Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.15 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 0 61022 145444 145408 2026-08-17T11:03:54Z Coaorao 19106 /* */ 145444 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Александар Пушкин]] | Пикова дама | '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]''''' | [[Пикова дама|-{Садржај}-]] | -{I}- | [[Пикова дама/II|-{II}-]] }} {{Центар|'''-{I}-'''}} {{gap}}Једанпут картале се код коњаничкога гардисте Нарумова. Дуга зимска ноћ прође непримјетно; сједоше, ужини у пет сати у јутро. Добитници слатко су јели; други су сједили расијано крај празнијех посуда. Дође ред на шампањац — разговор оживи и сви прихватише га се.<br /> {{gap}}— Како ти прође, Сурине? запита домаћин.<br /> {{gap}}— Изгубио сам, кано обично. Морам признати да сам несретан: играм мирандола, никада се не пренаглим, пазим шта могу боље, а ипак изгубим.<br /> {{gap}}— И ниси се никада завео? никада зар виси [''-{sic}-''] метнуо на руте?.. Дивим се твојој сталности.<br /> {{gap}}— А какав ли је тек Херман! рече један гост, показујући на младога мјерника; никада не узе карте у руке, никада не сави ни једне пароле, а до пет сахати сједи с нами и посматра нашу игру.<br /> {{gap}}— Игра занима ме врло, рече Херман; али ја нисам у стању, да жртвујем нужно у нади да ћу добити излишно.<br /> {{gap}}— Херман је Нијемац. Штедљив је — и то све! примијети Томски. А ако икога не појмим, то не појмим моју бабу, грофицу Ану Федотовну.<br /> {{gap}}— Како, за што? повикаше гости.<br /> {{gap}}— Не могу да схватим, продужи Томски; за што моја баба не понтира.<br /> {{gap}}— А што има у том необичнога, запита Нарумов, ако старица од осамдесет година не понтира?<br /> {{gap}}— Зар ви ништа не знате о њој?<br /> {{gap}}— Не, баш ништа.<br /> {{gap}}— А ви чујте! Има томе шездесет година, да је моја баба путовала у Париз, гдје бијаше у особитој моди. Народ трчао је за њом да види само: -{la Vénus moscovite}-; Ришељ је заљубљен био у њу и баба увјерава, да се је убио због њене ненаклоности.<br /> {{gap}}У то вријеме даме играле су се Ф’аро. Једном на двору однесе јој херцог Орлеански врло много. Не имајући уз себе новца даде му у залог своју ријеч. Кад дође кући, скидајући са лица и тијела свога, што је на њем било туђега саопћи дједу свој губитак и наложи му да га исплати. Покојни дјед колико се сјећам, бијаше кано дворјанин бабин. Бојаше се је кано огња; али ипак, чувши за тако ужасни губитак, разгњеви се, склони рачун и доказа јој, да су за по године потрошили по милијона, да покрај Париза неће сачувати ни подмосковска, ни саратовска села, и једноставно отказа јој послушност. Баба га ћушну и леже само у кревет у знак своје немилости.<br /> {{gap}}Други дан даде звати мужа, надајући се, да је кутња казна подјејствовала на њега, али га нађе непоколебивим. Први пут у животу дође с њим до разрачунавања; мишљаше да ће наговорити га, понизно доказујући му, да је дуг различан дуг од дуга, да је друго принц а друго колар.<br /> {{gap}}Узалуд све! дјед оста при свом. Али јест, да је сад крај. Баба не знађаше, што да почне. Бијаше добро позната с једним знаменитим човјеком. Чули сте за грофа Сен-Жермена, о којем приповједају много чуднога. Знате да се издавао за вјечнога жидова, за изумитеља животног елексира и камена мудрости и т. д. Исмијеваху га кано шарлатана, а Казанова у својим поменима говори, да је он био ухода; у осталом Сен Жермен, не гледећи на његову тајанствену страну, бијаше дивног изгледа и човјек, врло обљубљен у друштву. Баба још и сада воли га и љути се, ако ко говори о њем с неуважењем. Баба знађаше, да Сен Жермен располаже великим новцем. Она се ријеши да се на њега обрати; написа му писмо и замоли га да одмах дође к њој. Стари особењак с мјеста се одазва позиву и затече ју у великој жалости. Она му описа у најцрњој боји варварство својега мужа, те му рече напослетку, да полаже сву своју наду у његово пријатељство и у љубав.<br /> {{gap}}Сен Жермен замисли се. „Могу вас послужити том сумом, рече он; али знам, да ви нећете бити мирни док се са мном не срачунате, а ја не бих рад, да вас доведем у нову неприлику. Има друго срество — можете повратити изгубљено.<br /> {{gap}}— Али, љубазни грофе, одговори му баба, велим вам, да ми немамо ништа новаца.<br /> {{gap}}— За то нису нужни новци, настави Сен Жермен, изволите ви само послушати мене.<br /> {{gap}}Тада откри јој тајну, за коју би сваки нас много платио. . .<br /> {{gap}}Млади играчи удвостручише пажњу. Томски запали лулу, одбаци неколико димова и настави:<br /> {{gap}}— Те исте вечери појави се баба у Версаљу, -{au jeu de la reine}-. Херцог Орлеански исплаћиваше; бака извини му се, да није донела својега дуга, а у оправдање наведе малу историју, те поче да понтира против њега. Изабра три карте, постави једну за другом: све три добише соник и баба поврати свој новац.<br /> {{gap}}— Случај! рече један од гостију.<br /> {{gap}}— Прича! примијети Херман.<br /> {{gap}}— Може бити да су карте биле забиљежене, прихвати трећи.<br /> {{gap}}— Не мислим, одврати важно Томски.<br /> {{gap}}— Што! рече Нарумов; ти имаш бабу, која у три карте добива, а још ниси до сада сазнао од ње кабалистике?<br /> {{gap}}— Да, врага! одговори Томски; она је имала четири сина а у том броју је и мој отац; сва четири су очајни карташи, и ни једном она не откри своје тајне, премда то не би било зло за њих, а такође ни за мене. Али чујте, што ми приповједаше мој ујак, гроф Иван Илић, а што потврди и својом чашћу. Покојни Чаплицки, онај исти, што је умрИИо у сиротињи, протраћив милионе, једанпут у својој младости проигра око три стотине хиљада, а доби их Зорић. Он очајаваше. Баба, која увек бијаше оштра на лакрдије младих људи, смилова се Чаплицком. Она му даде три карте, да би на њих поставио једно за другим и узе од њега поштену ријеч, да више неће никада картати се. Чаплицки оде к својем побједитељу: они сједоше да играју. Чаплицки метну на прву карту педесет тисућа и изигра соника; сави пароли, пароли-пе — поврати своје новце и на ове још доби. . .<br /> {{gap}}— Већ је вријеме за спавање: четврт на шест.<br /> {{gap}}Заиста свитало је. Млади људи испише своје чаше и разиђоше се. == Извор == ''Јавор'', 2. децембар 1890. Бр. 48. Стр. 757-758. {{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}} [[Категорија:Пикова дама]] na7tbsnwkc5a3okd9gpcw73dt1qhw90 0 61023 145443 145409 2026-08-17T11:03:32Z Coaorao 19106 /* */ 145443 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Александар Пушкин]] | Пикова дама | '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]''''' | [[Пикова дама/I|-{I}-]] | -{II}- | [[Пикова дама/III|-{III}-]] }} {{Центар|'''-{II}-'''}} <div style="width:20em; margin-left:auto;"><poem>-{— Il parait que monsieur est Décídément pour les suivantes. — Que voulez-vous madame? Elles sont plus fraiches.}- ''Свјетски разговор.''</poem></div> {{gap}}Стара грофица *** сјеђаше пред зрцалом у соби за облачење. Три дјевојке вртиле се око ње. Једна је држала посудицу личила, друга — котарчицу с укосницама, треба — високу капу, украшену црвенијем пантљикама. Грофица није имала ни трага од лепоте, при свем том задржале је све навике из младости, носила се по моди седамдесетијех година и облачила се дуго и пажљиво кано прије шездесет година.