Википедия tyvwiki https://tyv.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB_%D0%B0%D1%80%D1%8B%D0%BD MediaWiki 1.47.0-wmf.7 first-letter Медиа Тускай Чугаа Ажыглакчы Ажыглакчы чугаа Википедия Википедия дугайында сүмелел Файл Файл чугаа МедиаВики МедиаВики чугаа Майык Майык чугаа Дуза Дуза чугаа Аңгылал Аңгылал чугаа TimedText TimedText talk Модуль Обсуждение модуля Event Event talk Европа 0 213 52234 45679 2026-06-18T01:23:26Z InternetArchiveBot 7061 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 52234 wikitext text/x-wiki [[File:Europe (orthographic projection).svg|thumb|200px|Европа]] [[File:Europe satellite orthographic.jpg|thumb|200px|Европа]] [[File:Europe countries map en 2.png|thumb|200px|Европа чурттары]] '''Европа''' — чырык черниң кезии, шөлү - 10 сая км², чурттакчылары 740 сая кижи (Черниң чурттакчыларының 10 хуузу). [[Азия|Азия дип]]-биле кады [[Евразия дип|Евразия]] дипти тургузуп турар. == Этимология == Европа деп ат бурунгу грек төөгүлерниң маадыры, Зевске оорлаттыргаш Крит ортулуунче аппартынган, Европа даңгынага тураскааттынган. == Кызыгаары == [[Файл:Possible definitions of the boundary between Europe and Asia.png|thumb|300px|А-F — Европа биле Азия кызыгаарының дугайында аңгы көрүштер]] == География == {{Политическая карта Европы|float=right}} [[Файл:Vegetation Europe.png|thumb|380px|[[Биом]]ы Европы:<br /> <span style="color:#9fd6c9;background-color:#9fd6c9">____</span> — [[тундра]], <span style="color:#a7bddb;background-color:#a7bddb">____</span> — [[альпийская тундра]], <span style="color:#006d64;background-color:#006d64">____</span> — [[тайга]], <span style="color:#3c9798;background-color:#3c9798">____</span> — [[горные леса]], <span style="color:#a4e05d;background-color:#a4e05d">____</span> — [[широколиственный лес]], <span style="color:#907699;background-color:#907699">____</span> — [[средиземноморская|средиземноморские леса]], <span style="color:#f7ec6f;background-color:#f7ec6f">____</span> — [[Степь|настоящие степи]], <span style="color:#9b8447;background-color:#9b8447">____</span> — [[Степь|пустынные степи]]. ]] Европа Атлант болгаш Соңгу Доштуг океаннарга база оларның далайларынга шаптаттырып турар. Ортулуктарның шөлү - 730 муң км². Чартык ортулуктарже Европаның девискээриниң улдуңу кирип турар (Кол, Скандин, Пиреней, Аппенин, Балкан д.о.ө.). Ортумак бедии 300 м, эң бедии (Европаның кызыгаарын Кумо-Маныч дүжүлгекке чоргузар болза) — 4808 м, Монблан даг, азы (Европаның кызыгаарын Кавказ сыннарынга чоргузар болза) — 5642 м, Эльбрус даг, эң чавыс чер −27 метр (Каспий далай). Оргулар колдап турар (улуглары — Чөөн Европей, Ортаа европей, Ортаа и Алдыы дунай, Париж бассейн), даглар девискээрниң 17 хуузун эжелеп турар (кол сыннары — [[Альпы]], [[Кавказ]], [[Карпат]], [[Крым]], [[Пиренеи]], [[Апеннин]], [[Урал]], Скандинав даглар, Балкан чартык ортулуктуң даглары). Дириг оттуг даглар Исландияда болгаш Ортаа далайжылда бар. Кол хемнер: [[Волга]], [[Дунай]], Урал, [[Днепр]], Барыын Двина, Дон, Печора, Кама, Ока, Белая, Днестр, Рейн, Эльба, Висла, Тахо, Луара, Одер, Неман. Улуг хөлдер: Ладож, Онеж, Чуд, Венерн, Балатон, Женев. == Төөгүзү == == Европаның күрүнелери == 43 күрүне Европага хамааржыр деп ООН-нуң кежигүүннеринге хөй кезии-биле хүлээтинген, 7 күрүне (девискээри) чедир бадыткатынмаан азы шуут хүлээтинмээн. 5 күрүне чүгле чамдык кезээ-биле Европаже кирип турар. {| class="wikitable" width="100%" |- ! Барыын Европа !! Чөөн Европа !! Соңгу Европа !! Мурнуу Европа !! Хөй кезии Азияда<ref>ук чурттарның девискээриниң шөлү болгаш чурттакчы чонунуң саны кол кезии Азияда</ref> |- | {{Тукталга|Австрия}} || {{Тукталга|Белоруссия}} || {{Тукталга|Дания}} || {{Тукталга|Албания}} || {{Тукталга|Казахстан}} (14 % девискээр чедир<ref>При проведении [[Граница между Европой и Азией|границы между Европой и Азией]] по [[Эмба (река)|Эмбе]] в Европе расположено до 14 % территории Казахстана; по [[Урал (река)|реке Урал]] с 1964 года (XX Конгресс Международного Географического Союза в Лондоне) границу не проводят (см.: [https://sites.google.com/a/vspu.ru/egf-kafedra-fiziceskoj-geografii-i-geoekologii/interesnye-fakty-o-geografii Кафедра физической географии и геоэкологии. Естественно-географический факультет ФГБОУ ВПО «Волгоградский государственный социально-педагогический университет» (ФГБОУ ВПО «ВГСПУ») Интересные факты о географии: Где проходит граница Европы и Азии?] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140423073135/https://sites.google.com/a/vspu.ru/egf-kafedra-fiziceskoj-geografii-i-geoekologii/interesnye-fakty-o-geografii |date=2014-04-23 }})</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20130912080436/http://www.rgo.ru/2011/02/evro-aziatskaya-granica-istoriya-voprosa-i-sovremennye-predstavleniya/ Русское географическое общество. А. А. Чибилёв. Евро-Азиатская граница: история вопроса и современные представления. Феномен Евразии: две части света на одном материке]</ref><ref>При проведении [[Граница Европа-Азия|границы между Европой и Азией]] (в пределах Казахстана) по реке [[Эмба (река)|Эмба]], европейская часть к западу от неё включает территории: '''[[Западно-Казахстанская область|Западно-Казахстанской области]]''' (полностью, более '''151300 км²'''); '''[[Атырауская область|Атырауской области]]''' (всего 118600 км²; без южной части [[Жылыойский район|Жылыойского района]] — '''около 103000 км²'''); северо-западная часть '''[[Актюбинская область|Актюбинской области]]''' (всего 300600 км²; без [[Шалкарский район|Шалкарского]] (62200 км²), [[Иргизский район|Иргизского]] (41500 км²), [[Айтекебийский район|Айтекебийского районов]] (31300 км²), без южной и средней частей [[Байганинский район|Байганинского района]] (около 40000 км² из 61000 км²) — '''около 126 000 км²'''). Суммарная площадь территорий западнее рек [[Эмба (река)|Эмба]] и [[Орь (река)|Орь]] — '''около 380 000''' км² или более 13,9 % от общей территории страны (2724902 км²)</ref>) |- | {{Тукталга|Бельгия}} || {{Тукталга|Болгария}} || {{Тукталга|Исландия}} ||{{Тукталга|Андорра}} || {{Тукталга|Турция}} (3 % девискээр чедир)<ref>По границе между проливами [[Босфор]] и [[Дарданеллы]], европейская часть включает илы Турции: [[Эдирне (ил)|Эдирне]] (ок. 6300 км²), [[Кыркларели (ил)|Кыркларели]] (ок. 6550 км²), [[Текирдаг (ил)|Текирдаг]] (ок. 6300 км²), 25 районов ила [[Стамбул (ил)|Стамбул]] (более 3200 км², включая европейскую часть города [[Стамбул]]), 3 района ила [[Чанаккале (ил)|Чанаккале]] (ок.1600 км²). Суммарная площадь составляет около 23 900 км² или около 3 % от общей площади Турции в 783 562 км², см. [[Восточная Фракия]].</ref> |- | {{Тукталга|Великобритания}}|| {{Тукталга|Венгрия}} || {{Тукталга|Латвия}} || {{Тукталга|Босния болгаш Герцеговина}} || |- | {{Тукталга|Германия}}|| {{Тукталга|Молдавия}} || {{Тукталга|Литва}} || {{Тукталга|Ватикан}} || |- | {{Тукталга|Ирландия}} || {{Тукталга|Польша}} || {{Тукталга|Норвегия}} || {{Тукталга|Греция}} || |- | {{Тукталга|Лихтенштейн}} ||{{Тукталга|Россия}}<ref name="бол.часть">Большая часть населения в Европе, большая часть территории в Азии</ref><ref>В случае проведения [[Граница Европа-Азия|границы Европа-Азия]] по [[Урал]]у и [[Кумо-Манычская впадина|Кумо-Манычской впадине]], европейская часть России составляет около 22 % её территории или условно 3 756 588 км² из 17 098 246 км² общей территории РФ. В административных границах — включает территории регионов [[СЗФО]], [[ЦФО]], [[ПФО]], [[КФО]] и [[ЮФО]] (полностью без [[Краснодарский край|Краснодарского края]] и [[Адыгея|Адыгеи]]) общей площадью 3711747 км² или 21,7 %, а при исключении южной части [[Ростовская область|Ростовской области]] и западной части [[Калмыкия|Калмыкии]] (их части к югу от Кумо-Маныча общей площадью около 22000 км²) —  3689747 км² или 21,6 %. В случае проведения границы Европы и Азии по [[Большой Кавказ|Большому Кавказу]] европейская часть России (все регионы [[СЗФО]], [[ЦФО]], [[ПФО]], [[ЮФО]], [[КФО]] и [[СКФО]]) составляет 3965463 км² или 23,2 %.</ref> || {{Тукталга|Финляндия}} || {{Тукталга|Испания}} || |- | {{Тукталга|Люксембург}} || {{Тукталга|Румыния}} || {{Тукталга|Эстония}} || {{Тукталга|Италия}} || |- | {{Тукталга|Монако}} || {{Тукталга|Словакия}} || {{Тукталга|Швеция}} || {{Тукталга|Македония}} || |- | {{Тукталга|Нидерланды}} || {{Тукталга|Чехия}} || || {{Тукталга|Мальта}} || |- | {{Тукталга|Франция}} || {{Тукталга|Украина}} || || {{Тукталга|Португалия}} || |- | {{Тукталга|Швейцария}} || || || {{Тукталга|Сан-Марино}} || |- |{{Тукталга|Андорра}}|| || || {{Тукталга|Сербия}} || |- | || || || {{Тукталга|Словения}} || |- | || || || {{Тукталга|Хорватия}} || |- | || || || {{Тукталга|Черногория}} || |} [[Файл:Rectified Languages of Europe map.png|thumb|500px|Европаның лингвистика картазы]] [[Файл:Iscore europe.png|thumb|500px|Европаның чурттары: кижи саны /шөлү /ВВП.]] == Үлээри == == Политиктиг байдал == {{Наднациональные европейские сущности|align=right|size=400px}} == Основные международные объединения в Европе == === [[Европаның Чөвүлели]] === === [[Европаның Эвилели]] === [[Файл:Flag of Europe.svg|80px|thumb|Тук ЕС биле Европаның Чөвүлели]] Также в рамках Европы существуют следующие объединения: * [[Еврозона]] * [[Шенген зона]] * [[Таможенный союз]] * [[Европейская экономическая зона]] * [[Европейская ассоциация свободной торговли]] === [[Содружество Независимых Государств]] === [[Файл:Flag of the CIS.svg|80px|thumb|Тук СНГ]] === [[Организация Североатлантического договора|НАТО]] === [[Файл:NATO flag.svg|80px|thumb|Тук НАТО]] === [[Организация по безопасности и сотрудничеству в Европе|ОБСЕ]] === [[Файл:OSCE logo-ru.svg|80px|thumb|Эмблема ОБСЕ]] === [[Северный совет]] === === [[Центрально-европейская ассоциация свободной торговли|ЦЕАСТ]] === [[Файл:Flag of CEFTA.svg|80px|border|left|thumb|Тук ЦЕАСТ]] === [[Бенилюкс]] === [[Файл:Flag of Benelux.svg|80px|right|thumb|Тук Бенилюкса|left]] === [[ГУАМ]] === === [[Евразияның экономиктиг эвилел|ЕАЭЭ]] === [[Файл:Emblem of the Eurasian Economic Union.svg|80px|thumb|Эмблема ЕАЭС|left]] === [[Организация Договора о коллективной безопасности|ОДКБ]] === [[Файл:Flag of the Collective Security Treaty Organization.svg|80px|border|thumb|Тук ОДКБ|left]] === [[Арктический совет]] === === [[Балтийская ассамблея]] === === [[Совет государств Балтийского моря]] === [[Файл:Cbsslogo.jpg|80px|right|thumb|Эмблема Совета государств Балтийского моря]] === [[Совет Баренцева/Евроарктического региона]] === === [[Союзное государство|Союзное государство России и Беларуси]] === === [[УЕФА]] === == Географический центр == == Демдеглелдер == {{Демдеглелдер}} [[Аңгылал:Европа‎| ]] b62869bj1jun3di8puhd18hit54b3ss Сүт-Хөл кожууну 0 739 52244 45946 2026-06-18T02:34:50Z InternetArchiveBot 7061 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 52244 wikitext text/x-wiki [[File:TyvaK Sut-Kholsky kozhuun.png|thumb|Сүт-Хөл кожуун]] [[Файл:Flag of Sut-Kholsky (Tuva).png|мини|Сүт-Хөл кожууннуң сүлдези]] '''Сүт-Хөл кожууну''' — [[Россия|Россия Федерациязында]] [[Тыва|Тыва Республиканың]] муниципалдыг кезээ. Административтиг төвү — [[Суг-Аксы|Суг-Аксы]] сумузу. Шөлү - 6691,25 км<sup>2</sup>. Чурттакчы чонунуң саны - 8077 кижи (2017). Национал тургузуу - тывалар. Шажынчы тургузуу - буддистер. Автомобильдиң кодунуң дугаары - 17. Куржаг шагы - MSK+4 (UTC+7). == География == Сүт-Хөл [[кожуун|кожууну]] Тываның барыын талазында турар. Кол хемнери — [[Хемчик|Хемчик]], [[Алаш|Алаш]], [[Ак-Суг|Ак-Суг]], [[Чес-Булуң|Чес-Булуң]], [[Алдыы-Ишкин|Алдыы-Ишкин]], [[Үстүү-Ишкин|Үстүү-Ишкин]]. Бедик даглыг хөл — [[Сүт-Хөл|Сүт-Хөл]]. == Сумулар чизези == # Суг-Аксы сумузу, төп сууру [[Суг-Аксы]]; # Алдан-Маадыр сумузу, төп сууру [[Алдан-Маадыр]]; # Ак-Даш сумузу, төп сууру [[Ак-Даш]]; # Бора-Тайга сумузу, төп сууру [[Бора-Тайга]]; # Кара-Чыраа сумузу, төп сууру [[Кара-Чыраа]]; # Кызыл-Тайга сумузу, төп сууру [[Кызыл-Тайга]]; # Ишкин сумузу, төп сууру [[Ишкин]]. == Үндезини == # [http://suthol.tuva24.ru/ Сүт-Хөл кожуун чагыргазының сайтызы]{{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130526215021/http://suthol.tuva24.ru/ |date=2013-05-26 }} # [http://gov.tuva.ru/region/msu/773/ Сүт-Хөл дугайында Тыва Республика чазааның сайтызында.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20151227023457/http://gov.tuva.ru/region/msu/773/ |date=2015-12-27 }} # [http://minjust.tuva.ru/msu/27/ Тыва чуртунда кожуун, суму чизези.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160624194456/http://minjust.tuva.ru/msu/27/ |date=2016-06-24 }} {{Тыва Республика}} [[Аңгылал:!Main category|С]] [[Аңгылал:Тыва|С]] [[Аңгылал:Кожуун|С]] [[Аңгылал:География|С]] p11jq0n0kgd9pvc022cdhomexy6dzs4 Титаник (кино, 1997) 0 757 52245 47167 2026-06-18T02:35:42Z InternetArchiveBot 7061 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 52245 wikitext text/x-wiki [[File:Titanic.jpg|thumb|Лайнер "Титаник"]] '''«Тита́ник»''' ({{lang-en|Titanic}}) — Джеймс Кэмероннуң, шын төөгүге болган, «Титаник» аттыг лайнерниң [[Атлант океан|Атлантиктиг Океанга]] дүшкениниң дугайында 1997 чылда үнген кинозу. Кол рольдарны дараазында актёрлар ойнаан: Кейт Винслетт (Роза Дьюит) биле Леонардо ДиКаприо (Джек). Кинода, ийи аңгы, бай-ядыызы өске, эр-кыс улустуң «Титаник» аттыг лайнерге ужуражый бергеш, ынакшып бергениниң дугайында көргүскен. Кинонуң делегейге премьеразы 1997 чылдың декабрьның 16-да эгелээн, а [[Россия|Россияга]] ол-ла чылдың февральдың 20-де. Бодунуң үезинде эң-не аар өртектиг кино турган, а ооң соонда ол рекордту ол-ла режиссернуң «Аватар» деп кинозу чаалаан <ref>[http://www.boxofficemojo.com/movies/?id=titanic.htm][http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/59913.stm]</ref> . 