцу]]
* [[Охохо!]]
* [[Јунак Лака]]
* [[Пера и његов Каро]]
* [[Аратос такве љубави]]
* [[Четворо у корпи]]
* [[Наздрављач]]
* [[Сова и друге тице]]

== Ђулићи ==

* [[Разговор са срцем]]
* [[ЂУЛИЋИ I|I]]
* [[ЂУЛИЋИ II|II]]
* [[ЂУЛИЋИ III|III]]
* [[ЂУЛИЋИ IV|IV]]
* [[ЂУЛИЋИ V|V]]
* [[ЂУЛИЋИ VI|VI]]
* [[ЂУЛИЋИ VII|VII]]
* [[ЂУЛИЋИ VIII|VIII]]
* [[ЂУЛИЋИ IX|IX]]
* [[ЂУЛИЋИ X|X]]
* [[ЂУЛИЋИ XI|XI]]
* [[ЂУЛИЋИ XII|XII]]
* [[ЂУЛИЋИ XIII|XIII]]
* [[ЂУЛИЋИ XIV|XIV]]
* [[ЂУЛИЋИ XV|XV]]
* [[ЂУЛИЋИ XVI|XVI]]
* [[ЂУЛИЋИ XVII|XVII]]
* [[ЂУЛИЋИ XVIII|XVIII]]
* [[ЂУЛИЋИ XIX|XIX]]
* [[ЂУЛИЋИ XX|XX]]
* [[ЂУЛИЋИ XXI|XXI]]
* [[ЂУЛИЋИ XXII|XXII]]
* [[ЂУЛИЋИ XXIII|XXIII]]
* [[ЂУЛИЋИ XXIV|XXIV]]
* [[ЂУЛИЋИ XXV|XXV]]
* [[ЂУЛИЋИ XXVI|XXVI]]
* [[ЂУЛИЋИ XXVII|XXVII]]
* [[ЂУЛИЋИ XXVIII|XXVIII]]
* [[ЂУЛИЋИ XXIX|XXIX]]
* [[ЂУЛИЋИ XXX|XXX]]
* [[ЂУЛИЋИ XXXI|XXXI]]
* [[ЂУЛИЋИ XXXII|XXXII]]
* [[ЂУЛИЋИ XXXIII|XXXIII]]
* [[ЂУЛИЋИ XXXIV|XXXIV]]
* [[ЂУЛИЋИ XXXV|XXXV]]
* [[ЂУЛИЋИ XXXVI|XXXVI]]
* [[ЂУЛИЋИ XXXVII|XXXVII]]
* [[ЂУЛИЋИ XXXVIII|XXXVIII]]
* [[ЂУЛИЋИ XXXIX|XXXIX]]
* [[ЂУЛИЋИ XL|XL]]
* [[ЂУЛИЋИ XLI|XLI]]
* [[ЂУЛИЋИ XLII|XLII]]
* [[ЂУЛИЋИ XLIII|XLIII]]
* [[ЂУЛИЋИ XLIV|XLIV]]
* [[ЂУЛИЋИ XLV|XLV]]
* [[ЂУЛИЋИ XLVI|XLVI]]
* [[ЂУЛИЋИ XLVII|XLVII]]
* [[ЂУЛИЋИ XLVIII|XLVIII]]
* [[ЂУЛИЋИ XLIX|XLIX]]
* [[ЂУЛИЋИ L|L]]
* [[ЂУЛИЋИ LI|LI]]
* [[ЂУЛИЋИ LII|LII]]
* [[ЂУЛИЋИ LIII|LIII]]
* [[ЂУЛИЋИ LIV|LIV]]
* [[ЂУЛИЋИ LV|LV]]
* [[ЂУЛИЋИ LVI|LVI]]
* [[ЂУЛИЋИ LVII|LVII]]
* [[ЂУЛИЋИ LVIII|LVIII]]
* [[ЂУЛИЋИ LIX|LIX]]
* [[ЂУЛИЋИ LX|LX]]
* [[ЂУЛИЋИ LXI|LXI]]
* [[ЂУЛИЋИ LXII|LXII]]
* [[ЂУЛИЋИ LXIII|LXIII]]
* [[ЂУЛИЋИ LXIV|LXIV]]
* [[ЂУЛИЋИ LXV|LXV]]
* [[ЂУЛИЋИ LXVI|LXVI]]
* [[ЂУЛИЋИ LXVII|LXVII]]
* [[ЂУЛИЋИ LXVIII|LXVIII]]
* [[ЂУЛИЋИ LXIX|LXIX]]
* [[ЂУЛИЋИ LXX|LXX]]
* [[ЂУЛИЋИ LXXI|LXXI]]
* [[ЂУЛИЋИ LXXII|LXXII]]
* [[ЂУЛИЋИ LXXIII|LXXIII]]

== Ђулићи увеоци ==

* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ I|I]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ II|II]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ III|III]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ IV|IV]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ V|V]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ VI|VI]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ VII|VII]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ VIII|VIII]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ IX|IX]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ X|X]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XI|XI]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XII|XII]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XIII|XIII]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XIV|XIV]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XV|XV]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XVI|XVI]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XVII|XVII]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XVIII|XVIII]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XIX|XIX]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XX|XX]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXI|XXI]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXII|XXII]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXIII|XXIII]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXIV|XXIV]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXV|XXV]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXVI|XXVI]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXVII|XXVII]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXVIII|XXVIII]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXIX|XXIX]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXX|XXX]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXI|XXXI]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXII|XXXII]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXIII|XXXIII]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXIV|XXXIV]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXV|XXXV]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXVI|XXXVI]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXVII|XXXVII]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXVIII|XXXVIII]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXIX|XXXIX]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XL|XL]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLI|XLI]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLII|XLII]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLIII|XLIII]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLIV|XLIV]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLV|XLV]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLVI|XLVI]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLVII|XLVII]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLVIII|XLVIII]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLIX|XLIX]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ L|L]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LI|LI]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LII|LII]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LIII|LIII]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LIV|LIV]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LV|LV]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LVI|LVI]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LVII|LVII]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LVIII|LVIII]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LIX|LIX]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LX|LX]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXI|LXI]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXII|LXII]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXIII|LXIII]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXIV|LXIV]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXV|LXV]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXVI|LXVI]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXVII|LXVII]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXVIII|LXVIII]]
* [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXIX|LXIX]]

== Драме ==
* [[Шаран]]

== Преводи ==
* ''[[Демон (Љермонтов)|Демон]]'' (1863), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Увелак]]'' (1865), од Љермонтова

== Остале песме ==
* [[Мајка српскога јунака]]
* [[Бојна песма]]
* [[Нова година 1877.]]
* [[„Српска војска приближује се Косову”]]
* [[За срећна пута]]
* [[Имна уједињене српске и хрватске академске омладине]]
* [[Народна имна]]

[[Категорија:Јован Јовановић Змај]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>6un3efkw5vicrnbezxlb3d2wy22nzj9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Антон Павлович Чехов</title>
    <ns>100</ns>
    <id>20723</id>
    <revision>
      <id>144403</id>
      <parentid>140383</parentid>
      <timestamp>2026-06-18T13:38:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>144403</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1185" sha1="sg4gdwb5srrbwx586vytk2xjr7er9o6" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Антон Павлович
| презиме = Чехов
| иницијал_презимена = Ч
| годинарођења = 1860
| годинасмрти = 1904
| опис = '''Антон Павлович чехов''' био је приповедач и најзначајнији руски драмски писац.
| слика = VanMeetin-AntonChekhov.jpg
| опис_слике = 
| википедија = Антон Павлович Чехов
| вики_цитати        = Антон Чехов 
| остава = Антон Павлович Чехов
| остава_кат = Антон Павлович Чехов
}}

== Дела ==
=== Драме ===
* [[Галеб]] (1895−1896)
* [[Ујка Вања]] (1900) 
* [[Три сестре]] 
* [[Вишњик]]

=== Приповетке ===
* [[Винт]]
* [[Манић]] 
* [[Шала (Чехов)|Шала]] 
* [[Пошта]] 
* [[Мој живот (Чехов)]]

== Преводиоци ==
* [[Синиша Св. Буњевац]]

{{Википедија|Антон Павлович Чехов}}

[[Категорија:Руски књижевници]]
[[Категорија:Драма]]</text>
      <sha1>sg4gdwb5srrbwx586vytk2xjr7er9o6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пастир Светог Јерме</title>
    <ns>0</ns>
    <id>46877</id>
    <revision>
      <id>144431</id>
      <parentid>102804</parentid>
      <timestamp>2026-06-19T11:54:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-35803-63</username>
        <id>19959</id>
      </contributor>
      <comment>/* Виђење треће */</comment>
      <origin>144431</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="309026" sha1="m53nxamyyo006t4whb1p6b8iupinrq3" xml:space="preserve">== Предговор ==
Пастир (грч: Ποιμήν) је старохришћанска пророчка књига. Потиче из прве половине 2. века. Писање књиге завршено је најкасније до 140/150. године и то највероватније у Риму.

Стара хришћанска традиција (забележена код Оригена) приписује ову књигу Светом Јерми, једноме од Седамдесеторице Апостола, којега спомиње и Св. Апостол Павле као свога сарадника у Римској Цркви (Рим. 16,14) Нешто касније, етиопски превод назива писца Пастира „пророк Јерма”, јер је писац заиста ранохришћански пророк и визионар. Међутим, Мураторијев фрагменат (из друге половине 2. века) говори да је Јерма био брат римског епископа Пија (140-155. г) и да је своју књигу Пастир написао у време Пијевог епископовања у Риму.

Књига је написана на грчком језику и у њој има прилично латинизама, што, уз остале податке, иде у прилог тврдњи да је написана у Риму, где су, као што је познато, хришћани првих векова говорили грчки. Писана је простим и популарним, али изворним књижевним стилом и њен језик, по својој непосредности и живости, има сродности са новозаветним језиком. Понекад даје утисак наивног дела једног простог али надахнутог човека, који међутим није без културе и познавања психологије човека и људског друштва. Како је с правом запажено, Пастир представља прелазно дело у старој хришћанској литератури, тј. чини прелаз од простијих популарних списа Апостолских ученика (као што је нпр. Дидахи) ка све литерарнијим списима Апологета и каснијих хришћанских писаца.

Због искрене и дубоке побожности њенога писца, због непосредности и живости хришћанске вере и морала у овој књизи, а и због пророчког визионарства у њој о судбини Цркве Божје и спасењу верујућих људи, поједини Оци Цркве убрајали су Јермин Пастир у новозаветни канон Светог Писма, но то мишљење није преовладало. Свакако је о овој књизи најкарактеристичније мишљење Св. Атанасија Великог (из његове 39. Празничне посланице). Пошто је навео канонске књиге Старог и Новог Завета, Отац Правослаља додаје: „Ради веће тачности неопходно је додати још и то да постоје и друге књиге, изван ових, које не спадају у канон, али су од Отаца одређене за читање онима који тек приступају вери и желе да се науче науци побожности”. Међу такве књиге, уз Премудрости Соломонове и Дидахи, Свети Атанасије убраја у Јермин Пастир.

По садржају своме Пастир има три дела: пет Виђења, дванаест Заповести и десет Прича. У виђењима су описани догађаји и откровења везани за личност самог писца и почетак његове мисије пророка и проповедника покајања у Цркви, као и о градњи саме Цркве у свету. Пето виђење („откровење&quot;) другачије је од прва четири и представља увод у даље Заповести и Приче, тј. у почетак самог Пастира (како то и стоји у старом латинском преводу). У 12 Заповести дају се верско-морална упутства о вери и врлинама, којима је и посвећено највише простора у књизи. Приче пак јесу пророчка симболичка виђења и поређења. Првих осам Прича говори о пројавама моралних правила у хришћанском животу, док девета Прича и не спада у претходне Заповести и Приче (што и сам писац признаје на њеном почетку), него је једно опширно виђење које показује слику грађења Цркве Божје у свету и уграђивања хришћана у њу кроз покајање и духовно-морално усавршавање. (Сликовит приказ овог грађења Цркве дат је у живопису једне старе хришћанске катакомбе у Напуљу). Ипак, ова визија има сличности и повезаности са претходним Причама и несумњиво је дело истог писца. Десета Прича на крају књиге јесте у ствари епилог целе књиге. Данас у науци скоро да није више спорно да Пастир у целини јесте дело једног и истог ранохришћанског писца.

Тај писац, који се у књизи назива Јерма и говори о себи у првом лицу, био је раније роб, па је затим ослобођен. Био је ожењен и имао децу, али је према њиховим лошим поступцима и гресима био веома снисходљив и попустљив. Тако, жена га је оговарала и клеветала, а деца напустила, чак и властима доставила, вероватно из страха који их је захватио због насталог гоњења хришћана. Ово гоњење хришћана односи се по свој прилици на гоњење за владе Трајана, почетком 2. века, после чега је Јерма и почео да пише своја прва четири Виђења, у којима се (особито у III,1-2) говори о страдању и мучеништву појединих хришћана за Име Христово, док је остале делове књиге написао нешто касније и изгледа у етапама.

Будући раније трговац, богат и ситуиран, а сада одједном поставши сиромашан и уплашен, Јерма се у овом стању присети свога ранијег живота и коначно схвати да је до овог стања доспео због грехова својих и своје породице. Зато сада промени свој живот и искрено се покаје, поставши тако и за друге живи пример и весник спасоносног покајања. Отуда је и скоро цела његова књига испуњена благовешћу о покајању, па је и сам небески Пастир, који му се јавио као Анђео чувар и Анђео откривења, назван у књизи „Анђео покајања”.

Јерма у Пастиру заиста је покајник и сведок спасоносности покајања, и још - неопходности свеопштег покајања за све који су у Цркви, укључујући и црквену јерархију. Кроз покајање и веру он постаје карактеристични ранохришћански оптимиста, који на крају доживљава да види и искрено покајање своје породице, чиме се подвлачи тесна повезаност и солидарност и јединство целокупне хришћанске заједнице. На личном примеру себе, као обичног слабог човека, Јерма сведочи и проповеда човекољубље Божје и спасоносност покајања и новог живота у Цркви Христовој, а то је и порука читаве његове књиге.

Јерма је првенствено етичар, моралиста, учитељ и поборник хришћанског моралног живота. Као такав он, разумљиво, усваја и неке елементе јудејске и јелинске традиције (као нпр. из кумранског „Приручника дисциплине” или из питагорејског учења о врлинама). Но Јерма је и првохришћански харизматик и његов Пастир је својеврсна хришћанска апокалипса (како се и назива пета визија у књизи), која неретко подражава III (односно IV) књигу Јездрину. Наравно, Јерма употребљава и Свето Писмо Старог и Новог Завета, али га скоро никада не наводи дословно, као што је то чест случај међу првохришћанским харизматицима и пророцима (нпр. у Дидахи, код Св. Игњатија Антиохијског и других).

Јерма није био свештеник ни епископ у Цркви, већ надахиути харизматик. Он, међутим, поштује и прихвата црквену јерархију, али има слободу сина Божијег у Цркви и зато опомиње и црквене пастире на покајање. Јерма је више моралиста него богослов и зато његово богословље и није ни довољно јасно ни разрађено. (Његова Христологија ближа је можда јудеохришћанству неголи Апостолу Павлу или Јовану). Он је прост али надахнут харизматик у Цркви, и зато је за њега главно жива вера и простодушна врлина, но оне су тесно повезане са реалношћу Цркве Христове. У том смислу, у Јермином Пастиру имамо сасвим другачији став о харизматичким даровима и дисциплини у Цркви него што је то случај код његових нешто млађих савременика, ригорозних и антицрквених Монтаниста.

Реалност Цркве Божије управо и јесте оно што је главно у целокупном виђењу и учењу Јермином. Он говори о вери и врлинама, о братској солидарности свих људи, он сведочи о покајању и мучеништву, али је окосница његове књиге Пастира иесумњиво план Божанског спасоносног домостроја који је Црква. Црква Христова и као предвечна замисао Божија и као садашња стварност у свету, тј. као живи организам верних људи Божијих у свету, а такође и као есхатолошка заједница светих у Духу Божијем. Живо осећање реалности Цркве Христове у свету и осећање активног присуства Духа Божијега у њој јесте оно што представља потку (потке – попречне нити при ткању, прим. уред.) и основу ове чудне првохришћанске књиге.

Пастир Јермин сведочи такође о једном, од најранијих времена присутном искуству хришћанском, које важи и за прве и за све касније векове живота Цркве у свету, а то је да у Цркви, као простору живог живота и слободе, људска опуштеност и нехат, разлењеност воље и ослабљење моралног подвига, и све друге разне слабости и грешности људске, имају сталну потребу у оживљавајућем и препородитељском дејству благодати Божије у Цркви, јер без Духа Божијег у људима, и без духоносних људи Божијих, нема ни Цркве ни Хришћанства. Отуда је у Јермином Пастиру толико и наглашена потреба покајања, као свагдашњег предуслова поновног оживљавања у члановима Цркве живота у Духу и Истини, живота истински хришћанског, духоносног, богочовечанског.

Ово је и био разлог због чега су Хиландарски оци и препоручили поновно издавање ове првохришћанске књиге за наш народ данас.

До сада су постојала два српска превода: један са грчког (проф. Димитрије Алексијевић: ПАСТИР ЈЕРМИН, у „Гласник Православне Цркве у краљевини Србији”, год. 7 (1906), св. 9-12 и год. 13 (1912), св. 12-19, но без 4 параграфа 9. и целе 10. Приче) и други са руског превода (јером. Дионисије Миливојевић: ПАСТИР Св. ЈЕРМЕ, издање у свескама П. Н. X. Заједнице у Крагујевцу, 1931, бр. 1-4). Оба ова превода показују се данас незадовољавајућим и зато смо приступили новом преводу са грчког оригинала (по тексту најновијег критичког издања R. Јоlу-а, HERMAS: LE PASTEUR. Introduction, texte critique, traduction et notes, „Sources Chretiennes”, No53bis, ed. Cerf, Paris 1968). Ово критичко издање приређено је према једином познатом комплетном рукопису из 14. века (из манастира Григоријата, а сада у Атинској библиотеци), затим по Синајском кодексу из 4. века (садржи текст само до 4. Заповести) и бројним папирусима, од 3. до 6. века, који садрже мање одломке. Грчком тексту до данас недостају последња четири параграфа девете и цела десета Прича (постоје само три краћа фрагмента), па је превод тих делова извршен са старог латинског превода (из 3-4. века). При овом нашем преводу имали смо пред собом француски, руски и досадашња два српска превода.

На крају, неколико наших пропратних примедаба уз иначе прост и разумљив текст ове првохришћанске књиге можда ће бити од користи њеним читаоцима. И у њима, а и овде, желимо још једном да истакнемо целовитост Јерминог првохришћанског верскоморалног лика и етоса, целосност (=цело-мудреност) једног искреног црквеног и духовног хришћанина, за кога, зато, највеће зло јесте двоједушност, тј. сумња, дволичност, расцеп у одиосима према Богу и према људима у свим доменима живота, од чега исцељује свецело благодатно покајање, које се зато у Пастиру препоручује као „велика разумност”. Другим речима, писац Пастира целокупним својим и животом и речју подсећа хришћане свога времена, а и хришћане свих времена, на оно чиме је почело, и увек почиње, истинско Хришћанство: „Покајте се и верујте у Јеванђеље”.
                                              Јеромонах Атанасије
== I - ВИЂЕЊА ==
=== Виђење прво ===
[1.] 1. Господар мој продао ме је некој (жени) Роди у Риму. После много година ја је поново препознах и почех је волети као сестру. Након неког времена видех је где се купа у реци Тибру, и пружих јој руку те је изведох из реке. Видећи лепоту њену размишљах у срцу своме, говорећи: Блажен бих био када бих имао такву жену и по лепоти и по нарави. Само то сам пожелео, и ништа друго. После неког времена, када иђах у (место) Куме и прослављах творевине Божије - како су велике и дивне и моћне; ходећи (тако) ја заспах. И узе ме Дух, и узнесе ме неком беспутицом, којом човек не може ходити; место беше стеновито и изровано водама. Прешавши тамошњу реку, дођох на зараван, и клекнувши на колена почех се молити Богу и исповедати грехе своје. Док се ја мољах, небо се отвори, и видех ону жену коју сам пожелео; она ме поздравља с неба, говорећи: Радуј се, Јермо! Погледавши у њу, рекох јој: Госпођо, шта ти радиш овде? А она ми одговори: Узнета сам, да бих твоје грехе изобличила пред Господом. Ја јој рекох: Ти си ми сада прекор? Не, рече она, него послушај речи које ћу ти рећи. Бог који обитава на небесима (Псал. 2,4) и који је из небића саздао (ова) бића (2. Макавеј. 7,28) и умножио (их) и узрастао (1 Мојс. 1,28) ради свете Цркве Своје, гњеви се на тебе што си згрешио према мени. Ја јој одговорих, рекавши: Ја теби згрешио? Где или када ти ја рекох неку срамотну реч? Зар те нисам увек сматрао као богињу? Зар те нисам свагда поштовао као сестру? Зашто ми, жено, лажно пребацујеш те зле и нечисте ствари? Насмејавши се, она ми рече: У срцу се твоме појави зла жеља. Или ти се чини да за човека праведног није зла ствар ако му се у срцу његовом појави зла жеља? То је грех, и то велики грех, додаде (она). Јер праведан човек жели оно што је праведно. Када, дакле, жели оно што је праведно, његова се слава показује на небесима и он у свакој ствари својој има Господа наклоњеног му. А они који желе зло у срцима својим, навлаче на себе смрт и ропство, особито они који су се предали овоме веку и надимају се својим богатством а не држе се будућих добара. Душе ће се њихове кајати, (то јест) оних који немају наде, него су себе и живот свој предали очајању. Но ти, моли се Богу, и исцелиће грехе твоје (5 Мојс. 30,3) и свега дома твог и свих светих (тј. хришћана).

[2.] 2. Пошто она изговори ове речи, небеса се затворише, а ја сав бејах устрашен и ожалошћен. У себи пак самоме говорах: Ако ми се и овај грех уписује, како ћу се (онда) моћи спасити? Или како ћу умилостивити Бога за моје учињене грехе? Или којима ћу речима умолити Господа да би ми се смиловао? Док о томе размишљах и расуђивах у срцу своме, видех пред собом седиште велико и бело, начињено од снежних праменова вуне: и дође жена старица у најсветлијој одећи, која имађаше књигу у рукама, и седа сама, и поздрави ме: Јермо, радуј се! И ја, жалостан и плачући, рекох: Госпођо, радуј се! И рече ми: Што си снужден, Јермо? Ти који су дуготрпељив, негневљив, свагда насмејан, зашто си тако снуждена лица и невесео? И ја јој рекох: Због жене веома добре, која ми рече да сам згрешио према њој. А она ми рече: Нека нипошто не буде таква ствар на слузи Божјем. Али ипак, у срце је твоје дошла (жеља) о љој. А слугама Божјим таква жеља доноси грех. Јер је зла и опака намера за дух поштен и већ испробан ако пожели зло дело, особито пак Јерма уздржљиви, који се удаљава од сваке зле жеље и пун је сваке простоте и велике незлобивости.

[3.] 3. Али се Бог гњеви на тебе не због тога, него (жели) да повратиш дом свој који је учинио безакоње према Господу и према вама родитељима својим. Јер ти, волећи много децу, ниси поучавао дом твој, него си га пустио да се страшно исквари, због тога се гњеви Господ на тебе. Али ће бити исцељена сва зла која су се раније десила у дому твоме, јер због њихових грехова и безакоња ти си пропао у животним пословима. Но многомилосрђе Господње помиловало је тебе и дом твој, и Он ће те оснажити и утврдити славом Својом. Ти се једино немој лењити, него ободри и оснажи дом твој. Јер као што ковач, кујући чекићем посао свој, добија (на крају) предмет који жели, тако и свакодневна праведна реч савлађује свако зло. Зато немој престајати да поучаваш децу своју. Јер знам да, ако се покају од свег срца свога, биће уписана у књиге живота са светима. Пошто она изговори ове речи, рече ми (још): Хоћеш ли да ме чујеш да читам? И ја рекох: Хоћу, госпођо. Она ми рече: Буди слушаоц и слушај славе Божје. (Тада) чух велике и чудесне ствари, које не могох запамтити, јер су све те речи страшне, човек их не може издржати. Последње пак речи запамтих, јер нам беху корисне и благе. (А то су): „Гле, Бог сила (Псал. 58,6), који је невидљивом и моћном силом Својом и великом мудрошћу створио свет (Д. Ап. 17,24) и славном вољом [Својом] украсио лепотом творевину Своју, и моћном речју (Својом) утврдио небо и основао земљу на водама (Ис. 42,5; Пс. 135,6), и Својом премудрошћу и промислом створио свету Цркву Своју, коју је и благословио, ево, Он премешта небеса и планине (Пс. 45,3) и брда и мора, и све постаје равно за изабранике Његове, да би им испунио обећање које је дао са великом славом и радошћу, ако буду држали законе Божје које су примили са великом вером”.

[4.] 4. Када пак она заврши читање и устаде са седишта, дођоше четири младића и узеше столицу и отидоше ка истоку. (Жена) ме позва и дотаче се груди мојих, и рече ми: Је ли ти се допало моје читање? И рекох јој: Госпођо, ово на крају свиђа ми се, а оно прво је страшно тешко. А она ми рече, говорећи: Ово последње је за праведнике, а оно прво за незнабошце и отпаднике. Док она са мном говораше, појавише се нека два човека и узевши је под мишице отидоше. у правцу куда и столица, (то јест) ка истоку. Она спокојно отиде, и одлазећи рече ми: Буди јунак, Јермо.

=== Виђење друго ===
[5.] 1. Када иђах у (место) Куме, у исто време када и лане, ходајући сетих се прошлогодишњег виђења. И опет ме узе Дух и однесе ме на исто место где и лане. Дошавши на то место, клекох на колена и почех се молити Господу и славити Име Његово (Пс. 85,9,12) што ме је сматрао за достојнога и показао ми раније грехове моје. Потом, када устадох са молитве, видех наспрам мене старицу, коју сам и лане видео, како хода и чита једну књижицу. И рече ми (она): Можеш ли објавити ово изабраницима Божијим? Ја јој рекох: Госпођо, толико да запамтим не могу; него дај ми књижицу да је препишем. Узми је, рече она, и вратићеш ми је. Ја је узех, и отишавши у један крај њиве, преписивах све слово по слово, јер слогове не могох наћи. А када заврших (препис) слова из књижице, изненада ми би књижица узета из руке, а ко је узе, не видех.

[6.] 2. После пак петнаест дана, пошто се постих и много тражих (у молитвама) од Госнода, откри ми се познање оног писања. А беше написано ово: „Семе твоје (тј. деца), Јермо, преступили су пред Богом и похулили су на Господа, и издали су родитеље своје у великом злу (своме), и названи су издајицама родитеља; и издавши (их) нису имали користи, него гресима својим још додадоше разврат и (друге) сплетове зла, и тако се навршише безакоња њихова. Него обзнани ове речи свој деци твојој и супрузи твојој - будућој сестри твојој, јер и она не престаје од језика (свога) којим чини зле ствари; али када чује речи ове престаће (од тога) и добиће милост. Када их упознаш са овим речима, које ми је заповедио Владатељ да ти откријем, тада ће им се опростити сви греси које су раније згрешили, а и свима светима (тј. хришћанима) који су до овога дана сагрешили, (само) ако се из свег срца покају и избаце из срца свога двоједушност (и сумњу). Јер се Владика (свега) заклео славом Својом поводом изабраника Својих: ако од овога одређенога дана буде још грешења, (онда) они неће имати спасења. Јер је покајање проведнима завршено; навршени су дани покајања за све свете, док ће незнабошцима покајаље бити до последњег дана. Рећи ћеш зато старешинама Цркве да путеве своје исправе у правди, да би добили у целини обећања (Божја) са многом славом. Будите постојани ви који творите правду (Јевр. 11,33) и немојте се колебати, да би ваш улазак био са светим Анђелима. Блажени сте ви који претрпите велику невољу која долази, и они који се не одрекну живота свога. Јер се Господ закле Сином Својим, да ће оне који се одрекну Господа свога одбацити од живота њиховог, оне који се сада у дане који долазе имају одрећи; онима пак који су се раније одрекли смиловао им је се због великог милосрђа Свога.

[7.] 3. А ти, Јермо, не буди веше злопамтљив деци твојој нити остави сестру твоју (жену), да би се очистили од ранијих грехова својих. Јер ће бити покарани (и поучени) праведним (васпитним) карањем, ако им ти не будеш (даље) злопамтио. Злопамћење доноси смрт. Ти пак, Јермо, имао си велике личне невоље због преступа дома твога, јер се ниси бринуо о њима, него си (их) пренебрегао и предао си се злим пословима својим. Али те спашава то што ниси одступио од Бога живога, и простота твоја и велико уздржање. То ће те спасти, ако будсш постојан; а спашће и све који то исто раде и који ходе у безазлеиости и простоти. Они ће победити свако зло и остаће за живот вечни. Блажени сви који творе правду (Пс. 105,3); неће пропасти до века. А Максиму ћеш рећи: Ево, долази невоља; ако ти се чини, одреци се поново. Господ је близу оних који се обраћају, као што је написано код Елдада и Модата, који су пророковали народу у пустињи.”

[8.] 4. Би ми откривено, браћо, док спавах, од стране једног прелепог младића, који ми говораше: Старица од које си добио књижицу, ко мислиш да је? Ја рекох: Сибила. Вараш се, рече, није (она). Ко је дакле? рекох ја. Црква, одговори он. Рекох му: А зашто је старица? Зато што је, вели, пре свих створена, зато је старица; и ради ње је свет саздан. После овога видех виђење у моме дому. Дође Старица и запита ме да ли сам већ дао (ону) књигу презвитерима (Цркве). Одговорих да нисам дао. Добро си, вели, учинио, јер имам речи да додам. Када пак завршим све речи, биће кроз тебе објављено свима изабраницима. Написаћеш, дакле, две књижице и послаћеш једну Клименту а једну Грапти. Климент ће (је) послати у спољне градове, јер је то њему поверено. А Грапта ће поучити удовице и сирочад. Ти пак прочитаћеш (је) у овоме граду са презвитерима, предстојницима Цркве.

=== Виђење треће ===
[9.] 1. (Виђење) које видех, браћо, овакво је. Пошто сам постио много пута и молио се Господу да ми објави откровење које ми је обећао показати преко оне старице, те исте ноћи јави ми се Старица и рече ми: Пошто си тако јако жељан и ревностан да знаш све, дођи на њиву где вршеш и око петог часа јавићу ти се и показаћу ти оно што треба да видиш. Запитах је, говорећи: Госпођо, на којем месту њиве? Где год хоћеш, рече она. Ја изабрах једно лепо усамљено место. Пре но што јој проговорих, да (јој) кажем место, она ми рече: Доћи ћу тамо где хоћеш. Нађох се дакле, браћо, на њиви и избројах часове и дођох на место где сам јој рекао да дође. И видех сто од слоноваче где стоји, и на столу ланени застор и поврх застора прострт танкоткани ланени убрус. Видевши те ствари како стоје и како никога не беше на (том) месту, запрепастих се и ухвати ме као страх и коса ми се подиже, и подиђе ме као језа, јер бејах сам. Дошавши пак себи и опоменувши се славе Божје и охрабривши се, клекох на колена и исповедих опет Господу грехе своје као и раније. И дође она (старица) са шесторицом младића, које сам и раније видео, и стаде надамном, и слушаше како се молим и исповедам Господу грехе моје. И дотакнувши ме се, рече: Јермо, престани да се стално молиш за грехе своје; моли се и за правду, да би добио неки део од ње за дом твој. И подиже ме за руку и поведе ме ка столу, а младићима рече: Идите и зидајте. И пошто младићи отидоше и ми остадосмо сами, рече ми: Седни овде. Рекох јој: Гослођо, пусти да седну најпре ирезвитери (тј. старешине). Седни, као што ти кажем, рече она. Но пошто ја хтедох да седнем на десну страну, она ми не допусти, него ми руком даде знак да седнем на леву страну. Док ја размншљах и жалостих се што ми не даде да седнем на десну страну, она ми рече: Жалостиш се, Јермо? Место на десној страни припада другима, онима који су већ угодили Богу и пострадали за Име (Његово), а теби још много недостаје да са њима седнеш. Али, као што си био досад у простоти својој, (такав) и остани, и сешћеш са њима, и (сви) они који буду чинили њихова дела и који поднесу оио што су они поднели.

[10.] 2. Рекох: Шта су поднели? Слушај, рече она: ударце, затворе, велике невоље, крстове, звери - ради Имена Божјег. Ради тога је десна страна Светиње њихова и онога који пострада за Име Божје; осталих пак је лева страна. Али и једних и других, и оних који седе с десне стране и оних с леве, исти су дарови и иста обећања, једино што ови седе с десне стране и имају (тиме) неку славу. А ти веома желиш да седнеш са љима с десне стране, но твоји су недостатци многобројни. Али ћеш се очистити од недостатака твојих, а и сви који се не колебају очистиће се од свих грехова до овог дана. Рекавши то она хтеде отићи, а ја, павши пред ноге њене, замолих је Господа ради да ми покаже виђење које је обећала. А она ме узе опет за руку и подиже ме и посади ме за сто с леве стране; а сеђаше и она с десне стране. И подигавши неку светлу палицу, рече ми: Видиш ли велику ствар? Рекох јој: Госпођо, ништа не видим. Вели ми она: Гле, зар не видиш пред собом велику Кулу која се гради (над водом од сјајног четвртастог камења? И (заиста), грађаше се једна Кула у квадрат од стране оних шест младића :који су дошли са њом, док десетине хиљада других људи доношаху камење, неки из дубине (воде), други са земље, и додаваху их шесторици младића; ови из узимаху и уграђиваху. Све оно камење које је вађено из дубине стављаху онако (какво је) у грађевину, јер беше подесно и слагаше се склопом са осталим камењем; и тако се међусобно спајаху да се њихов састав не примећиваше. И изгледаше грађевина оне куле као да је саздана од једног камена. Друго пак камење, које се донашаше са сува, неко одбациваху, неко пак постављаху у грађевину, а неко разбијаху и бацаху далеко од куле. А и многи други каменови лежаху око куле, и не употребљаваху их за грађење, јер беху неки од њих плесњиви, други имаху пукотине, трећи пак беху окрњени, а четврти бели и округли, неподесни за грађење. А видех и друго камење које је бацано далеко од куле и падало на пут, али није остајало на путу него се котрљало с пута на беспутицу; друго пак падаше у ватру и гораше; треће опет падаше близу воде и не могаше се откотрљати у воду, мада је хтело да се откотрља и дође до воде.

[11.] 3. Показавши ми ово, (старица) хтеде да оде. Рекох јој: Госпођо, каква ми је корист што сам видео ово, а не знам шта значе те ствари? Одговоривши ми, она рече: Вешт си човек, хотећи (тако) да сазнаш оно што се односи на Кулу. Да, госпођо, рекох ја, да бих браћи (својој) јавио и они били радоснији и, чувши ово, познали Бога у великој слави. А она рече: Многи ће (то) чути, али чувши, неки од њих ће се обрадовати, а неки ће плакати; али и они, ако послушају и покају се, и они ће се обрадовати. Чуј, дакле, приче о Кули, јер ћу ти све открити. И немој (ми више задавати труда око откровења, пошто су ова откровења готова, јер су испуњена. Али ти нећеш престати тражити откровење, јер си без стида. Кула дакле, коју видиш да се гради, то сам ја - Црква, која сам ти се јавила и сада и раније. Што, дакле, будеш хтео ти питај у вези куле, и откриће ти се, да се (и ти) радујеш са светима. Ја јој рекох: Госпођо, пошто си ме већ једном признала за достојног да ми све откријеш, откриј ми (већ сада). А она ми рече: Оно што је могуће да ти се открије, откриће се. Само нека је срце твоје (усмерено) ка Господу и немој сумњати о ономе што видиш. Ја је запитах: Зашто је кула саграђена на води, госпођо? Рекох ти и раније, рече она, да си вешт у Писмима и испитујеш пажљиво; испитујући дакле наћи ћеш истину. А зашто је кула саграђена на води, (ево) чуј: Јер је живот наш водом спасен и биће спасен. А утемељена је кула речју сведржитељског и славиог Имена (Божјег), а држи је невидљива Сила Госиодња.

[12.] 4. Одговарајући, рекох јој: Госпођо, ведика је и чудесна та етвар. А шест мдадића који зидају, ко су они, госпођо? Она рече: То су свети Анђели Божји који су први саздани, којима је Господ предао сву творевину Своју, да (је) развијају и изграђују и господаре свом тварју. Кроз њих ће се завршити грађење куле. А други, који доносе камење, ко су? И они су Анђели Божји, али они шесторица су изнад њих. Завршиће се, дакле, грађење куле и сви заједно веселиће се око куле и славиће Бога, јер се грађење куле завршило. Запитах је (опет), говорећи: Госпођо, хтео сам да знам о изласку камења и о значењу њиховом, какво је. Одговоривши, рече ми: Не зато што си ти достојнији од свих да ти се открије, јер су други испред тебе и бољи од тебе којима би требало открити ова виђења, него да се прослави Име Божје теби су откривена и откриће се, због оних двоједушних који се двоуме у срцима својим да ли ће (све) ово бити или неће. Кажи им да је све ово истинито и ништа није ван истине, него је све јако и сигурно и темељно.

[13.] 5. Слушај сада о камењу које улази у грађевину. Оно четвртасто и бело камење, које се складно уклапа спојевима својим, то су апостоли и епископи и учитељи и ђакони, који су ходили (и живели) по чистоти Божијој и епископовали и учили и служили чисто и честито изабраницима Божијим. Неки су (од њих) већ упокојени, а неки су још живи. Они су међусобно свагда имали сагласност и међу собом су имали мир и међусобно су се слушали, зато су у изграђивању куле њихови спојеви подударни. А они који су вађени из дубине и стављани у грађевину и подударни су спојевима својим са другим камењем које је већ узидано, ко су они? То су они који су пострадали ради Имена Божјег. И за оно друго камење што се доноси са сува, госпођо, желим да знам ко су? (Она) рече: Оне који улазе у грађевину и не бивају тесани, њих је Господ испробао да су ходили (и живели) у правости Господњој и извршили су заповести Његове. А они који су вођени и полагани у грађевину, ко су они? То су нови у вери и верници. Они су од Анђела поучавани да добро чине, јер се у њима не нађе лукавства. А они које одбациваху и бацаху, ко су? То су они који су сагрешили и хоће да се покају, те зато не бише одбачени далеко ван куле, јер ће бити погодни за грађевину ако се покају. Они, дакле, који хоће да се кају, ако се покају, биће јаки у вери, (само) ако се покају док се кула гради. Ако се пак заврши грађење (куле), неће више имати места, него ће бити избачени; једино што ће имати то је да леже покрај куле.

[14.] 6. Желиш ли знати о оном (камењу) које се разбија и баца далеко од куле? То су синови безакоња, јер они лицемерно повероваше и сво лукавство не одступи од њих; зато немају спасења, јер су непогодни за грађевину због зала својих, те зато бише разбијени и одбачени далеко због гњева Господњег, јер Га разгневише. Други пак каменови, скоје си видео да многи леже и не улазе у грађевину, они од њих који су плесњиви, то су они који су познали истину али нису у њој остали, нити су се присајединили светима, зато су неупотребљиви. А они што имају пукотине, ко су (они)? То су они који у срцима (својим) имају (нешто) једни против других и немају мира међу собом, него само пред лицем (других) имају мир, а када се удаље једни од других њихова лукавства остају у срцима; то су дакле те пукотине што их оно камење има. А они који су окрњени, то су они који су поверовали и имају већи део у правди, али имају (у себи) неке делове безакоња, због тога су крњи и нису целосни. А они бели и округли и непогодни за грађевину, ко су они, госпођо? Одговоривши, она ми рече: Докле ћеш бити луд и неразуман, да све питаш а ништа не схваташ? То су они који имају веру, али имају и богатство овога века, па кад дође невоља они се због богатства свога и због послова (својих) одрекну Господа свога. И одговарајући јој, ја рекох: Госпођо, када ће они бити погодни за грађевину? Када се, рече она, ускрати богатство њихово које им заводи душу, тада ће бити погодни Богу. Јер као што обал камен, ако не буде отесан и не одбаци нешто од себе, не може постати четвртаст, тако и богати у овом веку, ако им се не ускрати богатство њихово, не могу бити угодни Господу. По себи самоме најпре познај: када си био богат, био си непогодан, а сада си погодан и користан за живот. Будите угодни Богу; јер си и ти сам био - од тог истог камења.

[15.] 7. А друго камење које си видео да се баца далеко од куле и пада на пут и са пута се котрља на беспутице, то су они који су поверовали, али због своје двоједушности напуштају истинити пут свој; сматрајући да могу наћи бољи пут, они обмањују себе и муче се ходећи по беспућима. Они пак који падају у ватру и горе, то су они који су коначно одступили од Бога живога, и њима више не долази на срце (мисао) да се покају због жеља разврата њиховог и зала која су починили. А за оне друге, који падају близу воде и не могу се скотрљати у воду, хоћеш ли да знаш ко су? То су они који су чули реч (Божју) и хтели су да се крсте у Име Господње, после пак, када им дође на памет чистота истине (која се од њих тражи), покају се и одлазе опет натраг за злим жељама својим. (Овим она) заврши објашњавање о Кули. Обезобразивши се, ја је још запитах да ли све оно камење одбачено и непогодно за грађење куле, да ли за њих има покајања и имају ли места у овој кули? Има покајања (за њих), рече она, али се у ову кулу они не могу уклопити. Они ће припасти другом много мањем месту и то када се намуче и испуне дане (испаштања) грехова својих. Биће пак премештени зато што су узели удела у речи праведној. А десиће им се да буду премештени из својих мука онда када им дођу на срце њихова зла дела која су учинили. Ако им пак не дође на срце њихово да се нокају, неће се спасти, због тврдокорности срца свога.

[16.] 8. Када ја престадох да питам о свему овоме, она ми рече: Хоћеш ли да видиш друго (нешто)? Будући сав жељан да видим, ја се обрадовах што ћу видети. Погледавши у мене, она се насмеши и рече ми: Видиш ли седам жена око куле? Видим, рекох, госпођо. Ову кулу, (рече она), држе оне по наређењу Господњем. Слушај сада њихове делатности. Прва од њих, која држи рукама (друге), зове се Вера; њоме се спасавају изабраници Божији. А друга, опасана и јуначна, зове се Уздржање (тј. врлина скромности и владања собом); она је кћи Вере. Ко иде за њом, биће блажен у животу своме, јер ће избећи сва зла дела, верујући да, ако избегне сваку злу жељу, наследиће живот вечни. А оне друге, госпођо, које су? То су кћери једна друге, и зову се: једна Простота, друга Разборитост, трећа Безазленост, четврта Честитост, пета Љубав. Кад, дакде, будеш извршио сва дела љихове мајке, (тада) можеш живети. Хтео сам да знам, госпођо, рекох ја, какву моћ има свака од њих. (Она ми) рече: Слушај моћи које оне имају. Њихове моћи држе се једна за другу и следују једна другој, као што су и рођене. Из Вере се рађа Уздржање, из Уздржања Простота, из Простоте Безазленост, из Безазлености Честитост, из Честитости Разборитост, из Разборитости Љубав. Њихова дела су чиста и честита и божанска. Онај ко њима послужи и узмогне овладати делима њиховим, имаће насеље у Кули са светима Божијим. А запитах је и за времена: да ли је већ свршетак (света). А она повика великим гласом, говорећи: Неразумни човече, зар не видиш да се кула још изграђује? Када се заврши са изграђивањем куле, биће свршетак. Али ће (кула) бити брзо изграђена. Ништа ме више немој питати. Овај потсетник је довољан теби и светима (тј. хришћанима) и (уз то) обновљење ваших духова. Али ово није откривено само теби, него да (све) то објавиш свима, после три дана. Јер треба најпре ти да схватиш. А заповедам прво теби, Јермо, речи ове, које ти имам рећи, да их све кажеш у уши светима, да би чувши их и извршивши (их), очистили се од зала својих, а и ти са њима.

[17.] 9. Слушајте ме, децо! Ја вас одгајих у великој простоти и безазлености и честоти ради милости Господње, који је на вас излио правду (Своју) да се оправдате и осветите од свакога зла и од сваког неваљалства, а ви нећете да престанете од лукавства свога. Сада пак послушајте ме и имајте мир међу собом (2 Сол. 5,13) и посећујте једни друге и помажите једни другима (Д. Ап. 20,35), и немојте само (за себе) да узимате творевине Божје у изобиљу, него дајите и онима који оскудевају. Јер једни (од вас), због многих јела, навлаче болест телу своме и штете телу своме, док се код (других), који немају јела, штети тело њихово зато што немају довољно хране, те се упропашћује тело њихово. Ова, дакле, неумереност штетна Је вама који имате а не дајете онима који оскудевају. Гледајте на суд (Божји) који долази. Ви дакле, који имате више, потражите оне који гладују (и дајте им), док се Кула не доврши, јер после завршетка Куле хтећете да чините добро, али нећете имати места. Пазите зато ви који се надимате богатством својим, да не уздахну они који оскудевају и уздах њихов узиђе пред Госнода и ви будите са (свим) својим имањем затворени изван врата Куле. А сада говорим вама, предводницима (тј. старешинама) и првостолницима Цркве: не будите слични тровачима. Јер, тровачи носе своје отрове у кутијама, а ви отров и јед свој носите у срцу. Зарђали сте и нећете да очистите срца своја и да саберете разум свој на једно место, у чистом срцу, да бисте добили милост од Великог Цара (Пс. 46,3). Гледајте дакле, децо, да вас ваши раздори не лише живота вашег. Како желите да васпитавате изабранике Господње, сами не имајући васпитање? Васпитавајте зато једни друге и имајте мир међу собом (2 Сол. 5,13), да бих и ја, ставши ведра (дица) пред Оца, дала одговор Господу вашем за све вас.

[18.] 10. Кад она престаде разговарати са мном, дођоше шесторица младића који су зидали и однесоше је ка кули, а други четворица узеше сто и однесоше и њега ка кули. Лица њихова не видех, јер беху окренути. Када она одлажаше, ја је питах да ми открије о ова три обличја у којима ми се јавила. Одговоривши, рече ми: О томе треба да питаш другога да ти се открије. Јер, браћо, она ми се, у првом прошлогодишњем јављању, јавила врло стара и седећи на столици. При другом јављању, у лицу беше млађа, али је по кожи и по коси била старица, и говорила ми је стојећи; а била је ведрија него раније. А у трећем виђењу беше сва млађа и лепотом најлепша, једино је имала косу старице, и била је потпуно ведра и седела је на престолу. Због тога сам био врло тужан, да бих дознао то откровење. И (тада) видех Старицу у ноћном виђењу, која ми говораше: Свако питање потребује смиреноумље. Зато, пости се и добићеш од Господа што тражиш. Ја постих један дан, и те ноћи јави ми се младић и рече ми: Што ти тражиш одмах откровења у молитви? Пази да не би како, тражећи много, нашкодио телу своме. Довољна су ти ова откровења. Зар би ти могао видети јача откровења од ових која си видео? Одговоривши му, ја рекох: Господине, ја тражим само за она три обличја Старице да (ми) се да потпуно откровење. Одговоривши ми, он рече: Докле ћете бити неразумни? Али двоумљења ваша чине вас неразумнима и зато што немате срце своје (уздигнуто) ка Господу. Одговарајући му, ја опет рекох: Али од тебе, господине, сазнаћемо то тачније.

[19.] 11. Слушај, рече он, о тим обличјима о којима питаш. Зашто ти се (она) јавила у првом виђењу (као) старица и седећи на столици? Зато што је дух ваш стар и већ увенуо и без снаге, због ваших слабости и двоједушности. Јер као што старци, немајући више наде да ће се подмладити, не очекују ништа друго већ само своје уснуће (тј. смрт), тако и ви, раслабивши се од животних послова, предадосте се чамотињи, а не пренесте бриге своје на Господа (1 Петр. 5,7), него се разум ваш повреди и оветшасте (тј. остаристе) у жалостима вашим. А зашто је седела на столици, хтео бих да знам, господине, (рекох ја)? Зато што сваки болестан седи на столици због болести своје, да би се суздржавала болест његова. (Ето, сад) имаш слику првог виђења.

[20.] 12. У другом пак виђењу видео си је где стоји, и лицем млађу и ведрију него раније, а по кожи и коси старију. Слушај и ову причу, рече он. Као када неки старац, који је већ за себе изгубио наду, због болести своје и сиромаштва, ништа друго не очекује него (само) последњи дан живота свога, па затим му изненада буде остављено (од неког) наслеђе, и чувши то он устане и од радости добије снагу те више не лежи него стоји, и обнавља се дух његов који већ беше изнуреи од ранијих његових послова, и не седи више него се јуначи, - тако и ви, чувши откровења која вам Господ откри, да се Он смиловао на вас и обновио духове ваше, и ви одбацисте слабости ваше и дође вам снага и ојачасте вером, те се и Господ, видећи ваше оснажење, обрадова. Зато вам је Он и објавио грађење Куле; а и друго ће вам показати, ако од свег срца будете имали мир међу собом (1 Сол. 5,13).

[21.] 13. А у трећем виђењу видео си је младу и лепу и ведру и лепог изгледа свога. (То је) као што неко ожалошћен, ако му дође нека добра вест, одмах заборави раније жалости и не очекује ништа друго него само вест коју је чуо, и даље се оснажује на добро, и дух се његов обнавља због радости коју је добио, тако и ви добисте обновљеље духова ваших видећи (сва) ова добра. А што си је видео да седи на (пре)столу, а (то је) чврст положај, јер (пре)сто има четири ноге и стоји чврсто, (то је зато) јер се и свет држи са четири стихије. Који се, дакле, покају биће сасвим млади и учвршћени, (то јест) они који су се из свег срца покајали. (Ето, сада) имаш потпуно откровење, немој више ништа да тражиш у вези откровења; ако ли пак нешто затреба, откриће ти се.

=== Виђење четврто ===
[22.] 1.Виђење које видех, браћо, двадесет дана после бившег (ми) ранијег виђења, у виду невоље која долази. Идох у њиву путем Кампањским. Од јавног пута има до њиве око десет стадија, и место је лако за путовање. Идући (тако) сам, мољах се Господу да ми доврши откровења и виђења, која ми је показао преко свете Цркве Своје, да ме оснажи и да да покајање саблажњеним слугама Својим, да би се прославило Његово велико и славно Име (Пс. 85,9,12), јер ме је сматрао за достојнога да ми покаже чудесне ствари Своје. Док ја прослављах и благодарих Њему, одговори ми као звук гласа (неког): Јермо, немој сумњати. И ја стадох у себи размишљати и говорити: Шта имам да сумњам ја који сам тако утврђен од Господа и видео (тако) славне ствари? И кренух, браћо, мало напред, и гле, видех прашину (где се диже) као у небо, и стадох говорити у себи: можда долази стока и диже прашину? А беше (то удаљено) тако од мене око једну стадију. Пошто прашина постајаше све већа и већа, помислих да је то нешто божанско. Сунце (тада) мадо засија, и гле, видех звер веома велику као неки кит, и из уста њених излажаху огњени скакавци. А звер беше дужином око сто стопа, а главу имађаше као (велики) ћуп. И ја почех плакати и молити Господа да ме избави од звери; и сетих се речи коју чух: Јермо, не сумњај. Наоружавши се, браћо, вером у Бога и сетивши се каквим великим стварима ме је Он научио, осмелих се. И дадох се према звери. Звер пак иђаше тако режући, да би могла сама срушити (цео) град. Ја дођох близу ње, и та грдосија од кита испружи се по земљи и само што језик исплази, а уопште се не помаче док ја не прођох. А имађаше звер на глави четири боје: црну, затим ватрену и крваву, онда златну, па белу.

[23.] 2. После пак, пошто прођох звер и пређох око 30 стопа, сусрете ме девојка украшена као да излажаше из невестине собе, сва у беломе и белој обући, прекривена до чела, а покривач њен беше као круна, док коса њена беше бела. Из ранијих виђења ја познадох да је то Црква, и постадох ведрији. Она ме поздрави, говорећи: Радуј се, човече! Ја јој отпоздравих: Госпођо, радуј се! Одговоривши ми, (она) рече: Није те ништа сусрело? Рекох јој: Толико велика звер, госпођо, да би могла народе уништити; али силом Господњом и Његовим многомилосрђем избегох је. Добро си (је) избегао, рече она, јер си бригу своју пренео на Бога и срце си своје отворио ирема Господу, верујући да се ни једним другим не можеш спасти осим великим и славним Именом (Д. Ап. 4,12). Зато је Господ послао Анђела Свога који је над зверима, чије је име Тегри, и он затвори уста звери да ти не нашкоди (Данил. 6,23; Јевр. 11,33). Велику си невољу избегао благодарећи вери твојој и зато што, видећи тако велику звер, ниси посумњао. Иди, дакле и објасни изабраницима Господњим велика дела Његова, и реци им да је ова звер слика велике будуће невоље (тј. гоњења). Ако се пак припремите и покајете се из свег срца вашег пред Господом, моћи ћете избећи (ту) невољу, (само) ако овам срце буде чисто и непорочно и ако остале дане живота свога будете служили Господару непорочно. Пренесите бриге своје на Господа (Пс. 54,23) и Он ће их разрешити. Верујте Господу, ви двоједушни, да Он све може: (да може) и одвратити гњев Свој од вас, и послати казне вама који сумњате. Тешко онима који чују речи ове и не послушају их; боље би им било да се нису родили (Мат. 26,24).

[24.] 3. Ја је запитах за четири боје које имађаше звер на глави. Она ми одговори и рече: Опет си радознао за такве ствари. Да, госпођо, рекох ја: објасни ми шта су те (боје). Слушај, рече она: Црна (боја) - то је овај свет у коме боравите; ватрена пак и крвава (боја значи) - да овај свет треба крвљу и огњем да пропадне; а златни део - то сте ви који сте избегли од овога света (2 Петр. 2,20). Јер као што се злато испробава огњем (1 Петр. 1,7; Јова 23,10) и постаје употребљиво, тако се испробавате и ви који живите међу њима. Који, дакле, останете и будете од њихове стране искушани ватром, очистићете се. Као што злато збацује рђу своју, тако ћете и ви одбацити сваку жалост и тескобу и очистити се, и бићете погодни за изграђивање Куле. А бели део - то је век (будући) који долази, у којем ће се настанити изабраници Божији, јер ће чисти и непорочни бити они који су од Бога изабрани за живот вечни. Зато ти немој престајати говорити у уши светима (тј. хришћанима). (Ето), имате слику велике невоље која долази. Ако пак ви усхтеднете, ништа бити неће. Сећајте се онога што је пре написано. Рекавши то, она отиде, и ја не видех на коју страну отиде, јер настаде облак, а ја се вратих натраг уплашен, мислећи да звер долази.

=== Виђење пето ===
[25.] 1. Пошто сам се помолио у дому мојем и сео на кревет, уђе неки Човек славног изгледа, у обличју Пастира, заогрнут белом козјом кожом и имајући торбу на раменима и штап у рукама. И он ме поздрави, а ја њега отпоздравих. И седе одмах крај мене и рече ми: Послан сам од Најславнијег Анђела да боравим са тобом у остале дане живота твога. Ја сматрах да је дошао да ме куша, па му рекох: А ко си ти? Јер ја, рекох (му), знам коме сам предан. Он ми рече: Не познајеш ме? Не, рекох ја. Ја сам, вели, Пастир коме си ти предан. Док још говараше, измени се изглед његов, и познадох га да је то онај коме сам предан, и збуних се одмах и обузе ме страх и сав се пресекох од жалости што сам му тако рђаво и неразумно одговорио. А он одговоривши, рече ми: Немој се збуњивати, него се снажи у заповестима мојим које ти имам заповедити. Јер сам, вели, опослан да ти опет покажем све оно што си раније видео, оне главне ствари које су вам од користи. Зато ти пре свега запиши Заповести моје и Приче; остало пак, како ти покажем, тако ћеш и записати. Зато ти заповедам, рече он, да прво запишеш Заповести и Приче, да би их непосредно читао и могао их сачувати. Ја дакле записах Заповести и Приче, као што ми је заповедио. Зато, чувши их, ако (их) сачувате и у њима ходите и творите их чистим срцем, добићете од Господа оно што вам је обећао. А ако, чувши (ово), не покајете се, него још увећате грехе своје, добићете од Господа оно што је супротно томе. Да све ово овако запишем, то ми заповеда Пастир, Анђео покајања.

== II - ЗАПОВЕСТИ ==
=== Заповест прва ===
[26.] Пре свега веруј да је један Бог (Марк. 12,29), који је све саздао и уредио (Еф. 3,9), и створио све из небића у биће (2 Макавеј. 7,28), и који све садржи а Сам је једини необухватљив. Веруј, дакле, у Њега и бој Га се, и бојећи (Га) се, уздржавај се (Књ. Пропов. 12,13). То држи, и одбацићеш од себе свако зло и обућићеш се у сваку врлину правде и жив ћеш бити Богу, ако сачуваш ову заповест.

=== Заповест друга ===
[27.] Рече ми (даље): Имај простоту и буди безазлен, и бићеш као мала деца која не знају за зло које упропашћује живот људски. Прво, немој никога оговарати, нити радо слушај онога који оговара (Јаков 4,11), иначе ћеш и ти који слушаш бити крив за грех оговарача, ако поверујеш оговарању које чујеш, јер поверовавши, и сам ћеш бити против брата свога, па ћеш тако бити крив за грех оговарача. Оговарање је зло, немирни зао дух који никада не мирује, него увек живи у раздорима (Јак. 3,6,8). Зато, бежи од њега и свагда ћеш имати правичности са свима. Обуци се у честитост, у којој нема ни једне зле замке, него је све глатко и ведро. Ради оно што је добро, и (плодове) од трудова твојих које ти даје Бог ти дај просто свима који оскудевају, не двоумећи се коме ћеш дати, а коме нећеш дати. Даји свима, јер Бог хоће да се од Његових дарова даје свакоме. Они пак који примају, даће одговор Богу зашто су примили и ради чега: они који примају у невољи неће бити суђени, док они који лицемерно примају биће суђени. Онај, дакле, који даје невин је, јер као што је добио од Господа да чини службу (другима), просто ју је и извришо, никакве разлике не правећи коме ће дати а коме неће. Зато је та служба, просто обављена, постала славна код Господа. Отуда онај који тако просто служи (милостињом) - биће жив Богу. Чувај стога ову заповест, као што ти (је) рекох, да би се покајање твоје и дома твога нашло у простоти, и чисто, и безазлено, и беспрекорно.

=== Заповест трећа ===
[28.] Опет Ми рече: Љуби истину и нека само истина излази из уста твојих, да би се дух, којега је Бог настанио у ово тело, нашао истинит пред свима људима, те ће се тако прославити Господ који у теби обитава, јер је Господ истинит у свакој речи и нема у Њега никакве лажи. Они пак који лажу, одричу се Господа и постају крадљивци Господа, јер Му не враћају залог који су добили (од Њега). Јер су од Њега добили дух нелажљив. Ако (Му) га врате лажљивог, (онда) су окаљали заповест Господњу и постали су крадљивци. Чувши (све) ово, заплаках јако. Видећи ме да плачем, он (ми) рече: Зашто плачеш? Зато, господине, рекох ја, што незнам да ли се могу спасти? Зашто, рече он? Јер још никада, господине, рекох ја, у животу своме не говорих истиниту реч, него сам увек са свима лукаво живео и своју сам лаж протурао као истину код свих људи; и никада ми нико не порече, него су мојој речи веровали. Како дакле, господине, велим, могу живети када сам то радио? Ти то, рече (ми) он, добро и истинито мислиш, јер је требало да као слуга Божји ходаш у истини и да са Духом истине не борави лукава намера, нити да се жалост наноси Духу честитоме и истинитоме. Ја (опет) рекох: Никада, господине, ја не чух тако тачних речи. Сада (их) чујеш, рече он; држи их, да би и оне (речи) које си раније у својим пословима говорио као лажљиве, (сада), када се ове нађу истините, и оне (речи) постале вероватне, јер и оне могу постати вероватне. Ако ове (речи) сачуваш, и од сада будеш говорио само истину, моћи ћеш себи стећи живот. И ко послуша ову заповест и остави се најлукавије лажи, жив ће бити Богу.

=== Заповест четврта ===
[29.] 1. Заповедам ти, рече (ми он), да чуваш чистоту (тј. целомудреност) и да у срце твоје не долази (мисао) о туђој жени или о неком блуду или о неким другим овима сличним злим неподобностима. Јер чинећи то, велики ћеш грех учинити. А ако се свагда сећаш (само) своје жене, никада нећеш погрешити. Јер, ако ти нека таква жеља дође на срце, погрешићеш, и ако (дође) и по други пут такво зло, учинићеш грех. Јер таква жеља код слуге Божјег је грех. А ако неко учини такво зло дело, он себи ствара смрт. Зато ти пази: бежи од такве жеље; јер тамо где борави честитосг, тамо не треба да из срца човека праведног излази безакоње. Ја му рекох: Господине, дозволи ми да те нешто запитам. Кажи, рече он. Господине, рекох ја, ако неко има жену верујућу у Господу и нађе је у некој прељуби, да ли греши муж ако (и даље) живи са њом? Докле не сазна, рече он, не греши, а ако муж сазна за грех њен и живи (и даље) муж са њом, бива крив за грех њен и саучесник је у прељуби њеној (Мат. 5,32; 19,9). Шта ће онда, господине, рекох ја, учинити муж ако жена остане упорна у тој страсти? Нека је отпусти, рече он, а муж нека остане сам. Ако пак он, отпустивши жену, ожени се другом, и сам чини прељубу. А ако, господине, рекох ја, после отпуштања жене, покаје се жена и хтедне да се врати своме мужу, зар неће бити примљена? Хоће, рече он, (јер) ако је муж не прими, греши и навлачи на себе велики грех. Дакле, треба примити онога који погреши па се покаје, али не на много (пута), јер слугама Божјим покајање је једно. Ради покајања, дакле, муж не треба (поново) да се жени. Овај поступак важи (подједнако) и за жену и за мужа. (Још ми) рече: Прељуба је не само ако неко прља тело своје, него и ако ко прави идоле пезнабошцима - прељубу чини. Стога, ако неко остане упоран у таквим делима и не покаје се, од таквог се удаљуј и немој живети са њиме, иначе си и ти саучесник у греху његовом. Зато вам је и заповеђено да останете сами, било муж или жена, јер је могуће (после) да буде у томе покајања. Ја пак (овим), рече он, не дајем повода да се тај поступак тако врши, него (говорим) ради тога да онај који је грешио више не греши. А за његов пређашњи грех постоји Онај који је моћан да подари исцељење, то је Онај који има власт над свима.

[30.] 2. Запитах га опет, говорећи: Пошто ме Господ узео за достојнога да са мном свагда боравиш, дозволи ми још неколико речи, пошто пишта не разумем и срце је моје окамењено због мојих ранијих дела; уразуми ме, јер сам врло неразуман, и уопште ништа не схватам. Одговоривши, он ми рече: Ја сам, вели, (Анђео) над покајањем и свима који се кају дајем разумност. Или, зар ти се ие чини, вели, да је већ само покајање највећа разумност? Покајати се, додаде он, јесте велика разумност, јер (човек) који је погрешио схвата да је учинио зло пред Господом (Суд. 2,11), и зло дело које је учинио излази на срце његово, и он се каје, и више не чини зло, него свецело твори добро, и душу своју смирава и мучи зато што је сагрешио. Видиш, дакле, да је покајање велика разумност. Господине, рекох ја, управо због тога и испитујем све тачно од тебе, најпре зато што сам грешио да бих познао која дела да чиним да бих живео, јер су греси моји и многи и разноврсни. Живећеш, рече он, ако заповести моје сачуваш и ако будеш ходио у њима. И (сваки), који чувши ове заповести сачува их, живеће Богу.

[31.] 3. Још ћу, господине, рекох ја, продужити са питањима. Кажи, рече он. Чух, велим, господине, од неких учитеља да нема другог покајања осим онога када смо сишли у воду (крштења) и добили опроштај наших грехова. Он ми (на то) рече: Добро си чуо, јер је тако. Требало је да онај који је добио опроштај грехова више не греши, него да живи у чистоти. Али, пошто ти све тачно испитујеш, показаћу ти и ово, не (као) дајући повода онима који ће поверовати или онима који су сада поверовали у Господа. Јер они који су сада поверовали или они који ће поверовати немају покајање за грехове, но имају опроштај својих ранијих грехова. Господ је дакле поставио покајање онима који су позвани пре ових дана, јер Госопод, који је срцезналац и који зна све унапред, зна слабост људску и многе замке ђаволове, да ће он учинити неко зло слугама Божјим и лукаво им напакостити. Будући пак многомилостив, Господ је се смиловао на саздање Своје и дао је ово покајање, и мени је дата власт тог покајања. Али ја ти кажем, додаде он: после оног великог и славног позива једно покајање има; ако пак често греши и каје се, нема користи томе човеку, јер ће тешко живети. Ја му (на то) рекох: Господине, чувши то од тебе тако тачно ја оживех, јер видим да, ако не умножим грехе своје, спашћу се. Спашћеш се, рече (ми) он, а и сви они који тако учине.

[32.] 4. Запитах га опет, говорећи: Господине пошто ме већ трпиш, објасни ми још и ово. Кажи, рече он. Ако жена, господине, рекох ја, или неки човек умре, па неко од њих ступи у брак, не греши ли тај ко је ступио у брак (други)? Не греши, рече он. Али, ако неко остане самац, добија себи већу част и велику славу код Господа (1 Кор. 7,38-40); ако се пак и ожени, не греши. Чувај, зато, чистоту и честитост, и бићеш жив Богу. Ово што ти говорим и што ћу ти говорити, ти то држи (и чувај) од сада, од дана када си ми предат, и ја ћу обитавати у дому твоме. А опроштај твојих ранијих грехова биће (ти), ако заповести моје одржиш. А и свима ће бити опроштај ако одрже ове заповести моје и ако у овој чистоти буду ходили (тј. живели).

=== Заповест пета ===
[33.] 1. Буди, рече (ми он), дуготрпељив (тј. великодушан) и разуман, и победићеш сва зла дела и учинићеш сваку правду. Јер ако будеш дуготрпељив (и великодушан), Дух Свети који обитава у теби биће чист, не замрачиван од другог нечистог духа, него ће се, обитавајући у пространости, радовати и веселити са сасудом (тела) у којем борави и служиће Богу са великом радошћу, имајући у себи изобиље. Ако пак наиђе нека гневљивост, одмах се Дух Свети, који је нежан, жалости, не имајући место чисто, и (одмах) жели да одступи од (тог) места, јер га притешњује зли дух и јер нема места да служи Господу, како Он то жели, јер та гневљивост (жели да Га) упрља. Јер Господ обитава у великодушности (и дуготрпељивости), а ђаво у гневљивости. Ако, дакле, обадва духа заједно обитавају, то је штетно и зло за оног човека у коме обитавају. Јер (као што), ако узмеш мало пелена и излијеш (га) у ћуп меда, зар се неће сав мед упропастити? И толики мед пропада од мало пелена који уништава сладост меда, те он већ неће имати оно исто уживање код господара, пошто се загорчао и своју употребљивост изгубио. Ако се пак не стави пелен у мед, мед бива сладак и постаје користан овом господару. Видиш ли да је дуготрпељивост слађа и од меда, и корисна је Господу, и Он у њој обитава. А гневљивост је горка и штетна. Ако се, дакле, помеша гневљивост са дуготрпељивошћу, дуготрпељивост се упрља и њена молитва није више угодна Богу. Желео сам, господине, рекох ја, да дознам дејство гневљивости да бих се сачувао од ње. Свакако, рече он, јер ако се не будеш чувао од ње, и ти и дом гвој, (онда) си изгубио сваку наду. Него се чувај од ње, јер сам ја са тобом. И сачуваће се од ње сви они који се покају од свег срца свог, јер ћу ја бити са њима и штитићу их, пошто су сви они оправдани од Најславнијег Анђела.

[34.] 2. Слушај сада, рече он, дејство гневљивости, како је (она) зла и како својим дејством упропашћује слуге Божје и како их заводи од праведности. Но она не може завести оне који су испуњени вером, нити може у њима деловати, јер је сила моја, то јест Господња са њима. Она заводи (само) оне који су празни и двоједушни. Јер када (гњев) види такве (празне) људе да добро стоје, (одмах) се убацује у срце тога човека, и (тај) човек или жена за ништа падају у гневљивост због животних ствари, или око јела, или око неке ситнице, или због неког пријатеља, или због давања и примања, или због сличних глупих ствари. А ове је то глупо и празно и неразумно и штетно слугама Божјим. А дуготрпељивост је велика и крепка и има јаку и чврсту моћ и правилно се пружа на велику ширину; (она) је ведра, радосна, безбрижна; она прославља Господа у свако доба (Товија 4,19; Пс. 33,2); нема у себи ништа г(о)рко; свагда остаје кротка и мирна. Ова, дакле, дуготрпељивост борави са онима који имају потпуну веру. А гневљивост је најпре луда, површна и безрасудна. Од (те њене) неразумности настаје затим горчина, из горчине раздражљивост, из раздражљивости напраситост, а из напраситости гневни бес; затим тај гневни бес, настао из толиких зала, постаје велики и неизлечиви грех. Јер када сви ти духови бораве у истом сасуду (тела), где борави и Дух Свети, (тада) тај сасуд не може (све) да смести, него се прелива. Тихи пак Дух, немајући обичај обитавати са злим духом нити са грубошћу, удаљава се од таквога човека и тражи да борави са кротошћу и са спокојством. Затим, када одступи од тог човека где је боравио, тај човек бива празан без праведнога Духа, и испуњен злим духовима, даље је несрећан у сваком послу свом, растрзаван овамо и онамо од злих духова, и сасвим је заслепљен за добро расуђивање. То се, дакле, дешава свима гневљивима. Зато се удаљавај од гневљивости, тог најзлобнијег духа, а обуци се у дуготрпељивости (тј. великодушност) и противи се гневљивости и огорчености, и наћи ћеш се са честитошћу коју Господ воли. Пази, дакле, да не заборавиш ову заповест, јер ако овладаш овом заповешћу (тј. испуниш је), моћи ћеш држати и остале заповести које ћу ти заповедати. Снажи се у њима и ојачавај, и сви нека се (у њима) ојачавају, они који хоће да у њима ходе (тј. живе).

=== Заповест шеста ===
[35.] 1. Заповедио сам ти, вели он, у првој заповести да чуваш веру и страх (Божји) и уздржљивост. Да, велим, господине. Али сада, вели он, хоћу да ти покажем и њихове моћи, да схватиш која од њих има какву моћ и дејство, јер су њихова дејства двострука, то јест односе се на праведно и неправедно. Ти пак веруј праведном, а неправедном немој да верујеш. Јер праведно има прави пут, а неправедно криви (пут); али ти иди правим и равним путем, а остави криви пут. Јер криви пут нема стазе, него многе беспутице и препреке, и груб је и жбуновит. Он је, дакле, штетан онима који њиме иду. Они пак који иду правим путем, нормално ходају и без сметње, јер (тај пут) није груб ни жбуновит. Видиш, дакле, да је корисније ходити тим (правим) путем. Допада ми се, господине, рекох ја, да ходим тим путем. Ходи, вели он, и (сваки) који се од свег срца обрати Господу (Јерем. 24,7), ходиће њиме.

[36.] 2. Чуј сада о вери, рече ми он. Два су анђела са човеком, један (анђео) праведности, а други (анђео) зла. Како ћу, господине, рекох ја, распознати њихова дејства, пошто оба анђела обитавају са мном? Чуј; вели ми он, и разуми. Анђео праведности је тих и скроман и кротак и миран. Када ти, дакле, он дође на срце твоје, одмах с тобом разговара о праведносш, о чистоти (тј. целомудрености), о честитости, о задовољству малим (тј. о умерености) и о сваком делу праведном и о свакој славној врлини. Када ти све то дође на срце Твоје, знај да је са тобом анђео праведности, ово су, дакле дела анђела праведности, зато веруј њему и његовим делима. Гледај сада и дела анђела зла. Он је пре свега гневљив и горак и неразуман, и дела његова су зла, која упропашћују слуге Божије. Када ти, дакле, он дође на срце твоје, познај га по делима његовим. Како ћу, господине, велим ја, схватити њега, не знам. Слушај (како), вели он. Када те нападне нека гневљивост или горчина, знај да је он у теби. Затим: жеље за многим пословима, и луксузи многих јела и пића и разних опојних напитака и различитих и неприличних задовољстава, и похоте жена, и грамзивост, и многа нека гордост и надменост, и све што је томе слично и блиско; када ти, дакле, (све) то дође на срце, знај да је у теби анђео зла. Зато ти, познавши његова дела, бежи од њега и ништа му не веруј, јер су дела његова зла и штетна (су) слугама Божјим. Према томе, имаш дејства обојице анђела, схвати их, и веруј анђелу праведности, а бежи од анђела зла, јер је његово учење зло у оваком делу. Јер, ако неко буде највернији човек, и дође помисао овога анђела (зла) на срце његово, (тада) бива да тај човек или жена нешто погреши. Ако пак неки човек или жена буде врло зао, и дођу му на срце дела анђела праведности, он неизбежно треба да учини нешто добро. Видиш, дакле, рече ми он, да је добро ићи за анђелом праведности, а одрећи се од анђела зла. Оно (дакле) што се односи на веру то показује ова заповест, да би веровао делима анђела праведности и, чинећи их, живио Богу. Веруј пак да су дела злог анђела опака и не чинећи их, живећеш Богу.

=== Заповест седма ===
[37.] 1. Бој се, рече ми он, Господа и држи заповести Његове. Држећи пак заповести Божије, бићеш снажан у сваком делу, и дело твоје биће изврсно. Јер, бојећи се Господа, све ћеш добро радити; то је једини страх који треба имати. Тако ћеш се спасити. А ђавола се немој бојати, јер ако се бојиш Господа, надвладаћеш ђавола, јер он нема моћи у себи. А у коме нема моћи, нема ни страха (од њега); у кога је пак славна снага, има и страха (од њега). Јер свако који има моћ, има и страх (од њега); а ко нема моћи, сви га презиру. Али се бој дела ђаволских, јер су зла. Ако се бојиш Господа, бојаћеш се и дела ђавољих и нећеш их творити, него ћеш их избегавати. Има дакле две врсте страха: ако хоћеш да чиниш зло, бој се Господа и нећеш га чинити; ако ли опет хоћеш да чиниш добро, бој се Господа и чинићеш га. Страх Господњи је, дакле, моћан и велики и славан. Зато се бој Господа и Њему ћеш живети, а и сви који се боје Њега и држе заповести Његове, живеће Богу. Зашто, господине, рекох ја, кажеш за оне који држе заповести Његове: живеће Богу? Зато, вели он, што се сва твар боји Господа, али не држи заповести Његове. Према томе, само они који се Њега боје и држе заповести Његове, они имају живот код Бога, док они који не држе заповести Његове немају живота у себи.

=== Заповест осма ===
[38.] 1. Рекох ти, рече ми он, да су створења Божија двострука, па је и уздржање двоструко. Јер, у нечем се треба уздржавати, а у нечему не. Објасни ми, господине, рекох ја, у чему се треба уздржавати а у чему не. Чуј, рече он: Уздржавај се од зла и не чини га, а од добра се немој уздржавати него га чини. Јер ако се уздрижиш да не чиниш добро, учинићеш велики грех; ако се пак уздржиш да не чиниш зло, учинићеш велику правду. Чинећи добро, дакле, уздржавај се од свакога зла. Која су то зла (или пороци), господине, рекох ја, од којих треба да се уздржавам? Ево слушај, рече он: Од прељубе и блуда, од опијености безакоњем, од злог уживања, од многих јела и луксуза богатства, и високоумља, и гордости, и од лажи и оговарања, од лицемерја, злопамтљивости и сваког хуљења. То су дела која су гора од свих других у животу људи. Зато од тих дела треба да се уздржава слуга Божији, јер ко се од њих не уздржава не може живети Богу. А слушај и дела која следују за овима. Зар још, господине, рекох ја, има злих дела? И те како их је много, рече ми он, од којих слуга Божији треба да се уздржава (као што су): крађа, лаж, отимачина, лажно сведочење, грамзивост, зле жеље, преваре, сујета, надменост, и све што је томе слично. Не сматраш ли да је све ово зло? Ја рекох: И то врло зло слугама Божијим. (Он рече:) Од свега тога треба да се уздржава онај који служи Богу. Зато се уздржавај од свега тога да би живео Богу и био уписан међу оне који се од тога уздржавају. То су, дакле, та дела од којих се треба уздржавати. Слушај сада, вели он, дела од којих се не треба уздржавати, него их треба чинити: Не уздржавај се од добра, него га чини. Објасни ми, господине, рекох ја, и силу (тј. значење) добрих дела да у њима ходим и служим њима, да бих, радећи их, могао се спасти. Он рече: Чуј и добра дела која треба да твориш и не уздржаваш се (од њих). Пре свега: вера, па страх Господњи, љубав, једномислије (слога), речи правде, истина, трпљење, од овога нема ничега бољега у животу људском. Ако неко све ово држи и не уздржава се од тога, тај постаје блажен у животу своме. Слушај затим и (све) оно што следује за овим: Служење удовицама, посећивање сирочади и оних који оскудевају, избављење слугу Божијих из невоља, гостољубље, - јер се у гостољубљу некада налази доброчинство, - не противити се никоме, бити миран, бити сиромашнији од свих људи, поштовати старије, практиковати правду, братство одржавати, увреду подносити, бити дуготрпељив, немати злопамтљивости, тешити оне који душевно страдају, саблажњене не одбацивати од вере него их враћати и орасположивати (за нови почетак), поучавати оне који греше, дужнике и потребите ие притешњивати, и све остало што је томе слично. Чини ли ти се, рече он, да је све ово добро? Господине, рекох ја, шта је боље од тога! Живи дакле у томе, рече ми он, и иемој се од тога уздржавати, и живећеш Богу. Зато чувај ову заповест, јер ако чиниш добро и не уздржаваш се од њега, живећеш Богу, а и сви који тако чине, живеће Богу. И такође: ако не чиниш зло и уздржаваш се од њега, живећеш Богу, а и сви који ове заповести држе и ходе у њима, живеће Богу.

=== Заповест девета ===
[39.] 1. Рече ми (Анђео): Одбаци од себе двоједушност (тј. сумњу) и немој нимало да се двоумиш да тражиш нешто од Бога, говорећи у себи: како ја могу тражити и добити од Господа кад сам толико сагрешио пред Њим? Немој тако да мислиш, него се обрати Господу од свега срца свог и без колебања ишти од Њега, и познаћеш Његову многомилостивост да те Он неће напустити него ће испунити молбу душе твоје. Јер није Бог као људи, који су злопамтљиви, него је Он без злопамтљивости и милосрдан је према Своме створењу. Ти зато очисти срце своје од свих сујета овога века и од својих ранијих речи, и тражи од Господа, и добићеш све, и неће остати неиспуњена ни једна од твојих молби, само ако без колебања молиш од Господа. Ако ли се пак двоумиш у срцу своме, ништа од твојих молби нећеш добити. Јер они који се колебају (и сумњају) пред Богом, двоједнушни су, и ни у једној од својих молби не успевају. Они пак који су целосни у вери, све моле уверени у Господа, и добијају, јер траже без колебања, ништа не двоумећи. Јер сваки човек двоједнодушан, ако се не покаје, тешко ће се спасти. Зато, очисти срце своје од двоједушности, и обуци се у веру (Еф. 6,10-18), јер је она моћна; и веруј Богу да ћеш све молбе твоје које тражиш добити. И ако некада тражиш од Господа неку прозбу, па је тек доцније добијеш, немој да сумњаш због тога што ниси брзо добио (испуњену) молбу душе своје, јер си свакако због неког кушања или неке погрешке, коју ти не знаш, касније добио то што си тражио. Зато немој престајати тражити прозбу душе твоје, и добићеш је; ако ли тражећи малакшеш и посумњаш, тад себе окривљуј а не Оног који ти даје. Пази на ову двоједушност, јер је зла и неразумна и многе искорењује из вере, па чак и врло верне и јаке. Јер та двоједушност је кћи ђаволова и много зла чини слугама Божјим. Стога презри двоједушност, и побеђуј је у свакој ствари обукавши се у јаку и моћну веру. Јер вера и све обећава и све извршава, а двоједушност (тј. сумња), не верујући сама себи, промашује у свим својим поступцима које чини. Видиш ли дакле, рече ми он, да је вера одозго, од Господа, и да има велику силу, а двоједушност је земаљски дух, од ђавола, и нема снаге. Ти, зато, служи вери која има моћи, а удаљуј се од сумње која нема снаге, и живећеш Богу, а и сви који тако мисле (и раде), живеће Богу.

=== Заповест десета ===
[40.] 1. Одбаци од себе жалост, рече ми он (опет), јер је она сестра двоједушности и гневљивости. Како је, господине, рекох ја, она сестра њихова, јер ми се чини да је друго гневљивост, друго двоједушност, а друго жалост. Неразуман си човек, рече он; зар не разумеш да је слугама Божјим жалост гора и опаснија од свих других духова и већма од свих духова разара човека и изгони Духа Светога, и после га опет спасава (ср. 2 Кор. 7,10)? Господине, рекох ја, ја сам неразуман и не схватам ту причу; не разумем како може и изгонити и опет спасавати. Слушај, рече ми он: Они који никада нису истраживали о истини, нити су испитивали о Божанству, и само су поверовали, па су се (онда) уплели у послове (трговине) и у богатство, и у незнабожачка пријатељства, и у друге многе послове овога века, они дакле који су уз то прионули не разумеју (ове) приче Божје, јер таквим поступцима бивају помрачени, и кваре се, и постају запарложени. Као што се добри виногради, кад буду занемарени, запарложе од трња и разног корова, тако и људи који су поверовали па се упустили у (многе такве послове, каје напред наведосмо, они заблуде с памети своје и више ништа не разумеју о правди, него и кад чују о Божанству и о истини, ум се њихов бави само својим пословима и уопште ништа не схватају. Они пак који имају страх Божији и истражују о Божанству и о истини, и који имају срце своје (обраћено) ка Господу, они брзо разумевају и схватају све што им се говори, јер имају у себи страх Господњи. Јер тамо где Господ обитава, тамо је к много разума (тј. разумевања). Приљуби се зато Господу, и све ћеш схватити и разумети.