<br /> {{gap}}Покрај прозора сјеђаше једна госпођица, њезина нахранкиња, са ђерђефом у руци.<br /> {{gap}}— Здравствујте, -{grand’ maman}-, рече млади часник, што уђе у собу: -{Bon jour, mademoiselle Lise. Grand’ maman}-, дођох до вас с једном молбом.<br /> {{gap}}— С молбом? па реци је, -{Paul}-!<br /> {{gap}}— Дозволите ми, да вам представим једнога мојега пријатеља и да га у петак доведем на бал.<br /> {{gap}}— Доведи га одмах на бал и онда ми га представи. Јеси ли био синоћ код ***?<br /> {{gap}}— Разумије се! бијаше врло весело: играли смо до пет сахата. Дивна бијаше Јелецкаја!<br /> {{gap}}— О, мој драги! Што има на њој лијепа? Зар није налика на њену бабу, кнегињу Дарју Петровну? . . . Али да! — Она се већ врло постарала, кнегиња Дарја Петровна?<br /> {{gap}}— Како, постарала се? одговори Томски расијано: има седам година како је умрла.<br /> {{gap}}Госпођица подиже очи и даде знак младом човјеку. Он се досјети, да су старој грофици тајили смрт њене врснице и угризе се за језик. Али грофица саслуша врло хладно новост.<br /> {{gap}}— Умрла, рече она; а ја то нијесам знала! Бијасмо заједно позване за дворске госпође, кад се царици представљасмо. И грофица по стоти пут приповиједаше ту своју анекдоту унуку.<br /> {{gap}}— Но, -{Paul}-, рече за тијем: сада ми помози да устанем, Лизањка, гдје је моја бурмутица?<br /> {{gap}}— Кога ви то хоћете да представите? тихо запита Лизавета Ивановна.<br /> {{gap}}— Нарумова. Познате га?<br /> {{gap}}— Не! Је ли војник или цивил?<br /> {{gap}}— Војник.<br /> {{gap}}— Инжињер?<br /> {{gap}}— Не! Коњаник. А зашто мишљасте, да је инжињер?<br /> {{gap}}Госпођица се насмија и не одговори ни ријечи.<br /> {{gap}}— -{Paul}-! викну грофица „пошаљи ми какви нови роман, али само не од садањих.<br /> {{gap}}— А за што? -{grand’ maman}-.<br /> {{gap}}— Ја мислим, један роман, у којем јунак не убија ни оца ни матере, и у којем се нико не утопи. Ја се страшно бојим утопљеника.<br /> {{gap}}— Сада нема таквијех романа. Хоћете ли руских?<br /> {{gap}}— А, зар има рускијех романа? . . . Пошаљи ми их, мили мој, молим те, пошаљи ми.”<br /> {{gap}}— Збогом, -{grand’ maman}-: журим се. . . Збобом [''-{sic}-''], Лизабета Ивановна! Зашто мишљасте, да је Нарумов инжињер?<br /> {{gap}}И Томски изађе из собе.<br /> {{gap}}Лизабета Ивановна остаде сама; остави посао на страну и гледаше кроз прозор. На скоро на другој страни улице иза куће на ћошку указа се млад часник. Руменило покрије јој лице: она се прихвати посла и погну главу на своје дјело. У тај пар уђе грофица, сасвијем обучена.<br /> {{gap}}— Реци, Лизањко, рече она: да упрегну, и ићи ћемо у шетњу.<br /> {{gap}}Лизинка устаде од везива и спремаше своје дјело.<br /> {{gap}}— Што је с тобом, мајко моја! јеси глува, што ли? продера се грофица, подај одмах упрегнути.<br /> {{gap}}— Одмах! тихо одговори госпођица и отрча у предсобље.<br /> {{gap}}Уђе послужитељ и предаде грофици књиге од кнеза Павла Александровича.<br /> {{gap}}— Добро! дала сам се захвалити, рече грофица; Лизањка, Лизањка, а камо трчиш?<br /> {{gap}}— Да се обучем.<br /> {{gap}}— Доспјећеш, дијете. Сједи овдје. Узми прву свеску и читај гласно. . .<br /> {{gap}}Дјевојка узе књигу и прочита неколико редова.<br /> {{gap}}— Гласније! рече грофица; што је с тобом? је си л’ глас изгубила, што ли? . . . Причекај . . потури ми подножник; ближе . . на!<br /> {{gap}}Лизавета Ивановна прочита још двије странице. Грофица зијеваше<br /> {{gap}}— Баци ту књигу, рече она; лудорије! Пошљи је кнезу Павлу и реци да се захваљујем. . . А шта је с каруцама? . .<br /> {{gap}}— Каруце су спремне, рече Лизавета Ивановна, погледавши на улицу.<br /> {{gap}}— Што се ти нијеси обукла? рече грофица; увијек те морам чекати. То је несносно већ.<br /> {{gap}}Лиза одскакута у своју собу. Не прође два минута, грофица стаде звонити што јаче могаше. Три девојке дотрчаше на једна врата, а послужитељ на друга.<br /> {{gap}}— Што је то, да се не дате довикати? рече им грофица; реците Лизавети Ивановни, да је чекам.<br /> {{gap}}Лизавета Ивановна уђе у огртачу и шеширу.<br /> {{gap}}— Једва, мајко моја! рече грофица; на што накит! Зашто то? . . . кога да занесеш? . . . Какво је вријеме? чини ми се, вјетар је.<br /> {{gap}}— Није, ваша свјетлости! врло је мирно! одговори послужитељ.<br /> {{gap}}— Ви увијек говорите у тугањ! Отворите прозор. Ето: вјетар је! и хладно. Нека испрегну коње! Лизанка, не ћемо ићи; узалуд си се накинђурила.<br /> {{gap}}— И то ми је живот! помисли Лизавета Ивановна. Збиља, Лизавета Ивановна бијаше несретно створење. Горак је туђи хлеб, вели Данте, и тешко је уз туђе степенице; а ко зна за горчину одвисности, као биједна нахранкиња свијетле старице? Грофица не бијаше зла срца, али бијаше своје главе, кано жена, свијетом размажена; шкрта и погружена у хладни егоизам, као и сви стари људи, што преживише свој вијек а не уживише се у садашњост. Она је учествовала у свима сујетама великога свијета; долазила је на балове, гдје је сједила у углу, наличена и одјевена по старој моди, као наказни али нужни украс дворане; к њој приступаху дубокијем поклонима долазећи гости, као по угљављеном реду и за тим нико се за њу не занимаше. Код себе примала је цио град, држећи се строге етикете, а никога није познавала у лице. Многобројна њена чељад, удебељена и остарјела у предсобљима и собама, радила је што је хтјела, поткрадајући старицу, која је већ мирисала на кољиво. Лизавета Ивановна бијаше кутњом мученицом. Она је разлијевала чај и примала приговоре за сувишно трошење шећера; она је читала на глас романе — и била окривљивана због свију авторовијех погрешака; она је пратила кнегињу на њенијем шетњама — и одговарала за вријеме и за калдрму. Њој бијаше одређена плаћа, које није никада примала; међу тијем захтевало се од ње, да би била одјевена као све, то јест као не баш врло многе. У друштву играла је жалосну улогу. Сви су је знали, а нико је није примјећавао; на игранкама играла је, кад је мањкао -{vis-à-vis}-, и даме узимале је испод руке, кад им је требало ићи у гардеробу, да што год поправе на себи. Она бијаше славољубива, живо осјећаше свој положај и нестрпљиво ишчекиваше избавитеља. Али млади, људи у својој охолости не обраћаху пажње на њу, и ако је Лизавета Ивановна била сто пута милија од враголастијих и младијех девојака, око којијех се ови увијали. Колико пута оставила је досадну и раскошну гостинску собу, те се повукла да се исплаче у своју сиромашну собу, гдје бијаху шпанске стијене, орман, огледалце, и обојадисани кревет и гдје лојана свијећа гораше слабо, усађена у мједни чирак.<br /> {{gap}}Један пут — то се збило два дана послије вечера, описанога у почетку ове приповјетке и недељу дана пред сценом, код које се ми задржасмо — један пут Лизавета Ивановна, сједећи покрај прозора са својијем везивом, случајно погледа на улицу и опази младога инжињера, гдје непомично стоји и непрестано мотри у њен прозор. Она сагну главу и забави се својијем послом; послије пет минута опет погледи — млади официр стајаше на истом мјесту. Не навикнута кокетирању с часницима, што пролажијаху, она престаде гледати на улицу и занимаше се својијем дјелом скоро два сахата, не дижући главе. Ужина бијаше већ на столу. Она устаде, поче да спрема рамове, погледа случајно на улицу и опет виђе часника. Ово јој се учини доста чудноватим. Послије ужине дође прозору осјећајући неку немирноћу, али часника већ не бијаше — она заборави на њега . . .