2012 чылддың апрель 5-те кинонуң өскерилге чок 3D хевири үнген. ==Сюжеди== «Титаник» деп лайнер Атлантиктиг океанга рейс эртип турар. Джек – ядыы тояанчы, Роза – бай хережээнниң уруу. Олар ол-ла хемеге (корабльга) ужуражый бергеш, ынакшый бээр. Ынчалза-даа оларның ынакшылынга удур болуп, корабль далай меңгизиниң (айсбергтиң) тоглаңчызынга үскеш, океанга дүжүп эгелээр. ==Кылганнары== * Режиссёр: Джеймс Кэмерон * Сценарист: Джеймс Кэмерон * Продюсерлар: Джеймс Кэмерон, Джон Ландау, Памела Исли, Грант Хилл, Шарон Манн * Композиторлар: Джеймс Хорнер, Арчибальд Джойс, Вольфганг Амадей Моцарт, Пауль Линке, Феликс Гун, Фред Фишер, Фрэнсис Попи, Жак Оффенбах, Иоганн Штраус * Оператор: Расселл Карпентер * Монтаж: Конрад Бафф IV, Джеймс Кэмерон, Ричард А. Харрис * Актёрлар чыышкыны: Мали Финн * Чурукчулар: Питер Ламонт, Билл Ри, Мартин Лэйнг * Декоратор: Майкл Форд * Костюм тургузукчузу: Дебора Линн Скотт ==Актерлар== Кинонуң төнчүзүнде элээн хөй персонажтар өлген: * Леонардо ДиКаприо — Джек Доусон — өлүп каан. * Кейт Уинслетт — Роза Дьюит — дириг. * Билл Зейн — Каледон Хокли — дириг. * Кэти Бейтс — Моли Браун — дириг. * Фрэнсис Фишер — Руфь Дьюитт Бьюкейтер — өлүп каан. * Бернард Хилл — Смит — өлүп каан. * Дэвид Уорнер — Спайсер Лавджой — өлүп каан. * Виктор Гарбер — Томас Эндрюс — өлүп каан. * Джонатан Хайд — Брюс Исмей — дириг, ынчалза-даа ыядыр үрегдээн. * Дэнни Нуччи — Фабрицио Де Росси — өлүп каан. ==Критиктерниң бодалдары== Кино колдуунда эки бодалдар алган. Rotten Tomatoes деп арында кинонуң хуузу 82<ref>[http://www.rottentomatoes.com/m/titanic/ |title=Titanic (1997) Арыны]</ref>. Роберт Эджер, эң-не алдарлыг кинокритик, кинога 4/4-биле мактааш, ону 10 эң тергиин киноларның аразынче шаңнаан<ref>[http://rogerebert.suntimes.com/apps/pbcs.dll/article?AID=/19971219/REVIEWS/712190303/1023 Ооң бодалы] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130309031033/http://rogerebert.suntimes.com/apps/pbcs.dll/article?AID=%2F19971219%2FREVIEWS%2F712190303%2F1023 |date=2013-03-09 }}</ref>. Кинонуң рекордтары: * «100 чыл — 100 эң-не кайгамчыктыг кинолар» — 25 дугаар олут. * «100 чыл — 100 эң-не романтиктиг кинолар» — 37 дугаар олут. * «My Heart Will Go On» - деп ыры, «100 чыл — 100 тергиин кинолардан ырылар», 14 дугаар черинде. * Джектиң «Мен - Делегейниң Хааны мен (орус. Я — Король Мира!)» - деп сөзу, «100 чыл — 100 эң-не тергиин кинолардан сөстер», 100 дугаар черинде. ==Шаңналдары== Кино амгы үеде 87 шаңналдыг болгаш 48 номинациялыг<ref>[http://www.imdb.com/title/tt0120338/awards]</ref>. «Титаник» — бир дугаар эң-не хөй «Оскар» деп шаңнал алган, «Бен-Гур» деп кинонуң соонда кино. Ооң шупту Оскарының саны — 14. Шак-ла мындыг чедиишкинни чүгле «Властелин Колец. Хаанның эглиишкини ({{Lang-ru|Властелин Колец. Возвращение Короля}})» деп кино катаптаан. ==Даштыкы шөлүглер== * [http://www.titanicmovie.com/ Официальный сайт фильма] * [http://titanic-film.ru/ Официальный русскоязычный сайт фильма ] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130302043417/http://titanic-film.ru/ |date=2013-03-02 }} * Базаларда: ** [http://allmovie.com/cg/avg.dll?p=avg&sql=1:158894 «Титаник»] на сайте All Movie Guide ** [http://www.boxofficemojo.com/movies/?page=main&id=titanic.htm «Титаник»] на сайте Box Office Mojo ** [http://movies.yahoo.com/movie/1800026398/info «Титаник»] на сайте Yahoo! Movies ** [http://www.kinopoisk.ru/level/1/id_film/2213/ «Титаник»] на сайте КиноПоиск. Ru * Бодалдар: ** [http://www.metacritic.com/video/titles/titanic?q=Titanic Коллекция рецензий на фильм на сайте Metacritic]{{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100418135743/http://www.metacritic.com/video/titles/titanic?q=Titanic |date=2010-04-18 }} ** [http://www.rottentomatoes.com/m/titanic/ Коллекция рецензий на фильм на сайте Rotten Tomatoes] ** [http://rogerebert.suntimes.com/apps/pbcs.dll/article?AID=/19971219/REVIEWS/712190303/1023 Рецензия Роджера Эберта] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130309031033/http://rogerebert.suntimes.com/apps/pbcs.dll/article?AID=%2F19971219%2FREVIEWS%2F712190303%2F1023 |date=2013-03-09 }} ** [http://kinomania.ru/movies/t/Titanic/index.shtml Павел Кортунов] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070416142446/http://www.kinomania.ru/movies/t/Titanic/index.shtml |date=2007-04-16 }} (''kinomania.ru'') ** [http://www.film.ru/afisha/movie.asp?vg=29863 М. Иванов] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070205164236/http://www.film.ru/afisha/movie.asp?vg=29863 |date=2007-02-05 }} (''film.ru'') * Оон өске шөлүлгелер: ** [http://www.3dnews.ru/editorial/titanic/ «Титаник». Спецэффекты в фильме] ** [http://www.moviemistakes.com/film1299 Ошибки и киноляпы в «Титанике»] ==Дөзү== <references/> [[Аңгылал:Уран чүүл]] [[Аңгылал: Кино]] hkcrvvfgbcrkxvaolsz8qx1ors8ybhh Кышкы Олимпий оюннары (2014) 0 1220 52239 46236 2026-06-18T02:10:53Z InternetArchiveBot 7061 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 52239 wikitext text/x-wiki [[File:Olympic rings without rims.svg|thumb|Олимп оюннарының демдээ]] '''Кышкы Олимпий оюннары 2014''' ({{lang-ru|Зимние Олимпийские игры 2014}}, {{lang-en|2014 Winter Olympics}}, {{lang-fr|Jeux Olympiques d'hiver de 2014}}; үндезин ады: '''XXII-ги Кышкы Олимпий оюннары''') – Сочи хоорайга 2014 чылдың февраль 7-ден 23-ке чедир болуп эртер делегей чергелиг спортчу маргылдаа. 2014 чылда болур Кышкы Олимпий оюннарының төвүн 2007 чылдың июль 4-те Гватемала хоорайга болган Делегей чергелиг Олимпий Комитетидиниң (Международный Олимпийский комитет; МОК) 119-ку сессиязынга бадылаан<ref name="olimpgolos">[http://top.rbc.ru/society/05/07/2007/108352.shtml Зимняя Олимпиада-2014 пройдет в Сочи]</ref>. [[Россия|Россияның]] девискээринге Олимпий оюннары 2 дугаар болуп эртер (ооң мурнунда 1980 чылда Москва хоорайга XXII-ги Чайгы Олимпий оюннары болган), а Кышкы Олимпий оюннарындан бир дугаар болур. Олимпий оюннары болган соонда ол-ла черге Кышкы Паралимпий оюннары база болур. Кышкы Олимпий болгаш Паралимпий оюннарын эртирерин «Сочи-2014» деп Оргкомитет организастап турар. 2010 чылдың март 1-де 2010 Кышкы Олимпий оюннарын байырлыг хаап турда (церемония закрытия) Делегей чергелиг Олимпий Комитетидиниң президентизи Жак Рогге олимпий тугун Сочиниң мэри Анатолий Пахомовка дамчыткан. Жак Рогге аңаа чедир 3 ай бурунгаар Сочи 2014-түң сүлдезин (логотип) база көргүскен. 2011 чылда 2014 чылда Олимпий оюннарының талисманнары кылдыр Ак Адыг (Белый Мишка), меңги Леопардызы (снежный Леопард) база Койгунакты (Зайка) шилээн. Олимпий оюннарының эгелээринге чедир 500 хонук артканда «Сочи-2014» деп Оргкомитет 2014 чылда Олимпий оюннарының слоганын дыңнаткан<ref>[http://www.sochi2014.com/novosti-u-igr-2014-goda-v-sochi-poyavilsya-svoy-slogan У Игр 2014 года в Сочи появился свой слоган.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140206100413/http://www.sochi2014.com/novosti-u-igr-2014-goda-v-sochi-poyavilsya-svoy-slogan |date=2014-02-06 }}</ref>: ''Жаркие. Зимние. Твои.'' Сочиге болур бо кышкы Олимпий оюннары чээрби ийи (XXII) дугаар болуп эртер (1980 чылда Москвага база-ла XXII-ги Чайгы Олимпий оюннары болуп эрткен). Олимпий оюннары болган соонда чаңчыл аайы-биле 2014 чылдың Кышкы Паралимпий оюннарын база эрттирер. 2010 чылда Ванкуверге болган Олимпий оюннарынга деңнээрге маргылдааларның саны 12 кылдыр көвүдең берген, ниитизи-биле 98 медаль ойнадыр. ==Эрттирер хоорайын шилээни== 2006 чылдың июнь 22-де МОК-туң президентизи Жак Рогге 7 кордакчы болган хоорайларның үжүн чагылдаже эрткен кылдыр чарлаан. Ол дээрге Сочи, Зальцбург, Пхёнчхан деп хоорайлар болган. {| class="wikitable" ! Хоорайы !! Чурту |- !colspan="2"|2014 чылда кышкы Олимпий оюннарын эрттирер кордакчылар |- | [[Сочи]] || [[Россия]] |- | [[Зальцбург]] || [[Австрия]] |- | [[Пхёнчхан]] || [[Мурнуу Корея]] |- !colspan="2"| Өске кордакчылар |- | [[Хака]] || [[Испания]] |- | [[Алма-Ата]] || [[Казахстан]] |- | [[София]] || [[Болгария]] |- | [[Боржоми]] || [[Грузия]] |} 2007 чылдың июль 4-те Гватемала хоорайга БОК (МОК)-туң ээлчеглиг 119-ку сессиязы болган. Аңаа 2014 чылда болур Олимпиаданы эрттирер хоорайны соңгуп турган. Соңгулда бетинде кордакчы хоорайлар боттарының презентацияларын көргүскен. Сочи хоорайны дараазында спортсменннер бараалгатканнар: Светлана Журова, Евгений Плющенко, Михаил Терентьев (паралимпийжи) биле Александр Попов; спортчу функционерлерден: Вячеслав Фетисов, Елена Аникина, Шамиль Тарпищев, Дмитрий Чернышенко биле Виталий Смирнов; политиктерден: Владимир Путин, Александр Жуков, Герман Греф, Александр Ткачёв, Виктор Колодяжный. Соңгулданың бирги турунга, БОК-туң 97 аңгы чурттарның киржилгези-биле соңгаанында, Австрияның Зальцбург хоорайы соңгулдадан үне берген. Ийиги турга Пхёнчхан хоорайны 4 сан-биле ойнап алгаш, Сочи хоорай удуп алган. {| class="wikitable" ! Хоорай || Чурт || 1-ги раунд || 2-ги раунд |- | Сочи || Россия || 34 ||'''51 |- | Пхёнчхан || Мурнуу Корея ||'''36'''|| 47 |- | Зальцбург || Австрия || 25 || — |} Ынчап кээрге, 2007 чылдың июль 4-түң хүнүнде москва шагы-биле 4:47 турда, Гватемалага Леонид Тягачёв Россияның Олимпий комитединиң даргазы кылдыр БОК-биле, 2014 чылда Сочи хоорайга Кышкы Олимпий оюннарын эрттирер деп, керээни чарган. Ооң-биле катай Краснодар хоорайның губернатору Александр Ткачёв биле Сочиниң мэри Виктор Колодяжный россияның талазындан боттарының холунуң үжүүн салганнар<ref name="olimpgolos"/>. ==Маргылдааларның расписаниези== [http://www.sochi2014.com/games/sport/olympic-games/ Дөс] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20121231133755/http://www.sochi2014.com/games/sport/olympic-games/ |date=2012-12-31 }}, [http://sochi2014.blob.core.windows.net/storage/games/schedule_sochi_ru.pdf PDF] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130928064244/http://sochi2014.blob.core.windows.net/storage/games/schedule_sochi_ru.pdf |date=2013-09-28 }} {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto;font-size:90%" |bgcolor="#00cc33"| ЦО || Байырлыг ажыдыышкыны |bgcolor="#3399ff"| ● || Мергежилдер |bgcolor="#ffcc00"| № || Маргылдааларның финалдары |bgcolor="#ffdead"| ПВ || Көргүзүглер |bgcolor="#ee3333"| ЦЗ || Байырлыг хаашкыны |} {| class="wikitable" style="margin:0.6em auto;font-size:90%;line-height:1.25em;text-align:center" !colspan="2"|Февраль !!width="25px"|06<br />Чт !!width="25px"|07<br />Пт !!width="25px"|08<br />Сб !!width="25px"|09<br />Вс !!width="25px"|10<br />Пн !!width="25px"|11<br />Вт !!width="25px"|12<br />Ср !!width="25px"|13<br />Чт !!width="25px"|14<br />Пт !!width="25px"|15<br />Сб !!width="25px"|16<br />Вс !!width="25px"|17<br />Пн !!width="25px"|18<br />Вт !!width="25px"|19<br />Ср !!width="25px"|20<br />Чт !!width="25px"|21<br />Пт !!width="25px"|22<br />Сб !!width="25px"|23<br />Вс !! Медальдар саны |- | Маргылдаалар ||[[Файл:Olympic rings.svg|20px]] | |bgcolor="#00cc33"|ЦО | | | | | | | | | | | | | | | |bgcolor="#ee3333"|ЦЗ | |- |align="left"| Биатлон ||[[Файл:Biathlon pictogram.svg|20px]] | | |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#ffcc00"| 1 | |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#ffcc00"| 1 | |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#ffcc00"| 1 | |bgcolor="#ffcc00"| 1 | |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#ffcc00"| 1 | | 11 |- |align="left"| Бобслей ||[[Файл:Bobsleigh pictogram.svg|20px]] | | | | | | | | | | |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#ffcc00"| 1 | | |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#ffcc00"| 1 | 3 |- |align="left"| Горнолыжный спорт (дагдан лыжалаары) || [[Файл:Alpine skiing pictogram.svg|20px]] | | | |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#ffcc00"| 1 | |bgcolor="#ffcc00"| 1 | |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#ffcc00"| 1 | |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#ffcc00"| 1 | |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#ffcc00"| 1 | | 10 |- |align="left"| Кёрлинг || [[Файл:Curling pictogram.svg|20px]] | | | | |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#ffcc00"| 1 | | | 2 |- |align="left"| Конькобежный спорт (конькилээшкин) || [[Файл:Speed skating pictogram.svg|20px]] | | |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#ffcc00"| 1 | |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#ffcc00"| 1 | |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#ffcc00"| 1 | |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#ffcc00"| 2 | | 12 |- |align="left"| Лыжное двоеборье || [[Файл:Nordic combined pictogram.svg|20px]] | | | | | | |bgcolor="#ffcc00"| 1 | | | | | |bgcolor="#ffcc00"| 1 | |bgcolor="#ffcc00"| 1 | | | | 3 |- |align="left"| Лыжные гонки (хаак чарыжы) || [[Файл:Cross country skiing pictogram.svg|20px]] | | |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#ffcc00"| 1 | |bgcolor="#ffcc00"| 2 | |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#ffcc00"| 1 | | |bgcolor="#ffcc00"| 2 | | |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#ffcc00"| 1 | 12 |- |align="left"| Прыжки с трамплина (трамплинге хаактаары) || [[Файл:Ski jumping pictogram.svg|20px]] | | |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#ffcc00"| 1 | |bgcolor="#ffcc00"| 1 | | |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#ffcc00"| 1 | |bgcolor="#ffcc00"| 1 | | | | | | | 4 |- |align="left"| Санный спорт || [[Файл:Luge pictogram.svg|20px]] | | |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#ffcc00"| 1 | | | | |1 | | | |2 | | 4 |- |align="left"| Скелетон || [[Файл:Skeleton pictogram.svg|20px]] | | | | | | | |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#ffcc00"| 1 | | | | | | | | | 2 |- |align="left"| Сноуборд || [[Файл:Snowboarding pictogram.svg|20px]] |bgcolor="#3399ff"| ● | |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#ffcc00"| 1 | |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#ffcc00"| 1 | | | |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#ffcc00"| 1 | |bgcolor="#ffcc00"| 2 | | |bgcolor="#ffcc00"| 2 | | 10 |- |align="left"| Фигурное катание || [[Файл:Figure skating pictogram.svg|20px]] |bgcolor="#3399ff"| ● | |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#ffcc00"| 1 | |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#ffcc00"| 1 | |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#ffcc00"| 1 | |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#ffcc00"| 1 | |bgcolor="#ffdead"|ПВ | | 5 |- |align="left"| Фристайл || [[Файл:Freestyle skiing pictogram.svg|20px]] |bgcolor="#3399ff"| ● | |bgcolor="#ffcc00"| 1 | |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#ffcc00"| 1 | |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#ffcc00"| 1 | | |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#ffcc00"| 1 | |bgcolor="#ffcc00"| 2 |bgcolor="#ffcc00"| 1 | | | 10 |- |align="left"| Хоккей || [[Файл:Ice hockey pictogram.svg|20px]] | | |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#ffcc00"| 1 |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#3399ff"| ● |bgcolor="#ffcc00"| 1 | 2 |- |align="left"| Шорт-трек ||[[Файл:Short track speed skating pictogram.svg|20px]] | | | | |bgcolor="#ffcc00"| 1 | | |bgcolor="#ffcc00"| 1 | |bgcolor="#ffcc00"| 2 | | |bgcolor="#ffcc00"| 1 | | |bgcolor="#ffcc00"| 3 | | | 8 |- |colspan="2"| Хүнде ойнадыр медальдар | | |bgcolor="#ffcc00"| 5 |bgcolor="#ffcc00"| 8 |bgcolor="#ffcc00"| 5 |bgcolor="#ffcc00"| 8 |bgcolor="#ffcc00"| 6 |bgcolor="#ffcc00"| 6 |bgcolor="#ffcc00"| 6 |bgcolor="#ffcc00"| 7 |bgcolor="#ffcc00"| 5 |bgcolor="#ffcc00"| 6 |bgcolor="#ffcc00"| 5 |bgcolor="#ffcc00"| 8 |bgcolor="#ffcc00"| 6 |bgcolor="#ffcc00"| 7 |bgcolor="#ffcc00"| 7 |bgcolor="#ffcc00"| 3 |98 |- |colspan="2"| Шупту ойнадыр медальдар | | |bgcolor="#ffcc00"| 5 |bgcolor="#ffcc00"| 13 |bgcolor="#ffcc00"| 18 |bgcolor="#ffcc00"| 26 |bgcolor="#ffcc00"| 32 |bgcolor="#ffcc00"| 38 |bgcolor="#ffcc00"| 44 |bgcolor="#ffcc00"| 51 |bgcolor="#ffcc00"| 56 |bgcolor="#ffcc00"| 62 |bgcolor="#ffcc00"| 67 |bgcolor="#ffcc00"| 75 |bgcolor="#ffcc00"| 81 |bgcolor="#ffcc00"| 88 |bgcolor="#ffcc00"| 95 |bgcolor="#ffcc00"| 98 | |- !colspan="2"|Февраль !! 06 Чт !! 07 Пт !! 08 Сб !! 09 Вс !! 10 Пн !! 11 Вт !! 12 Ср !! 13 Чт !! 14 Пт !! 15 Сб !! 16 Вс !! 17 Пн !! 18 Вт !! 19 Ср !! 20 Чт !! 21 Пт !! 22 Сб !! 