[41.] 2. Слушај, дакле, ти неразумни, рече ми он, како жалост изгони Духа Светога и (како) опет спасава. Када се двоједушни (човек) прихвати некога посла и због своје двоједушности не успе у њему, тад ова туга улази у човека и ожалошћује Духа Светога и изгони га. Затим опет, када се гневљивост прилепи за човека због неке ствари и овај се веома огорчи, тад опет жалост улази у срце човека који се разгњевио и он тугује због посла свога који је урадио и каје се што је зло учинио. Жалост, дакле, ова изгледа да има спасења, јер се (човек) каје што је зло учинио. Дакле, оба поступка ожалошћују Духа (Светога): двоједушност - што није успео у своме послу, а гневљивост жалости Духа што је (човек) учинио зло. Зато, одбаци од себе жалост и не жалости Духа Светога који у теби обитава, да не би Он пред Богом молио противу тебе и одступио од тебе. Јер Дух Божији, који је дат у ово тело, не подноси жалост нити стешњавање.

[42.] 3. Зато се ти обуци у веселост, која увек има милост код Бога и пријатна му је, те у њој уживај. Јер сваки ведар човек добро чини и добро мисли и пренебрегава жалост. А ожалошћен човек увек чини зло. Пре свега чини зло што ожалошћује Духа Светога, који је ведар дат човеку; друго пак, ожалошћујући Духа Светога чини безакоње, не молећи се нити се исповедајући Богу. Јер увек мољење ожалошћеног човека нема моћи да пред жртвеник Божији изађе. Зашто, упитах ја, мољење ожалошћенога не излази пред жртвеник Божији? Зато, вели он, што жалост седи (тј. живи) у срцу његовом, а помешана жалост са молитвом не допушта молитви да чиста изађе пред жртвеник Божији. Јер као што сирће и вино, помешани заједно, немају исто задовољство, тако и жалост, помешана са Духом Светим, нема исту молитву. Очисти стога себе од те зле туге, и живећеш Богу, а и сви који од себе одбаце жалост и одену се у потпуну ведрину, живеће Богу.

=== Заповест једанаеста ===
[43.] 1. (Посде тога) показа ми људе где седе на клупи, и другога човека који седи на столици, и рече ми: Видиш ли оне који седе на клупи? Видим, господине, рекох ја. Они су, вели он, верни, док онај који седи на столици јесте лажни пророк који упропашћује разум слугу Божијих; он ће погубити (разум) двоједушних, а не верујућих. Ови двоједушни долазе њему као неком врачу и питају га шта ће им се десити, а овај лажни пророк, немајући у себи никакву силу Духа Божанског, говори са њима сходно њиховим питањима и по жељама злобе њихове, и испуњује им душе онако како они сами желе. Јер он, будући сам празан, празно и одговара празнима. Јер било шта да буде запитан, он одговара сходно празнини тога човека. Али говори и неке речи истините, јер га ђаво испуњује својим духом, еда би могао оборити и некога од праведника. Онима, дакле, који су јаки у вери Господњој, обучени у истину, таквим духовима се не прилепљују већ беже од њих; онима пак који су двоједушни и често се кају (тј. предомишљају), они им врачају као и незнабошци, и служећи идолима навлаче на себе већи грех. Јер онај ко пита лажнога пророка о неком послу, идолопоклоник је, и празан је од истине, и безуман је. Јер сваки од Бога дати Дух не бива запиткиван, него, имајући силу Божанства, сам од себе све говори, јер долази одозго, од силе Божанскога Духа. Дух пак којега запиткују и који говори сходно жељама људи, земаљски је и површан; он нема моћи и уопште не говори ако не буде запиткиван. Како ће, господине, рекох ја, човек познати ко је од њих пророк а ко лажни пророк? Он рече: Ево слушај за обојицу пророка, и као што ти будем говорио, тако ћеш испробати (правог) пророка и лажног пророка. Испитуј човека који има Дух Божански према (његовом) животу. Онај ко има Дух одозго, пре свега је кротак и миран и смиреноуман, и удаљава се од свакога зла и сујетних жеља овога века, и чини себе сиромашнијим од свих људи, и када га запиткују никоме ништа не одговара, нити насамо говори, нити Дух Свети говори онда када човек хоће да говори, него говори онда када Бог хоће да Он говори. Када, дакле, човек који има Божанскога Духа дође на сабрање људи праведних који имају веру Духа Божанскога, и од стране сабрања тих људи буде молитва Богу, тада дух пророчкога Духа који на њему почива испуњује човека и тај човек, испунивши се Духом Светим, говори мноштву (тих верних) као што Господ хоће. Тако ће се, дакле, објавити Дух Божанства. Таква је ова сила Духа Божанства Господњега. А сада, рече ми он, слушај за духа земаљскога и празнога, који нема силе него је безуман. Пре свега, тај човек који сматра да има духа, уздиже себе и хоће да има прво место, одмах је дрзак и бестидан и брбљив и живи у многим уживањима и у многим другим обманама, и узима плату за своја пророштва, и ако је не добије пеће да пророкује. А може ли Дух Божански узимати плате и пророковати? Не дешава се да то чини пророк Божији, него је у ових пророка дух земаљски. Затим, он се уопште не приближава сабрању праведних људи него их избегава, а прилепљује се онима двоједушнима и празнима и пророкује им по ћошковима, и вара их говорећи им све сујетно, према жељама њиховим, јер он (као такав) празнима и одговара. Јер када се празни суд стави са празнима, не разбија се, већ се они међусобно слажу. Када пак (такав) дође на сабрање испуњено праведним људима, који имају Дух Божанства, и од њихове стране буде малитва (Богу), тај се човек испразни и земаљски дух (што је у њему) бежи од њега из страха, и тај човек постаје шупаљ и сав разбијен и не може ништа да говори. Јер ако у магазу збереш вино и уље, и између њих поставиш један празан лонац, па зажелиш да опет испразниш магазу, лонац који си поставио празан, празан ћеш и наћи. Тако и празни пророци, када дођу у духове праведника, какви дођу такве ћеш их и наћи. (Ето дакле), имаш (и познајеш) живот обе врсте пророка. Стога испитуј човека који говори за себе да је духоносац, (испитуј га) по делима и животу. Ти пак, веруј духу који долази од Бога и који има моћ, а ништа не веруј духу земаљскоме и празноме, јер у њему нема моћи, пошто долази од ђавола. А слушај причу коју ћу ти рећи: Узми камен и баци га у небо, па види да ли можеш домашити. Или опет, узми цев са водом и пусти млаз (воде) у небо, па види можеш ли пробити небо. Ја (на то) рекох: Како то може бити, господине? Јер обоје што си рекао, немогуће је (учинити). Он рече: Као што је, дакле, ово немогуће, тако су и земаљски духови немоћни и бесилни. Узми пак сада силу која одозго долази: град је малена лоптица, али када падне на главу човека колики бол наноси? Или опет, узми кап (воде) која са крова пада доле и дуби камен. Видиш ли, дакле, да и оно најмање што одозго пада на земљу има велику онагу, тако је моћан и Божански Дух који долази одозго. Зато веруј томе Духу, а бежи од онога другога.

=== Заповест дванаеста ===
[44.] 1. Рече ми (Пастир): Одбаци од себе сваку злу жељу и одени се у жељу добру и честиту, јер (само) обучен у ову жељу омрзнућеш злу жељу и укротићеш је онако како желиш. Јер је зла жеља дивља и тешко се припитомљује; особито ако у њу упадне слуга Божији и не буде разборит, страшно бива разједан њоме. А она разједа управо такве зато што немају одећу добре жеље, него су утонули у овај век (тј. у светске жеље), и она баш њих предаје смрти. Која су, господине, рекох ја, дела зле жеље која људе предају у смрт? Покажи ми их да бих се од њих чувао. Слушај, рече ми он, којим то делима зла жеља убија слуге Божије.

[45.] 2. Пре ових се истиче жеља за туђом женом или човеком, па жеља раскошног богатства и многих таштих јела и пића, па и других многих и безумних уживања. Јер свако уживање је глупо и празно слугама Божијим. Ове, дакле, жеље су зле и убијају слуте Божије. Јер сама зла жеља јесте кћи ђаволова. Зато се треба удаљавати од злих жеља да бисте, избегавајући их, живели Богу. Они пак којима оне овладају, и не успротиве им се, коначно ће умрети, јер су то смртоносне жеље. Зато се ти одени у жељу правде (тј. праведности) и, наоружавши се свецело страхом Господњим, противи им се, јер страх Божији обитава у доброј жељи. Ако те зла жеља види потпуно наоружаног страхом Божијим и да јој се ти противиш, побећи пе далеко од тебе и неће ти се више појавити, бојећи се твога оружја. Победивши је и добивши венац (у борби) против ње, ти приступи жељи праведности и, предавши њој победу коју си задобио, служи јој како она хоће. Ако будеш служио доброј жељи и њој се подчинио, моћи ћеш победити (сваку) злу жељу и покорити је онако како желиш.

[46.] 3. Хтео бих, господине, да знам, рекох ја, на који све пачин треба да служим доброј жељи. Слушај, рече ми он: Чини правду и врлину, истину и страх Господњи, веру и кротост и остала добра која су овима слична. Чинећи то, бићеш угодан слуга Божији и живећеш Њему, а и сваки који буде служио доброј жељи живеће Богу.

Он, дакле, (овим) заврши дванаест заповести, па ми рече: Имаш ове заповести, живи у њима и призивај (на то) оне који те слушају, да би њихово покајање било чисто у остале дане живота њиховог. Ову службу, коју ти дајем, извршуј марљиво, па ћеш урадити много. Јер ћеш наћи благодарност код оних који ће се покајати и повероваће твојим речима, јер ћу ја бити са тобом и убедићу их да ти поверују. Ја му рекох: Господине, ове заповести су велике и добре и славне и моћне да орадосте срце човека који их може држати. Али не знам, господине, да ли те заповести може човек да одржи, јер оу врло тешке. Одговоривши, он ми рече: Ако у себи решиш да је могуће држати их, онда ћеш их лако одржати и неће ти бити тешке; ако ли пак на срце твоје већ дође (помисао) да их човек не може држати, онда их нећеш ни одржати. А сада ти велим: Ако њих не одржиш, него их пренебрегнеш, онда нећеш имати спасења, ни деца твоја, ни дом твој, јер си ти за себе већ пресудио да не може човек одржати ове заповести.

[47.] 4. И он ми ово врло гневно изговори, тако да сам се збунио и веома га се уплашио, јер се лик његов изменио тако да човек не могаше поднети гњев његов. Видећи ме свег уплашеног и збуњеног, он ми стаде снисходљивије и ведрије говорити, па ми рече: Неразумни, неразборити и двоједушни човече, зар не схваташ славу Божију како је велика и моћна и предивна, да је Он свет створио ради човека и подчинио је човеку сву Своју творевину, и њему је дао сву власт да господари над свим што је под небом? Ако је, дакле, додаде он, човек господар свих створења Божијих и влада над свима, зар не може овладати и овим заповестима? Може (свакако), рече он, онај човек који има Господа у срцу своме да овлада овима и сваком од ових заповести. А они који (само) на уснама имају Господа, а срце им је окамењено и далеко су од Бога, њима су ове заповести тешке и недоступне. Ви пак, који сте празни и шупљи у вери, ставите Господа свога у срце (своје) и познаћете да од ових заповести ништа није лакше, ни слађе, ни питомије. Повратите се ви који ходите у заповестима ђавољим, које су тешке и горке и дивље и развратне, и не бојте се ђавола, јер у њему нема силе противу вас. Јер ћу ја бити са вама, Анђео покајања, који владам њиме. Ђаво има само страх, али његов страх нема снаге, зато га се не бојте, и побећи ће од вас.

[48.] 5. Ја му рекох: Господине, послушај неколико речи мојих. Кажи шта хоћеш, рече ми он. Човек је, господине, рекох ја, готов да држи заповести Божије и нема ниједнога који не тражи од Господа да га оснажи у Његовим заповестима те да се подчини њима, али је ђаво свиреп и тиранише људе. Не може он, рече ми (Пастир), тиранисати слуге Божије који се из свег срца уздају у Бога. Ђаво се може борити противу њих, али их не може победити. Ако му се, дакле, одупрете, он ће, побеђен и постиђен, побећи од вас. И додаде: Они који су отпражњени (тј. који нису пуни) они се боје ђавола као да он има моћ. Када човек напуни многе посуде добрим вином, па међу тим посудама буде и неколико отпражњених, и он дође до тих судова, тада не гледа у оне напуњене, јер зна да су пуни, него гледа у оне отпражњене бојећи се да нису ускисли, јер отпражњени лонци врло брзо ускисну те тако пријатност вина пропадне. Тако и ђаво наилази на све слуге Божије, кушајући их. Они пак који су пуни вере, снажно му се супротстављају и он одступа од њих, јер не налази места где ће ући. Тада, међутим, он одлази код отпражњених и, налазећи места, улази у њих и чини у њима оно што хоће, те му ови постају робови.

[49.] 6. Ја пак, Анђео покајања, говорим вам: Не бојте се ђавола. Јер велим вам да сам послан да будем са вама, који се кајете од срца свога, и да вас оснажим у вери. Верујте, дакле, Богу ви који сте због грехова овојих изгубили наду свог живота и умножили сте грехе и живот свој потпуно оптеретили, (верујте) да, ако се повратите Господу од свег срца свог и у остале дане живота свог будете творили правду и будете право служили Њему, по вољи Његовој, Он ће вам дати исцељење од ваших ранијих грехова и добићете моћ да победите дела ђавоља. Претње ђаволове уопште се не бојте, јер је он немоћан као жиле (тетиве) мртвога. Послушајте ме, дакле, и бојте се Онога који може све спасти и погубити (Мат. 10,28; Лк. 6,9), и ове заповести држите, и живећете Богу. Ја му (на то) рекох: Господине, сада се оснажих у свима наредбама Господњим, јер си ти са мном и знам да ћеш сасећи сву силу ђавољу, да ћемо га ми победити, и да ћемо надвладати сва дела његова. И надам се, господине, да ћу уз помоћ Господњу моћи одржати ове заповести које си заповедио. Он рече: Одржаћеш их ако ти срце буде чисто пред Господом, а одржаће их и сви они који очисте срца своја од сујетних жеља овога века, и живеће Богу.

== III - ПРИЧЕ ==
=== Прича прва ===
[50.] Рече ми он: Знате ли, (вели, да у туђини живите ви слуге Божије, јер је град ваш далеко од града овога. Ако, дакле, додаде он, знате град ваш у којем ћете боравити, зашто онда спремате овде њиве и луксузне установе и грађевине и станове сујетне? Онај који (све) то спрема у овоме граду, тај не очекује да се врати у свој град. Неразумни и двоједушни и несрећни човече, зар не схваташ да је то све туђе и да је под влашћу другога? Јер ће (вам) рећи господар овога града: Нећу да ти живиш у моме граду, него изађи из овога града, јер се не држиш мојих закона. Ти дакле, који имаш њиве и насеља и другу многу имовину, изагнан од њега, шта ћеш урадити са твојом њивом, и са кућом, и са осталим што си спремио себи? Јер ће ти с правом рећи господар ове земље: Или се држи мојих закона, или иди из моје земље. Шта ћеш, дакле, чинити ти који следујеш закон (онога) твога града? Хоћеш ли се, ради њива твојих и осталог имања, коначно одрећи закона свога и следовати закону овога града? Гледај да (ти) не буде штетно одрећи се закона свога, јер ако будеш хтео да се вратиш у свој град, нећеш бити примљен, јер си се одрекао закона града свога, те ћеш бити искључен из њега. Пази, дакле, да ти, као обитавалац у туђини, не спремаш себи ништа више осим онога што ти је најнужније потребно, и буди готов да, када господар овога града хтедне да те истера, као противнога његовом закону, изађеш из његовог града и отидеш у свој град и служиш се својим законима, без принуде и радостан. Гледајте стога ви који служите Господу и који Га имате у срцу: чините дела Божија сећајући се заповести Његових (Псал. 102,18) и обећања која је обећао (Јевр. 6,13) и верујте Му да ће их испунити ако заповести Његове будете држали. Зато, уместо њива откупљујте душе које су у невољама, колико је ко имућан, и посећујте удовице и сирочад (Јак. 1,27) и немојте их презирати, и богатство ваше и све установе ваше трошите на такве њиве и куће, јер сте (све) добили од Бога. Јер вас је Господар (свега) за то обогатио да бисте Му такве службе вршили. Много је боље куповати такве њиве и имања и куће, (јер) ћеш их наћи у своме граду када у њега дођеш. Ова раскош је добра и ведра, која нема жалости ни страха, а има (само) радост. Немојте, дакле, стварати раскош незнабожачку, јер је то штетно вама слугама Божјим. Стварајте пак своју раскош у којој се можете радовати, и немојте застрањивати, нити се туђега дотичите, нити га желите, јер је зло желети (нешто) туђе. Него (ти) своје дело ради, и спашћеш се.

=== Прича друга ===
[51.] Када ја идох у њиву и видех иву (тј. тополу) и винову лозу (једну уз другу) и размишљах о њима и њиховим плодовима, јави ми се Пастир и рече: Шта то ти у себи размишљаш о тополи и о лози? Разматрам, господине, рекох ја, како веома приликују једна другој. Та два дрвета, рече он, стоје као образац слугама Божијим. Ја рекох: Хтео бих да знам (тај) образац овог дрвећа о којем говориш. Видиш ли, рече он, тополу и лозу? Видим, господине, рекох ја. Лоза, вели он, сама доноси плод, док је топола бесплодно дрво. Али сама лоза, ако се не успне уз тополу, не може донети много плода, јер је прострта по земљи, те и плод који донесе, донесе га иструлелог, јер не виси на тополи. Када се пак лоза обавије око тополе, она доноси плод и за себе и за тополу. Видиш, дакле, да и топола даје многи плод, не мање од лозе, него чак и више. Како више, господине, рекох ја? Зато што лоза, рече он, обешена о тополу даје многобројан и добар плод, а лежећи доле (на земљи) доноси мали и натрули (плод). Ова, дакле, прича (поређење) дата је за слуге Божије, за сиромашнога и богатога. Објасни ми, господине, како то, рекох ја. Слушај, вели он: Богаташ има имовину, а у односу на Господа он је сиромашан, јер се пашти (само) око богатства свога, и има врло малу молитву и исповедање Господа, а и то што има врло је кратко и мало и нема скоро никакву моћ. Када се пак богаташ наслони на сиромаха и да оно што је (овоме) потребно, (тада) верује да ће, ако учини сиромаху, моћи добити награду код Бога, јер је сиромах богат у својој молитви и у исповедању (Господа) и његова молитва има велику моћ код Бога. Зато богат, не двоумећи, даје све сиромаху. Сиромах пак, добијајући од богаташа, моли се Богу, благодарећи Му за онога који му даје, а овај се (опет) све више и више стара о сиромаху да у животу своме буде без оскудице. Јер он зна да је молитва сиромаха пријатна и богата пред Господом. Обојица, дакле, врше (добро) дело: сиромах делотвори молитвом, у којој је богат и коју је добио од Господа, узвраћајући Господу који му ју је даровао. Тако исто и богаташ, богатство које је добио од Господа, без устезања даје сиромаху. И то је велико дело и пријемљиво код Бога што је он схватио (правилно) богатство своје и од (тих) дарова Господњих учинио (добро) сиромаху и (тако) извршио службу Господњу правилно. Људима, дакле, топола изгледа да не доноси плода, но они не виде нити схватају да, када бива суша, топола, која има воде, храни лозу, и лоза, имајући стално воду, доноси двоструки плод, и за себе и за тополу. Тако и сиромаси, молећи се Господу за богате, испуњују (добрим смислом) богатство њихово. И опет, богаташ, дајући сиромашнима оно што њима треба, допуњују душе њихове. На тај начин, обојица постају заједничари праведнога дела. Ко, дакле, ово чини, неће бити од Бога напуштен, већ ће бити уписан у књиге живих. Блажени су они који имају и разумеју да се од Господа богате, јер онај који то схвати моћи ће да послужи неком добру.

=== Прича трећа ===
[52.] Показа ми (затим) много дрвећа, које не имађаше (зелено) лишће него му изгледаше као да је суво, јер је сво било исто. И рече ми: Видиш ли, вели, ово дрвеће? Видим, господине, рекох ја, да је (све) слично и суво. Он ми у одговор рече: Ово дрвеће које видиш, то су они који живе у овом веку. А зашто је, господине, рекох, (све) као суво и слично? Зато, рече он, што се у овом веку ни праведници ни грешници не виде (као различити), него су слични. Јер је овај век зима за праведнике, и они, живећи са грешницима, не примећују се. Као што је дрвеће у зиму, без лишћа, слично (мећусобно), и не види се које је суво а које живо, тако се у овом веку не примећују праведници ни грешници, него су сви слични.

=== Друга прича (тј. четврта) ===
[53.] Опет ми показа много дрвеће, неко са младицама, а неко суво, па ми рече: Видиш ли, вели, ово дрвеће? Видим, господине, рекох ја, неко са младицама, а неко суво. Ово са младицама, рече он, то су праведници, који ће се настанити у веку који долази, јер је будући век лето за праведнике, а за грешнике зима. Када, дакле, засија милост Господња, онда ће јавни постати они који служе Господу и свима ће се објавити. Јер, као што се у лето појавлују плодови свакога дрвета и бивају познати какви су, тако ће и плодови праведника бити објављени и сви ће бити познати као доброцветни у ономе веку. А незнабошци и (непокајани) грешници, (то јест) суво дрвеће које си видео, наћи ће се такви суви и бесплодни у ономе веку, и као сува дрва сагореће, и биће обелодањени, јер је дело њихово било зло у животу њиховом. Грешници ће, дакле, сагорети, јер су сагрешили а нису се покајали, док ће незнабошци сагорети што не познаше Творца свога. Зато ти у себи буди плодоносан, да би се у оно лето обелоданио плод твој, и удаљуј се од мпогих послова и нећеш ништа погрешити. Јер они који много шта раде много и греше, растрзавајући се око својих послова, те не служе Господу своме. Како пак може, рече он, такав тражити нешто од Господа и добити, када не служи Господу? Они који Њему служе, они ће и добити своје молбе. А они који не служе Господу, неће добити ништа. Ако ли неко ради (само) један посао, он може и Господу служити, јер се разум његов неће расејавати (тј. отуђивати) од Господа, него ће (само) Њему служити имајући ум свој чистим. Ово, дакле, ако урадиш, можеш бити плодоносан у веку који долази, и сваки који то учини, биће плодоносан.

=== Друга прича (тј. пета) ===
[54.] 1. Кад се ја постих и сећах на једној гори и захваљивах Господу за оно што је учинио са мном, (одједном) спазих Пастира где седи крај мене, и рече ми: Што си тако рано дошао овде? Зато, господине, рекох ја, што држим стражу. Шта је то стража, запита он? Постим, господине, одговорих ја. Он рече: Какав је то пост што постите? Као и обично, господине, рекох ја, тако постим. Он рече: Не знате да постите Богу, нити је тај некорисни пост који Му постите (прави) пост. Зашто то говориш, господине, рекох ја? Говорим ти, вели он, зато што није то онај (прави) пост који ви сматрате да постите, него ћу те ја научити који је пост угодан и савршен Господу. Ја рекох: Да, господине, учинићеш ме блаженим ако будем дознао који је пост угодан Богу. Слушај, рече он: Бог не жели такав сујетан пост, јер постећи се тако Богу, ти ништа не чиниш за правду. Него пости Богу овакав пост: Ништа зло не чини у животу своме, него служи Господу чистим срцем (Мт. 19,17), држећи заповести Његове и ходећи у наредбама Његовим, и нека ни једна зла жеља не дође у срце твоје. Веруј, дакле, Богу да, ако то радиш и бојиш Га се и уздржаваш се од сваке зле ствари, живећеш Богу. И ако то чиниш, (онда) чиниш пост велики и угодан Богу.

[55.] 2. Слушај (сада) причу коју ћу ти казати, која се односи на пост. Неко је имао поље и много слугу, па је у једном делу њиве посадио виноград. Изабравши једног највернијег и угодног му слугу, и спремајући се да отпутује, позва га и рече му: Узми овај виноград који сам посадио и огради га док се ја не вратим, и ништа друго немој чинити винограду. Ову заповест ми оджи, па ћеш бити слободан код мене. И отиде господар (тога) слуге на путовање. Када пак он отиде, слуга узе и огради виноград. Завршивши пак ограђивање винограда, виде да је виноград пун трава. Он тада у себи размишљаше, говорећи: Ову сам заповест господареву извршио; надаље, окопаћу овај виноград, и биће лепше обрађен и, немајући трава (у себи), донеће више рода, јер га трава неће гушити. Узе, (дакле), и окопа виноград и све траве што беху у винограду оплеви. И поста виноград онај лепши и бујнији, немајући трава да га гуше. После неког времена, дође господар и њиве и слуге, и изађе у виноград. И видећи виноград лепо ограђен, па још окопан и све траве оплевљене и лозе бујне, веома се обрадова радовима слуге свога. Дозвавши, дакле, сина овога љубљенога (ор. Мт. 21,33-41) којега је имао за наследника, и пријатеље које је имао за саветнике, рече им шта је (био) заповедио слузи своме и шта је нашао урађено. И они изјавише честитање слузи поводом сведочења које му посведочи господар (његов). И рече им (господар): Ја овом слузи обећах слободу ако одржи заповест моју коју сам му заповедио, а он ми је ту заповест одржао и додао винограду добро дело, и (то) се мени врло допало. Дакле, за то дело које је учинио хоћу да га учиним сунаследником сину моме (ср. Римљ. 8,17), јер добро које је замислио није га пренебрегнуо него га је извршио. Са овим његовим мишљељем радо би сагласан и гасподарев син: да слуга постане сунаследник сину. После неколико дана његов домаћин куће учини вечеру и посла му многа јела са вечере. Слуга пак, добивши (та) јела послана му од господара његовог, узе она која ће му бити довољна, а остала раздаде својим садругарима. Добивши јела, његови садругари се обрадоваше и стадоше се молити за њега да (још) већу угодност нађе код господара, зато што се тако понео према њима (ср. Ак. 16,3-9). За све ово што се догодило чу господар његов и опет се веома обрадова његовом поступку. Сазвавши опет господар пријатеље (своје) и сина свога, каза им за поступак слугин, који учини са јелима која је добио, и они се још већма сагласише да слуга постане сунаследник сину његовом.

[56.] 3. Ја рекох Пастиру: Господине, ја те приче не знам, нити их могу схватити, ако ми их не објасниш. Све ћу ти објаснити, рече он, и оно што ти будем говорио показаћу ти, (само) ти држи заповести Господње (Књ. Пропов. 12,13) и бићеш Му угодан и уписаћеш се у број оних који држе заповести Његове. Ако ли пак нешго од добра учиниш преко заповести Божије, себи ћеш придодати већу славу и бићеш славнији код Бога него што би (иначе) био. Ако, дакле, држећи заповести Божије, додаш (још) и ова служења, обрадоваћеш се, ако их будеш држао по мојој заповести. Ја му рекох: Господине, што ми заповедаш то ћу држати, јер знам да си ти са мном. Он рече: Бићу са тобом зато што имаш такву готовост да чиниш добро. А бићу и са свима онима, додаде он, који имају исту готовост. Тај, (дакле), пост рече он, ако се (притом) држе и заповести Господње, врло је добар. А овако ћеш одржати тај пост који имаш да држиш: Пре свега, чувај се од сваке зле речи и од сваке зле жеље, и очисти срце своје од свих таштина овога века. Ако то сачуваш, (онда ће ти) тај пост бити савршен. А чинићеш овако: Извршивши оно што је напред написано, ти у онај дан у који постиш не окуси ништа осим хлеба и воде, а од јела која си имао јести (тог дана) сабери збир трошка тог дана кад си то имао чинити и, одвојивши на страну, подај то удовици и сироти и ономе који нема. Тако ћеш се смирити, те да од смиреноумља твога онај који (то) добије испуни душу своју и помоли се за тебе Господу. Ако, дакле, тако чиниш пост као што ти заповедам, твоја ће жртва бити угодна пред Богом (Фил. 4,18; Мт. 5,24) и тај пост ће биш записан, и служење тако учињено биће добро и ведро и благоугодно Господу. То ћеш тако држати ти са децом твојом и целим домом твојим, и одржавши то бићеш блажен, а и (сви) они који чувши ово одрже (га), биће блажени и добиће све што затраже од Господа.

[57.] 4. Много га молих да ми објасни причу о винограду, и о слузи који је оградио виноград, и о травама које су истребљене из винограда, и о сину и пријатељима саветницима, јер сам схватио да је све то нека прича. А он, одговарајући, рече ми: Много си дрзак у запиткивањима. Не треба, вели, да запиткујеш баш ништа, јер, ако треба да ти се објави, објавиће ти се. Ја му рекох: Господине, оно што ми покажеш, а не објасниш, (онда) сам то узалуд видео а нисам разумео шта (то) значи. Исто тако, ако ми говориш приче а не одгонетнеш ми (их), узалуд сам то (онда) чуо од тебе. А он ми опет одговори, говорећи: Сваки, вели, који је слуга Божији и има Господа свога у срцу, иште од Њега разборитост и добија је (Јак. 1,5-6), те сваку причу решава и уз помоћ Господа постаје му познато оно што је у причама говорено. Они пак, вели, који су млакоње и спори су на молитву, они се двоуме да траже од Господа. А Господ је многомилостив и даје без одлагања свима који од Њега ишту. Ти, дакле, који си оснажен од Славнога Анђела и од Њега си добио такву молитву и ниси лењ, зашто не тражиш од Господа разборитост и не добијеш је од Њега? Ја му рекох: Господине, имајући тебе са собом ја имам потребу тебе да молим и да те питам, јер ми ти све показујеш и разговараш са мном. Када бих пак без тебе то видео или чуо, онда бих питао Господа да ми се објасни.

[58.] 5. Рекох ти већ раније, вели он, да си (човек) лукав и дрзак питајући за објашњење прича. Но пошто си тако упоран, објаснићу ти причу о пољу и о свему осталоме што следи, да би их ти објавио свима. Чуј сада, рече ми, и разуми ово: Поље је овај свет (Мт. 13,38), а Господар поља је Онај који је све створио (Еф. 3,9; Јевр. 3,4) и све уредио и укрепио (Псал. 67,29). Син је Дух Свети, а слуга је Син Божји. Виноградске пак лозе јесте овај народ, којега је Он засадио (ср. Јн. 15,1-5). А притке (тј. кочићи уз лозу) јесу свети Анђели Господњи, који држе (и чувају) народ Његов. А траве почупане из винограда јесу безакоња слугу Божјих. Јела пак, која је Он послао слузи од вечере, јесу заповести које је кроз Сина Свога дао народу Своме, док пријатељи и саветпици јесу свети Анђели који су први створени. Одлазак Господара на пут јесте време које остаје до Његовог другог доласка (ср. Мт. 24,42; Јевр. 10,37). Ја му (на то) рекох: Господине, све је ово велико и дивно и преславно. Како бих, велим, господине, ја могао то схватити? То не може схватити ни неки други човек, ма био и веома разуман. Објасни ми још, господине, рекох ја, и ово што ћу те питати. Реци шта хоћеш, вели он. Зашго, рекох, господине, Син Божји се у причи јавља у виду слуге (ср. Флб. 2,7)?

[59.] 6. Слушај, рече (ми он): Не јавља се Син Божији у виду слуге, него се јавља за велику власт и господство. Како то, господине, рекох ја, не схватам. Он рече: Јср Бог посади виноград, то јест сазда народ (Свој) и предаде га Сину, и Син постави Анђеле над њима да свакога чувају. И Он (Син) очисти грехове њихове, много се потрудивши и много пострадавши (за њих), јер се ни један виноград не може окопати без труда и напора. Он, дакле, очистивши грехе народа (Јевр. 1,3:2,17), показа им стазе живота (Псал. 15,11), давши им закон којега је добио од Оца Свога (Јн. 10,18). Видиш, дакле, рече он, да је Он Господар народа, добивши сву власт од Оца Свога (Мт. 28,18; Еф. 1,20-23). А да је Господар (тј. Бог) узео Сина Свога и славне Анђеле за саветнике око наслеђа слуге, чуј (сада). Духа Светога, који од пре постоји и који је створио сву твар, Бог је настанио у тело у које је хтео (ср. Јн. 1,14; Кол. 2,9; Јевр. 10,5). И то, дакле, тело, у које се настанио Дух Свети, послужило је Духу добро, живећи у честитости и чистоти, нимало уопште не упрљавши Духа (1 Петр. 2,22 и 1,19). Пошто је, дакле, оно (тј. тело оваплоћеног Бога) поживело добро и чисто, и заједно са Духом (тј. Божанством) потрудило се и сарађивало у свакој ствари, поживевши крепко и врлински, добило је заједницу са Духом Светим (2 Кор. 13,13; Јевр. 2,14; 1 Јн. 1,3), јер се Богу допало понашање овога тела, пошто се оно на земљи није упрљало имајући Духа Светога. За саветнике је, дакле, узео Сина и славне Аиђеле, да би и ово тело, послуживши Духу беспрекорно, имало неко (своје) место настањења да се не мисли да је плата његовог служења пропала. Јер ће плату добити свако тело које се нађе чисто и неупрљано, у којему је Дух Свети обитаовао. (Ето, сад) имаш објашњење и ове приче.

[60.] 7. Обрадовах се, господине, рекох ја, чувши ово објашњење. Слушај сада, рече (ми он): То тело твоје чувај чисто и неупрљано, да би Дух који се у њему настанио посведочио му и оправдало се тело твоје. Пази да ти некада не дође у срце помисао да је то твоје тело пропадљиво и да га злоупотребиш (због тога) у некој прљавштини. Ако упрљаш тело своје, упрљаћеш и Духа Светога, а ако упрљаш тело своје нећеш живети. Ја (на то) рекох: Господине, ако се десило неко раније незнање, пре но што чусмо ове речи, како ће се спасти човек који је упрљао тело своје? Он рече: Од ранијих незнања само Бог може дати исцељење, јер је Његова сва власт. Него ти сада ово чувај, и Господ, који је многомилостив, свакако ће те исцелити, ако ни тело твоје ни Дух не будеш надаље прљао. Јер обоје су заједнички (ср. 1 Кор. 3,16 и 6,13-17) и не могу се упрљати једно без другога. Зато обоје чувај чистим, и живећеш Богу.

=== Прича шеста ===
[61.] 1. Седећи код куће и прослављајући Господа за све што сам видео, и размишљајући о заповестима, како су прекрасне и јаке и благе и славне, и моћне да спасу душу човекову, говорио сам у себи ово: Бићу блажен ако будем поступао по овим заповестима, и сваки који у њима буде ходио биће блажен. Док сам то у себи говорио, видим одједном да Пастир седи поред мене и говори (ми) ово: Шта то премишљаш о заповестима мојим које сам ти заповедио? Оне су добре, немој уопште ништа да сумњаш, него се обуци у веру у Господа и у њима ћеш живети, јер ћу ти ја дати моћи у заповестима (да их испуњујеш). Заповести ове корисне су онима који ће се покајати; ако ли пак не буду ходили у њима, њихово покајање биће узалуд. Стога ви који се кајеге, одбаците од себе лукавства овога века која вас упропашћују и обуците се у сваку врлину праведности (ср. Еф. 6,11-17), да би ове заповести могли држати и не повећавати грехе своје. Ако ништа не будете додавали (гресима), загладићете своје раније грехове. Ходите зато у заповестима мојим и живећете Богу. Ето, то вам је од мене речено. Пошто ми то изговори, он ми рече: Пођимо у поље и показаћу ти пастире оваца. Хајдемо, господине, рекох ја. Тада дођосмо у неко поље, у којем ми он показа младога пастира одевенога у раскошне хаљине рујне боје. Он напасаше веома многе овце, и те овце беху у нези и многом уживању и весело трчаху тамо и овамо. И сам пастир беше радостан стаду своме, и изглед пастира беше весео врло, и он прохођаше кроз стадо. А видех и друге овце где на једном месту уживају и госте се, али оне не трчаху.

[62.] 2. Он ми рече: Видиш ли, вели, овога пастира? Видим, господине, рекох ја. То је, рече он, анђео насладе и преваре. Он погубљује душе сујетних слугу Божјих, и одвраћа их од истине, варајући их у злим жељама у којима пропадају. Јер они заборављају заповести Бога живога и ходе у обманама и уживањима сујетним и пропадају од овога анђела, неке у смрт, а неке у потпуну квареж. Ја му рекох: Господине, ја не разумем шга значи у смрт, а шта у квареж? Слушај, рече он: Овце које видиш да су врло веселе и да скачу, то су они који потпуно одступају од Бога и предали су се жељама овога века. У њима нема покајања за живот, јер су (уз своје грехе) додали и хулу на Име Господње. Дакле, њихова је смрт. А овце, које си видео да не скачу него пасу на једноме месту, то су они који су себе предали уживањима и обманама (овога века), али нису похулили на Господа. Они су, дакле, отпали од истине. За њих још има наде покајања, кроз које могу живети. Поквареност има неку наду на поправку, док смрт има вечну пропаст. Опет пођосмо мало напред и показа ми пастира крупног, као дивљачког лика, огрнутог белом кожом, с неком торбом на рамену и у руци имађаше тојагу врло тврду и чворновату и велики бич. И поглед имађаше врло суров да сам га се уплашио, такав поглед имаше. Овај пак пастир примаше од младог пастира оне овце које су уживале и пландовале а нису скакале и утерао их је у неко стрмновито и трновито и чичковито место, тако да се од трња и чичка овце не могаху искобељати, него се уплитаху у трње и чкаљ и врло се мучаху у одеротинама од трња. Он их је јурио тамо и овамо, покоја им уопште не дајући, те се овце оне уопште не смириваху.

[63.] 3. Видећи, дакле, те (овце) мучене и злостављане, сажалих се због њих што се тако муче и одмора уопште немају. Рекох (тада) Пастиру који говораше са мном: Господине, ко је овај пастир који је тако немилосрдан и груб и уопште нимало не сажељава ове овце? Он је, вели, Апђео кажњавања; он је од праведних Анђела и постављен је за кажњавање. Он, дакле, преузима оне који оу отпали од Бога и ходили у жељама и обманама овог века и кажњава их, како је ко достојан, страшним и различитим казнама. Хтео би, рекох, господине, да дознам какве су те различите казне? Слушај, рече он, те различите муке и казне: Мучења су животна, јер бивају кажњени неки штетама, неки немаштином, неки разним болестима, неки сваким беспоретком, неки увредама од недостојних, и многим другим делима страдају. Јер многи, нестални у својим намерама, прихватају се много чега, и ништа им уопште не успева. И говоре за себе да им не иду послови од руке, а не помишљају у срцима својим да су учинили зла дела, него окривљују Господа. Када их, дакле, свака (таква) невоља мучи онда бивају предавани мени на добро карање, и очајавају у вери Господњој и у остале дане живота свога служе Господу чистим срцем. Када се, дакле, покају, тад им долазе у срце њихова зла дела која су учинили и онда прослављају Бога што је праведан Судија и што је праведно сваки (од њих) препатио по делима својим. Надаље пак они служе Господу чистим срцем својим и успевају у сваком послу своме, добијајући од Господа све што (од Њега) траже. И тада прослављају Господа што су мени били предани и више не страдају ниједним злом.

[64.] 4. Рекох му: Господине, још ми, велим, ово објасните. Шта тражиш, рече он? Да ли, дакле, господине, велим, исто се онолико времена муче уживачи и варалице колико и уживају и варају? Одговори ми: Толико времена се и муче. Мало се, велим, господине, муче. Јер је требало да они који тако уживају и заборављају Господа седмоструко се муче. Рече ми он: Неразуман си и не схваташ моћ (и значење) мучења. Кад бих схватао, рекох, господине, не бих те питао да ми објасниш. Слушај, вели, моћ (и значење) обојега: Време уживања и преваре један је час, а час мучења има моћ (и значење) тридесет дана. Ако, дакле, неко ужива и вара један дан, и један дан бива мучен, (тај) дан мучења важи за целу годину. Колико пак дана неко ужива, толико се година мучи. Видиш ли, дакле, вели, да је време уживања и преваре мало, а (време) казне и мучења велико.

[65.] 5. Пошто, господине, рекох ја, уопште не схватих времена преваре и уживања и мучења, објасни ми још јасније. Одговоривши, рече ми: Твоје је неразумље упорно и нећеш да очистиш орце своје и да служиш Гошоду. Пази, вели, да се време не испуни и ти се наћеш безуман. Слушај сада, вели, као шго желиш да ово схватиш. Онај који ужива и вара један дан и чини оно што жели, облачи се у много безумље и не схвата дело које чини, јер већ сутра заборавља шта је јуче учинио. Јер уживање и превара памћења нема, због безумља у које је обучено. Када се пак казна и мучење прилепи за човека један дан, он бива кажњен и мучен до (краја) године, јер велико памћење има казна и мука. Кажњаван, дакле, и мучен читаву годину, сећа се тада уживања и преваре и зна да због њих трпи ово зло. Сваки, дакле, човек који ужива и вара овако се мучи, зато што, имајући живот, себе су предали у смрт. Која су, господине, рекох, уживања штетна? Свако дело, вели он, које ако са задовољством чини уживање је човеку. Јер и гневљивац, ако своју страст задовољи, ужива (у томе); и прељубник, и пијаница, и оговарач, и љажљивац, и грабљивац, и отимач, и који слично њима чини својој болести задовољство чини, јер ужива у своме делу. Сва ова уживања штетна су слугама Божијим. Због ових, дакле, превара и уживања муче се кажњавани и мучени. А постоје и уживања која спасавају људе. Јер многи (људи), радећи добро, уживају ношени сопственим задовољством. Ово, дакле, уживање корисно је слугама Божијим и живот прибавља таквоме човеку, док штетна, напред наведена уживања прибављају мучења и казне. Ако пак остану упорни и не покају се, смрт себи прибављају.

=== Прича седма ===
[66.] 1. Неколико дана после, видех га (Пастира) на истом пољу где сам и пастире видео, и рече ми: Шта тражиш? Дошао сам, господине, рекох, да те молим да пистиру казне заповедиш да из мог дома изађе, јер ме много тишти. Треба, вели, да те тишти, јер тако је заповедио Славни Анђео за тебе, јер хоће да будеш искушан. А шта сам, рекох, господине, учинио тако зло да будем предан томе Анђелу? Чуј, вели он: Греси твоји јесу многи, али не толики да би ти био предан томе Анђелу; али је дом твој учинио многе грехе и веома се огорчио Славни Анђео због дела њихових и зато је заповедио да те за неко време тишти, да би се и они покајали и очистили од сваке жеље овога века. Када се, дакле, покају и очисте, тада ће отићи Анђео казне. Рекох му: Господине, ако су они учинили такве ствари да се врло огорчи Славни Анђео, шта сам ја учинио? Они другачије, рече он, не могу бити погођени ако ти, глава куће, не будеш погођен жалошћу. Јер ако ти будеш патио, нужно ће и они патити, а ако ти будеш добро, они неће имати никакве жалости. Али ево, господине, велим, покајали су се од свег срца свога. Знам и ја, вели, да су се покајали од свег срца свога; али зар мислиш, вели да се греси покајника одмах отпуштају? Свакако не, покајник треба да помучи душу своју и да се јако смири у сваком делу своме и да се жалости многим и различитим жалостима. Ако ли поднесе жалости које долазе на њега, свакако ће се смиловати (на њега) Онај који је све створио и (све) оснажио, и даће им неко исцељење, и то свакако ако види срце покајника чисто од сваке зле ствари. А теби и дому твоме сада је корисио да се жалостите. И што (уопште) много говорим? Треба ти се жалостити, као што је заповедио онај Анђео Господњи који те је мени предао. И за то заблагодари Господу што те је сматрао за достојнога да ти наговести (ту) жалост да би, препознавши је, поднео је добро. Ја му рекох: Господине, буди ту са мном и сваку жалост моћи ћу поднети. Ја ћу, рече он, бити са тобом, а замолићу и Анђела казнитеља да те (мало) лакше тишти. Но мало ћеш се времена жалостити, па ћеш бити васпостављен на своје место. Само ти остани у смиреноумљу и служи Господу чистим срцем, и деца твоја и дом твој, и ходи у заповестима мојим које сам ти заповедио, и покајање ће твоје моћи бити снажно и чисто. И ако то сачуваш заједно са домом својим, свака ће жалост одступити од тебе. А и од свих ће, вели, одступити жалост, ко у овим мојим заповестима буде ходио.

=== Прича осма ===
[67.] 1. Показа ми (затим) иву (тј. врбу) која покриваше брда и долине, и под покривач врбе дођоше сви који су позвани у Име Господње. А стајаше Славни Анђео Господњи, врло висок, крај врбе, имајући срп велики и одсецаше гране од врбе и даваше (их) народу који покриваше врба, а даваше им мале гранчице, величине лакта. Пошто сви добише гранчице, Анђео остави срп, а онда дрво беше здраво (тј. цело) као што је било кад је виђено. Ја пак чудих се у себи, говорећи: Како је дрво цело кад су му толике гране одсечене? Вели ми Пастир: Не чуди се што је то дрво остало читаво иако су толике гране одсечене; остави пак, вели, док све видиш, па ће ти се објавити шта је. Анђео, који је дао народу гране, опет (их) је тражио од њих, и као што су примали, тако су били позивани к њему, и сваки од њих предаваше гране. Анђео пак Господњи узимаше их и разматраше. Од неких је добијао гране суве и као од црва поједене, па заповеди Анђео да они који су такве гране предали стану одвојено. Други пак предаваху суве, али не беху поједене од црва; и њима заповеди да стану посебно. Други предаваху полусуве, и они стајаху посебно. Други (опет) предаваху своје гране полусуве и са прслотинама; и они стајаху посебно. А други предаваху своје гране зелене, али са прслотинама; и они стајаху посебно. Други пак предаваху гране пола суве а пола зелене, и они стајаху посебно. Други опет приношаху гране своје са два дела гране зелена, а трећи сув; и они стајаху посебно. Други опет предаваху своје гране безмало потпуно зелене, а само мали део грана њихових беше сув, и то сам крај, и на њима беху прслотине; и они стајаху посебно. У других пак беше мали део зелен, а остали делови грана суви; и они стајаху посебно. А други долажаху носећи гране зелене као што (их) примише од Анђела, и то већи део народа такве гране предаваше. Анђео се њима веома обрадова; и они стајаху посебно. Други пак предаваху своје гране зелене и са још (новоизраслим) гранчицама; и они стајаху посебно. И због њих се Анђео веома обрадова. А даваху (на крају) и други своје гране зелене, са још гранчицама, а њихове гранчице као да имађаху неки плод; и ти људи, чије се гране нађоше такве, беху врло весели. А Анђео се и њима обрадова, и Пастир са Њиме врло весео беше због њих.

[68.] 2. И заповеди Анђео Господњи да се донесу венци. И бише донети, као од палми начињени, и (Он) овенча људе који су предали гране са гранчицама и неким плодовима, и отпусти их (да иду) у Кулу. И друге отпусти у Кулу, оне који предаваху гране са гранчицама а плод не имађаху, и њима даде печат. А одећу имађаху сви исту, белу као снег, (сви) који иђаху у Кулу. И оне који предаваху гране зелене, као што (их) примише, отпусти (их), давши им белу одећу и печат. Пошто Анђео то све заврши, рече Пастиру: Ја идем, а ти их отпусти у зидове (око Куле), као што је сваки достојан да (тамо) борави. А разгледај пажљиво гране њихове и, пажљиво разгледавши тако их отпусти. Гледај, вели, да ти ни један не промакне, а ако ти неки промакне ја ћу их испробати на жртвенику. Рекавши то Пастиру, отиде. По одласку Анђела, рече ми Пастир: Узмимо од свих гране и засадимо их, да ако неке од њих могну живети. Рекох му: Господине, ове суве (гране) како могу оживети? Одговоривши, рече ми: Дрво је ово ива (тј. врба) и та врста воли живот; ако се, дакле, ове гранчице засаде и мало порасту, многе ће од њих оживети, а онда ћу покушати да их и водом залијем. Ако нека од њих узмогне оживети, радоваћемо се заједно с њима, ако пак не могне оживети, ја се нећу наћи немаран. И заповеди му Пастир да (их) позовем, онако како је сваки од њих стајао. Долажаху група по група и предаваху гране Пастиру, а Пастир примаше гране и по групама их засађиваше. Пошто их засади, зали их обилно водом, тако да се од воде гране не виђаху. Пошто пак зали (засађене) гране, рече ми: Идемо (сада) и после неколико дана вратићемо се да видимо све ове гране. Јер Онај који је створио ово дрво жели да живе сви који су од њега узели гране. А и ја се надам да ће гранчице ове, заливене водом, да порасту и да ће већина њих живети.

[69.] 3. Рекох му: Објасни ми шта значи ово дрво, јер сам у недоумици у вези њега пошто су толике гране одсечене а дрво је (и даље) цело и уопште се ништа не види да је сечено од њега; то, дакле, не схватам. Слушај, рече (ми) он: Ово велико дрво, које покрива брда и долине и сву земљу, јесте закон Божији који је дат свету, а тај закои је Син Божији који је проповедан по (свим) крајевима земље. Народи пак, који су под покривачем (дрвета), јесу они који су чули проповед и поверовали у Њега. А велики Славни Анђео јесте Михаило, који има власт над овим народом и руководи њима. Јер он је тај који им даје закон у срцима верних; он испитује њих, којима је дао закон, да ли су га сачували. Видиш ли гранчице свакога од њих, јер су (те) гране закон. Видиш, дакле, да су многе од грана упропашћене, и познаћеш све њих који нису очували закон, и видећеш боравиште свакога од њих. Рекох му: Господине, зашто је неке отпустио (да иду) у Кулу, а неке је оставио теби? Који су, вели (ми он), преступили закон који су добили од Њега, њих је оставио у мојој власти ради покајања, а који су већ угодили закону и очували га, Он их има под Својом влашћу. А који су, господине, рекох ја, они који су овенчани и одлазе у Кулу? Одговоривпш, рече ми: Овенчани су они који су се борили са ђаволом и победили га; то су они који су пострадали ради закона (тј. ради Јеванђеља). Други пак, који су такође предали гране зелене, и (то) са гранчицама, али без плода, то су они који су за закон мучени, али нису пострадали нити су се одрекли закона свога. Они пак који су предали зелене (гране) као што су и примили, то су честити и праведни и који су веома ходили у чистоме срцу и заповести Господње очували. А (све) остале упознаћеш када будем размотрио ове гране које су посађене и заливене.

[70.] 4. После неколико дана дођосмо на (исто) место, и Пастир седе на место Великог Анђела, а ја стајах крај њега. И рече ми: Опаши се платном и служи ми. Ја се опасах платном од чисте вреће. Видећи ме опасаног и готовог да му служим, рече ми: Зови (сада) људе чије су гране засађене, по групама како је ко предао гране. Ја отидох у поље и позвах све; и стадоше све групе (пред нас). А он им рече: Нека сваки ишчупа своју грану и нека ми је донесе. Први (му их) предадоше они који су имали (гране) суве и подсечене, и вађоше се тако исто суве и подсечене, те им заповеди да стану посебно. Затим предадоше гране они који их имаху суве и неподсечене: неки од њих предадоше гране зелене, а неки суве и начете, као од црва. Онима који предадоше зелене, заповеди да стану посебно, а онима који предадоше суве и начете, заповеди да стану са онима првима. Затим предадоше они који имађаху напола суве и са напрслинама: многи од њих предадоше зелене и без напрслина, а неки зелене и са гранчицама и на гранчицама плодови, какве имађаху и они овенчани који отидоше у Кулу. Неки пак предадоше суве и нагрижене, а неки суве и ненагрижене, неки (опет) какве и беху: полусуве и са напрслинама. Заповеди им (Пастир) да сваки од њих стане посебно, неки код својих група, а неки посебно.

[71.] 5. Затим (му) предаваху они који имађаху гране зелене, али са напрслинама: сви они предадоше (их) зелене и стадоше у своју групу. Њима се обрадова Пастир, јер се сви беху изменили и своје напрслине одбацили. А предадоше и они који имађаху (гране) напола зелене, а напола суве: неких се гране нађоше сасвим зелене, неких суве и нагрижене, а неких зелене и са гранчицама; сви они бише послани сваки у своју групу. Затим предадоше они који имађаху два дела зелена, а трећи сув: многи од њих предадоше зедене, а многи полусуве, други пак суве и нагрижене; сви они бише упућени сваки у своју групу. Други (опет) предаваху своје гране са два дела суве, а трећи зелен: многи од њих предадоше полусуве, неки суве и нагрижене, неки пак полусуве и са напрслинама, а мало њих предадоше; зелене; сви они стадоше у своју групу. А предадоше и они који своје гране имађаху зелене, са мало сувога и са напрслинама: од њих неки предадоше зелене, неки пак зелене и са гранчицама, па и они отидоше у своју групу. Затим предадоше они који имађаху (гране) иешто мало зелене, а остале делове суве: њихове гране нађоше се највећим делом зелене и са гранчицама и плодом на гранчицама, а других беху сасвим зелене. Овим се гранама Пастир веома обрадова што се такве нађоше. Отидоше пак и они сваки у своју групу.

[72.] 6. Пошто Пастир размотри гране свију, рече ми: Рекао сам ти да ово дрво воли живот. Видиш ли, вели, колико их се покајало и спасло? Видим, господине, рекох ја. (То је) зато да видиш, рече он, многомилостивост Господњу да је велика и славна и да је дао Духа достојнима покајања. Зашто се пак, господине, рекох ја, сви не покајаше? Онима, вели, чије срце виде Господ да ће бити чисто и да ће Му служити из свег срца, њима даде покајање, а код којих виде преварљивост и лукавост и да ће се лицемерно покајати, њима није дао покајање, да неби опет похулили на закон Његов. Ја му рекох: Господине, сада ми објасни за оне који гране предадоше, какав је ко од њих, и његово боравиште, да би они који су поверовали и печат добили, и повредили га не очувавши га здравим (тј. целосним), чувши (све ово) познали дела своја и покајали се, добивши од тебе печат, и прославили Гаоспода што се смиловао на њих и послао им тебе да би обиовио духове њихове. Сдушај, рече (ми он): Они чије су гране нађене суве и нагрижене од црва, то су отпадници и издајници Цркве, који су у гресима својим похулили на Господа, а још се и постидели Имена Господњега које је призвано над њима. Они су, дакле, коначно умрли Богу. Видиш да ниједан од њих се не покаја, мада су чули речи које си им говорио, а које сам ти заповедио. Од њих, дакле, живот је одступио. Они пак који су предали суве и нагрижене (гране), и они су близу ових, јер су били лицемери и уносили су друга учења и извраћали слуге Божије, а особито оне који су сагрешили не остављајући их да се покају, већ су их (лоше) убеђивали лудим учењима. Они ипак имају наду за покајање. Видиш да су се многи од њих покајали од кад си им говорио заповести, и још ће се покајати. Који се пак не покају, изгубили су живот свој. Они опет од њих који су се покајали, постали су добри и њихово је насеље у првим зидовима (око Куле), а неки узиђоше и на Кулу. Видиш ли, дакле, додаде он, да покајање грешника доноси живот, а непокајање смрт.

[73.] 7. Слушај (сада) о онима који су предали (гране) полусуве, са напрслинама у њима. Они чије су гране биле полусуве, то су двоједушни, јер нити живе нити су умрли. Они пак који имају полусуве и на њима напрслине, они су и двоједушни и оговарачи, који никад мира у себи немају, него су свагда у раздору. И њима, вели, још предстоји покајање (као могућност). Јер видиш, вели, неке од њих да су се већ покајали, и они још у себи имају наду покајања. Они, дакле, од њих, додаде он, који су се покајали, имају боравиште у Кули (тј. Цркви); а они од њих који ће се касније покајати, настаниће се у зидовима (око Куле), док они који се не покају, него још остану упорни у делима својим, умреће смрћу. Они који су своје гране предали зелене и са напрслинама, они су увек били верни и добри, али су имали међусобно неку суревњивост око првенства и неке славе, но (зато) су сви неразумни јер имају међу собом суревњивост о првенству. Но и они, чувши заповести моје и будући добри, очистише себе и брзо се покајаше. Зато, њихово насеље би у Кули, а ако се неки од њих опет поврати на раздор, биће избачен из Куле и изгубиће живот свој. Живот припада свима који држе заповести Господње, а међу заповестима нема (речи) о првенству или о некој слави, него о дуготрпељивости и смиреноумљу човека. У овоме је, дакле, живот Господњи, а у раздорима и безакоњима је смрт.

[74.] 8. Они пак који су предали гране напола зелене напола суве, то су они који су се у своје послове заплели и нису се светима присајединили, зато им је половина жива а половина је умрла. Многи пак, чувши заповести моје, покајали су се, а који су се покајали, насеље им је у Кули. Неки опет од њих до краја су одступили, и они зато немају покајања, јер су својим (злим) пословима похулили на Господа и одрекли Га се. Дакле, изгубили су живот свој због зла које су учинили. Многи од њих су двоједушни. За њих још постоји покајање, ако се брзо покају, и насеље њихово биће у Кули; ако се пак касније покају, обитаваће у зидовима, а ако се не покају, и они су изгубили живот свој. Они пак који су предали (гране) са два дела зелена а трећим сувим, то су они који су се одрекли различитим одрицањима. Многи од њих покајали су се и отишли су да обитавају у Кули, а многи су до краја оступили од Бога, и они коначно живот изгубише. Неки пак од њих беху двоједушни и чињаху раздоре. Њима, зато, још има покајања, ако се брзо покају и не остану упорни у својим задовољствима. А ако остану упорни у својим делима, и они себи смрт израђују.

[75.] 9. Они опет који су предали гране са два дела сува а трећим зеленим, то су они који су постали верни, али обогативши се и поставши славни код многобожаца, оденуше се у велику гордост и постадоше надмени мишљу и напустивши истину и не придружише се праведнима, него живљаху заједно са многобошцима и тај им пут постаде пријатнији, но од Бога не одступише него остадоше у вери, али дела вере не чинише. Многи, дакле, од њих се покајаше и насеље њихово би у Кули. Други пак, живећи до краја са многобошцима, захваћени сујетом многобожаца, одступише од Бога и дела многобожаца учинише. Зато они бише прибројани са многобошцима. Други опет од њих бише двоједушни (и посумњаше), не надајући се спасењу због дела која учинише; други пак бише двоједушни и међусобно раздоре створише. Њима, дакле, и онима који су двоједушни (тј. сумњају) због дела овојих, још има покајања, али њихово покајање треба да је ускорено да би им обиталиште било у Кули, док онима који се не кају него остају упорни у уживањима смрт је близу.

[76.] 10. А они који гране предадоше зелене а само крајеви беху суви и са пукотинама, они су свагда били добри и верни и славни код Бога, но мало су сагрешили ситном жељом и нешто мало су се брзо покајали и би им насеље у Кули. Неки пак од њих беше двоједушни, а неки двоједушношћу створише веће раздоре. Њима, дакле, има још маде покајања, јер су увек били добри и тешко ће ко од њих умрети. Они пак који своје гране предадоше суве, које имађаху само мало зеленога, то су они који су само поверовали, а дела безакоња чињаху; но (ипак) никада не оступише од Бога и Име (Христово) радо су носили и радо су у домове своје слуге Божије примали. Чувши за ово покајање без колебања су се покајали и чине сваку врлину правде. Неки пак од њих и страдају и радо се муче, знајући дела своја која учинише. Свих њих, насеље ће бити у Кули.

[77.] 11. И пошто заврши објашњење о свим гранама, рече ми: Иди и свима говори да се покају, па ћеш живети Богу, јер се Господ смиловао и посла ме да свима дам покајање, мада неки нису достојни спасења због дела својих. Но будући дуготрпељив, Господ жели (поновити свима) позив за спасење, који је дат кроз Сина Његовог. Рекох му: Господине, надам се да сви кад чују ово, покајаће се, јер сам уверен да ће сваки, познавши своја дела и убојавши се Бога, покајати се. Одговоривши, рече ми: Који се, вели, покају из свег срца свог, и очисте себе од напред поменутих зала својих, и више ништа не додају гресима својим, добиће од Господа исцељење ранијих грехова, ако не буду двоједушни у овим заповестима, и живеће Богу. Који пак, вели, придодају гресима својим и буду ходили у жељама овог века, осуђују себе на смрт. Ти пак ходи у заповестима мојим и живећеш Богу, и сваки који у њима буде ходио и чинио их правилно живеће Богу. Показавши ми то и о свему поговоривши, рече ми: А остало ћу ти показати кроз неколико дана.

=== Прича девета ===
[78.] 1. Пошто записах Заповести и Приче Пастира, Анђела покајања, он дође к мени и рече ми: Хоћу да ти покажем оно што ти је показао Дух Свети који је говорио с тобом у обличју Цркве, јер тај Дух јесте Син Божији. Јер пошто си ти слабији телом, није ти било објављено кроз Анђела. Када си се пак оснажио кроз Духа и омоћао снагом твојом, тако да можеш и Анђела видети, тада ти се објави кроз Цркву грађење Куле; добро си и чисто све видео (шго ти је показано) као од девојке. Сада пак видиш (објављено) од Анђела, но кроз једнога истога Духа. А од мене треба да све тачније видиш. Јер сам на то дат од стране Славног Анђела да обитавам у твоме дому, да би ти све снажно видео, ништа се не плашећи као раније. И одведе ме у Аркадију, на неку гору узвишену и облу (ср. Апок. 21,10), и посади ме на врх горе, и показа ми велико поље, а око поља дванаест гора и свака гора имађаше другачији изглед. Прва (гора) беше црна као чађ, а друга беше обнажена, не имајући траве, трећа пак пуна трња и чкаља, а четврта имађаше биље полусуво: горњи део биља зелен а доњи ка корену сув, и то биље, кад сунце припече, постаде суво. Пета гора беше врло сурова, а биље имаше зелено. Шеста пак гора беше препуна пукотина, неке мале а неке велике, а пукотине имађаху траве, но траве не беху врло бујне, него као увенуле. Седма гора имађаше траве живахне и сва гора беше расцветана, и сваки род животиња и птица пасијаше на гори оној; и у колико животиње и птице пасијаху, траве на гори оној све више и више растијаху и цветаху. Осма (опет) гора беше препуна извора и свака врста творевине Господње напајаше се са извора ове горе. А девета гора воде уопште не имађаше и сасвим беше пуста, а у себи имађаше звери и гмизавце отровне који уништаваху људе. Десета гора имађаше највеће дрвеће и сва беше пошумљена и под окриљем дрвећа лежаху овце одмарајући се и преживајући. Једанаеста гора беше врло густог дрвећа и то дрвеће беше врло плодно, украшено разноврсним плодовима, тако да неко видећи их, пожелео би да једе од тих плодова. И дванаеста гора беше сва бела и изглед њен спреда беше врло мио и та гора беше најлепша.

[79.] 2. У средини пак поља показа ми велику белу Стену, која излажаше из тог поља. А Стена беше виша од гора и четвртаста, тако да могаше сав свет сместити. А беше та стена врло стара, имајући врата усечена, и чињаше ми се да је то усецање врата од недавно. Врата тако сијаху, јаче од сунца, да сам се дивио сјају врата. Око врата пак стајаху дванаест девојака; четири од њих, које стајаху на угловима, чинило ми се да су славније, мада и остале беху славне. А стајаху на четири стране врата, између ових, по две девојака што радосне беху и тако јуначки стајаху, опасане; имађаху напоље истакнута десна рамена као да хођаху неки терет да носе. Тако беху спремне, јер беху врло ведре и расположене. Пошто то видех, ја се дивих у себи што видех велике и славне ствари. И опет бејах у недоумици због девојака што родосне беху и тако јуначки стајаху, као да ће цело небо држати. И рече ми Пастир: Шта у себи размишљаш и чудиш се и на себе жалост навлачиш? Јер оно што не можеш схватити, немој као разуман, ни покушавати, него тражи од Господа да добијеш разум и то схватиш. Оно што је иза тебе, видети не можеш, а оно што је испред тебе, то видиш. За оно, дакле, што видети не можеш, немој себе извртати, а оно што видиш, тиме овладај, а за остало немај да си радознао. Ја ћу ти све показати, оно што ћу ти показати. Гледај сада ово остало.

[80.] 3. Видех шест људи, високих и славних и сличних по изглиду, који дођоше, и они позваше неко мноштво људи. И ови што дођоше беху људи високи и врло лепи и снажни. И позваше их ових шест људи да граде на Стени неку Кулу. А беше велики шум од ових људи који дођоше да граде Кулу док тамо и овамо трчаше око врата. Девојке пак, које стајаху код врата, говораху људима код Куле да пожуре са грађењем Куле; и испружише руке своје као да хоће нешто да прихвате од тих људи. Шест пак људи заповедаху да из неке дубине излази камење и одлази на грађевину куле. И изађоше десет каменова четвртастих и светлих, неоклесаних. Шест људи позваше (оне) девојке и заповедише им да све камење, које имађаше ићи за грађевину Куле, прихватају и проносе кроз врата и додају људима који ће градити Кулу. Девојке пак оних првих десет каменова, који изађоше из дубине, стављаху (на раме) једна другој и по један камен ношаху заједно.

[81.] 4. Као што стајаху заједно око врата, тако и ношаху те (девојке) које изгледаху снажне, и беху као подишле под углове камена; друге пак са стране камена подиђоше и тако ношаху све камење, и кроз врата их проношаху, како им би заповеђено, и даваху људима на Кули, а ови, прихватајући камење, зидаху. Грађење ове Куле би на великој стени и изнад врата. Складно се спојише оних десет каменова и попунише сву стену и они бише темељ грађевине Куле, а стена и врата беху оно што држаше сву Кулу. После ових десет каменова, других двадест пет каменова изађоше из дубине, и они се складно саставише у грађевину Куле, ношени од девојака као и претходни. После ових, изиђоше тридесет и пет, и они се тако исто спојише у Кули. После ових, изађе других четрдесет каменова и сви они бише стављени у грађевину Куле; тако би четири реда у темељима Куле. И престаде (камење) излазити из дубине, па престадоше мало и градитељи. Затим, опет заповедише шест људи оном мноштву народа да са гора доносе камење за изградњу Куле. Доношаху, дакле, људи са свих гора различитих боја исклесано камење и предаваху их девојкама а девојке их проношаху кроз врата и предаваху их градитељима Куле. И кад различито камење би стављено у грађевину, тад (сви) постадоше једнаки и бели и своје раније боје измењиваху. Неко пак камење, додавано од људи у грађевину, не постајаше бело, него како се стављаше тако и беше, јер не беху предавани од девојака, нити проношени кроз врата. Ово, дакле, камење беше неподобно у грађевини Куле. А оних шест људи, видећи то камење неподобно у грађевини, заповедише да их изваде и врате доле на исто место одакле су и донети. И рекоше људима који су донели камење: Ви немојте уопште то камење додавати за грађење, него га ставите крај Куле да би их девојке, проносећи кроз врата, додавале за грађење. Јер ако се, веле, кроз руке ових девојака не пронесу кроз врата, своје боје не могу променити; зато, рекоше им, немојте се трудити узалуд.

[82.] 5. И би завршено оног дана грађење, али Кула не би свршена, јер је требаше још дограђивати. Беше, дакле, неки прекид грађења, те шест људи заповедише градитељима да сви накратко оду и као одморе се, док девојкама заповедише да се не удаљују од Куле. Изгледало ми је да су девојке остављене да чувају Кулу. Пошто сви отидоше и починуше, ја рекох Пастиру: Зашто се, рекох, господине, не заврши грађење Куле? Он рече: Још се не може завршити кула ако не дође и Господар њен и испроба ту грађевину, да, ако се неко камење нађе трошно, замени га, јер се Кула гради према вољи Његовој. Хтео сам, рекох, господине, да дознам какво је ово грађење ове Куле, и (још) за стену, и врата, и горе, и девојке, и камење које излази из дубине, а није оклесано, него онако одлази у грађевину? И зашто прво десет каменова бише постављено у темељ, затим 25, затим 35, затим 40, и за камење које је отишло у грађевину и после извађено и враћено на своје место, о свему томе, господине, успокоји душу моју и објасни ми то. Он ми рече: Ако не будеш празни радозналац, све ћеш дознати, јер ћемо кроз неколико дана доћи овде и видећеш остало што ће се десити овој Кули и све ћеш приче тачно дознати. И после неколико дана дођосмо на место где (раније) сеђасмо, и он ми рече: идемо ка Кули, јер долази Домаћин Куле да је размотри. И дођосмо до Куле и нико не беше код ње, осим само девојке. Запита Пастир девојке да ли није дошао Господар Куле. А оне рекоше да ће доћи да размотри грађевину.

[83.] 6. И гле, мало после видим поредак многих људи који долазе, и у средини неки Човек висок растом, тако да надвишаваше Кулу. А шест људи, који беху одређени за грађевину, с лева и с десна хођаху са њим и сви који рађаху на грађевини беху са њим и многи други славни око њега. А девојке које чуваху Кулу потрчаше и целиваше га и почеше ходати близу њега око Куле. Онај пак Човек разматраше грађевину пажљиво, тако да је сваки камен опипавао. Држећи пак неки штап у руци, сваки од уграђених каменова је ударао. И кад их удараше остајаху неки од њих црни као чађ, а други шугави, а други имаху пукотине, неки опет окрњени, а неки ни бели ни црни, а неки груби и не слагаху се са осталим камењем, а неки имађаху многе мрље; (све) то беху разлике оних трошних каменова који се нађоше у грађевини. Он, зато, заповеди да их све из Куле пренесу и ставе крај Куле, а друго камење донесу и ставе на њихово место. И запиташе га грађевинари из које горе хоће да донесу камење на њихово место. Он пак не заповеди да са гора донесу, него заповеди да донесу са неког поља које беше близу. И ископаше поље и нађе се камење светло и четвртасто, а неко и округло. Колико год беше камења у оном пољу, сви бише донети, кроз врата пронети од стране девојака. И бише четвороугаони каменови и стављени на место извађених, а округли не бише стављени у грађевину, јер бише тврди и споро би клесање њихово. Они бише постављени крај Куле, пошто их је требало клесати и ставити у грађевину, јер беху врло светли.

[84.] 7. Пошто, дакле, то заврши славни Човек онај Господар читаве Куле, позва Пастира и предаде му сво камење које лежаше крај Куле, које беше одбачено од грађења, и рече му: Пажљиво очисти ово камење и стави га у грађевину Куле, оно које се може сложити са осталим, а које се не слаже баци га далеко од Куле. Заповедивши то Пастиру, отиде од Куле са свима са којима је дошао, а девојке око Куле стајаху и чуваху је. Ја рекох Пастиру: Како ово камење, одбачено, може ући у грађевину Куле? Одговоривши, рече ми: Видиш ли, вели, ово камење? Видим, господине, рекох ја. Ја ћу, вели он, већи део овог камења оклесати и ставити у грађевину и спојиће се са осталим камењем. Како они господине, рекох ја, могу испунити исто место кад буду опсечени? Одговоривши, рече ми: Који се нађу мали, биће стављени у средину грађевине, а који су већи, ставиће се споља и задржаваће ове. Казавши ми ово, рече ми: Идемо, и после два дана доћи ћемо и очистићемо ово камење и ставићемо га у грађевину, јер треба све око Куле очистити, да Господар, дошавши изненада, не нађе око Куле нечистоћу и наљути се, и ово камење не уђе у грађевину Куле, а ја се нађем немарљив код Владике. После два дана, дођосмо код Куле и рече ми: Размотримо све камење и да видимо које може да уђе у грађевину. Ја му рекох: Господине, да размотримо.

[85.] 8. И почевши, најпре разматрасмо црно камење. И они, какви беху стављени у грађевину, такви се и нађоше. И заповеди Пастир да се од Куле они однесу и одвоје. Затим разгледа оне плесњиве и узе те оклеса многе од њих, и заповеди девојкама да их узму и ставе у грађевину. И девојке их узеше и ставише у средину грађевине Куле. Остале пак заповеди да се ставе са црнима, јер се и они нађоше црни. Затим размотри оне са пукотинама и од њих многе оклеса и заповеди да их девојке однесу у грађевину, и ставише их више упоље, јер беху здравији. Остали пак, због мноштва пукотина, не могоше бити оклесани, и због тога узрока одбачени бише од грађевине Куле. Затим размотри оне крњаве и нађоше се многи међу њима црни, а неки беху учинили и велике пукотине, те заповеди да се и они ставе са одбаченњма. Оне пак који преостајаху од њих, очисти их и оклеса и заповеди да се ставе у грађевину. Девојке, узевши их, сложише их у средину грађевине куле, јер беху слабији. Затим разматраше оне напола беле а напола црне, и многи се од њих нађоше црни. Заповеди, зато, да се и они узму и ставе са одбаченима. Остали пак сви бише узети од девојака, јер будући бели, бише сложени од девојака у грађевину, а поставише их споља, јер се нађоше здрави, тако да могаху држати оне који су стављени у средину, јер ништа од њих не би одсечено. Затим размотри оне грубе и тврде, и мало од њих би одбачено, зато што не могаху бити оклесани, јер се нађоше врло тврди. Остали пак од њих бише оклесани и узети од девојака и у средину грађевине Куле сложени, јер беху слабији. Затим разматраше оне који имаху мрље, и од њих малобројни поцрнише, и бише одбачени ка осталима. А преостали, светли и здрави се нађоше, те и они бише сложени од девојака у грађевину, постављени споља због своје крепкости.

[86.] 9. Затим дође да размотри бело и округло камење, па ми рече: Шта ћемо радити са овим камењем? Шта ја, велим, знам, господине? Зар немаш ништа да смислиш за њих? (рече он). Ја, велим, господине, такву вештину немам, нити сам каменорезац, нити што могу смислити. Зар их не видиш вели он, да су врло округли? И, ако желим да их учиним четвртастим, много треба одсећи од њих; но ипак, треба нужно неке од њих ставити у грађевину. Ако је, дакле, господине, велим ја, нужно, зашто себе мучиш и не изабереш у грађевину оне које хоћеш и не ставиш их у њу? Он изабра из њих оно веће и сјајније и оклеса га, а девојке узевши, ставише их у спољашње делове грађевине. Остали пак који претекоше, бише узети и одложени у поље, одакле су и донети, али не беху одбачени. Он рече: Још мало фали Кули да буде саграђена. А Господар Куле свакако жели да ови буду стављени у грађевину, јер су веама сјајни. Зато би позвано дванаест жена, прелепих по изгледу, обучених у црно и опасаних, које имаху истакнута рамена и косе распуштене, а чињаху ми се те жене да су дивље. Пастир им заповеди да узму камење одбачено од грађевине и однесу га на горе, одакле је и донето. А ове весело узеше и однеше све камење и ставише га одакле је и узето. И пошто би однето све камење, и не лежаше више ни камен око Куле, рече ми Пастир: Обиђимо Кулу да видимо да ли нема неког недостатка на њој. И обилажасмо је ја и он. Пастир, видевши кулу да је лепа по грађењу, беше веома весео. Јер Кула беше тако саграђена да кад је видех, зажелех њену грађевину. Јер тако беше саграђена као од једног камена, не имајући ни један спој (фугу) у себи. А камен се показиваше као да је од стене одваљен, јер ми се чињаше да је монолитан.

[87.] 10. И ја, ходећи са њим, бејах весео видећи таква добра. А Пастир ми рече: Иди донеси креча и ситне цигле да бих обличје камења, састављенога у грађевини, попунио, јер треба све около Куле да буде глатко. Ја учиних као што ми заповеди, и донесох му. Послужи ми, вели он, и дело ће брзо бити завршено. Он, дакле, испуни обличја камења у грађевини и заповеди да се почисти око Куле да буде чисто. Девојке узеше метле и почистише сво ђубре око Куле, и покропише водом, и би место око Куле, весело и врло лепо. Пастир ми рече: Ово је, вели, очишћено; ако Господар дође да посети Кулу, нема шга да нам замери. Рекавши то, он хтеде да оде. Ја пак ухватих га за штап и стадох га заклињати Господом да ми објасни ово што ми је показао. Он ми рече: Још мало имам да се забавим па ћу ти све објаснити; чекај ме овде док не дођем. Рекох му: Господине, будући овде сам, шта ћу радити? Ниси, вели, сам, јер су ове девојске са тобом. Онда ме, велим, предај њима. Позвавши их, Пастир рече им: Предајем вам овога док се не вратим, па отиде. Ја пак бејах сам са девојкама, а оне беху још ведрије и према мени расположене, особито оне четири славније од њих.

[88.] 11. Девојке ми рекоше: Данас Пастир неће доћи овде. Шта ћу, дакле, ја да радим, рекох им? До вечерас, рекоше, чекај га, и ако дође говориће са тобом, а ако не дође бићеш овде са нама докле не дође. Ја им рекох: Сачекаћу га до довече, а ако не дође отићићу кући и ујутру ћу опет доћи. А оне ми одговорише, и рекоше: Нама си предат и не можеш од нас отићи. Где ћу онда, велим, боравити? Са нама ћеш спавати, као брат а не као муж, јер си наш брат и надаље ћемо са тобом обитавати, јер те много волимо. Ја се пак стиђах да са њима боравим. Она која изгледаше прва међу њима, поче ме љубити и грлити. А остале, видећи њу да ме грли, и оне ме почеше љубити и водити око куле и играти се са мном. И ја постадох као млађи и почех и сам да се играм са њима, јер неке од њих играху коло, а друге свираху а треће певаху, ја пак ћутах и са њима око куле шетах и бејах весео са њима. Када пак дође вече, ја хтедох да идем кући, али ме оне не пустише него задржаше. И остадох са њима ту ноћ и спавах крај Куле. Јер девојке простреше своје ланене хаљине доле и мене ставише између њих, и ништа уопште не чињаху, него се само мољаху, а и ја се са њима непрестано мољах и не мање од њих, те се девојке радоваше што се ја тако молим. И остадох онде до сутра, до другог часа, са девојкама. Затим дође Пастир и рече девојкама: Да ли му нисте учинили неку увреду? Питај њега, одговорише оне. Ја му рекох: Гоаподине, обрадовах се оставши са њима. А шта си вечерао, вели он? Вечерао сам, велим, господине, Речи Господње сву ноћ. Јесу ли те, вели, добро примиле? Рекох: Господине, као што си ми од почетка показао. Молим те, господине, да као што те будем питао тако ми и објашњавај. Као што желиш, рече он, тако ћу ти и објаснити и ништа уопште нећу од тебе сакрити.

[89.] 12. Пре од свега другога, велим, господине, ово ми објасни: Шта значи стена и врата? Стена, вели, ова и врата јесте Син Божји (тј. Христос). Како је, велим, господине, стена врло стара, а врата су нова? Слушај, вели, и разуми, неразумниче. Син Божији старији је од сваке Његове творевине, тако да је Он био саветник Оца Свога при стварању (ср. Ис. 9,6), зато је стена врло стара. А врата, господине, велим ја, зашто су нова? Зато, вели он, што је у последње дане свршетка (века) Он постао јаван, зато су врата постала нова, да би они који ће се спасавати кроз њих ушли у Царство Божије. Видиш ли, вели, камење које је кроз врата ушло и стављено у грађевину Куле (тј. Цркве), а они који нису ушли (кроз врата) опет су враћени на своје место? Видим, господине, рекох ја. Тако, вели он, и у Царство Божије нико неће ући ако не добије Његово свето Име. Јер ако хоћеш да уђеш у неки град а тај град је около обзидан и само једна врата има, зар можеш ући у онај град осим само кроз врата која има? Како, господине, велим ја, можеш другачије ући? Ако се, дакле, не може у град ући, осим само кроз његова врата, тако, вели, ни у Царство Божије не може човек другачије ући него само кроз Име Сина Његовог, којега Он љуби. Виде ли, вели, мноштво народа који гради Кулу? Видех, господине, велим ја. Сви они, рече он, јесу славни Анђели, њима је окружен Господ. А врата су Син Божији, и то је једини улаз ка Господу. Другачије пак нико не може ући к Њему осим кроз Сина Његовог (Јн. 3,5; 10,7; 14,6). Јеси ли видео, рече Он, шест људи и међу њима славног и великог Човека који обилажаше око Куле и испробаваше камење у грађевини? Видео сам, господине, рекох ја. Славни Човек, рече он, јесте Син Божији, а оних шест јесу славни Анђели, који га с десна и слева подржавају. Од ових, вели, славних Анђела ни један не може ући к Богу без Њега; који Име Његово не добије, не може ући у Царство Божије.