<br /> {{gap}}Кроз два дана, излазећи с грофицом да сједну у кола — угледа га опет. Стајаше на капији, закривши лице дабровијем колијером: црне очи сијеваху испод капе. Лизавета Ивановна престраши се, сама не знајући за што и сједе у кола непојмљивијем дрхтањем.<br /> {{gap}}Кад су се повратиле кући, она приђе к прозору — часник стајаше на пређашњем мјесту и непомично гледаше ју; она се уклони, мучена љубопитством и узнемирена осјећајем за њу сасвијем новим.<br /> {{gap}}Од тога доба не прође дана а да се млади часник у исто вријеме не појави под прозорима њихове куће. Међу њим и међу њом настадоше одношаји без ријечи. Сједећи на својем мјесту за послом, осјећала је његов долазак — дигла би главу, и мотрила га свакијем даном више и више. Млади човјек, чинило се, бијаше јој за то захвалан; она је опазила била оштријем погледом младости, како румен удари у његово лице сваки пут, кад им се погледи сретну. Послије недјељу дана насмија се на њега . . .<br /> {{gap}}Кад је Томски замолио дозволу, да грофици престави својега пријатеља, задрхта срце сиротој дјевојци. Али кад чу, да је Нарумов коњаник а не инжињер, би јој жао, што непажљивијем питањем исказа своју тајну вјетрењастом Томском.<br /> {{gap}}Херман бијаше син порушенога Нијемца, од којега му остаде мали капитал. Како је ишао за тијем, да осигура своју независност, Херман није дирао у постотке, живио је од своје плаће, није си дозволавао ни најмањега уживања. У осталом он бијаше скроман и частољубив и другови његови ријетко су се када подругивали његовој сувишној штедњи. Бијаше врло страстан и јако уображен; али шкртоћа спасавала га је од обичних младеначкијех заблуда. Тако на примјер, и ако је био одушевљен карташ, никада не узе карата у руке, јер је израчунао, да његов положај не дозвољава му (како је он говорио): „да жртвује нужно, у нади да ће добити излишно” а међу тијем, цијеле ноћи знао је пресједити за карташкијем столом и у грозничавом страху пазио је развој игре.<br /> {{gap}}Анегдота о трима картама јако је дјеловала на његову уобразиљу и цијелу ноћ није се удаљивала из његове главе. Ој, ако — мишљаше сутрадан на вече, шећући по Петрограду — ој, ако ми стара грофица открије своју тајну! или ако ми означи оне три праве карте! А зашто неби окушао своју срећу? . . . Њој се преставити, бацити се њој у милост; постати њен љубавник, па ето; али за све то треба времена, а њој је осамдесет и седам година; она би могла умријети за недјељу, за двије дана! . . . Па опет сама прича . . Да ли јој је вјеровати? . . . Не! прорачун, умјереност и вредноћа то су моје три праве карте, и оне ће уседморостручити мој капитал и прибавити ми мир и независност!” Размишљајући тако, нађе се у једној од главнијих петроградскијех улица, пред кућом саграђеном по старинском укусу. Улица бејаше зајазита екипажама; једна за другом каруца хитила је к освјетланој капији, из каруца сваки час показивала се то лијепа ножица младе лепојке, то шкрипећа чизма, то свилене чарапе и дипломатичке ципеле. Бунде и огртачи јурили су покрај високога вратара. Херман застаде. — Чија је ово кућа? запита стражара на углу.<br /> {{gap}}— Грофице *** одговори стражар.<br /> {{gap}}Хермана подиђоше мравци. Чудновата скаска опет се појави у његовом уображењу. Он поче да хода око куће, мислећи о њеној господарици и о њеној чудној способности. Касно поврати се у свој скромни кутић; дуго не могаше да заспе, и када га савлада сан, непрестано му играху пред очима карте, зелен сто, завежљаји банака и хрпе дуката. Постављао је карту за картом, савијао окрајке, непрестано добивао, носио злато и трпао банке у новчаник. Када се већ касно пробуди, уздахну за изгубљенијем својим фантастичким богатством, пође да лута по граду и опет се заустави пред кућом грофице ***. Нека невидљива сила привлачила га к њој. Он застаде и гледаше у прозоре. На једном опази црнокосу главу, погнуту, вјероватно над књигом или над дјелом. Главица се подиже. Херман виђе свјеже лице и црне очи. Овај час бијаше одсудан за њега. == Извор == 1890. ''Јавор'', 2. и 9. децембар, бр. 48. и 49. Стр. 758-759; 774-775. {{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}} [[Категорија:Пикова дама]] nrk8wjctlwv9mafprvuvdu0ur3io2zt 0 61024 145442 145410 2026-08-17T11:03:08Z Coaorao 19106 /* */ 145442 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Александар Пушкин]] | Пикова дама | '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]''''' | [[Пикова дама/II|-{II}-]] | -{III}- | [[Пикова дама/IV|-{IV}-]] }} {{Центар|'''-{III}-'''}} <div style="width:20em; margin-left:auto;"><poem>-{Vous m’ écrivez, mon ange, des lettres de quatre pages plus vite que je ne puis les lire.}- ''Преписка.''</poem></div> {{gap}}Тек што Лизавета Ивановна скиде огртач и шешир, али већ грофица посла за њом и наложи да се опет упрегну коњи. Пођоше низ степенице. У часу, када два лакеја подигоше старицу на врата, Лизавета Ивановна уз саме каруце опази својега инжињера; ухвати је за руку; она се сва збуни од страха а младога човјека нестаде: писмо било у њеној руци. Она га тури у рукавицу и цијелога пута нити шта виђе, нити шта чу. Грофица имала је наваду да у колих непрестано запиткује: ко се с нама срео? како се зове овај мост? што је оно написано на цимеру? Лизавета Ивановна овога пута одговараше у вјетар и расрди грофицу.<br /> {{gap}}— Шта је с тобом, мајко моја! Јеси ти глува, што ли? Ти мене или не чујеш или не разумеш? . . . Хвала Богу, ја не муцам а ни памети нијесам изгубила!<br /> {{gap}}Лизавета Ивановна није ју слушала. Вративши се кући, она отрча у своју собу, извади писмо из рукавице: оно не бијаше запечаћено. Лизавета Ивановна прочита га Писмо је садржавало у себи изјаву му љубави: оно бијаше нежно, пуно поштовања и ријеч по ријеч узето из немачкога романа. Али Лизавета Ивановна не знађаше немачки те бијаше њим врло задовољна.<br /> {{gap}}Писмо, што га је примила врло ју узнемири. Први пут ступи у тајне, тијесне одношаје с младијем човјеком. Његова одважност поплаши ју. Она се нађе у непредвиђеном положају и не знађаше, шта да ради: да сједне покрај прозора и не обраћањем пажње да у младом часнику охлади наду за даљи покушај? да му пише? да му одговори хладно и одлучно? Није имала никога с ким би се посавјетовала; није имала ни пријатељице, а ни савјетнице. Лизавета Ивановна смисли да му одговори.<br /> {{gap}}Сједе уз писаћи сто, узе перо, папира — и замисли се. Неколико пута започињаше своје писмо — и подере га; израз чињаше јој се то врло понизан, то врло жесток. Напокон пође јој за руком да напише неколико редака, који јој се свиђаху.<br /> {{gap}}„Увјерена сам — писала је — да Ви имате часну намјеру и да ме нисте хјели [''-{sic}-''] увриједити непромишљеним кораком; али наше познанство не треба да се почне таковим начином. Враћам Вам ваше писмо и надам се, да у будуће нећу имати прилике да се тужим на незаслужено малоуважење.”