23 Вс !! Медальдар |} ==Шөлүглер== * [http://www.sochi2014.com/ 2014 Кышкы Олимпий оюннарының үндезин сайтызы]{{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070709203253/http://sochi2014.com/ |date=2007-07-09 }} * [http://www.olympic.org/sochi-2014-winter-olympics Делегей чергелиг Олимпий Комитетинде медээлел] * [http://news.sportbox.ru/Vidy_sporta/Events/Sochi2014 2014 Кышкы Олимпий оюннарының медээлери] – Sportobx.ru сайтыда * [https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:2014_Winter_Olympics?uselang=ru Wikimedia Commons сайтыда материалдар] * [https://vk.com/olympics «Вконтакте» социал четкиде үндезин ниитилели] ==Дөс == <references/> {{stub-meta}} [[Аңгылал:Спорт]] q4nu9ur8hre5srbbf9xplitucpohnfb Бүгү делегейниң херээженнер хүнү 0 2540 52232 46423 2026-06-18T00:37:23Z InternetArchiveBot 7061 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 52232 wikitext text/x-wiki [[File:International Women's Day celebration.png|thumb|300px|Бүгү делегейниң херээженнер хүнү: </br> кызыл — күрүне деңнелдиг дыштаныр хүн, </br> кызыл-сарыг — херээженнерге дыштаныр хүн, </br> сарыг — күрүне деңнели чок байырлал]] [[Бүгү делегейниң херээженнер хүнү]] – кезек чурттарда чылдың-на март 8-те эртер, "херээженнер хүнү" кылдыр адатынып турар, байырлал. Ук байырлалды Демнешкен Чоннар Организациязы ('''ДЧО''' азы орустап '''ООН''') Бүгү делегейниң херээженнер эргелери дээш демисел биле бүгү делегейге тайбың хүнү кылдыр демдеглеп турар. Төөгү ёзугаар ажылчын херээженнерниң эр хиндиктиглер-биле дең эргелери дээш демиселинге болгаш эмансипацияга эп-сеткил каттыштырар хүнү кылдыр тывылган. == Төөгүзү == [[File:Frauentag 1914 Heraus mit dem Frauenwahlrecht.jpg|thumb|Бүгү делегейниң херээженнер хүнүнге тураскааткан немец плакат, 1914ч.3а.8х]] [[File:Zetkin luxemburg1910.jpg|thumb|Цеткин Клара биле Люксенбург Роза. 1910ч]] === Байырлалдың тывылган чылдагааны: === Эң-не эгезинде - частың болгаш херээжен улусту магадап, оларга хуулгаазынныг чорук-биле ынакшылды илередириниң байырлалы эвес, а политиктиг уткалыг, херээжен улус боттарының эргелери дээш демисежириниң байырлалы турган (соңгулдага эр кижи-биле бир дең соңгууру, өөредилгеге, өг-бүлеге болгаш одө*). Ынчалза-даа үе-шаг байырлалдың политиктиг утказын аштап-арыглааш, бистиң календарларывыста Март 8-ти херээжен кижиге тураскааткан, частың, аас-кежиктиң, ынакшылдың байырлалы кылдыр арттырып берген. Байырлалдың тывылганы герман болгаш делегейниң ажылчыннар агымының төлээзи Клара Цеткинниң ады-биле быжыг холбашкан. Амгы үениң кижилери колдуу кезии Клараның дугайында чүнү-даа билбес азы ону чуртталгазында политиктиг демисежилгеден аңгыда чүү-даа чок, коммунист болгаш ажылчын агымның "куу шинели" деп бодаарлар. Шынында Клара Цеткин солун болгаш чараш херээжен турган. Клара немец хүрээ-школа башкызының өг-бүлезинге төрүттүнген. Башкы мергежилди шиңгээткеш, ол үениң көскү аныяктары ышкаш аңгы-аңгы политиктиг кружоктар барып турган, ынчан бодунуң келир үеде өөнүң ишти болур Осип Цеткин-биле таныжып алган. Ынчалза-даа герман чазак Осипти бүзүрел чок дээш чурттан чоргузупканнар. Аныяктар Парижче чоруй баргаш, өгленип алганнар. Клара 2 оолду божаан. Парижке революсчу ажылын уламчылааннар. Революсчу чорук дугайты Карл Маркстың уруу - Лаура Лафаргтан болгаш өске француз ажылчын агымның төлээлекчилеринден өөренип ап турган. Өөнүң ишти мөчээн соонда 1900 ч. Германияже дедир чанып келгеш, Роза Люксембург-биле герман социал-демократтарның солагай талазын төлээлеп турганнар. Дараазында улаштыр "Деңнелге(Равенство)" деп херээжен журналга редакторлап эгелээн. Ооң үндүрүлгезин электротехниктиг концернниң тургузукчузу Роберт Бош акшаландырган. Үндүрүлгези дыка сураглыг турган болгаш Клара Цеткин Германияның ол үеде эң-не көскү социализи апарган. 1910 ч. Клара Копенгагенге болуп эрткен Бүгү делегейниң херээжен улус конференциязының элчини апарган. Ол форумга бүгү делегейниң херээженнери социалдыг база экономиктиг бир дең эрге-чорукче дээш, ниитилелдиң кичээнгейин бир хүнде хаара тудар сорулга дугайты айтырыгны Клара Цеткин көдүргеш, Март 8 - херээжен пролетариаттың төрүттүнген хүнү кылдыр сүмелээн. Эгезинде Бүгү делегейниң херээженнериниң эрге дээш демисежилге хүнү ({{lang-ru|Международный день солидарности женщин в борьбе за свои права}}) деп адаттынып турган. 1857 чылда Нью-Йоркка болуп эрткен Март 8-тиң хүнүнде ниити-херээжен ажылчыннарның политиктиг сөзүнге барымдаалап, Бүгү делегейниң херээженнериниң эрге дээш демисежилге хүнү деп хүн тывылган. (Март 8 - Бүгү делегейниң херээженнер хүнү - амгы үеде). 1913 ч. эгелеп Март 8-ти чылдың-на байырлап эгелээн, бо хүнге дээр. == Март 8 хүнү совет маркаларда == [[1949 чыл]]да ССРЭ-ге ук байырлалга тураскааткан шуудаң маркалары боодалын үндүрген: <center><gallery perrow="4" widths="160" heights="160" mode="packed" caption="Маркалар боодалы"> Файл:The Soviet Union 1949 CPA 1366 stamp (International Women's Day, March 8. Women in industry).jpg Файл:Stamp of USSR 1367.jpg Файл:Stamp of USSR 1368.jpg Файл:Stamp of USSR 1369.jpg Файл:Stamp of USSR 1370.jpg Файл:Stamp of USSR 1371.jpg Файл:Stamp of USSR 1372.jpg </gallery></center> ССРЭ-ге маркалар янзы-бүрү үелерде үнүп турган: <center><gallery perrow="4" widths="160" heights="160" mode="packed"> Файл:1947 CPA 1139 cancelled.jpg|<small>[[1947 чыл]], 15 көп.</small> Файл:1947 CPA 1140 cancelled.jpg|<small>[[1947 чыл]], 30 көп.</small> Файл:1960 CPA 2405.jpg|<small>[[1960 чыл]]</small> Файл:The Soviet Union 1967 CPA 3464 stamp (Woman's Face and Pavlov Shawl) small resolution.jpg|<small>[[1967 чыл]]</small> </gallery></center> == Дөзү == *[https://vk.com/wall-63563713_6718 Бодал.Ru. '''Март 8 - херээжен байырлал, канчалдыр тыптып келгенил?'''] == Шөлүглер == *[https://vk.com/wall-63563713_6718 Бодал.Ru. '''Март 8 - херээжен байырлал, канчалдыр тыптып келгенил?'''] * [http://www.un.org/ru/events/women/iwd/2011/history.shtml История Дня — Международный женский день в 2011 году] — [[ООН]] * [https://web.archive.org/web/20121110221055/http://www.un.org/russian/events/beijing10/ 49-я сессия комиссии по положению женщин] * Статья [http://prazdnik.contentoffice.ru/article/5/ «Женский День»] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190918110929/http://prazdnik.contentoffice.ru/article/5 |date=2019-09-18 }} на сайте «Праздники России» * [http://travel-in-time.org/istoricheskiy-kaleydoskop/istoriya-8-marta-mezhdunarodnogo-zhenskogo-dnya/ История 8 марта — международного женского дня] [[Аңгылал:Байырлал]] nfxcje0e4weh0qhajb86xlir1e8ryv1 Туран Чурту 0 2946 52246 48746 2026-06-18T02:36:16Z InternetArchiveBot 7061 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 52246 wikitext text/x-wiki [[File:Scythia-Parthia 100 BC.png|thumb|Туркестанның скиф культуралыг аймактарын перс чоннуң өгбелери «Туран» деп адап турган. Иран дылдыг сак аймактарның чурту.]] '''Туран чурту'''. Шаанда «Туран» деп сөс-биле перстер соңгу талада бир-ле чер адын адап турган. == Чурт ады == Эртемденнерниң бодалы-биле, Амударья биле Сырдарья деп хемнерни долгандыр чаттылган кургаг ховуларны перс чоннуң өгбелери «Туран» деп адап турган. Зороастр шажынның улузунда «Авеста» деп ыдык ном бар. Ол ном ёзугаар перс чоннуң соңгу талазында «тур чоннуң» чурту турган. Шак ынчалдыр шаандагы перс дылда «Туран» дээрге «Турлар чурту» дээн сөс-түр! Авестада номунда оларны «Чүгүрүк аъттыг турлар» кылдыр адаан-дыр. Авестада «Туран» деп сөс ийи хевирлиг кылдыр бижиттинген. «tūiriiānąm» дээрге эрги хевири, оон ыңай чаартынган хевири «tūra» («tūr»). Чаажыткан «tūra» деп сөс сөөлзүредир перс чоннуң төөгүзүнге артып калган. Пехлеви дылда ол сөстү 'Tūrān' кылдыр номчуур турган. == Xaаннар == [[Файл:Issyk Golden Cataphract Warrior.jpg|thumb|left|[[алдын кижи]] курган. Алматы, Казахстан<ref>Акишев К. А. Курган Иссык. Искусство саков Казахстана. М.: Искусство, 1978; ''Акишев А. К.'' Костюм «Золотого человека» и проблема катафрактария; ''Акишев К. А., Акишев А. К.'' Происхождение и семантика Иссыкского головного убора // Археологические исследования в Казахстане. Алма-Ата, 1979.</ref>]] === ''Кутадгу Билиг'''де Алп Эр Тунгa === [[Кудадгу Билиг]] деп номдa [[Туран]] чуртуң xaанын [[Алп Эр Тонгa]]<ref>http://dic.academic.ru/dic.nsf/enc_myphology/1711/%D0%90%D0%A4%D0%A0%D0%90%D0%A1%D0%98%D0%90%D0%91</ref> диген. Кудатгу Билиг деп чогаалды XI векте Кара-хааннар күрүнезиниң Юсуф балгасуни деп кижи бижээн. Бодунуң чогаалын ол шаандагы иран чоннуң тоолдарынга таарыштырып тургаш, бижээн. [[Диваны Лугати - Түрк | Түрк дылдар сөстүү]] аттыг номдa Мерв хоорайны кылган кижи ол-дур. Шаандагы авеста дылы ёзугаар ооң адын "Fraŋrasyan" азы Фраңрасйан; пехлеви дылда ону Frāsiyāv, Frāsiyāk, Frangrāsyāk дээр; амгы перс дылда ону افراسياب; таджиктер ону Афросиёб дээр. Орус эртемдээннер болза ону анаа "Афросиаб" дээр-ле чүве. == Онза тайылбыр == Бии-Хемде 'Туран' деп чер ады-биле Авестада «Туран» деп сөстү будаваңар! Тываларның 'Туран' деп сөзүнүң эге утказы сыр өске. Мусулман чуртарда "Пантюркизм" өөредиин дыңнап алган улус 'Tūrān' деп черден түрк дылдыг улус үнген деп бодап турар. Ындыг бодал, шын эвес бодал-дыр! Амударья биле Сырдарья ховуларынга шаанда европеоид дүрзүлүг, иран дылдыг көшкүн улус чуртап чораан. "Пантюркизм" дээрге айыылдыг меге өөредиг-дир, "пантюркист мусулманнарга" бүзүрээн херээ чок. == Тайылбыр кезек == <references /> == Үндезини == # [http://www.tyurk.ru/file5_6.shtm В. Шуховцов. Туран (к вопросу о локализации и содержании топонима).]{{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20111115152430/http://www.tyurk.ru/file5_6.shtm |date=2011-11-15 }} # [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%BD_%28%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0%29#.D0.9E.D0.B1.D0.BE.D0.B7.D0.BD.D0.B0.D1.87.D0.B5.D0.BD.D0.B8.D0.B5 Туран (страна) / Обозначение.] [[Аңгылал:География]] 5q7buts5pdjlu7p9s7stw5x2agsnja1 Азия 0 5535 52230 50401 2026-06-17T23:56:14Z InternetArchiveBot 7061 Rescuing 3 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 52230 wikitext text/x-wiki {{Дип |Ады = Азия |Чурумал = Asia (orthographic projection).svg |Адаанда бижик = Чартыкшар картазында Азия |Девискээри = 44 579 000 |Кижи саны = 4 164 252 000 |Кижилерниң сырыйы = 87 |Этнохороним = азиаттар |Күрүнелер = 49 (+5 кезек хүлээтинген) |Хамаарылгалыг күрүнелер = {{Collapsible list | list_style = text-align:left; | 1 = [[Акротири биле Декелия]] | 2 = [[Индий океанда британ девискээр]] | 3 = [[Остров Рождества (Австралия)]] | 4 = [[Кокосовые острова]] | 5 = [[Гонконг]] | 6 = [[Макао]] }} |Хүлээтинмээн регионнар = {{Collapsible list | list_style = text-align:left; | 1 = [[Республика Абхазия]] | 2 = [[Нагорно-Карабахская Республика]] | 3 = [[Соңгу Кипрниң Турк Республиказы]] | 4 = [[Мурнуу Осетия]] | 5 = [[Тайвань]] }} |Дылдар = [[Азияның дылдары]] |Шак куржактары = [[UTC+2]] тура [[UTC+12]] чедир |Доменнер = [[.asia]] |Улуг хоорайлары = [[Токио]], [[Джакарта]], [[Сеул]], [[Шанхай]], [[Дели]], [[Мумбаи]], [[Манила]], [[Пекин]], [[Осака]], [[Калькутта]], [[Карачи]], [[Дакка]], [[Куала-Лумпур]] }} '''Азия''' — делегейде эң улуг девискээрлиг база кижилерниң саны-биле хөй дип. [[Европа]]-биле кады [[Евразия]] деп дипти тургузуп турар. Шөлү (ортулуктар биле кады) — 43,4 сая км² хире. Чурттакчы чонунуң саны — 4,2 млрд кижи. (2012) (Черниң 60,5 % чурттакчылары ). Азия өртемчейде бо үеде улуг сайзыраңгай регион болуп турар. == Адының тывылганы == Хетт эпоха уезинде [[ Бичии Азияның]] соңгу-барыын кезекке [[Ассува]] деп хаанныг күрүне турар. Хеттерниң оларны тиилээнин [[Тудхалия IV]] хаан чыл демдеглеринде айтып каан . == Турар чери биле кызыгаары == Азий дип колдуунда турар чери Чөөн (исключение Чукот чартык ортулук) база бөмбүрзектиң Соңгу чартыында. Африка биле Азия Суэц мойналык биле каттышкан, Соңгу Америкадан ону кызаа Беринги өөш === Европа биле Азияның кызыгаары === [[Файл:Possible definitions of the boundary between Europe and Asia.png|thumb|Европа биле Азияның кызыгаары, признанная Международным Географическим Обществом (под буквой A, под другими буквами отвергнутые варианты)]] === Азия биле Африканың кызыгаары === == География == {{Улай көр.|Азияның казымал байлактары}} {| class="standard" align="center" |- | Шөлү: | 43475 муң. км² (ортулуктар-биле)<ref name="autogenerated1" /> |- | Ортулуктуң шөлү: | 2001 муң км² |- | Далай деңнелинден ортумак бедии: | 960 метр |- | Далай деңнелинден эң улуг бедии: | 8 848 метр (даг [[Эверест]]) |- | Далай деңнелинден эң-не эвээш бедии: | −405 метр ([[Мёртвое море|Өлүг далайның]] деңнели) |- | Эң соңгу точка: | [[Челюскин шенек|шенек Челюскин]]<br> 77° 43' c. ш.<br> 104° 18' в. д. |- | Эң мурнуу точка: | [[шенек Пиай]]<br>1° 16' с. ш.<br> 103° 30' в. д. |- | Эң барыын точка: | [[шенек Баба]]<br>39° 29' c. ш.<br> 26° 04' в. д |- | Эң чөөн точка: | [[шенек Дежнёва]]<br> 66° 05' c. ш.<br> 169° 40' з. д. |- | Географтыг Азия төвүнүң турар черинде хоорайлар: | [[Иркутск]], [[Кызыл]] |} Азияны [[Соңгу Доштуг океан|Соңгу Доштуг]], [[Индий океан|Индий]] база [[Оожум океан|Оожум]] океаннар куржай ап чыдар, ол ышкаш барыын талазында диптиң иштинде далайлар [[Атлант океан]] (Азов, Кара, Мрамор, Эгей, Средиземный). === Рельеф (чер кырының тургузуу) === [[Файл:Европа-Азия.jpg|thumb]] Азияның соңгу кыдыын тундралар эжээлеп турар. Мурнуу чүктүүнде тайга турар. Барыын Азияда дүжүткүр кара хөрзүннүг ховулар турар. Хөй кезии Ортаакы Азияда Кызыл далайдан Моолга чедир, куруг ховулар ээлеп турар. Олардан эң улуу – куруг хову Гоби. Гималай отделяют Ортаакы Азия тропиктерден Мурнуу биле Мурнуу-Чөөн Азия. Гималай – делегейниң эң бедик даглыг системазы. Хемнер, бассейниң девискээриниң Гималай суг дүвүнүң довураа дүжүткүр хөрзүн. == Физик-географиялыг районнаашкын биле субрегионнар == Азияда дараазында физик-географиялыг черлерни аңгылаар: * [[Чөөн Азия]] ([[Көрей чартык ортулук]], [[Япон ортулуктар]], Кыдаттың чөөн кезээ); * [[Барыын Азия]] ([[Мурнуу Кавказ]] биле Мурнуку азиат нагорья); * [[Соңгу Азия]] ([[Сибирь]] биле соңгу-чөөн Евразия); * [[Ортаакы Азия]] ([[Памир]], [[Тянь-Шань]], [[Туран чавызааш]]); * [[Мурнуу-Чөөн Азия]] (чартык ортулук [[Индокитай]] биле [[Малай архипелаг]]); * [[Мурнуу-Барыын Азия]] ([[Аравий чартык ортулук]] биле [[Левант]]); * [[Мурнуу Азия]] (чартык ортулук [[Индостан]] биле ортулук Шри-Ланка (Мальдив архипелагы). [[Файл:United Nations geoscheme (Asia).svg|centre|thumb|500px|Азияның субрегионнары КНО ёзугаар: {{legend|#df8f87|Чөөн Азия}} {{legend|#f5d479|Барыын Азия}} {{legend|#7382b3|Ортаакы Азия}} {{legend|#ad7fa8|Мурнуу-Чөөн Азия}} {{legend|#8aa678|Мурнуу Азия}}]] Классификация ёзугаар, принятой в [[КНО]], выделяются дараазында субрегионнар: * [[Чөөн Азия]] (Китай в составе КНР и Республики Китай, Мурнуу биле Соңгу Корея, Моол, Япония) * [[Барыын Азия]] (Азербайджан, Армения, Бахрейн, Грузия, Израиль, Иордания, Ирак, Йемен, Катар, Кипр, Кувейт, Ливан, ОАЭ, Оман, Палестинниң девискээри, Саудовская Аравия, Сирия, Турция) * [[Мурнуу-Чөөн Азия]] (Бруней, Чөөн Тимор, Вьетнам, Индонезия, Камбоджа, Лаос, Малайзия, Мьянма, Сингапур, Таиланд, Филиппин) * [[Мурнуу Азия]] (Афганистан, Бангладеш, Бутан, Индия, Иран, Мальдивы, Непал, Пакистан, Шри-Ланка) * [[Ортаакы Азия]] (Казахстан, Киргизия, Таджикистан, Туркменистан, Узбекистан) В то же время указанная классификация не является единственно верной. Альтернативтиг классификациялар база бар болуп турар, чижээ: * [[Чөөн Азия]] (КНДР, КНР, Республика Корея, Тайвань, Япония,) * [[Ортаакы]] биле [[Соңгу Азия]] (Казахстан, Киргизия, Монголия, Таджикистан, Туркменистан, Узбекистан, Россияның азиат кезээ, база үш автономнуг регионалдыг КНР — [[Иштики Моол]], [[Синьцзян-Уйгур автономнуг район]] биле [[Тибет]]) * [[Мурнуу-Барыын Азия]] (Азербайджан, Армения, Афганистан, Бахрейн, Грузия (долу эвес), Израиль, Иордания, Ирак, Иран, Йемен, Катар, Кипр, Кувейт, Ливан, ОАЭ, Оман, Саудовская Аравия, Сирия, Турцияның азиат кезээ, Синай чартык ортулук, Египетке хамааржыыр) * [[Мурнуу Азия]] (Бангладеш, Бутан, Индия, Мальдивы, Непал, Шри-Ланка) * [[Мурнуу-Чөөн Азия]] (Бруней, Чөөн Тимор, Вьетнам, Индонезия, Камбоджа, Лаос, Малайзия, Мьянма, Сингапур, Таиланд, Филиппин). == Азия чурттары == {{col-begin}} {{col-3}} *{{Тукталга|Абхаз Республика}} *{{Тукталга|Азербайджан}} *{{Тукталга|Армения}} *{{Тукталга|Афганистан}} *{{Тукталга|Бангладеш}} *{{Тукталга|Бахрейн}} *{{Тукталга|Бруней}} *{{Тукталга|Бутан}} *{{Тукталга|Чөөн Тимор}} *{{Тукталга|Вьетнам}} *{{Тукталга|Грузия}} *{{Тукталга|Египет}} *{{Тукталга|Израиль}} *{{Тукталга|Индонезия}} *{{Тукталга|Иордания}} *{{Тукталга|Ирак}} *{{Тукталга|Иран}} *{{Тукталга|Йемен}} {{col-3}} * {{Тукталга|Казахстан}} <small>(от 86 % территории<ref>При проведении [[Граница между Европой и Азией|границы между Европой и Азией]] по [[Эмба (река)|Эмбе]] в Европе расположено до 14 % территории Казахстана; по [[Урал (река)|реке Урал]] с 1964 года (XX Конгресс Международного Географического Союза в Лондоне) границу не проводят (см.: [https://sites.google.com/a/vspu.ru/egf-kafedra-fiziceskoj-geografii-i-geoekologii/interesnye-fakty-o-geografii Кафедра физической географии и геоэкологии. Естественно-географический факультет ФГБОУ ВПО «Волгоградский государственный социально-педагогический университет» (ФГБОУ ВПО «ВГСПУ») Интересные факты о географии: Где проходит граница Европы и Азии?] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140423073135/https://sites.google.com/a/vspu.ru/egf-kafedra-fiziceskoj-geografii-i-geoekologii/interesnye-fakty-o-geografii |date=2014-04-23 }})</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20130912080436/http://www.rgo.ru/2011/02/evro-aziatskaya-granica-istoriya-voprosa-i-sovremennye-predstavleniya/ Русское географическое общество. А. А. Чибилёв. Евро-Азиатская граница: история вопроса и современные представления. Феномен Евразии: две части света на одном материке]</ref><ref>При проведении [[Граница Европа-Азия|границы между Европой и Азией]] (в пределах Казахстана) по реке [[Эмба (река)|Эмба]], европейская часть к западу от неё включает территории: '''[[Западно-Казахстанская область|Западно-Казахстанской области]]''' (полностью, более '''151300 км²'''); '''[[Атырауская область|Атырауской области]]''' (всего 118600 км²; без южной части [[Жылыойский район|Жылыойского района]] — '''около 103000 км²'''); северо-западная часть '''[[Актюбинская область|Актюбинской области]]''' (всего 300600 км²; без [[Шалкарский район|Шалкарского]] (62200 км²), [[Иргизский район|Иргизского]] (41500 км²), [[Айтекебийский район|Айтекебийского районов]] (31300 км²), без южной и средней частей [[Байганинский район|Байганинского района]] (около 40000 км² из 61000 км²) — '''около 126 000 км²'''). Суммарная площадь территорий западнее рек [[Эмба (река)|Эмба]] и [[Орь (река)|Орь]] — '''около 380 000''' км² или более 13,9 % от общей территории страны (2724902 км²)</ref>)</small> * {{Тукталга|Камбоджа}} * {{Тукталга|Катар}} * {{Тукталга|Кипр}} * {{Тукталга|Киргизия}} * {{Тукталга|Кыдат}} ** {{Тукталга|Гонконг}} ** {{Тукталга|Макао}} * {{Тукталга|Кыдат Республика}} <small>(частично признанная республика)</small> * {{Тукталга|Кокосовые острова}} <small>(зависимая [[Внешние территории Австралии|внешняя территория]] [[Австралия|Австралии]])</small> * {{Тукталга|КНДР}} * {{Тукталга|Мурнуу Корея}} * {{Тукталга|Кувейт}} * {{Тукталга|Лаос}} * {{Тукталга|Ливан}} * {{Тукталга|Малайзия}} * {{Тукталга|Мальдивы}} * {{Тукталга|Моол}} * {{Тукталга|Мьянма}} * {{Тукталга|Нагорно-Карабахская Республика}} <small>(непризнанная республика)</small> {{col-3}} * {{Тукталга|Непал}} * {{Тукталга|Каттышкан Араб Эмираттар}} * {{Тукталга|Оман}} * {{Тукталга|Остров Рождества}} <small>([[Австралия|Австралияга]] хамаарылгалыг [[Австралияның даштыкы девискээрлери|даштыкы девискээри]])</small> * {{Тукталга|Пакистан}} * {{Тукталга|Государство Палестина}} <small>(частично признанное государство)</small> * {{Тукталга|Россия}} <small>(девискээриниң колдуу кезии, ынчалза-даа кижи саны-биле эвээжи)</small> * {{Тукталга|Саудовская Аравия}} * {{Тукталга|Сингапур}} * {{Тукталга|Сирия}} * {{Тукталга|Таджикистан}} * {{Тукталга|Таиланд}} * {{Тукталга|Туркменистан}} * {{Тукталга|Турецкая Республика Северного Кипра}} <small>(частично признанная республика)</small> * {{Тукталга|Турция}} <small>(девискээриниң колдуу кезии)</small> * {{Тукталга|Узбекистан}} * {{Тукталга|Филиппины}} * {{Тукталга|Шри-Ланка}} * {{Тукталга|Мурнуу Осетия}} <small>(частично признанная республика)</small> * {{Тукталга|Япония}} {{col-end}} == Население == [[Файл:Asia satellite orthographic.jpg|thumb|200px|Азия космостан көстүр чер]] Для Азии характерны очень высокие среднегодовые темпы роста численности населения (по этому показателю Азия уступает только Африке); в последнее время они, однако, несколько снизились и составляют 1,3 %. Азияда 75 % ажыг кижи төрелгетен чурттап турар. В совокупности Китай и Индия дают 45 % мировой численности населения. 7 күрүне 100 сай ажыг чурттакчылыг (помимо названных выше — [[Индонезия]], [[Пакистан]], [[Бангладеш]], [[Япония]] база [[Филиппин]]). Азияда кижи төрелгетенниң үш кол сөөк-язы төлээлекчилери чурттап турар — [[монголоид]] ([[кыдаттар]] и др.), [[европеоид]] (Барыын Азия чоннары) база [[негроид]] (Мурнуу биле Мурнуу-Чөөн Азияның чамдык чоннары). Чоннуң этниктиг составы аажок янзы-бүрү.. Азияга хөй эрте-бурунгу бедик сайзырал тыптып келген — [[Кыдат]], Индия, Тибет-Моол, ортаа азия, [[Вавилон]] база өске. Чер ажылы таарымчалыг черлер Мурнуу биле Мурнуу-Чөөн Азия амгы үениң хөй чоннарынга үндезинни берген {| class="sortable wikitable" style="text-align: right" !Чери!!Күрүне<br>(азы хамаарылгалыг девискээр)!!1 июль 2012<br>КНО үнелээшкинни!!%<br>чурттакчы чоннуң саны!!Ортумак<br>хамаарылгалыг<br>чылдың<br>немей өзүлдези<br>(%, ООН)<ref>Вычисляется по следующей формуле: Оценка ООН на<SUB>2012</SUB>/Оценка ООН на<SUB>2011</SUB>x100-100.</ref>!!Ортумак<br>абсолютуг<br>чылдың<br>немей өзүлдези<br>(ООН)<ref>Вычисляется по следующей формуле: Оценка ООН на<SUB>2012</SUB>x Годовой прироСТ по данным ООН100.</ref>!!Период<br>ожидаемого<br>удвоения<br>(лет,<br> ООН)<ref>Вычисляется по следующей формуле: LN(2)/LN(прирост по данным ООН)/100+1). Получаются данные, получаемые также по формуле LOG<SUB>10</SUB>(2)/LOG<SUB>10</SUB>(прирост по данным ООН/100+1).</ref>!!Барымдаалыг<br>альтернатив үндезиннер!!Хүнү!!Үндезини |- |1|| align="left" |{{CHN}}||1,353,601,000||32.02||0.45||6,091,000||154||1,347,350,000||31 декабря 2011|| align="left" |[https://web.archive.org/web/20120819122227/http://www.stats.gov.cn/english/newsandcomingevents/t20120120_402780233.htm Official estimate] |- |2|| align="left" |{{IND}}||1,258,351,000||29.77||1.36||17,114,000||51||1,210,193,422||1 марта 2011|| align="left" |[https://web.archive.org/web/20110516131830/http://www.censusindia.gov.in/2011-prov-results/data_files/india/Final%20PPT%202011_chapter3.pdf Census result] {{недоступная ссылка|число=23|месяц=05|год=2013|url=http://www.censusindia.gov.in/2011-prov-results/data_files/india/Final%20PPT%202011_chapter3.pdf|id=20120325}} |- |3|| align="left" |{{IDN}}||244,769,000||5.79||1.01||2,472,000||69||237,641,326||май 2010|| align="left" |[https://web.archive.org/web/20110718192001/http://dds.bps.go.id/eng/tab_sub/view.php?tabel=1&daftar=1&id_subyek=12&notab=1 Census result] |- |4|| align="left" |{{PAK}}||179,951,000||4.26||1.81||3,257,000||39||{{formatnum: {{#expr: 180000+9.097*{{Age in days|2012|7|2}} round 0}}000}}||{{CURRENTMONTHNAME}} {{CURRENTDAY}}, {{CURRENTYEAR}}|| align="left" |[http://www.census.gov.pk Official population clock] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20181225211657/http://www.census.gov.pk/%20 |date=2018-12-25 }} |- |5|| align="left" |{{BAN}}||152,409,000||3.61||1.27||1,936,000||55||142,319,000||15 марта 2011|| align="left" |[https://web.archive.org/web/20130115170757/http://www.bbs.gov.bd/WebTestApplication/userfiles/Image/BBS/PHC2011Preliminary%20Result.pdf Census result] |- |5|| align="left" |{{RUS}} (с европейской частью)||143,800,000||||||||139 ||143,800,000||1 января 2012 года|| align="left" | |- |6|| align="left" |{{JPN}}||126,435,000||2.99||-0.05||-63,000||-||127,650,000||1 марта 2012|| align="left" |[http://www.stat.go.jp/english/data/jinsui/tsuki/index.htm Monthly official estimate] |- |7|| align="left" |{{PHI}}||96,471,000||2.28||1.71||1,650,000||41||94,013,200||2010|| align="left" |[https://web.archive.org/web/20110811190921/http://www.census.gov.ph/data/sectordata/popproj_tab1r.html Official estimate] {{недоступная ссылка|число=23|месяц=05|год=2013|url=http://www.census.gov.ph/data/sectordata/popproj_tab1r.html|id=20120325}} |- |8|| align="left" |{{VNM}}||89,730,000||2.12||1.06||951,000||66||87,840,000||2011|| align="left" |[http://www.gso.gov.vn/default.aspx?tabid=622&ItemID=12133 Official estimate] |- |9|| align="left" |{{IRN}}||75,612,000||1.79||1.09||824,000||64||{{formatnum: {{#expr: 70495.782+2.908*{{Age in days|2006|10|28}} round 0}}000}}||{{CURRENTMONTHNAME}} {{CURRENTDAY}}, {{CURRENTYEAR}}|| align="left" |[http://www.amar.org.ir/Default.aspx?tabid=500 Official population clock] |- |10|| align="left" |{{TUR}}||74,509,000||1.76||1.18||879,000||59||74,724,269||31 декабря 2011|| align="left" |[http://www.turkstat.gov.tr/PreTablo.do?tb_id=39&ust_id=11 Official estimate] |- |11|| align="left" |{{THA}}||69,892,000||1.65||0.54||377,000||129||65,479,453||1 сентября 2010|| align="left" |[http://www.citypopulation.de/Thailand.html Census result] |- |12|| align="left" |{{MYA}}||48,724,000||1.15||0.80||390,000||87||57,197,871||2012|| align="left" |[https://archive.is/20130105195644/http://www.world-gazetteer.com/wg.php?x=&men=gadm&lng=en&des=wg&geo=-141&srt=npan&col=abcdefghinoq&msz=1500 World Gazetteer projection] |- |13|| align="left" |{{KOR}}||48,588,000||1.15||0.41||199,000||169||48,580,000||1 ноября 2010|| align="left" |[http://kostat.go.kr/portal/english/news/1/9/index.board?bmode=download&bSeq=&aSeq=249849&ord=1 Census result] |- |14|| align="left" |{{IRQ}}||33,703,000||0.80||3.18||1,072,000||22||33,330,000||2011|| align="left" |[http://cosit.gov.iq/english/AAS2012/section_2/1.htm Official estimate] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20121029160543/http://cosit.gov.iq/english/AAS2012/section_2/1.htm |date=2012-10-29 }} |- |15|| align="left" |{{AFG}}||33,397,000||0.79||3.21||1,072,000||22||24,485,600||1 января 2011|| align="left" |[http://cso.gov.af/Content/files/2-1.pdf Official estimate] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141025124106/http://cso.gov.af/Content/files/2-1.pdf |date=2014-10-25 }} |- |16|| align="left" |{{NPL}}||31,011,000||0.73||1.72||533,000||41||26,620,809||22 июня 2011|| align="left" |[http://census.gov.np Census result] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120415130818/http://census.gov.np/ |date=2012-04-15 }} |- |17|| align="left" |{{MAS}}||29,322,000||0.69||1.60||469,000||44||28,334,135||6 июля 2010|| align="left" |[http://www.statistics.gov.my/portal/index.php?option=com_content&view=article&id=1215%3Apopulation-distribution-and-basic-demographic-characteristic-report-population-and-housing-census-malaysia-2010-updated-2972011&catid=130%3Apopulation-distribution-and-basic-demographic-characteristic-report-population-and-housing-census-malaysia-2010&lang=en Census result] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20111113155230/http://www.statistics.gov.my/portal/index.php?option=com_content&view=article&id=1215%3Apopulation-distribution-and-basic-demographic-characteristic-report-population-and-housing-census-malaysia-2010-updated-2972011&catid=130%3Apopulation-distribution-and-basic-demographic-characteristic-report-population-and-housing-census-malaysia-2010&lang=en |date=2011-11-13 }} |- |18|| align="left" |{{SAU}}||28,705,000||0.68||2.21||634,000||32||27,136,977||28 апреля 2010|| align="left" |[http://www.cdsi.gov.sa/english Census result] |- |19|| align="left" |{{UZB}}||28,077,000||0.66||1.14||320,000||61||28,000,000||1 января 2010|| align="left" |[http://www.stat.uz/upload/iblock/f0f/Uzb_en.pdf Official estimate] |- |20|| align="left" |{{YEM}}||25,569,000||0.60||3.10||793,000||23||24,527,000||2012|| align="left" |[http://www.cso-yemen.org/content.php?lng=arabic&id=553 Official estimate] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150923211602/http://www.cso-yemen.org/content.php?lng=arabic&id=553 |date=2015-09-23 }} |- |21|| align="left" |{{PRK}}||24,554,000||0.58||0.42||103,000||165||24,052,231||1 октября 2008|| align="left" |[http://unstats.un.org/unsd/demographic/sources/census/2010_PHC/North_Korea/Final%20national%20census%20report.pdf Census result] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100331091148/http://unstats.un.org/unsd/demographic/sources/census/2010_PHC/North_Korea/Final%20national%20census%20report.pdf |date=2010-03-31 }} |- |22|| align="left" |{{SRI}}||21,224,000||0.50||0.85||180,000||82||20,653,000||1 июля 2010|| align="left" |[http://www.statistics.gov.lk/PopHouSat/Mid%20Year%20Population/midyearsex&district.pdf Official estimate] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20200216222250/http://www.statistics.gov.lk/PopHouSat/Mid%20Year%20Population/midyearsex%26district.pdf |date=2020-02-16 }} |- |23|| align="left" |{{SYR}}||21,118,000||0.50||1.70||359,000||41||{{formatnum: {{#expr: 21377+1.424*{{Age in days|2011|12|31}} round 0}}000}}||{{CURRENTMONTHNAME}} {{CURRENTDAY}}, {{CURRENTYEAR}}|| align="left" |[http://www.cbssyr.org/index-EN.htm Official population clock] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090809193456/http://www.cbssyr.org/index-EN.htm |date=2009-08-09 }} |- |24|| align="left" |{{KAZ}}||17 244 420||0.43||1.07||175,000||65||17 300 560||1 январь 2014|| align="left" |[https://web.archive.org/web/20140117231623/http://www.eng.stat.kz/Pages/default.aspx Monthly official estimate] |- |25|| align="left" |{{CAM}}||14,478,000||0.34||1.21||175,000||58||13,395,682||3 марта 2008|| align="left" |[http://www.nis.gov.kh Census result] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110227230811/http://www.nis.gov.kh/ |date=2011-02-27 }} |- |26|| align="left" |{{AZE}}||9,421,000||0.22||1.24||117,000||56||9,111,100||1 января 2011|| align="left" |[http://www.azstat.org/statinfo/demoqraphic/en/AP_/AP_1.shtml Official estimate] |- |27|| align="left" |{{UAE}}||8,106,000||0.19||2.72||220,000||26||8,264,070||2010|| align="left" |[http://www.uaestatistics.gov.ae/ReportPDF/Population%20Estimates%202006%20-%202010.pdf Official estimate] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131008044353/http://www.uaestatistics.gov.ae/ReportPDF/Population%20Estimates%202006%20-%202010.pdf |date=2013-10-08 }} |- |28|| align="left" |{{ISR}}||7,695,000||0.18||1.76||135,000||40||7,848,800||31 января 2012|| align="left" |[http://www1.cbs.gov.il/www/yarhon/b1_e.htm Monthly official estimate] |- |29|| align="left" |{{HKG}} ([[КНР]])<ref>С 20 декабря 1999 года — Автономная территория в составе Китайской Народной Республики. Ранее — португальская колония.