[90.] 13. А Кула, рекох ја, шта зиачи? Кула ова, вели он, јесте Црква. А ове девојке које су? Оне су, вели, свети духови, (ср. Апон. 4,5, Ис. 11,1), и човек се не може наћи другачије у Царству Божијем ако га оне не обуку у њихову одећу. Јер ако само Име добијеш, а одећу од њих не добијеш, ништа ти не користи, јер ове девојке јесу (тј. Његове божанске врлине). Ако, дакле, Име (Његово) носиш, а не носиш силу Његову, узалуд ће бити ношење Имена Његовог. А камење, вели, које си видео одбачено, они су Име носили али одећу девојака нису обукли. А која је, велим, одећа њихова, господине? Та Имена, вели, јесте одећа њихова. Ко носи Име Сина Божијега дужан је да носи и њихова имена, јер и сам Син носи имена ових девојака (тј. врлине Духа Светога, (Лука 4,18 и 2,40). Ово камење, које си видео да је ушло у грађевину Куле, које је додавано њиховим рукама и остало у грађевини, оно је обучено у силу ових девојака. Зато видиш да је кула постала монолитна са стеном, тако и који су поверовали у Господа кроз Сина Његовог и обукли се у ове духове, биће (сви) један дух, једно тело (Еф. 4,4) и једна је боја њихове одеће. Овима, дакле, који носе имена девојака припада обитавање у Кули. А камење одбачено, господине, рекох ја, зашто је одбачено? Јер је прошло кроз врата и рукама девојака било стављено у грађевину Куле. Пошто се, вели он, за ове интересујеш и тачно испитујеш, чуј за то одбачено камење. Они су, вели, ови добили Име Сина Божијега, а добили су и силу (тј. врлину) ових девојака. Добивши, дакле, ове духове, оснажише се и беху са слугама Божијим и беше им један дух и једно тело и једна одећа. Јер једно исто мишљаху и правду чињаху. После пак неког времена беху преубеђени од жена које си видео обучене у црне хаљине, и са раменима истуреним и са косом расплетеном и што беху лепе; видећи их, пожелише их, и огрнуше се силом њиховом, а свукоше одећу и моћ ових девојака. Они, дакле, бише одбачени од дома Божијег и предадоше се њима, а они који се не обмануше лепотом ових жена остадоше у Дому Божијем. Ето, вели, имаш (сада) објашњење одбаченог камења.

[91.] 14. А шта, господине, рекох ја, ако ови људи као такви покају се и одбаце жеље ових жена и поврате се девојкама и буду ходили по сили њиховој и у делима њиховим, зар неће ући у Дом Божији? Ући ће, вели он, ако одбаце дела тих жена и узму опет на себе моћ девојака, и у њиховим делима буду ходили, јер зато је и био прекид грађевине да, ако се ови покају, уђу у грађевину Куле. Ако се пак не покају, тад ће други ући, а они ће коначно бити одбачени. За све то ја заблагодарих Господу што се смилова на све који призивају Име Његово и што посла Анђела покајања нама који Му сагрешисмо и обнови дух наш и нас, већ пропале и немајући наде за живот, Он нам обнови живот наш. Сада, господине, рекох ја, објасни ми зашто се Кула не гради ниско, него на стени и над вратима? Зар си још, вели он, неразуман и неразборит? Имам потребу, господине, велим ја, да те за све питам, јер уопште ништа не могу да схватим, јер је све велико и славно и тешко схватљиво за људе. Слушај, вели он: Име Сина Божијега велико је и несместиво, и сав свет га не може понети. Ако, дакле, Син Божији сву твар држи, шта ти се чини за оне позване од њега, који носе Име Сина Божијега и ходе у заповестима Његовим? Видиш ли, дакле, које Он носи? Оне који из свег срца носе Име његово, (рекох ја). Он је, дакле, постао њима темељ (1 Кор. 3,10-11) и радо их носи, јер се (ни они) нису постидели носити Име Његово.

[92.] 15. Објаони ми, господине, рекох ја, имена девојака и оних жена које су у црне хаљине обучене. Слушај, вели он, имена оних снажнијих девојака које стоје на угловима. Прва је Вера, а друта Уздржање (Скромиост), а трећа Сила, а четврта Дуготрпељивост. Док остале, које стоје између њих, ова имена имају: Простота, Безазленост, Чистота, Кротост, Истина, Разборитост, Слога, Љубав. Онај који носи ова имена и Име Сина Божијег може ући у Царство Божије. Слушај, вели, и имена жена које имађаху црне хаљине. И од њих четири су снажније: прва Неверје, друга Неуздржање, трећа Непослушност, четврта Превара. А оне које су њихови пратиоци зову се: Жалост, Лукавост, Раскалашност, Гневљивост, Лаж, Неразумност, Клевета и Мржња. Слуга Божији, који носи ова имена, Царство Божије ће видети, али у њега неће ући. А камење, господине, велим ја, које је из дубине стављено у грађевину, ко су то? Оних првих десет који су стављени у темељ то је прво покољење, а оних двадесет пет то је друго покољење праведних људи, а тридесет пет то су пророци Божији и служитељи Његови, а оних четрдесет су апостоли и учитељи проповеди Сина Божијега. Зашто, господине, рекох ја, девојке ово камење предадоше у грађевину куле проневши га кроз врата? Јер они, вели, први понеше ова имена и уопште не одступише један од другога, нити духови од људи нити људи од духова, него остадоше духови са њима до њиховог уснућа (тј. до упокојења). И да нису ове духове са собом имали, не би постали погодни за грађење ове Куле.

[93.] 16. Још, велим, господине, објасни ми? Шта тражиш, рече он? Зашто, велим, господине, камење из дубине изиђе и би стављено у грађевину Куле носећи ове духове? Нужно је, вели он, да кроз воду узиђу да би оживели, јер не могаху другачије ући у Царство Божије (Јн. 3,5) ако не одложе умртвљеност ранијег живота свог. Добише, дакле, и ови уснули печат Сина Божијега, уђоше у Царство Божије (Јн. 3,5). Јер, вели, пре но што човек понесе Име Сина Божијег мртав је, а када добије печат одлаже умртвљеност и облачи се у живот. Печат овај јесте вода, а у воду улазе мртви а излазе живи. Њима је, дакле, проповедан овај печат и употребили су га да би ушли у Царство Божије. А зашто, господине, рекох ја, 40 каменова са њима изиђоше из дубине већ имајући печат? Јер су то, вели, апостоли и учитељи који су проповедали име Сина Божијега и умревши у сили и у вери Сина Божијега, проповедали су и онима који су раније преминули, и они им дадоше печат проповеди. Они, дакле, сиђоше са њима у воду, али ови живи сиђоше и живи узиђоше, док они раније преминули, мртви сиђоше, а живи узиђоше. Кроз ове су, дакле, били оживљени и познали Име Сина Божијега, зато су изашли са овима. И бише стављени у грађевину Куле, и неоклесани бише заједио уграђени, јер у праведности уснуше и у великој чистоти, једино што овај печат нису ималм. Имаш дакле објашњење и овога. Имам, господине, рекох ја.

[94.] 17. Сада, госполине, објасни ми за горе, зашто су различити њихови изгледи и разноврсне су? Слушај вели: Ових дванаест гора јесу дванаест племена која живе по целом свету и њима би проповедан Син Божији преко апостола. А зашто су различите и другачијег изгледа ове горе, господине, објасни ми? Слушај, рече он: Ових дванаест племена који живе по целом свету јесу дванаест народа, а различити су мишљењем и умом; какве видиш ове горе да су различите, такве су и ових народа различитости ума и мишљења. А објаснићу ти и свакога од њих поступак. Прво, велим ја, ово ми објасни: Зашто су ове горе овако различите кад њихово камење би стављено у грађевину и постаде светло једном бојом као и оно камење што изађе из дубине? Јер, вели, сви народи који живе под небом, кад чуше (проповед) и повероваше, бише названи Именом Сина Божијег. Добивши, дакле, печат имађаху једно мишљење и један ум и би им једна вера и једна љубав и са Именом ношаху духове девојака (тј. врлине). Зато грађевина Куле постаде једне боје, светла као сунце. Пошто пак они уђоше на исто место и постадоше једно тело, неки од њих упрљаше себе и бише избачени из рода праведних и опет постадоше оно што и предходно бише, шта више још и гори.

[95.] 18. Како, господине, рекох ја, постадоше гори, а Бога су познали? Онај који не зна Бога, рече он, и чини зло, биће донекле кажњен за своје зло, а који је Бога познао не треба да више чини зло, него добро да чини. Ако, дакле, онај који је дужан да чини добро, чини зло, зар ти се не чини да он ради веће зло од онога који не зна Бога? Зато они који нису познали Бога и чине зло, осуђени су на смрт, а који су Бога познали и видели Његова велика дела, па чине зло, двоструко ће бити кажњени и умреће за навек. Тако ће бити очишћена Црква Божија. А што си видео камење извађено из Куле и предавано злим духовима, те отуда избачено, биће и једно тело очишћених, као што је и кула постала као од једног камена, пошто је он очишћен; тако ће бити и Црква Божија после њеног чишћења и одбацивања злих и лицемера и хулника и двоједушника и који рђаво творе различита зла. После избацивања њих, биће Црква Божија једно тело, једна мисао, један ум, једна вера, једна љубав (Еф. 4,4), и тада ће се Син Божији развеселити и обрадовати њима, добивши народ Свој чист. Господине, рекох ја, све је ово велико и славно. Још, господине, рекох, објасни ми силу и дела сваке оне горе понаособ, да би свака душа, која се нада на Господа, чувши ово, прославила велико и дивно, и славно Име Његово. Чуј, вели он, различитост гора и дванаест народа.

[96.] 19. Са оне прве црне горе, верујући су ови: Одступници и хулници на Господа и издајници слугу Божијих. Њима нема покајаља, него смрт, и зато су црни, јер је њихов род безаконит. А са оне друге обнажене горе, верујући су ови: Лицемери и учитељи зла. И они су зато слични претходнима, немајући плод правде. Јер као што је гора љихова бесплодна, тако и ти људи име имају, али су празни без вере, и никаквог плода истине нема у њима. За њих пак још има покајања, ако се брзо покају, а ако оклевају, и за њих ће бити смрт са претходнима. Зашто, господине, рекох ја, за ове има покајања а за претходне нема? Зар ова њихова дела нису замало слична онима? Зато вели, за њих има покајања што нису похулили на Господа свога, нити су постали издајници слугу Божијих, а збот жеље за добитком беху лицемери и учаше сваки (другота) по жељама људи који греше. Но они ће поднети неку казну, а покајање им је дато зато што нису били хулници нити издајници.

[97.] 20. А са треће горе, која имађаше трње и чкаљ, верници су ови: Неки су од њих богати, а неки су уплетени у многе трговине. Трње то су богати, а чкаљ то су они уплетени у различите трговине. Ови, дакле, који су уплетени у многе и различите трговине, не сједињују се са слугама Божијим, него лутају гушећи се у делима својим, а богати се тешко припајају слугама Божијим, бојећи се да нешто не траже од њих. Овакви ће, дакле, тешко ући у Царство Божије (Мр. 10,23). Јер, као што је тешко ићи голим ногама по трњу, тако је и оваквима тешко ући у Царство Божије. Но за све њих има покајања, но врло брзог, да оно што у ранија времена не учинише, сада пожуре ових дана и нешто добро учине. Ако се, дакле, покају и нешто добро учине, живеће Богу, а ако остану упорни у делима својим, биће предани оним женама које ће их усмртити.

[98.] 21. А са четврте горе, која имађаше много траве и горњи део траве беше зелен а доњи до корења сув, које и од сунца беху сасушене, ти верници јесу ови: Једни су двоједушни, а други имајући Господа само на устима, на срцу га не имађаху. Зато им је основа њихова сува и снагу нема, и само су им речи живе, а дела су им мртва. Такви нити живе, нити су умрли. Они су, дакле, слични двоједушнима, јер и двоједушни нити су зелени нити суви, јер нити живе нити умиру. Као што пак ове траве, видећи сунце, осушише се, тако и двоједушни, кад чују за невољу, због овога страха поклоне се идолима и постиде се Имена Господа овога; они дакле нити живе, нити су умрли. Но и они, ако се брзо покају, могу живети, а ако се не покају, већ су предани женама које одузимају живот њихов.

[99.] 22. А са пете горе, која има траве зелене и сурова је, верујући су овакви: Верници су, али се тешко уче (правој вери), и дрски су, и себи угађају, хотећи да ове знају, а ништа уопште не знају. Због ове самовоље њихове одступи од њих разборитост и уђе у њих глупа неразумност; хвале себе да имају разумност и хоће да су своји учитељи, а уствари су неразумни. Због тог, дакле, високоумља, многи уздижући себе испразнише се, јер је велики демон самовоља и празна самоувереност. Од њих су многи одбачени, а неки су се покајали и поверовали и потчинили себе онима који имају разборитост, познавши тако своју неразумност; а и осталима таквима има покајања, јер нису постали зли, него су пре глупи и неразумни. Они, дакле, ако се покају, живеће Богу, а ако се не покају, живеће са женама које ће им зло учинити.

[100.] 23. Они пак са шесте горе, која има пукотине велике и мале и у пукотинама свенуле траве, то су ови верници: Они који имају мале пукотине то су који међусобно нешто имају (један против другог) и од својих клеветања увенули су у вери, но многи од њих покајали су се. А и други ће се покајати кад чују заповести моје, јер су њихова оговарања мала и брзо ће се покајати. А који имају велике пукотине, то су упорни у својим оговарањима и бивају злопамтљиви тужећи једни друте; они су, дакле, од Куле одбачени и показали су се недостојни за њену грађевину. Они тешко да ће бити живи. Ако Бог и Господ наш, који свим влада и има власт над свом творевином Својом, није злопамтљив онима који исповедају грехе своје, него им бива милостив, како човек пропадљиви и пун грехова може злопамтити човеку, као да га он може погубити или спасти? А кажем вам ја, Анђео покајања: Који имате тако расположење одбаците га и покајте се и Господ ће исцелити ваше раније грехове, ако себе очистите од тога демома, иначе ћете бити предати њему на смрт.

[101.] 24. А са седме горе, на којој су траве зелене и веселе и сва је гора бујна, и сваки род животиња и птица небеских пасијаше траву на тој гори, а трава коју пасијаше беше све бујнија, то су следећи верници: Они су свагда прости и безазлени и блажени, ништа немајући једни против других, него се свагда радујући слугама Божијим, и обучени су у Ауха Светога ових девојака, и свагда су милостиви према сваком човеку и од трудова својих свакоме су човеку давали, без увреде и без устручавања. Господ пак, видећи простоту њихову и сваку детињскост, умножио их је у трудовима руку њихових и облагодатио их је у сваком послу њиховом. А говорим вам ја, Анђео покајања, вама који сте такви: Останите такви и неће нестати семена вашег до века, јер вас је Господ испробао и уписао вас је у наш број и све семе ваше обитаваће са Сином Божијим, јер сте од Његовога Духа добили.

[102.] 25. А са осме горе, где беху многи извори и свака се твар Господња напајаше са извора, верујући су ови: Апостоли и учитељи, који су проповедали (Јеванђеље) у целом свету, и учили честито и чисто реч Господњу, и ништа уопште нису присвојили ради зле жеље, него су свагда по правди и истини ходили, као што су и примили Духа Светога. Њихово је, дакле, место са Анђелима.

[103.] 26. А са девете горе, која је пуста и има у себи гмизавце и звери који упропашћују људе, верници су ови: Они који имају мрље јесу служитељи (ђакони), који су зло служили и отимали живот од удовица и сирочади, и себи су стицали од службе коју су добили да служе. Ако, дакле, остану упорни у тој жељи, умрли су и немају себи никакве наде живота, а ако се поврате и чисто сврше своју службу, могу живети. А они шугави, то су они који су се одрекли и нису се повратили Господу своме, него су запустели и постали пусти, не сједињујући се са слугама Божијим, него, издвајајући се насамо, погубљују душе своје. Јер као што виноград, остављен и напуштен без пажње у некој огради, пропада и коровом се запушћују и са временом подивља и више није користан своме господару, тако и такви људи себе су заборавили и постали непотребни Господу своме, подивљавши. Таквима пак има покајања, ако се не нађу да су се срцем одрекли; а ако се неко нађе да се срцем одрекао, не знам да ли може живети. И ово не говорим за ове дане, да неко одрекавши се може добити покајање, јер је немогуће да се спасе онај ко ће се сада одрећи Господа свога, него изгледа да је покајање дато онима који су се раније одрекли. Ако, дакле, неко хоће да се покаје, нека буде брз (у томе), пре но што се Кула заврши, иначе ће бити упропашћен од жена у смрт. И они окрњени, то су лукави и клеветници, и они су оне звери које си видео на гори. Јер, као што звери отровом својим упропашћују човека и погубљују, тако и речи тих људи упропашћују човека и погубљују. Они су, дакле, окрњени од вере своје, због поступка којег имају у себи. Неки пак (од њих) покајаше се, и бише спасени, а и други такви будући, могу се спасти ако се покају; ако се пак не покају, биће усмрћени од оних жена чију силу имају.

[104.] 27. А са десете горе где беше дрвеће које покриваше неке овце, верници су ови: Епископи и гостољупци, који свагда радосио примаху у домове своје слуге Божије без лицемерја, а епископи свагда службом својом непрестано покриваху потребите и удовице, и свагда чисто живот (свој) провођаху. Сви они ће свагда бити покривени од Господа. Они, дакле, који ово чинише, славни су код Бога и већ је њихово место са Анђелима, ако до краја остану служећи Господу.

[105.]28. А са једанаесте горе, где беху дрвета пуна плодова, украшена различитим плодовима, верници су ови: Они који пострадаше за Име Сина Божијег, који с радошћу пострадаше од свег срца и предадоше душе своје. Зашто пак, господине, рекох ја, сво дрвеће има плодове, а неки од тих плодова су лепши по изгледу? Слушај, вели он: Који су некада пострадали за Име славни су код Бога, и греси ових њих оу опроштени, јер су пострадали за Име Сина Божијега. А што су плодови њихови различити, а неки изванредни, чуј (сада). Они који, вели, бише одведени пред власти, и испитивани не одрекоше се, него с радошћу пострадаше, они су већма славни код Господа и њихов је плод изванредан; а који су плашљиви и беху у колебању и премишљаху се у срцима својим да ли ће се одрећи или исповедити, па (ипак) пострадаше, њихови су плодови мањи, јер им је на срце дошла та помисао, јер је то зла помисао: да се слуга одрече свога Господа. Гледајте, дакле, ови који сте то помислили, да вам та помисао не остане у срцима вашим и не будете мртви за Бога. Ви пак који страдате ради Имена, треба да славите Бога, јер вас је Бог сматрао за достојне да ово Име носите, и ови вам се греси исцеле. Стога, називајте себе блаженима, но сматрајте да сте велико дело учинили ако неко од вас за Бога пострада. Господ ће вам живот даривати, а ви не схватате: јер греси ваши отежаше и, да нисте пострадали за Име Господње, због грехова ваших били бисте мртви за Бога. А вама, који се колебате за одрицање или исповедање, ово говорим: Исповедајте да имате Господара, да не би, одрекавши се, били предани у тамницу. Ако незнабошци слуге своје кажњавају ако се који одрекне господара свога, шта мислите шта ће учинити Господ вама, Он који има власт над свима? Одбаците такве мисли из срдаца ваших да би сте свагда живели Богу.

[106.] 29. А са дванаесте беле горе, верујући су ови: Они су као мала деца, којима никаква злоба не долази на срце, нити познаше шта је то зло, него свагда у детињскости осташе. Овакви ће, дакле, несумњиво настанити се у Царству Божијем, јер ни у једној ствари не упрљаше заповести Божије, него са детињскошћу остадоше у све дане живота свога у тој истој мисли (тј. разумности). Који, дакле, вели, останете и будете као деца (Мат. 18,3), злобе не имајући, бићете славнији од свих ових напред речених. Јер сва деца славна су код Бога и она су прва код Њега. Ви сте, дакле, блажени, који одбаците од себе зло и обучете се у безазленост; ви ћете први од свих живети Богу. Пошто (Пастир) заврши приче о горама, рекох му: Господине, сад ми објасни о камењу које је извађено из поља и у грађевину стављено уместо камења извађеног из Куле, и о округлом (камењу) које је стављено у грађевину, и о оном које је још увек округло.

[107.] 30. Слушај, вели, и о овему томе: Камење које је извађено из поља и стављено у грађевину Куле уместо онога одбаченог, то су корени ове беле горе. Пошто су се, дакле, верујући са беле горе сви нашли безазлени, Господ ове Куле заповеди да се из корења ове беле горе ставе у грађевину Куле. Јер Он зна да, ако ово камење уђе у грађевину Куле, остаће светло и ни један од њих неће поцрнети. А да је Он додао и друго камење са осталих гора, морао би понова доћи да испита и очисти Кулу. Док, ово бело камење јесу они који су поверовали и који су позвани да верују, јер су они од истога рода. Блажен је тај род, јер је безазлен. А слушај сада и за камење округло и светло. И сви они су од те (исте) беле горе. Оно је округло зато што је богатство мало помрачило истину, но они се нису удаљили од Бога и ни једна рђава реч није изишла из уста њихових (ср. Еф. 4,29), него увек правда и врлина. Зато и Господ, знајући њихов ум, да могу служити истини и остати добри, заповедио је да се обсече богатство њихово, али не да им се сасвим одузме, да би од онога што им је остало могли чинити добро, и живети Богу, јер су и они од доброга рода. Зато је (ово камење) мало отесано и уграђено у грађевину Куле.

[108.] 31. А остало (камење), које је остало округло и било неугодно за зидање, јер још није добило печат, одбачено је на своје место, јер је било веома округло. Од њих треба отесати благо овога века и сујету богатства, па ће тада бити спремни за Царство Божије. Они треба да уђу у Царство Божије (Јн. 3,5), јер је Господ благословио тај род, да из њега нико не умре. Може бити да неко од њих, искушан ђаволом, у нечему ће и сагрешити, али ће се поново обратити Господу своме. Ја, Анђео покајања, сматрам да сте ви, који сте невини као деца, срећни, зато што је ваш удео добар и достојанствен пред Богом. Овима, који су примили печат (Сина Божијега), ја говорим: Имајте простоту, не спомињите се туђих увреда, не останите у злоби, да у души некога од вас не буде злопамћење; будите једнога духа, и удаљујте од себе све раздоре, да би се Господар стада, кад доће, обрадовао, нашавши све Своје овце здраве и на броју, а не неке изгубљене. Ако коју овцу пастири и изгубе, тешко пастирима; или ако саме пастире нађе надувене, шта ће они одговорити? Зар ће рећи да их је стадо намучило? Неће им веровати, јер је невероватно да би пастир могао нешто претрпети од оваца, те ће он још више бити кажњен за своју лаж. И ја као Пастир дужан сам дати рачун за вас Свевишњему.

[109.] 32. Позабавимо се о себи док се још зида Кула: Господ обитава у људима који воле ближње, јер Он воли свет, а удаљен је од свадљивих и развраћених злобом. Вратите Му цео дух као што сте га и примили од Њега. Јер кад ти даш ваљару цело сукно, или ма шта за ваљање, а он ти врати поцепано, да ли ћеш узети? Зар се ти нећеш прогњевити и грдити, говорећи: Ја сам ти дао ново и цело, а ти си поцепао? Сада због рупа које си ти на њему створио не може да се употреби. Зар то све нећеш рећи ваљару због рупа које се на сукну налазе? Па кад се ти жалостиш за своју робу, што је не примаш целу, шта мислиш да ће учинити Господ, који ти је дао дух чист, а ти си га испрљао, те је неугодан за службу Господу, јер си га ти повредио. Господ ће те за такво дело предати смрти. Тако ће Он казнити све које нађе да су упорни у памћењу туђих грехова. Не пренебрегните, рече, Његово милосрђе; боље је да Га прославите што је тако милостив и трпељив према вашим преступима, а не као ви. Покајте се, јер је то корисно за вас.

[110.] 33. Све што је горе изложено, показах вам ја, Анђео покајања, зато да би се покајали и спасли. Ја сам говорио и сада говорим слугама Божијим: Ако поверујете и послушате моје речи поступајте по њима и исправите путеве ваше, да би се могли спасти. Ако будете упорни у лукавству и у злопамћењу, ни један од таквих грешника неће живети Богу, јер сам вам ја све то унапред рекао. Потом, окренувши ми се, рече: Јеси ли питао све што си имао? Зашто ме ниси питао о каменовима који су положени у грађевину, а чији смо вид ми исправили, упита ме он? Заборавих, господине, рекох ја. Све ово камење, рече он, то су они који су сада чули речи моје и од свег се срца покајали, а Господ, видећи да је њихово покајање добро и чисто, и да ће остати у Њему, заповедио је да се њихови ранији греси изгладе. Тако су њихови греси изглађени, да се потом никако и не виде.

=== Прича десета ===
[111.] 1.Пошто сам написао ову књигу, тај исти Анђео, који ме предао Пастиру, дође у дом у којем бејах, и седе на кревет, а са десне стране његове стајао је Пастир. Он ме потом зовну и рече: Ја сам тебе и твој дом предао овом Пастиру под покровитељство. Тако је, господине, одговорих ја. Ако хоћеш, вели он, да будеш заштићен од оваке беде и зла случаја, да имаш успех у сваком добром делу и речи и у свакој врлини праведности, онда поступај по овим заповестима које ти је дао, па ћеш владати над сваком неправдом. Јер ако будеш сачувао ове заповести, покориће се теби свака жеља и сладост овога века и пратиће те успех у сваком добром делу. Поштуј његово достојанство и светост и реци свима да је он у великој части и слави код Господа и има у својој служби велику власт и силу. Једином њему уручена је власт покајања за целу васељену. Зар он теби не изгледа моћан? Али ви пренебрегавате његову власт и достојанство, које има над вама.

[112.] 2. Ја му рекох: Господине, упитај самога њега, да ли сам учинио што рђаво или га чиме ожалостио од оног доба од како се он налазио у мојој кући. И ја знам, рече он, да ти ниси учинио и да нећеш учинити ништа рђаво, зато ти и говорим да увек будеш такав. Он је преда мном о теби добро засведочио. То кажи и осталима да и они који су се покајали, или су намерни да се покају, осећају то исто што и ти, да би он то засведочио преда мном, а ја пред Господом. Господине, одговорих, ја свакоме човеку јављам дела Божија и надам се, да ће сви, који су раније сагрешили, чувши то, покајати се, да би добили живот. Остани у томе, рече он, и испуни до краја своје служење. Ко његове заповести испуни, имаће живот и велику част пред Господом. Који не испуне његове заповести, беже од свога живота, а који га не поштује, губи овоју част пред Господом. Они који га презиру и не држе Његове заповести, предају себе смрти и сваки такав постаје сам кривац за своју крв. А теби говорим да сачуваш ове заповести и добијеш опроштај свих грехова својих.

[113.] 3. Ја сам исто тако послао теби и оне девојке (тј. врлине) да би живеле са тобом, јер сам видео да су оне према теби веома љубазне. Оне ће ти бити помоћници да би боље могао сачувати ове заповести, јер заповести није могуће сачувати без тих девојака (тј. без врлина). Видим да оне воле да буду са тобом, и ја ћу им заповедити да и не излазе из твога дома. Само ти очисти свој дом, јер у чистом дому оне драговољно живе; оне пак саме су чисте, непорочне, разборите и веома угодне Господу. Ако дом твој буде чист, оне ће остати са тобом. Ако се ма чиме оскврнави твој дом, оне ће се сасвим удаљити, јер ове девојке не воле никакву нечистоту. Ја се надам, господару, рекох ја, да ћу им угодити, те ће оне драговољно увек живети у мојој кући. Као што се овај, коме си ме предао, ничим на мене не жали, тако се и оне неће жалити. Тада он рече Пастиру: Ја видим да овај слуга Божији хоће да сачува ове заповести и да смести девојке у чистоме стану. Рекавши то, он ме опет предаде Пастиру и, обративши се девојакама, рече: Пошто видим да вам је пријатно живети у кући његовој, поверавам вам и њега и његов дом, с тим да се од његовог дома не одвајате. Оне са задовољством саслушаше ове речи моје.

[114.] 4. Потом се он окрете мени и рече: Ревносно врши ову службу и говори сваком човеку о величанству Божијем, па ћеш имати благодат у овоме труду. Сваки ко буде испуњавао ове заповести живеће срећно и биће блажен, а ко их пренебрегне умреће вечном смрћу. Реци свима који могу чинити милостињу да не престају (чинити), јер им је она веома корисна. Велим да сваког човека без разлике треба избављати из беде. Они који су оскудни, трпе у земаљском животу велике жалости и беде. Ко вади из невоља душу таквога човека, тај добија велику радост. Онај који трпи такву невољу, осећа исту такву муку као и они који су затворени у тамнице. Многи, не подносећи бедни положај, причињавају себи смрт. Зато сваки ко зна за беду таквога човека, а не избавља га (ако може), допушта велики грех и постаје саучесник у његовој крви. Зато, чините добра дела колико је ко добио од Господа. Не доцните, да се не би завршило зидање Куле, јер је ради вас задржано дело њенога даљега зидања. Ако не пожурите да се исправите, Кула ће се завршити, а ви у њу нећете ући.

После ових речи, Анђео устаде и, узевши Пастира и девојке, удаљи се, али ми рече да ће Пастира и девојке вратити натраг у дом мој. Амин.

[[Категорија:Хришћанство]]</text>
      <sha1>m53nxamyyo006t4whb1p6b8iupinrq3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:Coaorao</title>
    <ns>2</ns>
    <id>59976</id>
    <revision>
      <id>144399</id>
      <parentid>144371</parentid>
      <timestamp>2026-06-18T13:21:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Главно */</comment>
      <origin>144399</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="51219" sha1="plvwsbvy1jks0d4f1zl71fs2id379zc" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Моја отаџбина (Јован Дучић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]], [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)]], [[Начело солидарности]]  (I-урађено, II, III)

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
[[Тартарен Тарасконац]]

—Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]]

== Забелешке ==
[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=4319&amp;m=2#page/4/mode/2up]

''Пушкин''
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено)

— још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман)

Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]]

''Едгар По''
Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195,1223, 1253, 1290, 1320,1357;Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко?

..........

Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој

.........

* Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело

* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = Stanislav Vinaver
}}

== Песме ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]
* [[Спасење]] (1922)

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;nowiki&gt;
Категорија:Дела Јована Дучића
Категорија:Песме Јована Дучића
Категорија:Збирке песама Јована Дучића

[[Царски сонети/Царски сонети/Царица]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Двобој]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Цар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Житије]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Запис]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Копљаници]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Радовиште]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Владичица]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Манастир]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Дубровник]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Слава]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Паж]]

[[Царски сонети/Моја отаџбина/Ave Serbia]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Маћедонија]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Вардар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Химна победника]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Брегалница]]

[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки мадригал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки поклисар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки пастел]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачко вино]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки карневал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки епитаф]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки барок]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки сенатор]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки арцибискуп]]
&lt;/nowiki&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833-
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
== Дела ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић</text>
      <sha1>plvwsbvy1jks0d4f1zl71fs2id379zc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144409</id>
      <parentid>144399</parentid>
      <timestamp>2026-06-18T14:20:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Главно */</comment>
      <origin>144409</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="51246" sha1="ev0p5s1vjchtntqa1tfufjcw698kbs6" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Моја отаџбина (Јован Дучић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]], [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)]], [[Начело солидарности]]  (I-урађено, II, III)

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]], [[Спасова ноћ]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
[[Тартарен Тарасконац]]

—Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]]

== Забелешке ==
[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=4319&amp;m=2#page/4/mode/2up]

''Пушкин''
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено)

— још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман)

Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]]

''Едгар По''
Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195,1223, 1253, 1290, 1320,1357;Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко?

..........

Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој

.........

* Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело

* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = Stanislav Vinaver
}}

== Песме ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]
* [[Спасење]] (1922)

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;nowiki&gt;
Категорија:Дела Јована Дучића
Категорија:Песме Јована Дучића
Категорија:Збирке песама Јована Дучића

[[Царски сонети/Царски сонети/Царица]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Двобој]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Цар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Житије]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Запис]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Копљаници]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Радовиште]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Владичица]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Манастир]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Дубровник]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Слава]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Паж]]

[[Царски сонети/Моја отаџбина/Ave Serbia]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Маћедонија]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Вардар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Химна победника]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Брегалница]]

[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки мадригал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки поклисар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки пастел]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачко вино]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки карневал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки епитаф]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки барок]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки сенатор]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки арцибискуп]]
&lt;/nowiki&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833-
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
== Дела ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић</text>
      <sha1>ev0p5s1vjchtntqa1tfufjcw698kbs6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Српски писци у страним преводима</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60076</id>
    <revision>
      <id>144406</id>
      <parentid>143892</parentid>
      <timestamp>2026-06-18T13:55:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>144406</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16138" sha1="d18vgls13ktxcbwi2oilf33qxwmgb79" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= СРПСКИ ПИСЦИ У СТРАНИМ ПРЕВОДИМА 
| одељак=
| аутор= Љубомир Недић
| година= 1900
| белешке=
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;С времена на време читамо у нашим књижевним листовима белешке о томе како је од овог или оног писца српског понешто преведено на какав страни језик. Те су белешке обично кратке, и осим чисто српског интереса што се за њих везује, оне, по правилу, немају друге до библиографске вредности. И ако ова последња није врло велика, ми против оваквих бележака немамо ништа. Исто тако немамо ништа ни против тога што их уредништва обично пропраћају родољубивим примедбама и хвалом писца који нам је, тако, осветлао образ пред страним светом. Али и ако против свега тога немамо ништа, држимо да није некорисно обавестити се тачније о правоме значају ових појава да се што преводи с нашега језика на стране; добро је, мислимо, бити на чисто с тим шта оне управо значе. То смо ради показати у овоме чланку.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Пре свега, неколико речи о самим овим белешкама о преводима из наше књижевности. Те су белешке, као што рекосмо, обично кратке; оне, по правилу, не доносе ништа више до просте вести о томе да је ово или оно преведено с нашега језика на овај или онај страни језик. Како је преведено, добро или рђаво, то се у њима обично не каже. И сама вест ''да'' је нешто преведено сматра се да је довољна да нас обрадује.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Исто тако изгледа и да нам је свеједно ''шта'' се преводи, само ''кад'' је наше. И ту се задовољавамо тиме ''што'' је нешто преведено с нашега језика, не питајући много за писца ''који'' је преведен, ни ''шта'' је од њега преведено. Нас подједнако радује било да чујемо да је преведена каква приповетка Л. К. Лазаревића, било каква криминална историја из ''Тасиног Дневника''.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ми, у осталом, и не можемо никоме прописивати које ће српске писце, ни шта од њих, ни како преводити. Свак преводи оно што он хоће, или што мисли да ће се допасти публици којој свој превод намењује, и преводи онако како уме. Ми једино можемо жалити што се не преводи само оно што имамо најбољега у нашој књижевности, те да се што боље прикажемо страноме свету, него се преводи много што без чега би и наша књижевност могла бити без велике своје штете. И, у томе би, можда, уредништва наших књижевних листова могла, везама што их имају с уредништвима књижевних листова бар блиских нам и сродних народа, обавештавањем и упућивањем, учинити услуга нашој књижевности.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Није, међутим, ово што смо хтели изнети у овој речи коју поведосмо о преводима с нашега језика на стране. Што наши књижевни листови доносе само кратке белешке о тим преводима, место да о њима доносе праве оцене, то, напослетку, с погледом на то шта се, махом, преводи на друге, нарочито сродне језике, бугарски и словеначки, није толика несрећа; нити би о томе требало трошити многих речи. Има друга једна ствар, далеко важнија коју треба једном начисто извести. То су, глас и цена коју писци који буду преведени на какав страни језик, уживају после код српске публике. Тај факат да их преводе подиже им углед, тако да они постају готово неприкосновени за домаћу критику. На супрот оценама њеним истиче се то да су они, како се вели, стекли признања у образованоме свету; а то је, у очима публике, довољно да сматра да је српска критика у неправу. Кад је оно што они пишу добро за друге, велике и напредне књижевности, што да не би било добро за нашу, малу и сиромашну књижевност? То изгледа врло убедљиво; а за публику је обично довољно да каква ствар ''изгледа'' убедљива те да је она прими. Ми, међутим, којима се такво разлагање не чини тако убедљиво, хоћемо да мало дубље уђемо у ову ствар.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Шта су то, да се запитамо, преводи, и зашто се, у опште, преводе књижевни производи с једних језика на друге? Преводи су копија, а превођење позајмица коју једна књижевност чини у друге. Оно што се лепог, великог, и узоритог јави у књижевности једнога народа, то прихватају други, и чине га, преводом, доступним и себи. На тај начин, превођење појединих дела с једног језика на друге важи као неко признање вредности тих дела; и што се које дело, или какав писац, — то на исто излази, — више преводи, у толико су, природно, и признање дела и углед писца већи. Али такво сматрање важи само у опште, никако апсолутно. Нити је најбоље дело које је највише превођено, нити је, обрнуто, дело које није никако превођено по томе што није, изостало иза других, која су превођена. С делима је што се преводе као и с онима која доживе више издања. Као што о правој вредности њиховој не пресуђује свакада број издања која доживе, (јер овај, често пута, зависи од многога чега што с унутарњом вредношћу дела нема никакве везе), — тако исто не пресуђује ни о вредности преведеног дела то само ''што'' је оно преведено. Осим његове праве, унутарње вредности, има још много шта што чини да се једно дело преведе пре но друго какво; укус и интересовање публике за коју се преводи могу учинити да се преведе какво дело које нема велике књижевне вредности, а не преведе, зато што не одговара укусу публике, или што је превођење његово скопчано с великим тешкоћама, друго какво, далеко веће вредности.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Да је доиста тако, могли бисмо потврдити небројеним примерима. Де Квинси на пр., не само велики прозни писац енглески овога столећа, него и признат класичар, и данас је у Немачкој сасвим непознат, нити је и једно дело његово преведено на немачки, док су други писци енглески нижега реда преведени, неки од њих и више пута. ''Живот Гетеов'' од Лујса доживео је у немачком преводу врло много издања, више но у енглескоме оригиналу. То је доиста изврсна биографија; али, ипак, она по вредности својој далеко заостаје иза ''Живота Џонсонова'' од Босвела, о којему је Маколеј рекао да је најбоља биографија што је икада написана, а за коју у Немачкој осим професора Енглеске Књижевности мало ко и да зна. Зашто? Зато што Немце више интересује њихов Гете но стари енглески лексикограф Џонсон. — Али нашто наводити даљих примера, када је то ствар која је и без њих, сама по себи, јасна? Превод јесте одликовање; али одликовање као и многа друга одликовања што су: титуле, ордени, почасне дипломе, и др., која сва доказују ''нешто'' за онога ко их има, али не доказују онолико колико се обично мисли, и не доказују апсолутно.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али и оно што преводи ''релативно'' доказују о вредности оригинала, они обично доказују само онда када се преводи из великих, или, бар, из напредних књижевности. Што се преводи из малих књижевности, преводи се, када се не преводи из разлога случајних, из других, а не чисто литерарних разлога. Мале књижевност не улазе у светску књижевност; што оне производе, то је само за домаћу потребу, никако за то да снабдевају велики светски трг, ни за утакмицу на њему. Отуда и интересовање за њих није свагда чисто литерарно; и када се што из њих и пресади у стране књижевности, онда то, врло често, бива из чисто ''етнографског'' интереса, да се мали народи познаду и са стране духовног живота њиховог. Преводи из њих могли би, место у књижеван, ући, готово исто тако, и у какав етнографски часопис.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То што важи о преводима из малих књижевности у опште, важи и о преводима из наше српске књижевности. Што се из ње преводи, не преводи се, бар не на велике културне језике, толико са литерарне вредности његове, колико се преводи за то да нас упознају с једне стране више. Нема сумње да није све што је превођено без вредности, — много је што и горе превођено са страних језика на наш. Али то су само изузетци: ''Горски Вијенац'', доиста велико књижевно дело, какво би у свакој, и највећој књижевности, важило као класично; Бранкове песме; приповетке Л. К. Лазаревића; неке од приповедака Јанка Веселиновића; ''Ивкова Слава'', — да се ''може'' превести, и још понешто чега се за овај мах не можемо опоменути. Остало што је превођено има за то да захвали поглавито овоме што рекосмо.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;С тиме треба бити на чисто, и не предавати се у томе погледу никаквим илузијама. Нарочито се треба чувати да се не падне у погрешку што је напред наговестисмо: да се на супрот домаћој, образложеној критици дела које се, случајно, преведе на какав стран језик, као пресудан истиче факат да је оно преведено на овај или онај страни језик, и да она, као што рекосмо, постају за њу неприкосновена. Ми смо се, однекуд, навикли сматрати да је сваки, и најопскурнији, страни писац, и онај којега у његовој отаџбини нико и не зна, бољи и од најбољега нашег, по томе само што је стран, а није наш. У критикама, у полемикама наводе се у нас страни писци свакада као крајњи и пресудан разлог; њима се увек запуше уста противнику. Ко је, и какав је тај страни писац, не пита нико; довољно је само да је он стран. Али то не иде у оно што смо у овоме чланку хтели изнети; и зато ћемо то засад оставити, да, можда, другом приликом, нарочито о томе проговоримо.

== Извор ==
''Зора'', 1. 7. 1900. Година V, Број VII, стр. 233-236.

{{ЈВ-аутор|Љубомир Недић|1902}}

[[Категорија:Српска књижевна критика]]
[[Категорија:Љубомир Недић]]</text>
      <sha1>d18vgls13ktxcbwi2oilf33qxwmgb79</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме Милутина Бојића</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60219</id>
    <revision>
      <id>144402</id>
      <parentid>141381</parentid>
      <timestamp>2026-06-18T13:29:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>144402</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9634" sha1="5c9auef9mobjfduws5pddclx2ps3cf0" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= ПЕСМЕ МИЛУТИНА БОЈИЋА
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1914
| белешке=
}}
Милутин Бојић: Песме. Издање С. Б. Цвијановића. Београд, 1914.

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;У невероватно и опасно великој гомили младих који данас певају, Г. Милутин Бојић се истиче на првом месту. Али он се истиче не зато што његове песме имају релативну вредност према песничким натезањима и симулацијама стихотвораца његова нараштаја, но зато што вреде саме собом, независно од свих других обзира.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Врло млад, он је још од 1910. стао свраћати пажњу на себе. Те године изишла је његова песма! ''Вране'', добро стилизована и са јаком песничком идејом:
&lt;poem&gt;
:Црне, истоветне, страшну причу зборе,
:Како је ужасно с другим једнак бити.
:Тишина: пролазност и вечност се боре.
:Све крај мене пада у њихове ни̏ти.
::Ала је ужасно с другим једнак бити!
&lt;/poem&gt;
Један млад песник који тако почиње у својој осамнаестој години, морао је ићи даље. Г. Бојић је од тога доба објавио приличан број стихова, и сада са првом књигом својом изилази пред публику. То још није једна од оних дефинитивних књига које утврђују правац, вредност и глас једнога песника. Али то је више и од једног доброг почетка. То је добра прва књига једног несумњиво талентованог младог песника.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Г. Бојић је песник од талента, од оних природних талената који прокључају и у силним млазевима избију у једном бићу. Осећа се у његовој поезији нешто самоникло, нешто што је природно морало доћи и што без усиљавања долази. У њему пева његова младост, као што у пролеће шуме одјекују од тичјих концерата. Како је овај јужњак вреле крви далеко од наших „скандинавствујушчих”, којима је лед у срцу, магла у глави, а мртва фраза на уснама. Он се не усиљава да буде „модеран”, то јест да ропски подражава снобове или мистификаторе једнога тренутка, но пева онако како осећа, без обзира а често и без зазора.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И шта би један песник тих година и тога темперамента певао него љубав? Само, не сентименталну љубав наших старих песника, љубав према бледим девојкама под бледом светлошћу месеца, но љубавну страст, која као пламен букти, греје и сажиже. Његова муза није „бледо девојче што сања”, но млада баханткиња у жарко и разблудно летње подне:&lt;br /&gt;
&lt;poem&gt;
:Волим твоје уде сазреле и вруће 
:И детињско око што немиром жеже; 
:Волим те кад лицем плане ти чезнуће, 
:Кад се мрком кожом проспу руже свеже.
&lt;/poem&gt;
Он има жеђ Живота, и алапљиво срче његове сласти:
&lt;poem&gt;
:Љубави и Срећо, ко кобац вас кљујем!
&lt;/poem&gt;
У његовој поезији бљешти сунце, букти живот, буја пролеће, и као у античким „светим гајевима” са баханткињама и фаунима, певају тице, сокови у дрвећу, цвеће на стабљикама, извори у трави. То је једна велика химна плотском животу и анималној животној радости. И са страшћу и снагом он ће певати своју младу охолост „кад се дивље, лудо, само крвљу воли”, и као млади фаун здравити своју младост што „вришти, пуна страсти пла̏мне”. Све то може изгледати нешто одвећ чулно, некада и садично, бестидно, каткада и ниско, али то је песма младости, казана само искреније и природније но што се то обично чини.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Поред тога песника фаунске страсти, Г. Бојић је и песник прошлости, снажно схваћене и савесно и сликовито казиване. Са пажњом једнога Хередије, он проучава ишчезла доба, и у јаким стиховима анализује их. ''Последњи император'', да је краћи, био би изврстан. Две овакве песме, ''Заљубљени Давид и Салома'', у којима се осећа дуго и савесно проучавање Библије, два су историјска пандана ретке снаге и израза.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Оно што поред страсности у осећањима одликује поезију Г. Бојића, то је његов кратак и звонак стих. Он је један од ретких наших млађих песника који има свој стих. Врло богат речник, и то речник снажних, металних, звонких речи, и нови сликови, добро акцентовани, ударају као дуги витешки мачеви о тврде тучне оклопе који звече као трубе, дају утисак снаге, борбе и победе. Млади песник има речитост која се ретко јавља код нас. Та његова вербална снага више но један пут подсећа на поезију Виктора Хига.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Прва књига ''Песама'' Г. Милутина Бојића далеко је од тога да буде савршена. Његов унутрашњи живот је још несређен, и све то још се пенуша и превире. Његова осећања су још неразвијена и једнострана, а онде где хоће да буде песник од идеја (циклус ''Кроз векове''), не полази му за руком. Када је љубавник, Г. Бојић сувише упрошћава; када је хтео да буде мислилац, он је нејасан, мутан, и смисао се изгуби у преливању живописних речи и звекету снажних стихова. Млади песник је речит, али мало претерује у тој својој способности, и његов тон је одвећ висок, напрегнут, каткада декламаторски. Најзад, израда његове песме и строфе прилично је једнолика.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али својих мана имају и старији и искуснији писци но што је Г. Бојић, који је својом првом књигом дао доста, и који има још цео живот пред собом. Очевидно је да су његове мане последице његове младости, и да често долазе од претеривања његових врлина. Године долазе, са радом, искуством, размишљањима. Његов унутрашњи живот ће се средити, он ће наћи своју равнотежу и израз. Са овом књигом он је дао не само једну лепу наду српској поезији, но и једну добру поетску принову српској књижевности.

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. мај 1914. Књига XXXII, Број 9. Стр. 714-716.
{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>5c9auef9mobjfduws5pddclx2ps3cf0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>„Песме” Милана Ракића</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60849</id>
    <revision>
      <id>144397</id>
      <parentid>143308</parentid>
      <timestamp>2026-06-18T13:19:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>144397</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="21870" sha1="kxsygln4s8i5kdgezc2knb4jnyc7qqf" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= „Песме” Милана Ракића
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1904
| белешке=
}}

Ми не познајемо други свет до онај који је у вези са човеком; ми нећемо друге уметности до оне која је израз те везе.

Гете.

{{gap}}Има само два тренутка када се у нас толико певало као данас, и то је око четрдесетих година прошлога века када се „србовало” готово искључиво у стиховима, и крајем шездесетих година када је правило стихове све што је до пера дорасло. Ове последње две три године јавила се у нас једна песничка епидемија, као да се један нараштај без идеја и без идеала решио да у танке свешчице са неравним редовима излије сву празнину свога срца и сву жалосну неплодност своје мисли. Једино су Милан Ракић и Милорад Петровић, са здравим и једрим ''Сељанчицама'', успели да са својим снажним талентом одскоче од те бедне гомиле расплаканих стихотвораца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Читаоци ''Српскога Књижевног Гласника'', где се Ракић и појавио и развио, осетили су да са њиме нешто новије и мисленије улази у анемичну српску поезију. Полако али стално, непознати -{Z}- је привлачио пажњу на себе, освајао корак по корак симпатија, стицао солидан глас зрелог и развијенога талента, постајао нада свих оних који држе да наша поезија још није рекла своју последњу реч. Његове лепе и благородне песме јављају се сада у једној књизи, која је са пуно разлога срдачно поздрављена.

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

{{gap}}Једна велика врлина Ракићевих песама је што су јасне: једна особина која данас и у нас постаје све ређа и ређа. Од Војислава Илића ушла је у нашу поезију нека манија за обичним и необичним епитетима, искључиво старање да се што шаренијим рувом прикрије голотиња мисли и одсуство дубљих осећања. Из француске школе, чији је он ђак, Ракић је донео љубав према јасности, уверен у лепу реч Вовнаргову да јасност краси дубоке мисли и да као што је логика основ прозе тако је јасност погодба поезије. У том прецизном стилу, у том одсуству украса, које често иде до извесне сувоће, он је развио три или четири лепа и вечита песничка мотива.&lt;br /&gt;
{{gap}}Оно што пада у очи одмах у целој његовој поезији то је не само песимистичка но чисто будистичка жица, констатовање свеопште беде људске и пролазности свега на свету, уверење да је цео живот само једно једнолико вечито клаћење шеталице од обмане до разочарања, да је цео наш опстанак само поступно крхање ломних илузија наших под маљем грубе стварности, и да је смрт једини мир и једина утеха уморенима и изубијанима од живота. Човек је оличаван у оној племенитој зверци коју хајка гони кроз поља и шуме, уз покличе ловаца и лавеж паса, док се не стропошта у крвавој пени, обојивши својом крвљу зелену траву, а
&lt;div style=&quot;margin-left:8em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
Хајка даље крене да ништи и гази.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

,,Или то сипљиво и ромо кљусе, малаксало од силнога рада, које тегли стари гломазни долап, гладно поред траве која мириши, жедно поред воде која жубори, бедно кљусе које оличава сву људску судбу, „једнакост пред општом неминовном бедом“. То је стална мисао, и песник већ у напред чује онај кобни звук чекића који закива чамову даску мртвачкога ковчега, и онда када срце запева и душа закликће, њега спопада незнана туга и тајанствена страва, неко тамно предосећање дуге, неизлечиве беде, и у ноћном часу, „док равнодушно небо сјајем блиста“, он чује како

&lt;poem&gt;
...поред свега страховито хуји
Старинска песма о таштини света.
&lt;/poem&gt;

Као Алфред де Вињи, у Вуковој смрти, као Леконт де Лил у Ладном ветру ноћи и Dies irae, наш песник, пред бесмисленошћу смрти, пред злокобним фатумом који лебди над човеком, узима тогу и филозофску мирноћу античких мудраца. Јест, мисли она са Паскалом, човек је слаба трска, али трска која мисли, која разуме и судбини на супрот, као протест, као пркос, истиче ту душевну мирноћу, ту поноситу резигнацију пред оним што је неизбежно, жртвујући тело али спасавајући недотакнуту душу, говорећи као онај свети роб Епиктет своме господару који му је ногу пребио: Јесам ли ти рекао да ћеш ме сломити!

&lt;poem&gt;
Срчана буди, бедна душо моја,
И нек те сада ништа не колеба.
Без роптања, без крви и без боја
Време је дошло и страдати треба.

Преживи муке распетога Христа
За све у теби што греши и страда,
За дужност као Шпартанаца триста,
Узвиси живот величином јада!
&lt;/poem&gt;

И тај пркос невидљивој и суровој сили ствари нашао је необична израза у оној енергичној, пуној, можда најбољој песми његовој, У кврге су ме бациле, о срама!, сав пркос жртве која у својој крви умире али која својом мишљу и јачином душе стоји над целатом:

&lt;poem&gt;
Удри, и мучи, и притежи јаче,
Ал' знај да неће прећи моје усне
Ни једна речца што моли ил' плаче,
Ни бапске клетве, ни слабости гнусне!
Удри, и мучи, и притежи јаче,

Ал' докле редом деца, људи, жене,
Плачу и пиште, бедни покрај мене
И ропски клече пред скривеним створем,
Врх писке, клетве, и вапаја њини
Летеће мирно дух мој у висини
Ко морска ласта над широким морем.
&lt;/poem&gt;

Последња реч мудрости, сва величина човека, једина утеха лепим душама, мисао која је виша од свих мистичних снова, и празних обећања религије, последње прибежиште мудраца!

*

И томе мрачноме расположењу које је основни тон Ракићевих песама, поред општега, човечанскога, тако рећи метафизичкога разлога у односу човека према васељени и природи, има и други један, ближи, нижи, свакодневни, али зато још силнији и кобнији. То је утицај једне мртве, безбојне средине, са бедним интересима и још беднијим осећањима, средине оскудне и разоравајуће, која не трпи ништа више изнад општега блата и општега јада, средине где човек стари без младости, вене без цветања, умире без живљења. „Човек је разочаран, вели један велики меланхолик, Шатобријан, и ако није уживао; остају му још жеље, а нема више илузија. Машта је богата, обилна и чудесна, живот оскудан, сув и разочаравајући. Са пуним срцем станује се у празном свету, и не користивши се ничим човек је сит свега“. И где се више но код нас осећа та страшна празнина и сувоћа, где су мисао и полет већма спутани за земљу, где је трење међу људима јаче и несносније, где се више чује страшно шкрипање једнога неподмазанога и рђавога друштвенога механизма? Сваки иоле развијенији човек осетио је у дубинама своје душе страховиту борбу између јединке и њене средине, нарочито они који су имали несрећу да познају пун, широк, интензиван живот „Трулога Запада“ и за које савски мост изгледа као један тамнички прозор. И ко ће нам описати онај тужан пејзаж београдски, онај дубоко тежак утисак мртвих ритова савских и дунавских, иза којих се једва пробија танка силуета далеких планина, ону бакарно-црвенкасту боју градских цигаља испржених ватреним зрацима јужнога и континенталнога сунца, она казаматска мрачна и злобна лица која се срећу улицама, онај задах несрећнога Истока! И како је дубоко тачан овај јесењи пејзаж београдски, који је одиста једно „душевно стање“!

&lt;poem&gt;
С кровова ниских облак дима,
Влажан и густ, на земљу пада.
По излоканим друмовима,
Ко верна слика мога јада,

Дроњав и блатав, беда сама,
Тетурајући преко рупа,
У исцепаним кошуљама
Уморни сељак тромо ступа.

А магла пада, тихо крије
Мочарне њиве, поља гола,
Студена киша стално лије
И рабаџиска шкрипе кола.
&lt;/poem&gt;

И у том уском и мрачном обзорју, живот је само једно животарење, и монотонија паланачке егзистенције притискује као мора душе људи:

&lt;poem&gt;
Проживесмо, драга, испод мрачног неба
Низ мемљивих ноћи и плеснивих дана.
Мучила нас судба дуго, ко што треба,
Задала нам често непреболних рана.
. . . . . . . . . . . . . . . . .
Тврдица је била васељена за нас,
Одмерила тачно уживања наша.
Нама биће увек сутра што и данас,
Увек исто пиће, увек иста чаша.
&lt;/poem&gt;

Ретки су у Ракића тренуци када срце силније закуца и млада крв појури у дубини ноћи, када „трава мирише и растиње клија“, у шумору једрих кукуруза и свежини поораних њива, над тим пољима које је месечина поплавила, у „бокорима цветног јоргована“.

&lt;poem&gt;
Шуме бокори цветног јоргована,
И ноћ звездана трепери и жуди
За бујну љубав свету Богом дана,
Док месечина насмејана блуди,
Шуме бокори цветног јоргована.

У таку ноћ је пожудну и страсну,
Изолда некад чекала Тристана.
Буде се гробља уз кукњаву гласну
И сећају се прохујалих дана.
У таку ноћ је пожудну и страсну,

Носећи собом лествице од свиле,
Старински витез, пун вере и наде
Хитао замку своје верне Виле
И певао јој страсне серенаде,
Старински витез пун вере и наде.
&lt;/poem&gt;

*

То је лепа песма, једна од најбољих у овој збирци, једна од најлепших које су за последње време на српском језику испеване, и далеко би се отишло када би се наводили сви снажни стихови којима је пуна ова добра књига. Ја ћу прећи преко неких несавршености у форми, преко извесне развучености која се опажа и на најбољим местима, и преко појединих спорних питања метрике. Да се задржим само на једној ствари. Ракић је паметан човек, и разумеће ме да је ове редове диктовало уважење његова талента, љубав према књижевности и чврсто убеђење да наш нараштај треба да испуни чиме трајним оних тридесет година јавнога рада који му предстоји.

Наша млада поезија је већ прилично дала, и о њој се већ може говорити као о једној целини. Она је показала и неоспорних талената и учинила не мало да се облик усаврши, да се прошири песнички језик и нађу нове речи за нова и сложенија осећања. Али, што је много, много за жаљење, она или поклања и сувише пажње искључивој лепоти облика, јури за што ређим и магловитијим сензацијама или се повлачи у неплодно посматрање, на најужи унутрашњи живот, одвајајући се од људи и од живота. Основна њена мана је што је и сувише егоистична. Јован Дучић напушта интимну, чисто лирску поезију, где је показао тако лепа успеха и иде за симболистима, верујући да оно што је модерно (а симболизам данас ни то није!) у исти мах што и ново. Ракић, који је надахнут Алфредом де Вињием, парнасовцима, нарочито Леконтом де Лилом, задовољава се њином поезијом песимизма и моралног стоицизма, затварајући се у „кулу од слонове кости“, туђ и непријатељски расположен према струјањима живота.

поједини појави могу бити рђави али који у основу није рђав? Докле ће они у стихове стављати ону проблематичну мудрост наших старијих, „разочараних“ људи који су обешчастили и удавили нашу земљу? Свакако, поезија није ни предикаоница ни говорница, њен задатак није ни да звижди ни да труби, она нема да пева законе астрономије и аксиоме геометрије, у њој се не састављају уџбеници за граматику и аритметику, али још мање је њен задатак да пева погреб скакавца и мирисе лаких жена, као што су радили бедни песници мекушне и труле епохе александријске; она нема да опева утицај рибљих репова на таласање мора, као што су чинили француски романтичари ниже врсте, уверени да је све на свету добро када се нашао леп слик и да је циљ васељене да се заврши једном лепом строфом; а најмање су поезија врућична бунцања, претенциозна проза и простачке мистификације све оне гомиле декадената, симболиста, симболо-декадената, естета, сатаниста, мистичара, кватрочентиста, оне „фосфоресценције трулежи“ буржоаскога друштва на умору, људи који терају шегу и са собом и са публиком и пишу књиге „за опсенити простоту“. Права, велика поезија, поезија свију оних великих духова који су оставили бесмртно име, била је поезија опште човечанска, социјална, поезија моралнога здравља, која је била одјек и израз душе човечанске, нагнута над животом и у најнижим његовим облицима, прожета и вечито свежа њиме, она поезија под којом трепери све наше биће, која је силан, искрен и неизгладив израз најдубљих наших осећања, најинтимнијих наших надахнућа, највиших наших схватања, -{mens divinior}- велике породице људске.

Време је да најбољи међу нашим млађим песницима баце поглед на пут који су прешли и помисле у шта ће утрошити своје лепе таленте које младост греје и свој живот који је тако кратак. Једна накићена, ладна поезија, анти-социјална, туђа и непријатељска према животу, није и не сме да буде њихова последња реч. Ми млађи имамо пред нама једно поколење живих мртваца и сенки, који мисле да живе, а ми морамо бити оно што је велики Ламартин снажно рекао, „подмлађено поколење које ветар живота тресе“.

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. март 1904. Књига -{XI}-, Број 5. Стр. 345-354.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>kxsygln4s8i5kdgezc2knb4jnyc7qqf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Начело солидарности</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60853</id>
    <revision>
      <id>144395</id>
      <parentid>143333</parentid>
      <timestamp>2026-06-18T13:04:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>144395</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="559" sha1="2bl5bxftbtye4d4t9aoweryr8s50r9x" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Јован Скерлић|Јован Скерлић]]
| Начело солидарности (1904)
| 
|
| Садржај:
| [[Начело солидарности/I|-{I}-]]
}}
&lt;Center&gt;
[[Начело солидарности/I|-{I}-]]&lt;br&gt;
[[Начело солидарности/II|-{II}-]]&lt;br&gt;
[[Начело солидарности/III|-{III}-]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;
&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}&lt;/center&gt;

[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>2bl5bxftbtye4d4t9aoweryr8s50r9x</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Љубомир Недић</title>
    <ns>14</ns>
    <id>61002</id>
    <revision>
      <id>144407</id>
      <parentid>143756</parentid>
      <timestamp>2026-06-18T13:55:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>144407</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="227" sha1="gvgfz3uqwtjcswmqtklazjxded0cgqu" xml:space="preserve">{{Википедија|Љубомир Недић}}