<br /> {{gap}}Други дан Лизавета Ивановна видећи Хермана гдје иде, устаде од посла, уђе у салу, отвори оканце и баци писмо на улицу, уздајући се у окретност младога часника. Херман притрча, подиже га и уђе у једну посластичарницу. Распечати писмо и нађе у њем одговор од Лизавете Ивановне. Он и очекиваше то, и поврати се кући замишљен у своје интриге.<br /> {{gap}}Три дана послије тога, млада јасноока дјевојка донесе Лизавети Ивановној писмо из помодне трговине.<br /> {{gap}}Лизавета Ивановна отвори га у зебњи, предвиђајући у њему потраживање дуга, али наједанпут препознаде херманову руку.<br /> {{gap}}— Ви сте се, душице, преварили, рече она: ово писмо није на мене.<br /> {{gap}}— Јест, на вас је! одговори смјела дјевојчица, не прикривајући лукавога смијеха: изволите прочитати.<br /> {{gap}}Лизавета Ивановна брзо прочита писмо. Херман је тражио да се састану.<br /> {{gap}}Не може бити, рече Лизавета Ивановна, узбезекнувши се на његова потраживања и на начин који је употребио, — за цијело није мени писано! И раздера писмо у ситне комадиће.<br /> {{gap}}— Како није вама, а зашто сте га раздерали? рече мамзел: ја бих повратила га оном, који га је писао.<br /> {{gap}}— У будуће имајте доброту, рече Лизавета Ивановна, те ми не доносите писама. А оном, ко вас је послао, реците, нека га буде срам.<br /> {{gap}}Али Херман не поколеба се. Лизавета Ивановна сваки дан добиваше од њега писма, то на овај, то на онај начин. Више не бијаху превађана с њемачкога. Херман писао их је обузет страшћу и говорио је језиком њему својственим: у њима се изражавала сталност његове жеље и пометња његове необуздане фантазије. Лизавета Ивановна више не мишљаше да их натраг шаље: она се њима занесе; стаде на њих одговарати и њена писма мало по мало биваху дужа и њежнија. Напосљетку добаци му кроз прозор ово писмо:<br /> {{gap}}„Данас је бал у Н-скога посланика. Грофица биће тамо. Остаћемо до два сата. Ето вам прилике да будемо скупа сами. Чим грофица оде, разиће се њена чељад; у предсобљу задржаће се вратар, али ће и он отићи у своју собу. Дођите око пола дванаест. Успните се управо на скалине. Ако сретнете кога у предсобљу, запитајте га, је ли грофица код куће. Ако вам рекну, да није, повратите се. Но сигурно нећете срести никога. Дјевојке су све заједно у једној соби. Из предсобља ступајте на лијево па увијек равно до грофичине собе за спавање. У овој соби иза заслона видјећете двоја мала врата; десна воде — у кабинет, камо грофица никад не залази; лијева — у коридор и ту су узане степенице у ковитлац, које воде у моју собу.”<br /> {{gap}}Херман дрхташе кано тигар, очекујући назначени час. У десет сати на вече већ стајаше пред грофичином кућом. Вријеме било ужасно: вјетар пирио а снијег вијао густо; лампе свјетлиле нејасно; улице биле пусте. Каткада прође таљигаш са своји коли обазирући се не би ли добио пасажира. Херман стајаше само у капуту, а не осјећаше ни вјетра ни снијега.<br /> {{gap}}Напокон појавише се грофичине каруце. Херман виђе, како лакеји изнесоше згрбљену старицу, умотану у собову бунду и како за њом скокну њена нахранкиња, у огртачу а глава јој окићена свјежијем цвијећем. Враташца се затворише. Каруце откотрљаху по снијегу. Вратар затвори врата. Прозори бијаху мрачни. Херман ходаше горе доле око пусте куће; дође под свјетиљку, погледа на сат: било дванаест минута послије једанаест. Он застаде под свјетиљком, упрв очи у сат и очекиваше заказану минуту. Равно у пола дванаест Херман ступи на грофичине степенице пред кућом и уђе у освјетљени тријем. Вратара не бијаше. Он побрза уз степенице, отвори врата од предсобља и угледа слугу, гдје спава под свјетиљком у старом запацканом столцу. Лаким одважним кораком Херман прође мимо њега. Дворана и гостинска соба бијаху мрачне. Освјетљаваше их свјетло из предсобља. Херман уђе у собу за спавање. Пред кивотом начичканим старинским иконама гораше златно кандило. Полињале штофане столице и дивани с кожнатим јастуцима и са опалом позлатом стајаху у худој симетрији око зидова, покритијех кинеским тапетима. На зиду висијаху два портрета, које је цртала у Паризу -{m-me Lebrun}-. Један од њих представљаше мужа од четрдесет љета, руменога и развитога, у свјетлом зеленом мундиру и украшена звијездом; други — младу љепотицу орлова носа, лијепо зачешљану и окићену ружом у напудреној коси. По угловима бијаху смјештени пастири, начињени од порцулана, сати израђени од славнога -{Leroy}-, котарице, рулете, лепезе и друге којекакве госпојинске играчке, изумљене концем прошлог столећа, заједно с монхолферовом лоптом и месмеровим магнетизмом. Херман ступи за заслон. За њим бијаше мали железни кревет: с десна бијаху врата што су водила у кабинет; с лијева друга у коридор. Херман их отвори, опази уске у ковитлац степенице, које су водиле у собу сироте нахранкиње. Али он се поврати и уђе у мрачни кабинет. Вријеме пролазаше споро. Све бијаше мирно. У гостинској соби изби дванаест; по свима собама сати један за другим откуцаше дванаест и — опет завлада тишина. Херман стајаше наслонивши се на хладну пећ. Он бијаше, миран; срце му куцаше правилно кано у човјека, који се спремио да не учини ништа опаснога но нужно. Сати избијаше један и два по поноћи и он чу из далека тутањ кола. Обузе га чудно расположење. Каруце дозврјаше и зауставише се. Чељад се стрча, зачуше се гласови и кућа се освијетли. Три старе собарице утрчаше у собу за спавање и грофица, само што дише, уђе и спусти се у волтерову столицу. Херман гледаше кроз пукотину. Лизавета Ивановна прође мимо њега. Херман чу њезине брзе кораке по степеницама. У срцу осјети кано пребацивање савјести али за мало; бијаше кано од камена.<br /> {{gap}}Грофица свлачила се пред огледалом. Скинуше јој ружама украшену капу; напудрену пароку с њене голе, ћелаве главе. Укоснице као киша падаху око ње. Жута, сребром шивена хаљина паде низ отекле јој ноге. Херман бијаше свједоком одвратних тајна њенога тоалета; напослетку сјеђаше грофица у новом огртачу и ноћној капи; у овом костиму, што одговараше њеној старости, изгледаше страшна и безобразна. Као и сви стари људи у опће, грофица патила је од неспавања. Кад је свукоше, сједе код прозора у волтерову столицу и распусти собарице. Изнесоше свијеће и опет једна свјетиљка освјетљиваше собу. Грофица сјеђаше блиједа, покреташе отромбољене усне и климаше главом на лијево и на десно. У њеним мутним очима огледаше се савршено одсуство мисли; гледећи на њу, могло се мислити, да кретање страшне бабе не бијаше по њеној вољи, но усљед дјеловања потајнога галванизма. Наједанпут то мртво лице преокрену се чудновато. Усне престадоше мицати се, очи оживише; пред грофицом стојаше непознат човјек.<br /> {{gap}}— Не плашите се, за Бога, не плашите се! рече он разговјетно и тихо; нијесам дошао да вас оштетим, но да умолим вас за једну милост.<br /> {{gap}}Старица мучећи гледаше на њега, и изгледаше кано да га не слуша. Херман мишљаше е је глуха и нагне се нуз ухо, те јој понови што је рекао. Старица ћуташе.<br /> {{gap}}— Ви можете, продужи Херман, учинити ме сретним у мом животу, а неће вас ништа стојати; ја знам, да ви можете погодити три карте, једну за другом . . .”