</ref>||7,196,000||0.17||1.04||75,000||67||7,108,100||1 июля 2011|| align="left" |[https://web.archive.org/web/20070609015356/http://www.censtatd.gov.hk/hong_kong_statistics/statistics_by_subject/index.jsp?subjectID=1&charsetID=2&displayMode=T Official estimate] |- |30|| align="left" |{{TJK}}||7,079,000||0.17||1.46||103,000||48||7,616,000||1 января 2011|| align="left" |[http://www.stat.tj/en Official estimate] |- |31|| align="left" |{{JOR}}||6,457,000||0.15||2.01||130,000||35||{{formatnum: {{#expr: 62490+3.72*{{Age in days|2011|12|31}} round 0}}00}}||{{CURRENTMONTHNAME}} {{CURRENTDAY}}, {{CURRENTYEAR}}|| align="left" |[http://www.dos.gov.jo/dos_home_e/main/index.htm Official population clock] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120117225318/http://www.dos.gov.jo/dos_home_e/main/index.htm |date=2012-01-17 }} |- |32|| align="left" |{{LAO}}||6,374,000||0.15||1.37||87,000||51||6,465,800||2012|| align="left" |[http://www.nsc.gov.la/Statistics/Selected%20Statistics/Population.htm Official estimate] |- |33|| align="left" |{{KGZ}}||5,448,000||0.13||1.02||56,000||68||5,477,600||2011|| align="left" |[https://web.archive.org/web/20110510100537/http://www.stat.kg/stat.files/tematika/%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84/%D0%9A%D1%8B%D1%80%D0%B3%D1%8B%D0%B7%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%20%D0%B2%20%D1%86%D0%B8%D1%84%D1%80%D0%B0%D1%85/%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%BE2.pdf Official estimate] {{недоступная ссылка|число=23|месяц=05|год=2013|url=http://www.stat.kg/stat.files/tematika/%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84/%D0%9A%D1%8B%D1%80%D0%B3%D1%8B%D0%B7%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%20%D0%B2%20%D1%86%D0%B8%D1%84%D1%80%D0%B0%D1%85/%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%BE2.pdf|id=20120325}} |- |34|| align="left" |{{SIN}}||5,256,000||0.12||1.31||69,000||53||5,183,700||30 июня 2011|| align="left" |[https://web.archive.org/web/20081118144103/http://www.singstat.gov.sg/stats/themes/people/hist/popn.html Official estimate] {{недоступная ссылка|число=23|месяц=05|год=2013|url=http://www.singstat.gov.sg/stats/themes/people/hist/popn.html|id=20120325}} |- |35|| align="left" |{{TKM}}||5,170,000||0.12||1.27||66,000||55||7,966,724||2012|| align="left" |[https://web.archive.org/web/20130424005820/http://www.world-gazetteer.com/wg.php?x=&men=gadm&lng=en&des=wg&geo=-211&srt=npan&col=abcdefghinoq&msz=1500 World Gazetteer projection] |- |36|| align="left" |{{GEO}}||4,304,000||0.10||-0.58||-25,000||-||4,469,200||1 января 2011|| align="left" |[http://www.geostat.ge/index.php?action=page&p_id=152&lang=eng Official estimate] |- |37|| align="left" |{{LBN}}||4,292,000||0.10||0.77||33,000||90||3,759,100||2007|| align="left" |[http://www.cas.gov.lb/index.php?option=com_content&view=frontpage&Itemid=28 Official estimate] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120507233942/http://www.cas.gov.lb/index.php?option=com_content&view=frontpage&Itemid=28 |date=2012-05-07 }} |- |38|| align="left" |{{PLE}}<ref>Территории, оккупированные Израилем. Включает Сектор Газа и Западный берег реки Иордан</ref>||4,271,000||0.10||2.87||123,000||24||4,293,309||1 июля 2012|| align="left" |[http://www.pcbs.gov.ps/Portals/_pcbs/populati/GOV1997-2016.htm Official estimate] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20111114022145/http://www.pcbs.gov.ps/Portals/_pcbs/populati/GOV1997-2016.htm |date=2011-11-14 }} |- |39|| align="left" |{{ARM}}||3,109,000||0.07||0.29||9,000||239||3,268,500||2011|| align="left" |[http://www.armstat.am/en/?nid=126&id=11001 Official estimate] |- |40|| align="left" |{{OMN}}||2,904,000||0.07||2.04||59,000||34||2,773,479||12 декабря 2010|| align="left" |[http://www.moneoman.gov.om/documents/Census_2010.pdf Census result] |- |41|| align="left" |{{KWT}}||2,892,000||0.07||2.63||76,000||27||3,582,054||31 декабря 2010|| align="left" |[http://www.citypopulation.de/Kuwait.html Official estimate] |- |42|| align="left" |{{MNG}}||2,844,000||0.07||1.57||45,000||44||2,736,800||2009|| align="left" |[http://www.nso.mn/v3/index2.php?page=news_more&id=268 Official estimate] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120401092152/http://www.nso.mn/v3/index2.php?page=news_more&id=268 |date=2012-04-01 }} |- |43|| align="left" |{{QAT}}||1,939,000||0.05||3.69||72,000||19||1,699,435||21 апреля 2010|| align="left" |[http://www.qsa.gov.qa/QatarCensus/Pdf/Population_by_sex_and_municipality.pdf Census result] |- |44|| align="left" |{{BHR}}||1,359,000||0.03||2.64||36,000||27||1,234,571||27 апреля 2010|| align="left" |[http://www.cio.gov.bh/CIO_ARA/English/Publications/Census/2011%2009%2018%20Final%20English%20Census%202010%20Summary%20%20Results%20-%20Review%201.pdf Census result] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130502230515/http://www.cio.gov.bh/CIO_ARA/English/Publications/Census/2011%2009%2018%20Final%20English%20Census%202010%20Summary%20%20Results%20-%20Review%201.pdf |date=2013-05-02 }} |- |45|| align="left" |{{TLS}}||1,187,000||0.03||2.86||34,000||25||1,066,409||11 июля 2010|| align="left" |[https://web.archive.org/web/20120816060817/http://dne.mof.gov.tl/ Census result] |- |46|| align="left" |{{CYP}}||1,129,000||0.03||1.07||12,000||65||838,897||1 октября 2011|| align="left" |[http://www.mof.gov.cy/mof/cystat/statistics.nsf/All/732265957BAC953AC225798300406903?OpenDocument&sub=2&sel=1&e=&print Census result] |- |47|| align="left" |{{BTN}}||750,000||0.02||1.63||12,000||43||720,679||2012|| align="left" |[https://web.archive.org/web/20101113145947/http://www.nsb.gov.bt/pub/phcb/Population%20Projections%20of%20Bhutan%202005-2030.pdf Official estimate] {{недоступная ссылка|число=23|месяц=05|год=2013|url=http://www.nsb.gov.bt/pub/phcb/Population%20Projections%20of%20Bhutan%202005-2030.pdf|id=20120325}} |- |48|| align="left" |{{MAC}} ([[КНР]])<ref>Автономный регион КНР. До 20 декабря 1999 года — португальская колония</ref>||567,000||0.01||1.98||11,000||35||560,100||July-September 2011|| align="left" |[http://www.dsec.gov.mo/default.aspx?lang=pt-PT Official estimate] |- |49|| align="left" |{{BRU}}||413,000||0.01||1.72||7,000||41||422,700||2011|| align="left" |[http://www.depd.gov.bn/download/BDKI2011.pdf Official estimate] |- |50|| align="left" |{{MDV}}||324,000||0.01||1.25||4,000||56||317,280||2010|| align="left" |[http://planning.gov.mv/en/images/stories/publications/analysiscd/index.html# Official estimate] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120331131706/http://planning.gov.mv/en/images/stories/publications/analysiscd/index.html |date=2012-03-31 }} |- ||| align="left" |'''Всего'''||'''4,227,067,000'''||'''100.00'''||'''1.02'''||'''43,528,000'''||'''68'''|| |} == Төөгүзү == {{main|Азия төөгүзү}} == Улай көр. == * [[Евразия]] * [[Ортаакы Азия]] * [[Азиат-Тихоокеан регион]] * [[Азиат кезек Россияның]] * [[Азияның эң бедик бажыңнар даңзызы]] == Демдеглелдер == {{Демдеглелдер}} [[Аңгылал: Азия| ]] 9f5ykqw1objnypv6wshqa7vk46l8hji Миннетт, Дилан 0 7685 52241 45813 2026-06-18T02:24:05Z InternetArchiveBot 7061 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 52241 wikitext text/x-wiki '''Дилан Кристофер Миннетт''' ({{lang-en|Dylan Minnette}}, төр. [[декабрь 29]] [[1996 чыл|1996]], [[Эвансвилл|Эвансвилл, Индиана]]) — [[США|американ]] [[актёр]] база [[хөгжүмчү]]. == Намдар == Дилан Миннетт декабрь 29-та 1996 чылда [[Эвансвилл|Эвансвиллге]], штат [[Индиана|Индианага]] төрүттүнген<ref>{{Cite web|url=http://commercial-news.com/local/x212488025/Child-actor-lands-role-in-TNT-drama|title=Child actor lands role in TNT drama » Local News » The Commercial-News, Danville, IL|date=2013-09-26|accessdate=2017-09-09|archiveurl=https://archive.is/20130922161131/http://commercial-news.com/local/x212488025/Child-actor-lands-role-in-TNT-drama|archivedate=2013-09-22}} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130926091701/http://commercial-news.com/local/x212488025/Child-actor-lands-role-in-TNT-drama |date=2013-09-26 }}</ref><ref>{{Cite news|title=Dylan Minnette Robyn Maker-Minnette Photostream|url=http://www.zimbio.com/photos/Dylan%20Minnette/Robyn%20Maker-Minnette|work=Zimbio|accessdate=2017-09-09|language=en}}</ref>. Ол [[Шампейн (Иллинойс)|Шампейнче]] көже берген, [[Иллинойс]] штат, ол маңаа беш чыл чурттаан, ооң соонда [[Лос-Анджелес|Лос-Анджелесче]] көже берген, актёр албан-ажылга депшиир дээш. Бир дугаар ооң ролью чаңгыс эпизодтуг комедийлиг телесериал «[[Дрейк и Джош]]» болган<ref>{{Cite news|title=12 Things You Didn't Know About "13 Reasons Why" Star Dylan Minnette|url=http://www.seventeen.com/celebrity/hot-guys/a46438/things-you-should-know-about-dylan-minnette-the-star-of-13-reasons-why/|work=Seventeen|date=2017-04-14|accessdate=2017-09-09|language=en}}</ref>. Миннетт оон аңгыда [[Ыраажы|ыраажы]] база Wallows бөлүүнде [[Ритм-гитара|ритм-гитарист]] болуп турар<ref>{{Cite news|title=We Need to Talk About Dylan Minnette's Band — Because It's Really Good!|first=Kelsey|last=Garcia|url=https://www.popsugar.com/entertainment/Dylan-Minnette-Band-Wallows-43523191|work=POPSUGAR Entertainment|accessdate=2017-09-09|language=en-US}}</ref>. == Фильмографиязы == {{ФильмдеӨрү}} {{Сериалда|2005||[[Дрейк и Джош]]|Drake & Josh|{{comment|Джеффри|1 эпизод}}}} {{Сериалда|2005||[[Два с половиной человека]]|Two and a Half Men|{{comment|маленький Чарли|1 эпизод}}}} {{Сериалда|2005|2006|[[Побег (телесериал)|Побег]]|Prison break|{{comment|молодой [[Майкл Скофилд]]|5 эпизодов}}}} {{Сериалда|2007||[[Анатомия страсти]]|Grey's Anatomy|{{comment| Райан |1 эпизод}}}} {{Сериалда|2007|2010|[[Спасите Грейс (телесериал)|Спасите Грейс]]|Saving Grace|{{comment|Клэй Норман|40 эпизодов}}}} {{Сериалда|2008||[[Говорящая с призраками]]|Ghost Whisperer|{{comment|Пирс Уилкинс|1 эпизод}}}} {{Сериалда|2008||[[Менталист]]|The Mentalist|{{comment|Фрэнки О'Киф|1 эпизод}}}} {{Сериалда|2009||[[Сверхъестественное (телесериал)|Сверхъестественное]]|Supernatural|{{comment|Дэнни Картер|1 эпизод}}}} {{Сериалда|2010||[[Остаться в живых (телесериал)|Остаться в живых]]|Lost|{{comment|Дэвид Шепард|4 эпизода}}}} {{Фильмде|2010|[[Впусти меня. Сага]]|Let me in|Кенни}} {{Сериалда|2011||[[Обмани меня]]|Lie to me|{{comment|Ной|3 сезон, 10 эпизод}}}} {{Сериалда|2011|2013|[[Р. Л. Стайн: Время призраков]]|R. L. Stine's The Haunting Hour|{{comment|Кори|2 сезон, 6 эпизод}} / {{comment|Чед|3 сезон, 17 эпизод}} }} {{Сериалда|2012||[[Пробуждение (телесериал)|Пробуждение]]|Awake|Рекс Бриттен}} {{Фильмде|2013|[[Пленницы]]|Prisoners|Ральф Довер}} {{Фильмде|2013|[[День труда (фильм)|День труда]]|Labor Day|16-летний Генри Уилер}} {{Фильмде|2014|[[Александр и ужасный, кошмарный, нехороший, очень плохой день]]|Alexander and the Terrible, Horrible, No Good, Very Bad Day|Энтони Купер}} {{Сериалда|2013|2014|[[Агенты Щ.И.Т.]]|Agents of S.H.I.E.L.D.|Донни Гилл}} {{Фильмде|2015|[[Ужастики (фильм)|Ужастики]]|Goosebumps|Зак Купер}} {{Фильмде|2016|[[Не дыши]]|Don't Breathe|Алекс}} {{Сериалда|2017|2019|[[13 причин почему]]|13 Reasons Why|Клэй Джэнсэн}} {{Фильмде|2018|[[Дом на продажу (фильм)|Дом на продажу]]|The open house|Логан Уоллес}} {{ФильмдеАдаа}} == Шаңналдар база номинациялар == * «[[Молодой актёр (кинопремия)|Молодой актёр]]» ([[2008]], «Спасите Грейс»).<ref>[http://www.youngartistawards.org/noms29.html Young Artist Award site]</ref> == Демдеглелдер == {{демдеглелдер}} == Шөлүглер == * {{imdb|1910255|Дилан Миннетт}} {{ВС}} [[Категория:Дети-актёры США]] [[Категория:Лауреаты премии «Молодой актёр»]] 743uqutqnasej1obh4p9i0uaf0f9x2t Познер, Владимир Владимирович 0 7966 52243 52020 2026-06-18T02:30:29Z InternetArchiveBot 7061 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 52243 wikitext text/x-wiki '''Владимир Владимирович Познер''' (төр. [[1 апрель]] [[1934 чыл|1934]], [[Париж]], [[Франция]]) — [[ССРЭ|совет]], [[Россия|россий]] база [[Американың Каттышкан Штаттары|американ]] {{журналист|ССРЭ|России|США}} база {{телебашкарыкчы|СССР|России|США}}, {{радиоведущий|США}}, бир дугаар президент [[Россия телевиденияның академиязы|Россия телевиденияның академиязының]] бир дугаар президентизи (1994—2008), {{писатель2|СССР|России}}. Ведёт автор программа «[[Познер (теледамчыдылга)|Познер]]» на «[[Бир дугаар канал (Россия)|Бир дугаар каналда]]». == Намдары == === Ада-иези, чуртталганың эгези === Еврей өг-бүлеге төрүттүнген<ref>[https://pozneronline.ru/2017/07/19262/ О правде]{{ref-ru}}</ref> [[Познер, Владимир Александрович|Владимир Александрович Познер]] (1908—1975){{sfn|Краткая биография В. А. Познера}}, Россиядан 1922 чылда [[эмигрант|даштыкы чуртче көшкен]]{{sfn|Познер|1999a}}, биле француз Жеральдин Люттен (1910—1985){{sfn|«Тур де Франс»-2|loc=просмотр с 07:20}}. Владимир деп адазынга алдар кылдыр адаан база [[дуган Парижской Богоматери|дуган Парижской Богоматери]] [[католицизм|католик ёзулалы]] шажынга кирген{{sfn|«Тур де Франс»-2|loc=просмотр с 15:10}}. Россий база француз чогаалчы [[Познер, Владимир Соломонович|Владимир Соломонович Познер]] Владимир Познерниң [[Родство#В соседних поколениях|кады төрүвээн даайы]] болуп турар<ref name="Интервью">{{cite web|url=http://echo.msk.ru/programs/tv/1298060-echo/|title=В 80 лет жизнь только начинается|date=13 апреля 2014 года|publisher=Эхо Москвы|accessdate=2015-07-05}}</ref>. Июнь 2012 чылда эфирже вышел ээлчеглиг хөй сериялыг фильм аян-чорук дугайында «[[Их Италия (теледамчыдылга)|Их Италия]]». Бо удаа Владимир Познер биле [[Иван Ургант|Иван Ургант]] дуэди отправляется [[Италия|Италияже]]. По словам самого Владимира Владимировича, тур-проект бичии мурнундагы двух ылгалып турар. Хотя концепция кулинарно-культурно-социальная — уламчылап турар. 2012 чылдың төнчүзүнде чаа турисчи-билип алырының хөй сериялыг телефильм «[[Германская головоломка]]» тырттырары доозулган{{sfn|Миненкова|2012}}, в начале декабря фильм был показан на «Первом канале». Сентябрь 2013 чылда чаа телефильм «[[Англия в общем и в частности]]» кылыры эгелээн{{sfn|Панченко, 2013}}. Телефильм эфирге «Бир дугаар канал» январь 4-тен январь 15-ке чедир 2015 чылда (шуптузу 10 серия) орай кежээ дамчыдып турган{{sfn|«ПознерOnline», 2014}}. Май 2015 чылда чаа тургузуг ниитилел коллегия соңгуттурган парлалгага хомудалдар{{sfn|Сотников, 2015}}. Декабрь 2015 чылда Израиль дугайында «Еврейское счастье» фильм үндүрген<ref>{{Cite web|url=http://pozneronline.ru/category/filmy-v-poznera/izrail/|title=Еврейское Счастье {{!}} Познер Online|publisher=pozneronline.ru|accessdate=2016-12-15}}</ref>; в фильм вошли 8 серий, охватывающих несколько ключевых городов, проблем и достижений Израиля. Чазын 2016 чылда Испания дугайында фильм «[[В поисках Дон Кихота]]» тырттырган турган<ref name="Isp">{{Cite web|url=http://pozneronline.ru/2016/04/15190/|title=Владимир Познер: «А я бы хотел выйти на эту арену и вот чтоб бык шёл»|author=Владимир Познер|publisher=Познер Online|accessdate=2016-10-16}}</ref>, чайын [[Шекспир, Уильям|Уильям Шекспир]] дугайында фильм тырттырып эгелээн «Шекспир. Предостережение королям…»<ref>{{Cite web|url=http://pozneronline.ru/2016/04/15335/|title=Владимир Познер: «Во второй половине июня приступаю к съёмке фильма»|author=Познер Online|publisher=Познер Online|accessdate=2016-10-16}}</ref>. Февраль 2017 чылда тос дугаар сезоннуң «[[Минута славы]]» шоунуң жюри кежигүнү апарган <ref>{{Cite web|url=http://www.vokrug.tv/article/show/minuta_slavy_9_sezon_uchastniki_rasskazali_chego_im_stoili_60_sekund_efira_57578/|title=«Минута славы», 9 сезон: участники рассказали, чего им стоили 60 секунд эфира - Вокруг ТВ.|publisher=www.vokrug.tv|accessdate=2017-02-21}}</ref>. === Телевидение мергежили школазы база Малой Дмитровкада бажың тудуу === [[Файл:Moscow Malaya Dmitrovka Street 20-1.jpg|thumb|right|225px|<center>Бажыңның ниити хевири. Хананың хевээр арттырган кезээ солагай талад адаккы азыг, 2008 чыл]] [[Файл:Познер, Владимир Владимирович (2018).jpg|thumb|right|Владимир Владимирович Познер (2018)]] 1997 чылда Москвага «Школу телевизионного мастерства» ажыткан регионнардан аныяк журналистерге . Школаның директору Екатерина Орлова апарган — Владимир Познерниң ийи дугаар кадайы. === Ресторан бизнези === 2004 чылда Владимир Познер бодунуң дуңмазы Павел-биле кады (1945—2016) Москвага француз ресторан «Жеральдин» ажыткан{{sfn|Chez Géraldine}}, Познер алышкыларның иезинге алдар кылдыр адаан. Ресторан чери [[брассери]] хевиринге хамааржыыр({{lang-fr|brasserie}}), Францияда сурагжаан. [[Остоженка|Остоженкада]] турар. == Хуу шынарлары, үзелдери база сонуургалдары == {{Врезка|Заголовок=<small>Хосталга дугайында</small>|Содержание=…В России часто путают свободу с волей, а это разные вещи. Воля — это что хочу, то и ворочу, и мне совершенно плевать на всех остальных. А свобода — это нечто такое, что кончается там, где начинает мешать свободе другого человека, и это прежде всего ответственность. Я бы сказал так: самый несвободный человек — это и самый безответственный человек, это раб. Он ни за что не отвечает, за него отвечает хозяин. Напротив, самый ответственный человек — это человек, который только сам принимает все решения, и он и есть самый свободный{{sfn|Кашин, 2013}}.