{{DEFAULTSORT:Недић,_Љубомир}}
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски књижевни критичари]]</text>
      <sha1>gvgfz3uqwtjcswmqtklazjxded0cgqu</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Он зна све!</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61040</id>
    <revision>
      <id>144400</id>
      <parentid>143982</parentid>
      <timestamp>2026-06-18T13:22:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>додао извор</comment>
      <origin>144400</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="71856" sha1="al1lzjsf2dx7swr3c2aak07v73ku3oa" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Он зна све!
| одељак=
| аутор=Лаза Лазаревић 
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
     У оно доба људи нису спавали ни седали, већ посртали с носа на уста и с уста на нос; с ногу су јели... али, да почнем с почетка!
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
     Не може се казати да се није учио, али се владао до зла Бога рђаво!
     Не би га иначе ни истерали из школе!
     Не знам на нас друге, али на њега школа није имала никаква васпитна утицаја.
     Он је се, покрај свега другога, и давио, и то три пут! А то неће учинити ни једно добро васпитано дете! Три пут! Два пут у Сави на купању, а један пут на бари, кад је пропао кроз лед... Он је био бијен пред сва четири разреда, што је насред пијаце испрегао коња из циганских кола и одјахао га низ чаршију... Он је конструјисао у скамији пред собом фину рупицу, у њој сакрио иглу на концу, и кад ко седне на то место пред њим, он само тргне конац и — наравно! А кад се дигнеш, не видиш ништа! Да Бог ме да се овај угурсузлук није могао сакрити оку професоровом, тим мање, што је увек онај који је седео пред Вучком по два-три пут на часу скакао и дерао се, а при том није дизао руку̑ у висину.
     Он је...
     Онога судбоноснога дана, он је, као и увек, био наш цар. Њих је пак предводио Ђокица Ђурић. Ђокица, који је био врло мудар цар и врло пажљив војсковођа, склони гро своје војске у кошару, у његовој авлији, и само нас је појединим деташованим одељењима иза дрвљаника и стрељачким ланцем иза тарабе узнемиривао. Ми напунимо шпагове каменицама, једним јуришем узмемо тарабу и нађемо се у њиховој авлији. Тада са отлукане полетеше каменице тако нагло, да наш центрум у нереду уступи, а крила почеше већ да се враћају преко тарабе. Ики разбише главу, Маркића ударише у леђа тако, да он поче плакати, и напусти бојни ред, претећи да ће нас све сутра тужити професору. Вучко, наш цар, видећи да код наших трупа нагло опада морал, командује «јуриш», али се нико не усуђује на утврђена непријатеља. Тада се и он врати и прескочи тарабу, извади ножић, па нас повија дерући се: «Свакога ћу пробуразити ко не јуриша»! Ту није било шале! Ми се очас поново нађосмо с ону страну плота, и полетесмо сложно напред, вичући «јуриш» и лупајући каменицама у отлукану.
     Непријатељ се убрзо поколеба, и напусти своје утврђене положаје. Видећи да им је пресечена одступница, они с отлукане поскакаше доле на ђубре. Неки се предадоше, а неки потражише спасенија у бегству. Разјарен њихов цар, Ђокица, неустрашљиво полете међ нас, устреми се на Вучка; млатну га једном дурунгом по глави, па и сам наже да бежи. Али се Вучко стиште за њим, стиже га, и протера му ножић кроз бутину. Крв процури кроз панталоне. Ми се с вриском разбегосмо, и поређасмо по плоту, чекајући преплашено како ће се све свршити? Тада дотрчаше старији и — одведоше Вучка у апс! У прави апс! Где су прави апсеници! — У начелништво!
     Тада, у другом разреду гимназије, њега истераше из школе.
     Чисто нам је лакнуло! Нисмо га ми мрзили — сад се нешто мислим! — него смо му управо завидели и — бојали га се. А како да-га се не бојимо? Њега, који се није никога бојаo!
     Па ипак!
     Брата Видака бојао се као Бога!
     Томе Видаку, који је тада био калфа, тужили смо се и ми, и јадна њихова мати, и учитељ, па доцније чак и директор гимназије.
     Директор му је много гледао кроз прсте.
     Али кад им мати умре, није нико више долазио да кука и плаче око директора; те онога дана, кад га пустише из апса, истераше га и из школе. Њега: Вучка Теофиловића!
     После му је израдио брат Видак да га приме за шегрта у исту радњу, где је и он био калфа. И кажу да га је Видак душмански био! Све га, кажу, ногама газио!
     Од то доба он је почео да се губи између нас, али успомена оста; и дуго дуго још после тога он је био наш јунак, наш недозвољен идеал!
     Ми смо ваљда већ свршавали лицеј, кад је његов брат Видак почео за себе радити, и њега узео себи у радњу као калфу.
     Кажу да га Видак, од како га је узео себи у радњу, није више ни прстом кључио... А шта ти ту није било?!
     Један пут послао га Видак по вересију. Вучко дође у једну варошицу, покупи вересију, и дâ све на клопу. Сад се нашао и над попом попа! Сад се и он збунио. Кући не сме, а не зна куда ће? У то доба неки Циганин, који је водао мечку, разболи се на мртво. Вучко докопа ону мечку, па стане водати по варошици, и — у вече је имао толико новаца да опет окуша срећу у клопи. До поноћи већ је тако довео у ред своје финансије, да га је зора затекла на путу. далеко од те варошице.
     Кажу да од то доба није више играо карата, али страст за коцкањем је остала, и документовала се у игрању крајцара. Игри, која је као што знате, готово искључно дечија, али се он ипак њоме забављао и дуго још доцније.
     Исто тако кажу да му Видак није хтео ни речи рећи, кад је чуо шта се десило у оној варошици.
     Још је неко саветовао Видаку:
     — Море, што ти ово мало не попритегнеш?
     — А што?
     — Ама, море, није то ситна ствар! хоће он један пут сатрти све твоје имање!
     — Нити га он може сатрти, нити хоће, каже Видак немарно.
     — Море, он ''неће'', али ће учинити, па после кад види да нема куд, а тебе се боји... пиха! Може се и убити!
     — Па свак је господар од себе и своје главе, рече Видак позеленевши. А и ти би, вели дркћући од љутине, боље чинио да гледаш своја посла. Теби, чини ми се, нисмо ниједан ништа дужни; нити нас ти иједног хлебом храниш!
     Онај пријатељ, наравно, види да ту не вреди тупити зубâ, па се није ваљда човек ни за једног више ни заузимао.
     Али баш од тога дана Видак као да поче блаже, некако дружевније поступати с Вучком.
     Дотле је он говорио Вучку:
     — Иди одмах код Маринка магазаџије, па ћеш му казати, да сам ја казао... и т. д.
     А од то доба рећи ће:
     — Скочиде, Бога ти, до Маринка магазаџије, па гледај, како знаш, да он ону нашу ствар... и т. д.
     Дотле је он с Вучком говорио највише погледима — речи су у њега у опште биле скупе — а од то доба је узео онај тон који се чеше о затегнуту интимност. Само и од тог доба, као и дотле, не би учинио ништа. што би налик било на каку изјаву љубави и братинске нежности. — Поверавао му је, као и дотле, неограничено све, и увек је за обојицу кројио подједнаке хаљине. И то је све!
     Јест истина! И дората је давао Вучку погдешто да га јаше. А иначе — ником! — Оно, истина, тешко да би га ко други, осим њих двојице, и смео узјахати.
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
     У оно доба људи нису спавали ни седали, већ посртали с носа на уста и с уста на нос; с ногу су јели... али, да Бог поможе!
     Видак се за коју годину помеша међ' прве газде, и једног дана јави се он за моју сестру од тетке, Илинку Теча-Тодорову!
     Испит и прстен био је заједно — као и обично у оно доба.
     Теча-Тодор зовнуо је неколико својих пријатеља. Видак дође с братом и с неколико својих знанаца. Вучко је нашао шаркијаша и гајдаша.
     У соби је владала тиха свечаност и нешто хладно, као оно на станици кад је већ три пут звонило, вагонска врата залупљена и чека се на писак локомотиве.
     Устаде поп. Устаде и Видак и Илинка.
     Поп изговори «неколико поучних речи о браку». Па онда упита њих двоје хоће ли се? —Одговорише да хоће.
     Сад почеше љубити руку. Најпре попу и Теча-Тодору, па онда по редом старијим људима.
     Честиташе им. И воз као да већ хтеде да се крене, и Стојан Приклапало већ намигну на Цигане да свирају и на девојке да служе вином.
     И Илинка пође у кухину.
     Тек уједан пут Видак се диже и викну:
     — Илинка!
     Она стаде као свећа, обори очи и поцрвене.
     — Видиш, рече Видак тако некако озбиљно, још нешто има вечерас да се сврши... Прво: ево овај прстен!
     Он скиде с руке прстен па јој га пружи. Илинка га стидљиво прихвати двема прстима.
     Он се онда окрете брату и баци му један од оних погледа, који се бацају добро васпитаној деци, кад треба да изађу из собе:
     — Отрчиде ти кући, те види јесу ли млађи свуда погасили ватру!
     Вучко истрча пре него што је Видак и свршио своју заповест.
     Тада се Видак окрете Илинци:
     — Још нешто! рече он. Видиш: ово је мој брат! Ти већ знаш! Он је онако мало детињаст, али му и приличи... Ако нема ни оца ни мајке, није опет сироче... Има ко се брине за њега! Најбоље је сад да ти кажем... Видиш: прво њега да гледаш, па онда мене... Хоћу да му је кошуља с кошуљом, чарапа с чарапом... Најпре хоћу њему да полијеш, па мени; њега да послужиш, па мене! Њега немој увредити ни на жао му учинити, а мени већ... како ти воља! Видиш! То и ти, Газда-Тодоре, да чујеш!
     Теча-Тодору као да не би баш по вољи ова погодба. Он се намршти и одби руком:
     — То је ваша ствар! Како се вас двоје наредите.
     — Е, је ли тако, Илинка? обрте се Видак опет њојзи.
     Она климну главом.
     — Упамти само то! А сад... Сад можеш ићи куд си пошла!
     Она изађе. Одмах унеше вино и свакојако мезе. Убрзо Стојан Приклапало поче наздрављати. Друштво се развесели. С авлије чу се гајдаш и топот ногу у такту. У кухини Вучко међ девојкама, натерао фес на око, а шаркијаш иза њега бије по жицама и одсеца:
&lt;center&gt;Ту'ни, ја'на, ту ногом,&lt;br&gt;Ето праха под ногом!&lt;/center&gt;
     И у соби Цигани развалише вилице и полегоше по ћеманетима. Бубањ у мозак пробија! Вино као гром!
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
     Кад сам после три године дошао кући, одмах похитам Илинци.
     Кад сам ушао код њих, видим чак у дну авлије, крај плота, а наслоњена на бунар, Вучка. Пођем чак око чардака, хтевши да га заобиђем и изненадим. Али, чим сам пришао ближе, угледам иза плота једно светло око, и, судећи по зајапреним образима Вучковим, закључим одмах да је το rendez-vous. — Хтедох полако да се сакријем и побегнем. Али у тај пар погоди ме ''оно'' око! Одмах за тим ''она'' као да се доиста издиже за читав хват поврх земље, као да доиста «прну» кад угледа мене, и одлете према кући.
     Вучко погледа најпре забленуто пут ње, онда тек опази мене и, хтевши ваљда да ме превари, учини се да ме не види, и стаде једним сврдлићем ревносно бушити један котур дрвета, који је држао у руци.
     И ја се, наравно, чиним невешт:
     — Еј шта ти то, море, мајсторишеш? Помози Бог! Како си?
     Он скочи и пољуби се са мном:
     — Бог ти помогао! Хвала Богу! Како ти? Ето, правим колица моме малом синовцу!
     Једва сам чекао да видим Илинку, која је још пре две године родила.
     После свију облигатних и необлигатних питања, рекох му да ме води да је видим. И њу и дете!
     Боже мој! Кака је то промена! Од девојчице — жена у напон! Дође ми као споменик, који сам видео онога дана кад је откривен усред голе пијаце, а сад се око њега развио питоми и величанствени парк.
     Како дивно детенце држи у наручју!
     Питао сам је за свашто. Хтео бих још нешто, али ми тешко иде. На послетку превалим преко језика:
     — Како живиш?
     — Добро!
     — Знам! А Видак?
     — Како?
     — Видак! Како те пази? Какав је човек?
     — Пази ме као и отац што ме је пазио, и, Боже прости, још боље. А добар је као добар дан, и — зна све!
     — Како: зна све?
     — Све, па тако! Што год рекне, онако мора бити! Свака му је реч света!
     — Е, е, Илинка! Ти преда мном говориш као пред туђином. Па Видак је, брате, прост човек!
     — Прост јест! Али да видиш ти само! Ако он није учио великих школа, опет он зна све науке!
     — Зна да Бог ме и како се земља окреће!
     — Па зна!
     — Шта зна?
     — Па како се земља окреће!
     Ја се убезекнух. Нисам, наравно, ни мислио водити тако луда разговора, али ме однекуд сам језик поведе. Сад постанем радознао:
     — Па добро, од куд он зна како се земља окреће, и од куд ти, као бајаги, знаш да он то зна, и од куд он косанћим да то теби прича?
     — Е, прича он мени свашта! Ја њега питам, па он мени прича! Ја — за то што кажеш — ја нађем на ћупу с пекмезом један пут једну хартију, па тамо нешто пише за земљу, па ја питам њега, а он ми каже све! Јесте, Бога ми! И каже да су хтели да убију онога што је измислио да се земља окреће, онога... Гутенберга! Је ли Гутенберг се зове?
     — Не! рекох ја упрепашћен.
     — Е не знам сад, настави она простодушно, не знам баш како се зове... И Гутенберг је нешто измислио! Али видиш сад да он зна све?
     — Видим, видим!
     Њене се очи засветлише победоносном простодушношћу. Она ме дохвати за руку и уведе у велику собу. На орману под иконом стајала је једна тријестина лепо поређаних и лепо укоричених књига:
     — Видиш! каже она, показујући поносито руком на књиге, видиш! Он зна све то! И мени много казује. Ето ово!
     Она поче монотоно и с усиљавањем гласно читати: «Живот и чрезвичајна прикљученија славнаго Англеза Робинзона Крусе»... знам! То је онај што му се лађа подавила, па је после... пиха! све ми је то причао! А ово је: «Ру—ко—» Знам! То је «Руководитељ»! Ту има све, и сваки лек ту стоји и од сваке болести лек! А ово је...
     — Остави, молим те књиге! Књиге су ме од куће отерале!
     Ућутасмо. Чисто ми је било нешто мутно у глави. Играо сам се најпре с њеним дететом, па после ошљарећи опет поведем разговор:
     — Је ли, Илинка, а овај Вучко?
     — Шта?
     — Како се с њим слажеш?
     — Добро, Бог с тобом! Ја како него добро? Девер ми је!
     — Знам. Али он је онако...
     — Како?
     — Онако — ћалов!
     Она поцрвене:
     — Ех, ћалов! чекај док му падне слеме на теме! Он је сад још дете!
     — Мањ по томе што још игра крајцара. Дете! — а...
     Ја хтедох рећи: «засукао бркове за уши», али то не беше истина, а с. Илинком се није смело говорити у сликама.
     — Па дете, ја Бог ме! Он има, хвала Богу, ко се за њега брине! ''Он'' — она у целом разговору зваше свога мужа само «он» — он је њему што и мени: и отац и мајка! Па док је нама њега, ми можемо бити како нам драго. Ниједно нећемо гладовати... ни онако што год... Он зна све!
     — Хм! А пије ли ''ово'' дете? Ја хотимнично ударих гласом на «дете» и показах руком у авлију, где је Вучко правио колица детету.
     — Пије и пуши, али не пред њиме. Ја му тако скунаторим по коју крајцару да купи духана, и склоним га кад се напије, да га он не види.
     — Хм! Не допада се мени то што твој муж њега мало не стегне.
     Она спусти дете, које беше заспало, на душему, и чисто се љутито обрте мени:
     — Ама кад ти кажем: зна он најбоље шта ради! Он зна све!
     — Добро, добро, де!
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
     С каквом слашћу се ја сећам свега онога!
     У оно доба људи нису спавали ни седали, већ посртали с носа на уста и с уста на нос; с ногу су јели... И опет! Све је изгледало као да се сàмо пило, певало, и веселило!
     И сам онај туњави Павле био је и добар трговац и добар јунак!
     Кад нам једне недеље а после ручка, мало накривљеним, изведоше оседлане коње, ја сам мислио Павле неће умети ни закорачити... Још да видиш какав му је коњ! Па кад пође да уседне, он некако као разглављен, и као да се пење на крушку... Али чим се нађе у седлу — отпут други човек! Као да га заковаше! Коњ издиже главу, фркну, скочи једном-два, па стаде као укопан. А Павле се само стидљиво смеши, брише себи нос рукавом и глади коња шаком по врату...
     Кад изађосмо из вароши, Видак се одмах одвоји од друштва, и стаде заигравати коња по трави крај друма. Коњ му беше отворен дорат и преливаше се на сунцу као скоро орибана тепсија. Он беше од оне кржљаве арапске расе, од које су коњи до скора били код нас на великој цени, а сада их са свим нестаје. Висок на ногама, кратка тела, пократка врата, мале главе, широких ноздрва и груди, великих очију. Глава и ноге су сама кост и жила, сапи су обично средином лако утолегнуте, као што се то звало «олукли», а из тога олука пружао се право назад и нешто на више реп, који је на разне кицошке начине чешљан, оплетан, на рђаву времену и на чворове увезиван. Ти коњи — да ли по нарави, да ли по рђавој дресури? — нису имали оне достојанствене хладноће и питомости коју би показао један Арапин или Енглез и онда кад би га шибао бичем и кад би му остругама парао трбух. На против: они су готово увек укварени, погдешто тако, да је само известан јахач смео узјахати извесног коња. Кад он савије врат, кад му жиле набрекну, кад развали ноздре и вилице и упрска се пеном из својих жвала, тад он, ма да је мало пре од куће пошао, дакће као да се с трке враћа и дркће као прут. Тада га се чувај! Ни онај немилосрдни ђем са клипом, који се забија дубоко у гушу, не помаже ништа! Савладан ваљда осећањем сујете, он пада у неки занос, и носи, мислиш, у смрт свога јахача. Ама и јахач је неки! Он натерује фес на уво и седи у седлу лако и нехатно као дете у љуљашци. Такога већ познаје коњ, њега трпи, ваљда и воли, али баш као да се њиме поноси, и тада се оба носе и као да се машају руком за облак.
     А тај исти коњ, кад пођеш трговачким послом, кад преко њега бациш бисаге и вежеш срџаде у теркије — пође оним ходом, који се зове «раван», и ни дај Боже оне хале! Он зна пред механом прићи уз бињекташ и ногом давати знаке, које су механџије већ разумевале, те ти доносиле час вино, час каву и ракију.
     Ми смо сви ишли широким путем, поигравали, «престројавали се», слушајући Павла, који је јахао неколико корачаја напред, и, правећи се стерешина, командовао нам по војнички. Само Видак што се издвојио, те иде ледином украј пута. Коњ му зечки поиграва, и, где би год видео какав оборен грм, јендек, кладу или бару, он се још издалека рогуши и фркће, знајући да ће га Видак пустити да прескаче. — Ма да смо и ми имали добре коње, и уздали се и у њих и у се, опет смо сви с прикривеним дивљењем погледали на Видака, који је некако необично лако и немарно, па опет тако поуздано седео на своме дорату. А дорат сав као насапуњен, и из оне пене импозантно се црвене грдне ноздрве као она два црвена фењера ноћу на локомотиви. Са стране, одакле га ми гледамо, засија се често његово око, које као да је искоса на нас бацао; и, ваљда видећи колико му се дивимо, полетао би час на једну, час на другу страну, час напред и упропнице — како би га кад Видак дарнуо једним или другим, или обојим листовима.
     Јахање опија као вино. Човек појаше од куће с врло «мирољубивом» намером, али, чим уђе у весело друштво и зањиха се у седлу, почиње да губи свест и да се љушка неким херојским сном! Што веселије друштво, тим и коњи немирнији, и ти механички попушташ узду, придајеш листове, и онда се носиш некуда, куда те сама душа води, те се само на махове очешеш о земљу и већ као да се носиш под облаке.
     Павле, који је опет код нас који смо у групи јахали имао најбољег коња, ијахао напред, поигра коња поребарке и гледаше неко време Видака на његову дорату. Ваљда га тај поглед толико савлада, да се он окрете нама и само дрекну:
     — Хȁ сад!
     Па пусти коња. А ми само набисмо капе на главе, пустимо дизгине, стегосмо листовима, и онда — духну један ветар поред ушију и очи засузише!
     Тако смо летели неколико секунада. Павле беше напред, ја одмах за њим, остали за нама не знам како су ишли. Тек од један пут пирну нешто поред мене. Ја, који сам полегао по коњу и гледао само у плоче стражњих ногу Павлова коња, угледам сад Видака на дорату како пролете поред мене, обиђе и Павла, и, рекао бих, откотрља се на крај света.
     И Павлов коњ одмаче мало од мога. Тада Павле диже високо десну руку. Ваљда је што и викао, али ко ће то чути? Тек ја, а видим и они за мном, почеше устављати коње. Сад смо се били опет сви зближили и толико само трчали да не изгубимо Видака из очију. Тада он опет скрену с друма на траву, па полете право једној високо затрњеној обали. Ми још више устављасмо. Видаков дорат одскочи од земље, подави ноге и понесе се преко високе обале. Чисто као да нас носи! Ено га на другој страни! Али га у један пут нестаде, и ми нејасно видесмо Видака, где као стрела кад је пустиш из лука полете главачке на земљу! Све се изгуби иза трњака! Павле дрекну: «погибе Видак» па забоде коњу бакрачлије у трбух. Ми се сви пустимо за њим и убрзо стигосмо на место плачевног призора.
     С оне стране, а на два три корака од обале, видесмо један изврнут плуг и у ручицама његовим предње ноге доратове. Он је лежао поребарке, испружио вилице као мртав, јако му се распињу слабине и од њега се диже пара. Пред њиме тако, да му је преко њушке пребацио једну ногу, лежи Видак, потрбушке, лицем заривеним у земљу, и као што је изгледало без даха и знака живота.
     Павле, који је једини с коњем прескочио обалу и први долетео до Видака, чим ово угледа, скочи с коња, забаци му дизгине за ункаш, пљесну се по челу да му одлете фес, па јаукну: «их, их! јадан ти сам» И онда паде ничице поред Видака, подметну лактове под лице и поче гласно јецати и трести се целом снагом.
     Не знам ко је био између нас најприсебнији, те окрете Видака на леђа. Из уста му је лоптила крв, и цело лице беше умазано крвљу и скоро узораном земљом. Очи су биле изврнуте. Не знам да ли је дисао.
     Павле по гдешто само дигне главу, погледа Видака, па само јаукне: «их, јадан ти сам» и брзо опет стрпа лице на лактове, мислећи ваљда да ћe се све ово као какав страшан сан, док он жмури, прометнути у веселу јаву.
     Од дората се није могло прићи комотно Видаку, те с тога неко запе и извуче плуг испод њега, па га онда удари ногом у трбух. Познато је како ова хитра и јуначна животиња изгледа тако трома, десператна и мртва кад падне, а нарочито поребарке. Дорат, на први ударац у трбух, само јекну, али, на други-трећи, он се неспретно стаде опирати ногама о орање, и, на наваљивање са две-три стране, диже се, стаде као укопан и, с неким тајанственим расположењем и страхом, гледаше онај неред око себе.
     И ми смо стајали као луди, не знајући шта да радимо? Неко је само рупцем обрисао Видаку крв и земљу с уста и лица. али се он не разбираше. Договорисмо се да трчимо по кака кола. Осим Павла, појахасмо сви коње и разлетесмо се на све стране. И враћасмо се, и опет трчасмо, и на послетку неко доведе за собом једне добре тарнице.
     Претресосмо сено у колима, па положисмо у њих Видака, код кога се сад могло опазити да дише, и чути да му нешто кркља у грудима.
     Павле привеза Видакова дората за чатлов, па сам појаха напред пред колима. Ми други опколисмо кола и, шишкајући коње, ћутећи и невесело, пођосмо уз кола.
     Павле се сваки час обзираше погледајући час у кола, надајући се зар да ће видети отворене очи у Видака; па бацајући после поглед на нас, читајући ваљда с наших лица наше мишљење о стању Видакову. Али и оно што је видео у колима и оно што је видео на нашим лицима, учини те он у један пут скиде фес, тури га себи на очи, па се преви коњу до ункаша. Ми видесмо само где му се тресу плећа и слабине, и сви бесмо готови да плачемо.
     — Ах! мислио сам се ја, шта ће она јадна Илинка? Убиће се, Бог и душа! И шта јој вреди остајати са оним црвом и оним алауком, оним летиветром, оним Вучком!
     Од запада као да се неко грдно, велико, црно крило поче надносити над нас, над пут, над васељењу. Већ сумрак, а ми полако улазимо у варош.
     На самом уласку, Павле пружи десну руку у висину. Спровод стаде. Он притера коња колима, наже се до самих уста Видакових, после се мало одмаче и оштро га гледаше, па му онда опет принесе ухо. Онда се опет диже, исправи се у седлу, и, нешто размишљајући, гледаше у већ суро небо, па онда тури фес на очи и поче се поново трести. Окрете коња и пође напред, али феса не метну на главу, него га држаше у десној руци, спустив је низа се. Чини ми се, а не знам из каког разлога, да неки и од нас поскидаше фесове, кад коњи почеше ударати плочама о калдрму.
     Кроз варош се ишло још лакше него пољем. Свет, најпре из радозналости, а после из учешћа, поче пристајати уз кола. Никоме ни на ум не падаше да отрчи напред, да «спреми» фамилију и, што је још главније, да дозове доктора; те тако цео спровод, који је од стопе до стопе растао, иђаше тихо и суморно као облак који изненада носи олуј, град и громове, и заустави се пред кућом Видаковом.
     Пошто је била недеља, то је све било затворено. И на Видаковој кући била је затворена и капија, и ћепенци на дућану, и све је изгледало као да затвора очи и обрће главу од овога жалосног призора.
     Спровод стаде, и сав свет плашљиво и с учешћем погледаше на капију, из које тада излете Илинка, и као луда скочи преко точка у кола, и паде по Видаку. Она је јаукала из гласа, али ништа друго није говорила осим: «jaoj, jaoj, jaoj».
     Тада од некуда искрсну и Вучко. Као да се нигде не придржа руком кад ускочи у кола. Стаде у њима усправо као сељачка млада, погледа доле пред собом бесвесна Видака и украј ње тугом убијену Илинку, погледа горе у небо, па опет доле, и онда се целом преданошћу своје душе, силно и искрено као циганка, лупи песницом у груди, па се и сам сроза поред њих двога. Али, као да се о нешто опече, он у исти мах скочи, и крепко ухвати Илинку за раме:
     — Диж' се, снâко! Глас му дошао звонак и одсудан. Очи му се светле.
     Илинка се као послушно дете диже, предвостручена и пресомићена.
     — Па он је још жив! викну Вучко некако кличући и гледајући у небо, као да тамо горе некоме говори. — Силази доле, снако!
     Она, послушно и придржавајући се за свет, сиђе с кола, очигледно не разбијајући се шта се од ње ради.
     — Деде још један на кола! викну Вучко оним промењеним гласом.
     Неко ускочи у кола. Њих два подухватише Видака и предадоше неколиким рукама, које су биле пружене према колима.
     Тако Видака скидоше с кола, унесоше у кућу и у собу, свукоше, обрисаше од крви и положише у постељу. Али се он не разбираше.
     Тада Илинка на сав глас јаукну:
     — Куку мене, кукавици! Шта ћу јадна са оним сирочетом? И појми да падне по Видаку.
     Али се Вучко утаче и придржа је да не падне. Стаде пред њу, истури груди, погледа у таван па се опет лупи шаком по грудима, али у овај мах кокетно и као глумац коме је стало да начини ефект:
     — А ја?! Зар ја нисам жив?! Зар...
     Али га глас издаде. Он тури обе руке на очи, излете на поље, протрча кроз сакупљен свет, дотрча до кочија у којима је Видак довезен, седе на њих, ошину коње и — нестаде га.
     Видак је тешко и равномерно дисао. Илинка се наднела над њега, не миче се и плаче. Ниже ногу Видакових, на патосу, седи прекрштених ногу и с лицем у рукама добри и простодушни Павле. И он се не миче и плаче. У соби је пуно света.
     Сви нешто шапућу.
     У тај пар чу се опет тандрк кола. Она стадоше пред кућу. У собу улете гологлав и разбарушен Вучко вукући за собом доктора.
     Кад доктор ступи у кућу, он се најпре с прага још оријентиса.
     — Але сви баби на поле!
     Вучко отвори широм врата. Изађоше жене па и људи. Илинка и Павле остадоше само на својим местима.
     Доктор приђе, клече поред Видака и ослушкиваше га. Пипа му пулс, прислони ухо на груди, заврне капак па гледа очи, завирује око уста, око носа, око ушију. Штипа га по ногама и по рукама. Пипа га и притискује свуда од главе до пете, а кад дође до десног рамена каже: «ја, ја, hat ihm schon». После му поново брише крв с одртог лица, отвори му око па примиче и одмиче свећу, опет пипа пулс и подиже главу.
     Тад се диже и обрте Вучку:
     — Он јест так пал? И показа руком: главачке.
     — Так пал! рече Вучко, и он показа руком.
     — Он је не блувал?
     — Не блувал! каже Вучко.
     Опет доктор узе пулс и као у некој недоумици слеже раменима.
     — Он јест жив? каже Вучко.
     — Але так, брату! Видиш он дише!
     — Ама хоће буде још жив? каже Вучко.
     — Але то Бог зна! Он је не блувал, не му је шла крев з носу, не му је шла крев з уха. Пулс — он опет ухвати за пулс и погледа у сат а, као да некоме горе на тавану говори — так и јест: восемдесет! Он може бит не розлупал је там главу где то јест смертно! Але, брату, ти то не розумиш!
     — Ама, човече, ја розумим! Само ти мени будеш лечиш брата, ја теби будем платим, ама све жут дукат, хеј!
     На докторовом лицу показаше се знаци негодовања и презрења:
     — Але ти так прост! То Бог може лечи! Чекај, брату, до јутра, то увидиме! Он сад само зломал ову кост, и мозак у него... але ти то не розумиш!
     Он показа десну кључну кост. Потом узе једне тканице, те њима увеза Видаку обе руке поврх мишица, па унакрст на леђа притврдивши, укрути у неколико десни зглавак у рамену да се не миче. Приписа неке прашкове и нареди да се на главу трпају хладне крие.
     У оно доба није у јесен било леда ни за пиво, а камо ли за болеснике.
     Потом се он диже и оде, обећавши да ће сутра рано доћи.
     Чим доктор изађе, Вучко, који је дотле клечао поред Видака и пиљио у доктора, скочи и разгоропади се:
     — А што стојиш ти ту, Стојане? дрекну на момка. Тестију па на воду! Живо!
     — Ти, снâко, дај пет-шест пешкира! Скочи!
     — А ти, Павле, брате... што му је ту му је!
     Глас му се размекша и поче да га гуши, али се брзо протури у онај ''нови'' глас Вучков; глас, који ме текну и подсети на оно срећно доба кад је Вучко као наш «цар» с ножићем у руци викао: «јуриш».
     — Ти, Павле, скочи у апотеку! Ама кад ја мислим да си тамо, а ти већ да си овде! И реци му, ономе апотекару, реци му да добро начини, да не жали јеспапа! Нека да Бог лека, платиће му се што не вреди!
     Опет му клизну глас:
     — Хајде, мој лепи Павле, мој по Богу брате!
     Све се разлете.
     Тада Вучко баци на ме један поглед, у коме као да беше нека молба за дозвољење, и онда се простре по Видаку и горко зајеца.
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
     Већ по поноћи, Видак се разабра. Сутра дан доктор кад је дошао констатовао је поново само прелом кључне кости и потрес мозга. Вучку је он објашњавао «што мозак му делал так так» и мућкао руком; на што је онет Вучко питао: «ама шта то? Није то то, него је то... ама знаш, он мораш са свим оздравиш»!
     После је доктор опет казао «не розумиш», а Вучко опет «розумим» и и тражио још какав лек, «ама што-год добро, знаш! као оно синоћ»!
     Тек Видак је, тешко разбијен, потресен и са сломљеном кључном кости, лежао с изгледом на потпуно оздрављење.
     За време његовог боловања, ја сам запамтио неколико ствари, које морам испричати.
     Често сам седео с Вучком у дућану, где је он сада био сам с момцима, према којима се био тако променио, да су се они чудили и нису умели да се нађу. Све је био нешто забринут и намрштен. Не знам шта би калфи Јешици те га једном онако срдита дрпну за пеш од гуња и са свим пријатељски позва да играју крајцара. Вучко се зграну, истеже шамаром, и Јешица лупи главом о бадију са зејтином.
     — Зар ти, бре, мислиш да је ово механчина, а не трговачка кућа?
     Од тога дана, и најстарији калфа поче га звати «газда» Вучко.
     Хтео бих, а не знам како ћу вам описати како је Вучко постао некако са свим други човек, са свим други, и опет му је са свим приличило. — Уозбиљио се! Неће ни да говори с његовим пајташима. Каже им: «прођи ме се, молим те; видиш да сам у послу! Знаш да је бата болестан»! Пази на сваку пару. Не облачи ни недељом нових хаљина. Нигде не стаје. Сад је у дућану; сад у одаји где момци шију гуњеве; сад на чардаку где се прегрће шишарка; сад у магази где отачу ракију; сад у подруму где претачу вино... Дао Бог берићета! Муштерија навалио, посла на све стране! Пада пара као плева!
     Било је ствари које онда нисам ни разумео!
     Једног дана уђем у кућу да обиђем Видака. У кухини застанем Вучка с Илинком, нешто шапућу. Кад се поздравим с њима и добијем одговор да је Видак добро, они без устезања наставе преда мном разговор:
     — И да ми даш, молим те, један грош да купим дувана, рече Вучко шапћући. Нисам пушио има три дана!
     — Лудаче! рече Илинка вадећи из џепа и дајући му полутак. — A што не узмеш из чекмеџета?
     — Немој, молим те!
     — Ама што кад ''он'' каже?
     — Нека, ако! Хвала ти! рече он, и, као дете, подигравајући истрча из кухине.
     Једне суботе, после подне, нађем Павла, кога сам био јако заволео од онога дана, нађем га на пијаци, држи једног шарана на прсту.
     Он се мило и добродушно и радосно насмеја кад ме угледа, и издиже шарана на прсту:
     — Хајде дођи довече к мени на вечеру!
     — Нећу, брате, на бећарску част, па да знам да умеш начинити и аласку чорбу. Него знаш шта? Дај тога шарана овамо!
     Он ми даде. Ја изберем још два добра икраша из корита преда мном, платим и пођем с Павлом:
     — Идем ја сад све ово да дам Илинци да она нама спреми, па довече дођи и ти. Знаш како ће бити мило Видаку.
     Павле се радосно пљесну рукама, и дође у вече с једном грдном чутуром.
     Тек кад смо већ хтели сести за вечеру, дође Вучко из дућана с «пазаром» и с рачуном. Видак му рече да седне да вечерамо, па ће после гледати посла, и ми се одмах наклописмо на рибу, и почесмо «пробати» Павлово вино. Бог ме се омиче! E после развезосмо разговор, све дође на ред, па на послетку и Вучко хоће да преда Видаку пазар и положи рачун. Ништа не разумем њихов разговор (можда због Павлове чутуре), ама видим где нешто дуго говоре; и, мало по мало, дође до озбиљних речи. Онда Вучко, онај исти туњави Вучко, поче да лупа руком о софру, да помиње неку вуну, мед. Һитајку, морокошње, гуњеве и шта ти ја знам, и, све више долазећи у ватру, поче по једној хартијци, коју извади из гуњчета, лупати руком:
     — А ово?! Је ли ово два пут два: четири?
     Видак љутито докопа ону цедуљу из руку Вучкових, и оштро му погледа у очи, па онда у један пут прсну у смех и загрли га:
     — Та зар ти, болан, не видиш да се ја с тобом шалим. Ја, треба да знаш, ја...
     Он докопа са стола пуну чашу вина и укап је испи:
     — Ја, треба да знаш... мени... Мени ништа не би било тешко да сам морао умрети! Ја сам знао... па знао сам да Бог ме! Точи!
     Ала смо се после накитили да нико од нас није видео како се Видак наслонио на ону руку, врх које је сломљена кост, ма да смо сви сматрали за дужност да на то добро мотримо!
     Прексутра дан Видак изађе у дућан, истина с увезаним и укрућеним плећима, али тек!
     Вучко се одмах повуче и помеша у момке, који од један пут изгубише сав респект према њему. Помислите! Тога дана он цепа једну главњу на дрвљанику, зајапурио се, па даје секиру калфа-Јешици:
     — Деде, Бога ти, сустах! Умори ме ова бабетина.
     Јешица узе секиру и безобразно се окрете Вучку:
     — Хоћу, ако ћеш после да играмо крајцара!
     Вучку заиграше очи. У један мах као да се колебаше; али у исто време, а не знајући за што, он осети да би то било '''сад''' не само детињасто, него и стидно. Као да нагло збаци нешто са себе, окрете се намргођен Јешици и пружи му секиру:
     — Држи ту секиру, па ради што ти се каже! Зар хоћеш да...
     Посрамљен Јеша узе секиру и љутито стаде ударати по главњи.
     Вучко пође у кућу. Кад се беше одмакао од Јеше тури руку у шпаг, извади један куршум, којим преврће крајцаре, и завитла га далеко преко куће.
     Тога истога дана у вече, пред вечеру, дошао Вучко у кухину, окупио Илинку те му баци на маст парче хлеба, и он то «мезетише». И ја се прибијем уз њих и — подмладим се.
     Илинка необично весела што је Видак прездравио. Све се нешто смешка, намигује на ме па задева Вучка.
     — Је ли, дешо, што је остави, болан?
     — Ћути, молим те!
     — Није, Бога ми, не шалим се! Девојка плаче, уби се! Каже: не мариш за њу!
     Вучко скоро да плаче:
     — Немој, молим те!
     — Ама није, Бога ми ти кажем! Она каже: од како се ''он'' поболео, ниси јој ни лепе речи казао!
     — Немој, снâко, жив ти син!
     Илинка ућута као заливена. Намигну само на ме и показа очима на Вучка, који побеже из кухине.
     — Умре за њом! каже Илинка.
     — За овом газда-Станишином? упитах ја. А је ли кака девојка?
     — Бог с тобом! Нема је одавде до мора!
     — Видео сам да је лепа... Него онако...
     — За «онако» је — прођи је се! Кажем ти: нема је ни у трећем царству!
     — А хоће за Вучка?
     — Пȍлу̑ди!
     — А он за њом?
     — Уби се! Него њен отац нешто као да затеже... Неће овај мој Турчин да одреши језик, а све би ишло као подмазано...
     Илинка се уозбиљи и замисли. У један пут се окрете мени као с неким протестом:
     — Сви они однекуд Вучка држе за онако некако... за лака посла! Ама ја ти кажем: он је један човек да му нема пара! Није га баш ни ''он'' много... Ама тек знаш: он је онако некако одвојио: Зна, брате, све!
     — Знам, знам! Видим и ја да Вучко није неки ветропир!
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
     За недељу позваше ме на ручак. Позват сам чудновато. Видак ме је звао. Казао сам «добро»! «Не, рече он, него на извесно да дођеш»! «Па да дођем, долазио сам и досад, и не избивам ти из куће»! «Знам, али никако друкчије да не чиниш»! «Ама Бог с тобом, човече! Само ако будем жив и здрав»!
     Дођем, наравно, на ручак. Застанем Вучка у авлији, као и обично, с малим на руци а с очима преко плота. — Обукао се као да је васкрс! Зачудим се и запитам га: «шта је то»? Он слеже раменима: «казао бата»!
     Кад уђем у кућу, зачудим се још више. Видим и Видака: турио на се што је имао најбољега! Још ме више зачуди кад видех где му Илинка задева под појас нову, дивно везену дуванкесу, па се измиче да види «како му стоји». — Па онда он извади дуванкесу испод појаса, и, као кријући је, тури је на прси под џемадан.
     Ама шта је ово? Или сам ја луд, или је данас нешто онако од себе лудо? Па Видак и не пуши!
     Али сам се тек изненадио кад уђох у собу и видех, осим нераздвојног Павла, још и попа и г. Стојана писара. «А шта ће ова двојица!?»
     Опет изађем на поље и питам Илинку. Она се смеје детињасто и стежући песнице, као деца кад се нечему особито радују:
     — Иди, иди, молим те, у собу! Хвала Богу! Устао човек из мртвих! Данас био први пут у цркви! Па како да нисмо весели?
     — А?! То ли је!
     Тако је, тако је! И Стојан писар му је ваљда добар пријатељ! Нисам га, истина пре виђао код њих, али... А поп? Е, већ то наравно: из цркве га свратио!
     Седосмо за ручак. Једосмо, писмо. Сипа, брате, поп оно вино, па као у мешину! А све наздравља! Куцај се — мораш пити. Пòпи̑, обриши бркове, опет пòпи̑! — Написмо се!
     — Је ли, Видаче? викну у један пут поп гласно и громко, као да је Видак на пушкомет од њега.
     Пијан ли је, луд ли је?
     — Чујем, оче! викну Видак и сто тако.
     — А како ти се влада овај твој Вучко?
     — Зар овај мој брат рођени?
     — Јȁ, он?
     — Да Бог чује, никад боље!
     Вучко побледе као крпа, а очи му се наводнише.
     — Ама па што ти њега не жениш?
     — Ама не могу док не видимо најпре има ли чиме хранити жене! А, господин-Стојане?
     Сад се направи један театор, из кога се ја на једвине јаде сећам ових појединости.
     Устаде поп и скиде читу, уста Видак, уста Илинка, Павле, господин-Стојан, па и ја с Вучком.
     Господин-Стојан извади из капута (у оно доба је по који «господин» већ носио «немачки»), једну велику хартију, и поче и он онако лудачки дерући се читати:
     «Уговор. Измежду нас два рождена брата, мене Видака и мене Вучка рождене браће Теофилович, относећи се на чрез наш заједнички труд стечено, наше заједничко и братско имање о томе као што сљедује...»
     То беше уговор по коме Видак прима свога брата Вучка у ортаклук и заједницу са собом, и цело своје имање назива њиховим заједничким.
     Господин Стојан је грцао при крају. Добри Павле поче на глас јецати, а и нама свима ударише сузе. Вучко приђе руци попу и Видаку. који га исправи и пољуби се с њим у лице. После се Вучко пољуби и с Илинком и с нама другима.
     Од суза и од вина, не знам шта је све даље било. Сећам се само да сам се, неко време после тога, обзирао за Вучком и видео га где седи у углу собе, у дну, сâм на миндерлуку.
     Ваљда Видак примети кога тражим, па викну:
     — О, Вучета!
     — Чујем, бато!
     — Седи, човече, па замагли! Дајде, Илинка, онај чибук!
     Илинка излете из собе и за један тренутак врати се с једним чибуком од абоноса са грдним ћилибарским такумом.
     Видак узе чибук из њене руке, па га даде Вучку:
     — Пали!
     Вучко се опипа око паса.
     — Нутоде! рече Видак. А ти ово што си везла и заборавила!
     Он извади ону дуванкесу и даде је Илинци, која је опет предаде Вучку:
     — Пали, дешо!
     Вучко се намршти. Наби песницу дуваном, па онда наби симсију, Испружи је украј себе, па рече Илинци:
     — Викни де, молим те, момка!
     — Нека, ја ћу! рече Илинка и дотрча из кухине са жишком у машицама.
     Вучко гута дим, а још више пљувачку. Вуче и ћути, док већ у лули не поче кркљати. Онда истресе, напуни другу и припали је кокицом. Одби дим-два, па преко чибука:
     — Вала, бато, она се шишарка сасуши! Дошла већ као барут! Не знам што је чуваш? Ја бих је продао!
     — Ама искао нам је и комшија Станиша, па се не погодисмо. Него сам му ја и ова твоја снаха поручили да ћемо довече доћи да просимо за тебе његову Милку, па, ако то срећно свршимо, ласно ћемо се погодити за шишарку. А?
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
     И испросисмо је. У неко доба ја бацих Циганину плету на бубањ и ухватих Илинку за руку:
     — Хајде да се иде! Хајде ја и ти да пођемо, неће ли још когод за нама! Овоме краја нема... Знаш да ми је глава оволика!
     Дигоше се и остали. Пођосмо.
     — Чујеш Илинка, овај твој Видак и Вучко; па, брате, и Павле и Станиша и сви ови ваши људи, ово онако некако! Буди Бог с нама... Чудно!
     — Ех, рече Илинка победоносно, не знаш ти још ове наше људе! То ти не стаје ни дан ни ноћ! Они не спавају ни седају, већ посрћу с носа на уста и с уста на нос; с ногу једу... И опет свуда стигну и знају кад је чему време и прилика... У њих истина изађе и по шест џандара у картама, али један другом дају стотине дуката у четири ока. — И веруј! Знају ти они шта хоћеш! Ето он! Ама он зна све, као један Гутенберг! 
     — Зна, није вајде. бадјава!

(1889)
&lt;/poem&gt;

==Извор==
*Лаза Лазаревић (1890), ''Он зна све!'', Београд: Српска краљевска академија (заједно с приповетком „Ново оружје” Сима Матавуља)

[[Категорија:Лаза Лазаревић]]
[[Категорија:Приповетке]]</text>
      <sha1>al1lzjsf2dx7swr3c2aak07v73ku3oa</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ново оружје</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61041</id>
    <revision>
      <id>144398</id>
      <parentid>144375</parentid>
      <timestamp>2026-06-18T13:21:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>додао извор</comment>
      <origin>144398</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="90756" sha1="cg1y0q6q31jw45zprqpc2nh0e6ltd2h" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Ново оружје
| одељак=
| аутор=Симо Матавуљ
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;big&gt;'''I'''&lt;/big&gt;&lt;/center&gt;
&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;«... А ти хајде у ''широке Дужи'',&lt;br&gt;Билој кули Бока Маловића ...»&lt;/p&gt;

Требињска нахија међаши столачком, невесињском, и никшићском, једнијем крајем спушта се к јадранскоме мору, и има на њему свој велики пристан: Суторину.

У тој нахији, на истоку од Дубровника, западно од Требиња, пукла је долина, коју може коњик прегазити, путничким ходом, за један час, а обиграти могао би је сву колику за непуна два.

To cy те гуслареве «широке Дужи».

На западу те долине, лицем ка Требињу, наличјем ка јуначком браству Правицâ, сјевернијем боком ка Попову Пољу и племену Бањанима, јужнијем боком ка цести, која веже Дубровник са Требињем, налази се један манастир.

Као што је требињска област најврлетнија, те најнероднија између четрнаест херцеговачких котара, тако је тај манастир, и по старини и по грађевини, најнезнатнији од осталијех дванаест у њекадашњем војвоству Светога Саве.

Али је тај манастир, овијех пошљедњих година, на далеко разглашен као огњиште народнијех буна.

На згодну је мјесту за то. Опасан је селима, а у томе живом вијенцу, њиви се од старине љути ратнички народ, перјаница цијеле земље Херцега Шћепана. С тога тешко имађаху приступа и Турци и потурчени властеличићи горње Босне; с тога, кад би народу муке дотужиле, у томе би манастиру најчешће се разлијегао поклич:

»За крст часни и слободу златну»!


&lt;center&gt;&lt;big&gt;'''II'''&lt;/big&gt;&lt;/center&gt;
&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;«...А какав је тај столачки бане&lt;br&gt;На његову дебелу дорину!&lt;br&gt;На плећи му везена шишана,&lt;br&gt;А о бедри дуга гадарија...»&lt;/p&gt;

Оне године кад Омер-Паша покори властелу босанску и херцеговачку, живљаху у манастиру три калуђера: игуман Ђенадије, настојник Ђерасим и Дионисије «душопопечитељ» цијеле околине. Сва три бијаху од добријех брастава из требињске нахије, јунаци окушани и свештеници чиста живота. Игуман бјеше претурио шездесету, Ђенадије га готово стигао, а Дионисије немађаше још сиједе длаке. Осим њих, било је у манастиру, како које године, по два три ђачића и толико слугу.

Манастир имадијаше њешто своје земље, гаја и стоке, али дохотком од тога његова чељад не могаше прегодиштити, него се помагаху купљачином. Сиромашни, побожни народ херцеговачки, и данас откида од својих уста те помаже задужбине својих старијех.

Једнога љетњег дана бијаше мо́ба на црковини. Жело се бијело жито. Бијаше ту старјешинâ и омладине од Правицâ, Бањанâ, Вукаловићâ, са Дријена — еле из све околине. Уз веселу пјесму, српови сијеваху у хитријем дјевојачким рукама, а момчад иза њих скупљаху руковети, које опет старији везиваху. У подне сви посленици са духовницима посједаше у хладовину, да једу и да се одморе. Послије јела заврже се шала, старији спавнуше мало, пак се опет приону на посао. У попасна доба отидоше духовници.

Пред сунчани залазак, баш кад клепало пред манастиром огласи вечерње молитве, угледа њеки од посленика, на путу што води од новскога приморја, једнога коњика и пред њим пјешака. Сви, заклањајући очи рукама, упријеше погледе на ону страну, те, након прилично доста времена, распознаше крупна брадата човјека на велику дорату.

— Ко ли је оно, ако Бога знаш! Каква ли је оно банина? — рече њеко.

— Ко је да је, гост је манастирски, прихвати кнез Трипко: — Тркни, који од вас момчади, да јави калуђерима.

Један Правица задјену оружје за појас, пак даде маха ногама.

Људи се стадоше умивати, женске поспремати алате и ствари.

Путници наиђоше стазом на њеких педесет корака од њиве.

— Добар вече! назва дебелијем гласом коњаник, привукавши узду. Био је у црногорској ношњи, која већ и онда узе маха у пограничној Херцеговини.

Сви му прихватише једногрлице.

— Чији сте посленици?

— Манастирски умолници, — одговори кнез. — А ти докле ћеш?

— У манастир, брате. Збогом!

— Да није устао који с Косова? нашали се њеки постарији Правица. — Ја мним нијесу ни они личнији били од овога.

Сви пођоше у гомили, мушки предњи, а женске за њима. Младеж заче пјевати. Коњаник иђаше лаганије, обзирући се сваког трена, те кад доприје пред манастир, изађоше му калуђери на сусрет, а народ га стиже.

Он хитро одјаха, а широка сабља звекну му по ножном листу.

— Добар вече, браћо! Е, благо мени кад ме браћа овако дочекују! Ово, занаго, на добро слути!

— Добро, ако Бог дâ! — прихвати игуман.

Сада тек могоше га омјерити. Бијаше подланицу виши од високога кнеза Трипка, који стајаше тик до њега, а леђима ћаше заклонити два осредња човјека. Под високим челом свијетљаху му крупне црне очи, а брада прогрушана досизаше му до појаса.

Путник отпаса сабљу и извади иза паса двије мале пушке, предавши то пратиоцу; нак скиде капу, те му се просуше по плећима бичеви дуге косе; за тијем извуче из зобнице масну камилавку и натаче је.

— Благослови, оче игумане! — рече цјеливајући старчеву руку. — Ја сам ти у Рѝсту брат, Серавим Сточанин, ако си кад чуо за мене.

Диже се граја.

— Зар Серавим! О, соколе Серавиме! Ко није слушао о теби!? Каква те добра срећа к нама нанесе! Благо нама!

Ти узвици и други налик тијема, ређаху се, докле се Серавим не ижљуби са свјема. Па онда женске приступаху му руци. А кад већ ћаше доћи до ријечи, повуче га игуман за скут од бијела гуња, јер није у реду да се пред кућом путник пита за што друго, осим за здравље. Али Серавим рече:

— Нека ме овдје, оче игумане, Бог те миловао. Овдје, ето након толико година, први пут стадох на херцеговачку земљу, међу киту дивне браће. Допусти, дакле, да се овдје одморим!

Ђенадије сједе на рудину, прекрстивши ноге. Сви остали учинише тако, а невјесте и дјевојке отидоше.

Танки ђак Исаило, којега зваху Пресукача, и гојни кувар, надимком Кркљача, донесоше ракију, те почињући од госта, сви се обредише ћутке.

— А јеси ли здраво путовао? заче игуман, одбијајући прве димове из чибука.

— Хвала, духовниче, здраво и добро! — одговори Серавим, сисајући и он врх од чибука. — А ви сви како сте?

— Хвала, здраво, добро, — заграјаше што који.

— Пошљедњи пут чух о теби... не знам кад оно? Има ли виша од пет година? Онда кадно Турци ударише на Острог. Е, причало се да си са двадесет другова покор учинио од некрста!

Серавим одмахну руком, као да не бјеше вриједно о томе говорити.

— Право, ја мнидијах да си старији, па сам помишљао: умр'о човјек! Збиља, како то да се нас два никад не видјесмо? А, ви људи, познаваше ли га који?

Сваки занијека главом.

— Знали смо га сви, али га ето не познаваше ниједан! — рече кнез.

— Хвала ти на тој! — одазва се Серавим, и стаде их гледати редом, пак се заустави на једном младом прсони, плаве длаке, који сједијаше према њему.

— С тобом као да сам три ста пута бивао, тако си ми обичан! — рече Серавим младићу. — Не буди замјере, сви сте ми по вољи, али овај види ми се јунак.

— Боже дај да погодиш, јер до сад немађаше прилике да одвоји другима, дода кнез, тапшући по рамену момка. — Ово ми је синовац, Лука Вукаловић!

— Жив био! — рече Серавим, пак се обрну к игуману:

— Да се вратимо на први разговор, оцо, богме, имао сам кад умријети и по годинама и по злој коби, која ме је пратила, Бог је посјекао; али нема смрти без суђена дана.

— Дед причај што о себи, ако си вољан! — замоли га Ђерасим.

— Хајде, хоћу, ако ћу и у кратко. Родом сам од Стоца, — то знате. Књигу сам учио у Житомислићу, гдје се закалуђерих. Е, лијепо ми је ту било и обично, него, Бог вас миловао, Мостар близу а у Мостару владика, па ево ти га готово сваке недјеље к нама у походе. Не бјеше ми мио тај Грк, а ни ја њему. Једном затече ме гдје се бацах камена са момчађу, те удари карати ме: «Зар ти не знас да свјасценику не подобајет цинити јунаства»? Па пошто изгрди српске свештенике све с реда, одреди да издржим дугу јепитимију. Ја, богме, не шћех него се преселих у Косијерево, а одатле ускочих у Црну Гору, под Острог...

— Валај, ти баш прескачеш трупачки, — прекиде га смијући се Дионисије. — Као да си дан остао у Косијереву? Та знамо ми, чôче, што те маче отуда!

— Није ли и твога прста било у погибији Смаил-аге Ченгића? — запита лагано кнез Трипко:

— Сад како му драго, Бог га посјекао, ко би све ситнице побројао! Еле, Бог вас миловао, остах вам у Црној Гори шест пошљедњих година господарства владике Рада, а ево непуну једну од кад, са срећом, наста нови књаз... Дајте да сквасим сухо грло.

Дадоше му ракију.

Бјеше пао сутон.

Пошто и најмлађи предуши, запиташе једанак кнез и игуман:

— Први: Мислиш ли колико остати с нама?

— Други: Долазиш ли право отуда?

Серавим се обрну к старцу.

— Право. Прекојуче сам прешао катунску нахију, јуче падох у Приморје, а данас ме ево овдје.

— Мислим, кнеже, остати међу вама, докле ме не отјерате.

— Е, онда ћеш дуго чекати заиста! — викну њеко весело.

— Дуго богме! И жив и мртав! — дода други.

Игуман се помаче да устане, јер видје да се допрло до заплета, који не треба расплетати у то вријеме, али ђаво не даде младом Вукаловићу да ћути.

— А како ти је било у Црној Гори, оче Серавиме? Пажаху ли те главари?

Свак прекиде дисање.

Серавим испири младићу млаз дима у груди.

— Лијепо ми бијаше, дијете. Пазили су ме добро.

— Јакако, као што личи! — настави Лука мирно. — Али, опет, оче, не свикну се ти тамо, што ли?

— Е, Бог те посј... миловао, дијете, што ти паде на ум да ме исповиједаш, а не познајеш ми ћуд! — рече Серавим као шалећи се, али му се густе вјеђе саставише. — Слушао си да наши Турци, ходећи на аџилук, носе у торбицама наше земље, те је у путу миришу, а ноћу је разасипљу пода простираче, и тако их жеља мине свега домаћега. А ја, видиш, заборавио бјех понијети прегршт херцеговачке земље, те ме је она сваколика увијек привлачила, док ме ево не довуче...

— Тако је! — потврдише њеки.

— То је једно, Бог вас миловао, а уз то чух да је цар дао правице нашој земљи и поставио уредбе као и други краљеви, те нема већ насиља. Је ли тако, кнеже Трипко?

— Оно јест, да речемо побоље него што је било. Ето по градовима и по касабама царски низам и заптије, те су на руку свакоме ко се потужи. Ето укиде се харач и кулук. Бегови и аге врче на царске људе као и на народ, — сад колико ће то трајати Бог сâм зна...

— Поред свију тијех уредаба ми смо на пушци као хајдуци! — рече Лука. — Бога ми, да ми није срамоте оставити своје огњиште и племе, сутра бих ускочио тамо, гдје наша вјера суди!

Серавим поносито диже главу.

— Чујеш, дијете! Има њешто теже од страха! Ја не долазим амо од бјеснила, него од невоље... Владика умрије, на се сад главари прегоне око власти, њеко хоће опет владику, њско кнеза, а ја побјегох да не гледам братски покољ, више с тога него од бојазни да не погинем невидован, као што погинуше многи. А ово наших кршева, ако не можемо ослободити, можемо их бранити...

— Ја сам све разумио, — рече игуман устајући. — Лука, први пут познадох да си брзорек, а то не ваља! А сад да се иде!

Млади Вукаловић пољуби Серавима у руку.

— Не љути се, стрико, молим те, е би радији срамотно погинути, него да ти загорчим први састанак с нама! Знаш, копкало ме да почисто сазнам хоћеш ли остати с нама, па...

— Просто да је! Најпослије добро си учинио! А што да кријем од браће оно што ми је на срцу... Cyтра рано дођи к мени да одемо заједно по околини. Рад сам да се првога дана познам с народом.

— Хоћу, ва истину, прије зоре, и још, да нијеси толики, да те на плећима носим! — рече младић весело.

— А ја ћу у град, — заврши кнез. — Одох ка паши, да му јавим е дође међу нас један стари изнемогли калуђер, родом Херцеговац, који се Бог зна куда потуцао, па дође да склопи очи у својој земљи. Јер не урадим ли тако, дознаће паша истину, па ето напасти. Је ли тако, духовници?

— Са свијем! — потврди игуман.

— А ако паша усхтије да ме види? — запита Серавим.

— Ја ћу њему: — Господару, не може се старац држати на коњу, а пјешке не би домиголио за недјељу дана до твога скута. Ето, од Новога ходио је њеколико дана. То толико што је дух у њему.

— Па ради тако, — не било у томе слутње! Е, збогом, брате! Хајте починути! — рече Серавим, те се разиђоше.

Сутрадан освитао је петак. Прије дана кренуше два Бањанина са товарним коњма у Нови да пренесу Серавимов пртљаг; он с Луком отиде по околини а кнез са четири пет племенских главара ка паши.

Серавим, обилазећи куће, даде се познати као велики шаљивац и као човјек веома вјешт свакоме пољском раду, те је своја свјетовања зачињао досјеткама. Праштајући се, позва домаћине да му дођу на част, послије прве летурђије што ће се отпојати.

У суботу око подне стигоше његове ствари, два велика товара, које он унесе у своју ћелију, пак се затвори.

У недјељу стече се гомила народа пред манастир. Серавим изађе међу њих. Бјеше без оружја, под камилавком, а мјесто гуња навукао бијаше мантију, те се видио друкчији, — див њеки црноризац. Пошто се поздравио са сваким, врати се сам у цркву, а кад клепало огласи почетак, он је већ кадио на олтарским вратима.

Трнци подиђоше свакога кад та јуначина запоја: благословено царство оца и сина и светаго духа. А од силнога гласа његова зујаху уши.

Служба потраја дуже него обично, јер је Саравим растезао завршетке пјесама, потресујући грлом. Многима се прорачи да сложе уза њ по тихо, те је тутњило по тијесној цркви.

— Е, браћо, оваке летурђије још не чух! — рече њеки старац Томашевић, кад изађоше — Е, вјере ми, чинило ми се да видим светога Илију у одеждама, не буди примијењено!

Одабранији брђани са тројицом калуђера станише се пред ћелијом Серавимовом. Омладина и женске посједаше пред манастиром. Он се изу кад дође пред своја врата.

— А да хоћемо ли и ми сазувати опанке! — запита кнез Трипко.

— Како је коме мило, али је љепше овако! — рече Серавим отварајући.

Тла бијаху застрта шареницама. У једноме куту кревет, покривен суканцем; до њега шарен ковчег; до овога низак сто а на њему четвртаста скленица ракије запушена шипком; испод скленице, требник обавијен петрахиљем и сребрен крст. Врху кревета мала Богородичина икона, опточена сребром. Врху ковчега оружница. На другој стијени, сучељавајући се са материнијем ликом, образ Христов. — Све то у једноме низу, запремајући једну страну собе.

Остала три руба собе бијаху покривена излињалијем јастуцима, на које он посади своје госте.

— Дивна оружја, Серавиме брате! — рече игуман чим сједе, мјесто да рекне, као што бјеше наумио: сретно насеље!

И сви остали стадоше хвалити.

Серавим скиде једну латинку, златном жицом извезену, и ону кривачу, што му вишаше о бедри, кад дође.

— Ев' ово ми је поклон од покојнога господара владике, Бог да га прости!

Па им додаде шишану, два чита лаганијех леденица и два веља ножа, причајући гдје је што од тога плијенио; — један чит малијех пушака, красан рâд фочанских кујунџија, допаде га кад се дијелио плијен при погибији Смаил-Агиној.

Лука на ново сложи оружје, а домаћин наточи игуману, који изговори лијепу здравицу новом «сожитељу» свете обитељи.

— Би̑ ли код паше? — запитаћe Серавим кнеза, пошто му се гости обредише.

— Бих, брате, и дивно прођох. Ама ни труна да о чем посумња. — Хвала ти, лијепо је то од тебе што ми јављаш сваку промјену у вашим племенима; види се да вам је до мира, и да сте захвални честитоме цару на новом реду»! рече. — Како да нијесмо! — прихватих брзо. Богу слава, па цару хвала! — «А пише ли записе тај старац духовник»? пита ме паша. — А друго и не ради, господару! Остарио је добро, а сиједе браде до паса, те га наш свијет гледа као чудотворца! — Паша се слатко изасмија. — «Тако је, вели, и с нашим дервишима; што су старији, то боље пролазе у својој работи. А добро је то по ваш манастир; све што тај стари стече, остаће тамо. За то га пазите и храните добро»! — Хоћемо, богме, кад ти велиш! Баш ћемо се поревенати, па нека му свакога дана буде изобила овнујскога меса и вина.

Сви се смијаху.

— Могло би бити ђавола, ако се паша хтјене освједочити! — рече главар Љубибратићева браства.

— Лако се и томе домислити! — рече кнез Дучић. — Ево нам се игуман осушио као какав испосник, па још маличак нека се преподоби, ето ти паши сведоџбе. Али, чôче, нијесмо ми ни до сад њима давали рачуна о нашим стварима, а од сад ћемо, божја ти вјера, још мање!

Било је јоште разговора које о чем, а највише о народним пословима, па онда Серавим узе гусле и започе једну јуначку.

Његов силни глас, а лијепа пјесма, загрија старе ратнике Кад он преста, под прозорима загрмјеше пушке и ухвати се коло. Тада поустајаше главари и отидоше међу млађи свијет, те се сви скупа весељаху до мркле ноћи.

Тако се прослави долазак столачкога бана у манастир.


&lt;center&gt;&lt;big&gt;'''III'''&lt;/big&gt;&lt;/center&gt;
&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;«И ти можеш, и коњ ти може, али ти Бог не да»!&lt;/p&gt;

Чим забијели дан, па ма какво вријеме било, Серавим је први на ногама у манастиру. Он се измије у дворишту, пак до јутрење, у својој ћелији, поњекад тихо гуди, а кад год пјева из свега грла: Величајем тја Христе жизнодавче.

Послије јутрење, ако је тежатни дан, ето га на њиви, на ливади, у наслону, по градинама, по дубрави, око стоке, око пчела, — еле како је чему вријеме. У томе он бјеше са свијем замијенио Ђерасима, који иза Серавимова доласка, помагаше Дионисију у духовничким дужностима. Љети, Серавим је без гуња и без пршњака, те му се, кроза раздрљену кошуљу, виде широке рутаве груди. Обично подвије ноге и зажмури, лијевом руком држи чибук, а десном штипље прсте на стопалу. Ко би га такога гледао мораше помислити: томе калуђеру није памет дома, него се занио! Али нека далеко гдје, на крај њиве или сјенокоса, двије дјевојке оставе посао и стану шапутати, прене се Серавим:

— Тако ви, тако, живе биле! Причајте се сад, а имаћете кад радити пошто сунце зађе! Лијепо ми се препоручујете, ва истину! Удаће вас стрико, не брините!

Увијек и свуда такав бијаше. Зими, огрне се црвен-кабаницом, пак, одбијајући димове, наређује, свјетује, соколи, а често, да посленицима заслади мучни рâд, шали се онако својски, или отпјева коју. Кад му се смрзну руке, он збаци кабаницу, па у шаке сјекиру или трнокоп.

И познаде се настојников мар на црковини. Међе бјеху у реду; гора се скркла у забранима и питоме воћке никле, гдје год бијаше маличак земље на одмет; раскрчиле се ледине; путање се рашириле; стока поста товнија; кошнице се умножиле, — еле процвјета манастирска имовина А добар примјер учини те се околина цијела преобрази на боље.

Свечаником, Серавим ријетко кад служаше, него за вријеме летурђије главни му посао бијаше да оштро пази на женски «милет». Бјеше увео нови ред да се не смију цјеливати и здравити по цркви, да се не смију наслањати на препрату. ни сједати на тле. С прва их је благо опомињао, него видећи да се тијем начином тешко може искоријенити стара навика, постаде јако оштар. Јадном усред летурђије викну:

— Чујеш, ти Синђелијо! Зар ти мислиш е ти је слободно и у цркви радити што хоћеш, за то што си кнежева жена, је ли? И ти баш као старија лијеп примјер даваш невјестама! А јеси ли, јадо, дошла к Богу на богомољу, или си дошла у род, пак истресаш све што ти се прикупило у глави за петнаест дана!? Дед, језик за зубе, Бог те посјекао!

Кнез Трипко намргођен сукаше брчине, а кад калуђер умукну, додаде он:

— Е, баш ти вала, духовниче, што је избручи! Валај, кад се вратимо кући, добиће прида!

Јадна кнегиња није већ за дуго доходила к цркви, али се друге опаметише.

Послије службе божје, младићи отпочну јуначке игре, а Серавим суди и у одушцима пјева им уз гусле. Младога Вукаловића пазио је побоље од других, али се чувао да не распали суревњивост међу вршњацима. Лука је добро гађао и одликовао се прегаоштвом и здравим мишљењем, са чега омили он банини већ с почетка.

Серавим је био настран у својим навикама. По петнаест двадесет дана не могаше јести меса ни вина, него се храњаше млијеком и хљебом, али кад иза јутрење рекне кувару: «данас ми је вакат, знаш»! тада Кркљача знадијаше да му треба испећи око двије оке овнујскога меса. Тада пуцаху кошчице међу снажнијем вилицама Серавимовијем, а пошто би добро «наслагао», онда би «заљевао» ракијом. Иза такога ручка легао би, иначе дању не спаваше. Кад би га рђаво вријеме приковало у кућу, тада ћаше по читаве часове ходати испод једнога свода, разговарајући се сâм собом, Иде и прича мрдајући рукама, пак стане да се мало насмије, а, богме, поњекад и да се жестоко наједи те се маша за оружје. Еле, баш као да не бијаше сâм, Млађи су тврдо вјеровали да је Сточанин у тијем приликама самодруги, јер је сваки велики јунак видјелац. Исаило, Кркљача, коњушар, гдјекоји намјерник, а често и Дионисије, сакрили би се иза прозора и пратили Серавимов разговор «с онијем». «Бого мој, шта ли му прича!?» — Чим се вријеме разведри, те се Серавим дохвати поља, нестане привиђења.

Без знатнијех измјенâ то је стање трајало четири године. Тада султан зарати с Русима, те већи дио војске отиде из српских земаља, што су под Турском, а спахије мухамедовци прегоше да се свете раји.

Настадоше страшни дани.

С обје стране људи се држаху на окупу, прежући се крвнички.

Прекиде се сваки рад.

Хришћани прикупише стоку, како ће је лакше прејавити преко границе, али због несташице паше и воде, стока цркаваше на сав мах. Од сваке пространије куће направи се тврђавица, а и под кровињарама скупило се у гомилу покућанство и хаљине, како ће се лакше препртљати; од тога што се не узбуде могло пренијети, предаће се угарку, јер је боље да изгори, него да се непријатељи користе. Кругови, здјеле, рукомије и остало посуђе од коситера и олова топљаше се у пушчана зрна. По њивама гњијаше кукуруз и дуван, а по ливадама сијено; бијело жито, несамљевено на вријеме, трошило се онако, без начина. Не разлијегаше се више умиљата пјесма дјевојачка, ни кликтање дипала, ни свирка свирала, ни звијукање веселијех пастира, чак ријетко кад да је и кокот запјевао, јер се живина поништила. Људи стражаху по висовима, женске главе чајаху, сједећи у гомилама. Којима од овијех бјеше теже? Матерама, стопањицама, сестрама, кћерима, вјереницама?

Серавим и Лука, од свијета до мрака, трчаху на све стране, соколећи људе, тјешећи нејач, свјетујући свакога. Дебели дорат бијаше јако смршао, а господар његов постарио за њеколико дана, као за њеколико година. Пред народом, ни пред својим младијем посинком, ни трена једнога не показа се слаба духа, него је с поуздањем прорицао да ће и Србија и Црна Гора устати, ако настане покољ у Херцеговини; али кад ћаше с вечера увратити у своју пусту ћелију, тада би се затворио са старцем Ђенадијем, те оба дадни срцу на вољу, плачући као дјеца без матере.

Ни грјешној браћи на противној страни не бјеше лакше. Бегови и аге побјегоше из кулâ и чардака у град; за њима слиједише балије (сељаци мухамедове вјере), невољници, који са знојем лица својих једу хљеб свој, али који онда мишљаху да је воља њихове бијесне властеле што и воља божја. Због силног нагомилања у граду удари помор, а хране не бијаше довољно. Осим тога, након мало дана, ослаби оно јако поуздање у своју силу, те стрепијаху како ће се одбранити ако насрне «кука и мотика». И њихове женске проводиле су црне часове. Младе буле трзаху се иза сна, притискујући своју дјецу на груди, јер им се привиђаху страшне ствари — фиска ханџарâ и врисак дјеце. Старе кадуне кроза сузе гледаху своје поносите синове, слутећи им невидовно зло. Сестре, ћерке, вјеренице не бијаху веселијс од својих «влашких» дру́гâ.

То је страшно стање трајало њеколико недјеља. Њеколико недјеља часови се споро низаху као дани, а дани као године. На обје стране очекивало се који ће тренутак бити судбоносан, али сваки домиголи празан, а сваки однесе по капљицу животне сржи јадној рођеној браћи, коју вјера раздвоји. Кроза нијеми простор што их је дијелио, прелијетаху мрки погледи и злогуке жеље, а згледаху се гвоздене цијеви. Жарко љетње небо чинило се као полојено њиховијем закрвављенијем очима; цвркутање веселијех птица, причињало им се као кврчање црви у мртвачким ковчезима. Ништа се међу њима покретало није, осим што је зли удес, ''српски удес'', невидно лебдио између њих, и нечујно лепршао крилима, распаљујући пламенове страховите мржње, ''братске мржње''.

И доприје се до тога да је свако пожелио крај томе, ма какав био; свак је радије чекао своју погибију, него што ћаше трпјети даље.

Ко ће први ударити?

Властела као и увијек.

Кренуше да размрскају главу «рајетинској змији», да разоре манастир.

Али их дочека Серавим на своме дорату, са својом старом гадарицом у десници, а крстом у љевици.

До Серавима млађа снага, Лука Вукаловић. Па онда брат до брата, сви као један човјек.

Пуче пушка на силнике, а уза њу јекну поклич:

— Ха! на ноге. за крст часни и слободу златну!

И одјекну поклич свом земљом Херцеговом, и одазваше му се громови и хиљаде људских гласова... али то не бјеше лелек, јер Србин не лелече кад треба мријети, него то бјеху јуначки узвици:

— На ноге ко је витез!

— Живио Серавим Сточанин!

— Живио војвода Лука Вукаловић!

И заплину све у крви, и пламен прогута све.


&lt;center&gt;&lt;big&gt;'''IV'''&lt;/big&gt;&lt;/center&gt;
&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;«Од малијех и од поништенијеx долази утјеха».&lt;/p&gt;

Бјеше протекла година од кад се вратише преостали устаници на своја гаришта. Турска влада, нагната другим државама, даде народу хране, усјева и новца, те српски паћеници прионуше да обраде своју сиромаштину. Људи се кидаху од превелика рада, јер је сваки, поврх домашњега посла, помагао мноштву удовица и сиротâ изгинуле браће.

Љетина бјеше добро понијела. У душкој долини зелењаху се кукурузи, главато зеље, дуван, по гдје и гдје видио се који стог сијена, по оклајима пасијаху крдашца ситне и крупне стоке.

Уз међудневицу, једне вечери, иђаше отац Серавим пред гомилом сељака. Иђаху од Требишњице, из млина манастирскога, гдје су били да виде што треба поправити. Калуђер се бјеше скрози и скрози преобразио. Сиједа његова глава — глава старца стогодишњака — почивала је више на грудима него ли на исправљену врату. Десну је ногу више вукао него што се ослањао на њу, а подупирао се на дебелу тојагу. Људи, њих око двадесет, иђаху лагано за њим, као у мртвачкој пратњи.

Серавим се устави и стаде гледати поправљени и окречени манастир, међе око градина, куће, колибе, стаје и младике што замијенише посјечена стабла. Све је то он пажљиво мотрио, баш као да тога часка од њекуда бахну, и као да му све то бјеше ново, премда се то све дигло под његовијем очима. Па, оборивши своју сиједу главу, крену лагано напријед.

Након њеколико корака стаде опет и отвори уста, ваљда, да запита за њешто, али у тај мах огласише звона вечерње молитве. Послије Херцега Шћепана, дакле послије четири стотине година, опет звона оглашаваху хришћанске богомоље. Бијаху два нова, које султан приложи манастиру. Серавим као да се и томе зачуди и ако га њихова јека буђаше јутром ето већ три ста дана! Тек видећи гдје се сељаци крсте присјети се и он својих молитава и поче шапутати. Чуше кад на крају рече: — «Смилуј се, Боже, нашим мртвијем мученицима, опрости им сагрешенија и дај њима у рају насеље. Амин.» За тијем, натичући капу, запита:

— А Радисаве! Ко оно још теби погибе осим оца?

Младић њеки стрекну на те ријечи и прошанта:

— Е, браћо, ово је трећи пут од јутрос да ме то исто пита! — пак одговори гласно:

— Богме, оче, погинуо ми је још брат Мишан, знаш...

— A, ja-ja-ja, jест! А теби, Милосаве, син је ли?

— Јест!

— А ти, Дука, ђе се оно рани?

Дука, човјек средовјечан али младолик и жустар, стаде уз раме до калуђера, те ће:

— Богме, духовниче, ђе и ти, напрема Дебеломе Бријегу, кад оно загон учинисмо, кад ти обори из твоје шишане онога коњика...

— A-a-a. ja-ja! Ко оно још погибе с нама?

— Та, Бог с тобом! Нијесмо ми погинули! Ондје их паде око тридесет. А ко ће ти све мртве побројати! Остави их на миру, покој им душама, а остатку здравље...

Док је то Дука говорио, Радисав понови:

— Е, чуда, људи! Серавим једну те једну! Ето чусте три пута ме данас запита: ко ми погибе!

— Па и мене! — вели Милисав.

— И мене! — потврди други.

— Свакога!

— Да није шенуо?

— Није, брате, него се подијетио. Остави га памћење.

— Боље је и овако него као оно прољетос, кад ћаше по цио дан ћутке сједјети! — заврши нови кнез Милија.

Серавим се обазрије, као да разабере што они шапћу. Кад сви стадоше, њему синуше очи маличак.

— Право рече, Дука, имамо лијепа подмлатка, хвала да је Богу! Али је тешко кад помислиш! — Глава му опет клону... Колико је свега изгинуло из нашега племена?

— Казао сам ти више пута! Та шта је изгинуло! Ни пуне двије стотине...

— Толико је и Црногораца погинуло ратујући уз нас, па они то и не рачунају, соколови сиви! — викну Радисав Правица. — А ми зар да лелечемо!

— А кнез Трипко, онај змај... он умрије од рана!

Нови кнез приђе му с друге стране и претече Дуку:

— Бог да га прости! Немој, оче, да нам позлеђујеш ране... Причај што. Имаш ли каквога гласа из Русије, од посинка?

— Од Луке, је ли? Писао ми је, има двије недјеље. Он је сад у Одеси. — то је град на мору. Цар га, вели, лијепо пази и сина му Богдана дадоше на науке... Него, све је залуду! Еј, Лука јадо, што не погибе, што не погибосмо заједно!

— Не гријеши се, духовниче! Не мре онај који хоће, него онај којему Бог рекне! Ни Лука, ни ти, ни ја, ни колико нас је живијех, не крисмо се гдје је требало погледати смрти у очи! Рвасмо докле могосмо, па, ако Бог да, и опет ћемо, до...

— Aja! — прекиде Серавим кнеза, одмахујући тојагом. — Што је било, било! Нема већ начина, ни... оружја! — И крену даље.

— А чуда што још нема одговора од владике! — рече као за себе, након подужег ћутања.

— Од којега владике?

— Од владике далматинскога. Писах му још пред Петров дан да ми допусти пренијету кости покојног Ђенадија, из Приморја...

— Тешто ако и не одговори! — рече Дука. — Питаћемо ми владике и патрике за то, како да не! Претрпи се, жив био, докле мину свете госпође, пак ћемо, десетак петнаест нас, сићи и откопати нашега честитог игумана, нека почива украј нас. Хоћемо ли де, браћо?

— Хоћемо, заиста! — повикаше остали.

Људи преметнуше говор на тежачке послове, на поправке што требају млину и иначе по црковини, јер је то једино кадро било одвраћати Серавимове црне мисли. Мало по мало, и он се умијеша у тај разговор, и тако стигоше пред манастир.

Баш кад хоћаху да се опросте с њим, изађе из порте баба једна, водећи за руку преситно мушко дијете. Малиша заврнуо кошуљицу, те ношаше њешто у скуту.

Серавим испријечи тојагу пред њега.

— Чији си ти?

Дијете испусти из скута комадић меса, па бризну у плач, тргајући се од бабе.

— А нећеш утећи! — рече Радисав, ухватив га за другу руку.

— Пусти га! Је ли ово, људи, оно дијете покојнога Милоша Илића?

— Јест, оче. Зар га нијеси до сад видио?

— Нијесам. Е, јест за причу! Нема три добре педи у дужину! Колико му је година, бако?

— Седам, духовниче, — одговори стара поклонивши се. — Родио се баш првијех дана устанка.

— А ти си му баба, по оцу?

— Па јесам. Зар ме не познајеш? Ја сам Синђа, Милошева мајка — и старица удари у плач.

Серавим сједе на бињекташ и покри лице рукама.

— Дед, стара, прекини, е ни теби ни другима од тога боље није! — рече кнез, пак сједе на земљу уз калуђера. Сви остали осим жене посадише се. Кнез узе дијете на кољено.

— Е, мој Мићо од четири године, виши је, мним, два прста од овога?

— Јест! — потврдише други.

Серавим се прену.

— Много сам слушао за ову сироту, али сам позаборавио. Дед, Синђо, причај, ако ти није тешко!

— Хоћу, кад велиш, духовниче, и ако немам шта. Мати му Јокна пребјеже трудна, да опростиш...

— А је ли жива?

— Како није жива, Бог те миловао, кад си јој ту скорице дао петнаест плета! Зар си заборавио? Све ли заборављаш...

— Камо среће да све заборавим!

— Дед, баба, Бог те помогао, настави што си почела! — умијеша се кнез.

— Еее, као што рекох, Јокна моја пребјеже с дјететом под појасом. Бјеше јој првијенче, веселој мени! Богме, чим збјег паде у новски крај — било нас је њеколико стотина женских глава, дјеце и старацâ, као што знате, — заврже се први бој у Суторини, а истога дана одвоји се недоношче од моје невјесте. Њека од дјевојака отрча на Сушћепан да зове попа, јер страховасмо да ће умријети без крста. Приморски поп дође одмах и крсти га у кратко, то толико да не оде под земљу непоришћањено! Богме, протече њеколико дана, а све чекасмо кад ће «пијехнути», и протекоше недјеље, и протјекоше три... мјесеца... и заврже се… онај… други бој на Суторини… ђе погибе… мој јединац... мој Милош...

Пошто се старица савлада, настави!

— Матери му се млијеко растрова, те га спопаде жестока бољетица, али не умрије...

— Суђено му да остане у животу! — рече њеко.

— Да остане, ја како! — настави баба чемерно. — Остаде као живи рабош наших невољâ, јер се роди кад се заврже пошљедња крајина, — пошљедња била, да Бог дâ!

— Теби и мени пошљедња је, не бој се, бако! — рече Дука смијући се. — Али докле је свијета, биће и рата и помора и глади и труса и потопа и — свакојега зла уза свако добро, као што пише у јеванђељу. Је ли тако, духовниче?

— Тако је! — једва изрече Серавим.

— Ама да је као остала дјеца, ја бих се утјешила за сином, јер нијесмо вјечни, па ето нам се не би гасила крсна свијећа. Али, људи, како да се веселим овој шачици јада!?

— Не говори тако, жено! — рече Серавим оштро. — Није наше да судимо божја дјела. Зар мали човјек не може бити пун чојства и јунаштва?

— Може, богме, те како! — одазва се кнез весео, видећи да калуђер тјеши њекога, јер од кад се умирише, он то није чинио.

— Боже дај! — рече баба покорно.

— И даће, видјећеш! Ово ће дијете бити на утјеху, јер га Бог залуду не сачува... Ходи к мени, мали, како ти је име?

Дијете сврну на страну зјеницама, те изговори лагано:

— Тадија!

— Има триста имена! — додаде Радисав смијући се. — По селу зову га: Шкембо, Брабоњак, Ошкопица, Чепић и — ко зна како јоште. Кувар Кркљача прозва га, чини ми се, «Жу̏жа».

— Збиља, од кад доходи у манастир?

— Та он не избија искрај Кркљаче, оче! — рече баба. — Намечио се, па чим сунце гране, одмиголи амо. Вечерас дођох ја да га прихватим, јер ме је пут нанио овуда.

— Е, даћу ти и смокава и шипак, али да се не зовеш више «Тадија», него «Страхињ-бан»! Хајдемо к мени!

Људи, смијући со мање томе надимку, него томе што се старој јуначини отвори мало шале, пођоше за њим.

У ћелији бијаше исти ред као и прије устанка, осим што се оружница преполовила и раканца излизала.

Калуђер почасти људе и жену ракијом, а Страхињи даде воћа, па га на растанку пољуби.

За вечером рећи ће он:

— Попријед видјех оно дијете покојнога Милоша Илића. О, брате, ама јест журица за приповијест! Гледа ли га кад, ти игумане?

Ђенадије — који после буне поста игуманом — зачуди се не мало што се Серавиму разрачило говорити о таким стварима, те одговори весело:

— Јест, брате, чудан изродић! Назријех га два три пута у дворишту и на доксату, али како знам да је плашљиво, чиних се невјешт.

— Та оно, људи, не избија из мађупнице кад нас није у кући! — додаде Дионисије. — Ја затекох њеколико пута овога ђака и кувара гдје збијају шалу с малишом. Знам да га прозваше Жужом, а у селу му сваког дана пријања по који надимак. Је ли тако, Пресукачо?

Ђак Исаило, надимком Пресукача, поцрвени сав, а како се бојаше е ће бити искаран с тога, поче њешто муцати, него га прекиде Серавим наредивши да зовне кувара.

Дебели Јаков Кркљача у боју изгуби лијеву ногу, те иђаше на дрвеној. Он добата бришући руке.

— Па помаже ли ти Жужа Илић у послу, а? — упита Серавим. — Ето чујем да је свакога дана уза те!

— А, мој добри духовниче, што ћеш да ради она шачица јада? Оно, јест, истјера кокоши, причува јело од мачака и паса кад ја изађем, то је све. А како је злопитан, — не може качамака, ни суха хљеба, ни кртоле, пропао би код матере да није нас...

— А разговара ли те твој Жужа?

— Не би вјеровао, духовниче, колико је памети у оној мрви! Бога ми, колико је тешка она мрва, толико је мудрости у њој! Ето, нека каже Исаило колико је ствари од њега дијете научило, — само што још не умије чатити, то ти је!

— Зна њеке молитве и пјесмице и бројати и све што му се каже! — дода ђак.

— Ама зна све, зна како је коме надимак у селу! Питам га ја: како зову мене? «Кркљача» вели. — A Јована Спасојева! — «Чучак» вели. — А Шпира Радовића? «Шпиро Шипак» вели. — А кнеза Милију? «Шиљак» вели...

— Е, гле! гле! — прекиде га Серавим. — Кад је тако, доведите га овдје, сутра послије ручка, да га се и ми наслушамо!

Можете замислити како се Јокна Милошева, једра Херцеговка, зачуди кад јој сјутрадан Исаило донесе поруку Серавимову, да пошље дијете у манастир. Пошто се жена искрсти од весеља, окупа Тада, па му назу нове бјечве и опанчиће, преобуче му кошуљицу, опаса га новом тканицом, навуче му јелечић, очешља му перчин и натаче вес, а докле се око тога бавила, говораше жена: — «Благо мајци, згодан ли си и ако си тојисни! Ама к'о уписан! Баго маји ако им се свидис! Ето онда, мајог кајудзеја, мајог богомојца! Хоце, боме, игуман бити! И андзели су маји»!

Пошто калуђери благоваше, уведе га Исаило. За њима уђе Кркљача, па диже дијете и стави га на столицу.

— Чији си ти? упита игуман.

— Тадија Милошев, — одговори лагано Жужа, оборене главице.

— Аја! не ћемо тако! — рече кувар. — Дед, исправи се и вичи!

— А ја како ти оно рекох синоћ? упитаће Серавим.

— Страхињ-бане!

— Де, сад прекрсти се и чати! — рече ђак.

Таде изговори «Оче наш» и поздрав Богодици, без погрјешке.

— А сад ону пјесмицу: «Кад анђели с неба сађу»!

Таде зажмури, па отпјева танким гласићем, решетајући главом, као што чине просјаци.

— Сад нам покажи како Турци клањају! — нареди кувар.

Дијете сједе на столицу, па прекрсти ноге и заковрну очицама, дижући њеколика пута обје руке у вис. Па онда стаде се гегати, као што чине оџе, и запоја кроз нос:

— Алах, лах Алах ил Алах!

Сви се смијаху, Ђенадије и Дионисије грохотом, а Серавим тише.

Он устаде и рече му:

— Од сада немој се никоме одазивати — осим ономе ко те буде звао: Страхињ-бане! Јеси ли разумио? Ко те викне: «оооо Страхињ-бане» ти му лијепо одзови се: «ево ме, ооо»! А ко ти рече да си шкембе, ошкопица, ти га изгрди!

Од тога дана, Страхиња, чист и одјевен као мали сват, свакога дана долажаше к манастиру, те право у ћелију к Серавиму. Кад не затече стрикана, Кркљача га упути гдје ће га наћи, те Малиша кроз кукуруз, или испод међâ, или чак кроз гај лутајући, искрсне ненадно пред посленике и настојника. Увијек је дочекиван био с весељем, те се људима миљаше радити гледајући и слушајући старога грохнулог вука, како се разабере уз ону «шачицу јада».

Свечаником, Страхиња уза свога стрикана, сјеђаше у збору, гдје мјеста не бијаше до бркоњама.

Народ рече:

— Хвала да је Богу кад Сточанин нађе њеког разговора!

— Није, брате, него се подјетио, али опет нека га, нека се разговори чим било!

С почетка јесени ударише трајне кише, те од силне влаге позледи се Серавиму рана и болест га прикова на кревет. Послије дажда, замете снијег, раније него других годинâ, и Серавим се мораде раставити од своје разбибриге. Оно, истина, ђак донесе Страхињу њеколико пута у нарамку, али како се калуђер побоја да дијете не прозебе, оканише га се. Око божића би̑ теже бонику, те се мислило да неће презимити. Људи из даљих племена почеше доходити, да се опросте с њим, а ближи, — као синови покојнога кнеза Трипка, Вукаловића браство, нови кнез Милија, и остали мање знатни, — не одвајаху се од њега. Срећом, вријеме омеча уз месојеђе, те Серавиму одмах крену на боље, а кад по гори изби пуп, он се појми и устаде.

Тада Серавим покроји Страхињи момачко одијело, ама потпуно: докољенице, чакшире плаве, пâс и пашњачу, јелек, и гуњ. Још му тури за пашњачу дрвену пушчицу и ножић, па га тако наредна вођаше свуда са собом.

Дјеца сеоска трчаху за «гидним Тадом», као што варошка дјеца трче за изученијем мајмуном.

Наиђу ли њих два на какву страховиту расјелину у брду, Серавим ће њему: — «Ти би сад прескочио на ону страну да те пустим, је ли Страхињ-бане, ти соколе српски» па га потапше по рамену, као да је журица збиља то учинио. — Угледају ли далеко којег бега на коњу, Серавим потече маличак уз поклич: — «Ха, ко је витез! Ко је Херцеговац! Удри за крст часни! Ха! соколе Страхиња, предњачи, као што си навикао од старине»! Страхиња извуче ножић, и даде маха ногама докле коњика нестане са видика. — Међу посленицима, бирао је кале најјаче момке, да се рву са Страхињом, и свакојег он, тобож, обали након два три замаха... И небројено таких дјетињарија, које није вриједно спомињати. Али Страхиња, добром храном и непрекиднијем мицањем, оснажи се прилично.

— Подјетињи човјек, ја што?

Једном сјеђаху сами у намастирском гају. Страхиња пјеваше, ваљда већ хиљадити пут своју пјесмицу: «Кад анђели с неба сађу»; али га Серавим прекиде.

— Стани — вели — па слушај мене.

И поче тихо:

«Ни даница помолила лица,&lt;br&gt;Ни влашићи гору надватили,&lt;br&gt;Подиже се једна чета мала,&lt;br&gt;Чета мала, до тридесет друга»...

Пак стаде чудећи се сâм себи, јер то бијаше први пут што запјева послије рата.

Страхиња понови те ријечи погодивши на длаку гусларски начин, како чу од стрикана.

Стари се удари по челу, па нагло пође кроз густиш, продирући својим широким трупом проз гране и шибље. Страхиња, каскајући за њим, мораде се увијати и сагибати.

Допадоше задихани у ћелију.

Серавим скиде гусле с оружнице, на пошто их се милостиво нагледа, тури их са гудалом под гуњ, и врати се са Страхињом на исто заклонито мјесто.

Ту га стаде учити како ће превлачити и прстима ударати.

Од тада, свакога дана налазио је времена и начина гдје да се склони с малим, — јер је хтио изненадити народ. Светачнијех дана нестајаше их до мрака, те се људи чуђаху и криво им бјеше.

Подјетињио са свим!

Али и изненади свакога на Илин дан, по летурђији, кад Страхиња развезе, истина, слабим својим гласом, али умиљато.

Испјева с краја на крај цијелу пјесму Страхинића бана:

«Њеко бјеше Страхинићу бане,&lt;br&gt;Бјеше бане у маленој Бањској»...

У највећој тишини, збор је саслушао пјевање.

Пошто дијете, већ изнемогло, сврши, рећи ће кнез Милија:

— Е, ово је, браћо, чисто да човјек не вјерује својим очима и својим ушима! Е, хвала да је Богу Господу, кад човјек погледа овог сићушног грдомајчића с гуслама у руци, да прсне од смијеха, а кад га се наслуша, онда да прсну очи од суза. Јест, тако ми свете тројице, и ако је срамота рећи, ал ево ми заводнише очи...

— И мени, кнеже! — рекоше многи.

Диже се граја. Узеше љубити и даривати Страхињу. Он се прослави.

Сваке недјеље и свеца народ је наваљивао к намастиру, да се наслуша пјесме и пјевача. Особито дјеца не могаху очију одвојити од Страхиње.

Глас оде од уста до уста, у далека племена по Херцеговини, те поста прича: како има дијете од три педи, које пјева уз гусле пред намастиром душким, а пјева, веле, као вила, а пјесме му се саме слажу у устима.

И то се узе као добар биљег, као њеко божје «знаменије.»

Али је Страхињи њешто недостајало, њешто са шта свак кораше Серавима, — не знадијаше књигу.

Једном, баш кад се опет о томе ријеч поведе пред намастиром, Серавим нацрта штапом на земљи Г. и рече маломе: — «Хајде баш да почнемо, кад су толико навалили! Ово ти је глагол, — тако се зове ово слово. Дед, утуви, па... учини што треба! Хајдец»!

Дијете се загледа у цртеж, па га прескочи трупачки.

Свијех спопаде смијех.

— Ва истину си сазнао за једно слово, али си га прескочио! Тако ће и с осталима бити! — рече Серавим.

Не зна се је ли се Серавим и даље служио тијем начином, али је истина да је Страхиња сваке недјеље лијепо напредовао у читању, a на Васкрс испјева апостол, по тврђењу игуманову и Дионисијеву, чатијаше једва њешто горе од Исаила Пресукаче.

И то би̑ друго чудо, о коме се такође начини прича. — «Има у Дужима ђаче самоуче, које зна књигу као игуман».

На љето изучи Страхиња сав «Горски Вијенац» на изуст.

Ако би побројао све што он научи даље, друге јесени и прољећа!

— Да расте хиљадити дио по мјери како му знање напредује, израстао би, валај, прави Страхињић! — говораху калуђери.

Колико пута, послије сунчаног захода, попне се Јокна на хумак пред кућом, пак дозивље:

— Ооо, Страхињаааа!

— Ооо, Страхињ-ба-а-а-не-е-е-е!

Пошљедњи слогови разлијежу се кроза вечерњу тишину, те одјекују по брдима. Људи уморни одмарају се пред кућама, те ће рећи, како ко:

— Ено дозивљу онога ситнога грдомајчића! Онога ''знавеног'' стоврага! Онога гуслара! Онај разговор Серавима Сточанина!


&lt;center&gt;&lt;big&gt;'''V'''&lt;/big&gt;&lt;/center&gt;
&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;«Држ се оне: Боље је да те Турчин тјера сабљом, него Шваба пером»!&lt;/p&gt;

Протече њеколико година.

У очи великог Госпођина дне, силни свијет навр'о к намастиру, на вечерње.

Богомоља се сврши прије сунчанога смирајa.

Младеж се похвата у коло. Пецива се натакоше на ражњеве. Огњеви плануше растркани по рудини.

Загудјеше гусле.

Серавим, Ђенадије, Дионисије, Исаија (њекадашњи Исаило Пресукача), два нова ђака, кнез Милија са још њеколико главара, Јаков Кркљача, Јокна, њихове двоје дјеце, двије жене, заове Јокнине, — сви се ти одвојише од велике гомиле испред намастира, те одоше средином душке долине.

Не прође много, а цестом што води од Дубровника наиђе натоварен коњ и за њим гончин, који сад ошину живинче.

— Камо га? — упита Серавим сељака.

— Не знам, али неће бити далеко. Ја сам кренуо из града пред подне, а он ми рече да ће одмах за мном. На Царини кад бјех, назријех га једном на окуци, па и другом ту иза брда, а... а ено га! ено!

Сви махом одвојише очи са ковчегâ, које су преглéдали, и обазријеше се. Подалеко у равни, помоли се коњик. И он зар угледа њих, јер замаха рупцем, а коњ у сав трк запраши равницом.

— А ђе ћу растоварити, оче Серавиме?

— Право пред моју ћелију, — одговори калуђер и поштапа се напријед, пред осталима.

У тињи час, коњик бјеше пред њима и слети као стријела са седла.

Бијаше то младић премалога раста, у њемачкој ношњи, под црногорском капом, здрав и окретан.

— Помоз Бог! — једва изрече и полетје у наручје Серавиму. Овај мораде се сагнути, а путник добро пропети на врх прстâ, докле им се усне шљубише. А прионуше им у дуг цјелив.

— Оче! Оче! викну младић из дубине душе.

— Дијете моје! — одазва се старац кроза сузе.

— Majo!

— Таде, сине мој! — кликну жена и проплака му о врату.

Пошто се од матере одвоји, Тадија се ижљуби са свијема редом.

Кнез Милија и главари изметнуше пушке.

На тај знак разврже се коло, чељад поустајаше искрај пецивâ и искрај гусала, те се силна гомила зајоса онијема у сусрет.

— Шта ли ће то бити? питаху неки.

То је могла питати само млађа чељад, из даљих племенâ.

Осуше се одговори и разговори:

— Долази Тадија Милошев?

— Дошао је с наукâ!

— У граду је био четири године!

— Доходио је сваке јесени, само лани није!

— О, брате, колико потроши Серавим за њега!

— Имао је и за кога! Бистра глава!

— О, брате, шта ли је могао научити за толико времена!

— Много, богме!

— Много, ја како, могао би у Њемачкој (Аустрији) хљеба имати с онијем што зна!

— Па неће се, ваљда, закалуђерити?

— Ко зна? Може бити касније, али сад ће отворити чколу!

— Чколу, велиш!? А ко ће га плаћати?

— А што ти знам!

— Богме, веле, Србија!

— Аја, брате, далеко је Србија!

— Што далеко? Послала је књиге. Ово је трећи товар данас стиг'о!

— А ја чух е је с тога доходио царски јавер у Требиње. Султан ће, кажу, помагати нашу чколу. Па ће, кажу, поотварати свуда чколе, свуд по Херцеговини, е га краљеви на то нагнаше!

У толико се помијешаше. Настаде опет здрављење са сваким редом, са знанијем и незнанијем.

Мрак се ухвати кад се поново гомила размрви.

Калуђери, Тадија са родбином и поглавари, посједаше на по се, под црквенијем лицем, па стадоше јести хљеба и лука, јер бјеше пост. Пецива ће се начињати тек сутра, по летурђији. Али пред духовницима, као за накнаду, бјеху два мјешчића вина и ракије.

Млади учитељ наточи купе, пак устаде.

— Браћо! Испијмо стојке у славу божју, а за здравље мога поочима Серавима!

— Браћо моја драга, поочиму Луке Вукаловића не би зазорно да посини малога Тадију, сироту Тадију Милошева...

Учитељу бризнуше сузе, те мораде прекинути за њеколико тренутака.

—...Он ме с њим изједначи, те, божјом и његовом помоћу, враћам се у своју јадну и милу постојбину... Враћам се и доносим бремена оружја, које кад узбуде у рукама новог нараштаја, дјеце ваше, ви стари и савладани ратници, рекох, кад у њиховијем рукама буде и кад се добро изуче њим владати, нико их неће моћи подјармити. Ви разумијете да је то оружје књига, и ја да сам први војвода у овоме ратовању што ће настати против незнања. Серавим посини и начини двије војводе. Један је рвао докле не изнеможе, али ће се и његов посао одазвати кад ли тад ли! Другога ево пред вама, малог Тадије, да настави ратовање ''новијем оружјем'', како рече мој добротвор Серавим. Ви то, браћо, не разумијете све. Ето видим да се кнез Милија смије ђе ја себе назвах војводом, а дјечицу војском, али је тако! Ето Нијемци и сви остали Лацмани, нијесу јуначнији од нас — ни дао Бог! — а ни бројем нијесу премного одвојили, па владају над другима, за то што су просвијетљени. И ми ћемо се просвијетлити, не да подјармимо друге, него да себе ослободимо, најприје од незнања, па онда и од туђинаца. Бог ће нам помоћи и свети Сава, који и на небу о томе мисли. Бог нека благослови наш наум, нашега добротвора Серавима, нашу мајку Србију, која се баш матерински сјети нас. Послала нам је књиге, и шиљаће и у напријед све што год узможе, откидајући од својих уста. Е, сретно да Бог дâ било!

— Чујеш дијете! Тако ми овог рама Ристова и причешћа, кога сам грјешан, у њему узимао, смијах се од милине ђе ти тако лијепо китиш, тако лијепо, валај да бих те сву ноћ слушао, а не насмијах се чему другом! — рече кнез Шиљчина. — Ми смо, болан, људи прости, ''али ми рекосмо'': да се «не мјере људи пеђу, него памећу», да «памет царује, а снага кладе ваља», да «више ваља знати, него имати», да: «бој не бије свијетло оружје, него срце у јунака», а то срце може бити у мањег од тебе.

— Може, богме! — настави Стјепан Вукаловић. — Ето, покојни ми брат Ристан, — знате га сви, — не бијаше ни три прста виши од Тадије, а бјеше ли змаја нада њ?

— А што рече да нас Латини надгорњаше само својом мудрошћу, — преузе кнез, — и та ти је као из јеванђеља! Турска сила сломи наше царство на Косову, па онда и нашега Херцега Шћепана у овијем врлетима, али не сломи мудре Дубровчане...

— Дубровчани нијесу Латини, него наша браћа! — поучи га најмлађи калуђер Исаија.

— Ама знам и ја, чôче, да су нашега језика, него у њих је наука кâô у Латина, што сам хтио рећи!

— Е, да те Бог поживи! викну Тадија!

Јокна плакаше на сав мах.

Серавим уздрхталом сухом руком прихвати купу. Његове сиједе вјеђе узвише се под натуштенијем борама пространога чела. Заводњеле раширене зјенице његове, блистаху као два алема.

— Срећан био овај час састанка, синко! Срећан ти и благословен нови посао, ново оружје! Бог јаки нека ни помогне и благослови све оно што ти помену мало прије, а нада све питому мајку Србију и јуначку Црну Гору!
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
И двије године касније, кад се Серавим Сточанин са свијетом растајао, видјеше на његову лицу исти онаки израз као при оној здравици.

Узвиле му се сиједе обрве под натуштенијем борама и зјенице пуне сузе растегле се, али му се око усана, кроз болове, отимаше слабушан осмијак.

Јер под оружницом плакаше гомила ђачића око свога учитеља, његова посинка, малога Тадије Милошева.

— Бог да прости честитог свећеника и јунака српског: Серавима Сточанина! — рече свак око нега.

— Бог да благослови његову замисао, српску школу у онијем крајевима, ''то ново оружје''!

&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;''Београд, 1890''&lt;/p&gt;

{{ЈВ-аутор|Симо Матавуљ|1908}}

==Извор==
*Симо Матавуљ (1890), ''Ново оружје'', Београд: Српска краљевска академија (заједно с приповетком „Он зна све!” Лазе Лазаревића)

[[Категорија:Симо Матавуљ]]
[[Категорија:Приповетке]]</text>
      <sha1>cg1y0q6q31jw45zprqpc2nh0e6ltd2h</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Мргуда</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61210</id>
    <revision>
      <id>144401</id>
      <parentid>144323</parentid>
      <timestamp>2026-06-18T13:25:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>144401</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16303" sha1="mb3p7bm9pls9282qo4b7eikw6q4zzkl" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Мргуда
| одељак=
| аутор=Петар Кочић
| белешке=
}}
Мргуда упрти рубине и пође на перило. Нешто јој се стеже око срца кад изађе с бременом из зграде.