<br /> {{gap}}Херман застаде. Видило се грофица је схватила, што је Херман тражио; чинило се, као да хоће нешто да одговори.<br /> {{gap}}— То је била шала, рече она напокон; заклињем вам се, да је била то шала.<br /> {{gap}}— Тим се шалите, плану Херман; сјетите се Чаплицкога, којем помогосте да добије.<br /> {{gap}}Грофица се узбуни. Њене црте исказиваху силно узбуђење душе; али на скоро паде у пређашњу несвијест.<br /> {{gap}}— Били могли, продужи Херман, мени назначити те три поуздане карте?<br /> {{gap}}Грофица ћуташе; Херман продужи:<br /> {{gap}},,— За кога да чувате вашу тајну? За унуке? Они су богати и без тога; а они не знају цијенити новац. Расипачу не помогоше ваше три карте. Ко не умије да чува своје очинство, скончаће у сиротињи, макар му и ђаволи били у помоћи. Ја нијесам расипач; знам цијенити новац. Ваше три карте за мене су благо сачувано. Но! . . .<br /> {{gap}}Он застаде и са страхом очекиваше њен одговор. Она ћуташе; Херман паде на кољена.<br /> {{gap}}— Ако икада, рече он, ваше срце знађаше за љубавни осећај, ако се сјећате миља љубавнога, ако сте се икада насмијали плачу новорођенога сина, ако је и што човјечанскога било икада у вашим грудима, то вас молим осјећајима жене љубавнице, матере, свим, што вам је свето у животу, не одбите ми моје молбе, открите ми вашу тајну. Што вам је стало до ње? . . . Можда је она скопчана с ужасним гријехом, с губитком вјечнога блаженства, с маслом ђаволским. . . Помислите: ви сте стари; нећете још дуго живјети — ја сам спреман да узмем ваш гријех на своју душу. Открите ми вашу тајну. Помислите, да се срећа човека налази у вашијем рукама; та не само ја, но моја дјеца, унуци и праунуци моји благосиљаће ваш помен и поштоваће га кано светињу.<br /> {{gap}}Старица не одговори ни ријечи.<br /> {{gap}}Херман устаде.<br /> {{gap}}— Стара цопреницо! рече он, стиснув зубе, ја ћу те већ натјерати, да говориш. . . . .<br /> {{gap}}На те ријечи извади из џепа пиштољ. Када грофица опази пиштољ, по други пут силно се узбуни. Климаше главом и подизаше руку, да би се заклонила од зрна. . . за тим клону, паде на узнак . . и остаде непокретна.<br /> {{gap}}— Маните се дјетињарија, рече Херман, ухвативши је за руку: последњи пут питам вас: хоћете ли ми рећи за оне три карте, да, или не?<br /> {{gap}}Грофица ћуташе Херман виђе, да је она умрла. == Извор == ''Јавор'', 9. децембар 1890, бр. 49. Стр. 775-777. {{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}} [[Категорија:Пикова дама]] fbpim65fwudenlxee0xgsdbls3y1g59 0 61026 145441 145411 2026-08-17T11:02:45Z Coaorao 19106 /* */ 145441 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Александар Пушкин]] | Пикова дама | '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]''''' | [[Пикова дама/III|-{III}-]] | -{IV}- | [[Пикова дама/V|-{V}-]] }} {{Центар|'''-{IV}-'''}} <div style="width:20em; margin-left:auto;"><poem>'''-{Homme sans moeurs et sans religion!}-''' ''Преписка''</poem></div> {{gap}}Лизавета Ивановна сјеђаше у својој соби још у балној својој оправи, зароњена у дубоке мисли. Дошавши кући брже одасла поспану дјевојку и рече јој, да ће се сама свући и дрхћући упути се у своју собу, у нади да ће наћи Хермана и уз то желећи да га не нађе. На први поглед увјери се да га нема и благодари судбини што препријечи да се састану. Она сједе обучена и поче да се сјећа свега, у што се упустила за кратко вријеме. Нијесу прошле ни три недјеље од онда, када први пут кроз прозор угледа младега човјека — већ се с њим дописује и он успје, да потражи од ње ноћнога састанка! Његово име знађаше само отуда, што се на нека пасма потписао био; никада није с њим говорила, није чула његова гласа, никада није чула за њега . . . до тога вечера! Ријетко! исте те вечери, на балу, Томски, набурен на младу кнегињу Полину ***, која против обичаја не хтједе с њим кокетирати, жељаше да јој се освјети показујући се равнодушан прама њој. Он се препоручи за игру Лизавети Ивановној и непрестано играше с њом мазурку. За све вријеме разговараше о њеној наклоности према инжињерском часнику, увјераваше је, да он много више зна, него што и помислити може, и неке његове шале тако су погађале, да је Лизавета Ивановна мислила неколико пута, да је њему позната њена тајна.<br /> {{gap}}— Од кога ви то сазнадосте? рече она осмјешљиво.<br /> {{gap}}— Од пријатеља познате вам особе, одговори Томски: од човјека врло угледнога.<br /> {{gap}}— А ко је тај угледни?<br /> {{gap}}— Зове се Херман!<br /> {{gap}}Лизавета Ивановна не одговори ништа; али руке и ноге охладнеше јој.<br /> {{gap}}— Тај Херман, продужи Томски: личност је сасвијем романтична; има наполеонов профил, а фистофелеву душу. Мислим да он има на души три злочина. Како сте ви поблиједили! . . . .<br /> {{gap}}— Боли ме глава . . . А што вам је говорио Херман . . . или како се већ зове? . . .<br /> {{gap}}— Херман је врло незадовољан са својијем пријатељем; он вели да је на његовом мјесту, поступао би сасвијем другачије . . . Увјеравам вас да Херман радо вас гледа; он баш не слуша равнодушно љубавне доживљаје својега пријатеља.<br /> {{gap}}— А гдје је он мене видио?<br /> {{gap}}— У цркви можда; на шетњи! . . . Бог зна! може бити у вашој соби, док сте спавали; он . . .<br /> {{gap}}Три даме, које су до њих дошле питањем: -{oubli ou regret}-? прекинуше разговор, који за Лизавету Ивановну постаде љубопитан и тежак.<br /> {{gap}}Дама, што је изабра Томски, бијаше кнегиња Полина ***. Њој пође за руком да се с њим споразумје, што је с њим играла више него што се он надао. Кад се Томски поврати на своје мјесто, не мишљаше више ни о Херману, ни о Лизавети Ивановној. Она хтједе да поново прекинути разговор; али мазурка се сврши и наскоро за тијем стара грофица оде кући.<br /> {{gap}}Ријечи Томскове не бијаху ништа друго но празан разговор; али ове се живо дојмише младе сањалице. Портре, што га наслика Томски, одговараше слици, коју она сама себи уображаваше и хвала најновијим романима, то подло лице плашило је и плијенило њено уображење. Она сјеђаше, прекрстивши голе руке, спустивши цвијећем окићену главу на открите груди . . . Наједанпут врата се отворише и Херман уђе. Она задрхта . . .<br /> {{gap}}— Гдје сте били? запита она уплашено.<br /> {{gap}}— У соби старе грофице, одговори Херман: ја управо сада од ње. Грофица је умрла.<br /> {{gap}}— Боже мој! — што велите?<br /> {{gap}}— И чини ми се, продужи Херман, да сам ја узрок њене смрти.<br /> {{gap}}Лизавета Ивановна погледа у њега, и ријечи Томскове: у овога су човјека три злочина на души одјекнуше у њеној души. Херман сједе похрај ње и исприповеди јој све.<br /> {{gap}}Лизавета Ивановна саслуша га с ужасом. И тако, сва страсна писма, оне пламене жеље, дрска и упорна прогањања — све то не бијаше љубав! Новци! — за тим је чезнула његова душа. Она не могаше испунити његове жеље и усрећити га! Сирота нахранкиња не бијаше ништа друго, него слијепа помагачица разбојнику, убици њезине старе добротворке! . . . Она горко заплака, што се даде тако завести. Херман гледаше је ћутећи: срце му се парало; али ни сузе сироте дјевојке, ни чудно миље њезине туге не потресоше његове душе. Он не осјећаше гриже савјести при помисли на мртву старицу. Једно га ужасавало: неповратан губитак тајне, од које ишчекиваше богаства.