|Подпись=''В. В. Познер''|Выравнивание=right|Ширина=225px|Фон=#fffddf}} Төрээн французтан аңгыда, орус база англи дылдарны хостуг билир{{sfn|Власенко, 2006}}{{sfn|Ситник, 2012}}. Чаныш-сыныш чок [[атеизм|атеист]]<ref name="lenta.ru"/>: «Я атеист и не скрываю этого, хотя сейчас это непопулярно»{{sfn|Мельман|2009}}. Выступает за право на [[эвтаназия|эвтаназия]]{{sfn|Скальский, 2009}}, не поддерживает [[Гей-пропаганда|гомосексуальность пропаганданың]] удурланыкчыларын {{sfn|Gay.Ru, 2007}}{{sfn|Gay.Ru, 2010}}<ref name="lenta.ru">[http://lenta.ru/articles/2015/10/15/pozner/ lenta.ru: Владимир Познер о том, почему Россия не стала родиной и зачем ей воевать в Сирии]</ref> база [[Однополый брак|однополых браков]] хоойлу ёзугаар күштүг болдурарының талалакчызы болуп турар{{sfn|Журавлёва, 2013}}{{sfn|Gay.Ru, 2013}}, поддерживает идею борьбы с [[наркобизнес]]ом база наркоманнар аразында кем-херек үүлгедиишкиннерин путём хоойлу ёзугаар күштүг болдурарының наркотиктер садары{{sfn|«Новая газета»|2004}}. Боттуг эвес түңнелдер деп санап турар [[Бүгү-эвилелдиң ССРЭ-ни хевээр арттырары референдуму|ССРЭ хевээр арттырар референдуму]]{{sfn|Тельпиз|2013}}. Үш хамаатылыг болуп турар — [[Россия|Россия]], [[Франция|Франция]]<ref name="kaspar"/> база [[АКШ]]<ref name="kaspar" />{{sfn|Ванденко, 2004}}. Совет Эвилелинге бодунуң бир дугаар турган чылдарын сактывышаан, Познер эскерген: {{начало цитаты}}…когда я приехал, мне было 19 лет только, я очень хотел быть русским, я мечтал, чтобы меня считали русским, своим. Но мне давали понять неоднократно, что я — не свой. И, в конце концов, я согласился с этим. Это правда. Ну нет, ну что делать?{{sfn|Береза, 2013}}{{конец цитаты}} 2009 чылда «[[Москваның комсомолчу|Москваның комсомолчу]]» интервьюга ол, ылаңгыя, чугаалаан: {{начало цитаты}}В России меня держит только моя работа. Я не русский человек, это не моя родина, я здесь не вырос, я не чувствую себя здесь полностью дома — и от этого очень страдаю. Я чувствую в России себя чужим. И если у меня не будет работы, я поеду туда, где чувствую себя дома. Скорее всего я уеду во Францию{{sfn|Мельман|2009}}.{{конец цитаты}} Украин агентилел [[УНИАН]] корреспондент-биле чугаалашпышаан, журналист ажыы-биле чугаалаан: {{начало цитаты}}Я очень счастлив в своей работе. У меня такое положение тут, которого не будет ни во Франции, ни в Америке. Это совершенно очевидно. Поэтому, если я не смогу больше работать, если мне не дадут работать, то не исключено, что я уеду. Это я говорил. Но так, никаких планов… покинуть Россию у меня нет. Я просто говорил, из-за чего я мог бы уехать{{sfn|Береза, 2013}}.{{конец цитаты}} Компьютерни эң биче ажыглап турар, Википедияга принципиально бүзүревейн турар («анаа шуут»)<ref>{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=z8pujQJpZfQ|title=Гость Татьяна Черниговская. Познер. Выпуск от 11.04.2016|author=Первый канал|date=2016-04-12|accessdate=2016-04-22}}</ref>. Сувенирлиг автомобильдер коллекциялап чыып турар{{sfn|«Автомобили»|2011}}, сувенирлиг [[Языты-мелегейлер|языты-мелегей]]{{ref+|В интервью программе «Личные вещи» сказал: «Я не собираю. Они сами ко мне приходят»{{sfn|Максимов, 2009}}.|*}}{{ref+|В интервью интернет-изданию «Сегодня.ua» было сказано, что это животное — талисман В. Познера{{sfn|Панченко, 2013}}.|*}} база кружкалар ат барган им хоорайлар (300 хире штук чыып алган){{sfn|Интервью, 2000}}. Неделяда ийи-үш катап, эртен эрте, улуг теннис ойнап турар. Үргүлчү шошкуп халып турар база занимается фитнес кылып турар (как бажыңда, так и в спортзалга). Бейсболга аажок ынак. Более того, собрал в Москве любительскую команду «Московские чайники» и вывез её в [[Сан-Франциско]], где «[[Московские Чайники|Чайники]]» удур ойнап турган билдингир американ команда «Дикие зайцы» («Московские чайники» почётно проиграли 5:7), а после — в [[Австралия|Австралию]], где команда заняла 3-е место среди ветеранов бейсбола{{sfn|Максимов, 2009}}. Убеждён ажык-дуза кызыл араганың.{{начало цитаты}}— Во Франции — культ вина… А правда, что у вас дома коллекция вин?<br>— С удовольствием выпиваю. Люблю и знаю вино, виски, коньяк, разные водки, пиво… К каждому блюду есть своя выпивка. Я не алкоголик, естественно. Иногда действительно хочется снять напряжение, я не вижу в этом ничего необыкновенного{{sfn|Вольский, 2011}}.{{конец цитаты}}2007 чылда Владимир Познер заключил элээн каш пари на аар өртектиг эзиртир суксуннар — со ставкой на то, что [[Владимир Путин]] конституцияны өскертпес база үш дугаар президент хуусаазынче соңгуттурар{{ref+|Со слов Владимира Познера, завершающих программу «[[Времена]]» от 17 ноября 2007 года.|*}}. Ынак чигирзиг чемнериниң бирээзи — иезиниң рецептизи шоколад мусс{{sfn|Ткачёва, 2011}}; кол (ийи дугаар) чемнер — хаарган кыс дагаа биле ногаан салат{{ref+|Из беседы с Иваном Ургантом в фильме «[[Тур де Франс (телепередача)|Тур де Франс]]».|*}}. Собственным же эң эки күүведир чем (база иезиниң рецептизи) ''«жиго д’аньо»'' санап турар ({{lang-fr|gigot d’agneau}}) — французтап хойнуң быжа берген даваны{{ref+|Этому посвящена обложка и одна из главных тем первого выпуска кулинарного журнала «[[Гастрономъ]]» (№ 1 ноябрь, 2001); а в выпуске № 12 за 2011-й год есть статья «Любимый салат Владимира Познера» («зелёный салат»).|*}}. При этом с детства балыкка ынак эвес{{ref+|По словам журналиста, его няня — строгая католичка — заставляла его каждодневно есть рыбу, — и не выпускала из-за стола «до пустой тарелки»{{sfn|Ткачёва, 2011}}.|*}}. База, по его собственному признанию, ол быдаа биле манчыга ынак. Аныяанда ол ол-ла дораан 300 манчы чип шыдаар турган.<ref>{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=DHaNPq926jQ|title=Владимир Познер в программе СМАК на Первом канале|author=smakvideo37|date=2012-02-15|accessdate=2018-08-22}}</ref> Бодунуң хуу автор программазының эфиринге, ажыы-биле чугаалаан, аарыкчы болуп турар [[Торпедо (футбол клуб, Москва)|москваның командазы «Торпедо»]]. Ынчалза-даа, команданың сандараашкын соонда, ол дэш аарыырын соксаан<ref name="Гость Александр Ширвиндт. Познер. Выпуск от 28.12.2015">[https://www.1tv.ru/shows/pozner/vypuski/gost-aleksandr-shirvindt-pozner-vypusk-ot-28122015 Гость Александр Ширвиндт. Познер. Выпуск от 28.12.2015]</ref>. Миниатюрага киржип турган«[https://www.youtube.com/watch?v=DzIQ1QyPTmA Познер берëт интервью у Познера]» сценага «[[Парапапарам]]» команда-биле кады [[Клуб весёлых и находчивых|КВН]]{{Значимость факта?}}. == Ниитилел позиция == === Православ шажынга хамаарылгазы === База Познер санал-оналын илередип чугаалаан, «Православие – безрадостная религия, тяжёлая, призывающая ко всякого рода страданиям, лишениям, ради того, что когда-нибудь, потом… Она не вызывает желание жить сейчас хорошо.» деп<ref>[https://pozneronline.ru/2019/05/25025/ Владимир Познер о вкусе к жизни в России]</ref>. Москваның шажынчы академияның алдарлыг профессору Алексей Ильич Осипов бижээш база бодунуң сайтызынга чүүлдү ол бадыткалче харыыны парлап үндүрген <ref>[https://alexey-osipov.ru/books-and-publications/stati/pravoslavie-bezradostnaya-religiya/ Православие – «безрадостная» религия?] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190713093709/https://alexey-osipov.ru/books-and-publications/stati/pravoslavie-bezradostnaya-religiya/ |date=2019-07-13 }}</ref>. Сентябрь 2019 чылда поддержал [https://www.pravmir.ru/otkrytoe-pismo-svyashhennikov-v-zashhitu-zaklyuchennyh-po-moskovskomu-delu/ открытое письмо священников] камгалал хоругдаткан кижилер по «[[Московское дело|московскому делу]]», сказав, что не только не нашел ничего, с чем был бы несогласен, ынчаарга безин хараадаан, ооң ында холунуң үжүү турбаан<ref>[https://pozneronline.ru/2019/09/26325/ О письме священников в защиту заключенных по «московскому делу» и о страхе]</ref>. == Өг-бүлези == [[Файл:Vladimir Posner 2013 19.jpg|thumb|right|225px|В. Познер ном презентациязында «[[Их Италия]]», 19 март 2013 ч.]] Бир дугаар кадайы (1957 чылдан 1967 чылга чедир ашак-кадай болган) — [[Чемберджи, Валентина Николаевна|Валентина Николаевна Чемберджи]] (төр. 1936), адазындан армян, иезинден еврей. * Уруу [[Чемберджи, Екатерина Владимировна|Екатерина Владимировна Чемберджи]] (төр. 1960), немец ашактыг, [[Берлин]]де 1990 чурттап турар, композитор база пианист. ** Уруунуң уруу — Мария (төр. 1984), оглунуң оглунуң оглу — Валентин (төр. 2014). ** Оглунуң оглу — Николай (төр. 1995). Ийи дугаар кадайы (1969 чылдан 2005 чылга чедир ашак-кадай болган) — Екатерина Михайловна Орлова («школы Познера» директору). * Азыранды оглу — Пётр Орлов (төр. 1961), журналист, эрткен үеде — «[[Доброе утро (телепередача)|Утро]]» ([[1-й канал Останкино]]) программа башкарыкчызы, корреспондент службы информации [[НТВ]], директорнуң оралакчызы Дирекции информационных программ НТВ. ** Оглунуң оглу — Георгий (төр. 1999). Үш дугаар кадайы (2008 чылдан ашак-кадай болган) — Надежда Юрьевна Соловьёва (төр. 1955; театрның, кинопродюсер база телепродюсер, промоутер база «Sav Entertainment» концерт компанияның үндезилекчизи). Даай авазы (адазының угбазы) — [[Спири-Меркантон, Виктория Александровна|Виктория Александровна Спири-Меркантон]], урождённая Познер; 1911—2006), француз киномонтажёр, режиссёр, киноредактор. Киноредактор Роже Спири-Меркантон ашактыг. == Шүгүмчүлел == * Публицист Сергей Смирновтуң санал-оналы-биле, Владимир Познер теледамчыдылгада «Времена» төөгүге болган фактыларны хажыдып турган база манипулятивтиг технологилар ажыглап турган{{sfn|Смирнов|2005}}. * [[Задорнов, Михаил Николаевич|Михаил Задорнов]] Познерни «шылгараңгай угаанныг саттыныкчы»деп адап турган<ref>{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=-dPDQfCSyg0|title=Задорнов: Познер - гениальный предатель!|author=События Недели|accessdate=2019-01-03}}</ref>, того же [[Соловьёв, Владимир Рудольфович|Владимир Соловьёв]] бодалдыг болуп турар <ref>{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=9tzamnrrsmI|title=Скандальная запись: Венедиктов и Познер просто МРАЗИ! Соловьёв опустил шизофренников с "Эхо Москвы"|author=Политика сегодня: Россия США Украина|accessdate=2019-01-03}}</ref>. * [[Вассерман, Анатолий Александрович|Анатолий Вассерман]] высказывался Познерниң дугайында мындыг янзылыг: «А если говорить конкретно, то к Познеру у меня отношение резко отрицательное, потому что он как раз один из замечательных примеров журналиста, ориентирующегося не на реальность, а на собственное представление.»<ref>{{Cite web|url=https://www.nakanune.ru/articles/17313/|title=Почему Познер не перестанет "СМРАДить"|author=|website=|date=|publisher=www.nakanune.ru|lang=ru|accessdate=2019-01-03}}</ref> * [[Раззаков, Фёдор Ибатович|Фёдор Раззаков]] бодунуң номунда «Блеск и нищета российского ТВ», бижип турар: {{cquote|Прав [[Кушанашвили, Отар Шалвович|Кушанашвили]] и в отношении Владимира Познера. Российские СМИ сотворили из него «духовного лидера нации», хотя на самом деле весь его «дух» преследовал одну цель – умело запудрить людям мозги своими речами о мнимой духовности. На самом деле Познер был ничем не лучше Кушанашвили, а во многом и опаснее его, поскольку его внешняя интеллигентность позволяла ему легко манипулировать людьми, сея в их умах гораздо более опасные мысли, чем примитивные матерные эпатажи Кушанашвили. Объединяло же этих людей одно общее дело: один «пудрил мозги» в среде низших слоев населения, а второй «окучивал» высшие слои, в том числе и интеллигенцию.}} == Номнары == {{columns-list|2| * «Запад вблизи» (бир очулдурукчу дег, изд. Прогресс, 1982); * «Parting With Illusions» (Прощание с иллюзиями) (1990) ISBN 978-0-380-71349-3; * «Вспоминая войну (Remembering War): Советско-американский диалог» (М., «Новости»,1990; Oxford University Press, 1990). В соавторстве с Х. Кейссар ISBN 978-0-19-505126-1; * «Eyewitness: A Personal Account of the Unraveling of the Soviet Union» (Свидетель) (1991) ISBN 978-0-679-41202-1, ISBN 0-679-41202-6; * «The Communist Manifesto». (June 1992) ISBN 0-553-21406-3; * {{книга |автор=Познер В., Кан Б., Ургант И. |заглавие=Одноэтажная Америка |место=М. |издательство=Зебра-Е |год=2008 |страниц=480 |isbn= 978-5-94663-604-9 |ref=Познер и др. }}; * «Тур де Франс. Путешествие по Франции с Иваном Ургантом» (М.: АСТ: Астрель, 2011, 304 с.) ISBN 978-5-17-071947-1, 978-5-271-32729-2; * «[[Прощание с иллюзиями]]» ([[АСТ (издательство)|АСТ]], 2012, 480 с.) ISBN 978-5-271-41210-3. * «[[Их Италия]]» ([[АСТ (издательство)|АСТ]], 2013, 358 с.) ISBN 978-5-17-077169-1 * «Познер о Познере» ([[АСТ (издательство)|АСТ]], 2014, 416 с.) [[Special:BookSources/9785170771691|ISBN]]978-5-17-084029-8 * «Противостояние» ([[АСТ (издательство)|АСТ]], 2015, 350 с.) ISBN 978-5-17-089577-9 * «Немецкая тетрадь. Субъективный взгляд» ([[АСТ (издательство)|АСТ]], 2019, 90 с.) ISBN 978-5-17-113213-2 }} == Телевидение фильмнери<ref name=":1" />== [[Файл:Логотип Тур де Франс.jpeg|thumb|right|225px|Владимир Познер биле [[Ургант, Иван Андреевич|Иван Урганттың]] дамчыдылга заставказында Стилизованное изображение «[[Тур де Франс (телепередача)|Тур де Франс]]»]] Барык шупту телевидение фильмнерин Владимир Познер вёл [[Иван Ургант|Иван Ургант]] биле. {{columns-list|2| * {{год в кино|2008}} — [[Одноэтажная Америка (теледамчылга)|Одноэтажная Америка]] ({{нп5|Кан, Брайан|Брайан Кан|en|Brian Kahn}} биле кады автор болуру база [[Ургант, Иван Андреевич|Иван Ургант]]) * {{год в кино|2010}} — [[Тур де Франс (теледамчыдылга)|Тур де Франс]] ([[Ургант, Иван Андреевич|Иваном Ургантом]] биле кады) * {{год в кино|2012}} — [[Их Италия]] ([[Ургант, Иван Андреевич|Иван Ургант]] биле кады) * {{год в кино|2012}} — [[Глаз Божий]] — [[Пикассо, Пабло|Пабло Пикассо]] роль күүседикчизи * {{год в кино|2013}} — [[Германская головоломка]] ([[Ургант, Иван Андреевич|Иван Ургант]] биле кады){{sfn|Кудряц|2013}} * {{год в кино|2014}} — [[Англия в общем и в частности]] ([[Ургант, Иван Андреевич|Иван Ургант]] биле кады) * {{год в кино|2016}} — [[Еврейское счастье (теледамчыдылга)|Еврейское счастье]] ([[Ургант, Иван Андреевич|Иван Ургант]] биле кады) * [[2016]] — Шекспир. Предостережение королям * {{год в кино|2017}} — [[В поисках Дон Кихота]] ([[Ургант, Иван Андреевич|Иван Ургант]] биле кады) * {{год в кино|2018}} — [[Самые. Самые. Самые]]<ref>{{Cite news|title=О выходе нового фильма - Познер Online|url=http://pozneronline.ru/2018/04/20694/|work=Познер Online|accessdate=2018-04-22|language=ru-RU}}</ref> ([[Ургант, Иван Андреевич|Иван Ургант]] биле кады) * {{год в кино|2019}} — [[Страна, которую так и не открыли]]<ref>{{Cite news|title=Владимир Познер о Японии и библии - Познер Online|url=https://pozneronline.ru/2019/01/23827/|work=Познер Online|accessdate=2019-04-27|language=ru-RU}}</ref> (совместно с [[Ургант, Иван Андреевич|Иваном Ургантом]]) }} == Шаңналдары == {{columns-list|2| * [[«За заслуги перед Отечеством» ордени]] IV дугаар чадазы ([[27 ноябрь]] [[2006 чыл]]) — ''за большой вклад в развитие отечественного телерадиовещания и многолетнюю плодотворную деятельность''<ref>[http://www.kremlin.ru/acts/bank/24616 Указ Президента РФ от 27 ноября 2006 года № 1316]</ref>. * [[Орден Почёта (Россия)|Орден Почёта]] ([[3 декабрь]] [[1999 чыл]]) — ''за заслуги в области культуры и в связи с 75-летием радиовещания в России''<ref>[http://www.kremlin.ru/acts/bank/14705 Указ Президента РФ от 3 декабря 1999 года № 1594]</ref>. * [[Орден Дружбы народов]] ([[29 март]] [[1994 чыл]]) — ''за плодотворную творческую работу на телевидении и радиовещании, большой личный вклад в развитие демократических процессов в России и укрепление дружественных связей между народами''<ref>[http://www.kremlin.ru/acts/bank/5747 Указ Президента РФ от 29 марта 1994 года № 606]</ref>. * [[Медаль «За трудовую доблесть» ]] ([[14 ноябрь]] [[1980 чыл]]) — ''за большую работу по подготовке и проведению Игр XXII Олимпиады''<ref>[http://www.consultant.ru/cons/cgi/online.cgi?req=doc&base=ESU&n=39115&dst=0&profile=0&mb=LAW&div=LAW&BASENODE=&SORTTYPE=0&rnd=261745.1117324155&ts=E214D1AAEDD0E2416AF1F4C6E81FD872&SEARCHPLUS=%EF%EE%E7%ED%E5%F0%E0%20%E2%EB%E0%E4%E8%EC%E8%F0%E0&SRD=true#0 Указ Президиума Верховного Совета СССР от 14 ноября 1980 года № 3301-X «О награждении орденами и медалями СССР работников, наиболее отличившихся при подготовке и проведении Игр XXII Олимпиады»]</ref>. * Россия Федерацияның Президентизи өөрүп четтирери ([[30 апрель]] [[2008 чыл]]) — ''за большой вклад в развитие институтов гражданского общества и обеспечение защиты прав и свобод человека и гражданина''<ref>[http://kremlin.ru/acts/bank/27281 Распоряжение Президента Российской Федерации от 30 апреля 2008 № 234-рп «О поощрении членов Совета при Президенте Российской Федерации по содействию развитию институтов гражданского общества и правам человека»]</ref>. * [[ТЭФИ]] Хөй катап кылган лауреады, 2009 чылда ''«За личный вклад в развитие Российского Телевидения»'' шаңнал тыпсыр. * [[Муз-ТВ]] 2013 шаңналы. «За вклад в жизнь» тускай шаңнал<ref>[http://premia.muz-tv.ru/blog/103/ Премия МУЗ-ТВ 2013 победители] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130611002449/http://premia.muz-tv.ru/blog/103/ |date=2013-06-11 }}</ref>. * [[Орден Почётного легиона|Ордена Почётного легиона]] (1 январь 2014) кавалери{{sfn|«Лента.