Има већ неколико недјеља како се у селу само о њезиној матери, а још више о њој говори.

Кад мину поред Бореновића кућа, лијепо осјети како је румен обли и ухвати дрхтавица. Боји се видјеће је ко, па ће што рђаво за њом рећи. Она је љута, вратиће му, па опет тешко њој.

Мати јој је немирна. Једнако трчкара од куће до куће. Некад и омркне у селу, а свијет као свијет: свашта испреда. Човјек јој се жалио и попу:

— Оче, молим те ко старијег, прошћеш, она моја бијежа од мене… Буде два, три дана код куће, онда се нешто пришјети, намаже косу, очешља и обуче ко да ће на збор, па ето ти је у свијет. Нема је за неколико, па се јопе’ врати. Примим је. Ко̑ велим: моја је, бог је не убио! Буде мало, јопе’ реп на раме, па у мрак… Ја је солим, одијевам, обувам и ’вамо чиним јој, што’но веле, идару, а, прошћеш… Е, па, оче и брате мој, знаш како је: не мере исан! Оно, има се и про’одати, ама с образом и поштењем.

— Не кријем, не шијем, већ ево ти отворено пред овом свијетлом брадом кажем: Нећу те! Шта ће ми стара, саката, сипљива и чакараста кљусина?!

— Шути, роспијо једна роспијска! Осман је паша један по један био, па је и он на Плевни изнемого̑. Ама, зар није тако, оче Ђурђу, молимо те?

Така је Мргудина мати.

Посрћући с разора на разор, Мргуда застаде више Влајића тора. Чу разговор.

— Увано о мени говоре — помисли у себи и зађе за један лиснат грм.

— Јест, друго моја, крв! Жестока крв је томе крива.

Мргуда познаде грло и задрхта.

— И ја би то рекла — чу се други, мало облији женски глас. — Ама, јеси ли је вид’ла, сестримим те: нема јој ни седамнаест година, а сисе јој набризгале, па тврде ко камен! Кад је погледам, лијепо ми дође криво што сам женско: јест, очију ми!

— Испале ти дабогда! — прошапта заједљиво Мргуда.

— Ама, не треба ти ништа друго: погледај матерешину само! Старија је од мене макар десет година. Ја, јучерашње вузле: крезуба бабетина, а она и сад ко каква млада.

— Нека си ти крезуба бабетина, ама си и поштена жена, а она је од копилског соја. У њезином се племену и копилад рађају. Ја би се својом дјецом, друго, заклела да је и Мргуда копиле.

— И јесам копиле! — шкрипну Мргуда зубима и клисну поред тора на перило.

Спрти рубине, сједе и поче се изувати.

Кад се изу, збаци са себе зубун, забаци остраг прегачу, узгрну кошуљу до изнад кољена, па зађе у воду и стаде усправ. Погледајте је како је кршна и наочита!

Лице смеђе, окошто, а остала снага саливена, једра, пуна као у надојена јањета.

Крупне, дубоке, црне очи увијек су јој нешто влажне; а нос прав, меснат, с округлим ноздрвама, мало навише завинут. Усне набубриле и увијек црвене. Само кад се ражљути, задрхћу и поблиједе.

Осим свега тог Мргуда је, што се у народу каже, слатке крви — слатке, преслатке! А кад запјева: „Мој се драги на војску опрема“ — готово свака жена која има сина на солдачију стане плакати. Тако је копиле знало ту пјесму жалобитно запјевати.

— Само нек сам ја Мики драга, па нек свијет говори што гођ ’оће, — прошапта она, сагну се, узе пратљачу с обале и стаде испирати рубине.

Око ње свукуд вода, свјетлост и непрегледно, миришљаво прољетно зеленило. Ваздух се очистио иза кише, па трепери и свијетли се као стакло. Око бијелих, облих ногу жубори вода и лагано протиче, а треперава се свјетлост одбија од воде и игра јој се по влажним образима и дугом, сјајном гердану.

Диже главу, баци пратљачу на обалу, протегну се, а пјесма јој се само из грла оте:

&lt;center&gt;''Мој се драги на војску опрема.''&lt;/center&gt;

Очи јој засузише, а снага тихано задрхта. Глас се снажно, умиљато разлијегао, прелијевао се грчином, пркосом, разбукталим жаром.

Иза ње бућну камен у воду и попрска је по бијелим бедрима. Она се трже, поблиједи и задрхта као срна, а пјесма јој се следи на блиједим, уздрхталим уснама. Окрену се, а оно Микина глава вири кроз упрскано и овлажено шибље.

— Мика, брате мој, бјежи отален; видиће те свијет, па што ћу онда од срамоте, јадна ти сам! — преклиње га Мргуда и неспретно, збуњено спушта кошуљу низ голе, пуне бедре.

— А кад те Лујо Крстанов пресреће у јелику, ти шутиш… Не велиш: видиће свијет.

— Мореш, Мика, говорити шта гођ оћеш! — уздахну она и изиђе на обалу. — Шта ће ми Лујо? Онај шврћо! Од рђе се не мере крува најести, а кад иде, клима ко какав старац. Да је барем таки герз ко ти, тако снажан, плећат, висок, мог’о би чојек нешто и помислити, а нако… Мика, брате мој, ти се гријешиш ода ме.

Он се затрка, прескочи преко воде и приђе јој.

— Сав свијет скочио на ме, па и ти. Зар ти није, болан, жао? … Мика, Мика, огријешићеш душу!

— Знам ја твоје извијање, Мргуда, знам!

— Шта ти ’оћеш од мене, Мика?! Крви би ти своје уточила. Ја те волим, умирем за тобом, а ти… Душе би ти дала. ’Оћеш душе?! А у чему је душа? Је л’ у крви? — пита Мргуда, а сва се зажарила у образу.

— Веле да је — одговори хладно, преко срца, Мика.

Она у тренутку истрже Микин нож иза припашаја и махну по голој мишици. Крв шикну, а рана се разврати. Дрхћући, трже рупчић испод накићене тканице, натопи га врелом крвљу и баци пред Мику.

— Ето ти душе! Мика, вјерујеш ли ми сад — јекну боно, а сузе је облише.

Мика се окаменио, поблиједио, па шути. Једва се освијести и приђе, те јој зави рану, па је стаде снажно око струка стезати, гристи, грлити и љубити.

— Немој, брате мој, не ваља се то прије вјенчања — отима се она малаксало, отирући руком оно мјесто на ком је осјећала Микине уздрхтале усне. Боји се, јадница, познаће свијет.

Он јој несвјесно, нехотично завуче руку у набрекла њедра, која су у ватри горјела као оно модро, распаљено, планинско небо изнад њих. Мргуда се трже, врисну, а гердан јој звекну на једрим прсима:

— Јој, јој! Немој, очи моје, ја сам шкакљива.

Његова рука ухвати за нешто влажно, обло, тврдо као камен, а вруће као жива жеравица.

— Немој, зеницо моја! — прошапта она њежно, с дубоким уздахом, занесе се и, изнемогла из силног узбуђења, немоћно спусти главу на његово раме. Са Мргудиних зажарених образа нестаде узавреле румени. У часку се прели у мртво, ледено бљедило.

Од тог дана није се више насамо састајала с Миком. Бјежала је од њег’ јер се бојала свијета; бјежала је од њег, а умирала је за њим. И јесен дође. Мику примише у војску. Мој се драги на војску опрема!

Била је пошљедња ноћ пред полазак Микин, бурна, вјетровита, јесенска ноћ.

Мргуда запрета у кући ватру, уђе у зграду, свуче се и леже у мјесто{{Напомена|Кревет}}.

Испод тврдог, сламног поглавача мириши суво босиље, девесмиље и црвени, увели ђулићи, а под њом се шири мирис загријаног, планинског сијена.

Помисли на Мику. У глави осјети ватру, а уз образе јој удари врео пламен. Обли је врућ, преврућ зној и цијела јој снага задрхта па набрекну. Дрхће и намиче на се власнату, меку поњавицу. Гори, све гори, као да је у ватри.

Збаци поњавицу с облог, загријаног, уздрхталог тијела, завуче руку под миришљави простирач, извади сламку, па је стаде грискати, немирно се протежући. Она гриска, а испод поглавача мириши босиље, девесмиље и црвени, увели ђулићи:

— Боже мој, ’оће ли доћи?

Изађе јој пред очи снажан, ведар, насмијан. Она нешто грјешно помисли и од те се помисли стресе.

— Не ваља што сам помислила! То је гријешно и богу драгом мрско. Боже, што си ме ’ваку створио? Што ће ми ова снага и ватра? Проклета крви, што ме тако мучиш?!

Обрну се на другу страну. Кроз размакнута јелова брвна, која су ударала на смолу, видјела се мјесечина како се расплинула по жутом, скореном блату око стаја. Она гледа и дрхће, а срце стрепи у силној, насртљивој, неодољивој чежњи:

— Боже мој, ’оће ли доћи?

Вјетар ломи и крши гране с ретка трешања више зграде, силно зајауче, па ситно, оштро зацвили и затресе зградом. Вјетар трга и просипље суво, свенуло лишће, а она пламти, гледа и шапће:

— ’Нако ће се и моја младост осушити, увенути, чекајући га док се врати с војске. Али чекаћу га. Да ме цар проси за свог сина — нећу!

Горјела је, дрхтала је, па је онда тихо у сузама као мало сисанче заспала…

На згради шкрипнуше врата, за планине зађе мјесец, вјетар утоли и све се утиша.

Из даљине хуји ријека. На млинским лакомицама шуми вода и пада у бадањ. Кроз примамљиво шумење и слијевање воде чујеш као да неко шапће. Окренеш се — не видиш ништа. Само чујеш како ријека уједначено хуји и осјећаш како тешко дише ледена, јесенска ноћ.
&lt;center&gt;*&lt;/center&gt;
— Лани нас уби кља, ове године оби град, а догодине нек’ нам царевина пошље добра десетара — па никад боље среће!

— Људи моји, ја млим да нас ово трећи пут бије вријеме од ове проклете укопације?

— Како нас неће вријеме бити кад се копилад рађају, а свијет се брез божје воље вјеша!

— Ко се објесио?

— Па објесила се Мргуда Малетина, дабогда јој земља кости изметала! Ш ње је овај град пао…

— Не куни, дијете! — викну стари Чочорика. — Град је божја воља. Мргуда је погријешила, крв је занијела, ама и гријех свој окајала. Дјецо, не кун’те је, већ реците: бог да јој душу прости!

{{ЈВ-аутор|Петар Кочић|1916}}

== Напомене ==
{{напомене}}

==Извор==
*Петар Кочић: САБРАНА ДЈЕЛA I-IV, Ars libri • Бесједа • ТИА Јанус и Пројекат Растко библиотека српске културе на Интернету, aприл 2002.

[[Категорија:Петар Кочић]]</text>
      <sha1>mb3p7bm9pls9282qo4b7eikw6q4zzkl</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Начело солидарности/I</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61221</id>
    <revision>
      <id>144394</id>
      <parentid>144390</parentid>
      <timestamp>2026-06-18T13:03:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Проверено, уређено и завршено</comment>
      <origin>144394</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13038" sha1="bqm96xwcyq1tr4zdxpmsgprt717tb79" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Јован Скерлић|Јован Скерлић]]
| Начело солидарности (1904)
| 
| [[Начело солидарности|-{Садржај}-]]
| I
| [[Начело солидарности/II|-{II}-]]
}}

{{gap}}Неко је назвао Србију „Кином на Балкану”, и, свакако, поређење је претерано. Али је неоспорно да је у њој интелектуалан живот сведен на најскромнију меру, да је политички живот закржљавео као ретко где, и да наша земља преживљује једну жалосну умну и моралну кризу. Тек сада се сустижу последице оних несрећних „неутралних режима”, оне убилачке политике „стишавања страсти”, када се свима силама, систематски радило да јавнога мњења сасвим нестане, да се у народу убије сваки интерес за јавне послове, свака помисао на контролу државнога рада, да се свака плодна лична иницијатива и здрава и слободна мисао замени „правитељственим наредбама”, „господаревом вољом” и „височајшим решењима”. Плод је тога ова нечувена равнодушност која је све обузела, одсуство свега што личи на начело у личним прогоњењима и котеријским надметањима, која су самовласно узела име политике.&lt;br /&gt;
{{gap}}У томе погледу ми смо очевидно назадовали. Пре четрдесет година, за време првога либералнога покрета, знало се шта се хтело и борило се у име извесних начела. Ондашњи млади либерали — који ће доцније грмети на оне који у патриархалну и идиличну Србију кријумчаре идеје „Трулога Запада”! — у блиским везама са Гарибалдијем и Мацинијем, ревносно су ширили идеје либералне идеологије онога доба, борили се за национално јединство српскога народа, са девизом „просветом ка слободи”, тражили широке политичке слободе, неки чак и републикански облик владавине. Ваља прелистати књиге и чланке Јеврема Грујића, Г. Г. Владимира Јовановића, Стојана Бошковића, Љубомира Каљевића и других, па да се увери да се онда политика водила у име извесних начела која се могу критиковати али која су свем том покрету давале виши карактер једне борбе за идеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Млађе поколење, оно што је ушло у јаван рад крајем шездесетих и почетком седамдесетих година, а заподело је борбу са одређеним погледима на живот и народне потребе, са позитивним програмом и јасним политичким и социјалним тражбинама, Живојин Жујовић, са својим прудоновским малобуржоаским социјализмом, Светозар Марковић са утопијским социјализмом Чернишевскога и реализмом Писарева, истакли су били један општи идеал целокупне реформе, ревносно сејали смеле и плодне идеје напретка и у политици, и у науци, и у књижевности, створили од својих дана најживље, најцветније доба наше мисли, једну обнову у целокупном српском друштву. И доцније, када се из тога више интелектуалнога но економскога покрета кристализовала данашња радикална странка, њени представници су изнад непосредних и практичних захтева, над свакодневном борбом, истицали један виши идеал, широк и даљи програм друштвених рефорaма, чак и друштвене револуције. Г. Раша Милошевић је тада преводио популаризације учења Карла Маркса, а радикална странка имала два званична органа, политички ''Самоуправу'', где се борило за идеје политичкога демократизма, и научно-књижевни ''Рад'', где се проповедале марксистичке доктрине.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је некада било, и од тога доба много се штошта изменило. Није овде место да се чини критика највеће странке у Србији — ствар иначе тако потребна, — али је за свакога и сувише јасно да је она постала само бледа сенка некадашње радикалне странке, политичко тело без душе, без кичмене мождине, без идеје и без начела, колос на ногама од иловаче. О другим, старим политичким странкама није вредно ни говорити: оне никада и нису представљале извесна начела, биле су само коалиције личних интереса и послушни органи апсолутистичких ћефова, и данас су или сасвим мртве или су на путу умирања. Али радикална странка, поред све страховите трулежи коју носи у себи, представља бројну силу, у њеним је рукама моћ и судбина наше земље, и сви су погледи данас уперени на њу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Њен је живот само једна фикција, она данас живи успоменама, својим дваестогодишњим мучеништвом, физичким заслугама својих вођа, неодређеним осећањем и навикама народа чија је вера дубоко поколебана, личним интересима и компромисима сваке врсте. Ми смо далеко од онога доба када је Г. Никола Пашић био један од ађутаната Бакунинових у Цириху, када је Г. Петар Велимировић величао народни покрет у Крајини, а Г. Др. Лазар Пачу, у препирци са Митом Ценићем, тврдио да је радикална странка „практично социјалистична”. Узалуд су цела социјалистичка поколења, другови Светозара Марковића као Г. Јован Жујовић, млади људи око ''Борбе'' из осамдесетих година као Г. Никола Николић, некадашњи великошколци око ''Радничке Мисли'' као г. [''-{sic}-'']Јаша Продановић, узалуд су они уносили у старо тело радикалне странке младу а свежу крв, подмлађивали је и начелима и снагама. Радикална странка, жудна брзих и јевтиних успеха, несмотрено отворена аривистима и лиферантима, заборављала је стара своја начела и обећања, и пуну прогресивну порезу, и народну војску, и радикално упрошћавање администрације, и програм друштвених рефорама, престајала бити одсудно демократска странка малих људи, народа, сељака, занатлија, малих трговаца. Она је све више и више постајала једна гломазна, безизразна и бледа „национална” странка за све и свакога, у коју је цео свет ушао јер ништа више није значила, и којој је од некадашњега радикализма остало само голо име. Место оних некадашњих мушких гласова за радикалну демократизацију државе и исто тако радикалне друштвене реформе, она једнолико понавља поабане и плесниве фразе које сваки може да каже јер ништа не значе и ни на шта не обавезују, целу ону службену реторику „санирања финансија”, „потпомагања народне привреде”, „стварања нових извора”, „војске узданице Српства”, „озбиљне штедње на свим гранама државне администрације”, ствари које необично опомињу на све програме доскорашњих реакционарних влада.&lt;br /&gt;
{{gap}}Млади радикални нараштај, Великошколска Радикална Омладина, морали су као и приличан број људи од начела и убеђених демократа каквих има у радикалној странци осетити бол од те страховите безначелности, и покренули су своју ''Демократску Библиотеку'' са намером да убризгају свеже крви, једну дозу начела у старо и изнурено тело своје странке, да се борба опет поведе за извесне идеје, а не за извесне људе или против извесних људи. Као прву књигу, млади радикали су издали ''Солидарност'', дело францускога државника Леона Буржоа, бившега председника министарскога савета и доскорашњега председника скупштине, једнога од најумнијих људи у Француској и једнога од најпозванијих представника данашњег европског радикализма.&lt;br /&gt;
{{gap}}На жалост свих оних који држе да је наша прва потреба створити јавно мњење и истинску свест у народу, да ваља пре свега кренути свет на мисао и акцију, и да је срамота водити овакву безначелну и личну политику каква се код нас води, књига је наишла на слаб одзив, мало растурена и прошла готово неопажена. А и књига, и писац, и издавачи, и цео покушај захтевали су да им у нашој бедној штампи поклоне бар толико пажње колико макаквом балу у Грађанској Касини или каквој нечистој скупштинској интризи!

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. април 1904. Књига -{XI}-, бр. 8. Стр. 592—595.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}</text>
      <sha1>bqm96xwcyq1tr4zdxpmsgprt717tb79</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Бока и Бокељи</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61222</id>
    <revision>
      <id>144393</id>
      <parentid>144376</parentid>
      <timestamp>2026-06-18T12:39:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */ заменио извор бољим</comment>
      <origin>144393</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="91324" sha1="mtmr19bm9z5nawlwhyhie8hclsyf1nz" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Бока и Бокељи
| одељак=
| аутор=Симо Матавуљ
| белешке=
}}
&lt;center&gt;&lt;big&gt;'''I'''&lt;/big&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;ОПИС БОКЕ — ЗНАТНИЈЕ ПОВЕСНИЧКЕ НАПОМЕНЕ И СТАТИСТИЧКИ ПОДАЦИ&lt;/center&gt;


Љубиша је кићеним језиком описао Боку; али због мноштва речи и изрека из бокељског наречја његов је опис, на многим местима, слабо разумљив источним Србима. Осим тога, Љубиши не беше главна намера да буде путни вођ „извањцима” кроза свој завичај, него је, канда, хтео да својим ближим земљацима истакне природне лепоте и неке повесничке успомене бокељске. То се види по томе што се најрадије уставља на местима и појавама које га, као Бокеља, највише занимају, и што не бира лакши и природнији начин приказивања. Неће, дакле, бити излишно да се Бока опише књижевним језиком, са знатнијим потанкостима, и да се читалац проведе кроза њу како је најзгодније, тј. улазећи у њу како и море улази. Али, опет, да не узбуде овај опис сувише сухопаран, биће на више места у овом одељку зачињен речима Љубишиним.

Један рукав Јадранскога мора продро је кроз брда и вијуга се као латинско С, у дужину 29 километара, а у ширину веома неједнако, негде до 10 километара, а негде једва један.

Тај се затон зове: ''Бока Которска'', или просто: ''Бока''.

„Бока” је реч талијанска и значи: уста, ушће, дакле тај би се затон правилно српски могао звати: Которско ушће.

Од Дубровника плови се парном лађом ка југу 4 до 5 часова докле се стигне до Боке. Лађа сврне налево. Јесени и зими, кад дува кривац ветар, те улећу бесни вали у Боку, ни најјача лађа не може ући, премда мало даље у затону море је сасвим мирно.

Лађа пролази кроз теснац неколико тренутака, пак се пред очима путниковим разлије први бокељски пристан. Како се лађа примиче, тако се промаљају међу густим зеленилом беле куће. Место је стрмо. Од мора навише мрке, дебеле зидине загрлиле су један део тих кућа. Тој некада јакој тврђави данас је „брштан покрио испукле зидове, да му скрије плаве од олова развалине”, вели Љубиша. Градић се зове Херцег-Нови, обичније Нови, и има са предграђем нешто више од 1000 становника. Нови се често помиње у народним песмама („Новкиња ђевојка”), а бесмртни владика Раде му припева у „Горском вијенцу”:

&lt;center&gt;„Нови Граде, сједиш накрај мора&lt;br&gt;и валове бројиш низ пучину,&lt;br&gt;како старац на камен сједећи&lt;br&gt;што набраје своје бројанице...”&lt;/center&gt;

Град је зидао Стефан Твртко, краљ босански, седам година пре косовске погибије. У половини XV века притврди га Херцег Шћепан, (Војвода Стјепан Косача), те се по његовом имену и прозва: Херцег-Нови. За четири века око Новога пролило се толико крви хришћанске и турске да би се њом могла исписати сва његова повест по његовим бедемима, као што се чита у лепој књизи Новљанина Тома К. Поповића: „Херцег-Нови, у славу његове петстогодишњице”. Место је лепо, здраво, готово све обрасло у питомом прорашћу. Становници су на гласу као честити људи и Срби. Новом припада неколико села и чине са градом заједничку опћину од 8 000 душа.

Кад путник стоји лицем према Новом, с леве му руке продире море у малу равницу, која је опкољена брдима. То је Суторина. Суторина је почетак херцеговачког земљишта. У старо време то бејаху солила, а доскора беше ту турска тврђава, коју у првој херцеговачкој буни (1854) освоји Лука Вукаловић, а у потоњој (1875) устаници разорише.

Испод Новога лађа се креће ка југу, те, након неколико минута, минувши манастир Савину, чувен због лепог видика, прође се један рт (језик на мору), разлева се као повелико језеро, обрубљено брдељцима и кућама.

Прешавши ту ширину, опет се уђе у теснац, који је доста налик на дунавски Казан, и у коме, при дну високих брегова, виде се, напремасе, два питома села. Тај се теснац зове Вериге, зато што су у старо време, свакога вечера, дебелим веригама копчали супротне обале да спрече улазак гусарским лађама. Колико је пута у томе кланцу одјекнуо убојни поклич, врисак српског робља и вика дивљих барбареза (оцињских и барских гусара)!

Изишав из теснаца, тек тада се путник има чему зачудити! Голема водена раван разлила се надалеко, те на четири краја продире областо у обале, управ у корене високих брда. То су четири пристана: рисански, морињски, ораховачки и которски.

„Сасред ове локве угледан изгледа положај, с десне брегови Столива, окићени костаном (кестењем) у осоју, проглушују птичијим ћипиркањем; а с лијеве стране херцеговачке клисуре. Са према Пераст, варош уточена у голој стијени”, — наставља Љубиша.

Путниковом оку најближи је Пераст, град при корену висока и гола брда, са 250 кућа и око 400 душа. Обратите пажњу на ту несразмеру између станова и становника! У старо време Пераштани бејаху на гласу јунаци и богаташи. Године 1654.одбранише се сами од турске навале. То њихово витештво задиви сав хришћански свет. Кнез Петар Зрињски отиде нарочито из Бакра у Пераст да поклони општини своју сабљу, нека им остане за вечити спомен његова поштовања. Пераштани су вазда били ватрени католици, али и свесни Срби. То тврде њихове „бугарштице” (старинске песме) које је скупио и у свет пустио Богишић. Те песме махом величају наше старе владаоце и јунаке: Душана, Лазара, Милоша, Ђурђа Смедеревца итд. А како су Пераштани одвајкада били просвећени и вешти морнари, показује тај знатни догађај што је Петар Велики њиховим људима поверио уређење руске морнарице.

Путујући ка Котору, Рисан није сруке, него је налево, зато свака лађа и не сврће к њему; Рисан лежи под високим брегом, на стрмени; он је трговиште једнога дела Херцеговине. Место има нешто више од 300 кућа и око 1200 становника. Ришњани понајвише тргују (са) стоком, те сваки одраслији познаје Херцеговину као своју кућу, а на гласу су као бистри људи. Вук Караџић, у своме „Ковчежићу” и у осталнм својим делима, прославио је то чисто српско гнездо, где се у највећој чистоти сачуваше: језик, ношња и обичај. Други Вук — Врчевић, рисањски син — у томе послу допунио је старијега Вука, те одиста, нема мањега српскога места којим се користила српска књига као Рисном.

Од Рисна до Котора плови се нешто више од једнога часа, а путника прате, с леве руке, клисуре, по којима ни козама нема приступишта. На подинама тих врлети налазе се Ораховац и господско село Доброта. Велике куће и лепе градине, што се ту нанизаше дуж мора, чине чудну супротност са величанственом дивљином високих гвоздова над Добротом. Славни талијански историчар Ћесаре Канту{{Напомена|итал. Cesare Cantù}} рекао је да баш због те невероватне супротности између велике питомине и велике дивљине та ширина бокељскога затона надмашује Босфор. А сад ево нас под старим Котором.

Дивно је рекао Љубиша: „Кад брод под Котор а сидро тежином утоне и о дно запне, боре се у путника двије жеље: хтјео би да изљегне на крај, да се одмори, а онамо жали што нема још заљева, да се боље нараји”...

Путник се сад налази пред окомитим и такође голим црногорским бреговима, те се мора зачудити — где се људи настанише и мора помишљати на љуту невољу која старе нагна да траже такво склониште! Под ребрима сурога гвозда, на малој равници коју запљускује море, збило се нешто преко 300 кућа опасаних тврдим зидовима. Како се с временом народ множио, куће су расле, те данас већина их стрше над тврдињом. Кривудасте улице, чести тргови, врева народа у различитој ношњи (у Котору је готово увек више Црногораца него на Цетињу) чине чудан утисак на путника. Осем мањих, прилично знатних, старинских дворова, највећу пажњу привлачи Трипунова саборна богомоља — „црква Димитрија” из народних песама, коју је Милош Обилић, кад је оно ходио да купи харач од Латина, буздованом пребацио. Саграђена је почетком XIV века, у византијском стилу. Средњи свод подупрт је стубовима коринтскога реда, а цркву красе знатне слике византијске и талијанске школе. У граду живи до 3000 становника. У тој тескоби лети тако припече сунце да се једва може дисати, а јесени и зими пролевају се над њим облаци, којима је готово увек обавијен врх високог Ловћена. Причају да се неки Енглез намерио у Котору, те му за четрдесет дана киша не даде никуд из њега. После двадесет година тај странац удеси негде на путу једног Которанина, те га запита: „Богати, дажди ли још у вашем граду?”

Остаје још да споменемо Будву, која није на видику кад се путује право од Дубровника ка Котору. Краћи пут ка тoме граду био би цестом преко Жупе, али је удобније, иако је дуже, вратити се истим путем кроз Боку, те разгледати леву њену обалу, коју мало споменусмо, где су лепа села и крајеви: Прчањ, Столиво Горње и Доње, Лепетане, Кртоле и Луштица — све је то неједнако и по висини и по обличју, а заодевено вечним зеленилом јужнога прорашћа. Изишавши из бокељскога затона, пустиш се Јадранским морем ка југу и после 3 часа, ако јужина не сузбије брод, стигнеш под полуострво, на коме је градић са 200 кућа и око 1000 становника. То је Будва.

Јужно од Будве, простро се крај на коме је деветнаест села једнога племена, једне славе, где је сваки образовани Србин у духу проживео уз Стефана Штиљановића, Кањоша Мацедоновића, попа Андровића и остале, које васкрсе златно перо Стјепана Митрова Љубише. Тих деветнаест села зову се и једним именом Паштровићи.

Свега је у Боци: 5 градова, 121 село са 8030 кућа од којихје 2000 пустих. Урођеника се броји на 35000, а од њих половина мушких живе изван завичаја. По вери три четвртине су православни, а по народности сви су Срби.


&lt;center&gt;&lt;big&gt;'''II'''&lt;/big&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;ЛЕТИМИЧНИ ПРЕГЛЕД БОКЕЉСКЕ ПОВЕСТИ — ОПШИРНИЈЕ О КОТОРУ — НАРОДНА ПРЕДАЊА — ДОМАЋИ ПИСЦИ&lt;/center&gt;


Сваки крај убаве Боке достојан би био засебна и опширна помена и описа.

Где год ногом станеш на тој класичној земљи, стао си на развалину, која често има знатну тежину у светској повесници.

Љубиша вели: „Рисан је давао некад име цијеломе залијеву, док му га не уграби Котор”. Тим је хтео казати да се Бока у старо време звала „Рисански Затон” (Sinus Rhizonicus) а Бокељи се зваху „Ришњани” (Rhizunitae).

Бока се први пут у повесници помиње око 229. год. пре Христа, у време ратовања краљице Теуте. Орбини прича да су тројански бегунци населили ту земљу — дакле да је на њој први пут упирио огањ исти народ који и у Риму. Други веле даје Сицилија њена мати-отаџбина, јер је Дионисије Сиракуски тиранин послао прве насеобине онамо. Тит Ливије ставља Боку у варварску Илирију (Illyris barbara). Историчари још помињу да Теута, после утврђења мира са Римљанима, проживи своје последње дане у Рисну.

Стару Илирију већим делом подвргоше Римљани око 168. год. пре Христа. Тек касније повесничари помињу Котор, који зову Superbum Ascrivium. Тај је град био подаље од данашњега.

Кад с временом Римљани освојише све земље илирске, Октавијан их сједини и назваједним именом: ''Далмација''.

O постању Пераста не зна се поуздано. Баловић Пераштанин тврди да тај град саградише Партени, у време рата Цезара и Помпеја. Али за Будву сви се слажу да је она била прастара феничанска насеобина, и да јој је име феничко.

После смрти цара Теодосија (395. после Христа), кад се царство подели између двају његових синова, Бока припаде западној половини. Од ње се одели кад дивљи народи поплавише римску државу. Јустинијан је преоте Остроготима и сагради тврђаву близу Ascrivium-а, где је данашњи Котор (532. год. после Христа).

За стопама Гота дођоше Обри (639. год. по Хр.[исту]) те, као доцније Солин и Епидаур, разорише и Рисан.

У оно време цар Ираклије позва Србе да освоје и населе Далмацију. Кад они то учинише, поделише ту своју нову постојбину, јужну Србију, на четири жупаније: ''Неретву, Захумлију, Дукљу и Травунију. Данашња Бока, с малим изузетком, припадаше Травунији.''

Котор још за неко време оста чисто грчки. Пошто та земља постаде српском, задуго времена насељеници се отимаху да не буду сасвим подвргнути Грцима. За два пуна века или се ништа знатно не догоди у Боци или нам историја то не забележи. Год 867. по Хр.[исту]) би најезда сараценска, којој се снажно одупреше јужни Срби. Тада се Ascrivium одрече засвагда римског имена и прозва се ''Котором'', а ''Бока Рисанска постаде Боком Которском''.

Још мало речи да проговоримо о Котору, као главном месту те покрајине. У тим кратким напоменама огледаће се углавном и цела повест Которске Боке.

За време византијског владања Котор, као и сви остали градови далматински, имао је своју самовласт и своје повластице.

Год. 1180. узе га Стеван Немања. После његове смрти Котору постаде законити господар Немањин син Вукан. — Тако је и даље ишло до 1367. год., кад изумре лоза Немањића. Наши краљеви и цареви бејаху Котору законити господари, али му не окрњише унутрашњу самовласт, те је он и свој новац ковао.

После смрти нејаког Уроша признадоше Вукашина Мрњавчевића за господара, али кнез зетски Ђурађ Балшић мишљаше да има прече право на наследство Немањића, те опколи војском Котор.

Тада грађани и Вукашин замоле Млечиће за помоћ. На латинску претњу Балшић се окани освајања. Которани пак ослободе се и Вукашина, те постану сасвим независни, али их отада Млечићи не пуштаху из ока. Године 1378, августа 16, млетачки поморски војвода Виктор Пизани са силним ратним бродовљем ненадано освану под Котором и освоји га на јуриш. Град не оста дуго под Млецима, него пређе под Угре. После косовске погибије, страхујући од Турака, а слабо се уздајући у своје нове господаре, после дугога шћињања предадоше се добровољно Млецима 1420. год. и остадоше под њином влашћу до пропасти те државе (год. 1797). Тада се Бока предаде Аустрији. После девет година освојише је Руси, а наскоро предадоше је Французима. За све време Наполеонових ратова Бока се налазила између неколико живих огњева. У тој непрекидној трзавици год. 1813. Црногорци опколе Котор; после дуге одбране Французи се не предаду њима, него енглеском заповеднику, а он, примивши град, намести у њему Црногорце. Ови су га јуначки бранили неколико месеца од Ћесароваца, али морадоше попустити сили, те Немци уђоше 19. јула 1814. год. и унесоше ћесарски стег, који се и данас на граду вије.

У тим непотпуним, испретрганим подацима прескочио сам дуго и крваво ратовање Бокеља с Турцима, јер би требало много простора да се напомену само знатнији бојеви, а, с друге стране, та је борба сасвим слична крвављењу нашега народа по свим крајевима у оно време: Турци надвладају, буду потучени, опет надјачају, опет попусте, умешају се други народи — на југу највише Млечићи, па онда Геновези, папа и Шпањолци...

Кад Бока припаде стално ћесаревој круни (на Бечком миру године 1815), пришили су је уз Дубровник, — који готово у исто време, након четрнаест векова славнога, слободнога живота, Французи на веру заробише, па преручише другима, а други трећима. Дубровник и Бока постадоше два нова котара далматинска. Одонда до данас Бока је поступно и трајно сиромашила и исељавала се, о чему ћу доцније проговорити. Али је главни ударац злог удеса задеси године 1869, кад ћесарска влада стаде тражити да Бока даје војску, иако јој године 1815. писмено беше обречено да ће од тога бити проста. Бокељи се оружјем опру против те тражбе и задивише свет својим јунаштвом. Рат се заврши Кнезлачким миром, на коме се Бокељима потврдише старе повластице... и реч им се одржа до нове згоде, до године 1881.

Колико су, од давних времена до данас, силне мене и трзавице и мешање са толиким различитим народима утицале на душевне особине јужних Срба уопште, а Бокеља напосе, о томе је тешко што год поуздана казати; свакако је тај утицај морао бити јак, а коликоје преиначио народну ћуд, набоље или нагоре, о томе не може бити овде говора. Истинито је и поуздано ово: у Боци су српске успомене јаче од свих осталих; српске особине, у главном и најлепшем, истичу се јако; јуначки понос, уздање у себе, побожност без лицемерства, гостољубље, љубав према старим обичајима, неговање свога језика и песме — све је то у цвету.

Осим повесничких српских успомена, којих се пре дотакох, по целој Боци живе усмена предања, по којима се може сведочити како је снажна српска свест и сећање на заједницу и бољу прошлост целокупног нашег народа. Грбљани причају да је цар Лазар пореклом и родом из њихова племена, те да се стога и звао Грбљановић. Свети кнез Штиљановић био је одиста родом из Паштровића и сав онај крај зна о њему као да је јуче било. Спомен о боју косовском врло се често уплеће у обично „повиједање” и без песме. У приступу помену перашке бугарштице, које је скупио Богишић из старих рукописа, али оне и данас већином трају у памћењу старе чељади. У манастиру Бањи, крај Рисна, чува се један старински епитрахиљ, о коме народ верује да је био св. Саве, а има једна плаштаница коју је везла нека деспоткиња. Данашњи је храм манастира Савине Велики Госпођин-дан, где се 15. августа скупља велики сајам. Близу манастира има старинска Савина црквица, где на његов дан долази мноштво заветника. Сељаци, махом по Боци, посте великом српском просветитељу осан дана иако то црква не наређује. Народ прича да се једном, ту близу манастира, св. Сава одмарао, па како ожедне, а не би воде нигде у близини, светац удари штапом уједну стену, одакле онога часа провре поток, који и данас жубори и живо отиче у море. Много и много сличних приповедања о чудесима св. Саве има по Боци. Мратин дан обичније се зове дан „св. Краља”, тј. краља дечанскога. Немањићи су долазили у Котор, те и о томе има доста успомена. Веле да се и данас чува у ризници саборне цркве ложичица којом се Душан причестио. Сваки ће вам Которанин с поносом показати Душанов грб, међу мноштвом других, над градским вратима, с грбаљске стране. За двоје младих вереника који се јавно милују, онако мало безобзирно, обична је реч: „Иду под руку као Ђуро и Јерина” тј. Ђурађ Смедеревац и његова Јерина. — Могао бих још напоменути мноштво различитих примера, који показују како је у успомени народа жива светла прошлост српска, али мислим да је и толико доста.

Писаних повесничких података и расправа о појединим крајевима Боке и о њој целокупној налази се подоста, особито у свим књигама „Српско-далматинског магазина”, те некада готово једине умне ризнице свега јужног Српства. Тај годишњак и у томе послу, што се тиче Боке, достојно замењује „Шематизам православне епархије Бококоторске”, у коме вредна рука данашњега владике Герасима Петрановића прибира старинске исправе, записе и остало што расветљује прошлост те земље. Заслужују помена и проучавања ови радови домородаца: „Бокељи у грчком устанку” од др Л. Томановића; у „Летопису Матице српске”: „Повесничке успомене о Боци Которској” од Ј. Јелчића; „Повест Пераста” од Баловића; „Херцег-Нови, у славу његове петстогодишњице” од Тома К. Поповића.

Живот и обичаји Бокеља исцрпени су, може се рећи, до краја истинито и лепо, за што јамче, боље него моја реч, имена наших писаца које ћу сад споменути. Вук С. Караџић у „Ковчежићу” изнео је, пре неких четрдесет година, живот јужних Примораца, — да и данас његов опис ваља углавном. За њим дође његов имењак Врчевић, те рашири у велики обим Вукове цртежне слике. У Врчевићевој књизи „Три народне свечаности: Божић, Крсно име и Свадба”, истина заступљена је Херцеговина и Црна Гора, али претежнији део има Бока. У поменутој књизи божићни обичаји захваћају двадесет и три одељка, слава дванаест, свадба двадесет и два. Љубиша је прославио и своје име и сво; завичај украсивши српску књигу уметничком обрадом типова и характера у романтичном духу. Најпосле чувеним српским путописцима Љубомиру Ненадовићу и др-у Милану Јовановићу не измаче Бока, предмет веома благодаран за ту врсту књижевности. Овде не спомињем туђинце, који су било у ком правцу о Боци писали; само ћу казати да је тај крајичак наше отаџбине, по свој прилици, туђинству боље познат него ма који други. Одиста је и неверно приказан, особито од Немаца и после буна године 1869. и 1881. То се не може оправдати, али се може разумети, јер је покретач томе народна мржња и политички рачун.


&lt;center&gt;&lt;big&gt;'''III'''&lt;/big&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;СТАРО ПЛЕМСТВО — СТАЛЕЖИ У НАШЕ ВРЕМЕ&lt;/center&gt;


У Средњем веку народ се у Боци делио на три сталежа: властелу, пучане и кметиће.

Силна беше властела которска још за времена српске државе. Породице Драго и Бућа као да бејаху род са Немањићима и Балшићима, те се често помињу у старинским листинама. После њих беху знатни домови: Буалица, Берићи, Срђићи, Биволићи, Луковићи. У Доброти — Ивановићи итд.

Пераст је имао дванаест племићких домова, међу којима најзнатнији беху: Вицковићи и Баловићи.

Нови је одњихао: Војновиће, Стратимировиће, Горакуће, Буровиће.

Будва: Медине и Бубиће.

Паштровићи су од старих времена готово сви властеличићи, а међу њима као да господством одвајаше кућа Зеновића; један огранак кнеза Зеновића налази се у пољској Подолији.

Рисан, ново ускочко место, није могао имати старе властеле, али је у њему поодавно гласна кућа Ћеловића, јер се многи „сердари” Ћеловићи певају у народним песмама.

Овде није потребе објашњавати значај и важност племства уопште, а у старој српској држави напосе. Може се само тврдити да је племство јужнога Приморја имало знатну улогу у државним пословима старе српске државе, па и касније, после расула царевине, код различитих династа. Неки од њих и у оно време припадаху западној цркви, али им то не сметаше да буду добри Срби и да се срођавају са осталим моћним племенима на пространој српској земљи, што свакако показује мудрост и темељиту државничку вештину наших старих. Разуме се да су властели уживали особите повластице у држави, али у јужном Приморју нису могли имати велика богатства, пошто земље не беше на одмет. Даље, зна се и то да нису народу били тешки као на западу. Пучани имађаху своја законом заштићена права. Још се чувају стари правилници неких дружина поморских и трговачких, у којима и властели имаху дела, с врло малим повластицама. Уопште претежност вишега сталежа огледала се у јавним свечаностима и у кажњивим делима. Положај кметића такође беше бољи него у Босни и Дубровачком (Бокељи и данас зову дубровачки котар просто „Добровачко”). То се може судити упоредивши усмена предања тежака конавоских и бокељских: први и данас с мржњом помињу своје „госпаре” све с реда, а други се само зло сећају новских Буровића...

Пошто Млечићи подјармише Боку, главни им посао би да однароде племство, а тога ради наметнуше латинску веру онима који живљаху у градовима и поталијанчише им презимена. Један део поносите српске господе постадоше измећари млетачки, хранећи се плаћама чиновничким; други се часније уздржаше јер брањаху крајине од турске поплаве иако о хлебу Принципову. То је тако трајало до краја прошлога века, кад пропаде гњила млетачка држава, и кад уз француску војску допре дах слободе и једнакости и до обала Адрије.

Племство се већим делом затрло; од оних што преостадоше, — разуме се да без личних особина које би им давале угледа у друштву немају никаквих повластица.

Данас има Буровића који просе, а познавао сам једнога кућића которског који беше прост царински стражар. Да наведем и противне примере. На гласу су два брата Војновића, један као учен човек, бивши професор на загребачкој Великој школи, а други председник Сабора далматинског. У Трсту је недавно умро последњи Горакућа, лекар и књижевник талијански, велики поштењак. Негде у Далмацији бејаше судија, може бити да јејош жив, властелин Драго, последњи од те куће, човек веома поштован од свакога због своје честитости. Али што је најлепше, ево оставих као последње да споменем. Кад је бесмртни Његош, као младић од 20 година (1833), полазио у Русију да се завладичи, остаде 3-4 дана у Котору, чекајући повољан ветар да крене — не беше још парних лађа. Док се он ту бавио, позову га кнезови (конти) Ивановићи, католици, на част у своје дворове у Доброту. За уздарје владика им спева ову песму:

&lt;center&gt;СРБИН СРБИМА НА ЧАСТИ ЗАХВАЉУЈЕ&lt;br&gt;
Како одох из слободних горах,&lt;br&gt;
мишљах у њих Српство оставити,&lt;br&gt;
а међ’ туђим уљести народом,&lt;br&gt;
ком обичај ни језика не знам:&lt;br&gt;
вјера друга, царство, миса̑ друга;&lt;br&gt;
мишљах презрен ка̑ и крвник бити&lt;br&gt;
ради вјере — свијета неслоге.&lt;br&gt;
Но ја сасвим другојаче нађем:&lt;br&gt;
бих дочекан у Котору красно&lt;br&gt;
у српскојзи кући Лумбардића.&lt;br&gt;
Ту три дана ка̑ у тренућ прошли&lt;br&gt;
правом чашћу и весељем српским;&lt;br&gt;
док четврти, на уранак сунца,&lt;br&gt;
конте Јосиф из Доброте дође&lt;br&gt;
са његова два мила синовца,&lt;br&gt;
два синовца како двије виле.&lt;br&gt;
Тек се стасмо, братски с’ изљубисмо,&lt;br&gt;
питасмо се за живот и здравље,&lt;br&gt;
и у говор дуг искрено српски&lt;br&gt;
сташе сва три конта говорити:&lt;br&gt;
„Воља нам је стари пријатељу,&lt;br&gt;
да нам кућу пођеш видијети&lt;br&gt;
(не ђе друго веће у Доброту)&lt;br&gt;
са свом браћом која су ти овђе,&lt;br&gt;
нашом браћом храбрим Црногорцма.”&lt;br&gt;
Ми без молбе, како Црногорци,&lt;br&gt;
из ријечи на ноге скочисмо,&lt;br&gt;
три четири лађе напунисмо;&lt;br&gt;
њини момци одвезу нас брзо.&lt;br&gt;
[...]&lt;br&gt;
О, ви Срби, свуд ли српствујете,&lt;br&gt;
дужност чојства праву испуњате!&lt;br&gt;
Српствуј ђелом, вјеруј што вјерујеш:&lt;br&gt;
лактом вјере глупост чојка мјери,&lt;br&gt;
а ''озбиљност ђелом и врлином''!
&lt;/center&gt;

Данас се народ дели у Боци на две гомиле: они који долазе из завичаја да работом у туђинству стеку штогод чим ће помагати своје и себе прехранити у старости; и они који остају на дому. Више од половине мушких налази се изван завичаја.

Исељеници се деле опет на две гомиле: једно су морнари, а друго трговци, тежаци, аргати, вртари, копачи у америчким и аустралиским рудницима.

„Наћи ћеш Приморца у свакоме крају свијета ђе тргује и бродари, а горштака највише у Мисиру и Цариграду” — вели Љубиша.

Горштаци о којима Љубиша говори, то су већином Паштровићи, па Мајине и Побори, Кртољани, Грбљани, Браићи. И од тих племена они који су тик мора дају се на бродарство, али су „по крви” морнари: ''Доброћани'', ''Прчањани'', ''Тивћани'', ''Лепетанци'', ''Љуштичани'', ''Морињани'', ''Новљани'', ''Будљани''.

Зашто се Бокељи селе у тако великом броју?

Одговориће на то В. Караџић у своме „Ковчежићу”:

„Земља је ова готово сва врлетна и каменита. Највише су у њој равнице: у Грбљу — Солиоцко и Мрчево Поље, и око Будве, такођер и у Паштровићима, има крај мора лијепа равница; а по осталијем мјестима палучци, као у нас конопљишта или као добро гумно, држе се за њиве и ливаде; по многијем су мјестима преко каменитијех страна подзидане међе, све једна изнад друге, па одозго нанесена земља, те посађени виногради или друго што... Колико се од камена може, Бокељи раде и земљу, али ни вина ни жита не могу имати колико им свима треба за цијелу годину...; од свега што љетина доноси највећи добитак имају од уља (зејтина); и стоке држе доста... Которани и други варошани тргују и раде различите занате. Али, узевши једно са другијем може се рећи да ''Бока живи највише од мора''; у њој се броји до 250 патентанијех бродова, који иду по свему свијету.”

То је све истина; али иако је мало земље, она је родна, те да је Бокељи обрађују као Немци или северни Талијани, било би жита колико „свима треба”. Такођер и шуме би могло бити много више кад се не би таманила без реда и кад би се поступно гајила, па и стоке би се могло више држати. Додајте к томе и воће, рибу и со, која би се могла вадити, као што се у старо време вадила, па ето вам Боке богате.

Дакле сиромаштина је у Боци последица невештине, — и узрок сеобе. У старо време још покретач томе беше: велика зарада која се само по мору могла наћи.

Бокељи који остају дома већином су тежаци и сточари, при мору трговци, а слабо маре да буду занатлије, те су ови понајвише странци. У Боци има врло много старих поповских породица, — те су парохије готово наследне. Пре француске најезде младићи се спремаху за свештенички чин по бокељским манастирима, а рукополагаху их црногорски митрополити, од којих су и иначе у духовним пословима зависили. Пошто се установило далматинско владичанство, у другој десетини овога века, учили су бокељски младићи богословију у Шибенику, после неколико година у Задру. После буне 1869. године Бока се одвоји од далматинске епархије, те доби свога владику, коме је столица у Котору, као и католичком. У томе је граду већ од више година и гимназија, те много младежи бокељске учи више школе; по опћинама су лекари и апотекари махом домороци, а пре три године било је двадесет свршених правника, од којих је већина отишла у државну службу.


&lt;center&gt;&lt;big&gt;'''IV'''&lt;/big&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;ПОМОРЦИ — ЦВЕТАЊЕ БРОДАРСТВА — БОГАТСТВО У БОЦИ — ВАСПИТАЊЕ, ЖИВОТ И ОБИЧАЈИ ПОМОРАЦА И ВОЈСКА — ПРОПАСТ БРОДОВЉА&lt;/center&gt;


Пре четрдесет година, кад се Вук Караџић бавио у јужном Приморју, имала је Бока до 250 „патентаних” бродова, а то, отприлике, представља главницу од 30 милиона форината. На томе силном бродовљу око пет хиљада људи разилазило се у тековину и разносило, уз српски језик, дух у витештво српско на све стране света.

Из саме новске крајине, која у наше време броји до 8 000 душа, било је шездесет и пет братстава, у којима, одвајкада, беше најмање по један капетан поморски. Према томе може се нагађати да новска крајина даваше „војске” (тако Бокељи зову морнарски збор) најмање десет пута толико. У Доброти, коликоје великих кућа, толико одиста беше капетана, ако не и више. Стога те две опћине бејаху у већој части од осталих по свој Боци. Имати капетана у своме племену бејаше највећа дика, баш као што је у Црној Гори поносно својакати војводу. И дан дањи, по целој Боци, међу простим народом, „капетан” значи нешто више него „господин”, те није ретко чути да сељаци зову проту, лекара, адвоката итд. — „капетан-прото”, „капетан-докторе” итд.

Под млетачком заставом бокељски бродови везиваху Леванат са Западом. Под именом Леванат (Исток) разумевао се источни део Средоземног мора, Архипелаг и Егејско море; разуме се да им је главно пристаниште било Цариград, као и на Јадранском — Млеци. Чести а дуги ратови између Венеције и Порте прекидаху ток тога најпретежнијег саобраћаја, те су се Бокељи, у тим приликама, упућивали ка западној обали талијанској, где су наилазили на већу утакмицу и малу добит. Један део трговачке бокељске морнарице претварао се у ратну, те се уз Млечиће и за Млечиће борио против Турака. Колико су крви јужни Срби пролили за власт крилатога лава кроз стотине година! Управ су Млеци и живели соком нашега народа, као што се вампир храни крвљу живих људи. Осим тих удела у ратовима, Бокељи се непрестано бораху са гусарима, који су до наших времена киптели, особито око Грчке. Морнар, дакле, у оно време, осим ратовања са „неверном стихијом”, морао је увек бити с оружјем у руци, а вође тих змајева мораху бити и вешти управљачи и јуначне војводе. Због тога се, ваљада, „шјурма”, и прозвала „војском”, а уз име „капетан” прионуло поштовање и поверење које се одржало по предању до данас. У поменутим бугарштицама Богишићевим опевани су многи Бокељи због јунаштва против гусара, а по гробљима виде се на плочама истесане слике које то приказују.

Какво беше богатство у Боци још онда, види се по дворовима који се ређаху дуж обале, те се, данас већином пусти, огледају у тихом затону; види се по великолепним црквама, препуним драгоцених уметничких израда, које би биле реткост и у великим престоницама. Једна перашка властелинка — мислим у XV веку — беше заветовала икони богородичиној, на острвцу према Перасту, свој бисерни ђердан да јој ослободи мужа из гусарскога ропства. Муж се ослободи, а госпођа приложи свој ђердан, који се и данас чува у поменутој цркви, а цени се на 50 000 фор.[инти]. Колика, дакле, беше имовина те властеоске куће кад је госпођин један део накита толико вредео!? — Прича се да је једна соба у двору конта Ивановића била попођена златним новцима; и о многим другим кућама прича се да имађаху златних рукомија, здела, светњака и осталих утвари. Ових последњих година богати туђинци, понајвише Енглези, однели су из Боке мноштво старинског оружја и покућанства, купљена будзашто.

Напретком науке и развитком обртности бокељско бродарство доби нови полет. Њихове веће лађе напустише Леванат и талијанске обале, те почеше пловити око Африке у Источну Индију и преко Атлантика у Нови Свет. То је био вршак бокељског успеха у тековини, и тај се вршак одржао доскоро, докле се не појавише парне лађе. Јоште има живих стараца из тога златног доба бокељског, кад је и капетан и прости морнар, после неколико година, враћао се дома са довољним иметком. Бока, међутим, припаде Другој држави, која замени гњилу млетачку владавину. Старо прегаоштво бокељско изнесе нову хабзбуршку заставу, — дотле слабо познату изван континента, у најдаље крајеве света, те Аустрија стече угледа надалеко. Њени ћесари показаше се зато благодарни према многим синовима поносне Боке. Напоменућу два случаја. Капетан Стеван Милашиновић, од Новога, би одликован од владаоца зато што је, око године 1830, ''први'' развио аустриску заставу на реци Мисисипи. Други капетан, од Пераста, веома чувени Мато Мрша, посла из Америке неке ретке животиње царевима аустриском и руском, те од њих доби лепо уздарје.

Овде је сруке да проговорим укратко о васпитању и начину живота старих капетана и њихове војске.

Дечаци од имућнијих кућа школоваху се, у старо време, у Млецима, Јакину, Ливорну; доцније у Марсељу, Лиону, Кардифу итд. Сиромашнији учили су у завичају, код католичких калуђера у Новом, Перасту и Котору. Под аустриском владом отворише се стручне школе за поморце у Новом, Котору и Дубровнику, које су и данас.

Малиша наутичар, чим би из школе изишао, „укрцао” би се на какав „патентани”, обично туђ, брод (тако се зваше лађа овлашћена да плови широм света, за разлику од мањих, којима беше слободно само по Јадранском мору), те би добио најнижи чин у поморској хијерархији, тј. постао би „мали” (mozzo, mousse). Дужности „малога” беху тешке и многостручне. Прво и прво, морао је помагати свима морнарима у свакој работи на броду, дакле око једара, око крме, при товарењу искрцавању трговине итд. 3атим, морао је ''послуживати'' капетана, часнике и старије морнаре, и то слепо се покоравајући свакој њиховој наредби; сваки старији на броду имађаше право да казни „малога” како му се свиди. Смер таквога васпитања објашњавају две пословице бокељске. Прва каже: „Треба јести морнарски крух (хлеб) најприје, а лако се закапетанити.” Друга вели: „Ко се не навикне слушати, тај неће умјети ни заповиједати.” Та два правила вођаху старе Бокеље у њиховом шпартанском васпитању.

После годину или две „мали” би био унапређен за „младића”. У томе чину он се једнако вежбао у морнарским пословима и покоравао се старијима као и пре, али је имао нешто више личне слободе. Као „младић” служаше млади Бокељ годину-две или више, према својим личним особинама и напретку у крутој морнарској практици. Затим би унапређен био за морнара, па крмара и боцмана, а најпосле — положио поткапетански испит. Тада би добио „патенту” и имао право да носи високи клобук (цилиндар), те чекао реда или среће да заповеда бродом као самостални капетан. Отуда се и данас по Боци „цилиндар” не зове друкчије но „патента”.

Није ретко било да и Бокељица прати свога мужа капетана по големој пучини, те су им се деца рађала на броду. То је право имао само капетан, а обично се служио њим ако је заповедао својим властитим бродом. Има још доста живих старих госпођа које су тако са својим мужевима и породом обишле готово читав свет, а, на неки начин, увек биле у своме дому, негујући кроза толике промене, на покретним даскама, свој језик и обичаје. Било је грозних случајева да тако пропадне цела породица. Пре петнаест година десила се таква несрећа. Неки капетан Доланица од новске крајине хтео је да подражава старим Бокељима, те поведе са собом жену и децу и сви се скупа утопише уједној олуји. Јако су занимљиве те старе морнарице; човек се никад не би сит наслушао њихова причања. Замислите разноличност успомена из пространог божјег света, а те су успомене наслагане гомилама у главама простих, али бистрих српских жена, а исказиване кићеним јужним говором! Најчудноватије човеку се чини кад нека од тих жена прича где јој се које дете родило или сахрањено било ''на пучини'', са осталим приликама које су догађај пратиле. На пример: „Лицем на Ђурђев дан родио ми се Нико на путу ка Сингапору... јадна моја Даница пијехнула (издахнула) је кад бијасмо три дана далеко од Њу-Јорка... Боже, моје големе невоље! Молим Јока да се вратимо, да предамо дијете земљи, и он ћаше, сиромах, али дунуо проклети вјетар контра, те не би куд ни камо, но морасмо своје рођено дијете сахранити у море. Аох, боже, ослободи од тога и крвника!...” — Као што је познато, у свих народа капетан је на лађи и духовник и судија кад устреба. Дакле, капетан је дужан био своје новорођено дете да „заведе” у матицу, да крсти или опоје. Доцније, вративши се у завичај, предао би те записе своме пароху, те имате по Боци овако написаних крштеница или осмртница: „Тај и тај, законити син..., рођен год..., мјесеца..., дана..., на Тихом оцеану, на броду..., путујући од Валпараизо ка Мелбурни (Аустралија), на... земљописне ширине, би крштен од свога оца капетана..., а касније у Тријешићу светијем миром помазан од јеромонаха” итд. „Свједочи се овијем да је Никола Витезић из Кута преминуо на броду „Славјанка”, на коме је био морнар, под Капштатом у јужној Африци. Пошто се брод ни послије 48 ура није могао примаћи крају да се мртво тијело преда матери земљи, капетан Стефан Михајловић би принуђен да га спусти у море. То је посвједочено од поменутога капетана и све војске...”

На српским бродовима владаше оштри запт. Капетан бејаше неограничен господар над часницима и над војском, те је преступе кажњавао неумитном оштрином. Казне су биле различне и поступне, од новчане глобе и затвора до изагнања с брода. Изагнани морнар тешко се могао наместити на други који бокељски брод. А кад би морнар покушао или извршио злочинство, судило му се на пречац. То се тако ретко дешавало да се јоште живо прича о једном догађају које се збио пре педесет година. Један морнар из новске крајине гађао је из пушке свога капетана, те је сместа био обешен о катарци. Међутим догађаји таке врсте нису ни данданас никаква реткост по осталим светским морнарицама.

Али, на српским бродовима, поред оштрог запта, владаше и патријархални дух. Капетан се очински стараше о здрављу и користи својих подложника. Друкчије није могло ни бити јер готово сва војска бејаше из истога племена, понекад од истог братства капетанова, — дакле задруга, прожета старим патријархалним српским духом, чврсто везана за заједницу, више предањем и обичајима него ли писаним законом. Особито су се морнари јагмили да служе на бродовима на којима се налажаху ''домаћице''... Ту су мање осећали чежњу за кућом, живот је текао тише и уредније, а знамо сви колико нежна женска рука и дворба ваља у болести.

Сем тога, била на броду домаћица или не била, вршаху се тачно, на првом месту, верске дужности, а неговаху се и народни обичаји, колико су прилике допуштале. У „камари” (клети) гораше увек кандило пред иконом заштитника помораца, Светога оца Николе. Ту се војске и старешине заједнички богу мољаху два пута у радноме дану, а свечаником више и дуже. Православни су постили среду и петак, прву и последњу недељу великога поста, неколико дана св. Петру и цео пост ''Светој Госпођи'', како приморци зову Успеније Богородичино. Уз часни пост, ако би стигли у какво место где има наша црква и свећеник, сви би се исповедили и причестили; ако не би могли стићи, они би то накнадно учинили и после поста. Кад би који умро на пучини, настојаху сваким начином да стигну на суху земљу, макар им то било снеруке и омело их у путовању, те би мртваца опојали како су умели и означили му гроб крстом и натписом. Бог зна по каквим пустим местима има таквих гробова, какви ли дивљаци чудећи се гледају милостиве речи у српском језику и српским словима! Кад би брод стигао где има црква, најпреча дужност беше дружини да покојнику даду парастос. — Уочи Божића прилагао се бадњак уз народне обреде, који се врше по јужним крајевима нашега народа. Замислите овај призор: далеко од краја на коме живе људи, много даље од отаџбине, између бескрајнога неба и бескрајне пучине, на корабли, рукотвору људскоме, сламчици једној међу природним силама, гомилица људи скупљених око ватре, ''по своме обичају'', славе успомену Спаситељева доласка на свет:

&lt;center&gt;
[...]&lt;br&gt;
ал' је ова слава одвојила&lt;br&gt;
са простотом и са веселошћу:&lt;br&gt;
ватра плама боље него игда,&lt;br&gt;
прострта је слама испред огња,&lt;br&gt;
прекршћени на огњу бадњаци;&lt;br&gt;
пушке пучу, врте се пецива,&lt;br&gt;
гусле гуде, а кола пјевају,&lt;br&gt;
[...]&lt;br&gt;
А што ми се највише допада,&lt;br&gt;
што свачему треба наздравити!&lt;br&gt;
(„Горски вијенац”)
&lt;/center&gt;

Ветар фијуче кроз конопе и катарке, вали јуришају на бокове, смрт зија око њих; али они, оснажени тврдом вером у Бога, поуздањем у вештину свога старешине и у своје прегаоштво, те ноћи више него икад духом живе у својој отаџбини и сневају о срећној будућности која их чека на дому...

А када се бокељски брод враћао дома, тада тек беше слава! На уласку у ушће према Оштром рту брод је оглашавао свој долазак, а у исто време и поздрављао своју милу Боку грувањем топова и истицањем застава. Томе поздраву одазивало би се одмах брујање звона са манастира Савине. Војска се умива и преоблачи, капетан (особито Доброћани) збаци са себе латинску ношњу, навуче широке свилене чакшире, опаше се шареним појасом, врх појаса припаше пашњачу и у њу тури сребрне две мале пушке, на грудима му засјају пуца или токе, а на главу тури калпак, те достојанствено хода по палуби. Савински игуман, са једним или двојицом калуђера, на манастирском чамцу хитро се довезе на брод. Спусте се лестве. Капетан и војска, сви гологлави, дочекају стојке старца, па му редом љубе крст и руку, ''макар сви били западне цркве''. (То је од старине била повластица Савињана и то сведочи о верској сношљивости старих Бокеља.) Игуман освети водицу и њом ошкропи лађу унакрст, па старешине и војску, пак, почашћен и богато обдарен, врати се натраг, а лађа отплови даље кроза затон, праћена с обала пуцњавом и веселим узвицима.

Тада беху светли дани Боке Которске.

Први ударац једрењацима зададе примена парне силе на лађама. Како парне лађе почеше крстарити у већем броју, тако потискиваху једрењаке, који не могаху издржати утакмицу. Бродови на једра највеће величине, са ваљаним капетанима, мораху се „уклонити и поклонити” пред мањим парњачама. И бокељски бродови, поред свога доброг гласа стечена вековима, мало помало не само што изгубише првенство него се слабо и тражаху у великим пристанима од великих трговачких кућа. Настаде несразмерно ратовање за неко време, па онда понижење, које болно одјекну по Боци. Поносни њени бродови мораху сад будзашто превозити трговину, од које није прека потреба, те се отправља и прима дужим путем.

Други ударац дочека бокељске бродове на првобитном попришту њиховог освајања, на Јадранском мору и Леванту, баш онда кад им поново, после стотина година, Адрија и Леванат постадоше готово једино уточиште. У Трсту се установи друштво са големом главницом за грађење и употребу парних лађа. Друштво одмах нађе издашну помоћ код владе, јер ова увиде од какве јој неизмерне користи може бити у ратно доба. И — штоно се каже — преко ноћ ново друштво, ''Лојд аустриски'', пусти низ море неколико десетина „вапора”, који својим путањама разастреше мрежу по целом југу и истоку.

Тада настаде расуло бокељске морнарице. Будући велика и старинска установа, никла из друштвене потребе једнога народа, није ње одмах сасвим нестало, него се крњила мало помало или, приличније да кажем, гасила се поступно као пламен коме нестаје горива. Пламен, баш кад догорева, кадикад букне јаче. И у остатку морнарице бокељске, у ове последње три, четири десетине година, у неколико махова појави се животна снага, разуме се, на кратко време. Нађе се уман, веома богат човек, велики родољуб, Спиро Гопчевић, родом из новске крајине (отац књижевника С. Гопчевића), који, на челу осталих Срба трговаца у Трсту, са свом снагом своје челичне воље, даде нови тренутни полет нашем бродовљу; Спиро изгуби све своје големо имање (око 10 милиона фор.) у Кримском рату, а с њим пропадоше и бродови. После неколико година установише Дубровчани бродарско друштво; големи бродови, каквих је мало у Енглеза и Американаца, већином беху поверени Бокељима; ти се бродови почеше нагло множити, носећи имена: „први дубровачки”, „други дубровачки” итд. Кад се већ поче градити четрнаести, забринуше се Лојдовци и нађоше начина да друштво упропасте...

У овогодишњем поморском шематизму забележени су тачно сви бокељски „патентани” бродови. Има их свега ''пет''.

Бокељским капетанима и „војсци” не оста друго но да се предаду „Лојду”, те су на лађама тога друштва данас у већини. Какови су тамо, тече ли још стара крв у њиховим жилама, о томе нам најлепше уме да прича наш цењени књижевник др Милан Јовановић, који је с њима проводио веселе и „тешке дане” и све то описао.

Бока осиромаши.

Па онда и буне од године 1869. и 1881. зададоше јој смртну рану, од које се тек сад опоравља.


&lt;center&gt;&lt;big&gt;'''V'''&lt;/big&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;ЗЕМЉА И ПОДНЕБЉЕ — ОБЛИЧЈЕ И ЋУД ЉУДИ — НОШЊА — ЈЕЗИК&lt;/center&gt;


„Бока је мјесто здраво, зато су људи здрави и доста живе. Мушки су уопће висока струка, а жене прикладне, црнооке и тмасте. Ако је истина што се каже — да су Срби међу Словенима најљепши народ, Бокељи су чисто одвојили од своје браће”, вели Љубиша.

Бока је, с малим изузетком, здрава, јер је присојна, брдовита, на мору, а с високих планина херцеговачких и црногорских струји чист ваздух и меша се с морским. Најздравије и најлепше је место у њој Херцег-Нови и с њега је на све стране диван видик. Зато се може препоручити имућним болесницима Србима, којима треба благо поднебље и који га, с великим трошком, траже у туђем свету. У Новом ће наћи чистоћу као у Холандији, а о њој се прича да је најчистија земља на свету; уз чистоћу имаће велики избор у храни, јер је новска телетина и јагњетина на гласу због укуса, па онда рибе морске сваке врсте, воћа, добра вина, свега има у изобиљу, а ''за малу цену''. Нездравија су места у Боци: Котор, због тескобе; Будва и Солиоцко Поље, јер су места водоплавна; Столиво, јер га зими сунце не греје. Вода живих по Боци нема колико би требало, али што их је, врло су здраве. Треба напоменути и климатске незгоде. Неких година, с пролећа и јесени, време се нагло мења, те проузрокује болести, најчешће запаљење у изнутрици. Кад по планинама снег пада, по Боци дажди (киши), те тако може трајати више недеља и тада се човеку слабо рачи јело.

Сумњам да игде у нашим крајевима сразмерно броју народа, има толико стараца и старица као у Боци. Доста је казати да има још живих капетана који су, као млади људи, помагали Грцима (1821-27) у њихову устанку; много чељади памти француску најезду и ратовања савезника по Приморју; пре неколико година умро је један Ришњанин, бивши добровољац у Првом српском устанку под Карађорђем, а причају да је већ онда био матор. Жена пак има више у дубокој старости него ли мушкараца, а томе ће бити узрок што тише и умереније живе него људи, премда је умереност главно правило Бокељима.

Људи су стасити, црномањасти, питома лица и погледа, умни и врло речити. Заиста врло је ретко наћи Бокеља ситна или трбушаста, или црвенедлаке, или глупа. Највише зачуди странца бокељско полиглотство (знање многих језика). По Боци се махом говори: талијански, енглески, грчки, француски, шпањолски и турски, али Бокељи не маре међу собом говорити туђим језицима, а жене им и не знају другога језика осим српскога. Бокељ је дочекљив (гостољубив), јуначан, врло пажљив у саобраћају са извањцима, љуби Србина из ма кога краја, од туђинаца највише цени Русе, Енглезе и Французе, најмање Талијане и Немце. Мана му је штоје кичељив, тј. прецењује себе, али не даје лако маха томе осећању. Штедљивост код њих хоће да пређе у лакомство, опрезност и неповерљивост.

Женски свет је лепа струка, лица пуна израза обично сетна, бујне косе, али по варошима госпође већином имају кварне зубе. Чистота по кућама и у хаљинама може се узети за пример. Бокељице љубе лепо покућанство, скупоцене домаће судове, уметнички израђене ситнице, наките, слике, огледала итд. Зато је готово свака кућа као неки мали музеум, у коме ћеш наћи ствари из свих крајева света. Домаћице те чисто с неком свечаном збиљом проводе кроза свој дом, кроз своје мало царство, и јако јој угађаш ако хвалиш њене реткости. Врлине су им: побожност, верност према мужевима, нежност према породу, љубав према родбини, радиност и штедљивост. Бокељици старога кова као да је правило у животу руска пословица: „Тише воды, ниже травы”{{Напомена|Тише од воде, ниже од траве.}}, те је скромна, особито с мушкима, и врчи на млађи слободнији нараштај. Али, иако се олако не упушта у сваки разговор, превлађује њена реч у питањима домаће части и користи, у одбрани стародревних обичаја. Ту постане лавица. Бокељи високо цене и радо слушају паметну и честиту жену, али треба да се као така истакне; докле то својим животом и радом не потврде, дотле их мушкарци сматрају по оној народној: „Жена је дуге косе, а кратке памети”. Замерају Бокељицама што се при удаји више поводе за разумом него за срцем.

Сељаци се не жене тако рано као по другим нашим крајевима; обично се окуће после двадесет пете године. Док су младићима, живе — како ваља, за то се сој и одржао здрав и леп. Поморци, и иначе они што одлазе у тековину, жене се између тридесете и четрдесете. Врло је обично и данас да се човек ожени, па отиде у свет, а жена га чека по неколико година. Врло је ретко да жена превари. По Боци има и туђинских одива: Талијанака, Гркиња, Енглескиња и др., али то су изузеци.

Брђани бокељски одевају се сасвим као Црногорци, а жене њихове као и српске сељакиње по Угарској. По варошима преузела је маха ношња по француском кроју, а потражује се још и старо бокељско (управ добротско) одело мушко, наиме: плитке, отворене ципеле, црне чарапе до колена, свилене црне димије, око струка пас, на грудима пршњак од црне свиле са сребрним пуцима, кратак гуњ од истога ткива и на глави свилена црна капа налик на црногорску.

Можете у Котору срести још кога старца у тој ношњи са цилиндром на глави место капице. То јако изненађује извањце и смешно им изгледа. То су стари добротски капетани. Казао сам у одељку пред овим да у старије време цилиндар беше обележје патентираног капетана, те се цилиндар и не зове друкчије до ''патента''. „Тај и тај носи патенту — има нову патенту — поздравио нас је с патентом, тј. снимивши патенту”, — говори се. Али како у последње време и писарчићи и трговчићи носе патенте, изгубила је она свој стари углед.

„Може бити да никакво мјесто у народу нашему није тако важно и знатно ''за језик наш'' као Бока... Онђе се може чути мноштво правијех славенскијех ријечи, које се амо у нашијем крајевима нигдје не говоре” (Вук Караџић, „Ковчежић”).

Да је истина што је Вук казао године 1836, посведочило се касније кад је он (Вук) по други пут штампао умножени свој „Рјечник” године 1852. Отворите среда једну страну Вукова речника, наћи ћете из Боке по коју, у другим крајевима непознату реч, често згодну и чисто српску, али се, на жалост, те речи слабо одомаћују у опћем књижевном језику; и Шумадинци и Војвођани радије узимају туђе речи или кују нове него што прихваћају речи с Југа. Још се касније посведочило што је Вук рекао кад се књижевни свет задиви новинама облика и красним сликама из бокељског говора које изнесоше: Врчевић и Љубиша.

{{ЈВ-аутор|Симо Матавуљ|1908}}

== Напомене ==
{{напомене}}

==Извор==
*Симо Матавуљ (1893), [https://www.ucg.ac.me/skladiste/blog_21715/objava_50137/fajlovi/boka%20i%20bokelji%20simo%20matavulj%201893.pdf ''Бока и Бокељи''], Нови Сад: Матица српска

[[Категорија:Симо Матавуљ]]</text>
      <sha1>mtmr19bm9z5nawlwhyhie8hclsyf1nz</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144396</id>
      <parentid>144393</parentid>
      <timestamp>2026-06-18T13:06:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>144396</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="91341" sha1="rlwymopf6ren1kh0huhzcjisc1zslg4" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Бока и Бокељи
| одељак=
| аутор=Симо Матавуљ
| белешке=
}}
&lt;center&gt;'''Опис Боке; знатније повесничке напомене и статистички подаци'''&lt;/center&gt;


''Љубиша'' је кићеним језиком описао Боку; али због мноштва речи и изрека из бокељског наречја његов је опис, на многим местима, слабо разумљив источним Србима. Осим тога, ''Љубиши'' не беше главна намера да буде путни вођ „извањцима” кроза свој завичај, него је, канда, хтео да својим ближим земљацима истакне природне лепоте и неке повесничке успомене бокељске. То се види по томе што се најрадије уставља на местима и појавама које га, као Бокеља, највише занимају, и што не бира лакши и природнији начин приказивања. Неће, дакле, бити излишно да се Бока опише књижевним језиком, са знатнијим потанкостима, и да се читалац проведе кроза њу како је најзгодније, тј. улазећи у њу како и море улази. Али, опет, да не узбуде овај опис сувише сухопаран, биће на више места у овом одељку зачињен речима Љубишиним.

Један рукав Јадранскога мора продро је кроз брда и вијуга се као латинско С, у дужину 29 километара, а у ширину веома неједнако, негде до 10 километара, а негде једва један.

Тај се затон зове: ''Бока Которска'', или просто: ''Бока''.

„Бока” је реч талијанска и значи: уста, ушће, дакле тај би се затон правилно српски могао звати: Которско ушће.

Од Дубровника плови се парном лађом ка југу 4 до 5 часова докле се стигне до Боке. Лађа сврне налево. Јесени и зими, кад дува кривац ветар, те улећу бесни вали у Боку, ни најјача лађа не може ући, премда мало даље у затону море је сасвим мирно.

Лађа пролази кроз теснац неколико тренутака, пак се пред очима путниковим разлије први бокељски пристан. Како се лађа примиче, тако се промаљају међу густим зеленилом беле куће. Место је стрмо. Од мора навише мрке, дебеле зидине загрлиле су један део тих кућа. Тој некада јакој тврђави данас је „брштан покрио испукле зидове, да му скрије плаве од олова развалине”, вели Љубиша. Градић се зове ''Херцегнови'', обичније ''Нови'', и има са предграђем нешто више од 1000 становника. Нови се често помиње у народним песмама („Новкиња ђевојка”), а бесмртни владика Раде му припева у ''Горском вијенцу'':

&lt;center&gt;„Нови Граде, сједиш накрај мора&lt;br&gt;и валове бројиш низ пучину,&lt;br&gt;како старац на камен сједећи&lt;br&gt;што набраје своје бројанице...”&lt;/center&gt;

Град је зидао ''Стефан Твртко'', краљ босански, седам година пре косовске погибије. У половини XV века притврди га ''Херцег Шћепан'', (Војвода Стјепан Косача), те се по његовом имену и прозва: Херцег-Нови. За четири века око Новога пролило се толико крви хришћанске и турске да би се њом могла исписати сва његова повест по његовим бедемима, као што се чита у лепој књизи Новљанина ''Тома К. Поповића'': „''Херцегнови'', у славу његове петстогодишњице”. Место је лепо, здраво, готово све обрасло у питомом прорашћу. Становници су на гласу као честити људи и Срби. Новом припада неколико села и чине са градом заједничку опћину од 8 000 душа.

Кад путник стоји лицем према Новом, с леве му руке продире море у малу равницу, која је опкољена брдима. То је ''Суторина''. Суторина је почетак херцеговачког земљишта. У старо време то бејаху солила, а доскора беше ту турска тврђава, коју у првој херцеговачкој буни (1854) освоји Лука Вукаловић, а у потоњој (1875) устаници разорише.

Испод Новога лађа се креће ка југу, те, након неколико минута, минувши манастир Савину, чувен због лепог видика, прође се један рт (језик на мору), разлева се као повелико језеро, обрубљено брдељцима и кућама.

Прешавши ту ширину, опет се уђе у теснац, који је доста налик на дунавски Казан, и у коме, при дну високих брегова, виде се, напремасе, два питома села. Тај се теснац зове Вериге, зато што су у старо време, свакога вечера, дебелим веригама копчали супротне обале да спрече улазак гусарским лађама. Колико је пута у томе кланцу одјекнуо убојни поклич, врисак српског робља и вика дивљих барбареза (оцињских и барских гусара)!

Изишав из теснаца, тек тада се путник има чему зачудити! Голема водена раван разлила се надалеко, те на четири краја продире областо у обале, управ у корене високих брда. То су четири пристана: рисански, морињски, ораховачки и которски.

„Сасред ове локве угледан изгледа положај, с десне брегови Столива, окићени костаном (кестењем) у осоју, проглушују птичијим ћипиркањем; а с лијеве стране херцеговачке клисуре. Са према Пераст, варош уточена у голој стијени”, — наставља Љубиша.

Путниковом оку најближи је ''Пераст'', град при корену висока и гола брда, са 250 кућа и око 400 душа. Обратите пажњу на ту несразмеру између станова и становника! У старо време Пераштани бејаху на гласу јунаци и богаташи. Године 1654.одбранише се сами од турске навале. То њихово витештво задиви сав хришћански свет. Кнез Петар Зрињски отиде нарочито из Бакра у Пераст да поклони општини своју сабљу, нека им остане за вечити спомен његова поштовања. Пераштани су вазда били ватрени католици, али и свесни Срби. То тврде њихове „бугарштице” (старинске песме) које је скупио и у свет пустио Богишић. Те песме махом величају наше старе владаоце и јунаке: Душана, Лазара, Милоша, Ђурђа Смедеревца итд. А како су Пераштани одвајкада били просвећени и вешти морнари, показује тај знатни догађај што је Петар Велики њиховим људима поверио уређење руске морнарице.

Путујући ка Котору, ''Рисан'' није с руке, него је налево, зато свака лађа и не сврће к њему. ''Рисан'' лежи под високим брегом, на стрмени; он је трговиште једнога дела Херцеговине. Место има нешто више од 300 кућа и око 1200 становника. Ришњани понајвише тргују (са) стоком, те сваки одраслији познаје Херцеговину као своју кућу, а на гласу су као бистри људи. Вук Караџић, у своме „Ковчежићу” и у осталнм својим делима, прославио је то чисто српско гнездо, где се у највећој чистоти сачуваше: језик, ношња и обичај. Други Вук — Врчевић, рисањски син — у томе послу допунио је старијега Вука, те одиста, нема мањега српскога места којим се користила српска књига као Рисном.

Од Рисна до Котора плови се нешто више од једнога часа, а путника прате, с леве руке, клисуре, по којима ни козама нема приступишта. На подинама тих врлети налазе се ''Ораховац'' и господско село ''Доброта''. Велике куће и лепе градине, што се ту нанизаше дуж мора, чине чудну супротност са величанственом дивљином високих гвоздова над Добротом. Славни талијански историчар ''Ћесаре Канту''{{Напомена|итал. Cesare Cantù}} рекао је да баш због те невероватне супротности између велике питомине и велике дивљине та ширина бокељскога затона надмашује Босфор.

А сад ево нас под старим ''Котором''.

Дивно је рекао Љубиша: „Кад брод под Котор а сидро тежином утоне и о дно запне, боре се у путника двије жеље: хтјео би да изљегне на крај, да се одмори, а онамо жали што нема још заљева, да се боље нараји”...

Путник се сад налази пред окомитим и такође голим црногорским бреговима, те се мора зачудити — где се људи настанише и мора помишљати на љуту невољу која старе нагна да траже такво склониште! Под ребрима сурога гвозда, на малој равници коју запљускује море, збило се нешто преко 300 кућа опасаних тврдим зидовима. Како се с временом народ множио, куће су расле, те данас већина их стрше над тврдињом. Кривудасте улице, чести тргови, врева народа у различитој ношњи — (у Котору је готово увек више Црногораца него на Цетињу) — чине чудан утисак на путника. Осем мањих, прилично знатних, старинских дворова, највећу пажњу привлачи Трипунова саборна богомоља — „црква Димитрија” из народних песама, коју је Милош Обилић, кад је оно ходио да купи харач од Латина, буздованом пребацио. Саграђена је почетком XIV века, у византијском стилу. Средњи свод подупрт је стубовима коринтскога реда, а цркву красе знатне слике византијске и талијанске школе. У граду живи до 3000 становника. У тој тескоби лети тако припече сунце да се једва може дисати, а јесени и зими пролевају се над њим облаци, којима је готово увек обавијен врх високог Ловћена. Причају да се неки Енглез намерио у Котору, те му за четрдесет дана киша не даде никуд из њега. После двадесет година тај странац удеси негде на путу једног Которанина, те га запита: „Богати, дажди ли још у вашем граду?”

Остаје још да споменемо ''Будву'', која није на видику кад се путује право од Дубровника ка Котору. Краћи пут ка тoме граду био би цестом преко Жупе, али је удобније, иако је дуже, вратити се истим путем кроз Боку, те разгледати леву њену обалу, коју мало споменусмо, где су лепа села и крајеви: ''Прчањ'', ''Столиво Горње и Доње'', ''Лепетане'', ''Кртоле и Луштица'' — све је то неједнако и по висини и по обличју, а заодевено вечним зеленилом јужнога прорашћа. Изишавши из бокељскога затона, пустиш се Јадранским морем ка југу и после 3 часа, ако јужина не сузбије брод, стигнеш под полуострво, на коме је градић са 200 кућа и око 1000 становника. То је ''Будва''.