<br /> {{gap}}— Ви сте чудовиште, рече напокон Лизавета Ивановна.<br /> {{gap}}— Ја не хтедох њезине смрти, одговори Херман: мој пиштољ није пун.<br /> {{gap}}Они заћуташе.<br /> {{gap}}Свиташе зора. Лизавета Ивановна угаси свијећу, што је догоријевала. Блиједо свјетло расу се по њезиној соби. Она убриса уплакане очи и управи их на Хермана: он сјеђаше врло смркнут на даски од прозора, прекрстивши руке. У овом положају врло је подсјећао на Наполеонов портрет. Она сличност порази и Лизавету Ивановну.<br /> {{gap}}— Како ћете изићи из куће? напослетку рече Лизавета Ивановна: ја сам смислила да вас спроведем по тајнијем степеницама; али морали би проћи покрај грофичине собе, а мене је страх.<br /> {{gap}}— Упутите ме како ћу наћи те потајне басамаке; ја ћу отићи.<br /> {{gap}}Лизавета Ивановна устаде, извади из комода кључ, даде га Херману и упути га. Херман стисну њену хладну руку, пољуби је у главу и удаљи се.<br /> {{gap}}Спусти се низ степенице на коритлац и опет уђе у грофичину собу. Мртва старица сјеђаше укочена; лице јој изражаваше дубоки мир. Херман застаде пред њом кано да жели увјерити се о ужасној истини; на пошљетку уђе у кабинет, напипа врата и силазаше низ тамне степенице у чудноватом расположењу. Мишљаше: „може бити је по овјим степеницама прије шездесет љета у ову исту собу, у ово исто доба, у извезеном кафтану, почешљан -{á l’ oiseau royal}-, крадом шуњао се млади добросретник, који је већ давно испрхнуо у гробу; а срце његове престареле љубавнице престало је данас да бије . . .”<br /> {{gap}}Под степеницама Херман нађе врата, која отвори онијем кључем, изађе у коридор, који га изведе на цесту. == Извор == ''Јавор'', 16. децембар 1890, бр. 50. Стр. 790-791. {{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}} [[Категорија:Пикова дама]] h1zzbyks8qchn6jr09r71aircnipmcf 0 61027 145440 145412 2026-08-17T11:01:55Z Coaorao 19106 /* */ 145440 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Александар Пушкин]] | Пикова дама | '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]''''' | [[Пикова дама/IV|-{IV}-]] | -{V}- | [[Пикова дама/VI|-{VI}-]] }} {{Центар|'''-{V}-'''}} <div style="width:20em; margin-left:auto;"><poem>Те ноћи приказа ми се покојна баронеса фон В*. Бијаше сва у бјелини и рече ми „здраво да сте, господине савјетниче!” ''Шведенборг.''</poem></div> {{gap}}Три дана послије оне кобне ноћи, у девет сати из јутра, Херман упути се у манастир Н., гдје се имало опојати тијело покојне грофице. Не осјећајући кајања, ипак не могаше, да утиша глас савјести, која му довикиваше: „ти си убица — старице!” Не имајући истините вјере, бијаше пун предрасуда. Вјеровао је, да би мртва грофица могла имати штетан утицај на његов живот, те одлучи поћи на њен погреб, да би испросио од ње опроста.<br /> {{gap}}Црква бијаше пуна. Херман једва могаше се да протура кроз гомилу свијета. Шкриња бијаше смјештена на богати катафалк под баршуновијем небом. Покојница лежаше у њој, прекрштенијех руку на прсима, на глави јој капа од чипака, а обучена бијаше у свилу. На около стајали су њени укућани; слуге у црнијем кафтанима, украшени лентама с грбовима и држали су у рукама свијеће; родбина сва у великој жалости — дјеца, унучад и праунучад. Нико не плакаше; сузе биле би -{une affectation}-. Грофица бијаше стара, те њена смрт није могла никога поразити, и њени рођаци давно већ сматраху ју покојном. Млади архијереј говорио је надгробно слово. У једноставним а у жалосним изразима престави он мирно успеније праведнице, којој дуге године бијаху лагано, умиљасто приправљање к хришћанској смрти. „Анђео смрти нашао ју је, рече говорник, гдје бдије у благим помислима и у очекивању поноћнога женика.” Опијело се сврши. Рођаци први пођоше, да се опросте с тијелом. За њима упутише се и многобројни гости, који су дошли, да се поклоне оној, што је дуго била учесницом њиховијех таштих увесељавања. Послије ових и укућани. На покон приступи стара куће газдарица, вршњакиња покојничина. Двије младе дјевојке вођаху је испод руке. Не бијаше у стању, да метанише до земље — проли неколике сузе, цјелујући хладну руку своје госпође. Послије ње одлучи се Херман да приђе к одру. Он метаниса к земљи и неколико минута лежаше на хладном поду, настртом чадовином; напокон диже се блијед кано сама покојница, узађе по степеницама катафалка и поклони се . . . У тај час учини му се, да га је покојница подругљиво погледала, шкиљећи на једно око. Херман се тргну назад, нога му се омаче и он паде на земљу. Подигоше га. У то исто доба изнесоше онесвијешћену Лизавету Ивановну у придворје. Овај епизод за час наруши торжество опијела. Међу посјетиоцима настаде потмуло мумлање, а један ислужени дворјанин, ближи рођак покојничин, шапну у ухо једном Енглезу, што је стајао до њега, да је млади часник — њезин незаконити син, што хладнокрвни Енглез попрати са „О”?<br /> {{gap}}Цио дан Херман бијаше врло растројен. Обједоваше у једној удаљеној гостионици, и преко својега обичаја пио је врло много. Али вино још више распаљиваше његово уображење. Вратив се кући и не свлачећи се, спусти се на кревет и заспа тврдо.<br /> {{gap}}Он се пробуди ноћу: мјесец расвијетлио му собу. Погледа на сат; бијаше два сата и три четврти. Нестало му сна; он сједе на кревет и мишљаше на погреб старе грофице.<br /> {{gap}}У тај трен неко с улице погледа на прозор и одмах се удаљи. Херман и не обраћаше пажње на то. За час зачу он, да су се отворила врата у предсобљу. Херман мишљаше, да му се слуга, пијан као обично, враћа са ноћне шетње. Али препозна непознати ход; неко је ишао тихо у пачмагама. Врата отворише се: уђе жена у бијелој одјећи. Херман је држао за своју стару дојкињу и дивио се, што је њу донијело у то доба. Али бијела жена изванредном брзином нађе се пред њим — и Херман препознаде у њој грофицу!<br /> {{gap}}— Дошла сам к теби против своје воље, рече она одлучнијем гласом; али заповјеђено ми би, да испуним твоју молбу. Тројка, седмица и кец донијеће ти добит, али тако, да ти за дан и ноћ само једну карту поставиш а послије цијелога твога живота да не играш. Опраштам ти за моју смрт само тако, ако се ожениш с мојом нахранкињом Лизаветом Ивановном . . .<br /> {{gap}}На те ријечи тихо се окрену, дође к вратима и ишчезну. Херман чу, како се врата затворише у предсобљу и видје, како се опет неко надвири на прозор.<br /> {{gap}}Херман не могаше дуго да се разбере. Оде у другу собу. Слуга му спаваше на поду; једва га Херман пробуди. Слуга бијаше по обичају пијан; од њега не могаше добити какаквога разјашњења. Врата на предсобљу бијаху закључана. Херман поврати се у своју собу, запали свијећу и записа своје привиђење. == Извор == ''Јавор'', 16. децембар 1890, бр. 50. Стр. 791-792. {{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}} [[Категорија:Пикова дама]] 1quxi8hxkxtemnpnuif3sqlugx0xqfo 0 61028 145439 145413 2026-08-17T11:00:39Z Coaorao 19106 /* */ 145439 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Александар Пушкин]] | Пикова дама | '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]''''' | [[Пикова дама/V|-{V}-]] | VI | [[Пикова дама/Закључак|Закључак]] }} {{Центар|'''-{VI}-'''}} <div style="width:20em; margin-left:auto;"><poem>„Атанде!” — Како сте ми смјели рећи атанде? Ваша преузвишености, ја сам рекао атанде-с!”