Ру», 01.01.2014}} }} == Улай көр. == {{Навигация}} * [[Познер (теледамчыдылга)]] * [[Прощание с иллюзиями]] == Демдеглелдер == ; Комментарии {{демдегледер|2|group=*}} ; Источники {{демдеглелдер|colwidth=22em}} == Чогаал == {{columns-list|2| * {{публикация|статья|автор= |заглавие=Владимир Познер: «Наркотики нужно легализовать — я их абсолютный противник» |ссылка=http://www.novayagazeta.ru/society/24403.html?print=1 |издание=Новая газета |год=2004 |месяц=03 |день=29 |номер=21 |архив=https://www.webcitation.org/6YCfAHM62|архив дата=2015-05-01 |ref=«Новая газета» }} * {{книга |автор=Ганжа И. |заглавие=Познер. Большой портрет. Фотоальбом |место=М.<!-- ? --> |издательство=Елена Резник |год=2013 |страниц=296 |isbn=978-5-905327-03-2 |ref=Ганжа }} * {{публикация|статья|автор=Денисова М. |заглавие=Владимир Познер: «По крайней мере, я это попробовал…» |ссылка=http://7days.ru/stars/privatelife/vladimir-pozner-po-krayney-mere-ya-eto-poproboval/2.htm |издание=[[7 дней (журнал)|7 дней]] |тип=журнал |год=2009 |месяц=05 |день=22 |номер=22 |архив=https://www.webcitation.org/6YCkPwKxE|архив дата=2015-05-01|ref=Денисова }} * {{книга |автор=[[Додолев, Евгений Юрьевич|Додолев Е.]]|заглавие=Влад Листьев. Пристрастный реквием |место=М. |издательство=Зебра Е |год=2012 |страниц=320|isbn=978-5-905629-27-3 |ref=Додолев }} * {{публикация|статья|автор=[[Кашин, Олег Владимирович|Кашин О.]] |заглавие=Именем Владимира Познера прикрыли котлован |ссылка=http://www.kommersant.ru/doc/438836 |издание=[[Коммерсантъ]] |тип=газета |год=2003 |месяц=12 |день=25 |номер=235(2838) |архив=https://www.webcitation.org/6YH1ArXOH |архив дата=21015-05-04 |ref=Кашин }} * {{книга |автор=Кудимов Ю. |часть=Человек с моста дружбы |заглавие=Они выбрали СССР |ответственный=Сост. В. И. Андриянов |место=М. |издательство=Политиздат |год=1987 |страниц=206 |ref=Кудимов }} * {{публикация|статья|автор=Кудряц Е. |заглавие=Владимир Познер: «На меня бесполезно оказывать давление!» |ссылка=http://www.partner-inform.de/partner/detail/2008/11/172/3378 |издание=Партнёр |тип=журнал |год=2008 |месяц=11 |номер=11(134) |архив=https://www.webcitation.org/6YCgUYzGL|архив дата=2015-05-01 |ref=Кудряц }} * {{публикация|статья|автор=Кудряц Е. |заглавие=Владимир Познер: «Немцы признали свои преступления, и процесс покаяния продолжается!» |ссылка=http://neuezeiten.rusverlag.de/2013/12/30/2158-2/ |издание=Neue Zeiten |тип=журнал |год=2013 |месяц=12 |номер=12(150) |архив=https://www.webcitation.org/6YCftOeAi|архив дата=2015-05-01 |ref=Кудряц }} * {{публикация|статья|автор=Мельман А. |заглавие=Телегерой нашего времени |ссылка=http://www.mk.ru/print/article/247634/ |издание=[[Московский комсомолец]] |тип=газета |год=2009 |месяц=4 |день=1 |номер=25020 |ref=Мельман |архив=https://www.webcitation.org/69tSoqzE2|архив дата=2012-08-13}} * {{публикация|статья|автор=Миненкова Е. |заглавие=Владимир Познер разгадывает германскую головоломку |ссылка=http://www.rg-rb.de/index.php?id=8294&option=com_rg&task=item |издание=Русская Германия |тип=газета |год=2012 |месяц=12 |день=07 |номер=49 |архив=https://www.webcitation.org/6YChCpsmP|архив дата=2015-05-01 |ref=Миненкова }} * {{публикация|статья|автор=Падерина К. |заглавие=Владимир Познер: «Скоро стану прадедом» |ссылка=https://web.archive.org/web/20101008174203/http://teleweek.ru/36509 |издание=Теленеделя |тип=журнал |год=2008 |месяц=05 |день=14 |номер=20(33) |архив=https://www.webcitation.org/6YChiouVf|архив дата=2015-05-01 |ref=Падерина }} * {{статья |автор=Познер В. В. |заглавие=Рождённый 1 апреля |ссылка=http://www.ogoniok.com/archive/1999/4600/13-28-35/ |издание=Огонёк |тип=журнал |год=1999a |номер=13 |страницы=28—35 |issn=0131-0097 |ref=Познер |description=Записал Баташов А. }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150619012603/http://www.ogoniok.com/archive/1999/4600/13-28-35/ |date=2015-06-19 }} * {{статья |автор=Познер В. В. |заглавие=Я узнал кличку отца — Каллистрат |ссылка=http://www.ogoniok.com/archive/1999/4601/14-36-39/ |издание=Огонёк |тип=журнал |год=1999b |номер=14 |страницы=36—39 |issn=0131-0097 |ref=Познер |description=Записал Баташов А. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110716170717/http://www.ogoniok.com/archive/1999/4601/14-36-39/ |archivedate=2011-07-16 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150924071944/http://www.ogoniok.com/archive/1999/4601/14-36-39/ |date=2015-09-24 }} * {{публикация|статья|автор=Рудык А. |заглавие=Вот те «Крост» |ссылка=http://www.afisha.ru/article/149/ |издание=[[Афиша (журнал)|«Афиша. Все развлечения Москвы»]] |тип=журнал |год=2007 |месяц=09 |день=24 |номер=209 |архив=https://www.webcitation.org/6YGuNZvkq |архив дата=2015-05-04 |ref=Рудык }} * {{публикация|статья |заглавие=Свобода — не воля |ссылка=https://web.archive.org/web/20130526181536/http://www.automobili.ru/magazine/2011/10/main_hero/persons/1199/ |издание=Автомобили |тип=журнал |год=2011 |месяц=10 |номер=10 |архив=https://www.webcitation.org/6YCibufh5 |архив дата=2015-05-01 |ref=«Автомобили»}} * {{книга |автор=Смирнов С. |заглавие=Времена лжи с Владимиром Познером |место=М. |издательство=ЭКСМО |год=2005 |страниц=512 |серия=Народ против |isbn=5-9265-0163-6 |ref=Смирнов}} * {{публикация|статья|автор=Стоцкий А. |заглавие=Слово и дело |ссылка=http://eg.ru/daily/cadr/8903/ |издание=Экспресс-Газета |год=2007 |месяц=04 |день=09 |номер=14(635) |ref=Стоцкий |архив=https://www.webcitation.org/614IbyRrM|архив дата=2011-08-20}} * {{публикация|статья|автор=Тельпиз Е. |заглавие=Искусство жить |ссылка=http://cherami.club/publication/78/ |издание=Cher Ami |тип=журнал |место=[[Курган (город)|Курган]] |год=2013 |месяц=12 |день=30 |номер=2(41) |архив=https://www.webcitation.org/6XuY7hfmy|архив дата=2015-04-19 |ref=Тельпиз}} * {{публикация|статья|автор=Фрумкин С. |заглавие=Обаятельный советский человек | |ссылка=http://www.vestnik.com/issues/2000/0718/win/frumkin.htm |издание=Вестник |тип=журнал |год=2000 |месяц=07 |день=18 |номер=15(248) |архив=https://www.webcitation.org/6YCj6esjL|архив дата=2015-05-01 |ref=Фрумкин }} * {{cite news |first=A. S. |last=Jones |title=American and Soviet Journalists Probe and Parry |url=https://www.nytimes.com/1987/04/09/us/american-and-soviet-journalists-probe-and-parry.html?pagewanted=print |work=New York Times |publisher=nytimes.com |date=1987-04-09 |accessdate=2015-04-15 |language=en |deadlink=No |archiveurl=https://www.webcitation.org/6YCjV6NNX?url=http://www.nytimes.com/1987/04/09/us/american-and-soviet-journalists-probe-and-parry.html?pagewanted=print |archivedate=2015-05-01 |ref=Jones, 1987 }} }} == Шөлүглер == {{columns-list|2| * [http://pozneronline.ru/ Официальный сайт Владимира Познера] <!-- Статьи по алфавиту: --> * {{cite web |url=http://www.unian.net/politics/767581-vladimir-pozner-proishodyaschee-v-rossii-priznak-neuverennosti-i-nervoznosti.html |title=Владимир Познер: «Происходящее в России — признак неуверенности и нервозности» |author=Береза А. |date=2013-03-25 |publisher=unian.net |accessdate=2015-04-23 |archiveurl=https://www.webcitation.org/6YFoDbLbh?url=http://www.unian.net/politics/767581-vladimir-pozner-proishodyaschee-v-rossii-priznak-neuverennosti-i-nervoznosti.html |archivedate=2015-05-03 |ref=Береза, 2013 |deadlink=no }} * {{cite web|url=http://ria.ru/interview/20131204/981962136.html|title=Владимир Познер: «В России есть журналисты и нет журналистики»|author=Бородина А.|date=2013-12-04|accessdate=2015-04-14|publisher=[[РИА Новости]]|archiveurl=http://www.peeep.us/897eba3a |archivedate=2013-12-04}} * {{cite web |url=http://fakty.ua/65738-vladimir-pozner-quot-bolee-menee-prilichno-govorit-po-russki-ya-nauchilsya-godam-k-devyatnadcati-kogda-priehal-v-moskvu-iz-germanii-quot |title=Владимир Познер: «Более-менее прилично говорить по-русски я научился годам к девятнадцати, когда приехал в Москву из Германии» |author=Ванденко А. |date=2004-04-02 |publisher=fakty.ua |accessdate=2015-01-12 |archiveurl=https://www.webcitation.org/6VX9Gbdh6?url=http://fakty.ua/65738-vladimir-pozner-quot-bolee-menee-prilichno-govorit-po-russki-ya-nauchilsya-godam-k-devyatnadcati-kogda-priehal-v-moskvu-iz-germanii-quot |archivedate=2015-01-12 |ref=Ванденко, 2004 |deadlink=no }} * {{cite web |url=http://lenta.ru/news/2014/01/01/pozner/ |title=Владимир Познер стал кавалером Ордена Почётного легиона |date=2014-01-01 |publisher=lenta.ru |accessdate=2015-04-19 |archiveurl=https://www.webcitation.org/6YFp4oYGf?url=http://lenta.ru/news/2014/01/01/pozner/ |archivedate=2015-05-03 |ref=«Лента.Ру», 01.01.2014 |deadlink=no }} * {{cite web|last=|first=|url=http://www.gay.ru/news/rainbow/2013/05/26-26091.htm|title=Владимир Познер: «Однополые браки во Франции — это прорыв в менталитете»|publisher=[[Gay.ru]]|date=2013-05-26|accessdate=2015-04-18|ref=Gay.Ru, 2013|deadlink=no}} * {{cite web |url=http://gay.ru/news/rainbow/2007/06/16-10188.htm |title=Владимир Познер: «Отношение к геям — индикатор толерантности в умах людей» |date=2007-06-16 |publisher=gay.ru |accessdate=2015-04-18|ref=Gay.Ru, 2007 |deadlink=no }} * {{cite web |url=http://www.chaskor.ru/news/vladimira_poznera_zastavili_zakryt_shou_na_dozhde_28599 |title=Владимира Познера заставили закрыть шоу на «Дожде» |date=2012-06-25 |publisher=chaskor.ru |accessdate=2015-04-16 |archiveurl=https://www.webcitation.org/6YFq0SGIe?url=http://www.chaskor.ru/news/vladimira_poznera_zastavili_zakryt_shou_na_dozhde_28599 |archivedate=2015-05-03 |ref=Частный корреспондент, 2012 |deadlink=no }} * {{cite web |url=http://news.bbc.co.uk/hi/russian/learn_english/newsid_6213000/6213712.stm |title=Владимир Познер: «Полиглотом меня сделала жизнь» |author=Власенко Е. |date=2006-12-06 |publisher=Русская служба [[Би-би-си|BBC]] |accessdate=2015-04-16 |description=обновлено |archiveurl=https://www.webcitation.org/6YFqUSLA3?url=http://news.bbc.co.uk/hi/russian/learn_english/newsid_6213000/6213712.stm |archivedate=2015-05-03 |ref=Власенко, 2006 |deadlink=no }} * {{cite web |url=http://www.baltinfo.ru/print/2011/11/14/Vladimir-Pozner-Solovev-mne-zaviduet-240969 |title=Владимир Познер: «Соловьёв мне завидует…» |author=Вольский Н. |date=2011-11-14 |publisher=baltinfo.ru |accessdate=2015-04-14 |archiveurl=https://www.webcitation.org/6YFrA2vrA?url=http://www.baltinfo.ru/print/2011/11/14/Vladimir-Pozner-Solovev-mne-zaviduet-240969 |archivedate=2015-05-03 |ref=Вольский, 2011 |deadlink=no }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150923223042/http://www.baltinfo.ru/print/2011/11/14/Vladimir-Pozner-Solovev-mne-zaviduet-240969 |date=2015-09-23 }} * {{cite web |url=http://www.kasparov.ru/material.php?id=4B7282523FF92 |title=Мой принцип |author=Гуленок О. |date=2010-02-10 |publisher=.kasparov.ru |description=Интервью с В. В. Познером |archiveurl=https://www.webcitation.org/6YFrUpVG6?url=http://www.kasparov.ru/material.php?id=4B7282523FF92 |archivedate=2015-05-03 |ref=Гуленок, 2010 |accessdate=2013-01-07 |deadlink=no }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150106113258/http://www.kasparov.ru/material.php?id=4B7282523FF92 |date=2015-01-06 }} * {{cite web |url=http://ericche.com/vladimir-pozner |title=Дом Владимира Познера в переулке между Остоженкой и Старым Арбатом |publisher=ericche.com |accessdate=2015-04-18 |archiveurl=https://archive.today/20150503184547/http://pozneronline.ru/2000/07/8739/ |archivedate=2015-05-03 |ref=Интервью, 2000 |deadlink=no }}{{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160308194431/http://ericche.com/vladimir-pozner |date=2016-03-08 }} * {{cite web|author=Журавлёва О.|url=http://echo.msk.ru/programs/personalno/1078890-echo/|title=Особое мнение|publisher=[[Эхо Москвы]]|date=2013-05-22|accessdate=2015-04-18|archiveurl=https://www.webcitation.org/6H2yOdoIQ?url=http://echo.msk.ru/programs/personalno/1078890-echo/|archivedate=2013-06-01|ref=Журавлёва, 2013|deadlink=no}} * {{cite web|url=http://www.colta.ru/articles/media/355|title=Владимир Познер: «Эрнст сказал, что согласен с каждым моим словом»|author=Кашин О.|date=2013-02-26|publisher=Colta.ru|description=Медиа|accessdate=2017-09-16|8=|archiveurl=https://www.webcitation.org/6YFuKdZAJ?url=http://www.colta.ru/articles/media/355|archivedate=2015-05-03|ref=Кашин, 2013|deadlink=no}} * {{cite web |url=http://www.dommuseum.ru/index.php?m=dist&pid=9730 |title=Краткая биография Владимира Александровича Познера на сайте дома-музея Марии Цветаевой при Департаменте культуры Москвы |publisher=dommuseum.ru |accessdate=2015-04-14 |archiveurl=https://www.webcitation.org/6YFujrGbY |archivedate=2015-05-03 |ref=Краткая биография В. А. Познера}} * {{cite web |url=http://www.interfax-religion.ru/print.php?act=analysis&id=150 |title=С именинами, уважаемый Владимир Владимирович! |author=[[Кураев, Андрей Вячеславович|Кураев А., протодиакон]] |date=2010-07-28 |publisher=[[Интерфакс-Религия]] |accessdate=2015-04-19|ref=Кураев, 2010 |deadlink=no }} * {{cite web |url=http://www.gay.ru/news/rainbow/2010/09/14-18981.htm |title=Лара Фабиан и Владимир Познер приветствуют Квир-фестиваль в Санкт-Петербурге |date=2010-09-14 |publisher=gay.ru |accessdate=2015-04-18|ref=Gay.Ru, 2010 |deadlink=no }} * {{cite web |url=http://kp.ua/daily/110610/231182/ |title=Евгений Киселёв: «Я – украинский журналист с российским паспортом» |author=Лицкевич О. |date=2010-06-11 |publisher=kp.ua |accessdate=2015-04-14 |archiveurl=https://www.webcitation.org/6YGjEXWrW?url=http://kp.ua/live/231182-evhenyi-kyselev-ya-ukraynskyi-zhurnalyst-s-rossyiskym-pasportom |archivedate=2015-05-04 |ref=Лицкевич, 2010 |deadlink=yes }} * {{cite web |url=http://www.segodnya.ua/culture/stars/Vladimir-Pozner-My-s-Azarovym-oba-okazalis-polezny-drug-drugu.html |title=Владимир Познер: «Мы с Азаровым оба оказались полезны друг другу» |author=Панченко А. |date=2013-03-23 |publisher=segodnya.ua; webcitation.org |accessdate=2015-04-15 |archiveurl=https://www.webcitation.org/6Ff8EBoe9?url=http://www.segodnya.ua/culture/stars/Vladimir-Pozner-My-s-Azarovym-oba-okazalis-polezny-drug-drugu.html |archivedate=2013-04-05 |ref=Панченко, 2013 |deadlink=no }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130326050521/http://www.segodnya.ua/culture/stars/Vladimir-Pozner-My-s-Azarovym-oba-okazalis-polezny-drug-drugu.html |date=2013-03-26 }} * {{cite web |url=http://www.kp.ru/daily/24269/465878/ |title=Познер Владимир Владимирович |work=Досье KP.RU |publisher=kp.ru |date=2009-03-31 |accessdate=2015-04-14 |archiveurl=https://www.webcitation.org/6YGl5cWGz?url=http://pda.kp.ru/daily/24269/465878/ |archivedate=2015-05-04 |ref=Досье KP.RU, 2009 |deadlink=no }} * {{cite web |url=http://lenta.ru/lib/14160467/full.htm |title=Познер, Владимир |subtitle=Телеведущий, журналист |publisher=lenta.ru |accessdate=2015-04-19 |archiveurl=https://www.webcitation.org/6YGlMOIgn?url=http://lenta.ru/lib/14160467/full.htm |archivedate=2015-05-04 |ref=«Лента.