Јужно од Будве, простро се крај на коме је деветнаест села једнога племена, једне славе, где је сваки образовани Србин у духу проживео уз Стефана Штиљановића, Кањоша Мацедоновића, попа Андровића и остале, које васкрсе златно перо Стјепана Митрова Љубише. Тих деветнаест села зову се и једним именом „''Паштровићи''”.

Свега је у Боци: 5 градова, 121 село са 8030 кућа од којихје 2000 пустих. Урођеника се броји на 35000, а од њих половина мушких живе изван завичаја. По вери три четвртине су православни, а по народности сви су Срби.


&lt;center&gt;'''Летимични преглед бокељске повести. — Опширније о Котору. — Народна предања. — Домаћи писци.'''&lt;/center&gt;


Сваки крај убаве Боке достојан би био засебна и опширна помена и описа.

Где год ногом станеш на тој класичној земљи, стао си на развалину, која често има знатну тежину у светској повесници.

Љубиша вели: „Рисан је давао некад име цијеломе залијеву, док му га не уграби Котор”. Тим је хтео казати да се Бока у старо време звала „Рисански Затон” (Sinus Rhizonicus) а Бокељи се зваху „Ришњани” (Rhizunitae).

Бока се први пут у повесници помиње око 229. год. пре Христа, у време ратовања краљице Теуте. Орбини прича да су тројански бегунци населили ту земљу — дакле да је на њој први пут упирио огањ исти народ који и у Риму. Други веле даје Сицилија њена мати-отаџбина, јер је Дионисије Сиракуски тиранин послао прве насеобине онамо. Тит Ливије ставља Боку у варварску Илирију (Illyris barbara). Историчари још помињу да Теута, после утврђења мира са Римљанима, проживи своје последње дане у Рисну.

Стару Илирију већим делом подвргоше Римљани око 168. год. пре Христа. Тек касније повесничари помињу Котор, који зову Superbum Ascrivium. Тај је град био подаље од данашњега.

Кад с временом Римљани освојише све земље илирске, Октавијан их сједини и назваједним именом: ''Далмација''.

O постању ''Пераста'' не зна се поуздано. Баловић Пераштанин тврди да тај град саградише Партени, у време рата Цезара и Помпеја. Али за ''Будву'' сви се слажу да је она била прастара феничанска насеобина, и да јој је име феничко.

После смрти цара Теодосија (395. после Христа), кад се царство подели између двају његових синова, Бока припаде западној половини. Од ње се одели кад дивљи народи поплавише римску државу. Јустинијан је преоте Остроготима и сагради тврђаву близу Ascrivium-а, где је данашњи Котор (532. год. после Христа).

За стопама Гота дођоше Обри (639. год. по Хр.[исту]) те, као доцније Солин и Епидаур, разорише и Рисан.

У оно време цар Ираклије позва Србе да освоје и населе Далмацију. Кад они то учинише, поделише ту своју нову постојбину, јужну Србију, на четири жупаније: ''Неретву'', ''Захулмију'', ''Дукљу'' и ''Травунију''. Данашња Бока, с малим изузетком, припадаше Травунији.''

Котор још за неко време оста чисто грчки. Пошто та земља постаде српском, задуго времена насељеници се отимаху да не буду сасвим подвргнути Грцима. За два пуна века или се ништа знатно не догоди у Боци или нам историја то не забележи. Год 867. по Хр.[исту]) би најезда сараценска, којој се снажно одупреше јужни Срби. Тада се Ascrivium одрече засвагда римског имена и прозва се ''Котором'', а ''Бока Рисанска постаде Боком Которском''.

Још мало речи да проговоримо о Котору, као главном месту те покрајине. У тим кратким напоменама огледаће се углавном и цела повест Которске Боке.

За време византијског владања Котор, као и сви остали градови далматински, имао је своју самовласт и своје повластице.

Год. 1180. узе га Стеван Немања. После његове смрти Котору постаде законити господар Немањин син Вукан. — Тако је и даље ишло до 1367. год., кад изумре лоза Немањића. Наши краљеви и цареви бејаху Котору законити господари, али му не окрњише унутрашњу самовласт, те је он и свој новац ковао.

После смрти нејаког Уроша признадоше Вукашина Мрњавчевића за господара, али кнез зетски Ђурађ Балшић мишљаше да има прече право на наследство Немањића, те опколи војском Котор.

Тада грађани и Вукашин замоле Млечиће за помоћ. На латинску претњу Балшић се окани освајања. Которани пак ослободе се и Вукашина, те постану сасвим независни, али их отада Млечићи не пуштаху из ока. Године 1378, августа 16, млетачки поморски војвода Виктор Пизани са силним ратним бродовљем ненадано освану под Котором и освоји га на јуриш. Град не оста дуго под Млецима, него пређе под Угре. После косовске погибије, страхујући од Турака, а слабо се уздајући у своје нове господаре, после дугога шћињања предадоше се добровољно Млецима 1420. год. и остадоше под њином влашћу до пропасти те државе (год. 1797). Тада се Бока предаде Аустрији. После девет година освојише је Руси, а наскоро предадоше је Французима. За све време Наполеонових ратова Бока се налазила између неколико живих огњева. У тој непрекидној трзавици год. 1813. Црногорци опколе Котор; после дуге одбране Французи се не предаду њима, него енглеском заповеднику, а он, примивши град, намести у њему Црногорце. Ови су га јуначки бранили неколико месеца од Ћесароваца, али морадоше попустити сили, те Немци уђоше 19. јула 1814. год. и унесоше ћесарски стег, који се и данас на граду вије.

У тим непотпуним, испретрганим подацима прескочио сам дуго и крваво ратовање Бокеља с Турцима, јер би требало много простора да се напомену само знатнији бојеви, а, с друге стране, та је борба сасвим слична крвављењу нашега народа по свим крајевима у оно време: Турци надвладају, буду потучени, опет надјачају, опет попусте, умешају се други народи — на југу највише Млечићи, па онда Геновези, папа и Шпањолци...

Кад Бока припаде стално ћесаревој круни (на Бечком миру године 1815), пришили су је уз Дубровник, — који готово у исто време, након четрнаест векова славнога, слободнога живота, Французи на веру заробише, па преручише другима, а други трећима. Дубровник и Бока постадоше два нова котара далматинска. Одонда до данас Бока је поступно и трајно сиромашила и исељавала се, о чему ћу доцније проговорити. Али је главни ударац злог удеса задеси године 1869, кад ћесарска влада стаде тражити да Бока даје војску, иако јој године 1815. писмено беше обречено да ће од тога бити проста. Бокељи се оружјем опру против те тражбе и задивише свет својим јунаштвом. Рат се заврши Кнезлачким миром, на коме се Бокељима потврдише старе повластице... и реч им се одржа до нове згоде, до године 1881.

Колико су, од давних времена до данас, силне мене и трзавице и мешање са толиким различитим народима утицале на душевне особине јужних Срба уопште, а Бокеља напосе, о томе је тешко што год поуздана казати; свакако је тај утицај морао бити јак, а коликоје преиначио народну ћуд, набоље или нагоре, о томе не може бити овде говора. Истинито је и поуздано ово: у Боци су српске успомене јаче од свих осталих; српске особине, у главном и најлепшем, истичу се јако; јуначки понос, уздање у себе, побожност без лицемерства, гостољубље, љубав према старим обичајима, неговање свога језика и песме — све је то у цвету.

Осим повесничких српских успомена, којих се пре дотакох, по целој Боци живе усмена предања, по којима се може сведочити како је снажна српска свест и сећање на заједницу и бољу прошлост целокупног нашег народа. Грбљани причају да је цар Лазар пореклом и родом из њихова племена, те да се стога и звао Грбљановић. Свети кнез Штиљановић био је одиста родом из Паштровића и сав онај крај зна о њему као да је јуче било. Спомен о боју косовском врло се често уплеће у обично „повиједање” и без песме. У приступу помену перашке бугарштице, које је скупио Богишић из старих рукописа, али оне и данас већином трају у памћењу старе чељади. У манастиру Бањи, крај Рисна, чува се један старински епитрахиљ, о коме народ верује да је био св. Саве, а има једна плаштаница коју је везла нека деспоткиња. Данашњи је храм манастира Савине Велики Госпођин-дан, где се 15. августа скупља велики сајам. Близу манастира има старинска Савина црквица, где на његов дан долази мноштво заветника. Сељаци, махом по Боци, посте великом српском просветитељу осан дана иако то црква не наређује. Народ прича да се једном, ту близу манастира, св. Сава одмарао, па како ожедне, а не би воде нигде у близини, светац удари штапом уједну стену, одакле онога часа провре поток, који и данас жубори и живо отиче у море. Много и много сличних приповедања о чудесима св. Саве има по Боци. Мратин дан обичније се зове дан „св. Краља”, тј. краља дечанскога. Немањићи су долазили у Котор, те и о томе има доста успомена. Веле да се и данас чува у ризници саборне цркве ложичица којом се Душан причестио. Сваки ће вам Которанин с поносом показати Душанов грб, међу мноштвом других, над градским вратима, с грбаљске стране. За двоје младих вереника који се јавно милују, онако мало безобзирно, обична је реч: „Иду под руку као Ђуро и Јерина” тј. Ђурађ Смедеревац и његова Јерина. — Могао бих још напоменути мноштво различитих примера, који показују како је у успомени народа жива светла прошлост српска, али мислим да је и толико доста.

Писаних повесничких података и расправа о појединим крајевима Боке и о њој целокупној налази се подоста, особито у свим књигама „Српско-далматинског магазина”, те некада готово једине умне ризнице свега јужног Српства. Тај годишњак и у томе послу, што се тиче Боке, достојно замењује „Шематизам православне епархије Бококоторске”, у коме вредна рука данашњега владике Герасима Петрановића прибира старинске исправе, записе и остало што расветљује прошлост те земље. Заслужују помена и проучавања ови радови домородаца: „Бокељи у грчком устанку” од др Л. Томановића; у „Летопису Матице српске”: „Повесничке успомене о Боци Которској” од Ј. Јелчића; „Повест Пераста” од Баловића; „Херцег-Нови, у славу његове петстогодишњице” од Тома К. Поповића.

Живот и обичаји Бокеља исцрпени су, може се рећи, до краја истинито и лепо, за што јамче, боље него моја реч, имена наших писаца које ћу сад споменути. ''Вук С. Караџић'' у „Ковчежићу” изнео је, пре неких четрдесет година, живот јужних Примораца, — да и данас његов опис ваља углавном. За њим дође његов имењак ''Врчевић'', те рашири у велики обим Вукове цртежне слике. У Врчевићевој књизи „Три народне свечаности: Божић, Крсно име и Свадба”, истина заступљена је Херцеговина и Црна Гора, али претежнији део има Бока. У поменутој књизи божићни обичаји захваћају двадесет и три одељка, слава дванаест, свадба двадесет и два. ''Љубиша'' је прославио и своје име и сво; завичај украсивши српску књигу уметничком обрадом типова и характера у романтичном духу. Најпосле чувеним српским путописцима Љубомиру Ненадовићу и др-у Милану Јовановићу не измаче Бока, предмет веома благодаран за ту врсту књижевности. Овде не спомињем туђинце, који су било у ком правцу о Боци писали; само ћу казати да је тај крајичак наше отаџбине, по свој прилици, туђинству боље познат него ма који други. Одиста је и неверно приказан, особито од Немаца и после буна године 1869. и 1881. То се не може оправдати, али се може разумети, јер је покретач томе народна мржња и политички рачун.


&lt;center&gt;'''Старо племство. Сталежи у наше време.'''&lt;/center&gt;


У Средњем веку народ се у Боци делио на три сталежа: властелу, пучане и кметиће.

Силна беше властела которска још за времена српске државе. Породице ''Драго'' и ''Бућа'' као да бејаху род са Немањићима и Балшићима, те се често помињу у старинским листинама. После њих беху знатни домови: Буалица, Берићи, Срђићи, Биволићи, Луковићи. У Доброти — Ивановићи итд.

Пераст је имао дванаест племићких домова, међу којима најзнатнији беху: Вицковићи и Баловићи.

Нови је одњихао: Војновиће, Стратимировиће, Горакуће, Буровиће.

Будва: Медине и Бубиће.

Паштровићи су од старих времена готово сви властеличићи, а међу њима као да господством одвајаше кућа ''Зеновића''; један огранак кнеза Зеновића налази се у пољској Подолији.

Рисан, ново ускочко место, није могао имати старе властеле, али је у њему поодавно гласна кућа Ћеловића, јер се многи „сердари” Ћеловићи певају у народним песмама.

Овде није потребе објашњавати значај и важност племства уопште, а у старој српској држави напосе. Може се само тврдити да је племство јужнога Приморја имало знатну улогу у државним пословима старе српске државе, па и касније, после расула царевине, код различитих династа. Неки од њих и у оно време припадаху западној цркви, али им то не сметаше да буду добри Срби и да се срођавају са осталим моћним племенима на пространој српској земљи, што свакако показује мудрост и темељиту државничку вештину наших старих. Разуме се да су властели уживали особите повластице у држави, али у јужном Приморју нису могли имати велика богатства, пошто земље не беше на одмет. Даље, зна се и то да нису народу били тешки као на западу. Пучани имађаху своја законом заштићена права. Још се чувају стари правилници неких дружина поморских и трговачких, у којима и властели имаху дела, с врло малим повластицама. Уопште претежност вишега сталежа огледала се у јавним свечаностима и у кажњивим делима. Положај кметића такође беше бољи него у Босни и Дубровачком (Бокељи и данас зову дубровачки котар просто „Добровачко”). То се може судити упоредивши усмена предања тежака конавоских и бокељских: први и данас с мржњом помињу своје „госпаре” све с реда, а други се само зло сећају новских Буровића...

Пошто Млечићи подјармише Боку, главни им посао би да однароде племство, а тога ради наметнуше латинску веру онима који живљаху у градовима и поталијанчише им презимена. Један део поносите српске господе постадоше измећари млетачки, хранећи се плаћама чиновничким; други се часније уздржаше јер брањаху крајине од турске поплаве иако о хлебу Принципову. То је тако трајало до краја прошлога века, кад пропаде гњила млетачка држава, и кад уз француску војску допре дах слободе и једнакости и до обала Адрије.

Племство се већим делом затрло; од оних што преостадоше, — разуме се да без личних особина које би им давале угледа у друштву немају никаквих повластица.

Данас има Буровића који просе, а познавао сам једнога кућића которског који беше прост царински стражар. Да наведем и противне примере. На гласу су два брата Војновића, један као учен човек, бивши професор на загребачкој Великој школи, а други председник Сабора далматинског. У Трсту је недавно умро последњи Горакућа, лекар и књижевник талијански, велики поштењак. Негде у Далмацији бејаше судија, може бити да јејош жив, властелин Драго, последњи од те куће, човек веома поштован од свакога због своје честитости. Али што је најлепше, ево оставих као последње да споменем. Кад је бесмртни Његош, као младић од 20 година (1833), полазио у Русију да се завладичи, остаде 3—4 дана у Котору, чекајући повољан ветар да крене — не беше још парних лађа. Док се он ту бавио, позову га кнезови (конти) Ивановићи, католици, на част у своје дворове у Доброту. За уздарје владика им спева ову песму:

&lt;center&gt;'''Србин Србима на части захваљује.'''&lt;br&gt;
Како одох из слободних горах,&lt;br&gt;
мишљах у њих Српство оставити,&lt;br&gt;
а међ’ туђим уљести народом,&lt;br&gt;
ком обичај ни језика не знам:&lt;br&gt;
вјера друга, царство, миса̑ друга;&lt;br&gt;
мишљах презрен ка̑ и крвник бити&lt;br&gt;
''ради вјере — свијета неслоге''.&lt;br&gt;
Но ја сасвим другојаче нађем:&lt;br&gt;
бих дочекан у Котору красно&lt;br&gt;
у српскојзи кући Лумбардића.&lt;br&gt;
Ту три дана ка̑ у тренућ прошли&lt;br&gt;
правом чашћу и весељем српским;&lt;br&gt;
док четврти, на уранак сунца,&lt;br&gt;
конте Јосиф из Доброте дође&lt;br&gt;
са његова два мила синовца,&lt;br&gt;
два синовца како двије виле.&lt;br&gt;
Тек се стасмо, братски с’ изљубисмо,&lt;br&gt;
питасмо се за живот и здравље,&lt;br&gt;
и у говор дуг искрено српски&lt;br&gt;
сташе сва три конта говорити:&lt;br&gt;
„Воља нам је стари пријатељу,&lt;br&gt;
да нам кућу пођеш видијети&lt;br&gt;
(не ђе друго веће у Доброту)&lt;br&gt;
са свом браћом која су ти овђе,&lt;br&gt;
нашом браћом храбрим Црногорцма.”&lt;br&gt;
Ми без молбе, како Црногорци,&lt;br&gt;
из ријечи на ноге скочисмо,&lt;br&gt;
три четири лађе напунисмо;&lt;br&gt;
њини момци одвезу нас брзо.&lt;br&gt;
[...]&lt;br&gt;
О, ви Срби, свуд ли српствујете,&lt;br&gt;
дужност чојства праву испуњате!&lt;br&gt;
''Српствуј ђелом, вјеруј што вјерујеш:&lt;br&gt;
лактом вјере глупост чојка мјери,&lt;br&gt;
а озбиљност ђелом и врлином''!
&lt;/center&gt;

Данас се народ дели у Боци на две гомиле: они који долазе из завичаја да работом у туђинству стеку штогод чим ће помагати своје и себе прехранити у старости; и они који остају на дому. Више од половине мушких налази се изван завичаја.

Исељеници се деле опет на две гомиле: једно су морнари, а друго трговци, тежаци, аргати, вртари, копачи у америчким и аустралиским рудницима.

„Наћи ћеш Приморца у свакоме крају свијета ђе тргује и бродари, а горштака највише у Мисиру и Цариграду” — вели Љубиша.

Горштаци о којима Љубиша говори, то су већином Паштровићи, па Мајине и Побори, Кртољани, Грбљани, Браићи. И од тих племена они који су тик мора дају се на бродарство, али су „по крви” морнари: ''Доброћани'', ''Прчањани'', ''Тивћани'', ''Лепетанци'', ''Љуштичани'', ''Морињани'', ''Новљани'', ''Будљани''.

Зашто се Бокељи селе у тако великом броју?

Одговориће на то В. Караџић у своме „Ковчежићу”:

„Земља је ова готово сва врлетна и каменита. Највише су у њој равнице: у Грбљу — Солиоцко и Мрчево Поље, и око Будве, такођер и у Паштровићима, има крај мора лијепа равница; а по осталијем мјестима палучци, као у нас конопљишта или као добро гумно, држе се за њиве и ливаде; по многијем су мјестима преко каменитијех страна подзидане међе, све једна изнад друге, па одозго нанесена земља, те посађени виногради или друго што... Колико се од камена може, Бокељи раде и земљу, али ни вина ни жита не могу имати колико им свима треба за цијелу годину...; од свега што љетина доноси највећи добитак имају од уља (зејтина); и стоке држе доста... Которани и други варошани тргују и раде различите занате. Али, узевши једно са другијем може се рећи ''да Бока живи највише од мора''; у њој се броји до 250 патентанијех бродова, који иду по свему свијету.”

То је све истина; али иако је мало земље, она је родна, те да је Бокељи обрађују као Немци или северни Талијани, било би жита колико „свима треба”. Такођер и шуме би могло бити много више кад се не би таманила без реда и кад би се поступно гајила, па и стоке би се могло више држати. Додајте к томе и воће, рибу и со, која би се могла вадити, као што се у старо време вадила, па ето вам Боке богате.

Дакле сиромаштина је у Боци последица невештине, — и узрок сеобе. У старо време још покретач томе беше: велика зарада која се само по мору могла наћи.

Бокељи који остају дома већином су тежаци и сточари, при мору трговци, а слабо маре да буду занатлије, те су ови понајвише странци. У Боци има врло много старих поповских породица, — те су парохије готово наследне. Пре француске најезде младићи се спремаху за свештенички чин по бокељским манастирима, а рукополагаху их црногорски митрополити, од којих су и иначе у духовним пословима зависили. Пошто се установило далматинско владичанство, у другој десетини овога века, учили су бокељски младићи богословију у Шибенику, после неколико година у Задру. После буне 1869. године Бока се одвоји од далматинске епархије, те доби свога владику, коме је столица у Котору, као и католичком. У томе је граду већ од више година и гимназија, те много младежи бокељске учи више школе; по опћинама су лекари и апотекари махом домороци, а пре три године било је двадесет свршених правника, од којих је већина отишла у државну службу.


&lt;center&gt;'''Поморци. Цветање бродарства. Богатство у Боци. Васпитање, живот и обичаји помораца. Војска. Пропаст бродовља.'''&lt;/center&gt;


Пре четрдесет година, кад се Вук Караџић бавио у јужном Приморју, имала је Бока до 250 „патентаних” бродова, а то, отприлике, представља главницу од 30 милиона форината. На томе силном бродовљу око пет хиљада људи разилазило се у тековину и разносило, уз српски језик, дух у витештво српско на све стране света.

Из саме новске крајине, која у наше време броји до 8 000 душа, било је шездесет и пет братстава, у којима, одвајкада, беше најмање по један капетан поморски. Према томе може се нагађати да новска крајина даваше „војске” (тако Бокељи зову морнарски збор) најмање десет пута толико. У Доброти, коликоје великих кућа, толико одиста беше капетана, ако не и више. Стога те две опћине бејаху у већој части од осталих по свој Боци. Имати капетана у своме племену бејаше највећа дика, баш као што је у Црној Гори поносно својакати војводу. И дан дањи, по целој Боци, међу простим народом, „капетан” значи нешто више него „господин”, те није ретко чути да сељаци зову проту, лекара, адвоката итд. — „капетан-прото”, „капетан-докторе” итд.

Под млетачком заставом бокељски бродови везиваху Леванат са Западом. Под именом Леванат (Исток) разумевао се источни део Средоземног мора, Архипелаг и Егејско море; разуме се да им је главно пристаниште било Цариград, као и на Јадранском — Млеци. Чести а дуги ратови између Венеције и Порте прекидаху ток тога најпретежнијег саобраћаја, те су се Бокељи, у тим приликама, упућивали ка западној обали талијанској, где су наилазили на већу утакмицу и малу добит. Један део трговачке бокељске морнарице претварао се у ратну, те се уз Млечиће и за Млечиће борио против Турака. Колико су крви јужни Срби пролили за власт крилатога лава кроз стотине година! Управ су Млеци и живели соком нашега народа, као што се вампир храни крвљу живих људи. Осим тих удела у ратовима, Бокељи се непрестано бораху са гусарима, који су до наших времена киптели, особито око Грчке. Морнар, дакле, у оно време, осим ратовања са „неверном стихијом”, морао је увек бити с оружјем у руци, а вође тих змајева мораху бити и вешти управљачи и јуначне војводе. Због тога се, ваљада, „шјурма”, и прозвала „војском”, а уз име „капетан” прионуло поштовање и поверење које се одржало по предању до данас. У поменутим бугарштицама Богишићевим опевани су многи Бокељи због јунаштва против гусара, а по гробљима виде се на плочама истесане слике које то приказују.

Какво беше богатство у Боци још онда, види се по дворовима који се ређаху дуж обале, те се, данас већином пусти, огледају у тихом затону; види се по великолепним црквама, препуним драгоцених уметничких израда, које би биле реткост и у великим престоницама. Једна перашка властелинка — мислим у XV веку — беше заветовала икони богородичиној, на острвцу према Перасту, свој бисерни ђердан да јој ослободи мужа из гусарскога ропства. Муж се ослободи, а госпођа приложи свој ђердан, који се и данас чува у поменутој цркви, а цени се на 50 000 фор.[инти]. Колика, дакле, беше имовина те властеоске куће кад је госпођин један део накита толико вредео!? — Прича се да је једна соба у двору конта Ивановића била попођена златним новцима; и о многим другим кућама прича се да имађаху златних рукомија, здела, светњака и осталих утвари. Ових последњих година богати туђинци, понајвише Енглези, однели су из Боке мноштво старинског оружја и покућанства, купљена будзашто.

Напретком науке и развитком обртности бокељско бродарство доби нови полет. Њихове веће лађе напустише Леванат и талијанске обале, те почеше пловити око Африке у Источну Индију и преко Атлантика у Нови Свет. То је био вршак бокељског успеха у тековини, и тај се вршак одржао доскоро, докле се не појавише парне лађе. Јоште има живих стараца из тога златног доба бокељског, кад је и капетан и прости морнар, после неколико година, враћао се дома са довољним иметком. Бока, међутим, припаде Другој држави, која замени гњилу млетачку владавину. Старо прегаоштво бокељско изнесе нову хабзбуршку заставу, — дотле слабо познату изван континента, — у најдаље крајеве света, те Аустрија стече угледа надалеко. Њени ћесари показаше се зато благодарни према многим синовима поносне Боке. Напоменућу два случаја. Капетан Стеван Милашиновић, од Новога, би одликован од владаоца зато што је, око године 1830, ''први'' развио аустриску заставу на реци Мисисипи. Други капетан, од Пераста, веома чувени Мато ''Мрша'', посла из Америке неке ретке животиње царевима аустриском и руском, те од њих доби лепо уздарје.

Овде је сруке да проговорим укратко о васпитању и начину живота старих капетана и њихове војске.

Дечаци од имућнијих кућа школоваху се, у старо време, у Млецима, Јакину, Ливорну; доцније у Марсељу, Лиону, Кардифу итд. Сиромашнији учили су у завичају, код католичких калуђера у Новом, Перасту и Котору. Под аустриском владом отворише се стручне школе за поморце у Новом, Котору и Дубровнику, које су и данас.

Малиша наутичар, чим би из школе изишао, „укрцао” би се на какав „патентани”, обично туђ, брод (тако се зваше лађа овлашћена да плови широм света, за разлику од мањих, којима беше слободно само по Јадранском мору), те би добио најнижи чин у поморској хијерархији, тј. постао би „мали” (mozzo, mousse). Дужности „малога” беху тешке и многостручне. Прво и прво, морао је помагати свима морнарима у свакој работи на броду, дакле око једара, око крме, при товарењу искрцавању трговине итд. 3атим, морао је ''послуживати'' капетана, часнике и старије морнаре, и то слепо се покоравајући свакој њиховој наредби; сваки старији на броду имађаше право да казни „малога” како му се свиди. Смер таквога васпитања објашњавају две пословице бокељске. Прва каже: „Треба јести морнарски крух (хлеб) најприје, а лако се закапетанити.” Друга вели: „Ко се не навикне слушати, тај неће умјети ни заповиједати.” Та два правила вођаху старе Бокеље у њиховом шпартанском васпитању.

После годину или две „мали” би био унапређен за „младића”. У томе чину он се једнако вежбао у морнарским пословима и покоравао се старијима као и пре, али је имао нешто више личне слободе. Као „младић” служаше млади Бокељ годину-две или више, према својим личним особинама и напретку у крутој морнарској практици. Затим би унапређен био за морнара, па крмара и боцмана, а најпосле — положио поткапетански испит. Тада би добио „патенту” и имао право да носи високи клобук (цилиндар), те чекао реда или среће да заповеда бродом као самостални капетан. Отуда се и данас по Боци „цилиндар” не зове друкчије но „патента”.

Није ретко било да и Бокељица прати свога мужа капетана по големој пучини, те су им се деца рађала на броду. То је право имао само капетан, а обично се служио њим ако је заповедао својим властитим бродом. Има још доста живих старих госпођа које су тако са својим мужевима и породом обишле готово читав свет, а, на неки начин, увек биле у своме дому, негујући кроза толике промене, на покретним даскама, свој језик и обичаје. Било је грозних случајева да тако пропадне цела породица. Пре ''петнаест'' година десила се таква несрећа. Неки капетан ''Доланица'' од новске крајине хтео је да подражава старим Бокељима, те поведе са собом жену и децу и сви се скупа утопише уједној олуји. Јако су занимљиве те старе морнарице; човек се никад не би сит наслушао њихова причања. Замислите разноличност успомена из пространог божјег света, а те су успомене наслагане гомилама у главама простих, али бистрих српских жена, а исказиване кићеним јужним говором! Најчудноватије човеку се чини кад нека од тих жена прича где јој се које дете родило или сахрањено било ''на пучини'', са осталим приликама које су догађај пратиле. На пример: „Лицем на Ђурђев дан родио ми се Нико на путу ка Сингапору... јадна моја Даница пијехнула (издахнула) је кад бијасмо три дана далеко од Њу-Јорка... Боже, моје големе невоље! Молим Јока да се вратимо, да предамо дијете земљи, и он ћаше, сиромах, али дунуо проклети вјетар контра, те не би куд ни камо, но морасмо своје рођено дијете сахранити у море. Аох, боже, ослободи од тога и крвника!...” — Као што је познато, у свих народа капетан је на лађи и духовник и судија кад устреба. Дакле, капетан је дужан био своје новорођено дете да „заведе” у матицу, да крсти или опоје. Доцније, вративши се у завичај, предао би те записе своме пароху, те имате по Боци овако написаних крштеница или осмртница: „Тај и тај, законити син..., рођен год..., мјесеца..., дана..., на Тихом оцеану, на броду..., путујући од Валпараизо ка Мелбурни (Аустралија), на... земљописне ширине, би крштен од свога оца капетана..., а касније у Тријешићу светијем миром помазан од јеромонаха” итд. „Свједочи се овијем да је Никола Витезић из Кута преминуо на броду „Славјанка”, на коме је био морнар, под Капштатом у јужној Африци. Пошто се брод ни послије 48 ура није могао примаћи крају да се мртво тијело преда матери земљи, капетан Стефан Михајловић би принуђен да га спусти у море. То је посвједочено од поменутога капетана и све војске...”

На српским бродовима владаше оштри запт. Капетан бејаше неограничен господар над часницима и над војском, те је преступе кажњавао неумитном оштрином. Казне су биле различне и поступне, од новчане глобе и затвора до изагнања с брода. Изагнани морнар тешко се могао наместити на други који бокељски брод. А кад би морнар покушао или извршио злочинство, судило му се на пречац. То се тако ретко дешавало да се јоште живо прича о једном догађају које се збио пре педесет година. Један морнар из новске крајине гађао је из пушке свога капетана, те је сместа био обешен о катарци. Међутим догађаји таке врсте нису ни данданас никаква реткост по осталим светским морнарицама.

Али, на српским бродовима, поред оштрог запта, владаше и патријархални дух. Капетан се очински стараше о здрављу и користи својих подложника. Друкчије није могло ни бити јер готово сва војска бејаше из истога племена, понекад од истог братства капетанова, — дакле задруга, прожета старим патријархалним српским духом, чврсто везана за заједницу, више предањем и обичајима него ли писаним законом. Особито су се морнари јагмили да служе на бродовима на којима се налажаху ''домаћице''... Ту су мање осећали чежњу за кућом, живот је текао тише и уредније, а знамо сви колико нежна женска рука и дворба ваља у болести.

Сем тога, била на броду домаћица или не била, вршаху се тачно, на првом месту, верске дужности, а неговаху се и народни обичаји, колико су прилике допуштале. У „камари” (клети) гораше увек кандило пред иконом заштитника помораца, Светога оца Николе. Ту се војске и старешине заједнички богу мољаху два пута у радноме дану, а свечаником више и дуже. Православни су постили среду и петак, прву и последњу недељу великога поста, неколико дана св. Петру и цео пост ''светој Госпођи'', како приморци зову Успеније Богородичино. Уз часни пост, ако би стигли у какво место где има наша црква и свећеник, сви би се исповедили и причестили; ако не би могли стићи, они би то накнадно учинили и после поста. Кад би који умро на пучини, настојаху сваким начином да стигну на суху земљу, макар им то било снеруке и омело их у путовању, те би мртваца опојали како су умели и означили му гроб крстом и натписом. Бог зна по каквим пустим местима има таквих гробова, какви ли дивљаци чудећи се гледају милостиве речи у српском језику и српским словима! Кад би брод стигао где има црква, најпреча дужност беше дружини да покојнику даду парастос. — У очи Божића прилагао се бадњак уз народне обреде, који се врше по јужним крајевима нашега народа. Замислите овај призор: далеко од краја на коме живе људи, много даље од отаџбине, између бескрајнога неба и бескрајне пучине, на корабли, рукотвору људскоме, сламчици једној међу природним силама, гомилица људи скупљених око ватре, ''по своме обичају'', славе успомену Спаситељева доласка на свет.

&lt;center&gt;
[...]&lt;br&gt;
ал' је ова слава одвојила&lt;br&gt;
са простотом и са веселошћу:&lt;br&gt;
ватра плама боље него игда,&lt;br&gt;
прострта је слама испред огња,&lt;br&gt;
прекршћени на огњу бадњаци;&lt;br&gt;
пушке пучу, врте се пецива,&lt;br&gt;
гусле гуде, а кола пјевају,&lt;br&gt;
[...]&lt;br&gt;
А што ми се највише допада,&lt;br&gt;
што свачему треба наздравити!&lt;br&gt;
(''Горски вијенац'')
&lt;/center&gt;

Ветар фијуче кроз конопе и катарке, вали јуришају на бокове, смрт зија око њих; али они, оснажени тврдом вером у Бога, поуздањем у вештину свога старешине и у своје прегаоштво, те ноћи више него икад духом живе у својој отаџбини и сневају о срећној будућности која их чека на дому...

А када се бокељски брод враћао дома, тада тек беше слава! На уласку у ушће према Оштром рту брод је оглашавао свој долазак, а у исто време и поздрављао своју милу Боку грувањем топова и истицањем застава. Томе поздраву одазивало би се одмах брујање звона са манастира Савине. Војска се умива и преоблачи, капетан (особито Доброћани) збаци са себе латинску ношњу, навуче широке свилене чакшире, опаше се шареним појасом, врх појаса припаше пашњачу и у њу тури сребрне две мале пушке, на грудима му засјају пуца или токе, а на главу тури калпак, те достојанствено хода по палуби. Савински игуман, са једним или двојицом калуђера, на манастирском чамцу хитро се довезе на брод. Спусте се лестве. Капетан и војска, сви гологлави, дочекају стојке старца, па му редом љубе крст и руку, ''макар сви били западне цркве''. (То је од старине била повластица Савињана и то сведочи о верској сношљивости старих Бокеља.) Игуман освети водицу и њом ошкропи лађу унакрст, па старешине и војску, пак, почашћен и богато обдарен, врати се натраг, а лађа отплови даље кроза затон, праћена с обала пуцњавом и веселим узвицима.

Тада беху светли дани Боке Которске.

Први ударац једрењацима зададе примена парне силе на лађама. Како парне лађе почеше крстарити у већем броју, тако потискиваху једрењаке, који не могаху издржати утакмицу. Бродови на једра највеће величине, са ваљаним капетанима, мораху се „уклонити и поклонити” пред мањим парњачама. И бокељски бродови, поред свога доброг гласа стечена вековима, мало помало не само што изгубише првенство него се слабо и тражаху у великим пристанима од великих трговачких кућа. Настаде несразмерно ратовање за неко време, па онда понижење, које болно одјекну по Боци. Поносни њени бродови мораху сад будзашто превозити трговину, од које није прека потреба, те се отправља и прима дужим путем.

Други ударац дочека бокељске бродове на првобитном попришту њиховог освајања, на Јадранском мору и Леванту, баш онда кад им поново, после стотина година, Адрија и Леванат постадоше готово једино уточиште. У Трсту се установи друштво са големом главницом за грађење и употребу парних лађа. Друштво одмах нађе издашну помоћ код владе, јер ова увиде од какве јој неизмерне користи може бити у ратно доба. И — штоно се каже — преко ноћ ново друштво, ''Лојд аустриски'', пусти низ море неколико десетина „вапора”, који својим путањама разастреше мрежу по целом југу и истоку.

Тада настаде расуло бокељске морнарице.

Будући велика и старинска установа, никла из друштвене потребе једнога народа, није ње одмах сасвим нестало, него се крњила мало помало или, приличније да кажем, гасила се поступно као пламен коме нестаје горива. Пламен, баш кад догорева, кадикад букне јаче. И у остатку морнарице бокељске, у ове последње три, четири десетине година, у неколико махова појави се животна снага, разуме се, на кратко време. Нађе се уман, веома богат човек, велики родољуб, Спиро Гопчевић, родом из новске крајине (отац књижевника С. Гопчевића), који, на челу осталих Срба трговаца у Трсту, са свом снагом своје челичне воље, даде нови тренутни полет нашем бродовљу; Спиро изгуби све своје големо имање (око 10 милиона фор.) у Кримском рату, а с њим пропадоше и бродови. После неколико година установише Дубровчани бродарско друштво; големи бродови, каквих је мало у Енглеза и Американаца, већином беху поверени Бокељима; ти се бродови почеше нагло множити, носећи имена: „први дубровачки”, „други дубровачки” итд. Кад се већ поче градити четрнаести, забринуше се Лојдовци и нађоше начина да друштво упропасте...

У овогодишњем поморском шематизму забележени су тачно сви бокељски „патентани” бродови. Има их свега ''пет''.

Бокељским капетанима и „војсци” не оста друго но да се предаду „Лојду”, те су на лађама тога друштва данас у већини. Какови су тамо, тече ли још стара крв у њиховим жилама, о томе нам најлепше уме да прича наш цењени књижевник др Милан Јовановић, који је с њима проводио веселе и „тешке дане” и све то описао.

Бока осиромаши.

Па онда и буне од године 1869. и 1881. зададоше јој смртну рану, од које се тек сад опоравља.


&lt;center&gt;'''Земља и поднебље. Обличје и ћуд људи. Ношња. Језик.'''&lt;/center&gt;


„Бока је мјесто здраво, зато су људи здрави и доста живе. Мушки су уопће висока струка, а жене прикладне, црнооке и тмасте. Ако је истина што се каже — да су Срби међу Словенима најљепши народ, Бокељи су чисто одвојили од своје браће”, вели Љубиша.

Бока је, с малим изузетком, здрава, јер је присојна, брдовита, на мору, а с високих планина херцеговачких и црногорских струји чист ваздух и меша се с морским. Најздравије и најлепше је место у њој Херцег-Нови и с њега је на све стране диван видик. Зато се може препоручити имућним болесницима Србима, којима треба благо поднебље и који га, с великим трошком, траже у туђем свету. У Новом ће наћи чистоћу као у Холандији, а о њој се прича да је најчистија земља на свету; уз чистоћу имаће велики избор у храни, јер је новска телетина и јагњетина на гласу због укуса, па онда рибе морске сваке врсте, воћа, добра вина, свега има у изобиљу, а ''за малу цену''. Нездравија су места у Боци: Котор, због тескобе; Будва и Солиоцко Поље, јер су места водоплавна; Столиво, јер га зими сунце не греје. Вода живих по Боци нема колико би требало, али што их је, врло су здраве. Треба напоменути и климатске незгоде. Неких година, с пролећа и јесени, време се нагло мења, те проузрокује болести, најчешће запаљење у изнутрици. Кад по планинама снег пада, по Боци дажди (киши), те тако може трајати више недеља и тада се човеку слабо рачи јело.

Сумњам да игде у нашим крајевима сразмерно броју народа, има толико стараца и старица као у Боци. Доста је казати да има још живих капетана који су, као млади људи, помагали Грцима (1821-27) у њихову устанку; млого чељади памти француску најезду и ратовања савезника по Приморју; пре неколико година умрьо је један Ришњанин, бивши добровољац у Првом српском устанку под Карађорђем, а причају да је већ онда био матор. Жена пак има више у дубокој старости него ли мушкараца, а томе ће бити узрок што тише и умереније живе него људи, премда је умереност главно правило Бокељима.

Људи су стасити, црномањасти, питома лица и погледа, умни и врло речити. Заиста врло је ретко наћи Бокеља ситна или трбушаста, или црвенедлаке, или глупа. Највише зачуди странца бокељско полиглотство (знање многих језика). По Боци се махом говори: талијански, енглески, грчки, француски, шпањолски и турски, али Бокељи не маре међу собом говорити туђим језицима, а жене им и не знају другога језика осим српскога. Бокељ је дочекљив (гостољубив), јуначан, врло пажљив у саобраћају са извањцима, љуби Србина из ма кога краја, од туђинаца највише цени Русе, Енглезе и Французе, најмање Талијане и Немце. Мана му је штоје ''кичељив'', тј. прецењује себе, али не даје лако маха томе осећању. Штедљивост код њих хоће да пређе у лакомство, опрезност и неповерљивост.

Женски свет је лепа струка, лица пуна израза обично сетна, бујне косе, али по варошима госпође већином имају кварне зубе. Чистота по кућама и у хаљинама може се узети за пример. Бокељице љубе лепо покућанство, скупоцене домаће судове, уметнички израђене ситнице, наките, слике, огледала итд. Зато је готово свака кућа као неки мали музеум, у коме ћеш наћи ствари из свих крајева света. Домаћице те чисто с неком свечаном збиљом проводе кроза свој дом, кроз своје мало царство, и јако јој угађаш ако хвалиш њене реткости. Врлине су им: побожност, верност према мужевима, нежност према породу, љубав према родбини, радиност и штедљивост. Бокељици старога кова као да је правило у животу руска пословица: „Тише воды, ниже травы”{{Напомена|Тише од воде, ниже од траве.}}, те је скромна, особито с мушкима, и врчи на млађи слободнији нараштај. Али, иако се олако не упушта у сваки разговор, превлађује њена реч у питањима домаће части и користи, у одбрани стародревних обичаја. Ту постане лавица. Бокељи високо цене и радо слушају паметну и честиту жену, али треба да се као така истакне; докле то својим животом и радом не потврде, дотле их мушкарци сматрају по оној народној: „Жена је дуге косе, а кратке памети”. Замерају Бокељицама што се при удаји више поводе за разумом него за срцем.

Сељаци се не жене тако рано као по другим нашим крајевима; обично се окуће после двадесет пете године. Док су младићима, живе — како ваља, за то се сој и одржао здрав и леп. Поморци, и иначе они што одлазе у тековину, жене се између тридесете и четрдесете. Врло је обично и данас да се човек ожени, па отиде у свет, а жена га чека по неколико година. Врло је ретко да жена превари. По Боци има и туђинских одива: Талијанака, Гркиња, Енглескиња и др., али то су изузеци.

Брђани бокељски одевају се сасвим као Црногорци, а жене њихове као и српске сељакиње по Угарској. По варошима преузела је маха ношња по француском кроју, а потражује се још и старо бокељско (управ добротско) одело мушко, наиме: плитке, отворене ципеле, црне чарапе до колена, свилене црне димије, око струка пас, на грудима пршњак од црне свиле са сребрним пуцима, кратак гуњ од истога ткива и на глави свилена црна капа налик на црногорску.

Можете у Котору срести још кога старца у тој ношњи ''са цилиндром'' на глави место капице. То јако изненађује извањце и смешно им изгледа. То су стари добротски капетани. Казао сам у одељку пред овим да у старије време цилиндар беше обележје патентираног капетана, те се цилиндар и не зове друкчије до „''патента''”. „Тај и тај носи патенту — има нову патенту — поздравио нас је с патентом, тј. снимивши патенту”, — говори се. Али како у последње време и писарчићи и трговчићи носе патенте, изгубила је она свој стари углед.

„Може бити да никакво мјесто у народу нашему није тако важно и знатно ''за језик'' наш као Бока... Онђе се може чути мноштво правијех славенскијех ријечи, које се амо у нашијем крајевима нигдје не говоре” (Вук Караџић, ''Ковчежић'').

Да је истина што је Вук казао године 1836, посведочило се касније кад је он (Вук) по други пут штампао умножени свој „Рјечник” године 1852. Отворите среда једну страну Вукова речника, наћи ћете из Боке по коју, у другим крајевима непознату реч, често згодну и чисто српску, али се, на жалост, те речи слабо одомаћују у опћем књижевном језику; и Шумадинци и Војвођани радије узимају туђе речи или кују нове него што прихваћају речи с Југа. Још се касније посведочило што је Вук рекао кад се књижевни свет задиви новинама облика и красним сликама из бокељског говора које изнесоше: Врчевић и Љубиша.

{{ЈВ-аутор|Симо Матавуљ|1908}}

== Напомене ==
{{напомене}}

==Извор==
*Симо Матавуљ (1893), [https://www.ucg.ac.me/skladiste/blog_21715/objava_50137/fajlovi/boka%20i%20bokelji%20simo%20matavulj%201893.pdf ''Бока и Бокељи''], Нови Сад: Матица српска

[[Категорија:Симо Матавуљ]]</text>
      <sha1>rlwymopf6ren1kh0huhzcjisc1zslg4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Начело солидарности/II</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61225</id>
    <revision>
      <id>144419</id>
      <parentid>144386</parentid>
      <timestamp>2026-06-18T18:13:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>144419</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="21948" sha1="bfcfg0kf6utmkm1z6gac87neqcf599m" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Јован Скерлић|Јован Скерлић]]
| Начело солидарности (1904)
| 
| [[Начело солидарности/I|-{I}-]]
| II
| [[Начело солидарности/III|-{III}-]]
}}

{{gap}}После панамске афере у којој је извесан део француских радикала био озбиљно компромитован, после одсудне победе Републике над буланжистичким смутњама, пред успесима социјалистичке странке, која је са врло одређеним и одрешитим програмом на изборима 1893 пожњела неочекиване успехе, радикали нису могли више остати на неодређеним платонским изјавама љубави за Републику и више мање искреним борбама противу клерикализма. Друштвено питање се истакло у свој својој сложености и неодложности, и дошао је тренутак одређених програма и одлучних поступака политике дела и друштвених рефорама. Један од људи који су најјасније видели потребу за радикалну странку једнога филозофског система и социјалнога програма био је Леон Буржоа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Као и сви политичари, он је своје идеје излагао живом речју пред широком публиком, на јавним скуповима, у Сенату 1892, говорећи о науци и демократији, у Руану, 1896, на конгресу Лиге за наставу, у Сен-Мандеу, 1896, на скупу Консултативне коморе радничких удружења за производњу. Још 1896 године, изишла је његова књига ''Солидарност'', коју смо јесенас добили у српском преводу. Нарочито су његове идеје потпуно изложене и претресане у низу предавањȃ о солидарности која су 1901 држана у париској -{Ecole des Hautes Etudes sociales}-, где је сам Буржоа држао три предавања о друштвеним последицама доктрине солидарности, професори и социолози, Дарли, Бисон, Шарл Жид, Бело, Кроазе, Жорж Ренар, Леон, Бутру, Ро, Ла Фонтен, Малапер, говорили о самој основној идеји, о њеним односима са личним моралом, о њеном рационалном основу, о њеној примени у школи, у економији, о односима личне и солидарне својине, о социјализму и солидарности.&lt;ref&gt;-{Léon Bourgeois, député, ancien président du Conseil: ''L’Education de la Démocratie française''. Discours prononcés de 1890 à 1896. Paris. 1897.&lt;br &gt;
{{gap}}Léon Bourgeois: ''Solidarité''. Paris. 1896.&lt;br /&gt;
{{gap}}Bibliothèque générale des Sciences sociales Essai d’une philosophie de la Solidarité. Conférences et discussions, présidées par M. M. Léon Bourgeois, député, ancien président du Conseil des Ministres, Alfred Croiset, membre de l’Jnstitut, doyen de la Faculté des lettres de l’Université de Paris. (Ecole de Hautes Etudes sociales, 1901—1902.) Paris. 1902.}-&lt;/ref&gt;
{{gap}},,Леон Буржоа предузео је да питање о односу између јединке и друштва, социјално питање око кога воде борбу економисти и социјалисти проучи са више тачке гледишта, без система, à priori, критички, помоћу научне методе и моралне идеје. И његови погледи и закључци у главноме су ови:

Реч солидарност, која је данас на свима устима, и која ће као да замени трећу реч републиканске девизе, братство, пустио је у обрт 1839, у својој књизи *Човечанство* Пјер Леру, један од старијих социјалиста француских, који је такође увео реч социјализам. Солидарност се данас више употребљује у смислу међузависности између појединих физичких, интелектуалних и моралних појава, она је *појам дужности* који сваки човек треба да има према својим ближњима, појам шири но што је појам правде, одређенији, обавезнији но што је појам милосрђа.

Солидарност је, пре свега, један неизбежан природан појам. Кант је рекао: „Оно што чини организам, то је узајамност међу деловима“. Цела биологија налази се у тим речима. Солидарност је одлика живота, и смрт није ништа друго но прекидање везе међу појединим елементима који чине јединку, и који разједињени, *раздружени* улазе у нове склопове и у нова бића. Свако живо биће је једно удружење коме грози двострука опасност: ако је један део поремећен, болује или умре, равнотежа се прекида и биће вене и умире; развије ли се сувише један део, штете се други делови и општи ток живота, равнотежа се такође прекида, и биће се разједињује и мре. „Индивидуалне, усамљене радљивости полако расту; кад се ставе у борбу, оне се сатиру; ставе ли се једна уз другу, оне се допуњују; само удружене радљивости брзо расту, трају и множе се“: „Удружење ствара“.

Та биолошка солидарност влада на свима пољима људске делатности. Човек живи, али његово здравље зависи од здравља других људи. Он ради, али се и други користе његовим радом, као што се и он користи радом других људи. Храна коју једе, језик којим говори, способности његове, оруђа и производи рада, нагони, сазнање о свету који га окружава, мисао која је продужење и одблесак мисли других људи, све је то човек добио од других, од оних који га окружају, од оних који су пре њега били, у толикој мери да је Огист Кант имао право када је казао да је човечанство више састављено од мртвих но од живих.
Што више човек живи, он све више дугује другима, дуг је сваки корак који учини у животу, „на путу који су људи по цену грдних мука, често с хиљада̂ живота начинили кроз баре и планине; дуг при сваком окрету точка на колима или на вагону или на броду; дуг при свакоме утрошку каквог пољопривредног, индустриског или научнога продукта; дуг према свим мртвима који су оставили то наследство, према свима онима чији је рад преобразио земљу, те од оног мучног и мрачног склоништа првога доба створио грдно плодну њиву и творницу; дуг према онима чија је мисао отргла елементима њихове снаге, па их, баш том снагом, свладала и потчинила; дуг према онима чија је свест отргла њихову расу из онога доба насиља и мржње, па је мало по мало водила слози и миру“.&lt;ref&gt;''Солидарност'', српски превод, 57.&lt;/ref&gt;
Гете је врло добро уочио тај закон свеопште солидарности када је учинио ово признање: „Највећи геније не ствара ништа добро ако живи само од својих извора. Сваки мој спис надахнули су ми милиони особа, хиљаде различитих предмета: научењак, незналица, мудрац и лудак, дете и старац сарађивали су на моме делу. Мој рад само комбинује разне елементе који су сви извучени из стварности: скуп свега тога носи име Гетеа“. Човечанство, по поређењу Алфреда Фујеа, није архипелаг од којега свако острво има свога Робинсона. Свака људска група, породица, племе, отаџбина, човечанство, вољно или невољно, јесте једна солидарна целина, која напредује по законима општега, заједничкога развитка. Што је закон гравитације за физички свет, то је закон солидарности за морална бића.

Биолошка солидарност није довољна. Природа има свој циљ, човечанство има свој. Солидарност у природном свету постоји, али природа није праведна, она је бесправедна, њени закони нису саобразни правди која је циљ човеков. Друштво није само један обичан биолошки агрегат, прост организам. За њега постоје општи закони живота, али се јавља и један нов елеменат, нарочита снага: мисао, свест, воља. Човек нема да се буни противу природних закона, он има да их савија по својој вољи, да се служи њима за своје добро, као што је ставио у своју службу животиње, ватру, воду, ветар, пару, електрицитет.

Наша дужност није остати хладан посматрач борбе за опстанак; ваља се умешати и повратити равнотежу између јакога и слабога, јер ако је јак каткада бољи, заслужнији и достојнији, слаб је каткада интересантнији, кориснији и моралнији. Међу људима постоји узајамна одговорност, потреба да се заједнички боре противу зала природе. Они имају узајамних обавеза̂ и у садашњости и у будућности, и друштво је састављено из дужника који се не могу никада откупити и поверитеља који се не дају никада исплатити.

Друштвени капитал који су нам претци завештали, тај легат целе прошлости за целу будућност који нам је свима предат под погодбом да га умножена предамо онима који ће после нас доћи, није подједнако и праведно распоређен. Једни се и сувише служе тим друштвеним капиталом, други мало, или ни мало; један толико, да има и сувише, и да му сваки дан доноси све више, други, ма колико био вредан и штедљив, једва толико да може да живи заједно са својима. Друштвена равнотежа је поремећена, правда, која је циљ друштва, повређена је и треба наћи начина да се поврати и осигура.

Друштво ако није постало неким позитивним уговором, оно постоји и развија се на основу једнога прећутног уговора. Људи су ушли у друштво са прећутним уговором да заједнички раде на добру свију, и једини начин да се оствари друштвена равнотежа и правда то је поштовање и испуњење тога уговора, опште примљено друштво, узајамно и солидарно, са циљем да сваком члану обезбеди један део општега наследства и обезбеди од свију ризика. Је ли то друштвени уговор Жан-Жак Русоа? Да, али Жан-Жак ставља тај уговор у почетку људскога друштва, а солидаризам га ставља као циљ. Напредак човечанства се мери проширењем уговора у људским стварима. Уговор значи заменити силу и ауторитет, право јачега и анархију владом реда и правде, добровољнога ограничења, сагласношћу, миром. Закон признаје уговор између појединих лица; зашто га не промените на све људе, не ради ограничених и непосредних ствари, но ради свега што може доћи? Практично решење проблема ово је: проширити начело узајамности, уговор солидарности противу неправде, случаја, болести, немања рада, онеспособљења̂ за рад, смрти, да се осигура правда и живот човека и његових, на шта сваки има права. Идеална организација друштва је она која би учинила заједничким међу људима све користи и ризике природне солидарности.

Зато што човек живи у људском друштву, и што без њега не може ни да постоји, он је дужник људске заједнице, и то је основ његових дужности, једино ограничење његове слободе. Покоравати се тој дужности значи враћати оно што се примило. За све оно што му је друштво дало треба осигурати све људе од зала све врсте.

Испуњавање солидарности, враћање друштвенога дуга, ствар је јединка између њих самих. Држава, безлична и непозната, нема ту ништа да налаже и заповеда. Као и у приватном праву, држава има просто да санкционише раније постигнуте слободне споразуме, да учини да се ти уговори поштују и извршују. Закон има да буде тумачење воља̂ свију слободних и разумних јединка које се без икаквога натеривања удружују, у сопственом интересу.

Шта данас има да се ради на томе пољу, какав је практичан програм солидаризма? У главноме, он се своди на општи радикалан програм. Јединка има да врши извесне дужности где је лични интерес тесно везан са општим, и од којих зависи сам опстанак друштва, то је војна обавеза, сношење терета за суд, администрацију, полицију. Једнакост пред законима, грађанске слободе, слобода мисли и савести, ствари су које се саме по себи разумеју. Моралан и интелектуалан капитал човечанства има подједнако да буде подељен на све чланове друштва: бесплатна настава на свима ступњима, тако да једина разлика међу људима буде природна неспособност јединке. Ваља обезбедити довољно слободна времена свакој јединци, и после свршене школе, да допуни своје школско образовање, да развије цео свој морални и интелектуални живот, све своје природне способности, — другим речима: скраћивање раднога дана. Друштво има да обезбеди свакоме своме члану, зато што је човек, минимум средстава нужних за живот, јер се не може допустити да поред обиља и раскоши једних, људска створења умиру од глади.
Даље, увођење прогресивне порезе, и то не као средство нивелисања, но као правична подела терета, тако да више плаћа онај који се више користи друштвеним алатом и који вуче веће користи од друштва. У вези са тим, ослобођење од порезе оних који имају таман толико колико им је потребно за живот. Монополи су допуштени само онда када су у корист целине; забрана монополисања појединих грана људскога рада у корист једнога човека или неколицине, као што је случај са трустовима у Сједињеним Северо-Америчким Државама. Пензије за старе раднике и онеспособљене у раду. Олакшице радничкој организацији, помагање радничких кооператива, идење на руку удружењима капитала и рада.
Кооператива изгледа Леону Буржоу више но формула, она је учињен оглед, констатована стварност, жив пример који се намеће свима духовима. Он жели да кооперативе што више прошире круг свога рада, да обухвате што више људи и што више људских активности. „Ви дајете, узвикнуо је он радницима кооператорима &lt;ref&gt;L'Éducation de la Démocratie française, p. 268.&lt;/ref&gt;, ви дајете великој демократској странци не само празну, залудну, вербалну формулу сутрашњега друштва, но ви јој дајете његову живу слику, и у томе Друштву које сте ви створили, ми видимо са вама идеално Друштво које бисмо волели да видимо где се рађа.“

== Фусноте ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. април 1904. Књига -{XI}-, бр. 8. Стр. 595—602.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}</text>
      <sha1>bfcfg0kf6utmkm1z6gac87neqcf599m</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144420</id>
      <parentid>144419</parentid>
      <timestamp>2026-06-18T18:14:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>144420</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="21954" sha1="6anpx51h93oqaj40qsasn383kes83bg" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Јован Скерлић|Јован Скерлић]]
| Начело солидарности (1904)
| 
| [[Начело солидарности/I|-{I}-]]
| II
| [[Начело солидарности/III|-{III}-]]
}}

{{gap}}После панамске афере у којој је извесан део француских радикала био озбиљно компромитован, после одсудне победе Републике над буланжистичким смутњама, пред успесима социјалистичке странке, која је са врло одређеним и одрешитим програмом на изборима 1893 пожњела неочекиване успехе, радикали нису могли више остати на неодређеним платонским изјавама љубави за Републику и више мање искреним борбама противу клерикализма. Друштвено питање се истакло у свој својој сложености и неодложности, и дошао је тренутак одређених програма и одлучних поступака политике дела и друштвених рефорама. Један од људи који су најјасније видели потребу за радикалну странку једнога филозофског система и социјалнога програма био је Леон Буржоа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Као и сви политичари, он је своје идеје излагао живом речју пред широком публиком, на јавним скуповима, у Сенату 1892, говорећи о науци и демократији, у Руану, 1896, на конгресу Лиге за наставу, у Сен-Мандеу, 1896, на скупу Консултативне коморе радничких удружења за производњу. Још 1896 године, изишла је његова књига ''Солидарност'', коју смо јесенас добили у српском преводу. Нарочито су његове идеје потпуно изложене и претресане у низу предавањȃ о солидарности која су 1901 држана у париској -{Ecole des Hautes Etudes sociales}-, где је сам Буржоа држао три предавања о друштвеним последицама доктрине солидарности, професори и социолози, Дарли, Бисон, Шарл Жид, Бело, Кроазе, Жорж Ренар, Леон, Бутру, Ро, Ла Фонтен, Малапер, говорили о самој основној идеји, о њеним односима са личним моралом, о њеном рационалном основу, о њеној примени у школи, у економији, о односима личне и солидарне својине, о социјализму и солидарности.&lt;ref&gt;-{Léon Bourgeois, député, ancien président du Conseil: ''L’Education de la Démocratie française''. Discours prononcés de 1890 à 1896. Paris. 1897.&lt;br &gt;
{{gap}}Léon Bourgeois: ''Solidarité''. Paris. 1896.&lt;br /&gt;
{{gap}}Bibliothèque générale des Sciences sociales Essai d’une philosophie de la Solidarité. Conférences et discussions, présidées par M. M. Léon Bourgeois, député, ancien président du Conseil des Ministres, Alfred Croiset, membre de l’Jnstitut, doyen de la Faculté des lettres de l’Université de Paris. (Ecole de Hautes Etudes sociales, 1901—1902.) Paris. 1902.}-&lt;/ref&gt;&lt;br /&gt;
{{gap}},,Леон Буржоа предузео је да питање о односу између јединке и друштва, социјално питање око кога воде борбу економисти и социјалисти проучи са више тачке гледишта, без система, à priori, критички, помоћу научне методе и моралне идеје. И његови погледи и закључци у главноме су ови:

Реч солидарност, која је данас на свима устима, и која ће као да замени трећу реч републиканске девизе, братство, пустио је у обрт 1839, у својој књизи *Човечанство* Пјер Леру, један од старијих социјалиста француских, који је такође увео реч социјализам. Солидарност се данас више употребљује у смислу међузависности између појединих физичких, интелектуалних и моралних појава, она је *појам дужности* који сваки човек треба да има према својим ближњима, појам шири но што је појам правде, одређенији, обавезнији но што је појам милосрђа.

Солидарност је, пре свега, један неизбежан природан појам. Кант је рекао: „Оно што чини организам, то је узајамност међу деловима“. Цела биологија налази се у тим речима. Солидарност је одлика живота, и смрт није ништа друго но прекидање везе међу појединим елементима који чине јединку, и који разједињени, *раздружени* улазе у нове склопове и у нова бића. Свако живо биће је једно удружење коме грози двострука опасност: ако је један део поремећен, болује или умре, равнотежа се прекида и биће вене и умире; развије ли се сувише један део, штете се други делови и општи ток живота, равнотежа се такође прекида, и биће се разједињује и мре. „Индивидуалне, усамљене радљивости полако расту; кад се ставе у борбу, оне се сатиру; ставе ли се једна уз другу, оне се допуњују; само удружене радљивости брзо расту, трају и множе се“: „Удружење ствара“.

Та биолошка солидарност влада на свима пољима људске делатности. Човек живи, али његово здравље зависи од здравља других људи. Он ради, али се и други користе његовим радом, као што се и он користи радом других људи. Храна коју једе, језик којим говори, способности његове, оруђа и производи рада, нагони, сазнање о свету који га окружава, мисао која је продужење и одблесак мисли других људи, све је то човек добио од других, од оних који га окружају, од оних који су пре њега били, у толикој мери да је Огист Кант имао право када је казао да је човечанство више састављено од мртвих но од живих.
Што више човек живи, он све више дугује другима, дуг је сваки корак који учини у животу, „на путу који су људи по цену грдних мука, често с хиљада̂ живота начинили кроз баре и планине; дуг при сваком окрету точка на колима или на вагону или на броду; дуг при свакоме утрошку каквог пољопривредног, индустриског или научнога продукта; дуг према свим мртвима који су оставили то наследство, према свима онима чији је рад преобразио земљу, те од оног мучног и мрачног склоништа првога доба створио грдно плодну њиву и творницу; дуг према онима чија је мисао отргла елементима њихове снаге, па их, баш том снагом, свладала и потчинила; дуг према онима чија је свест отргла њихову расу из онога доба насиља и мржње, па је мало по мало водила слози и миру“.&lt;ref&gt;''Солидарност'', српски превод, 57.&lt;/ref&gt;
Гете је врло добро уочио тај закон свеопште солидарности када је учинио ово признање: „Највећи геније не ствара ништа добро ако живи само од својих извора. Сваки мој спис надахнули су ми милиони особа, хиљаде различитих предмета: научењак, незналица, мудрац и лудак, дете и старац сарађивали су на моме делу. Мој рад само комбинује разне елементе који су сви извучени из стварности: скуп свега тога носи име Гетеа“. Човечанство, по поређењу Алфреда Фујеа, није архипелаг од којега свако острво има свога Робинсона. Свака људска група, породица, племе, отаџбина, човечанство, вољно или невољно, јесте једна солидарна целина, која напредује по законима општега, заједничкога развитка. Што је закон гравитације за физички свет, то је закон солидарности за морална бића.

Биолошка солидарност није довољна. Природа има свој циљ, човечанство има свој. Солидарност у природном свету постоји, али природа није праведна, она је бесправедна, њени закони нису саобразни правди која је циљ човеков. Друштво није само један обичан биолошки агрегат, прост организам. За њега постоје општи закони живота, али се јавља и један нов елеменат, нарочита снага: мисао, свест, воља. Човек нема да се буни противу природних закона, он има да их савија по својој вољи, да се служи њима за своје добро, као што је ставио у своју службу животиње, ватру, воду, ветар, пару, електрицитет.

Наша дужност није остати хладан посматрач борбе за опстанак; ваља се умешати и повратити равнотежу између јакога и слабога, јер ако је јак каткада бољи, заслужнији и достојнији, слаб је каткада интересантнији, кориснији и моралнији. Међу људима постоји узајамна одговорност, потреба да се заједнички боре противу зала природе. Они имају узајамних обавеза̂ и у садашњости и у будућности, и друштво је састављено из дужника који се не могу никада откупити и поверитеља који се не дају никада исплатити.

Друштвени капитал који су нам претци завештали, тај легат целе прошлости за целу будућност који нам је свима предат под погодбом да га умножена предамо онима који ће после нас доћи, није подједнако и праведно распоређен. Једни се и сувише служе тим друштвеним капиталом, други мало, или ни мало; један толико, да има и сувише, и да му сваки дан доноси све више, други, ма колико био вредан и штедљив, једва толико да може да живи заједно са својима. Друштвена равнотежа је поремећена, правда, која је циљ друштва, повређена је и треба наћи начина да се поврати и осигура.

Друштво ако није постало неким позитивним уговором, оно постоји и развија се на основу једнога прећутног уговора. Људи су ушли у друштво са прећутним уговором да заједнички раде на добру свију, и једини начин да се оствари друштвена равнотежа и правда то је поштовање и испуњење тога уговора, опште примљено друштво, узајамно и солидарно, са циљем да сваком члану обезбеди један део општега наследства и обезбеди од свију ризика. Је ли то друштвени уговор Жан-Жак Русоа? Да, али Жан-Жак ставља тај уговор у почетку људскога друштва, а солидаризам га ставља као циљ. Напредак човечанства се мери проширењем уговора у људским стварима. Уговор значи заменити силу и ауторитет, право јачега и анархију владом реда и правде, добровољнога ограничења, сагласношћу, миром. Закон признаје уговор између појединих лица; зашто га не промените на све људе, не ради ограничених и непосредних ствари, но ради свега што може доћи? Практично решење проблема ово је: проширити начело узајамности, уговор солидарности противу неправде, случаја, болести, немања рада, онеспособљења̂ за рад, смрти, да се осигура правда и живот човека и његових, на шта сваки има права. Идеална организација друштва је она која би учинила заједничким међу људима све користи и ризике природне солидарности.

Зато што човек живи у људском друштву, и што без њега не може ни да постоји, он је дужник људске заједнице, и то је основ његових дужности, једино ограничење његове слободе. Покоравати се тој дужности значи враћати оно што се примило. За све оно што му је друштво дало треба осигурати све људе од зала све врсте.

Испуњавање солидарности, враћање друштвенога дуга, ствар је јединка између њих самих. Држава, безлична и непозната, нема ту ништа да налаже и заповеда. Као и у приватном праву, држава има просто да санкционише раније постигнуте слободне споразуме, да учини да се ти уговори поштују и извршују. Закон има да буде тумачење воља̂ свију слободних и разумних јединка које се без икаквога натеривања удружују, у сопственом интересу.

Шта данас има да се ради на томе пољу, какав је практичан програм солидаризма? У главноме, он се своди на општи радикалан програм. Јединка има да врши извесне дужности где је лични интерес тесно везан са општим, и од којих зависи сам опстанак друштва, то је војна обавеза, сношење терета за суд, администрацију, полицију. Једнакост пред законима, грађанске слободе, слобода мисли и савести, ствари су које се саме по себи разумеју. Моралан и интелектуалан капитал човечанства има подједнако да буде подељен на све чланове друштва: бесплатна настава на свима ступњима, тако да једина разлика међу људима буде природна неспособност јединке. Ваља обезбедити довољно слободна времена свакој јединци, и после свршене школе, да допуни своје школско образовање, да развије цео свој морални и интелектуални живот, све своје природне способности, — другим речима: скраћивање раднога дана. Друштво има да обезбеди свакоме своме члану, зато што је човек, минимум средстава нужних за живот, јер се не може допустити да поред обиља и раскоши једних, људска створења умиру од глади.
Даље, увођење прогресивне порезе, и то не као средство нивелисања, но као правична подела терета, тако да више плаћа онај који се више користи друштвеним алатом и који вуче веће користи од друштва. У вези са тим, ослобођење од порезе оних који имају таман толико колико им је потребно за живот. Монополи су допуштени само онда када су у корист целине; забрана монополисања појединих грана људскога рада у корист једнога човека или неколицине, као што је случај са трустовима у Сједињеним Северо-Америчким Државама. Пензије за старе раднике и онеспособљене у раду. Олакшице радничкој организацији, помагање радничких кооператива, идење на руку удружењима капитала и рада.
Кооператива изгледа Леону Буржоу више но формула, она је учињен оглед, констатована стварност, жив пример који се намеће свима духовима. Он жели да кооперативе што више прошире круг свога рада, да обухвате што више људи и што више људских активности. „Ви дајете, узвикнуо је он радницима кооператорима &lt;ref&gt;L'Éducation de la Démocratie française, p. 268.&lt;/ref&gt;, ви дајете великој демократској странци не само празну, залудну, вербалну формулу сутрашњега друштва, но ви јој дајете његову живу слику, и у томе Друштву које сте ви створили, ми видимо са вама идеално Друштво које бисмо волели да видимо где се рађа.“

== Фусноте ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. април 1904. Књига -{XI}-, бр. 8. Стр. 595—602.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}</text>
      <sha1>6anpx51h93oqaj40qsasn383kes83bg</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144423</id>
      <parentid>144420</parentid>
      <timestamp>2026-06-19T09:25:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>144423</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="21953" sha1="l5lv7hnvqlfmeshnfq1a7hsyghr0858" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Јован Скерлић|Јован Скерлић]]
| Начело солидарности (1904)
| 
| [[Начело солидарности/I|-{I}-]]
| II
| [[Начело солидарности/III|-{III}-]]
}}

{{gap}}После панамске афере у којој је извесан део француских радикала био озбиљно компромитован, после одсудне победе Републике над буланжистичким смутњама, пред успесима социјалистичке странке, која је са врло одређеним и одрешитим програмом на изборима 1893 пожњела неочекиване успехе, радикали нису могли више остати на неодређеним платонским изјавама љубави за Републику и више мање искреним борбама противу клерикализма. Друштвено питање се истакло у свој својој сложености и неодложности, и дошао је тренутак одређених програма и одлучних поступака политике дела и друштвених рефорама. Један од људи који су најјасније видели потребу за радикалну странку једнога филозофског система и социјалнога програма био је Леон Буржоа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Као и сви политичари, он је своје идеје излагао живом речју пред широком публиком, на јавним скуповима, у Сенату 1892, говорећи о науци и демократији, у Руану, 1896, на конгресу Лиге за наставу, у Сен-Мандеу, 1896, на скупу Консултативне коморе радничких удружења за производњу. Још 1896 године, изишла је његова књига ''Солидарност'', коју смо јесенас добили у српском преводу. Нарочито су његове идеје потпуно изложене и претресане у низу предавањȃ о солидарности која су 1901 држана у париској -{Ecole des Hautes Etudes sociales}-, где је сам Буржоа држао три предавања о друштвеним последицама доктрине солидарности, професори и социолози, Дарли, Бисон, Шарл Жид, Бело, Кроазе, Жорж Ренар, Леон, Бутру, Ро, Ла Фонтен, Малапер, говорили о самој основној идеји, о њеним односима са личним моралом, о њеном рационалном основу, о њеној примени у школи, у економији, о односима личне и солидарне својине, о социјализму и солидарности.&lt;ref&gt;-{Léon Bourgeois, député, ancien président du Conseil: ''L’Education de la Démocratie française''. Discours prononcés de 1890 à 1896. Paris. 1897.&lt;br &gt;
{{gap}}Léon Bourgeois: ''Solidarité''. Paris. 1896.&lt;br /&gt;
{{gap}}Bibliothèque générale des Sciences sociales Essai d’une philosophie de la Solidarité. Conférences et discussions, présidées par M. M. Léon Bourgeois, député, ancien président du Conseil des Ministres, Alfred Croiset, membre de l’Jnstitut, doyen de la Faculté des lettres de l’Université de Paris. (Ecole de Hautes Etudes sociales, 1901—1902.) Paris. 1902.}-&lt;/ref&gt;&lt;br /&gt;
{{gap}},,Леон Буржоа предузео је да питање о односу између јединке и друштва, социјално питање око кога воде борбу економисти и социјалисти проучи са више тачке гледишта, без система, à priori, критички, помоћу научне методе и моралне идеје. И његови погледи и закључци у главноме су ови:

Реч солидарност, која је данас на свима устима, и која ће као да замени трећу реч републиканске девизе, братство, пустио је у обрт 1839, у својој књизи *Човечанство* Пјер Леру, један од старијих социјалиста француских, који је такође увео реч социјализам. Солидарност се данас више употребљује у смислу међузависности између појединих физичких, интелектуалних и моралних појава, она је *појам дужности* који сваки човек треба да има према својим ближњима, појам шири но што је појам правде, одређенији, обавезнији но што је појам милосрђа.

Солидарност је, пре свега, један неизбежан природан појам. Кант је рекао: „Оно што чини организам, то је узајамност међу деловима“. Цела биологија налази се у тим речима. Солидарност је одлика живота, и смрт није ништа друго но прекидање везе међу појединим елементима који чине јединку, и који разједињени, *раздружени* улазе у нове склопове и у нова бића. Свако живо биће је једно удружење коме грози двострука опасност: ако је један део поремећен, болује или умре, равнотежа се прекида и биће вене и умире; развије ли се сувише један део, штете се други делови и општи ток живота, равнотежа се такође прекида, и биће се разједињује и мре. „Индивидуалне, усамљене радљивости полако расту; кад се ставе у борбу, оне се сатиру; ставе ли се једна уз другу, оне се допуњују; само удружене радљивости брзо расту, трају и множе се“: „Удружење ствара“.

Та биолошка солидарност влада на свима пољима људске делатности. Човек живи, али његово здравље зависи од здравља других људи. Он ради, али се и други користе његовим радом, као што се и он користи радом других људи. Храна коју једе, језик којим говори, способности његове, оруђа и производи рада, нагони, сазнање о свету који га окружава, мисао која је продужење и одблесак мисли других људи, све је то човек добио од других, од оних који га окружају, од оних који су пре њега били, у толикој мери да је Огист Кант имао право када је казао да је човечанство више састављено од мртвих но од живих.
Што више човек живи, он све више дугује другима, дуг је сваки корак који учини у животу, „на путу који су људи по цену грдних мука, често с хиљада̂ живота начинили кроз баре и планине; дуг при сваком окрету точка на колима или на вагону или на броду; дуг при свакоме утрошку каквог пољопривредног, индустриског или научнога продукта; дуг према свим мртвима који су оставили то наследство, према свима онима чији је рад преобразио земљу, те од оног мучног и мрачног склоништа првога доба створио грдно плодну њиву и творницу; дуг према онима чија је мисао отргла елементима њихове снаге, па их, баш том снагом, свладала и потчинила; дуг према онима чија је свест отргла њихову расу из онога доба насиља и мржње, па је мало по мало водила слози и миру“.&lt;ref&gt;''Солидарност'', српски превод, 57.&lt;/ref&gt;
Гете је врло добро уочио тај закон свеопште солидарности када је учинио ово признање: „Највећи геније не ствара ништа добро ако живи само од својих извора. Сваки мој спис надахнули су ми милиони особа, хиљаде различитих предмета: научењак, незналица, мудрац и лудак, дете и старац сарађивали су на моме делу. Мој рад само комбинује разне елементе који су сви извучени из стварности: скуп свега тога носи име Гетеа“. Човечанство, по поређењу Алфреда Фујеа, није архипелаг од којега свако острво има свога Робинсона. Свака људска група, породица, племе, отаџбина, човечанство, вољно или невољно, јесте једна солидарна целина, која напредује по законима општега, заједничкога развитка. Што је закон гравитације за физички свет, то је закон солидарности за морална бића.

Биолошка солидарност није довољна. Природа има свој циљ, човечанство има свој. Солидарност у природном свету постоји, али природа није праведна, она је бесправедна, њени закони нису саобразни правди која је циљ човеков. Друштво није само један обичан биолошки агрегат, прост организам. За њега постоје општи закони живота, али се јавља и један нов елеменат, нарочита снага: мисао, свест, воља. Човек нема да се буни противу природних закона, он има да их савија по својој вољи, да се служи њима за своје добро, као што је ставио у своју службу животиње, ватру, воду, ветар, пару, електрицитет.

Наша дужност није остати хладан посматрач борбе за опстанак; ваља се умешати и повратити равнотежу између јакога и слабога, јер ако је јак каткада бољи, заслужнији и достојнији, слаб је каткада интересантнији, кориснији и моралнији. Међу људима постоји узајамна одговорност, потреба да се заједнички боре противу зала природе. Они имају узајамних обавеза̂ и у садашњости и у будућности, и друштво је састављено из дужника који се не могу никада откупити и поверитеља који се не дају никада исплатити.

Друштвени капитал који су нам претци завештали, тај легат целе прошлости за целу будућност који нам је свима предат под погодбом да га умножена предамо онима који ће после нас доћи, није подједнако и праведно распоређен. Једни се и сувише служе тим друштвеним капиталом, други мало, или ни мало; један толико, да има и сувише, и да му сваки дан доноси све више, други, ма колико био вредан и штедљив, једва толико да може да живи заједно са својима. Друштвена равнотежа је поремећена, правда, која је циљ друштва, повређена је и треба наћи начина да се поврати и осигура.

Друштво ако није постало неким позитивним уговором, оно постоји и развија се на основу једнога прећутног уговора. Људи су ушли у друштво са прећутним уговором да заједнички раде на добру свију, и једини начин да се оствари друштвена равнотежа и правда то је поштовање и испуњење тога уговора, опште примљено друштво, узајамно и солидарно, са циљем да сваком члану обезбеди један део општега наследства и обезбеди од свију ризика. Је ли то друштвени уговор Жан-Жак Русоа? Да, али Жан-Жак ставља тај уговор у почетку људскога друштва, а солидаризам га ставља као циљ. Напредак човечанства се мери проширењем уговора у људским стварима. Уговор значи заменити силу и ауторитет, право јачега и анархију владом реда и правде, добровољнога ограничења, сагласношћу, миром. Закон признаје уговор између појединих лица; зашто га не промените на све људе, не ради ограничених и непосредних ствари, но ради свега што може доћи? Практично решење проблема ово је: проширити начело узајамности, уговор солидарности противу неправде, случаја, болести, немања рада, онеспособљења̂ за рад, смрти, да се осигура правда и живот човека и његових, на шта сваки има права. Идеална организација друштва је она која би учинила заједничким међу људима све користи и ризике природне солидарности.

Зато што човек живи у људском друштву, и што без њега не може ни да постоји, он је дужник људске заједнице, и то је основ његових дужности, једино ограничење његове слободе. Покоравати се тој дужности значи враћати оно што се примило. За све оно што му је друштво дало треба осигурати све људе од зала све врсте.

Испуњавање солидарности, враћање друштвенога дуга, ствар је јединка између њих самих. Држава, безлична и непозната, нема ту ништа да налаже и заповеда. Као и у приватном праву, држава има просто да санкционише раније постигнуте слободне споразуме, да учини да се ти уговори поштују и извршују. Закон има да буде тумачење воља̂ свију слободних и разумних јединка које се без икаквога натеривања удружују, у сопственом интересу.

Шта данас има да се ради на томе пољу, какав је практичан програм солидаризма? У главноме, он се своди на општи радикалан програм. Јединка има да врши извесне дужности где је лични интерес тесно везан са општим, и од којих зависи сам опстанак друштва, то је војна обавеза, сношење терета за суд, администрацију, полицију. Једнакост пред законима, грађанске слободе, слобода мисли и савести, ствари су које се саме по себи разумеју. Моралан и интелектуалан капитал човечанства има подједнако да буде подељен на све чланове друштва: бесплатна настава на свима ступњима, тако да једина разлика међу људима буде природна неспособност јединке. Ваља обезбедити довољно слободна времена свакој јединци, и после свршене школе, да допуни своје школско образовање, да развије цео свој морални и интелектуални живот, све своје природне способности, — другим речима: скраћивање раднога дана. Друштво има да обезбеди свакоме своме члану, зато што је човек, минимум средстава нужних за живот, јер се не може допустити да поред обиља и раскоши једних, људска створења умиру од глади.
Даље, увођење прогресивне порезе, и то не као средство нивелисања, но као правична подела терета, тако да више плаћа онај који се више користи друштвеним алатом и који вуче веће користи од друштва. У вези са тим, ослобођење од порезе оних који имају таман толико колико им је потребно за живот. Монополи су допуштени само онда када су у корист целине; забрана монополисања појединих грана људскога рада у корист једнога човека или неколицине, као што је случај са трустовима у Сједињеним Северо-Америчким Државама. Пензије за старе раднике и онеспособљене у раду. Олакшице радничкој организацији, помагање радничких кооператива, идење на руку удружењима капитала и рада.
Кооператива изгледа Леону Буржоу више но формула, она је учињен оглед, констатована стварност, жив пример који се намеће свима духовима. Он жели да кооперативе што више прошире круг свога рада, да обухвате што више људи и што више људских активности. „Ви дајете, узвикнуо је он радницима кооператорима&lt;ref&gt;L'Éducation de la Démocratie française, p. 268.&lt;/ref&gt;, ви дајете великој демократској странци не само празну, залудну, вербалну формулу сутрашњега друштва, но ви јој дајете његову живу слику, и у томе Друштву које сте ви створили, ми видимо са вама идеално Друштво које бисмо волели да видимо где се рађа.“

== Фусноте ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. април 1904. Књига -{XI}-, бр. 8. Стр. 595—602.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}</text>
      <sha1>l5lv7hnvqlfmeshnfq1a7hsyghr0858</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Царски сонети/Царски сонети/Двобој</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61228</id>
    <revision>
      <id>144404</id>
      <timestamp>2026-06-18T13:45:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава  | [[Јован Дучић]] | [[Царски сонети]] (1930) | | [[Царски сонети/Царски сонети/Царица|Царица]] | Двобој | [[Царски сонети/Царски сонети/Цар|Цар]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ДВОБОЈ}} &lt;poem&gt; Најпре свог сокола пус…</comment>
      <origin>144404</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1373" sha1="hr3vg84gpdesbzm81r377w8ijxo3tf2" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава 
| [[Јован Дучић]]
| [[Царски сонети]] (1930)
|
| [[Царски сонети/Царски сонети/Царица|Царица]]
| Двобој
| [[Царски сонети/Царски сонети/Цар|Цар]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ДВОБОЈ}}
&lt;poem&gt;
Најпре свог сокола пусти Војновићу,
Затим кнез Радића прхну златна стрела;
И тад опазише и Цар и властела
Да стрела не може да промакне тићу.