</poem></div> {{gap}}Двије непомичне идеје не могу заједно обитавати у проственој природи, као што два тијела не могу у физичком свијету заузимати једно и исто мјесто. Тројка, седмица, кец наскоро заслонили у Хермановом уображењу слику покојне старице. Тројка, седмица и кец бијаху му увијек на памети и омицаху се са његовијех усана. Ако види младу дјевојку, то рекне: „како је стасита! баш права црвена (каро) тројка” запитају ли га: „колико је сати?” он одговори: „без пет минута седмица.” Сваки дебели човјек наличио му на кеца. Тројка, седмица и кец прогонили су га у сну, приказујући се у свакојакијем видовима; тројка цвјеташе пред њим у слици краснога грандиплора; седмица му изгледала кано готичка капија а кец — кано велики паук. Све мисли слиле се у једну — користити се тајном, која је скупо дошла. Стаде премишљати о оставци и о путовању. Он хтједе у јавнијем карташницама у Паризу покушати своју срећу. Случај избави га од свакога труда.<br /> {{gap}}У Москви саставило се друштво богатијих карташа под председништвом славнога Чекалинскога, који је сав свој вијек провео код карата а милионе добивао, изигравајући вексле а проигравајући готов новац. Дуговремено искуство стече му повјерење другова, а његов отворени дом, славни кувар, његова доброта и весеље стекоше му уважење од публике. Допутовао је у Петроград. Младеж похита к њему, у картама заборављајући балове, и претпостављајући саблазни Фараонове заводљивом ашиковању. Нарумов приведе му Хермана.<br /> {{gap}}Прођоше кроз великољепне собе, пуне услужне служинчади. У свима бијаше много гостију. Неколико ђенерала и тајнијех савјетника играху виста; млађи људи сједили су разузурени на елегантним диванима, јели су сладоледа и пушили на чибуке. У дворани за дугачкијем столом, око којега се гураху до двадесет играча, сједио је домаћин и држао „банк.” Човјек око шездесет година, угледне спољашности; глава му покривена сребрном сједином! пуно и свјеже лице исказивало доброћудност; очи му блистаху, оживљене свагдашњијем осмијехом. Нарумов престави му Хермана Чекалински пријатељски пружи му руку, замоли га да буде кано код своје куће, а продужи метање.<br /> {{gap}}Дијељење дуго трајало. На столу стојало више од тридесет карата. Чекалински застао би код свакога играча, да би се овај размислио, записивао је губитак; учтиво слушао њихове жеље, још брже исправљао ћошкове, што их је расијана рука савинула. На послетку се игра сврши. Чекалински промјеша карте да с нова држи „банк.”<br /> {{gap}}— Дозволите ми да поставим карту, рече Херман, пружајући руку иза дебелога господина, што је понтирао.<br /> {{gap}}Чекалински се насмијеши и поклони се мучећи у знак одобравања. Нарумов, смијехом поздрави Хермана, што се разријешио дуговременога поста и пожели му срећан почетак.<br /> {{gap}}— Иде! рече Херман, записујући кут на својој карти — Колико? запита банкар, зачкиљив оком; извините, ја не видим добро.<br /> {{gap}}— Четирдесет хиљада, одврати Херман.<br /> {{gap}}На те ријечи све главе окренуше се и сви погледи бијаху управљени на Хермана. „Он је сишао с ума!” помисли Нарумов.<br /> {{gap}}— Дозволите једну примједбу, рече Чекалински с непромјењеним својијем осмијехом; ваша игра превелика је, овдје нико не меће више од двије стотине седамдесет и пет семпла.<br /> {{gap}}— Тако? узвикну Херман; ударате ли на моју карту или не?<br /> {{gap}}Чекалински поклони се, показујући да пристаје.<br /> {{gap}}— Само ћу вам примјетити, рече он, будући удостојен вашим повјерењем, не могу иначе метати, него на чисте новце. Са своје стране увјерен сам, да је довољна ваша ријеч, али ради реда у игри и ради рачуна, молим вас да поставите новце на карту.<br /> {{gap}}Херман извади из шпага банкноту „даде ју Чекалинском, који је, брзо прогледав, постави на Херманову карту.<br /> {{gap}}Игра поче. Десно паде деветица, лијево тројка.<br /> {{gap}}— Добила! рече Херман, показујући своју карту.<br /> {{gap}}Међу играчима настаде шапат. Чекалински намршти се; но осмијех одмах се поврати на његово лице.<br /> {{gap}}— Изволите ли одмах добитак? запита он Хермана.<br /> {{gap}}— Молим.<br /> {{gap}}Чекалински извади из шпага неколико банкнота и одмах се срачунаше. Херман узе своје новце и удаљи се од стола. Нарумов не могаше да се доста начуди.<br /> {{gap}}Херман испи чашу лимонаде и оде кући.<br /> {{gap}}Сутра дан у вече, он се опет појави код Чекалинскога.<br /> {{gap}}Домаћин био банкар. Херман приступи к столу; играчи уступише му мјеста. Чекалински наклони му се ласкаво. Игра поче; дође ред на Хермана и метну на једну карту четирдесет и седам хиљада и јучерашњи добитак. Чекалински пристаде. Жандар (пуб) изађе на десно, седмица на лијево.<br /> {{gap}}Херман откри седмицу.<br /> {{gap}}Сви се забезекунуше. Чекалински се узруја. Он изброја деведесет и четир хиљаде и предаде их Херману, Херман прими и хладнокрвно и одмах удаљи се.<br /> {{gap}}Друге вечери Херман опет јави се код стола. Сви га очекиваху; ђенерали и тајни саветници оставише свој вист, да би видјели игру тако необичну. Млади официри скочише са дивана; сви послужитељи сабраше се у дворану. Сви опколише Хермана. Остали играчи престадоше играти, нестрпљиво очекујући, како ће он свршити. Херман стајаше уз сто, спреман сам да понтира против блиједога, али осмјешљивога Чекалинскога. Сваки распечати нове карте. Чекалински је мијешао. Херман пресјече и своју карту покри банкама. Ово изгледаше кано двобој. Гробна тишина владала је.<br /> {{gap}}Чекалински мећаше, руке су му дрхтале. Десно изађе дама а лијево кец.<br /> {{gap}}— Кец добио, рече Херман и откри своју карту.<br /> {{gap}}— Ваша дама убијена, рече ласкаво Чекалински.<br /> {{gap}}Херман задрхта; у самој ствари, мјесто кеца би у њега пиковска дама. Није вјеровао својијем очима, не схваћајући, како се могао преварити.<br /> {{gap}}У тај час учини му се као да се пиковска дама зашкиљи и насмија се. Необична сличност порази га . . .<br /> {{gap}}— Старица! викну у страху.<br /> {{gap}}Чекалински згрну себи добивене банке. Херман стајаше непокретно. Кад се удаљи од стола, наступи бурни говор.<br /> {{gap}}— Лијепо је играо! говорили су играчи.<br /> {{gap}}Чекалински из нова промијеша карте: игра се настави својијем редом. == Извор == ''Јавор'', 16. децембар 1890, бр. 50. Стр. 792-793. {{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}} [[Категорија:Пикова дама]] 4t3lu8eqe1ck72fw8flartflyqhw7b0 145445 145439 2026-08-17T11:04:25Z Coaorao 19106 /* */ 145445 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Александар Пушкин]] | Пикова дама | '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]''''' | [[Пикова дама/V|-{V}-]] | -{VI}- | [[Пикова дама/Закључак|Закључак]] }} {{Центар|'''-{VI}-'''}} <div style="width:20em; margin-left:auto;"><poem>„Атанде!” — Како сте ми смјели рећи атанде? Ваша преузвишености, ја сам рекао атанде-с!”</poem></div> {{gap}}Двије непомичне идеје не могу заједно обитавати у проственој природи, као што два тијела не могу у физичком свијету заузимати једно и исто мјесто. Тројка, седмица, кец наскоро заслонили у Хермановом уображењу слику покојне старице. Тројка, седмица и кец бијаху му увијек на памети и омицаху се са његовијех усана. Ако види младу дјевојку, то рекне: „како је стасита! баш права црвена (каро) тројка” запитају ли га: „колико је сати?” он одговори: „без пет минута седмица.” Сваки дебели човјек наличио му на кеца. Тројка, седмица и кец прогонили су га у сну, приказујући се у свакојакијем видовима; тројка цвјеташе пред њим у слици краснога грандиплора; седмица му изгледала кано готичка капија а кец — кано велики паук. Све мисли слиле се у једну — користити се тајном, која је скупо дошла. Стаде премишљати о оставци и о путовању. Он хтједе у јавнијем карташницама у Паризу покушати своју срећу. Случај избави га од свакога труда.<br /> {{gap}}У Москви саставило се друштво богатијих карташа под председништвом славнога Чекалинскога, који је сав свој вијек провео код карата а милионе добивао, изигравајући вексле а проигравајући готов новац. Дуговремено искуство стече му повјерење другова, а његов отворени дом, славни кувар, његова доброта и весеље стекоше му уважење од публике. Допутовао је у Петроград. Младеж похита к њему, у картама заборављајући балове, и претпостављајући саблазни Фараонове заводљивом ашиковању. Нарумов приведе му Хермана.<br /> {{gap}}Прођоше кроз великољепне собе, пуне услужне служинчади. У свима бијаше много гостију. Неколико ђенерала и тајнијех савјетника играху виста; млађи људи сједили су разузурени на елегантним диванима, јели су сладоледа и пушили на чибуке. У дворани за дугачкијем столом, око којега се гураху до двадесет играча, сједио је домаћин и држао „банк.” Човјек око шездесет година, угледне спољашности; глава му покривена сребрном сједином! пуно и свјеже лице исказивало доброћудност; очи му блистаху, оживљене свагдашњијем осмијехом. Нарумов престави му Хермана Чекалински пријатељски пружи му руку, замоли га да буде кано код своје куће, а продужи метање.<br /> {{gap}}Дијељење дуго трајало. На столу стојало више од тридесет карата. Чекалински застао би код свакога играча, да би се овај размислио, записивао је губитак; учтиво слушао њихове жеље, још брже исправљао ћошкове, што их је расијана рука савинула. На послетку се игра сврши. Чекалински промјеша карте да с нова држи „банк.”<br /> {{gap}}— Дозволите ми да поставим карту, рече Херман, пружајући руку иза дебелога господина, што је понтирао.<br /> {{gap}}Чекалински се насмијеши и поклони се мучећи у знак одобравања. Нарумов, смијехом поздрави Хермана, што се разријешио дуговременога поста и пожели му срећан почетак.<br /> {{gap}}— Иде! рече Херман, записујући кут на својој карти — Колико? запита банкар, зачкиљив оком; извините, ја не видим добро.<br /> {{gap}}— Четирдесет хиљада, одврати Херман.<br /> {{gap}}На те ријечи све главе окренуше се и сви погледи бијаху управљени на Хермана. „Он је сишао с ума!” помисли Нарумов.<br /> {{gap}}— Дозволите једну примједбу, рече Чекалински с непромјењеним својијем осмијехом; ваша игра превелика је, овдје нико не меће више од двије стотине седамдесет и пет семпла.<br /> {{gap}}— Тако? узвикну Херман; ударате ли на моју карту или не?<br /> {{gap}}Чекалински поклони се, показујући да пристаје.<br /> {{gap}}— Само ћу вам примјетити, рече он, будући удостојен вашим повјерењем, не могу иначе метати, него на чисте новце. Са своје стране увјерен сам, да је довољна ваша ријеч, али ради реда у игри и ради рачуна, молим вас да поставите новце на карту.<br /> {{gap}}Херман извади из шпага банкноту „даде ју Чекалинском, који је, брзо прогледав, постави на Херманову карту.<br /> {{gap}}Игра поче. Десно паде деветица, лијево тројка.<br /> {{gap}}— Добила! рече Херман, показујући своју карту.<br /> {{gap}}Међу играчима настаде шапат. Чекалински намршти се; но осмијех одмах се поврати на његово лице.<br /> {{gap}}— Изволите ли одмах добитак? запита он Хермана.<br /> {{gap}}— Молим.<br /> {{gap}}Чекалински извади из шпага неколико банкнота и одмах се срачунаше. Херман узе своје новце и удаљи се од стола. Нарумов не могаше да се доста начуди.<br /> {{gap}}Херман испи чашу лимонаде и оде кући.<br /> {{gap}}Сутра дан у вече, он се опет појави код Чекалинскога.<br /> {{gap}}Домаћин био банкар. Херман приступи к столу; играчи уступише му мјеста. Чекалински наклони му се ласкаво. Игра поче; дође ред на Хермана и метну на једну карту четирдесет и седам хиљада и јучерашњи добитак. Чекалински пристаде. Жандар (пуб) изађе на десно, седмица на лијево.<br /> {{gap}}Херман откри седмицу.<br /> {{gap}}Сви се забезекунуше. Чекалински се узруја. Он изброја деведесет и четир хиљаде и предаде их Херману, Херман прими и хладнокрвно и одмах удаљи се.<br /> {{gap}}Друге вечери Херман опет јави се код стола. Сви га очекиваху; ђенерали и тајни саветници оставише свој вист, да би видјели игру тако необичну. Млади официри скочише са дивана; сви послужитељи сабраше се у дворану. Сви опколише Хермана. Остали играчи престадоше играти, нестрпљиво очекујући, како ће он свршити. Херман стајаше уз сто, спреман сам да понтира против блиједога, али осмјешљивога Чекалинскога. Сваки распечати нове карте. Чекалински је мијешао. Херман пресјече и своју карту покри банкама. Ово изгледаше кано двобој. Гробна тишина владала је.<br /> {{gap}}Чекалински мећаше, руке су му дрхтале. Десно изађе дама а лијево кец.<br /> {{gap}}— Кец добио, рече Херман и откри своју карту.<br /> {{gap}}— Ваша дама убијена, рече ласкаво Чекалински.<br /> {{gap}}Херман задрхта; у самој ствари, мјесто кеца би у њега пиковска дама. Није вјеровао својијем очима, не схваћајући, како се могао преварити.<br /> {{gap}}У тај час учини му се као да се пиковска дама зашкиљи и насмија се. Необична сличност порази га . . .<br /> {{gap}}— Старица! викну у страху.<br /> {{gap}}Чекалински згрну себи добивене банке. Херман стајаше непокретно. Кад се удаљи од стола, наступи бурни говор.<br /> {{gap}}— Лијепо је играо! говорили су играчи.<br /> {{gap}}Чекалински из нова промијеша карте: игра се настави својијем редом. == Извор == ''Јавор'', 16. децембар 1890, бр. 50. Стр. 792-793. {{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}} [[Категорија:Пикова дама]] stchnnoju5pcdm5wfnh32qctsqwz934 0 61029 145438 145415 2026-08-17T10:59:58Z Coaorao 19106 /* */ 145438 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Александар Пушкин]] | Пикова дама | '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]''''' | [[Пикова дама/VI|-{VI}-]] | Закључак | }} {{Центар|'''''Закључак'''''}} {{gap}}Херман је сишао с ума. Он сједи у Обуховској болници под бројем седамдесет, не одговара на никакво питање и брбља необично брзо: „Тројка, седмица, кец!” Тројка, седмица, дама! . . .<br /> {{gap}}Лизавета Ивановна удала се за врло љубазнога младића; он има своју сталну службу и опскрбу. Син је бившега управитеља старе грофице Лизавета Ивановна узе се васпита једну сироту своју рођаку.<br /> {{gap}}Томски је произведен за капетана и оженио се са кнегињицом Полином.<br /> {{gap}}''1834. г.''{{gap}}'''''У славонском Брестовцу 1889 г.''''' == Извор == ''Јавор'', 16. децембар 1890, бр. 50. Стр. 793. {{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}} [[Категорија:Пикова дама]] 5t7n148ycotldrv581qispreu17s8o1