Три пут бесне коње обукоше таде,
Под тешким оклопом у сребрне пене;
И кад царичина рукавица паде,
Војновић је копљем диже са арене.

Три пут седи витез ка племићу плаву
Јуриша, док баци мач скрхан у траву,
И док под њим паде тешки коњ прободен.

Тад даде младићу кћерку пуну чара,
И са себе даре великога цара:
Златни пас за Серез и бурму за Воден.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>hr3vg84gpdesbzm81r377w8ijxo3tf2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Царски сонети/Царски сонети/Цар</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61229</id>
    <revision>
      <id>144405</id>
      <timestamp>2026-06-18T13:49:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава  | [[Јован Дучић]] | [[Царски сонети]] (1930) | | [[Царски сонети/Царски сонети/Двобој|Двобој]] | Цар | [[Царски сонети/Царски сонети/Житије|Житије]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ЦАР}} &lt;poem&gt; Цео дан сунчани звоне б…</comment>
      <origin>144405</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1406" sha1="cyg302wybepmrvjw4pvnu66ze5piiha" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава 
| [[Јован Дучић]]
| [[Царски сонети]] (1930)
|
| [[Царски сонети/Царски сонети/Двобој|Двобој]]
| Цар
| [[Царски сонети/Царски сонети/Житије|Житије]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ЦАР}}
&lt;poem&gt;
Цео дан сунчани звоне бучна звона,
Сва је Призрен градска отворио врата,
Кад јавише трубе да из Авињона
Стижу поклисари, три папска прелата.

Од мора где расту лимуни и нарде,
Свим путем стајаху, као мирне јеле,
Царски копљаници, стрелци, халебарде;
Цар прими мисију на врата капеле.

Затим у дворани, Цар, логотет царски,
И сва сјајна свита, стајаху док срочи
Поздрав на латинском мудри бискуп барски.

Император небу подигнувши очи,
Свечано на писму ту преломи сада
Печате над страшном судбом Цариграда.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>cyg302wybepmrvjw4pvnu66ze5piiha</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Чиновничко питање</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61230</id>
    <revision>
      <id>144411</id>
      <timestamp>2026-06-18T14:48:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>144411</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6291" sha1="9j8nlqwr9dyy3k1bwf6a47tixoukltf" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Чиновничко питање
| одељак=
| аутор=Петар Кочић
| белешке=I заседање, ХLII седница (7. децембра 1910)
}}
Господо посланици!

Нека ми буде допуштено десетак бесједа проговорити о овој предложеној владиној основи, којом се хоће да регулишу пензије босанско-херцеговачких чиновника и да се уреди њихово „биједно стање!” (''смијех''). У свему се чини, високи Саборе, да ће овај скуп постати као неки форум за регулисање „биједнога стања” чиновничке класе!

Предали су учитељи петицију, и моле да се уреди њихово биједно стање. То су исто учинили дневничари, шумари, финанци, само још, високи Саборе, нема петиције послане Сабору од царских оружника! (''смијех''). Не знам, гдје су они закаснили.

Ја, као посланик народни, морам најенергичније протестовати против ових чиновничких насртаја и најезда, и изјавити да се ми нијесмо овдје састали да побољшамо ионако добро стање босанско-херцеговачких чиновника, него да, у првом реду, подигнемо економски дубоко палога нашега тежака. Тек кад се њему помогне, и он економски ојача, онда тек треба прећи на регулисање разних плата и пензија. (''одобравање'').

Што се тиче специјално босанско-херцеговачког чиновништва, то оно, по досадашњем своме раду, не може тражити ни пажње, а некмоли помоћи од народног представништва. То је, високи Саборе, једно колонијско чиновништво, чисто колонијско чиновништво, које је са презиром 32 године гледало и још данас гледа на наш народ. То је чиновништво пуне 32 године нечовјечно поступало са нашим народом. Крупна су имена: Беркс, Лазарини, Херман, Врга и Љубачевски, који наређује чак да се и против мртвога Бошњака води истрага! (''смијех''). То су живи свједоци моје тврдње. То чиновништво не мисли љепше ни о високој кући. То нам доказује ова неисправљена биљешка у 162. броју „Српске ријечи” од 1910. „Андреас Зоненвенд, мјерник духанске режије, кад је његов кер залајао на Муслимана Касановића, рекао је: Требало би га послати у босански Сабор, јер добро лаје”.

Рећи ће ми се, високи Саборе, да ова законска основа неће тангирати наш буџет. То може бити истина, а у Босни смо, па може бити и неистина! На вјештачко мишљење друштва „Assicurazioni generali” не полажем много. Али, претпоставимо да се овом основом неће дирати у буџет, па ако је то истина, онда влада не би то питање смјела уредити приједлогом, него, како је то већ доста пута учинила, наредбеним путем. Зато јој се неће приговорити, ако уопће влада држи до приговора ове високе куће, а ја мислим да не држи. Још ће ми се ово рећи: кад се уреде пензије, многи ће странци оставити своју службу и на њихова ће мјеста доћи домаћи синови! Јадни домаћи синови! Други је разлог да се ова основа прими да ће странци оставити службу и доћи на њихово мјесто домаћи синови, било би нешто, али кад би тај разлог постајао. Ја се добро сјећам, у претпрошлим делегацијама, кад је министар-реформатор Буријан изјавио да у државној служби има 27% домаћих синова, урачунавши и подворнике. На то је један делегат упитао министра-реформатора: „Што значе те разне мјере његове? Хоћемо ли још доживјети једнога дана да из босанске службе Швабе, Аустријанци и Мађари буду изагнати?”, нашто га је министар-реформатор умирио и рекао: „Не бојте се ништа, ми чувамо то наше стечено право!” Добићемо она мјеста која су за љепше Бошњаке, али виших мјеста не.

{{ЈВ-аутор|Петар Кочић|1916}}

==Извор==
*Петар Кочић: САБРАНА ДЈЕЛA I-IV, Ars libri • Бесједа • ТИА Јанус и Пројекат Растко библиотека српске културе на Интернету, aприл 2002.

[[Категорија:Петар Кочић]]</text>
      <sha1>9j8nlqwr9dyy3k1bwf6a47tixoukltf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>О преносним таксама при откупу кметова</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61231</id>
    <revision>
      <id>144412</id>
      <timestamp>2026-06-18T14:50:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>144412</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4556" sha1="qfeoshz15gr5up8ccinhejgprtgaivc" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=О преносним таксама при откупу кметова
| одељак=
| аутор=Петар Кочић
| белешке=I заседање, LII седница (6. фебруара 1911)
}}
Господо посланици!

Познато ми је да је још крајем првог засједања поднио др Јанкијевић овај приједлог. Мене је тај приједлог спрва обрадовао, али касније, што сам више мислио о њему и што сам га боље проучавао, излазили су ми пред очи гријеси које је наша управа до данас учинила у овом народном питању. Ја те гријехе нећу данас набрајати, него ћу само навести онај који се налази у овој законској основи господина др. Јанкијевића и другова. Из овога приједлога стрши један гријех. Да је босанска влада водила бригу о постепеном економском ослобађању босанских кметова, увјерен сам да не бисмо морали данас дебатирати о овом приједлогу др. Јанкијевића. Јер је влада ријешила да се кметовима уз државну гаранцију даде прилика да дигну зајам за искупљење своје економске слободе, одмах их је требало и ослободити ових такса. То је тако разумљиво да не може бити разумљивије! Приједлог госп. др. Јанкијевића није сам по себи рђав, али долази доцкан. Да бисмо колико-толико оправдали ово задоцњење, ја предлажем једну малу допуну. А та гласи овако (''чита''): „Сав новац за пријеносне таксе и биљеге који су платили бивши кмети вратиће им се из државне благајнице”.

Господо посланици! Тежња наших тежака за комадићем слободне земље велика је и силна. Многи су у тој тежњи сатрли сав свој иметак да намире другу половицу за откуп. Они су упропастили своје благо, остали су без блага, па имаду сада слободну земљу а немају чиме да је обрађују, а имаду да плаћају камате и амортизацију Земаљској банци. Они се налазе данас у великој економској кризи, па им треба на сваки начин помоћи. Унеколико би им се помогло кад би се примио мој приједлог. Ово враћање већ уплаћеног новца не би било тешко провести, па ако би то Земаљска влада хтјела, могла би то и учинити. Она би се могла ставити у споразум са Земаљском банком, па нека Земаљска банка одбије од зајма сваком кмету онолико колико је дао за таксе и биљеге код пријеноса. Ја мислим да се овим људима мора помоћи, а ми који хоћемо да сву земљу обухватимо, не смијемо оставити ове биједнике без помоћи, над којима виси Дамаклов мач Земаљске банке. Ако се прими овај мој приједлог, ја ћу гласати за ову законску основу. (''пљесак'').

{{ЈВ-аутор|Петар Кочић|1916}}

==Извор==
*Петар Кочић: САБРАНА ДЈЕЛA I-IV, Ars libri • Бесједа • ТИА Јанус и Пројекат Растко библиотека српске културе на Интернету, aприл 2002.

[[Категорија:Петар Кочић]]</text>
      <sha1>qfeoshz15gr5up8ccinhejgprtgaivc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Поводом једног закона који не важи за муслимане</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61232</id>
    <revision>
      <id>144413</id>
      <timestamp>2026-06-18T14:53:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>144413</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2142" sha1="09hdp3l2x7jert1gv0xhl9pcpjgz9bo" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Поводом једног закона који не важи за муслимане
| одељак=
| аутор=Петар Кочић
| белешке=II засједање, VI сједница (28. октобра 1911)
}}
Молим само једно питање поводом овог закона! (Законска основа о форми посљедње воље код припадника свију вјероисповијести осим муслимана).

Ми имамо данас на дневном реду један закон који се апсолутно не тиче муслимана, и сад настаје интересантно питање, да ли и они могу по уставним начелима учествовати у претресању овога закона. У току расправљања могао би неко, на примјер, предложити да се и муслимани подвргну под овај закон, а то би било противно њихову схватању о праву нашљеђа које се оснива на шеријату. Ако би се тај случај десио, онда би по § 36. устава требало да расправља и у гласању учествују 4/5 свих чланова Сабора.

И овај закон за „немуслимане” показује како нам данашње устав и изборни конфесионални систем не да̑ да радимо онако како би требало и како парламенти у свима културним и напредним земљама раде.

{{ЈВ-аутор|Петар Кочић|1916}}

==Извор==
*Петар Кочић: САБРАНА ДЈЕЛA I-IV, Ars libri • Бесједа • ТИА Јанус и Пројекат Растко библиотека српске културе на Интернету, aприл 2002.

[[Категорија:Петар Кочић]]</text>
      <sha1>09hdp3l2x7jert1gv0xhl9pcpjgz9bo</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Изјава о раду Сабора</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61233</id>
    <revision>
      <id>144414</id>
      <timestamp>2026-06-18T14:57:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>144414</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6398" sha1="nxcstfn718bsmyx74o4ge9gtev7usdo" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Изјава о раду Сабора
| одељак=
| аутор=Петар Кочић
| белешке=II засједање, III сједница (16. октобра 1911)
}}
Господо посланици!

Јавио сам се за ријеч да у име своје и својих другова дам ову изјаву.

Када нас је народ изабрао за посланике, ми смо се те часне и тешке дужности примили са вољом и надом да ћемо у овом Сабору моћи учинити што би било корисно по земљу и народ. И поред свега уског дјелокруга нашега Сабора, држали смо да ће влада и други фактори респектовати вољу и закључке наше. Али смо се, господо, увјерили да се воља овога Сабора није никада респектовала и да је мишљење и жеља оних фактора који данас имају одлучну и суверену ријеч у пословима наше отаџбине да овај Сабор има само право да покорно гласа влади буџет и да јој одобрава намете и терете на народ. На нашу голему жалост, дошли смо до немилог увјерења да и сви клубови другачије не мисле и не раде, јер изгледа као да су све остале бриге збринули кад немају другог посла него се препиру око тога хоће ли се овом или оном народном посланику дати или не дати ово или оно мјесто у одборима.

Знајући данас врло добро да и ова влада и министар Буријан овај наш Сабор не сматрају другачије него као какав меџлис, којега је једина дужност и право да одобрава буџет и све што влада хоће, ми се не можемо довољно начудити лакомислености и застрањености ових великих саборских клубова, који су се, како изгледа, помирили са тим фактом, те хоће да у овим уским границама раде, иако им је речено да министар Буријан не треба ни већине ни мањине, и да је влади свеједно хоће ли јој се гласати буџет или не.

Кад се још сјетимо оног осорног и суровог одбијања наших праведних захтјева у питању царинског аверзума и оних изјава да наш Сабор и није парламентарно тијело него један обичан Landtag, онда осуђујемо све саборске клубове што се међусобно гложе и не воде одлучну и сложну борбу против владе, а за народна права и слободу.

Ми изјављујемо да се нећемо, ни данас ни убудуће, дати завести оваквим ситним борбама и зађевицама, него ћемо се истрајно борити за велике и истинске идеале и права човјечанска и грађанска.

Пошто увиђамо да ни једна ни друга страна не ради као што треба, и да је сва борба међу њима око тога која ће страна добити неколико гласова већине да их стави на расположење овој неодговорној влади, изјављујемо да такав рад не можемо одобрити и ниједну страну не можемо потпомагати. Међутим, ми остајемо овдје, те изгледа да тим ипак хоћемо да помогнемо господи на лијево. Ми остајемо овдје да манифестујемо вољу за рад, а одбијамо од себе сваку помисао да хоћемо да их помогнемо.

А да не остане овај Сабор и даље играчка у рукама властодржаца, апелујемо на све вас као синове ове порабоћене земље да се оканите којекаквих ситница и да се не дате од ове владе изигравати.

Пошто је сваки успјешан рад у границама овога жалосног устава немогућан и илузоран, ми вас позивамо да сви заједнички ступамо у борбу за опће интересе земље, у борбу за проширење уставних и грађанских слобода, за промјену овог наказног изборног конфесионалног реда. То су задаци на којима морамо неуморно и устрајно радити, јер смо се сви увјерили да се са данашњим уставом не може апсолутно ништа постићи.

За данашњи овакав рад ми одбијамо сваку одговорност од себе, и опомињемо вас да не заборавите да прави непријатељ није у нама него изван нас! (''пљесак'').

{{ЈВ-аутор|Петар Кочић|1916}}

==Извор==
*Петар Кочић: САБРАНА ДЈЕЛA I-IV, Ars libri • Бесједа • ТИА Јанус и Пројекат Растко библиотека српске културе на Интернету, aприл 2002.

[[Категорија:Петар Кочић]]</text>
      <sha1>nxcstfn718bsmyx74o4ge9gtev7usdo</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Обавезна основна настава</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61234</id>
    <revision>
      <id>144415</id>
      <timestamp>2026-06-18T15:04:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>144415</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14202" sha1="a5ieby46f1dxz40fv0izzcbioidjcnh" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Обавезна основна настава
| одељак=
| аутор=Петар Кочић
| белешке=I заседање, LVII седница (16. фебруара 1911)
}}
Господо посланици!

Господин извјестилац просвјетног одбора, чији сам и ја члан, дао нам је у свом говору опширан историјат о обавезној настави готово у свима културним земљама и на основу сабраног статистичког материјала нагласио је све користи које народ добива од обавезног похађања школе. Говор му је био потпуно у реду, потпуно на свом мјесту, јер се искључиво бавио предметом о ком је поведена дебата. За осталу господу предговорнике, нарочито за г. г. Мехмедбашића и др. Карамехмедовића, то се не би могло казати. Озлојеђени због непросвијећености и заосталости елемента који заступају, заборавили су се и застранили далеко од предмета. Чак један од говорника ишао је тако далеко да је у свом родољубивом огорчењу правио поређење између § 162. Вакуфско-меарифске уредбе и познатог индијског обичаја да се жена мора, кад јој муж умре, заједно спалити с њиме! Како видите, врло драстична и нимало сретна компарација! Такође нам је и г. Џамоња, као бивши учитељ, овдје излагао све оно што се тиче учитељског стања, те је и он унеколико застранио од предмета који је на дневном реду. Што се тиче мене и мог говора, ја ћу се строго држати предмета, оставићу све патриотске ламентације на страну. Ја сам устао да говорим о једној принципијелној ствари, коју је требало да изнесе г. извјестилац просвјетног одбора. Он то није учинио, па ћу ја, као члан тог одбора, то учинити, јер мислим да ми је дужност да попуним ту празнину у иначе врло опширном и красном говору поштованог г. Калуђерчића.

Земаљска је влада предложила Сабору законску основу о обавезној настави. Та је основа у првобитном владином облику носила сва обиљежја једног реакционарно-полицајног дјела. Узевши у претресање ову законску основу, чланови просвјетног одбора одмах су опазили да су творци овога закона, како би браћа Хрвати казали, „загрижени реакционарци”, који се не знају ни воде напити без котарског предстојника и без помоћи жандарске бајонете. Према владину нацрту, сви послови око обавезне наставе били би подвргнути надзору полицијских органа, а народ, за кога се ствара ова установа, био би искључен од школских послова. Одбор је одмах увидио од каквих би штетних посљедица била ова основа кад би се прихватио владин принцип о непосредном полицијском надзору; кад би се народ искључио од школских послова, онда би овај закон, који је у самој ствари само релативно облигатан, постао готово илузоран. Убијање и ограничавање интересовања широких маса народних према оваквој једној par excellence народној установи било би врло штетно.

Напротив, за овакову једну установу потребно је најактивније и најшире учествовање самога народа.

Полазећи с овога јединог исправног становишта, просвјетни је одбор одбацио владин принцип о непосредној власти полицајских органа и створио једну посебну школску власт, школски одбор, и томе је одбору остављено да се о свему стара и брине што се непосредно односи на послове обавезне наставе.

Овом основном измјеном одборовом, владина законска основа добила је много љупкије, народскије и демократскије лице, и тим смо колико-толико помогли да ова законска основа постигне извјестан успјех у народу.

Констатовано је, господо, у свима културним земљама од колике је штете мијешање политичких власти у чисто школске послове, а тако исто констатовано је од колике је користи кад се за једну народну, националну ствар заталасају и загрију широке масе народне. Знајући цијенити у првом случају штету, а у другом корист, ми смо истргли обавезну наставу из руку полицајских и предали смо је ономе ради кога се она и уводи, предали смо је народу. Тежећи да колико је могућно сачувамо основну школу народу, ми смо, као што сам споменуо, створили школски одбор, једну, дакле, посебну школску власт, и идући од параграфа до параграфа владине основе, сужавали смо, сасвим или дјелимично, дјелокруг политичке власти у школским пословима.

Све оне послове које би по овом закону вршиле политичке власти, а штетно би утицали на саму школу, ми смо пренијели на ту новостворену школску власт, школски одбор. Тако смо свели на минимум све оне школске послове у којима би имала учествовати политичка власт, а школски смо одбор снабдјели са приличном влашћу и раширили смо дјелокруг његова рада.

У владиној основи има параграфа, господо, који звоне врло нескладно за једно културно ухо, да се тако изразим. На прилику § 24: „Управитељ школе може дијете опростити од школског поласка (§ 23-е) за вријеме од осам дана, а на дуже времена може га опростити на приједлог управитеља школе поглавар управне власти”.

Који је то поглавар управне власти, и ко све то не може бити?! То може бити, по потреби, и какав жандарски вахтмајстор, јер и он долази као једна јака чивија у организацији управних власти. Просвјетни је одбор тај параграф овако измијенио: „Разредник може дијете ослободити од похађања школе за вријеме од два дана, старјешина од осам дана, — а за вријеме од 14 дана може га ослободити, на приједлог старјешине, предсједник школског одбора” (§ 23. тачка д).

Као што видите, наша стилизација је и прецизнија и народскија. У владином параграфу стоји да поглавар управне власти може ослободити дијете на колико хоће времена, јер се не каже одређено, а у нас се каже да предсједник може ослободити дијете само на 14 дана од похађања школе. Употребом власти, која се оним владиним параграфом даје поглавару управне власти, могао би се овај закон потпуно изиграти и начинити илузорним.

Мислим да сам овим једним параграфом владине основе доказао сву реакционарност владине основе, па сматрам да ми није потребно упуштати се у детаљније разлагање овог и њему сличних параграфа. Како из наведеног параграфа, тако и из осталих параграфа просвјетног одбора, кад се буду читали, опазиће господа посланици одборско становиште које иде за тим да се основна настава демократизује, да се за школу и писменост заинтересују широки слојеви народни; да у школским пословима учествују самостално, без вјечитог полицијског туторства, и мали, ситни људи из народа, дакле сам народ.

Дубоко сам увјерен да је ово становиште просвјетног одбора потпуно исправно и да ће бити само од користи основној настави.

Са не малим чуђењем констатујем, на крају, да су изасланици Земаљске владе пристали на ову битну, принципијелну измјену, као и на остале допуне просвјетног одбора, осим једне. Та се једна састоји у овоме. У тежњи да овом школском одбору раширимо што више дјелокруг његова рада, ми смо унијели били једну одредбу да се против пресуде предсједника школског одбора у школским стварима могу родитељи или њихови замјеници жалити предсједнику тог истог одбора који је изрекао ту пресуду. То је, господо моја, свакако једна административно-правна немогућност, јер се не може са успјехом жалити против предсједника једног одбора који је главно лице у том одбору, који тамо води главну ријеч. Зато смо и пристали на владин предлог да се засада, док се не оснују окружни школски одбори, могу родитељи или њихови замјеници обраћати окружној области, и што она ријеши, да ту нема апелата.

Кад се дакле буду основали окружни школски одбори, отпашће и овај посљедњи остатак реакционарно-бирократског схватања школских ствари, и ми ћемо имати један потпуно демократски закон.

Као што видите, просвјетни је одбор израдио овај закон на потпуно демократској основи, размакао је шире границе народног самосталног учествовања у школским стварима, и то је једна од најљепших особина овога закона. Зато ћу гласати за њ, што мислим да ће учинити и сви други прави пријатељи народне просвјете. (''одобравање и пљесак'')

{{ЈВ-аутор|Петар Кочић|1916}}

==Извор==
*Петар Кочић: САБРАНА ДЈЕЛA I-IV, Ars libri • Бесједа • ТИА Јанус и Пројекат Растко библиотека српске културе на Интернету, aприл 2002.

[[Категорија:Петар Кочић]]</text>
      <sha1>a5ieby46f1dxz40fv0izzcbioidjcnh</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Царски сонети/Царски сонети/Житије</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61235</id>
    <revision>
      <id>144416</id>
      <timestamp>2026-06-18T17:50:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава  | [[Јован Дучић]] | [[Царски сонети]] (1930) | | [[Царски сонети/Царски сонети/Цар|Цар]] | Житије | [[Царски сонети/Царски сонети/Запис|Запис]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ЖИТИЈЕ}} &lt;poem&gt; Писана у Градцу, сликана…</comment>
      <origin>144416</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1351" sha1="ihsvd41493oqr7irff79zn97q4wiwe9" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава 
| [[Јован Дучић]]
| [[Царски сонети]] (1930)
|
| [[Царски сонети/Царски сонети/Цар|Цар]]
| Житије
| [[Царски сонети/Царски сонети/Запис|Запис]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ЖИТИЈЕ}}
&lt;poem&gt;
Писана у Градцу, сликана у Жичи,
У Млецима тешким златом окивана,
Књига о претцима, која царство дичи —
Опет је цар чита три ноћи и дана.

И крупне зенице које помно уче,
Не виде вечери ни пурпурну зору,
Ни кад три војводе донесоше кључе
Града Христопоља на Беломе Мору.

И као музика на поноћној реци,
Сва слова певају претке што су били,
Краљеви и писци, војводе и свеци.

И кад склопи очи на тигру и свили,
Император виде како пређе сводом
Страшни сен Немање победничким ходом.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>ihsvd41493oqr7irff79zn97q4wiwe9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Царски сонети/Царски сонети/Запис</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61236</id>
    <revision>
      <id>144417</id>
      <timestamp>2026-06-18T17:53:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава  | [[Јован Дучић]] | [[Царски сонети]] (1930) | | [[Царски сонети/Царски сонети/Житије|Житије]] | Запис | [[Царски сонети/Царски сонети/Копљаници|Копљаници]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ЗАПИС}} &lt;poem&gt; Помени Госп…</comment>
      <origin>144417</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1380" sha1="3h0bhl55inwutr4w9ui39aemzm5c5z3" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава 
| [[Јован Дучић]]
| [[Царски сонети]] (1930)
|
| [[Царски сонети/Царски сонети/Житије|Житије]]
| Запис
| [[Царски сонети/Царски сонети/Копљаници|Копљаници]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ЗАПИС}}
&lt;poem&gt;
Помени Господе раба Оливера
Деспоту Леснова и Овчега Поља,
И Ану-Марију, и децу; и воља
Твоја буди блага као твоја вера.

Даде храму села, засеоке, паше;
На стари млин врати из Злетовске воду;
Даде уље, тамјан, и одежде наше;
Лик Пантократора у великом своду.

У сребро окова безброј светих слика:
Све у вечну славу благоверног цара
Стефана, кад даде царству Законика.

Повели сто бдења. — Гаврил, слуга Христа,
Каза, а записах, ђак из Хилендара,
Ја, Јеж многогрешни. У хиљаду триста...
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>3h0bhl55inwutr4w9ui39aemzm5c5z3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Царски сонети/Царски сонети/Копљаници</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61237</id>
    <revision>
      <id>144418</id>
      <timestamp>2026-06-18T17:58:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава  | [[Јован Дучић]] | [[Царски сонети]] (1930) | | [[Царски сонети/Царски сонети/Запис|Запис]] | Копљаници | [[Царски сонети/Царски сонети/Радовиште|Радовиште]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|КОПЉАНИЦИ}} &lt;poem&gt; Стоји…</comment>
      <origin>144418</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1430" sha1="9tj332bgfy5yzf6zf7pyi2y0d8te17f" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава 
| [[Јован Дучић]]
| [[Царски сонети]] (1930)
|
| [[Царски сонети/Царски сонети/Запис|Запис]]
| Копљаници
| [[Царски сонети/Царски сонети/Радовиште|Радовиште]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|КОПЉАНИЦИ}}
&lt;poem&gt;
Стоји тутањ коњских оклопа и звека
Панцира. Већ подне пада на врхунце.
Цар гледа, још врве, страшни из далека —
Сваки у свом штиту носи једно сунце.

Кациге од туча; властелински шлеми
С пауновим перјем; на рукама свима
Тешке рукавице; стег за стегом стреми —
Сто нових победа већ хуче у њима.

Док над Паунима блисну задња зрака
У злату једнога коња и јунака —
То деспот Оливер од Леснова, мину.

Посут драгуљима у руци му сину
Тешки крст за Солун, кад падне од мача:
Светом Димитрију поклон освајача.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>9tj332bgfy5yzf6zf7pyi2y0d8te17f</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аграрна политика босанске владе</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61238</id>
    <revision>
      <id>144421</id>
      <timestamp>2026-06-18T20:04:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>144421</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="42668" sha1="0xuqr8qf6pkg3qsnf7ntap4em307g5j" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Аграрна политика босанске владе
| одељак=
| аутор=Петар Кочић
| белешке=I заседање LХХХ седница (27. марта 1911)
}}
Господо посланици!

О народној привреди, економском стању и приликама нашег тежака говорено је много и првог и овог засједања. Оштро су критикована сва неуспјела владина предузећа у области пољопривреде, нарочито пољопривредне станице. Говори народних посланика били су прожети дубоким увјерењем да је наш тежак клонуо под теретом несређених економских одношаја и силних пореза. И са српске и са хрватске стране, са хрватске на жалост само првог засједања, наглашавано је да је овај Сабор у првом реду позван да се побрине о законским мјерама којима би се колико-толико побољшало економско стање нашега тежака. Само су се гг. Муслимани клонили тог наглашавања из некакве бојазни да случајно у својим излагањима не спомену ријеч кмет. Сами пак тежаци схватили су институцију Сабора као неку чисто своју установу, која ће вијећати о њиховим невољама и тражити лијека да им се помогне. Само се тако може протумачити оно силно одушевљење и многобројно учествовање широких тежачких маса у првим саборским изборима.

Једна од најглавнијих запрека економског напредовања нашег тежака јест, без сумње, неријешено аграрно питање, затим нерегулисано шумско питање и тешки застарјели и неправедни порески систем. Господо моја, то су три голема зла, која у нашем тежаку убијају сваку вољу за што интензивнијим радом, која немилосрдно циједе и исисавају његову продуктивну снагу.

Што се тиче аграрног питања, аустријска се управа, ушавши у Босну, испрва носила мишљу, као што нам је познато, да ријеши кметско-агинске одношаје онако како ми то данас тражимо. Доцније је, прогласивши Саферску наредбу основним аграрним законом, оставила да све иде по старом. Оно наредаба што је у том питању издано, то махом није праведно, јер није у духу нашег народа и није прављено према приликама на пољу, већ за прашним зеленим столом. Несташица добрих законских установа за спорове у кметско-агинском одношају један је гријех босанске владе, али то није једини ни највећи гријех њезин.

Већи је гријех босанско-херцеговачке управе у том што није одмах иза окупације — као што је и намјеравала — на неки начин уредила то питање, што није кметима дала довољно земље за обрађивање, а агама одмјерила примјерне посједе, комасиране у једну или двије цјелине. Или што није по правди, по цијени или по приходу исплатила у готову давање хака. Тај гријех пропуштања босанско-херцеговачке управе морамо ми крвавим знојем плаћати, јер што се прије могло учинити за двадесет, данас треба двије стотине милиона!

Још је већи гријех босанске управе што се држала принципа да из неких економских разлога један те исти тежак не треба да има и своје и агинске земље. Држећи се тога принципа, издала је влада наредбу да се ерарно земљиште не даје кметима у неограничено власништво, него агама уз оптерећење с кметовским правом. По тој разрокој национално-економској политици сиромашни су тежаци о свом круху и руху крчили и култивирали пусту земљу за богаташе и велике посједнике. На тај је начин много кметовско селиште постало пет пута веће, многи ага, без икаквог труда и без своје кривице, пет пута богатији, а наше аграрно питање пет пута теже и замршеније. Највећи гријех босанско-херцеговачке управе јесте тај што је упустила да се процесуалним путем може изгубити кметовско право без икакове накнаде. На тај је начин створено од стотину породица хиљаду, и хиљаду просјака и бескућника, којих је већина, мало по мало, изумрла од глади и голотиње. То је, господо посланици, гријех који вапије на небо, и који се не може никаквом покором на овом свијету окајати.

У овом засједању избило је на површину неколико законских основа о тобожњој побољшици кметских одношаја. Један је чак и уставно претресан. То је тзв. лекс Јанкијевић, да се кметима при откупу њихове економске слободе опросте преносне таксе и биљези. Судбина овог закона, иако га је саборска већина изгласала, запечаћена је тиме што га је један католички посланик својим приједлогом раширио и на све сиромашне тежаке који купују земљу. Влада се је категорички изјавила против тог проширења, и тај закон неће бити санкционисан. Друга два закона, и то: лекс Стојановић и лекс Халилбашић иду, и један и други, за одржањем кметско-агинског одношаја, само се у једном наглашују побољшице за кмете, а у другом за аге. Ми који чврсто и непопустљиво стојимо на становишту облигатног ријешења аграрног питања не можемо примити ни једног ни другог лекса. Чак бисмо се могли прије одлучити за лекс Халилбашић, јер би он, кад би се усвојио, својим интрансигентним становиштем изазвао снажан и можда крвав отпор у земљи. Тај би отпор ваљда побудио владу да што прије донесе основу о облигатном откупу кметова. У том се састоји првенство и извјесна негативна корист коју би добили од лекс Халилбашић. Напосљетку, морам снажно нагласити да сви ови законски приједлози долазе доцкан, веома доцкан. Да су донешени и узакоњени прије педесет, шездесет година, они би имали свој raison d'être. Данас га немају. Једини облигатни откуп из државних средстава, а не којекакове заврнуте дјеломичне побољшице, може помоћи да наша пољопривреда и уопће наш културни, економски и социјални живот крене својим правим путем.

Како ствари данас стоје, економски положај тежака, а нарочито тежака кмета, веома је рђав и мизеран. Покушаћу да на основу података статистичког одјељења и публикација Земаљске владе изнесем пред господу посланике макар и блиједу слику материјалног питања нашег тежака у бањолучком котару.

Бањолучки котар има под ораницама, округло узевши, 70.000 хектара, и на томе се земљишту сије већа половица кукуруза, а на другу мању половицу долазе друга жита.

Као што се види, ова сразмјера, која је у Посавини још неповољнија, не служи никако у корист привредној продукцији и њеном рентабилитету. Остали приходи од земљорадње у овом котару нијесу вриједни ни спомена. То су мали башкалуци и воћњаци, који у овом крају дају мало користи. А како је са пашњацима и ливадама, види се најбоље по оној мршавој и изнуреној стоци. Какав је, према томе, економски положај кметова, којих има у овом котару 2.800 породица, дакле 70% од свега земљорадничког становништва, показаћу овдје у цифрама. На једну кметовску породицу у бањолучком котару долази 98 дунума оранице, 2 и по дунума ливаде и 2 дунума и 700 квм пашњака. Рачунао сам према владиној статистици колико би у најбољем случају једна кметовска породица могла имати прихода са свога селишта, па сам дошао до овога резултат. Кад кмет у бањолучком сеоском котару од своје жетве одбије сјеме, трећину, паушал и различне прирезе, онда једној породици остају на дан три киле кукуруза у зрну и двије киле бијелог жита. Да, господо, али треба и то знати, какво је то жито?! Ко је био од нас у Бањој Луци на чаршији, могао се освједочити како је то жито пуно кукоља, земље и прашине. Како га је јадни тежак дигао са гувна, онако га је одмах донио на чаршију, да што прије дође до готова новца. Да објасним господи како сам дошао до поменутог резултата, навешћу један примјер. Узмимо бољега кмета! Он је, рецимо, добио са свога селишта 100 товара жита. Он мора продати 10 товара да плати паушал, један товар да плати цестарину, један товар да плати црквено-школски прирез, 30 ока да плати прирез у име града, 50 ока за камате ако не плати на вријеме паушал, и 30 товара мора у натури дати хака. Од ово 100 товара треба још одбити житно сјеме, а то је обично „четврто”, дакле, 25 товара. Кад се ово све обрачуна, кметовској породици остају 32 товара и 20 ока, еле, само 7 товара и 20 ока више него што је посијано. А гдје су сада још друга давања, као кнезу, пољару, шумске глобе и остало, нарочито шумске глобе, које су страховите у овом котару!?

Да би ова слика унеколико била потпунија, морам нагласити да су кметовско-агински одношаји у овом котару необично неповољни. У цијелом котару има 671 ага. Од ово 670 ага има их 430 који немају више од 500 дунума земље, дакле 64% од цјелокупног броја ага. Они су махом сиромашни и искључиво живе од хака. Да би се одржали у животу, они у својој невољи циједе кмета да горе не може бити. Аге, ненаучене ни на какав рад, не траже никаквих других извора за приход, него једино гледају у хаку срећу и једино врело за приход, а кмет се угиба под овим силним теретом.

Навешћу једну причицу, да вам илустрирам те кметско-агинске одношаје какви су. Кад су били они немири, дошао ми је један муслиман: „Петре, и моји се кмети побунили!” Ја њему на то кажем: „Колико имаш кмета?” А он ми одговори: „Ја имам једнога, а мој брат два кмета!” Ја му одговорим: „Ко ће толике кмете умирити?!”

Ти су односи, дакле, веома тешки и за кмета и за агу. Да би ова моја слика још потпунија била, утврђујем још и ово да ових 670 ага има 1,300.000 круна дуга на кметовском земљишту, које укупно износи око 600.000 дунума, дакле 2 круне и 16 хелера на сваки дунум, а на сваког агу долази око 2.000 круна дуга. (''Коста Мајкић: И они су своје врсте кмети!''). Разумије се, за ове ситне и мале аге ово је питање њихове егзистенције.

Господо посланици! Ми праве привредне статистике заправо и немамо. А ако је и имамо, она је врло непотпуна и удешена како је влади драго. Ми не знамо како стојимо у којој грани земљорадње, ми не познајемо снагу наше земље. Ја, на примјер, нијесам нигдје нашао у владиној статистици колико у бањолучком котару просјечно даје хектар кукурузног или пшеничног рода итд. Горе истакнуте цифре узео сам према паушалној процјени, бившој десетини, те су оне сумарне.

Уопће, у пољопривреди влада није постигла никаквих повољних резултата. Ако хоћемо да говоримо о квалитету наших жита, тај је исти као и прије окупације. Ни милиони потрошени досада у владине неуспјеле експерименте, пољопривредне станице, ни пољодјелски одсјек Земаљске владе нијесу у том погледу ништа утицали, не само на квантитативни, него још мање на квалитативни напредак наших жита. А земаљска управа, кад о овом рачун даје и говори, држи се оног свог виспреног принципа: Ако је добра година па прилично роди, онда она то искоришћава па каже да је привредни напредак настао поради настојања владе, а ако не роди, онда су криве, каже она, елементарне непогоде и друге околности.

Успјех ових пољопривредних станица, које је влада још прије 25 година подигла и у које је утрошено милиона и милиона народног блага, знадемо какав је, и ако га је игдје и било, он не одговара оном новцу који је утрошен у њ. Ту се радило без икаква плана. Најбољи нам је доказ за то што и влада сама жели да укине ове Потемкинијаде и да их из историје своје пољопривредне политике сасвим избрише. У нас у Крајини нема ниједне пољопривредне станице. Она воћарска станица у Дервенти већ је развргнута. Јест, додуше, био у Приједору подигнут државни кокошињак, који је онако лијепо у лањском засједању оцртао мој врло поштовани колега Омер еф. Чиркинагић. Иако ме је г. Чиркинагић са овога мјеста учинио резил, назвавши ме српским арсузом, ја ипак нећу бити тјесногруд да његово мишљење о овоме кокошињаку не признам и не потврдим као сасвим тачно и исправно.

Ми Крајишници знамо врло добро да се у нас ништа, апсолутно ништа, није радило на практичном поучавању тежака. Он и данас дрвеним плугом оре, исто сјеме сије и исто му онолико роди као и прије окупације, ако не и мање! Знам поуздано да још никада ни у једно село у бањолучком котару није долазио од владе стручан човјек да народ поучи у рационалном обрађивању земље и у рационалној економији.

Иако нијесам стручњак економ, али сам економске ствари проучавао и читао, па знам и то да није могуће иза зеленог стола на мусали прописивати шта ће се и како ће се у којем котару или округу радити, па преко власти народу одређивати да то и то ради. Тако се радило у нас, па и данас се тако ради, те отуда и долазе стални неуспјеси у пољопривреди.

Ми који долазимо у додир са народом знамо врло много погрешака у земљорадњи и сточарству. Има сва сила, дакле, погрешака, особито што се тиче употребе земље, распореда култура, избора сјемена, прераде производа, гајења стоке итд. За све би се ове ствари могле саставити неке опће напомене за цијелу земљу и онда би био задатак стручњака, који су досад били само на папиру, у шематизму и буџету, да виде гдје се може шта радити, па да народ у томе поуче. Није ни то доста! У нас се мора са бескорисним експериментима какви су досад вођени већ једном тргати. Ако је управи уопће стало до напретка овог народа, она треба да нађе пута и начина да ову нашу занемарену и врло једнострану привреду усаврши, како би се добило што више земаљских и сточарских производа, да би се наш гладни и огољели народ што боље нахранио и заодио и да би у реду могао подмиривати и остале своје потребе. Не треба, господо, заборавити да од тежачког грубог физичког рада зависи и наука и култура и све. Све владе скоро свију народа водиле су највећу бригу о тежаку и сматрале су и сматрају — како један писац каже — тежака и земљорадњу за најглавнију основу, за камен темељац у згради што се зове држава. Министарство народне привреде у Сјеверној Америци има на своме печату изрезане ријечи: „Пољска је привреда темељ индустрији и трговини”.

Поред неријешеног аграрног питања, поред ове неупутне владине пољопривредне политике, долази замршено и нерегулисано шумско питање као један снажан фактор који пријечи напредовање и развијање народне привреде. Два момента у овом питању играју веома важну улогу: сервитутно право и крчевине. То су двије најпопуларније ствари у нашем народу, јер је ради њих много дана хапса одлежано и много крваво стеченог новца за глобу и шумску одштету плаћено. Прописано је да се сервитутно дрво мора у шуми булетати, и то најприје живо стабло, па пошто се изради, онда сваки комад за се. Рецимо да једну од ових формалности тежак пропусти — што је сасвим лако поред малог броја лугара и великог простора шума — лугар га тужи, шумски референт прорачуна шумску штету која се мора платити, и поред тога што је то дрво усјечено за властиту потребу. Овдје је изједначен онај који има сервитутно право и који узима дрво за себе без горњих формалности са оним који на исти начин дрво узме и прода, а можда и нема сервитутног права. Овај нам примјер, јасно илуструје то вајно сервитутно право, и из њега се види колико се плати глоба и одлежи затвора ради просте немарности управних органа! На подјели шума на опћинске и државне ради се, како чујем, у влади. Ту би ствар требало свестрано и исцрпно обрадити, да се не деси као са паушалацијом, па да се онако преко кољена ријеши ово веома важно и крупно привредно питање.

Друга је врста шумских глоба ради крчевина.

Ово вам је мора народна! У ово се троши много енергије, много крви и новца већ неких 15 година. Половица тежака, који званичним даном уреду дођу, припитаће код геометра или шумара: „Господине, стиже ли она моја молба за оно мало крчевине? Дај, молим те, да се то што прије ријеши, јер живјети не могу!”

Уколико је ово крчење и узурпирање ерарног земљишта оправдано или неоправдано, пада одговорност на земаљску управу, јер је она дужна и позвана да привредну политику удеси у интересу народа, да то питање ријеши у корист народа. Ово питање, и поред најбољег рјешења помоћу закона и наредаба, углавном зависи од локалних прилика, јер се не може једнако осудити за крчевину онај у Херцеговини као онај у средњој Босни и Посавини; нити се може једнако поступати са оним који живи и ради у брдима као с оним у равницама и питомим долинама. Даље се не може једнако казнити онај који нема земље, или је има врло мало, као онај који има доста, или је чак велики посједник. Па баш ради ових локалних прилика и разноликих узрока крчењу и узурпирању треба да се с овом ствари опрезно поступа, јер погрешке учињене сада у овом питању могу се у будћности врло јако осветити.

Узроци овом силном крчењу леже свакако у несређености наших аграрних и уопће економских одношаја. Жеља сиромаха да има бар што било своје, и богаташа да има још више, створила је анархију у овом питању, јер не узурпира и не крчи само онај сиромах бескућник, који је стјеран с читлука, или онај који нема довољно земље, већ и ага и бег. Свакако, у овој љутој кампањи за земљом слабије пролази сиромах, јер он нема ни средства ни друштвеног угледа, па да што добије или бар да му се молба брзо ријеши. Богатији, аге и бези, боље пролазе и прије су са својом ствари начисто. Они могу лакше доћи и до протекције, а сиромаси и по десетак година чекају на рјешење, и за то вријеме по неколико пута одлеже хапс и плате глобу.

Сви богатији већином моле за земљу или шуму да заведу тзв. Musterwirtschaft као, бајаги, да ће то бити од користи дотичном крају. Они редовно и добијају земљу или шуму у ту сврху, али до данас ни један не подиже тај Musterwirtschaft.

Има људи који су с читлука стјерани, па је и сама влада наредила да им се нађе комад земље али они и по неколико година чекају, и за то вријеме ради покушаја крчења одлеже много пута хапс и плате глобу.

Влада је згодним начином, углавном, отурила са себе одговорност ради давања ерарног земљишта. Кано да је наглавнија инстанција за ове ствари вијеће сеоских старјешина, па онда шумар и геометар. Али, поред свега тога што молба за, крчевину прође кроз толико шака, ипак се овдје ради без икаквог готовог економског програма. Почнимо са свијешћу сеоског вијећа! То су вам институције без властите главе, па тога ради нити знају нити могу заступати интересе својих опћина. Њихов одношај према политичким властима исти је као и старих кнезова, а ми ове врло добро познајемо. Свака молба, како рекох, дође на претресање сеоском вијећу, па шумару и онда референту, који на владу предлаже и ставља свој приједлог. Ко ће ова три фактора — који без икаква програма раде — сложити да молбу како треба израде. Сваки вуче на своју страну, један је против, други за. Сеоско вијеће се већином у овој ствари руководи бакшишем или каквим личним, родбинским симпатијама или пријатељством итд. Стога сам ја у једној сједници и устао овдје и тражио да влада ове ствари некако одузме од сеоских вијећа, јер она заиста не раде онако како би требало, и по њихову раду никад сиромах човјек не би могао доћи до земље, јер нема да плати свима члановима сеоског вијећа.

Ја ћу навести овдје један примјер. Један сиромах, ваљан човјек, купио један комад земље од 15 дунума и направио кућу. То је од села око пет километара далеко. У околици те његове земље све је ерарно земљиште, већим дијелом шикара. Ово 15 дунума сувише је мало и за најсиромашнијег тежака, те он предаде молбу за ерарно земљиште. Кад је геометар пролазио овим крајем, обиђе онај комад земље и унесе га у карту. То је био један изолован комад између потока и његовог зирата и износио је 22 дунума. Опћинско вијеће није ни чекало док му се стави ова молба на претресање, него је корпоративно дошло са кнезом шумском референту и тужило оног сиромаха, молећи да му се тај комад не даје, јер сељаци не могу живјети без тога комада, пошто им, тобоже, служи за испашу. То није била истина, јер ова опћина има огромне просторе испаше.

Оваквих случајева има сила једна!

Има и оваквих случајева: Један је добио ерарно земљиште, продао га, па моли за друго и опет га добије, а има и своје земље. Свакако, и овдје иде на руку опћинско сеоско вијеће. Велики посједници добијају ерарно земљиште ради арондирања, па га дају под кметоправу или задржавају за се, па и за ове молбе дају пристанак сеоска вијећа. Сеоско опћинско вијеће пристаје да се једном великом посједнику у њиховој опћини даје ерарно земљиште, поред толике сиротиње опћинске која је жељна комадић земље! Зар ово не издаје рђаву свједоџбу овим институцијама без властите главе!?

Досад је на горе изложени начин рјешавано годишње по која стотина молби, док је лањске године, како се чује, влада наредила да се све молбе морају израдити и предложити влади на рјешење, а тих молби има хиљаде и хиљаде, осим оних које су дошле на Сабор.

Што се хоће са оваким површним рјешавањем овако једне врло важне ствари? То нам открива стари метод наше управе, а тај је да се нешто сврши, а како — то је споредна ствар. Питање крчевина за нас је веома крупно питање. За рјешење овог питања требало би створити нарочити програм и установити посебне комисије, које би, према овом програму, умјеле да објективно проуче локалне прилике и да према њима раде. Ово садање летимично рјешавање молби за крчевине не уноси ништа рационално у нашу привреду, нити какав ред у овом питању. Ми остајемо у хаосу овога питања као и досада. То је свакако од големе штете за нашу ионако мизерну пољопривреду.

Треће зло које таре и убија нашу народну привреду јесте, како сам напријед споменуо, застарјели и неправедни порески систем. Нећу да се упуштам у детаљно разлагање нашег пореског система, јер, строго узевши, ова тема и не спада у данашњу дебату. Само ћу нагласити да су порези које плаћају земљорадници врло тешки и потпуно неправедни према порезима које плаћају неземљорадници-варошани.

Тако је лањске године у свом одличном говору у буџетској генералној дебати констатовао мој пријатељ Симо Ераковић да наши тежаци плаћају 10% државног буџета као принос од плодова са земље. У Аустрији тај принос износи 3,6% буџета, а у агрикултурној Угарској 6%, гдје је земља и много плоднија и гдје се много рационалније обрађује, гдје су комуникације много живље и развијеније него у нас. Наши су варошани много слабије опорезовани од тежака. Сваки је тежачки приход опорезован, док у варошана, на примјер, није опорезована рента и неки други приходи од капитала. И агински хак, који је у самој ствари један сигуран, фундиран приход, није опорезован. То је једна велика неправда, која се може само историјом објаснити. Историјом се такође могу објаснити и ови велики порези које плаћа сеоско, земљорадничко становништво. Прије окупације доминантан је положај имало варошко становништво, које се поглавито састојало из повлашћеног муслиманског елемента. То се је становништво бранило од пореског терета, бацајући све порезе и намете на бесправно сеоско становништво, које је у већини својој било немуслиманско, дакле православно и католичко. Сличних случајева било је у историји. Једна друштвена група, осјећајући се довољно јаком у свом повлаштеном положају, извлачила се у прошлости често пута испод пореске дужности.

Аустријска управа, ушавши у Босну, мјесто да као културна држава изглади и поправи у интересу народне привреде ове историјске неправде, задржала је стари турски порески систем, погоршавши га тиме што је увела неке нове порезе и намете којих није било под османлијском управом.

Сви смо начисто да су наши тежаци најјаче опорезовани, то је признала и земаљска управа.

Осим тога, господо моја, треба имати на уму и ону језиву али истиниту тврдњу енглеског економског писца Џона Лока, који вели: Како се год порези прописивали и из којих се год руку примали, на крају крајева они падају на земљораднике. Ова тврдња нарочито вриједи за Босну и Херцеговину, јер су оне чисто агрикултурне земље. Да се једна земља подигне из примитивног економског стања на виши привредни и културни степен, потребно је само добро и праведно уређење правних и имовинских одношаја, затим умјерени порези, а све остало доћи ће само од себе, вели други енглески економски писац.

Ја сам у крупним потезима оцртао три голема зла која тиште нашу отаџбину, наш народ и нашу народну привреду. То су, господо, три питања на чијем санирању треба радити.

Та питања траже и много труда, много разумијевања и много, врло много, специјално босанског патриотизма, којег ова данашња влада нема, па јој због тога не могу ни гласати буџета.

{{ЈВ-аутор|Петар Кочић|1916}}

==Извор==
*Петар Кочић: САБРАНА ДЈЕЛA I-IV, Ars libri • Бесједа • ТИА Јанус и Пројекат Растко библиотека српске културе на Интернету, aприл 2002.

[[Категорија:Петар Кочић]]</text>
      <sha1>0xuqr8qf6pkg3qsnf7ntap4em307g5j</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144422</id>
      <parentid>144421</parentid>
      <timestamp>2026-06-19T09:24:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Додате -{}- због пресловљавања</comment>
      <origin>144422</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="42680" sha1="cgya8yv9299qq4p8igdr1qklrj8rnok" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Аграрна политика босанске владе
| одељак=
| аутор=Петар Кочић
| белешке=-{I}- заседање -{LХХХ}- седница (27. марта 1911)
}}
Господо посланици!

О народној привреди, економском стању и приликама нашег тежака говорено је много и првог и овог засједања. Оштро су критикована сва неуспјела владина предузећа у области пољопривреде, нарочито пољопривредне станице. Говори народних посланика били су прожети дубоким увјерењем да је наш тежак клонуо под теретом несређених економских одношаја и силних пореза. И са српске и са хрватске стране, са хрватске на жалост само првог засједања, наглашавано је да је овај Сабор у првом реду позван да се побрине о законским мјерама којима би се колико-толико побољшало економско стање нашега тежака. Само су се гг. Муслимани клонили тог наглашавања из некакве бојазни да случајно у својим излагањима не спомену ријеч кмет. Сами пак тежаци схватили су институцију Сабора као неку чисто своју установу, која ће вијећати о њиховим невољама и тражити лијека да им се помогне. Само се тако може протумачити оно силно одушевљење и многобројно учествовање широких тежачких маса у првим саборским изборима.

Једна од најглавнијих запрека економског напредовања нашег тежака јест, без сумње, неријешено аграрно питање, затим нерегулисано шумско питање и тешки застарјели и неправедни порески систем. Господо моја, то су три голема зла, која у нашем тежаку убијају сваку вољу за што интензивнијим радом, која немилосрдно циједе и исисавају његову продуктивну снагу.

Што се тиче аграрног питања, аустријска се управа, ушавши у Босну, испрва носила мишљу, као што нам је познато, да ријеши кметско-агинске одношаје онако како ми то данас тражимо. Доцније је, прогласивши Саферску наредбу основним аграрним законом, оставила да све иде по старом. Оно наредаба што је у том питању издано, то махом није праведно, јер није у духу нашег народа и није прављено према приликама на пољу, већ за прашним зеленим столом. Несташица добрих законских установа за спорове у кметско-агинском одношају један је гријех босанске владе, али то није једини ни највећи гријех њезин.

Већи је гријех босанско-херцеговачке управе у том што није одмах иза окупације — као што је и намјеравала — на неки начин уредила то питање, што није кметима дала довољно земље за обрађивање, а агама одмјерила примјерне посједе, комасиране у једну или двије цјелине. Или што није по правди, по цијени или по приходу исплатила у готову давање хака. Тај гријех пропуштања босанско-херцеговачке управе морамо ми крвавим знојем плаћати, јер што се прије могло учинити за двадесет, данас треба двије стотине милиона!

Још је већи гријех босанске управе што се држала принципа да из неких економских разлога један те исти тежак не треба да има и своје и агинске земље. Држећи се тога принципа, издала је влада наредбу да се ерарно земљиште не даје кметима у неограничено власништво, него агама уз оптерећење с кметовским правом. По тој разрокој национално-економској политици сиромашни су тежаци о свом круху и руху крчили и култивирали пусту земљу за богаташе и велике посједнике. На тај је начин много кметовско селиште постало пет пута веће, многи ага, без икаквог труда и без своје кривице, пет пута богатији, а наше аграрно питање пет пута теже и замршеније. Највећи гријех босанско-херцеговачке управе јесте тај што је упустила да се процесуалним путем може изгубити кметовско право без икакове накнаде. На тај је начин створено од стотину породица хиљаду, и хиљаду просјака и бескућника, којих је већина, мало по мало, изумрла од глади и голотиње. То је, господо посланици, гријех који вапије на небо, и који се не може никаквом покором на овом свијету окајати.

У овом засједању избило је на површину неколико законских основа о тобожњој побољшици кметских одношаја. Један је чак и уставно претресан. То је тзв. лекс Јанкијевић, да се кметима при откупу њихове економске слободе опросте преносне таксе и биљези. Судбина овог закона, иако га је саборска већина изгласала, запечаћена је тиме што га је један католички посланик својим приједлогом раширио и на све сиромашне тежаке који купују земљу. Влада се је категорички изјавила против тог проширења, и тај закон неће бити санкционисан. Друга два закона, и то: лекс Стојановић и лекс Халилбашић иду, и један и други, за одржањем кметско-агинског одношаја, само се у једном наглашују побољшице за кмете, а у другом за аге. Ми који чврсто и непопустљиво стојимо на становишту облигатног ријешења аграрног питања не можемо примити ни једног ни другог лекса. Чак бисмо се могли прије одлучити за лекс Халилбашић, јер би он, кад би се усвојио, својим интрансигентним становиштем изазвао снажан и можда крвав отпор у земљи. Тај би отпор ваљда побудио владу да што прије донесе основу о облигатном откупу кметова. У том се састоји првенство и извјесна негативна корист коју би добили од лекс Халилбашић. Напосљетку, морам снажно нагласити да сви ови законски приједлози долазе доцкан, веома доцкан. Да су донешени и узакоњени прије педесет, шездесет година, они би имали свој raison d'être. Данас га немају. Једини облигатни откуп из државних средстава, а не којекакове заврнуте дјеломичне побољшице, може помоћи да наша пољопривреда и уопће наш културни, економски и социјални живот крене својим правим путем.

Како ствари данас стоје, економски положај тежака, а нарочито тежака кмета, веома је рђав и мизеран. Покушаћу да на основу података статистичког одјељења и публикација Земаљске владе изнесем пред господу посланике макар и блиједу слику материјалног питања нашег тежака у бањолучком котару.

Бањолучки котар има под ораницама, округло узевши, 70.000 хектара, и на томе се земљишту сије већа половица кукуруза, а на другу мању половицу долазе друга жита.

Као што се види, ова сразмјера, која је у Посавини још неповољнија, не служи никако у корист привредној продукцији и њеном рентабилитету. Остали приходи од земљорадње у овом котару нијесу вриједни ни спомена. То су мали башкалуци и воћњаци, који у овом крају дају мало користи. А како је са пашњацима и ливадама, види се најбоље по оној мршавој и изнуреној стоци. Какав је, према томе, економски положај кметова, којих има у овом котару 2.800 породица, дакле 70% од свега земљорадничког становништва, показаћу овдје у цифрама. На једну кметовску породицу у бањолучком котару долази 98 дунума оранице, 2 и по дунума ливаде и 2 дунума и 700 квм пашњака. Рачунао сам према владиној статистици колико би у најбољем случају једна кметовска породица могла имати прихода са свога селишта, па сам дошао до овога резултат. Кад кмет у бањолучком сеоском котару од своје жетве одбије сјеме, трећину, паушал и различне прирезе, онда једној породици остају на дан три киле кукуруза у зрну и двије киле бијелог жита. Да, господо, али треба и то знати, какво је то жито?! Ко је био од нас у Бањој Луци на чаршији, могао се освједочити како је то жито пуно кукоља, земље и прашине. Како га је јадни тежак дигао са гувна, онако га је одмах донио на чаршију, да што прије дође до готова новца. Да објасним господи како сам дошао до поменутог резултата, навешћу један примјер. Узмимо бољега кмета! Он је, рецимо, добио са свога селишта 100 товара жита. Он мора продати 10 товара да плати паушал, један товар да плати цестарину, један товар да плати црквено-школски прирез, 30 ока да плати прирез у име града, 50 ока за камате ако не плати на вријеме паушал, и 30 товара мора у натури дати хака. Од ово 100 товара треба још одбити житно сјеме, а то је обично „четврто”, дакле, 25 товара. Кад се ово све обрачуна, кметовској породици остају 32 товара и 20 ока, еле, само 7 товара и 20 ока више него што је посијано. А гдје су сада још друга давања, као кнезу, пољару, шумске глобе и остало, нарочито шумске глобе, које су страховите у овом котару!?

Да би ова слика унеколико била потпунија, морам нагласити да су кметовско-агински одношаји у овом котару необично неповољни. У цијелом котару има 671 ага. Од ово 670 ага има их 430 који немају више од 500 дунума земље, дакле 64% од цјелокупног броја ага. Они су махом сиромашни и искључиво живе од хака. Да би се одржали у животу, они у својој невољи циједе кмета да горе не може бити. Аге, ненаучене ни на какав рад, не траже никаквих других извора за приход, него једино гледају у хаку срећу и једино врело за приход, а кмет се угиба под овим силним теретом.

Навешћу једну причицу, да вам илустрирам те кметско-агинске одношаје какви су. Кад су били они немири, дошао ми је један муслиман: „Петре, и моји се кмети побунили!” Ја њему на то кажем: „Колико имаш кмета?” А он ми одговори: „Ја имам једнога, а мој брат два кмета!” Ја му одговорим: „Ко ће толике кмете умирити?!”

Ти су односи, дакле, веома тешки и за кмета и за агу. Да би ова моја слика још потпунија била, утврђујем још и ово да ових 670 ага има 1,300.000 круна дуга на кметовском земљишту, које укупно износи око 600.000 дунума, дакле 2 круне и 16 хелера на сваки дунум, а на сваког агу долази око 2.000 круна дуга. (''Коста Мајкић: И они су своје врсте кмети!''). Разумије се, за ове ситне и мале аге ово је питање њихове егзистенције.

Господо посланици! Ми праве привредне статистике заправо и немамо. А ако је и имамо, она је врло непотпуна и удешена како је влади драго. Ми не знамо како стојимо у којој грани земљорадње, ми не познајемо снагу наше земље. Ја, на примјер, нијесам нигдје нашао у владиној статистици колико у бањолучком котару просјечно даје хектар кукурузног или пшеничног рода итд. Горе истакнуте цифре узео сам према паушалној процјени, бившој десетини, те су оне сумарне.

Уопће, у пољопривреди влада није постигла никаквих повољних резултата. Ако хоћемо да говоримо о квалитету наших жита, тај је исти као и прије окупације. Ни милиони потрошени досада у владине неуспјеле експерименте, пољопривредне станице, ни пољодјелски одсјек Земаљске владе нијесу у том погледу ништа утицали, не само на квантитативни, него још мање на квалитативни напредак наших жита. А земаљска управа, кад о овом рачун даје и говори, држи се оног свог виспреног принципа: Ако је добра година па прилично роди, онда она то искоришћава па каже да је привредни напредак настао поради настојања владе, а ако не роди, онда су криве, каже она, елементарне непогоде и друге околности.

Успјех ових пољопривредних станица, које је влада још прије 25 година подигла и у које је утрошено милиона и милиона народног блага, знадемо какав је, и ако га је игдје и било, он не одговара оном новцу који је утрошен у њ. Ту се радило без икаква плана. Најбољи нам је доказ за то што и влада сама жели да укине ове Потемкинијаде и да их из историје своје пољопривредне политике сасвим избрише. У нас у Крајини нема ниједне пољопривредне станице. Она воћарска станица у Дервенти већ је развргнута. Јест, додуше, био у Приједору подигнут државни кокошињак, који је онако лијепо у лањском засједању оцртао мој врло поштовани колега Омер еф. Чиркинагић. Иако ме је г. Чиркинагић са овога мјеста учинио резил, назвавши ме српским арсузом, ја ипак нећу бити тјесногруд да његово мишљење о овоме кокошињаку не признам и не потврдим као сасвим тачно и исправно.

Ми Крајишници знамо врло добро да се у нас ништа, апсолутно ништа, није радило на практичном поучавању тежака. Он и данас дрвеним плугом оре, исто сјеме сије и исто му онолико роди као и прије окупације, ако не и мање! Знам поуздано да још никада ни у једно село у бањолучком котару није долазио од владе стручан човјек да народ поучи у рационалном обрађивању земље и у рационалној економији.

Иако нијесам стручњак економ, али сам економске ствари проучавао и читао, па знам и то да није могуће иза зеленог стола на мусали прописивати шта ће се и како ће се у којем котару или округу радити, па преко власти народу одређивати да то и то ради. Тако се радило у нас, па и данас се тако ради, те отуда и долазе стални неуспјеси у пољопривреди.

Ми који долазимо у додир са народом знамо врло много погрешака у земљорадњи и сточарству. Има сва сила, дакле, погрешака, особито што се тиче употребе земље, распореда култура, избора сјемена, прераде производа, гајења стоке итд. За све би се ове ствари могле саставити неке опће напомене за цијелу земљу и онда би био задатак стручњака, који су досад били само на папиру, у шематизму и буџету, да виде гдје се може шта радити, па да народ у томе поуче. Није ни то доста! У нас се мора са бескорисним експериментима какви су досад вођени већ једном тргати. Ако је управи уопће стало до напретка овог народа, она треба да нађе пута и начина да ову нашу занемарену и врло једнострану привреду усаврши, како би се добило што више земаљских и сточарских производа, да би се наш гладни и огољели народ што боље нахранио и заодио и да би у реду могао подмиривати и остале своје потребе. Не треба, господо, заборавити да од тежачког грубог физичког рада зависи и наука и култура и све. Све владе скоро свију народа водиле су највећу бригу о тежаку и сматрале су и сматрају — како један писац каже — тежака и земљорадњу за најглавнију основу, за камен темељац у згради што се зове држава. Министарство народне привреде у Сјеверној Америци има на своме печату изрезане ријечи: „Пољска је привреда темељ индустрији и трговини”.

Поред неријешеног аграрног питања, поред ове неупутне владине пољопривредне политике, долази замршено и нерегулисано шумско питање као један снажан фактор који пријечи напредовање и развијање народне привреде. Два момента у овом питању играју веома важну улогу: сервитутно право и крчевине. То су двије најпопуларније ствари у нашем народу, јер је ради њих много дана хапса одлежано и много крваво стеченог новца за глобу и шумску одштету плаћено. Прописано је да се сервитутно дрво мора у шуми булетати, и то најприје живо стабло, па пошто се изради, онда сваки комад за се. Рецимо да једну од ових формалности тежак пропусти — што је сасвим лако поред малог броја лугара и великог простора шума — лугар га тужи, шумски референт прорачуна шумску штету која се мора платити, и поред тога што је то дрво усјечено за властиту потребу. Овдје је изједначен онај који има сервитутно право и који узима дрво за себе без горњих формалности са оним који на исти начин дрво узме и прода, а можда и нема сервитутног права. Овај нам примјер, јасно илуструје то вајно сервитутно право, и из њега се види колико се плати глоба и одлежи затвора ради просте немарности управних органа! На подјели шума на опћинске и државне ради се, како чујем, у влади. Ту би ствар требало свестрано и исцрпно обрадити, да се не деси као са паушалацијом, па да се онако преко кољена ријеши ово веома важно и крупно привредно питање.

Друга је врста шумских глоба ради крчевина.

Ово вам је мора народна! У ово се троши много енергије, много крви и новца већ неких 15 година. Половица тежака, који званичним даном уреду дођу, припитаће код геометра или шумара: „Господине, стиже ли она моја молба за оно мало крчевине? Дај, молим те, да се то што прије ријеши, јер живјети не могу!”

Уколико је ово крчење и узурпирање ерарног земљишта оправдано или неоправдано, пада одговорност на земаљску управу, јер је она дужна и позвана да привредну политику удеси у интересу народа, да то питање ријеши у корист народа. Ово питање, и поред најбољег рјешења помоћу закона и наредаба, углавном зависи од локалних прилика, јер се не може једнако осудити за крчевину онај у Херцеговини као онај у средњој Босни и Посавини; нити се може једнако поступати са оним који живи и ради у брдима као с оним у равницама и питомим долинама. Даље се не може једнако казнити онај који нема земље, или је има врло мало, као онај који има доста, или је чак велики посједник. Па баш ради ових локалних прилика и разноликих узрока крчењу и узурпирању треба да се с овом ствари опрезно поступа, јер погрешке учињене сада у овом питању могу се у будћности врло јако осветити.

Узроци овом силном крчењу леже свакако у несређености наших аграрних и уопће економских одношаја. Жеља сиромаха да има бар што било своје, и богаташа да има још више, створила је анархију у овом питању, јер не узурпира и не крчи само онај сиромах бескућник, који је стјеран с читлука, или онај који нема довољно земље, већ и ага и бег. Свакако, у овој љутој кампањи за земљом слабије пролази сиромах, јер он нема ни средства ни друштвеног угледа, па да што добије или бар да му се молба брзо ријеши. Богатији, аге и бези, боље пролазе и прије су са својом ствари начисто. Они могу лакше доћи и до протекције, а сиромаси и по десетак година чекају на рјешење, и за то вријеме по неколико пута одлеже хапс и плате глобу.

Сви богатији већином моле за земљу или шуму да заведу тзв. Musterwirtschaft као, бајаги, да ће то бити од користи дотичном крају. Они редовно и добијају земљу или шуму у ту сврху, али до данас ни један не подиже тај Musterwirtschaft.

Има људи који су с читлука стјерани, па је и сама влада наредила да им се нађе комад земље али они и по неколико година чекају, и за то вријеме ради покушаја крчења одлеже много пута хапс и плате глобу.

Влада је згодним начином, углавном, отурила са себе одговорност ради давања ерарног земљишта. Кано да је наглавнија инстанција за ове ствари вијеће сеоских старјешина, па онда шумар и геометар. Али, поред свега тога што молба за, крчевину прође кроз толико шака, ипак се овдје ради без икаквог готовог економског програма. Почнимо са свијешћу сеоског вијећа! То су вам институције без властите главе, па тога ради нити знају нити могу заступати интересе својих опћина. Њихов одношај према политичким властима исти је као и старих кнезова, а ми ове врло добро познајемо. Свака молба, како рекох, дође на претресање сеоском вијећу, па шумару и онда референту, који на владу предлаже и ставља свој приједлог. Ко ће ова три фактора — који без икаква програма раде — сложити да молбу како треба израде. Сваки вуче на своју страну, један је против, други за. Сеоско вијеће се већином у овој ствари руководи бакшишем или каквим личним, родбинским симпатијама или пријатељством итд. Стога сам ја у једној сједници и устао овдје и тражио да влада ове ствари некако одузме од сеоских вијећа, јер она заиста не раде онако како би требало, и по њихову раду никад сиромах човјек не би могао доћи до земље, јер нема да плати свима члановима сеоског вијећа.

Ја ћу навести овдје један примјер. Један сиромах, ваљан човјек, купио један комад земље од 15 дунума и направио кућу. То је од села око пет километара далеко. У околици те његове земље све је ерарно земљиште, већим дијелом шикара. Ово 15 дунума сувише је мало и за најсиромашнијег тежака, те он предаде молбу за ерарно земљиште. Кад је геометар пролазио овим крајем, обиђе онај комад земље и унесе га у карту. То је био један изолован комад између потока и његовог зирата и износио је 22 дунума. Опћинско вијеће није ни чекало док му се стави ова молба на претресање, него је корпоративно дошло са кнезом шумском референту и тужило оног сиромаха, молећи да му се тај комад не даје, јер сељаци не могу живјети без тога комада, пошто им, тобоже, служи за испашу. То није била истина, јер ова опћина има огромне просторе испаше.

Оваквих случајева има сила једна!

Има и оваквих случајева: Један је добио ерарно земљиште, продао га, па моли за друго и опет га добије, а има и своје земље. Свакако, и овдје иде на руку опћинско сеоско вијеће. Велики посједници добијају ерарно земљиште ради арондирања, па га дају под кметоправу или задржавају за се, па и за ове молбе дају пристанак сеоска вијећа. Сеоско опћинско вијеће пристаје да се једном великом посједнику у њиховој опћини даје ерарно земљиште, поред толике сиротиње опћинске која је жељна комадић земље! Зар ово не издаје рђаву свједоџбу овим институцијама без властите главе!?

Досад је на горе изложени начин рјешавано годишње по која стотина молби, док је лањске године, како се чује, влада наредила да се све молбе морају израдити и предложити влади на рјешење, а тих молби има хиљаде и хиљаде, осим оних које су дошле на Сабор.

Што се хоће са оваким површним рјешавањем овако једне врло важне ствари? То нам открива стари метод наше управе, а тај је да се нешто сврши, а како — то је споредна ствар. Питање крчевина за нас је веома крупно питање. За рјешење овог питања требало би створити нарочити програм и установити посебне комисије, које би, према овом програму, умјеле да објективно проуче локалне прилике и да према њима раде. Ово садање летимично рјешавање молби за крчевине не уноси ништа рационално у нашу привреду, нити какав ред у овом питању. Ми остајемо у хаосу овога питања као и досада. То је свакако од големе штете за нашу ионако мизерну пољопривреду.

Треће зло које таре и убија нашу народну привреду јесте, како сам напријед споменуо, застарјели и неправедни порески систем. Нећу да се упуштам у детаљно разлагање нашег пореског система, јер, строго узевши, ова тема и не спада у данашњу дебату. Само ћу нагласити да су порези које плаћају земљорадници врло тешки и потпуно неправедни према порезима које плаћају неземљорадници-варошани.

Тако је лањске године у свом одличном говору у буџетској генералној дебати констатовао мој пријатељ Симо Ераковић да наши тежаци плаћају 10% државног буџета као принос од плодова са земље. У Аустрији тај принос износи 3,6% буџета, а у агрикултурној Угарској 6%, гдје је земља и много плоднија и гдје се много рационалније обрађује, гдје су комуникације много живље и развијеније него у нас. Наши су варошани много слабије опорезовани од тежака. Сваки је тежачки приход опорезован, док у варошана, на примјер, није опорезована рента и неки други приходи од капитала. И агински хак, који је у самој ствари један сигуран, фундиран приход, није опорезован. То је једна велика неправда, која се може само историјом објаснити. Историјом се такође могу објаснити и ови велики порези које плаћа сеоско, земљорадничко становништво. Прије окупације доминантан је положај имало варошко становништво, које се поглавито састојало из повлашћеног муслиманског елемента. То се је становништво бранило од пореског терета, бацајући све порезе и намете на бесправно сеоско становништво, које је у већини својој било немуслиманско, дакле православно и католичко. Сличних случајева било је у историји. Једна друштвена група, осјећајући се довољно јаком у свом повлаштеном положају, извлачила се у прошлости често пута испод пореске дужности.

Аустријска управа, ушавши у Босну, мјесто да као културна држава изглади и поправи у интересу народне привреде ове историјске неправде, задржала је стари турски порески систем, погоршавши га тиме што је увела неке нове порезе и намете којих није било под османлијском управом.

Сви смо начисто да су наши тежаци најјаче опорезовани, то је признала и земаљска управа.

Осим тога, господо моја, треба имати на уму и ону језиву али истиниту тврдњу енглеског економског писца Џона Лока, који вели: Како се год порези прописивали и из којих се год руку примали, на крају крајева они падају на земљораднике. Ова тврдња нарочито вриједи за Босну и Херцеговину, јер су оне чисто агрикултурне земље. Да се једна земља подигне из примитивног економског стања на виши привредни и културни степен, потребно је само добро и праведно уређење правних и имовинских одношаја, затим умјерени порези, а све остало доћи ће само од себе, вели други енглески економски писац.

Ја сам у крупним потезима оцртао три голема зла која тиште нашу отаџбину, наш народ и нашу народну привреду. То су, господо, три питања на чијем санирању треба радити.

Та питања траже и много труда, много разумијевања и много, врло много, специјално босанског патриотизма, којег ова данашња влада нема, па јој због тога не могу ни гласати буџета.

{{ЈВ-аутор|Петар Кочић|1916}}

==Извор==
*Петар Кочић: САБРАНА ДЈЕЛA -{I-IV}-, Ars libri • Бесједа • ТИА Јанус и Пројекат Растко библиотека српске културе на Интернету, aприл 2002.

[[Категорија:Петар Кочић]]</text>
      <sha1>cgya8yv9299qq4p8igdr1qklrj8rnok</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144428</id>
      <parentid>144422</parentid>
      <timestamp>2026-06-19T11:29:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>144428</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="42681" sha1="04srxro5pi2s7otfpfys19ki92waoe9" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Аграрна политика босанске владе
| одељак=
| аутор=Петар Кочић
| белешке=-{I}- заседање, -{LХХХ}- седница (27. марта 1911)
}}
Господо посланици!

О народној привреди, економском стању и приликама нашег тежака говорено је много и првог и овог засједања. Оштро су критикована сва неуспјела владина предузећа у области пољопривреде, нарочито пољопривредне станице. Говори народних посланика били су прожети дубоким увјерењем да је наш тежак клонуо под теретом несређених економских одношаја и силних пореза. И са српске и са хрватске стране, са хрватске на жалост само првог засједања, наглашавано је да је овај Сабор у првом реду позван да се побрине о законским мјерама којима би се колико-толико побољшало економско стање нашега тежака. Само су се гг. Муслимани клонили тог наглашавања из некакве бојазни да случајно у својим излагањима не спомену ријеч кмет. Сами пак тежаци схватили су институцију Сабора као неку чисто своју установу, која ће вијећати о њиховим невољама и тражити лијека да им се помогне. Само се тако може протумачити оно силно одушевљење и многобројно учествовање широких тежачких маса у првим саборским изборима.

Једна од најглавнијих запрека економског напредовања нашег тежака јест, без сумње, неријешено аграрно питање, затим нерегулисано шумско питање и тешки застарјели и неправедни порески систем. Господо моја, то су три голема зла, која у нашем тежаку убијају сваку вољу за што интензивнијим радом, која немилосрдно циједе и исисавају његову продуктивну снагу.

Што се тиче аграрног питања, аустријска се управа, ушавши у Босну, испрва носила мишљу, као што нам је познато, да ријеши кметско-агинске одношаје онако како ми то данас тражимо. Доцније је, прогласивши Саферску наредбу основним аграрним законом, оставила да све иде по старом. Оно наредаба што је у том питању издано, то махом није праведно, јер није у духу нашег народа и није прављено према приликама на пољу, већ за прашним зеленим столом. Несташица добрих законских установа за спорове у кметско-агинском одношају један је гријех босанске владе, али то није једини ни највећи гријех њезин.

Већи је гријех босанско-херцеговачке управе у том што није одмах иза окупације — као што је и намјеравала — на неки начин уредила то питање, што није кметима дала довољно земље за обрађивање, а агама одмјерила примјерне посједе, комасиране у једну или двије цјелине. Или што није по правди, по цијени или по приходу исплатила у готову давање хака. Тај гријех пропуштања босанско-херцеговачке управе морамо ми крвавим знојем плаћати, јер што се прије могло учинити за двадесет, данас треба двије стотине милиона!

Још је већи гријех босанске управе што се држала принципа да из неких економских разлога један те исти тежак не треба да има и своје и агинске земље. Држећи се тога принципа, издала је влада наредбу да се ерарно земљиште не даје кметима у неограничено власништво, него агама уз оптерећење с кметовским правом. По тој разрокој национално-економској политици сиромашни су тежаци о свом круху и руху крчили и култивирали пусту земљу за богаташе и велике посједнике. На тај је начин много кметовско селиште постало пет пута веће, многи ага, без икаквог труда и без своје кривице, пет пута богатији, а наше аграрно питање пет пута теже и замршеније. Највећи гријех босанско-херцеговачке управе јесте тај што је упустила да се процесуалним путем може изгубити кметовско право без икакове накнаде. На тај је начин створено од стотину породица хиљаду, и хиљаду просјака и бескућника, којих је већина, мало по мало, изумрла од глади и голотиње. То је, господо посланици, гријех који вапије на небо, и који се не може никаквом покором на овом свијету окајати.

У овом засједању избило је на површину неколико законских основа о тобожњој побољшици кметских одношаја. Један је чак и уставно претресан. То је тзв. лекс Јанкијевић, да се кметима при откупу њихове економске слободе опросте преносне таксе и биљези. Судбина овог закона, иако га је саборска већина изгласала, запечаћена је тиме што га је један католички посланик својим приједлогом раширио и на све сиромашне тежаке који купују земљу. Влада се је категорички изјавила против тог проширења, и тај закон неће бити санкционисан. Друга два закона, и то: лекс Стојановић и лекс Халилбашић иду, и један и други, за одржањем кметско-агинског одношаја, само се у једном наглашују побољшице за кмете, а у другом за аге. Ми који чврсто и непопустљиво стојимо на становишту облигатног ријешења аграрног питања не можемо примити ни једног ни другог лекса. Чак бисмо се могли прије одлучити за лекс Халилбашић, јер би он, кад би се усвојио, својим интрансигентним становиштем изазвао снажан и можда крвав отпор у земљи. Тај би отпор ваљда побудио владу да што прије донесе основу о облигатном откупу кметова. У том се састоји првенство и извјесна негативна корист коју би добили од лекс Халилбашић. Напосљетку, морам снажно нагласити да сви ови законски приједлози долазе доцкан, веома доцкан. Да су донешени и узакоњени прије педесет, шездесет година, они би имали свој raison d'être. Данас га немају. Једини облигатни откуп из државних средстава, а не којекакове заврнуте дјеломичне побољшице, може помоћи да наша пољопривреда и уопће наш културни, економски и социјални живот крене својим правим путем.

Како ствари данас стоје, економски положај тежака, а нарочито тежака кмета, веома је рђав и мизеран. Покушаћу да на основу података статистичког одјељења и публикација Земаљске владе изнесем пред господу посланике макар и блиједу слику материјалног питања нашег тежака у бањолучком котару.

Бањолучки котар има под ораницама, округло узевши, 70.000 хектара, и на томе се земљишту сије већа половица кукуруза, а на другу мању половицу долазе друга жита.

Као што се види, ова сразмјера, која је у Посавини још неповољнија, не служи никако у корист привредној продукцији и њеном рентабилитету. Остали приходи од земљорадње у овом котару нијесу вриједни ни спомена. То су мали башкалуци и воћњаци, који у овом крају дају мало користи. А како је са пашњацима и ливадама, види се најбоље по оној мршавој и изнуреној стоци. Какав је, према томе, економски положај кметова, којих има у овом котару 2.800 породица, дакле 70% од свега земљорадничког становништва, показаћу овдје у цифрама. На једну кметовску породицу у бањолучком котару долази 98 дунума оранице, 2 и по дунума ливаде и 2 дунума и 700 квм пашњака. Рачунао сам према владиној статистици колико би у најбољем случају једна кметовска породица могла имати прихода са свога селишта, па сам дошао до овога резултат. Кад кмет у бањолучком сеоском котару од своје жетве одбије сјеме, трећину, паушал и различне прирезе, онда једној породици остају на дан три киле кукуруза у зрну и двије киле бијелог жита. Да, господо, али треба и то знати, какво је то жито?! Ко је био од нас у Бањој Луци на чаршији, могао се освједочити како је то жито пуно кукоља, земље и прашине. Како га је јадни тежак дигао са гувна, онако га је одмах донио на чаршију, да што прије дође до готова новца. Да објасним господи како сам дошао до поменутог резултата, навешћу један примјер. Узмимо бољега кмета! Он је, рецимо, добио са свога селишта 100 товара жита. Он мора продати 10 товара да плати паушал, један товар да плати цестарину, један товар да плати црквено-школски прирез, 30 ока да плати прирез у име града, 50 ока за камате ако не плати на вријеме паушал, и 30 товара мора у натури дати хака. Од ово 100 товара треба још одбити житно сјеме, а то је обично „четврто”, дакле, 25 товара. Кад се ово све обрачуна, кметовској породици остају 32 товара и 20 ока, еле, само 7 товара и 20 ока више него што је посијано. А гдје су сада још друга давања, као кнезу, пољару, шумске глобе и остало, нарочито шумске глобе, које су страховите у овом котару!?

Да би ова слика унеколико била потпунија, морам нагласити да су кметовско-агински одношаји у овом котару необично неповољни. У цијелом котару има 671 ага. Од ово 670 ага има их 430 који немају више од 500 дунума земље, дакле 64% од цјелокупног броја ага. Они су махом сиромашни и искључиво живе од хака. Да би се одржали у животу, они у својој невољи циједе кмета да горе не може бити. Аге, ненаучене ни на какав рад, не траже никаквих других извора за приход, него једино гледају у хаку срећу и једино врело за приход, а кмет се угиба под овим силним теретом.

Навешћу једну причицу, да вам илустрирам те кметско-агинске одношаје какви су. Кад су били они немири, дошао ми је један муслиман: „Петре, и моји се кмети побунили!” Ја њему на то кажем: „Колико имаш кмета?” А он ми одговори: „Ја имам једнога, а мој брат два кмета!” Ја му одговорим: „Ко ће толике кмете умирити?!”

Ти су односи, дакле, веома тешки и за кмета и за агу. Да би ова моја слика још потпунија била, утврђујем још и ово да ових 670 ага има 1,300.000 круна дуга на кметовском земљишту, које укупно износи око 600.000 дунума, дакле 2 круне и 16 хелера на сваки дунум, а на сваког агу долази око 2.000 круна дуга. (''Коста Мајкић: И они су своје врсте кмети!''). Разумије се, за ове ситне и мале аге ово је питање њихове егзистенције.

Господо посланици! Ми праве привредне статистике заправо и немамо. А ако је и имамо, она је врло непотпуна и удешена како је влади драго. Ми не знамо како стојимо у којој грани земљорадње, ми не познајемо снагу наше земље. Ја, на примјер, нијесам нигдје нашао у владиној статистици колико у бањолучком котару просјечно даје хектар кукурузног или пшеничног рода итд. Горе истакнуте цифре узео сам према паушалној процјени, бившој десетини, те су оне сумарне.

Уопће, у пољопривреди влада није постигла никаквих повољних резултата. Ако хоћемо да говоримо о квалитету наших жита, тај је исти као и прије окупације. Ни милиони потрошени досада у владине неуспјеле експерименте, пољопривредне станице, ни пољодјелски одсјек Земаљске владе нијесу у том погледу ништа утицали, не само на квантитативни, него још мање на квалитативни напредак наших жита. А земаљска управа, кад о овом рачун даје и говори, држи се оног свог виспреног принципа: Ако је добра година па прилично роди, онда она то искоришћава па каже да је привредни напредак настао поради настојања владе, а ако не роди, онда су криве, каже она, елементарне непогоде и друге околности.

Успјех ових пољопривредних станица, које је влада још прије 25 година подигла и у које је утрошено милиона и милиона народног блага, знадемо какав је, и ако га је игдје и било, он не одговара оном новцу који је утрошен у њ. Ту се радило без икаква плана. Најбољи нам је доказ за то што и влада сама жели да укине ове Потемкинијаде и да их из историје своје пољопривредне политике сасвим избрише. У нас у Крајини нема ниједне пољопривредне станице. Она воћарска станица у Дервенти већ је развргнута. Јест, додуше, био у Приједору подигнут државни кокошињак, који је онако лијепо у лањском засједању оцртао мој врло поштовани колега Омер еф. Чиркинагић. Иако ме је г. Чиркинагић са овога мјеста учинио резил, назвавши ме српским арсузом, ја ипак нећу бити тјесногруд да његово мишљење о овоме кокошињаку не признам и не потврдим као сасвим тачно и исправно.

Ми Крајишници знамо врло добро да се у нас ништа, апсолутно ништа, није радило на практичном поучавању тежака. Он и данас дрвеним плугом оре, исто сјеме сије и исто му онолико роди као и прије окупације, ако не и мање! Знам поуздано да још никада ни у једно село у бањолучком котару није долазио од владе стручан човјек да народ поучи у рационалном обрађивању земље и у рационалној економији.

Иако нијесам стручњак економ, али сам економске ствари проучавао и читао, па знам и то да није могуће иза зеленог стола на мусали прописивати шта ће се и како ће се у којем котару или округу радити, па преко власти народу одређивати да то и то ради. Тако се радило у нас, па и данас се тако ради, те отуда и долазе стални неуспјеси у пољопривреди.

Ми који долазимо у додир са народом знамо врло много погрешака у земљорадњи и сточарству. Има сва сила, дакле, погрешака, особито што се тиче употребе земље, распореда култура, избора сјемена, прераде производа, гајења стоке итд. За све би се ове ствари могле саставити неке опће напомене за цијелу земљу и онда би био задатак стручњака, који су досад били само на папиру, у шематизму и буџету, да виде гдје се може шта радити, па да народ у томе поуче. Није ни то доста! У нас се мора са бескорисним експериментима какви су досад вођени већ једном тргати. Ако је управи уопће стало до напретка овог народа, она треба да нађе пута и начина да ову нашу занемарену и врло једнострану привреду усаврши, како би се добило што више земаљских и сточарских производа, да би се наш гладни и огољели народ што боље нахранио и заодио и да би у реду могао подмиривати и остале своје потребе. Не треба, господо, заборавити да од тежачког грубог физичког рада зависи и наука и култура и све. Све владе скоро свију народа водиле су највећу бригу о тежаку и сматрале су и сматрају — како један писац каже — тежака и земљорадњу за најглавнију основу, за камен темељац у згради што се зове држава. Министарство народне привреде у Сјеверној Америци има на своме печату изрезане ријечи: „Пољска је привреда темељ индустрији и трговини”.

Поред неријешеног аграрног питања, поред ове неупутне владине пољопривредне политике, долази замршено и нерегулисано шумско питање као један снажан фактор који пријечи напредовање и развијање народне привреде. Два момента у овом питању играју веома важну улогу: сервитутно право и крчевине. То су двије најпопуларније ствари у нашем народу, јер је ради њих много дана хапса одлежано и много крваво стеченог новца за глобу и шумску одштету плаћено. Прописано је да се сервитутно дрво мора у шуми булетати, и то најприје живо стабло, па пошто се изради, онда сваки комад за се. Рецимо да једну од ових формалности тежак пропусти — што је сасвим лако поред малог броја лугара и великог простора шума — лугар га тужи, шумски референт прорачуна шумску штету која се мора платити, и поред тога што је то дрво усјечено за властиту потребу. Овдје је изједначен онај који има сервитутно право и који узима дрво за себе без горњих формалности са оним који на исти начин дрво узме и прода, а можда и нема сервитутног права. Овај нам примјер, јасно илуструје то вајно сервитутно право, и из њега се види колико се плати глоба и одлежи затвора ради просте немарности управних органа! На подјели шума на опћинске и државне ради се, како чујем, у влади. Ту би ствар требало свестрано и исцрпно обрадити, да се не деси као са паушалацијом, па да се онако преко кољена ријеши ово веома важно и крупно привредно питање.

Друга је врста шумских глоба ради крчевина.

Ово вам је мора народна! У ово се троши много енергије, много крви и новца већ неких 15 година. Половица тежака, који званичним даном уреду дођу, припитаће код геометра или шумара: „Господине, стиже ли она моја молба за оно мало крчевине? Дај, молим те, да се то што прије ријеши, јер живјети не могу!”

Уколико је ово крчење и узурпирање ерарног земљишта оправдано или неоправдано, пада одговорност на земаљску управу, јер је она дужна и позвана да привредну политику удеси у интересу народа, да то питање ријеши у корист народа. Ово питање, и поред најбољег рјешења помоћу закона и наредаба, углавном зависи од локалних прилика, јер се не може једнако осудити за крчевину онај у Херцеговини као онај у средњој Босни и Посавини; нити се може једнако поступати са оним који живи и ради у брдима као с оним у равницама и питомим долинама. Даље се не може једнако казнити онај који нема земље, или је има врло мало, као онај који има доста, или је чак велики посједник. Па баш ради ових локалних прилика и разноликих узрока крчењу и узурпирању треба да се с овом ствари опрезно поступа, јер погрешке учињене сада у овом питању могу се у будћности врло јако осветити.

Узроци овом силном крчењу леже свакако у несређености наших аграрних и уопће економских одношаја. Жеља сиромаха да има бар што било своје, и богаташа да има још више, створила је анархију у овом питању, јер не узурпира и не крчи само онај сиромах бескућник, који је стјеран с читлука, или онај који нема довољно земље, већ и ага и бег. Свакако, у овој љутој кампањи за земљом слабије пролази сиромах, јер он нема ни средства ни друштвеног угледа, па да што добије или бар да му се молба брзо ријеши. Богатији, аге и бези, боље пролазе и прије су са својом ствари начисто. Они могу лакше доћи и до протекције, а сиромаси и по десетак година чекају на рјешење, и за то вријеме по неколико пута одлеже хапс и плате глобу.

Сви богатији већином моле за земљу или шуму да заведу тзв. Musterwirtschaft као, бајаги, да ће то бити од користи дотичном крају. Они редовно и добијају земљу или шуму у ту сврху, али до данас ни један не подиже тај Musterwirtschaft.

Има људи који су с читлука стјерани, па је и сама влада наредила да им се нађе комад земље али они и по неколико година чекају, и за то вријеме ради покушаја крчења одлеже много пута хапс и плате глобу.

Влада је згодним начином, углавном, отурила са себе одговорност ради давања ерарног земљишта. Кано да је наглавнија инстанција за ове ствари вијеће сеоских старјешина, па онда шумар и геометар. Али, поред свега тога што молба за, крчевину прође кроз толико шака, ипак се овдје ради без икаквог готовог економског програма. Почнимо са свијешћу сеоског вијећа! То су вам институције без властите главе, па тога ради нити знају нити могу заступати интересе својих опћина. Њихов одношај према политичким властима исти је као и старих кнезова, а ми ове врло добро познајемо. Свака молба, како рекох, дође на претресање сеоском вијећу, па шумару и онда референту, који на владу предлаже и ставља свој приједлог. Ко ће ова три фактора — који без икаква програма раде — сложити да молбу како треба израде. Сваки вуче на своју страну, један је против, други за. Сеоско вијеће се већином у овој ствари руководи бакшишем или каквим личним, родбинским симпатијама или пријатељством итд. Стога сам ја у једној сједници и устао овдје и тражио да влада ове ствари некако одузме од сеоских вијећа, јер она заиста не раде онако како би требало, и по њихову раду никад сиромах човјек не би могао доћи до земље, јер нема да плати свима члановима сеоског вијећа.

Ја ћу навести овдје један примјер. Један сиромах, ваљан човјек, купио један комад земље од 15 дунума и направио кућу. То је од села око пет километара далеко. У околици те његове земље све је ерарно земљиште, већим дијелом шикара. Ово 15 дунума сувише је мало и за најсиромашнијег тежака, те он предаде молбу за ерарно земљиште. Кад је геометар пролазио овим крајем, обиђе онај комад земље и унесе га у карту. То је био један изолован комад између потока и његовог зирата и износио је 22 дунума. Опћинско вијеће није ни чекало док му се стави ова молба на претресање, него је корпоративно дошло са кнезом шумском референту и тужило оног сиромаха, молећи да му се тај комад не даје, јер сељаци не могу живјети без тога комада, пошто им, тобоже, служи за испашу. То није била истина, јер ова опћина има огромне просторе испаше.

Оваквих случајева има сила једна!

Има и оваквих случајева: Један је добио ерарно земљиште, продао га, па моли за друго и опет га добије, а има и своје земље. Свакако, и овдје иде на руку опћинско сеоско вијеће. Велики посједници добијају ерарно земљиште ради арондирања, па га дају под кметоправу или задржавају за се, па и за ове молбе дају пристанак сеоска вијећа. Сеоско опћинско вијеће пристаје да се једном великом посједнику у њиховој опћини даје ерарно земљиште, поред толике сиротиње опћинске која је жељна комадић земље! Зар ово не издаје рђаву свједоџбу овим институцијама без властите главе!?

Досад је на горе изложени начин рјешавано годишње по која стотина молби, док је лањске године, како се чује, влада наредила да се све молбе морају израдити и предложити влади на рјешење, а тих молби има хиљаде и хиљаде, осим оних које су дошле на Сабор.

Што се хоће са оваким површним рјешавањем овако једне врло важне ствари? То нам открива стари метод наше управе, а тај је да се нешто сврши, а како — то је споредна ствар. Питање крчевина за нас је веома крупно питање. За рјешење овог питања требало би створити нарочити програм и установити посебне комисије, које би, према овом програму, умјеле да објективно проуче локалне прилике и да према њима раде. Ово садање летимично рјешавање молби за крчевине не уноси ништа рационално у нашу привреду, нити какав ред у овом питању. Ми остајемо у хаосу овога питања као и досада. То је свакако од големе штете за нашу ионако мизерну пољопривреду.

Треће зло које таре и убија нашу народну привреду јесте, како сам напријед споменуо, застарјели и неправедни порески систем. Нећу да се упуштам у детаљно разлагање нашег пореског система, јер, строго узевши, ова тема и не спада у данашњу дебату. Само ћу нагласити да су порези које плаћају земљорадници врло тешки и потпуно неправедни према порезима које плаћају неземљорадници-варошани.

Тако је лањске године у свом одличном говору у буџетској генералној дебати констатовао мој пријатељ Симо Ераковић да наши тежаци плаћају 10% државног буџета као принос од плодова са земље. У Аустрији тај принос износи 3,6% буџета, а у агрикултурној Угарској 6%, гдје је земља и много плоднија и гдје се много рационалније обрађује, гдје су комуникације много живље и развијеније него у нас. Наши су варошани много слабије опорезовани од тежака. Сваки је тежачки приход опорезован, док у варошана, на примјер, није опорезована рента и неки други приходи од капитала. И агински хак, који је у самој ствари један сигуран, фундиран приход, није опорезован. То је једна велика неправда, која се може само историјом објаснити. Историјом се такође могу објаснити и ови велики порези које плаћа сеоско, земљорадничко становништво. Прије окупације доминантан је положај имало варошко становништво, које се поглавито састојало из повлашћеног муслиманског елемента. То се је становништво бранило од пореског терета, бацајући све порезе и намете на бесправно сеоско становништво, које је у већини својој било немуслиманско, дакле православно и католичко. Сличних случајева било је у историји. Једна друштвена група, осјећајући се довољно јаком у свом повлаштеном положају, извлачила се у прошлости често пута испод пореске дужности.

Аустријска управа, ушавши у Босну, мјесто да као културна држава изглади и поправи у интересу народне привреде ове историјске неправде, задржала је стари турски порески систем, погоршавши га тиме што је увела неке нове порезе и намете којих није било под османлијском управом.

Сви смо начисто да су наши тежаци најјаче опорезовани, то је признала и земаљска управа.

Осим тога, господо моја, треба имати на уму и ону језиву али истиниту тврдњу енглеског економског писца Џона Лока, који вели: Како се год порези прописивали и из којих се год руку примали, на крају крајева они падају на земљораднике. Ова тврдња нарочито вриједи за Босну и Херцеговину, јер су оне чисто агрикултурне земље. Да се једна земља подигне из примитивног економског стања на виши привредни и културни степен, потребно је само добро и праведно уређење правних и имовинских одношаја, затим умјерени порези, а све остало доћи ће само од себе, вели други енглески економски писац.

Ја сам у крупним потезима оцртао три голема зла која тиште нашу отаџбину, наш народ и нашу народну привреду. То су, господо, три питања на чијем санирању треба радити.

Та питања траже и много труда, много разумијевања и много, врло много, специјално босанског патриотизма, којег ова данашња влада нема, па јој због тога не могу ни гласати буџета.

{{ЈВ-аутор|Петар Кочић|1916}}

==Извор==
*Петар Кочић: САБРАНА ДЈЕЛA -{I-IV}-, Ars libri • Бесједа • ТИА Јанус и Пројекат Растко библиотека српске културе на Интернету, aприл 2002.

[[Категорија:Петар Кочић]]</text>
      <sha1>04srxro5pi2s7otfpfys19ki92waoe9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Радничко питање</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61239</id>
    <revision>
      <id>144425</id>
      <timestamp>2026-06-19T10:57:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>144425</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="30004" sha1="b6toobdof12c8m6e9teb9jnz4mzrbyv" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Радничко питање
| одељак=
| аутор=Петар Кочић
| белешке=I засједање, LХХIV сједница (16. марта 1911.); расправа о буџету за 1911. годину
}}
Господо посланици!

Ја мислим да није потребно да се нарочито изјављујем како ћу гласати, то се само по себи разумије. Ја гласам против буџета, како у цјелини тако и у појединостима, и тиме изјављујем своје пуно и неограничено „повјерење” земаљској управи.

У лањској буџетској дебати о административном одјељењу земаљске управе ја сам отворено, без увијања, нагласио све оно што би требало учинити па да управна организација буде и јевтина и добра и корисна по земљу и народ. Говорио сам против вали-паше и његовог доглавника. И тражио сам да се та скупо плаћена мјеста, као потпуно непотребна, касирају. Даље сам споменуо да су окружне области, овакве какве су данас, сасвим излишне, па да би их требало укинути. Поред осталог, тражио сам да се оно министарско одјељење за Босну и Херцеговину у Бечу укине као потпуно непотребно, штавише као штетно за земаљске финансије. У том надлештву има велик број чиновника и подворника који ништа не раде, него главињају као метиљаве овце по бечким улицама и разним кафешантанима. (''Прекинут од предсједника и опоменут да се мало парламентарније изражава, Кочић је затим наставио'') Ви сте, господине предсједниче, веома издашни у опоменама, а ово је упоређење врло добро. Лањске године ја сам у свом говору, онако у шали, рекао да би бечко надлештво требало да узме још два подворника, па да тако на свака три чиновника беспослењака дође по један подворник. Овдје се је, господо моја, обистинила она народна изрека да се с лудим не треба шалити, јер из овогодишњег буџета видим да су заиста ове године у министарству намјештена два нова подворника. Не само да су намјештена ова два нова подворника, него су узета и два концептуална чиновника. Поред свега тога огромног чиновничког апарата, који постоји да министра информише о управи и овдашњим приликама, ипак он није тачно информиран о свима овдашњим питањима и приликама.

То се види из његова говора који је држао у одбору аустријске делегације 29. октобра 1910. Говорећи о љетошњим кметским немирима, између осталог, рекао је и ово (''чита''): „Ова узрујаност заправо није поникла баш у самим кметовским круговима. Прије двије године није се у тим слојевима становништва никакав покрет опажао. Тај је покрет настао доцније под утиском говора или у сличном смислу написаних новинарских чланака и брошира — напомињем овдје, на примјер, веома интересантну броширу професора Гринберга, која је у пријеводу веома распрострањена по Босни”.

Ово, господо моја, није истина! Професор Гринберг није написао никакве брошире, он је написао само један чланак о аграрном питању у Босни и Херцеговини и штампао га је у једном научном њемачком листу. Тај чланак није ни преведен на српски, па према томе није могао ни распрострањен бити. Из овога се види како је госп. министар тачно и исправно информисан о нашим приликама.

Даље сам се у лањском говору жалио на разноврсне шиканације које врше политичке власти над народом. Од тих шиканирања и сувих зулума, поред тежачког свијета, највише трпе радници и њихове организације. И наши се радници, слично радницима свију културних земаља, самостално удружују у своје социјалистичке организације. Познато нам је да су радници водили дуге и мучне борбе док им је признато право организовања. Познат нам је и крвави генерални штрајк од 1906. г., када су радници и раднички пријатељи, силом елементарног покрета, три дана и три ноћи диктовали Сарајевом. Али и данас, кад је радницима признато право удруживања, врше политичке власти над њима и њиховим организацијама различне шиканације, које се противе сваком правном схватању о слободи састајања, удруживања и штампе. Велик број социјалистичких скупштина безразложно је забрањен. Приликом жељезничарске пасивне ресистенције, распуштен је Савез жељезничарских радника, иако није имао никакве везе са пасивном ресистенцијом. Социјалистички орган „Глас слободе” већ је толико пута заплијењиван и осуђиван, те се тако стално врше суви зулуми над овим сиротињским органом, који свакако нема новаца на пријетек да пуни незаситљиве државне касе.

Још ћу навести два-три случаја по којима ће се видјети како политичке власти тиранишу чланове радничких организација. 30. октобра прошле године приредили су радници скупштину и манифестацију против скупоће животних намјерница, која тишти нарочито сарајевско грађанство. Приликом пријаве манифестације код политичке власти тражио је владин повјереник госп. Бродник од пет радничких вођа да му загарантују да се у поворци неће викати никакви повици, осим на пет одређених мјеста: Доље са скупоћом! Догоди ли се случајно што друго, рекао им је да ће они носити сву одговорност. Како се види, господо, овај захтјев господина владина повјереника је без икаквог смисла. Не само да је без смисла, него је потпуно и свестрано апсурдан, јер је неизведљив. То се је показало у самој манифестацији, јер пет људи није могло забранити да 4-5000 људи ништа друго не викну него на пет одређених мјеста: Доље са скупоћом! Пошто је било и других узвика — што је сасвим природно, како рекох, у једној маси од 5000 људи, — г. владин повјереник казнио је петорицу радничких вођа са 200 круна глобе или 40 дана затвора. Ову незакониту и немилосрдну осуду потврдила је и Земаљска влада, и поред тога што је министар Буријан у босанском одбору аустријске делегације рекао да ће она бити ублажена.

То је један случај. Други је случај ово: политичка власт у Прњавору осудила је два радника, једног на 14 дана, а другог на 21 дан затвора и на прогонство, и то само ради тога што су дијелили прилоге „Гласа слободе”, који су прошли кроз цензуру овдашњег државног тужиоца.

Још ћу вам навести једно безакоње полицијско новијег датума (''чита''): „Један радник допутовао у Тузлу преко Србије без путних исправа, па га је ради тога осудио комесар Андрија Пацовски, како ли се зове, на два дана затвора. Кад је овај радник одлежао два дана, рекне у затвору да није имао бити ради чега ни затворен и да ће о овом писати у „Гласу слободе”. Ово је чуо кључар Јово Опачић и одмах јави комесару, који дотичног радника позове и онда га назове безобразним и осуди га на још четири дана затвора. У затвору је јео сам хљеб, а није му дозвољено да сам штогод купи. Дакле, господин комесар из труца осуђује на четири дана затвора више”. То стоји у „Гласу слободе” од 2. марта 1911.

Господо моја, ово су страшне ствари које се не би смјеле догађати у једној модерној и културној држави.

У споровима који често настају између радника и послодаваца, управне се власти редовно стављају на страну послодаваца, иако би оне морале да буду у таквим случајевима правичне и непристране. Најбољи нам је за то примјер љетошњи грађевинарски штрајк. Сарајевска полиција употријебила је све силе да помогне послодавцима. Нас неколико посланика били смо очевици шкандалозних призора, гдје један велики број полицајаца чува четири штрајколомца. И само што је неко из свијета викнуо: „Доље с њима!” —, полиција је као дивља насрнула и ударала на све стране. Тројицу је радника ухапсила, и у затвору су сарајевске полиције намртво име испребијани, иако нијесу били ништа криви. Поред тога су још осуђени. „Глас слободе”, који је на уводном мјесту описао ове дивљачке призоре, конфисковао је државни дужилац. Испребијани радници поднијели су суду тужбу против полиције, а против полицијске осуде дали су жалбу. И шта мислите! Од свих тих тужби нема ништа, и канда се расправа неће ни одржати. Веома је занимљиво овдје утврдити да је и господин државни тужилац одустао од тужбе против „Глас слободе”. Дакле, хоће да се забашуре ова полицијска насиља. Осим тога, народни посланик г. др Милан Сршкић управио је ради ове ствари интерпелацију на владу, али она до дана данашњег није нашла за потребно да одговори на ту интерпелацију.

Имао бих сву силу случајева да наведем гдје се органи власти стављају против сиротних радника, узимајући у пуну заштиту послодавце. Нарочито се од стране власти иде на руку страним капиталистима. По вољи њиховој власти ће све учинити против радника. Као типичан примјер нека нам послуже Завидовићи. Тамо пашују двије фирме, и чини се да је тамошња котарска испостава саставни дио фирминих канцеларија. Ако је један радник непоћудан којој фирми, она га отпусти, а испостава га одмах шупира. Особито се то чини са радницима који су свјесни и организовани.

Што се тиче шиканирања и прогоњења тежачког свијета, нећу вам наводити примјере. Примјер вам је, господо моја, читава земља. Наше домаће новине, без разлике нације и партије, пуне су сваки дан биљежака и дописа у којима се народ жали на неуљудно и непријатељско поступање од чиновништва.

Чиновништво, а нарочито политичко чиновништво, требало би већ једном да дође до свијести да народ није ту ради њега, него оно ради народа. У томе би духу требало да се наше чиновништво васпита, али то није могуће и остаће сваки покушај без успјеха све дотле док на врховима државне управе сједе стари и непоправљиви реакционарци, који отворено изјављују да ће и поједина економска и социјална питања чак и с помоћу жандарских и солдачких бајонета рјешавати. Један господин с владе, приликом љетошњих аграрних немира, рекао је једној депутацији: „Ми нијесмо у неприлици. Аустрија имаде доста војника”. Ове ријечи можда некоме веома пријатно звоне, али се у њима не види никаква државничка мудрост.

Између осталог, ја сам, господо моја, узео ријеч да говорим још и о званичним новинама и штампаним дјелима, а осим тога и о једном уреду кога нема у буџету, а ми га свакако плаћамо. Ми имадемо један званични орган, „Сарајевски лист”, а имамо и „Вечерњи сарајевски лист”, који је такођер званичан или, ако хоћете, полузваничан.

Против првога, као званичног листа, не може се у принципу ништа имати. Он је потребан и земаљској управи и народу и појединцима. То је јасно. Једино би му се могло приговорити што је кроз дуги низ година стално кварио наш језик, и искварена га по народу ширио. Подлисци му нијесу никакви, иако се веома скупо плаћају, што се види из наслова 3. страна 61, гдје „награде и потпоре, те награде одједном сарадницима” износе 7800 круна. Као фељтонисти у овоме листу стално се јављају: прво, неминовни и неизбјеживи Вид Вулетић-Вукасовић, човјек који ни са озбиљном науком ни са правом литературом нема никакве везе. То је један обичан причало и благоглагољиви медекало далматински. Иза њега долази некакав Кларић, некакав Вејсил, некакав Милаковић, Миладиновић итд., све имена која немају ништа заједничко ни са науком ни са књижевношћу. Погледајте подлистак загребачких „Народних новина”, па ћете видјети како биједан изгледа подлистак нашег званичног листа.

Ниједан домаћи књижевник, који има колико-толико талента и књижевног реномеа, није никад сурађивао на „Сарајевском листу”. Уопће, могу рећи да сва наша домаћа књижевност, наука и публицистика, ако што вриједи, развила се је не уз помоћ босанско-херцеговачке управе него, напротив, све оно што нешто вриједи и што у књижевном свијету има гласа, развило се је против воље земаљске владе.

Што се тиче „Вечерњег сарајевског листа”, ја сам му одлучно противан. Овај нас лист скупо стоји, а по народ и земљу нема апсолутно никакве вриједности. Он стаје нашу земљу 33.940 круна. И овај лист утиче неповољно на наш језик, као уопће сва владина издања. У њему махом излазе чланци који перу и бране владу. Осим тога, у њему излазе и некакви збуњени, тобоже научни чланци, као онај дуги низ чланака о аграрном питању, у којима се упоређује наше аграрно питање са таквим питањима у другим земљама. У њему често пута излазе чак и таки чланци који безобзирно вријеђају читав један народ.

Сјећам се једног чланка, у коме је вођена полемика са „Српском ријечи”. У томе се чланку налази једна безобзирна тврдња, да српски народ зна само или ропски пузити или као хајдук палити и рушити. Ако је ово и од полузваничног владиног листа, доста је.

Осим тих чланака, ређа се у овом листу маса безначајних, често пута баналних биљежака, без икакве занимљивости и поуке за народ, као, на прилику, ова нотица у броју од 28. фебруара 1911: „Женске гаће у Бечу”. Сам је наслов ове биљешке врло сумњив и неприкладан за један званични лист, а ова почетна реченица: „Ово дана су се у Бечу опет поновиле демонстрације против женских гаћа” — још је сумњивија и готово сасвим неприлична за један орган земаљске владе. Какве демонстрације, какве женске гаће! Ко може имати што против женских гаћа, против тако једне невине и доброћудне ствари. (''веселост''). Допустите ми да вам у неколико ријечи разријешим ову загонетку! На западу се покушава да се уведе једна реформа женског одијела, тј. да се мјесто сукње уведу наше димије. Сарадник „Вечерњег сарајевског листа” овдје је криво превео њемачку ријеч „Hisenrock” са женске гаће, а требало је да преведе са нашом ријечи димије, па би нам ствар била потпуно разумљива.

Ето, оваквом духовном храном храни нас „Вечерњи сарајевски лист”. Ни подлисци у овом листу немају никакве вриједности, иако награде „пригодним сарадницима” износе огромну суму од 6800 круна.

Овај „Вечерњи сарајевски лист” и са чисто финансијске стране ставља нас пред један куриозитет. Главни уредник и подуредник у цијелом културном свијету старији су од сарадника. Као видљив спољашњи знак тог старијешинства свакако је плата. То се, дакле, највише суди по плати, а овдје опет некакав босански специјалитет: главни уредник и подуредник имају „личног берива” по 1200 круна годишње, а два сарадника по 36.000 круна годишње. Ово је једна аномалија. Интересовало ме је да сазнам откуда је настала ова аномалија, па сам ово дознао: једну плату од 1200 круна прима господин владин савјетник Иван В. Поповић, а другу прима, како сам извијештен, управитељ новога уреда за штампу господин Јосип Кнафлич, члан ц. и кр. кореспонденц-бироа у Бечу. Овај уред за штампу за мене је један потпуно нов уред. Мени није познато да је о њему писано у јавности, нити ми је познато да је расписиван натјечај за чиновнике овога уреда. Случајно сам опазио да овај уред постоји у овогодишњем календару „Бошњаку”.

Тај би уред за штампу требало да буде као неки пресбиро. И у другим земљама постоје пресбирои. Њихов је задатак да снабдијевају домаће, а неки пут и стране новине различним вијестима, депешама, информацијама итд., и то бесплатно, по могућности. Таке уреде покрећу или држава или приватна лица. Често су така предузећа само потпомогнута од државе. Ја од наших домаћих новинара нијесам могао дознати ништа за овај уред, јер они ништа од њега не примају.

Управитељ овога новог уреда за штампу, како рекох, зове се г. Јосип Кнафлич. Овога је господина прије три године довео у Босну госп. Коста Херман. Позитивно сам сазнао да госп. Кнафлич има 5.420 круна плате и оно 1200 круна као уредник „Вечерњег сарајевског листа”. Да се боље разумијемо, констатујем да је госп. Кнафлич чиновник ц. и кр. кореспонденц-бироа, и као таком даје му босанска влада ову велику плату. Поред тога, у влади му је дата раскошна канцеларија. Осим тога, г. Кнафлич тражио је прошле године да му влада за народни новац набави сјајан намјештај за једну посебну собу у његовом стану, пошто је он, тобоже, представник овдашње штампе. Наши новинари с тешком муком добивају карту на жељезници, а влада је овоме господину дала перманентну карту да шеће када и куда хоће.

Ја сам напријед говорио о званичном и полузваничном листу, а заборавио сам споменути други један најзваничнији, тј. „Bosnische Post”. Имао сам прилику лањске године да разговарам са бившим уредником „Bosnische Post” који ми је између редака дао разумјети да сва званична саопштења у јавности врши г. Кнафлич преко „Bosnische Post”, да г. Кнафлич пише и чланке, званичне у полузваничне, у „Bosnische Post”, и да му за то даје Шмарда неку цркавицу од 100-150 круна. Како видите, овај уред за штампу и владине званичне новине бацају на управу врло рђаву свјетлост. У свему томе има нешто тајанствено.

Даље би, господо, требало из овога прорачуна брисати ставку за штампање извјештаја о управи Босне и Херцеговине, која износи 21.000 круна. Тај извјештај није ништа друго него један панегирик земаљске владе самој себи. Он је тако мајсторски састављен да се из њега не може видјети истинско и право стање ствари, а толико нас стаје. Исто тако, требало би одузети припомоћ календару „Bosnische Bote”, јер нам је непотребан. (''Глас: и буџетни је одбор брисао ту ставку!''). То ми је драго што знам, и тим свршавам свој говор.

{{ЈВ-аутор|Петар Кочић|1916}}

==Извор==
*Петар Кочић: САБРАНА ДЈЕЛA I-IV, Ars libri • Бесједа • ТИА Јанус и Пројекат Растко библиотека српске културе на Интернету, aприл 2002.

[[Категорија:Петар Кочић]]</text>
      <sha1>b6toobdof12c8m6e9teb9jnz4mzrbyv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шумско сервитутно право</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61240</id>
    <revision>
      <id>144426</id>
      <timestamp>2026-06-19T11:05:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>144426</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14211" sha1="m9b9czq4drw2w3vl5bqtok1fzlpwkoy" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Шумско сервитутно право
| одељак=
| аутор=Петар Кочић
| белешке=I засједање Х сједница (4. јула 1910)
}}
Високи Саборе!

Наша, односно босанскохерцеговачка управа задржала је, на жалост, све законе из времена отоманске управе, који су имали вриједности за Анадолију и Мезопотамију, али нијесу никада ваљали за Босну и Херцеговину. Влада је задржала те законе, који нијесу него конгломерат извјесних вјерских погледа на свијет и француских капиталистичко-аристократских закона из времена Наполеона и утолико их респектирала уколико су јој одговарали за постигнуће њезиних политичких циљева. Како је било са другим законима, тако је и са правом сервитута. Наш народ има право сервитута. Тежак наш, док је могао ићи у Босни са сјекиром у руци, смио је одсјећи дрво и однијети кући и огријати се, смио је изагнати на пашу стоку, док је могао са том стоком стићи. То толико проширено сервитутско право ограничила је босанско-херцеговачка управа постављајући границе појединим опћинама, затим продавањем шума појединим фирмама на експлоатисање и напосљетку забрањивањем оних шума које су одређене да боље расту.

Све је ово, господо, празно измотавање, јер се оваквим случајевима сељаку одузимље сервитутско право, а народ не добива никакав еквиваленат. Да ли је разложно и упутно да влада скучује и одузима сервитутско право у аграрној и сточарској земљи као што је Босна, о том ћу други пут говорити.

Високи Саборе! У осталом свијету шума је једна велика благодат за оне који су близу ње. У Босни и Херцеговини, напротив, шума је постала куга морија за нашега јадног тежака. Куд год се макне, навале на тежака шумску глобу и одштету. Глобу навале зато јер је сјекао без дозвољења, јер је прекорачио и обашао полицајне шумске прописе. Рецимо да је право да плати глобу онај који не зарезује власт, јер власт је, како кажу, од бога, али, висока кућо, право ни поштено није да се једному такому сиромаху намећу шумске одштете, јер је сјекао своју шуму, вршио своје сервитутско право. Да је тражио дозволу, он би је сигурно морао и добити. Дакле, како се може одредити шумска одштета ономе који је сјекао и обарао своје, и био би морао добити дозволу да је тражио, да му није тешко било ишчекивати кад ће се смиловати велика шумарска милост и милостиво подијелити дозволу.

Али узмимо и оне случајеве гдје није никакве апсолутне штете учинио, није шума оборена, гдје је тежак ушао у грмље и трње и искрчио нешто њивице, посијао зоб и просо. И ту је дошао шумски орган и немилосрдно наметнуо неколико стотина круница одштете.

Немилосрдни орган политичке власти, не испитујући разлоге узурпирања и крчења, намеће и кажњава нашег тежака, да је дошао до коначне пропасти своје.

Како се суди при овом шумском прекршају, довољно је да кажем да за један уредовни дан један политички пристав изриче сто до сто педесет шумских осуда.

Наш велики феудалиста г. барон Буријан ставио се на неко високо становиште, обукао се у тогу ледене званичности, па не трпи узурпације. Њега слушајући и бојећи се, сви нижи органи, до пандура и лугара, немилосрдно и драконски и нечовјечно кажњавају тежака ако искрчи комадић земљице да прехрани своју јадну и голотрбу дјецу.

Високи Саборе! Лако је бити против узурпације ономе којему стижу мјесечне плаће, награде, ремунерације, евентуално провизије, тантијеме и друго слично, али је тешко бити ономе против узурпације који је избачен са голом и гладном дјецом на ледину. Просуђујући у аграрним парницама политички чиновници између тежака и спахија у једној мамурној сједници уништавају читаву породицу и осуђују на гладовање и смрзавање. (''Гласови: Није тако!'').

Немојте ме пометати. ... Ја вас позивам, немојте мене прекидати, ако знате зашто сте овдје изабрани, ко вас је изабрао и послао, да сви братски и сложно тражимо начин да се ниједном нашем суграђанину не руше ограде, не уништи његов труд, не преорава шеница; ако сте људи и знате зашто сте изабрани, сложићете се са мном. (''Глас: Не тражимо лекције!'') Добро. Високи Саборе! Али узимамо и оне случајеве гдје је сељак заиста сјекао шуму, гдје је чинио штету, или, како се неки изволише изразити, крао шуму. И ту имаде, господо, дубљих, много дубљих економских разлога него проста обијест и клептоманија нашег тежака, како неки изволише рећи.

Потребе нашег тежака из дана у дан све су веће, а приходи све јаднији и чемернији.

Присиљен да у својем малом сеоском буџетићу одржи равнотежје као и држава, а немајући могућности да се до безграничности задужи као држава, нарочито босанска, лаћа се мало шумице, коју су му дједови гојили и одгојили, бранили и одбранили и коју је бог дао њему, а не којекаквим бјелосвјетским фирмама.

Господо, има нас много који дубоко гледамо и у далеку будућност, на примјер, ја и господин барон Бенко. (''смијех''). Господин Бенко, по стенографском записнику, изволио се изразити овако: „Дајем поштену ријеч да сам ја, као котарски предстојник, од јутра до мрака савјетовао свијет у погледу шумских одношаја. Ја сам јашио од села до села, молио сам и кумио свијет: забога, немојте ово мало шуме уништити. Зар ви мислите да ми чувамо ово мало шуме за себе или за цара, не, него за вас и вашу унучад”.

И ја сам на бирачким скупштинама говорио народу: чувајте шуму, она није царска, није спахинска, него ваша.

Заиста, нашао сам доста сељака који признају да је то тако. Али и они сијеку што им треба и сијеку да могу другом продати, да купе соли и брашна за своју дјецу.

Високи Саборе! Потребном човјеку говорити да чува шуму! То је исто тако кад бих ја скувао погачу и заклонио руком од гладна човјека и рекао: немој ти дирати, ово ја чувам за твоју унучад. (''смијех, пљесак'').

То је дакле немогуће, јер потребе, стварне потребе много су јаче од разума, филозофских разматрања и национално-економских разлога.

Високи Саборе! Господин барон Бенко овдје је показао доста воље и ријетког одушевљења да брани данашњу владу; ја поштујем ту одважност, нарочито бранити данашњу владу, али г. Бенки могу одговорити пјесничким ријечима: „Јанко брани мртва Владислава, — што га брани, кад га не одбрани?” (''смијех, пљесак''). Осим тога је г. Бенко казао да се је сервитутског дрва дало кроз 10 година за милион круна.

Само министарство троши, према прорачуну, за неке стварне трошкове 125.000 круна. Што је то 1,800.000 душа, а с друге стране 30-40 чиновника! Осим тога, господо, овдје је говорено такођер о мизерним шумарским платама; многи предговорници оборили су се на шумаре. Нијесам ни ја пријатељ шумара, ја сам њих нападао кад сам издавао лист. Шест шумара послали су ми сада стиховано писмо и замолили да се заузмем код високог Сабора за њих. Дозволите да прочитам, нећу цијелога, него само шта се односи на њихову невољу. Ово ће писмо све статистичке податке г. барона Бенка унеколико побити. То писмо гласи:

&lt;center&gt;
„3драво Кочо од Крајине љуте!&lt;br&gt;
Срби су ти прокрчили путе&lt;br&gt;
Да нам сједеш до високе владе&lt;br&gt;
Па да за нас лугарске органе&lt;br&gt;
Испослујеш какве боље дане.&lt;br&gt;
До данас нам свака срећа дријема&lt;br&gt;
Ни у плећу божићном нас нема.&lt;br&gt;
Најстрожија и најтежа служба&lt;br&gt;
На тежака од нас највећа је тужба.&lt;br&gt;
Све знамо и све да је тако,&lt;br&gt;
Ал' не може заједно да буде инако.&lt;br&gt;
Налоге смо морали вршити&lt;br&gt;
И тежака немило глобити.&lt;br&gt;
Грозне сузе на нас пролијевали.&lt;br&gt;
Ал лугари нијесу оклијевали,&lt;br&gt;
Већ радили за високу владу,&lt;br&gt;
Својим радом гојили су наду&lt;br&gt;
Да ће њима повисити плаћу&lt;br&gt;
Међу другу помијешати браћу&lt;br&gt;
То јест друго чиновништво&lt;br&gt;
Који сваку славу уживају,&lt;br&gt;
А лугари од глади зијевају.&lt;br&gt;
Ао, јаде, превари нас нада,&lt;br&gt;
Нит' нас види, нити чује влада!&lt;br&gt;
(па на мене се обраћају!)&lt;br&gt;
Још у тебе једина је нада&lt;br&gt;
Да ће за нас испливати правда.&lt;br&gt;
У твом свјесном и српском говору&lt;br&gt;
Предложи нас високом Сабору”.
&lt;/center&gt;

Ја их предлажем. (''аплауз'')

{{ЈВ-аутор|Петар Кочић|1916}}

==Извор==
*Петар Кочић: САБРАНА ДЈЕЛA I-IV, Ars libri • Бесједа • ТИА Јанус и Пројекат Растко библиотека српске културе на Интернету, aприл 2002.

[[Категорија:Петар Кочић]]</text>
      <sha1>m9b9czq4drw2w3vl5bqtok1fzlpwkoy</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144427</id>
      <parentid>144426</parentid>
      <timestamp>2026-06-19T11:28:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>144427</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14212" sha1="a4ut7921t90qckciqq3qqp4z6dy98vp" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Шумско сервитутно право
| одељак=
| аутор=Петар Кочић
| белешке=I засједање, Х сједница (4. јула 1910)
}}
Високи Саборе!

Наша, односно босанскохерцеговачка управа задржала је, на жалост, све законе из времена отоманске управе, који су имали вриједности за Анадолију и Мезопотамију, али нијесу никада ваљали за Босну и Херцеговину. Влада је задржала те законе, који нијесу него конгломерат извјесних вјерских погледа на свијет и француских капиталистичко-аристократских закона из времена Наполеона и утолико их респектирала уколико су јој одговарали за постигнуће њезиних политичких циљева. Како је било са другим законима, тако је и са правом сервитута. Наш народ има право сервитута. Тежак наш, док је могао ићи у Босни са сјекиром у руци, смио је одсјећи дрво и однијети кући и огријати се, смио је изагнати на пашу стоку, док је могао са том стоком стићи. То толико проширено сервитутско право ограничила је босанско-херцеговачка управа постављајући границе појединим опћинама, затим продавањем шума појединим фирмама на експлоатисање и напосљетку забрањивањем оних шума које су одређене да боље расту.

Све је ово, господо, празно измотавање, јер се оваквим случајевима сељаку одузимље сервитутско право, а народ не добива никакав еквиваленат. Да ли је разложно и упутно да влада скучује и одузима сервитутско право у аграрној и сточарској земљи као што је Босна, о том ћу други пут говорити.

Високи Саборе! У осталом свијету шума је једна велика благодат за оне који су близу ње. У Босни и Херцеговини, напротив, шума је постала куга морија за нашега јадног тежака. Куд год се макне, навале на тежака шумску глобу и одштету. Глобу навале зато јер је сјекао без дозвољења, јер је прекорачио и обашао полицајне шумске прописе. Рецимо да је право да плати глобу онај који не зарезује власт, јер власт је, како кажу, од бога, али, висока кућо, право ни поштено није да се једному такому сиромаху намећу шумске одштете, јер је сјекао своју шуму, вршио своје сервитутско право. Да је тражио дозволу, он би је сигурно морао и добити. Дакле, како се може одредити шумска одштета ономе који је сјекао и обарао своје, и био би морао добити дозволу да је тражио, да му није тешко било ишчекивати кад ће се смиловати велика шумарска милост и милостиво подијелити дозволу.

Али узмимо и оне случајеве гдје није никакве апсолутне штете учинио, није шума оборена, гдје је тежак ушао у грмље и трње и искрчио нешто њивице, посијао зоб и просо. И ту је дошао шумски орган и немилосрдно наметнуо неколико стотина круница одштете.

Немилосрдни орган политичке власти, не испитујући разлоге узурпирања и крчења, намеће и кажњава нашег тежака, да је дошао до коначне пропасти своје.

Како се суди при овом шумском прекршају, довољно је да кажем да за један уредовни дан један политички пристав изриче сто до сто педесет шумских осуда.

Наш велики феудалиста г. барон Буријан ставио се на неко високо становиште, обукао се у тогу ледене званичности, па не трпи узурпације. Њега слушајући и бојећи се, сви нижи органи, до пандура и лугара, немилосрдно и драконски и нечовјечно кажњавају тежака ако искрчи комадић земљице да прехрани своју јадну и голотрбу дјецу.

Високи Саборе! Лако је бити против узурпације ономе којему стижу мјесечне плаће, награде, ремунерације, евентуално провизије, тантијеме и друго слично, али је тешко бити ономе против узурпације који је избачен са голом и гладном дјецом на ледину. Просуђујући у аграрним парницама политички чиновници између тежака и спахија у једној мамурној сједници уништавају читаву породицу и осуђују на гладовање и смрзавање. (''Гласови: Није тако!'').

Немојте ме пометати. ... Ја вас позивам, немојте мене прекидати, ако знате зашто сте овдје изабрани, ко вас је изабрао и послао, да сви братски и сложно тражимо начин да се ниједном нашем суграђанину не руше ограде, не уништи његов труд, не преорава шеница; ако сте људи и знате зашто сте изабрани, сложићете се са мном. (''Глас: Не тражимо лекције!'') Добро. Високи Саборе! Али узимамо и оне случајеве гдје је сељак заиста сјекао шуму, гдје је чинио штету, или, како се неки изволише изразити, крао шуму. И ту имаде, господо, дубљих, много дубљих економских разлога него проста обијест и клептоманија нашег тежака, како неки изволише рећи.

Потребе нашег тежака из дана у дан све су веће, а приходи све јаднији и чемернији.

Присиљен да у својем малом сеоском буџетићу одржи равнотежје као и држава, а немајући могућности да се до безграничности задужи као држава, нарочито босанска, лаћа се мало шумице, коју су му дједови гојили и одгојили, бранили и одбранили и коју је бог дао њему, а не којекаквим бјелосвјетским фирмама.

Господо, има нас много који дубоко гледамо и у далеку будућност, на примјер, ја и господин барон Бенко. (''смијех''). Господин Бенко, по стенографском записнику, изволио се изразити овако: „Дајем поштену ријеч да сам ја, као котарски предстојник, од јутра до мрака савјетовао свијет у погледу шумских одношаја. Ја сам јашио од села до села, молио сам и кумио свијет: забога, немојте ово мало шуме уништити. Зар ви мислите да ми чувамо ово мало шуме за себе или за цара, не, него за вас и вашу унучад”.

И ја сам на бирачким скупштинама говорио народу: чувајте шуму, она није царска, није спахинска, него ваша.

Заиста, нашао сам доста сељака који признају да је то тако. Али и они сијеку што им треба и сијеку да могу другом продати, да купе соли и брашна за своју дјецу.

Високи Саборе! Потребном човјеку говорити да чува шуму! То је исто тако кад бих ја скувао погачу и заклонио руком од гладна човјека и рекао: немој ти дирати, ово ја чувам за твоју унучад. (''смијех, пљесак'').

То је дакле немогуће, јер потребе, стварне потребе много су јаче од разума, филозофских разматрања и национално-економских разлога.

Високи Саборе! Господин барон Бенко овдје је показао доста воље и ријетког одушевљења да брани данашњу владу; ја поштујем ту одважност, нарочито бранити данашњу владу, али г. Бенки могу одговорити пјесничким ријечима: „Јанко брани мртва Владислава, — што га брани, кад га не одбрани?” (''смијех, пљесак''). Осим тога је г. Бенко казао да се је сервитутског дрва дало кроз 10 година за милион круна.

Само министарство троши, према прорачуну, за неке стварне трошкове 125.000 круна. Што је то 1,800.000 душа, а с друге стране 30-40 чиновника! Осим тога, господо, овдје је говорено такођер о мизерним шумарским платама; многи предговорници оборили су се на шумаре. Нијесам ни ја пријатељ шумара, ја сам њих нападао кад сам издавао лист. Шест шумара послали су ми сада стиховано писмо и замолили да се заузмем код високог Сабора за њих. Дозволите да прочитам, нећу цијелога, него само шта се односи на њихову невољу. Ово ће писмо све статистичке податке г. барона Бенка унеколико побити. То писмо гласи:

&lt;center&gt;
„3драво Кочо од Крајине љуте!&lt;br&gt;
Срби су ти прокрчили путе&lt;br&gt;
Да нам сједеш до високе владе&lt;br&gt;
Па да за нас лугарске органе&lt;br&gt;
Испослујеш какве боље дане.&lt;br&gt;
До данас нам свака срећа дријема&lt;br&gt;
Ни у плећу божићном нас нема.&lt;br&gt;
Најстрожија и најтежа служба&lt;br&gt;
На тежака од нас највећа је тужба.&lt;br&gt;
Све знамо и све да је тако,&lt;br&gt;
Ал' не може заједно да буде инако.&lt;br&gt;
Налоге смо морали вршити&lt;br&gt;
И тежака немило глобити.&lt;br&gt;
Грозне сузе на нас пролијевали.&lt;br&gt;
Ал лугари нијесу оклијевали,&lt;br&gt;
Већ радили за високу владу,&lt;br&gt;
Својим радом гојили су наду&lt;br&gt;
Да ће њима повисити плаћу&lt;br&gt;
Међу другу помијешати браћу&lt;br&gt;
То јест друго чиновништво&lt;br&gt;
Који сваку славу уживају,&lt;br&gt;
А лугари од глади зијевају.&lt;br&gt;
Ао, јаде, превари нас нада,&lt;br&gt;
Нит' нас види, нити чује влада!&lt;br&gt;
(па на мене се обраћају!)&lt;br&gt;
Још у тебе једина је нада&lt;br&gt;
Да ће за нас испливати правда.&lt;br&gt;
У твом свјесном и српском говору&lt;br&gt;
Предложи нас високом Сабору”.
&lt;/center&gt;

Ја их предлажем. (''аплауз'')

{{ЈВ-аутор|Петар Кочић|1916}}

==Извор==
*Петар Кочић: САБРАНА ДЈЕЛA I-IV, Ars libri • Бесједа • ТИА Јанус и Пројекат Растко библиотека српске културе на Интернету, aприл 2002.

[[Категорија:Петар Кочић]]</text>
      <sha1>a4ut7921t90qckciqq3qqp4z6dy98vp</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144429</id>
      <parentid>144427</parentid>
      <timestamp>2026-06-19T11:40:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>144429</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14224" sha1="hxjs7rvvllna3czuruilue0b9rw12wr" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Шумско сервитутно право
| одељак=
| аутор=Петар Кочић
| белешке=-{I}- засједање, -{Х}- сједница (4. јула 1910)
}}
Високи Саборе!

Наша, односно босанскохерцеговачка управа задржала је, на жалост, све законе из времена отоманске управе, који су имали вриједности за Анадолију и Мезопотамију, али нијесу никада ваљали за Босну и Херцеговину. Влада је задржала те законе, који нијесу него конгломерат извјесних вјерских погледа на свијет и француских капиталистичко-аристократских закона из времена Наполеона и утолико их респектирала уколико су јој одговарали за постигнуће њезиних политичких циљева. Како је било са другим законима, тако је и са правом сервитута. Наш народ има право сервитута. Тежак наш, док је могао ићи у Босни са сјекиром у руци, смио је одсјећи дрво и однијети кући и огријати се, смио је изагнати на пашу стоку, док је могао са том стоком стићи. То толико проширено сервитутско право ограничила је босанско-херцеговачка управа постављајући границе појединим опћинама, затим продавањем шума појединим фирмама на експлоатисање и напосљетку забрањивањем оних шума које су одређене да боље расту.

Све је ово, господо, празно измотавање, јер се оваквим случајевима сељаку одузимље сервитутско право, а народ не добива никакав еквиваленат. Да ли је разложно и упутно да влада скучује и одузима сервитутско право у аграрној и сточарској земљи као што је Босна, о том ћу други пут говорити.

Високи Саборе! У осталом свијету шума је једна велика благодат за оне који су близу ње. У Босни и Херцеговини, напротив, шума је постала куга морија за нашега јадног тежака. Куд год се макне, навале на тежака шумску глобу и одштету. Глобу навале зато јер је сјекао без дозвољења, јер је прекорачио и обашао полицајне шумске прописе. Рецимо да је право да плати глобу онај који не зарезује власт, јер власт је, како кажу, од бога, али, висока кућо, право ни поштено није да се једному такому сиромаху намећу шумске одштете, јер је сјекао своју шуму, вршио своје сервитутско право. Да је тражио дозволу, он би је сигурно морао и добити. Дакле, како се може одредити шумска одштета ономе који је сјекао и обарао своје, и био би морао добити дозволу да је тражио, да му није тешко било ишчекивати кад ће се смиловати велика шумарска милост и милостиво подијелити дозволу.

Али узмимо и оне случајеве гдје није никакве апсолутне штете учинио, није шума оборена, гдје је тежак ушао у грмље и трње и искрчио нешто њивице, посијао зоб и просо. И ту је дошао шумски орган и немилосрдно наметнуо неколико стотина круница одштете.

Немилосрдни орган политичке власти, не испитујући разлоге узурпирања и крчења, намеће и кажњава нашег тежака, да је дошао до коначне пропасти своје.

Како се суди при овом шумском прекршају, довољно је да кажем да за један уредовни дан један политички пристав изриче сто до сто педесет шумских осуда.

Наш велики феудалиста г. барон Буријан ставио се на неко високо становиште, обукао се у тогу ледене званичности, па не трпи узурпације. Њега слушајући и бојећи се, сви нижи органи, до пандура и лугара, немилосрдно и драконски и нечовјечно кажњавају тежака ако искрчи комадић земљице да прехрани своју јадну и голотрбу дјецу.

Високи Саборе! Лако је бити против узурпације ономе којему стижу мјесечне плаће, награде, ремунерације, евентуално провизије, тантијеме и друго слично, али је тешко бити ономе против узурпације који је избачен са голом и гладном дјецом на ледину. Просуђујући у аграрним парницама политички чиновници између тежака и спахија у једној мамурној сједници уништавају читаву породицу и осуђују на гладовање и смрзавање. (''Гласови: Није тако!'').

Немојте ме пометати. ... Ја вас позивам, немојте мене прекидати, ако знате зашто сте овдје изабрани, ко вас је изабрао и послао, да сви братски и сложно тражимо начин да се ниједном нашем суграђанину не руше ограде, не уништи његов труд, не преорава шеница; ако сте људи и знате зашто сте изабрани, сложићете се са мном. (''Глас: Не тражимо лекције!'') Добро. Високи Саборе! Али узимамо и оне случајеве гдје је сељак заиста сјекао шуму, гдје је чинио штету, или, како се неки изволише изразити, крао шуму. И ту имаде, господо, дубљих, много дубљих економских разлога него проста обијест и клептоманија нашег тежака, како неки изволише рећи.

Потребе нашег тежака из дана у дан све су веће, а приходи све јаднији и чемернији.

Присиљен да у својем малом сеоском буџетићу одржи равнотежје као и држава, а немајући могућности да се до безграничности задужи као држава, нарочито босанска, лаћа се мало шумице, коју су му дједови гојили и одгојили, бранили и одбранили и коју је бог дао њему, а не којекаквим бјелосвјетским фирмама.

Господо, има нас много који дубоко гледамо и у далеку будућност, на примјер, ја и господин барон Бенко. (''смијех''). Господин Бенко, по стенографском записнику, изволио се изразити овако: „Дајем поштену ријеч да сам ја, као котарски предстојник, од јутра до мрака савјетовао свијет у погледу шумских одношаја. Ја сам јашио од села до села, молио сам и кумио свијет: забога, немојте ово мало шуме уништити. Зар ви мислите да ми чувамо ово мало шуме за себе или за цара, не, него за вас и вашу унучад”.

И ја сам на бирачким скупштинама говорио народу: чувајте шуму, она није царска, није спахинска, него ваша.

Заиста, нашао сам доста сељака који признају да је то тако. Али и они сијеку што им треба и сијеку да могу другом продати, да купе соли и брашна за своју дјецу.

Високи Саборе! Потребном човјеку говорити да чува шуму! То је исто тако кад бих ја скувао погачу и заклонио руком од гладна човјека и рекао: немој ти дирати, ово ја чувам за твоју унучад. (''смијех, пљесак'').

То је дакле немогуће, јер потребе, стварне потребе много су јаче од разума, филозофских разматрања и национално-економских разлога.

Високи Саборе! Господин барон Бенко овдје је показао доста воље и ријетког одушевљења да брани данашњу владу; ја поштујем ту одважност, нарочито бранити данашњу владу, али г. Бенки могу одговорити пјесничким ријечима: „Јанко брани мртва Владислава, — што га брани, кад га не одбрани?” (''смијех, пљесак''). Осим тога је г. Бенко казао да се је сервитутског дрва дало кроз 10 година за милион круна.

Само министарство троши, према прорачуну, за неке стварне трошкове 125.000 круна. Што је то 1,800.000 душа, а с друге стране 30-40 чиновника! Осим тога, господо, овдје је говорено такођер о мизерним шумарским платама; многи предговорници оборили су се на шумаре. Нијесам ни ја пријатељ шумара, ја сам њих нападао кад сам издавао лист. Шест шумара послали су ми сада стиховано писмо и замолили да се заузмем код високог Сабора за њих. Дозволите да прочитам, нећу цијелога, него само шта се односи на њихову невољу. Ово ће писмо све статистичке податке г. барона Бенка унеколико побити. То писмо гласи:

&lt;center&gt;
„3драво Кочо од Крајине љуте!&lt;br&gt;
Срби су ти прокрчили путе&lt;br&gt;
Да нам сједеш до високе владе&lt;br&gt;
Па да за нас лугарске органе&lt;br&gt;
Испослујеш какве боље дане.&lt;br&gt;
До данас нам свака срећа дријема&lt;br&gt;
Ни у плећу божићном нас нема.&lt;br&gt;
Најстрожија и најтежа служба&lt;br&gt;
На тежака од нас највећа је тужба.&lt;br&gt;
Све знамо и све да је тако,&lt;br&gt;
Ал' не може заједно да буде инако.&lt;br&gt;
Налоге смо морали вршити&lt;br&gt;
И тежака немило глобити.&lt;br&gt;
Грозне сузе на нас пролијевали.&lt;br&gt;
Ал лугари нијесу оклијевали,&lt;br&gt;
Већ радили за високу владу,&lt;br&gt;
Својим радом гојили су наду&lt;br&gt;
Да ће њима повисити плаћу&lt;br&gt;
Међу другу помијешати браћу&lt;br&gt;
То јест друго чиновништво&lt;br&gt;
Који сваку славу уживају,&lt;br&gt;
А лугари од глади зијевају.&lt;br&gt;
Ао, јаде, превари нас нада,&lt;br&gt;
Нит' нас види, нити чује влада!&lt;br&gt;
(па на мене се обраћају!)&lt;br&gt;
Још у тебе једина је нада&lt;br&gt;
Да ће за нас испливати правда.&lt;br&gt;
У твом свјесном и српском говору&lt;br&gt;
Предложи нас високом Сабору”.
&lt;/center&gt;

Ја их предлажем. (''аплауз'')

{{ЈВ-аутор|Петар Кочић|1916}}

==Извор==
*Петар Кочић: САБРАНА ДЈЕЛA -{I-IV, Ars libri}- • Бесједа • ТИА Јанус и Пројекат Растко библиотека српске културе на Интернету, aприл 2002.

[[Категорија:Петар Кочић]]</text>
      <sha1>hxjs7rvvllna3czuruilue0b9rw12wr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Критика аустријске управе у Босни</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61241</id>
    <revision>
      <id>144430</id>
      <timestamp>2026-06-19T11:46:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>144430</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="37016" sha1="qx3ikjka8dr79tqch88bje78r2p2yog" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Критика аустријске управе у Босни
| одељак=
| аутор=Петар Кочић
| белешке=I заседање, XIX седница (25. јула 1910)
}}
Високи Саборе!

Одмах на почетку, на први поглед, морам изјавити да ја овог буџета не могу примити, него да ћу искрено и од срца гласати против њега. И то на почетку изјављујем зато јер бих се могао попишманити касније и гласати за буџет. (''веселост'') Ја бришем цијелу прву главу: врховна управа. Та је управа нама потпуно непотребна, а стаје нас 737.000 круна. Ја бих се могао задовољити и са овом нашом високом владом, кад би била потпуно на свом мјесту. Много богатије и сретније земље имају једну централну управу, а ми имамо двије, једна скупља од друге, једна гора од друге. (''веселост'')

Високи Саборе! Зашто нам служи она скупа влада у Бечу. У пријашња времена, док није било Сабора, хајде де, она се могла сматрати као контрола над овом нашом владом, и њезин опстанак на тај начин могао се унеколико оправдати, али данас кад је овдје Сабор, није опстанак њезин апсолутно оправдан, јер ми те контроле не требамо. То је просто избачен новац, и то тако да га ниједна цркавица не остане у земљи, него све поједе гладни и несретни Беч, ватром он изгорио. (''веселост'')

Што вриједи, та врховна управа, то смо чули из уста барона Бенка: влада је то хтјела и то предложила, али министарство није још ништа одговорило. То значи да та врховна управа смета рад, спречава напредовање и развијање државних послова.

Високи Саборе! Али кад је у питању авансман, напредовање чиновника, онда високи Саборе, бечка господа узимљу исувише велики обзир на се, грдно и рапидно авансују и прескачу своје колеге у земљи, као бијесни хатови који могу боље увиђати потребе овога народа, јер су му ближе.

Ја знам из бечког ђачког живота да те господе нема никада у уреду, а има их 63 комада, а на та 63 господина долази 19 подворника. Да није ово озбиљан форум, ја бих предложио да још намјесте 2 подворника, па да на свака 3 беспослењака дође по један подворник.

Високи Саборе! Нарочито чудновато је буџетирање стварних трошкова ове управе. Од 165.140 круна исказује се поименце 40.000 круна, а 125.000 круна „остали трошкови” сумарно је речено. То је исто тако као кад слуге богаташа и племића рачунају на којекакве ситнице велике суме so lange es geht. Зато морамо ми рећи: нема више пљачке, es geht nich so mehr, и избрисати цијелу прву главу. Има господе међу њима којима би требало пензију дати ако не би хтјели сићи у сиромашну Босну. Њима можемо дати потпуну пензију. Госп. Петрашек је такође отишао у мир; ја бих га молио да остави у миру нашу земљу, а нарочито наше несретне шуме. (''пљесак'') Овај исти господин довео нам је у Босну Ајслера и Ортлиба, Фелтринелија, Срдићева Штајнбајса, Мехтерсхајмера итд.

Овај исти господин увијек је учествовао при продаји наших шума, и продао је све што је најбоље од наших шума и што је најближе извозу, тако да за 50 година, када се још нешто прода — што ћу касније казати, — ми нећемо имати на продају ни клипа. Могу рећи и то да је он био главни референт при продаји шума, и министар је морао његов реферат потписати. Ја дозвољавам да је могло бити све исправно, али није право да и даље остане конзулент за босанске шуме; зато молим високи Сабор, ако га не можемо уклонити, барем да се закључи да се не смије ниједна наша шума продати док је Петрашек конзулент босанских шума.

Ја сам дознао од једног пријатеља да ће посљедњи велики комплекс босанских шума продавати и офертима, јер је је рок до 1. септембра 1910, и то су шуме Равна Планина, Врхпрача и Јаворина, које се имају путем лицитације продати.

Мени се чини да треба овђе Сабор да обрати велику пажњу, и моја је дужност да на то упозорим, дужност је то моја према земљи, према народу, самом себи и потомству.

Зато на господина Петрашека треба обратити велику пажњу. За господином Петрашеком могли би ићи у пензију: два одјелна предстојника, шест дворских савјетника, два владина савјетника, један финанцијални надсавјетник, један финанцијални савјетник, један шумски савјетник, два рударска савјетника, грађевински савјетник, рачунарски надсавјетник и један владин савјетник, надравнатељ помоћних уреда. На том би се заштедило 228.254 круна, и к томе још 165.140 круна стварних трошкова. Била би дакле уштеда од 383.704 круна, и ево пара и за Чабрајићеве дневничаре, моје шумаре, Џамоњине учитеље; дакле, све ово бришемо, па ћемо имати пара. (''пљесак'')

То је дакле што сам имао казати о тој врховној управи.

Можда ће се рећи: па ти ће људи оптеретити пензиони фонд наших чиновника; то ја признајем, али то је пролазно зло, пошто је познато да бирократа кад иде у пензију губи и здравље. Чим изгуби власт, изгуби и здравље, нарочито ако се прихвати посла који не одговара његову организму.

Другој глави, високи Саборе, нијесам посве противан, само сам противан главешинама у тој глави. У тој глави буџета видимо један преостатак старе отоманске управе, и то је валија и цивилни паша, његов доглавник. Ова мјеста нијесу потребна нашој земљи.

Ако Аустро-Угарска треба иншпектора чета, маршала или фелдцајгмајстора, нека га плаћа сама; ми већ доста плаћамо за војништво.

Стога треба брисати 24.000 круна за поглавицу земље, 5652 круна за издржавање и расвјетљивање конака и 5000 круна за поправак конака. Није ни лијепо што ми, као сиромашна земља, расвјетљујемо конак једном великом господину, као што је иншпектор чета, који нам не плаћа ни кирију за онако диван стан.

Даље, ја бришем и грађанског доглавника. Не знам хоће ли то висока кућа уважити, али и цивилни доглавник није потребан.

Наша четири секционсшефа скупа у сједници могу управљати овом земљом и без ове двије главешине. А најстарији по именовању секционсшеф може врло лијепо репрезентирати ову нашу владу.

Мој приједлог је дакле да се из буџета брише и валија и његов доглавник и да се тако заштеди 68.000 круна, и то су паре, висока кућо, ако почем нијеси знала!

Још у овој глави имам ово да кажем да су надлежни фактори чекали наш закључак да се брише цивилни доглавник, јер још прије засједања Сабора именован је наш валија иншпектором чета, а прије тога звања није било.

Господин барон Бенко остао је на свом мјесту, иако је било посве логично и паметно да буде прије Сабора промакнут у стање мира; баш тај факат што је господин Бенко остао цивилни доглавник, а није постављен нико млађи, доказује да су мјеродавни фактори намјерили укинути ово мјесто, и само су чекали да Сабор избрише ову ставку из буџета.

Тако би госп. Бенко дошао до давно жељене пензије. Међу другом господом не би било ривалитета, јер не би било предмета ривалитету. Онда би лијепо и вјешто могао репрезентирати владу, на примјер, господин одјелни предстојник Шек или Микули — нарочито госп. Микули кад има аутомобил. (''буран смијех'').

У овој глави још могу говорити о величини суме одређене за штампање буџета и закључних рачуна и извјештаја о управи земаљској. Ту стоји да се за ову сврху троши 29.000 круна. И ту би могли уштедити, господо. Не треба извјештаје и закључне рачуне штампати на мађарском ни на њемачком језику; не би требало ни штампати у два писма, српском и хрватском. Ово је народ који је сиромашан, па би требало да се прими једно писмо у интересу културнога уједињења и националне штедње. Треба да штедимо. Што да се размећемо? Ми смо један народ, један нам је језик, па треба да буде и једно писмо. (''Глас: Које ћемо? Хрватско?'') То како хоћемо. Договорићемо се.

У трећој глави говори се о Сабору. Кад се критикује влада, треба да и себе узмемо на претресање. Што год почнемо, почнимо од себе. У почетку смо, мора се признати, дангубили. Држале су се сједнице по сата, па смо ишли кући. Не треба да дангубимо, већ треба да радимо и штедимо. Треба гледати свагдје да се што уштеди. Не треба стварати никаквих синекура, — никаквих штипендија, јер ће онда влада још боље респектовати нашу критику.

Што се тиче четвртог одјељења овога прорачуна, то могу рећи да сам потпуно против окружних области. То је један остатак од старог времена. То је једна старинска установа, а кошта наш народ 282.430 круна. Ја сам не знам зашто је та управа. Колико нам је та установа потребна знадемо сами, али ја ћу рећи како је потребу тих окружних области карактерисао један чиновник, који је казао: „Оне су установљене зато да зауставе спис који иде од котарског уреда земаљској влади за 14 дана, и обратно, када се спис врати од земаљске владе да га опет задрже 14 дана док дође котарском уреду”. (''смијех''). Ако ове области нијесу зато, онда ја не знам зашто су. (''понован смијех'').

Видимо да у аустријским провинцијама које су заступљене у царевинском вијећу нема никаквих окружних области. Ни сиромашна Далмација, ни горовита Штајерска, ни богата Чешка немају таквих области. Кад је тако тамо, онда не знам чему би ми подржавали ове области. Ја бришем те области, и молим да ми у томе помогне високи Сабор да се те области избришу.

У наслову „здравство” нећу ништа да бришем. Код овог наслова нијесам био толико љут колико код других ставака. Овдје бих само нешто могао примијетити. У наслову здравство има одређена плаћа за 4 примарна лијечника у земаљској болници. Ја нијесам против тога, и није ми жао. Само не би требало дозволити да се они баве и споредним занимањем; не би им требало давати мјеста, рецимо, код болесничких каса или на жељезницама, него нека врше само своју званичну дужност. (''Глас: Тако је!'') Ја се слажем са г. бароном Питнером у овој ствари, наиме, да имаде у болницама врло мало простора и да су наше болнице врло оскудне у просторијама. Требало би подићи некоје павиљоне и требало би намјестити још неколико лијечника; али сви видимо да нема пара. Ја бих у том погледу могао рећи ово своје мнијење, — да се наиме примају у болнице само домаћи синови, а из других земаља Аустрије и Угарске само они који болују од које заразне болести и на којима је неопходно потребно да се изврши операција. (''Народни посланик др Сарић: Морају се примати сви болесници'') Ја мислим да би се требало бринути о сваком болеснику, али у првом реду треба да водимо рачуна о себи и о нашим болесницима. Имаде и таквих болесника који из монархије долазе овамо и овдје се лијече, премда су они могли отићи натраг у монархију и тамо се лијечити, да ми можемо већу пажњу посветити нашим болесницима.

У погледу живинарства имао бих ово да примијетим. Овамо је уврштена свота за вођење катастра о стоци у оним котарима који су на граници Србије и Турске. Ова је ставка стрпана овамо у овај дио буџета. По мом мишљењу, спадала би у финанцијско одјељење, јер се овај катастар води у интересу заједничке царине Аустрије и Угарске. Ми смо овдје оштећени за 42.000 круна, а не добијамо за то никаква еквивалента.

У погледу војништва ја, као посланик треће курије, морам споменути да је према нашој привредној снази врло много и готово нечовјечно узимати 10 посто од читавог буџета за војску. Нас не би требало мјерити са аршином Аустрије и Угарске, јер смо ми врло назадна земља, немамо довољно школа, па према томе никако не би се смјело нама мјерити истом мјером, јер су код нас сасма друге културне прилике.

Даље, у погледу војне службе могу споменути да је довољно за нас Босанце и Херцеговце да служимо по једну годиницу дана (''смијех'')... јер ми можемо за три мјесеца научити и дисциплину и муштрање и пуцање, а остале двије године и три четврти године продајемо зјале по касарнама у Бечу, Пешти и Грацу. Дакле, нама је доста једна годиница војне службице.

Осим тога, потребно је да наша војска служи у земљи, тако да би могла за вријеме жетве бити пуштена кући да помогне срадити пољске усјеве. (''Посланик Мајкић: И да остави наше паре у земљи'')

И овдје би се могло, кад би се војна служба снизила на годину дана, уштедити око два и по милиона. Додуше, наша би војска спала на трећину; али што је стало Аустрији за нас — или војник био код куће или у касарни. Истина, наш је народ храбар, зна страшно пролијевати крв за другог, само на жалост, није никада знао за себе ништа учинити.

Сада да кажем неколико ријечи о жандармерији. Кад се дирне у жандармерију, скочи управа са свих страна и почне хвалити ту установу. Ја је не могу хвалити, јер је наш народ много претрпио од те жандармерије, поготову у почетку аустријске управе, кад су били они жандари, ако се сјећате, који су носили црвене капе. То су били страшни људи, прави варвари. Ја никад у животу нијесам видио таквих лица. Још од дјетињства остала су ми у памети она гадна варварска лица. Доцније их је нестало, јер нијесу могли вршити насиља као у почетку. Колико год су они чувари мира и реда, толико, с друге стране, ја тврдим да су ширитељи неморала у нашем народу. Господин Бенко може их узети у заштиту колико год хоће, али ја сам тврдо увјерен и ја сам видио и навешћу вам примјера да су ти чувари реда и мира уједно и ширитељи неморала у нашој земљи. Исто тако тврдим да они врше шпијунску дужност. Ја ћу навести само један примјер кога сам доживио. Кад сам се вратио из Србије, дошао сам у манастир Гомјеницу, гдје ми је отац живио, и једне вечери примијетих како бајунета бљесну кроз ноћ. Ма шта је ово, запитам се, приђем тамо и нађем жандаре. Познати су ми људи, и они су ми искрено казали да имају дужност да пазе на мене — једног обичног ђака, да немам случајно какво велико подузеће да срушим Аустрију, само зато што сам био у Србији.

Осим тога, има у овом буџету једна ставка које нијесам нашао ни у једном буџету ниједне државе. То је, високи Саборе, некаквих 11 харамбаша. (''смијех''). Ја просто не могу бити доста паметан да схватим како једна законита влада храни на својим јаслима 11 харамбаша. (''смијех''). Ту има четири буљукбаше, пет сердара, три сердарска замјеника, четири пандура и једанаест, господо моја, горских харамбаша.

Све, како видите, неки опасни људи! (''смијех''). Ако их хоће влада, нека их задржи, али ја бих предложио да се бришу.

Говорити о политичким властима у Босни и Херцеговини не може човјек хладно, не може а да се не узрујава. Политичке су власти у Босни и Херцеговини биле туђинске кад су овамо дошле и за ових 30 година остале су туђинске и грдно нерасположене према нашем народу. Ово терорисање и ове зулуме политичких власти највише је осјетио наш тежак.

Ја сам добио једно писмо, које најбоље карактерише положај нашег народа према новој управи. Разочарање нашег народа, а нарочито тежака, над новом управом велико је и њему се човјек не би надао од једне управе која је, баш због тога тежака, добила двије најбоље балканске позиције. И тога тежака она не само да није никада помогла, него га је морално и материјално притискивала и убијала.

Ја ћу бити слободан високом Сабору прочитати ово писмо, па се надам да ће по прочитању овога писма и они који нису имали љубави за сељака стећи више љубави и предусретљивости према њему.

Писмо гласи (''чита''): „Болујем и копним у горком чемеру и немаштини љутој откада знам за се. Болан сам, преболан, брате си мој слатки и медено љето моје, а онако посигурно не знам шта ми је, шта ме боли. Само осјећам да је бољка моја велика и бог драги зна има ли јој лијека и илаџа. Снага ми је сва утрнула и вредовна, а душа празна, сува и исцијеђена ко исцијеђени лимун са мора.

Радим и мучим се ко̑ тешки покојник од ране зоре до мрклог мрака; са звијездом, штоно веле, падам, са звијездом устајем.

У прољеће, гавељајући, гладан и сувотан, по врлетима за плугом и натапајући сваку бразду сузом и знојем, молим се добром и премилом богу за род и берићет. Преко љета ми се окрави смрзнута душа, и ја дркћем и стрепим ко јасиково лишће над њивама својим, а под јесен, кад све срадим у зноју и у суво згрнем, немилосно навали и ала и врана на труд мој и крваву муку моју. Душа ми тада процмили — процмили ко̑ гуја у процијепу, пред очима ми нешто замагли и у ушима зазуји. Али, док се обазрем на ’ну своју гладну и голу максумчад, тргнем се, снага ми обамре и само уздахнем, проклињући живот свој, матер своју и утробу њезину гријешну...

Тако трајем живот и дане, и трајаћу до мотике, таква је права под овом новом управом и суданијом.

У стари земан, за турског суда и турске, да кажемо, суданије, могло се некако живкарити и прометати. Боже ми прости, и бог је боље даво. Берићета је било у свачем... свачег је било у изобиљу. Свијет је асли био пунијег и ситијег срца. Ага је остављо, царевина није прегонила ни сваку бреспослицу узбијала. Било је за нас, да рекнемо тежаке, и праве веће. Ако је ђекад тежаку и било криво у чаршији и на суду, било је криво и чаршинлији на селу и планини, гдје косовица суди, па се то некако испорављало и везало једно с другим.

Кажем ти, рођено моје, могло се лијепо живкарити и деверати, а откад заступи ова проклета и црна укопација, налет је било, све нас у црно зави. Бијели некакви људи у црној ођећи и црним шкрљацима размиљеше се ко мрави по земљи нашој и отроваше нам и земљу и живот. Љетина нам поче издавати, сермија пропадати, а у људе уђе некакво проклетство и невјерлук. Царевина удари тешке намете, а владике накривише наеро камилавке и ударише у страну од народа. И вјера нам посрну. Замрзну свијет сам на се. Све ти је ту оштро, набусито; ниђе меке ни слатке ријечи. И љубав се и оно лијепо поштење старинско забаци, изгуби, ко̑ да га никад није ни било. Сваком је докундисала ова црна укопација и црна суданија. Свак се диже, свак тражи неку праву: и поп и калуђер, и бег и ага, и газда и заначија, а царевина, сапреле је муке наше на страшном суду, сваком понешто додаје и пружа. Само ми, тежаци, заборављени и забачени, полагано венемо, трунемо и у мукама издишемо. И ми смо се поимали да устанемо, да зајаучемо, али нас увијек изда снага и језик нам се поткрати и над нами се јопет склопи црни мрак и мук. Злоба нас је изјела, немаштина нас сатрла, голема неправда убила, па куњамо ко метиљава марва. Слаби смо, немоћни смо, неумјетни смо.

За турске суданије било је у нас и паметних људи слободна срца. Многи су пашама и везирима на диван излазили и умјели су мудро и слободно еглендисати. Кад заступи Устрија, ми се асли престрависмо и разбисмо ко̑ крдо оваца кад га курјаци погнају. Изгубисмо срце, а изгубисмо и памет. Језик нам се завеза, па не умијемо ни двије унакрст пробешједити.

Људи који су некад с пашама и везирима на дивану водили мудре и дубоке еглене, данас тијем људима застаје ријеч у грлу кад почну бешједити доље у суду с оним голобрадим вузлетом, на коме све трепти и цепти од грдног швапског увијања. (''смијех'') Суди ми, кажем ја, по правди божјој и људској. — Не суди се, вели, у наше царевине по правди, већ по палиграпу. Кад би она судила по правди, не би толике стотине година владали над деветнаест милета и седам осам вјера и закона! — На те бешједе мени се језик завеже, па ни макац. Видим истину говори, и онако је, друкчије не мере бити.”

(''Упозорен од предсједника Сабора да даље не чита, Кочић је наставио'') Само још редак. (''смијех'' — ''чита''): „Тако ти је то и на суду и на путу. Одасвуд нас бије мраз и лед, и ми венемо и пропадамо ко̑  позни ушјеви од студени. Слијепи смо код очију и блентави код памети, а оковани без синџира. Шта да ти, брате си мој слатки” и господине предсједниче — (''смијех'') — „и медено љето моје, дуљим и набрајам! Толико ти још кажем, да је наше тежачко живљење само једна, штоно веле, дуга тужбалица јада и чемера, патње сиње и невоље љуте.”

То је једна кратка стварчица, писмо једно.

Измећу осталих важних ствари којима наша политичка власт располаже, дотаћи ћу се једне која је врло важна, могу рећи најважнија, одношаја између кметова и ага. Досадашњи одношаји између кметова и ага су постали несносни, нарочито по кмете. Законских одредаба нема никаквих, а оно нешто наредаба у том погледу што је издано, све је сакато, нејасно, непотпуно и слабо, да је уопће страхота и помислити како се могло до данас издржати. Није потребно, јер је већини познато, нема ни практичне вриједности, хисторијски проматрати развој овога питања... (''Опоменут од предсједника да то нема везе са овом специјалном дебатом, Кочић је наставио'') Ја не знам, господине предсједниче, нећу се противити, али ово спада пред политичке власти. (''Глас: То спада у политику'') Ја ћу само, ако ми не дате говорити, ја ћу наћи излаза да проговорим и у овој ствари, а то ће бити кад буде пољопривреда на дневном реду. Али ћу сада још ово казати што се тиче ага и кметова и замјерити и влади у Сабору. Чуо сам и знам да влада има својих кметова. Молим вас, господо, да (закључите) да барем влада нема кметова, него да се ти кметови отпишу, да се ти људи ослободе. Толико сам имао примијетити што се тиче владиних кметова, кад ми не дозвољавате говорити о другим кметовима. Тиме завршујем свој говор. (''У дворани пљесак и гласови: Живио!'')

{{ЈВ-аутор|Петар Кочић|1916}}

==Извор==
*Петар Кочић: САБРАНА ДЈЕЛA I-IV, Ars libri • Бесједа • ТИА Јанус и Пројекат Растко библиотека српске културе на Интернету, aприл 2002.

[[Категорија:Петар Кочић]]</text>
      <sha1>qx3ikjka8dr79tqch88bje78r2p2yog</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>