Ру»: : Познер, Владимир |deadlink=no }} * {{cite web |url=http://lenta.ru/articles/2008/11/18/pozner/ |title=«Познер» позднего периода |date=2008-11-18 |subtitle=На «Первом канале» состоялась премьера авторской передачи Владимира Познера |publisher=lenta.ru |accessdate=2015-04-14 |archiveurl=https://www.webcitation.org/6YGlcdUd5?url=http://lenta.ru/articles/2008/11/18/pozner/ |archivedate=2015-05-04 |ref=«Лента.Ру». 18.11.2008 |deadlink=no }} * {{cite web |url=http://www.1tv.ru/news/polit/46967 |title=Популярному телеведущему Владимиру Познеру исполняется 70 лет |date=2004-04-01 |publisher=1tv.ru |accessdate=2015-04-14|ref=Первый канал, 14.04.2015 |deadlink=no }} * {{cite web |url=http://pozneronline.ru/2014/12/9986/ |title=Премьера фильма «Англия в общем и в частности» |date=2014-12-24 |publisher=pozneronline.ru 2014 |accessdate=2015-04-16 |archiveurl=https://archive.today/20150504092921/http://pozneronline.ru/2014/12/9986/ |archivedate=2015-05-04 |ref=«ПознеpOnline», 2014 |deadlink=no }} * {{cite web |url=http://mitrofanova.chat.ru/pages/dosye01.html |title=Владимир Познер. Досье |author=Раззаков Ф. |work=Звёзды телевидения. — М.: ЭКСМО, 2000 |publisher=mitrofanova.chat.ru |accessdate=2015-04-14 |description=ТелеоборZения от Нинель Митрофановой |ref=Раззаков, 2000 |deadlink=no }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130303025412/http://mitrofanova.chat.ru/pages/dosye01.html |date=2013-03-03 }} * {{cite web |url=http://www.geraldine.ru/ |title=Ресторан «Chez Géraldine» |publisher=geraldine.ru |accessdate=2015-04-16 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150416213500/http://www.geraldine.ru/ |archivedate=2015-04-16 |ref=Chez Géraldine}} * {{cite web |url=http://vtbrussia.ru/culture/zhivoe-slovo/netsenzurnyiy-razgovor/ |title=Владимир Познер: «Читать Пушкина по-английски? Я что — обалдел?» |author=Ситник Л. |date=2012-10-10 |publisher=vtbrussia.ru |accessdate=2015-04-16 |archiveurl=https://www.webcitation.org/6YGr8Jb00?url=http://vtbrussia.ru/culture/zhivoe-slovo/netsenzurnyiy-razgovor/ |archivedate=2015-05-04 |ref=Ситник, 2012 |deadlink=no }} * {{cite web |url=http://newsbabr.com/?IDE=50531 |title=Владимир Познер выступает за право на эвтаназию и выражает обеспокоенность усилением церкви в России |author=Скальский А. |date=2009-02-04 |publisher=newsbabr.com; kontury.info |accessdate=2015-04-18 |ref=Скальский, 2009 |deadlink=no }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160304133848/http://newsbabr.com/?IDE=50531 |date=2016-03-04 }} * {{cite web |url=http://www.rosbalt.ru/main/2004/11/17/185548.html |title=Скандалу вокруг строительства школы Познера исполнился год |date=2004-11-17 |publisher=rosbalt.ru |accessdate=2015-04-16 |ref=Росбалт, 2004 |archiveurl=https://www.webcitation.org/614IZF4Ap?url=http://www.rosbalt.ru/main/2004/11/17/185548.html |archivedate=2011-08-20 |deadlink=no }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20121201051733/http://www.rosbalt.ru/main/2004/11/17/185548.html |date=2012-12-01 }} * {{cite web |url=https://web.archive.org/web/20100803161709/http://www.izvestia.ru/comment/article3144244 |title=Добрые и злые |author=[[Соколов-Митрич, Дмитрий Владимирович|Соколов-Митрич Д.]] |date=2010-07-27 |publisher=izvestia.ru; archive.org |accessdate=2015-04-19 |archiveurl=https://www.webcitation.org/6YGvQryBs?url=http://wayback.archive.org/web/20100803161709/http://www.izvestia.ru/comment/article3144244 |archivedate=2015-05-04 |ref=Соколов-Митрич, 2010 |deadlink=no }} * {{cite web |url=http://www.dw.de/владимир-познер-в-россии-сегодня-нет-журналистики/a-18475451 |title=Владимир Познер: «В России сегодня нет журналистики» |author=Сотников И. |date=2015 |publisher=dw.de |accessdate=2015-06-04 |archiveurl=https://www.webcitation.org/6Z2DbmeUJ?url=http://www.dw.de/%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B5%D1%80-%D0%B2-%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B8-%D1%81%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D1%8F-%D0%BD%D0%B5%D1%82-%D0%B6%D1%83%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%25 |archivedate=2015-06-04 |ref=Сотников, 2015 |deadlink=no }} * {{cite web |url=https://web.archive.org/web/20111129055955/http://style.rbc.ru/person/2011/11/28/161962.shtml |title=Владимир Познер: «Я гурман и люблю разные кухни мира» |author=Ткачёва Д. |date=2011-11-28 |publisher=rbc.ru; archive.org |accessdate=2015-04-18 |description=Интервью в Brasserie «Chez Géraldine» |archiveurl=https://www.webcitation.org/6YGvxCj1X?url=http://wayback.archive.org/web/20111129055955/http://style.rbc.ru/person/2011/11/28/161962.shtml |archivedate=2015-05-04 |ref=Ткачёва, 2011 |deadlink=no }} * {{cite web |url=http://izvestia.ru/news/288746 |title=Художества на Дмитровке |author=Устюгов Б. |date=2004-04-05 |publisher=izvestia.ru |accessdate=2015-05-04 |archiveurl=https://www.webcitation.org/6YGx0MTyZ?url=http://izvestia.ru/news/288746 |archivedate=2015-05-04 |ref=Устюгов, 2004 |deadlink=no }} * {{cite web |url=https://web.archive.org/20070322182302/www.gzt.ru/politics/2004/09/15/110600.html |title=Жители Малой Дмитровки против школы телевизионного мастерства |subtitle=Акция против школы Познера |author=Филатов А. |date=2004-09-15 |publisher=gzt.ru; archive.org |accessdate=2015-04-16 |archiveurl=https://www.webcitation.org/6YGy0Jb95?url=http://web.archive.org/web/20070322182302/www.gzt.ru/politics/2004/09/15/110600.html |archivedate=2015-05-04 |ref=Филатов, 2004 |deadlink=no }} * {{cite web |url=http://pozneronline.ru/category/izrail/ |title=Фильмы В. Познера. «Еврейское счастье» |date=2014 |publisher=pozneronline.ru |accessdate=2015-04-16 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150316074707/http://pozneronline.ru/category/izrail/ |archivedate=2015-03-16 |ref=О фильме «Еврейское счастье», 2014}} * {{cite web|url=http://www.echo.msk.ru/guests/4883/|title=Эхо Москвы: Владимир Познер|publisher=echo.msk.ru|accessdate=2015-04-14|archiveurl=https://www.webcitation.org/6YGt8oS3H?url=http://www.echo.msk.ru/guests/4883/|archivedate=2015-05-04|deadlink=no}} * {{cite web |url=http://www.nsa.gov/public_info/_files/venona/1943/13jul_platon.pdf |title=Details of V. Aleksandrovich Pozner ("PLATON") and his U.S.A. contacts |trans_title=Подробности о В. Александровиче Познере («Платоне») и его контактах в США |publisher=[[Агентство национальной безопасности|NSA]], материалы [[Проект «Венона»|проекта «Венона»]] |date=1957-02-27 |format=PDF |accessdate=2010-05-03 |lang=en |archiveurl=https://www.webcitation.org/69tSlF8oW?url=http://www.nsa.gov/public_info/_files/venona/1943/13jul_platon.pdf |archivedate=2012-08-13 |ref=NSA, 1957 |deadlink=yes }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120819093955/http://www.nsa.gov/public_info/_files/venona/1943/13jul_platon.pdf |date=2012-08-19 }} * {{cite web |url=http://abcnews.go.com/Nightline/Nightline25/story?id=318215 |title=Vladimir Pozner: A Nightline Moment From 1980 |author={{нп5|Коппел, Тед|Koppel T.|en|Ted Koppel}} |date=2004-09-12 |publisher=[[American Broadcasting Company|abcnews.go.com]] |accessdate=2015-04-18 |archiveurl=https://www.webcitation.org/69tSnPExq?url=http://abcnews.go.com/Nightline/Nightline25/story?id=318215 |archivedate=2012-08-13 |lang=en |ref=Koppel, 2004 |deadlink=no }} * {{cite web |url=http://mugi.hfmt-hamburg.de/Artikel/Katia_Tchemberdji |title=Katia Tchemberdji |author=Patow U., Back R. |date=2008-08-21 |publisher=mugi.hfmt-hamburg.de |accessdate=2015-04-19 |archiveurl=https://www.webcitation.org/6YGsQfF0J?url=http://mugi.hfmt-hamburg.de/Artikel/Katia_Tchemberdji |archivedate=2015-05-04 |lang=de |ref=Patow et al.,2008 |deadlink=no }} ; Видео * [https://pozneronline.ru/2014/03/7104/ «Ведущий». Документальный фильм Леонида Парфёнова о Владимире Познере.] * [https://pozneronline.ru/2019/04/24718/ «Времена не выбирают». Документальный фильм к юбилею Владимира Познера.] * {{cite web |url=http://www.5-tv.ru/programs/broadcast/502242/ |title=Владимир Познер |author=Максимов А. |date=2009-08-30 |work=Программа «Личные вещи» |publisher=5-tv.ru |accessdate=2015-04-18 |description=Интервью (видео) |ref=Максимов, 2009 |deadlink=yes }} {{Webarchive|url=https://archive.ph/20130416131930/http://www.5-tv.ru/programs/broadcast/502242/ |date=2013-04-16 }} * {{cite web |url=http://www.tv2.tomsk.ru/video/poyavilas-zadacha-mochit-poznera |title=Владимир Познер на ТВ2 (текст и видео) |subtitle=«Появилась задача: мочить Познера» |author=Мучник Ю. |date=2013-04-28 |work=Час Пик. Суббота |publisher=tv2.tomsk.ru |accessdate=2015-04-23 |archiveurl=https://www.webcitation.org/6YGyWvR3P?url=http://www.tv2.tomsk.ru/video/poyavilas-zadacha-mochit-poznera |archivedate=2015-05-04 |ref=ТВ2, 2013 (видео) |deadlink=no }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160529074741/http://www.tv2.tomsk.ru/video/poyavilas-zadacha-mochit-poznera |date=2016-05-29 }} * {{cite web |url=http://www.1tv.ru/videoarchive/23530 |title=Тур де Франс. 2 серия. Париж |author=Познер В., Ургант И. |date=2010-09-05 |publisher=1tv.ru |accessdate=2015-04-16 |description=Прямая речь {{nobr|В. В. Познера}}|ref=«Тур де Франс»-2 |deadlink=no }} }} {{внешние ссылки}} [[Аңгылал:Россияның журналистери]] [[Аңгылал:ССРЭ-ниң журналистери]] [[Аңгылал:АКШ-ның журналистери]] [[Аңгылал:Журналистери-международники]] [[Аңгылал:Россияның телебашкарыкчылары]] [[Аңгылал:ССРЭ-ниң телебашкарыкчылары]] [[Аңгылал:АКШ-ның телебашкарыкчылары]] [[Аңгылал:МКУ-нуң биология-хөрзүн факультединиң доозукчулары]] [[Аңгылал:Россияның хөреңгитеннери]] [[Аңгылал:СЭКП кежигүннери]] [[Аңгылал:Бир дугаар каналдың телебашкарыкчылары]] [[Аңгылал:АКШ-дан ССРЭ-же даштыкы чуртче көшкен кижилер]] [[Аңгылал:Россияның рестораторлары]] [[Аңгылал:Россияның либералдары]] [[Аңгылал:Владимир Познер]] e2lbl96c8irgnwdw2gifk6wi9jtai8w Костенко, Тамара Николаевна 0 8525 52237 47402 2026-06-18T02:01:18Z InternetArchiveBot 7061 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 52237 wikitext text/x-wiki {{Кижи}} '''Тамара Николаевна Костенко''' (төр. [[1937 чыл]]) — совет көдээ ажыл-агый ажылдакчызы, [[Социалистиг Күш-ажылдың Маадыры]]. == Намдары == 17 март 1937 чылда суур Хадыженский төрүттүнген, бо үеде Хадыженск хоорай, Апшеронский район Краснодар край. Чеди класс база Ейскиниң көдээ ажыл-агый техникумун дооскаш мергежили «зоотехния» Тамара Костенко күш-ажыл ажыл-чорудулганы 1955 чылда сүт-бараан {{s|№ 2 дугаар ферманың}} эргелекчизи [[колхоз]] «Победа» [[Кущёвский район|Кущёвский район]] эгелээн. Ферманы сандараан байдалга хүлээп алгаш, ол за кыска хуусаа үндүрген ону мурнакчы күш-ажыл культура организациязы база сагган сүттер. 1976 чылда инек бүрүзүнден ортумаа-биле 4120 килограмм сүт алган, что составило на 20 килограмм хөй көргүзүглер мурнундагы чылда. Чылдың хүлээлгезинге 1067 тонн сүт күрүнеге 1090 тонн бедик шынарлыг продукция саткан турган. ССРЭ-ниң Дээди Совет Президиуму 23 декабрь 1976 чылдың Чарлыы-биле шылгараңгай чедиишкиннер дээш, Бүгү-эвилелдиң социалистиг маргылдааларынга чедип алган, күш-ажылдың эрес-дидим чоруктарын көргүскени планнар күүседири база социалистиг хүлээлгелер бүдүрүлге көвүдээри база күрүнеге тараа садары база өске көдээ ажыл-агый продуктулары 1976 чылда, Костенко Тамара Николаевнага Социалистиг Күш-ажылдың Маадыры атты тывыскан Ленин ордени тыпсыры база «Серп биле Молот» алдын медаль. Будучи СЭКП кежигүнү, СЭКП XXVII съездиниң делегаттап соңгуттуруп турган. Элээн каш ажылдарның автору апарган, «Наша ферма сегодня и завтра» кирип турар ([[Краснодар]], Книжное издательство, 1979 год).<ref>[https://search.rsl.ru/ru/record/01007633667 Костенко Тамара Николаевна — Наша ферма сегодня и завтра]</ref> 1992 чылдан Тамара Николаевна алдарлыг дыштанылгада турар, Среднечубуркск көдээ суурда чурттап турар.<ref>[https://kdc-chuburki.ru/index.php/ob-uchrezhdenii/istoriya-uchrezhdeniya История Дома Культуры Среднечубуркского сельского поселения] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20200723105915/https://kdc-chuburki.ru/index.php/ob-uchrezhdenii/istoriya-uchrezhdeniya |date=2020-07-23 }}</ref> == Ачы-хавыяалары == * Ленинниң база бир ордени-биле шаңнаткан (1973), Күш-ажылдың Кызыл Тук ордени (1971) база Улустарның найыралы (1986), а оон аңгыда медальдар, иштинде мөңгүн медаль [[ВДНХ]] [[ССРЭ]]. * Кубаньның көдээ ажыл-агыйның алдарлыг ажылдакчызы (1996).<ref>[https://zakon-region2.ru/2/188902/ Постановление Главы администрации Краснодарского края от 09.01.1996 N 8 «О присвоении почетного звания „Заслуженный работник сельского хозяйства Кубани“»] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210412182917/https://zakon-region2.ru/2/188902/ |date=2021-04-12 }}</ref> * 2002 чылда Т. Н. Костенко Краснодар крайның удуртур чери Хүндүлел бижик-биле шаңнаткан турган.<ref>[http://docs.pravo.ru/document/view/3190346/ О награждении почетной грамотой администрации Краснодарского края / Постановление от 04 ноября 2002 года № 1268]</ref> == Улай көр. == * [[Краснодар крайның Социалистиг Күш-ажылдың Маадырлары]] == Библиография == * Трудовая слава Кубани. Под. ред. [[Заздравных, Наталия Леонидовна|Н. Л. Заздравных]]<ref>[http://sovet-nko.ru/?page_id=3796&um_user=zazdravnix Заздравных Наталия Леонидовна]{{Чедимчок шөлүг|date=September 2023 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>, [[Краснодар]], 2003. == Демдеглелдер == {{демдеглелдер}} == Шөлүглер == * [http://www.warheroes.ru/hero/hero.asp?Hero_id=25972 Костенко Тамара Николаевна] * [http://kushmuseum.ru/index.php/en/istoriya-v-litsakh Кущёвский музей — История в лицах] [[Аңгылал:СЭКП XXVII съездиниң делегаттары]] [[Аңгылал:Социалистиг Күш-ажылдың Маадырлары]] bynmh559rdzefyztan3rc0bzu7qaa6x Касеева, Нелли Александровна 0 8658 52235 46312 2026-06-18T01:44:15Z InternetArchiveBot 7061 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 52235 wikitext text/x-wiki {{Кижи}} '''Нелли Александровна Касеева''' ([[25 декабрь]] [[1937 чыл|1937]]) — совет база россияның цирк артизи, [[Россияның улусчу артизи|Россияның улусчу артизи]], [[Роскүрцирк]]тиң артизи. == Намдары == 25 декабрь 1937 чылда суур Де-Кастри, Хабаровск край, Ыраккы Чөөн чүк, шериг албанныг өг-бүлеге төрүттүнген. Ростовск инженер-тудуг институдунга өөредилгезин дооскан. 1962 чылда цирк артизи [[Касеев, Рустам Расыкович|Касеев Рустамга]] ашакка барган. Ийи кижи ийи уругларлыг - оглу Ренат база уруу Дана. 1970 чылда Уфим цирктиң базазынга өг-бүле приступает к созданию номера адыглар-биле. Бир дугаар репетиции с приобретенными медвежатами проводили боду, чьей-либо профессионалдыг дуза чок-ка. 1972 чылда Киров хоорайга (Москваның чанында), шапитога, дебютный показ номера бооп эрткен. А күзүн шагда-ла бо-ла чылда Москва циригинге аттракционнуң баштайгы көргүзүү бооп эрткен «Медведи-72». Аттракционнарны 3 кезектерден туткан: I – футбол, II - модтар, III – танцылар (на музыку танца маленьких лебедей из балета Чайковского «Лебединое озеро»). Рустамның чедиишкини соонда Башкир коллективтиң удуртукчузу томуйлаан<ref>{{Cite web|url=http://heads-or-tails.ru/mir-tscirka/artisty/kaseeva-nelli-aleksandrovna.html|title=Касеева Нелли Александровна - Артисты|publisher=heads-or-tails.ru|accessdate=2020-03-31}} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190930130422/http://heads-or-tails.ru/mir-tscirka/artisty/kaseeva-nelli-aleksandrovna.html |date=2019-09-30 }}</ref>. 1973 чылда Нелли Эвилелкүрциригинде артистка ышкаш ажылдап кирген. 1976 чылда начинают работать над чаа номером база выпускают аттракцион «Созвездие Большой медведицы», 2 кезектерден тургустунган: «эрги цирк» база «амгы үениң цирк». 1995 чылда ашаа манежти арттырган база «Росгосцирк» компанияның формирование килдизинге начальниктеп ажылдап эгелээн. Нелли чааскаан гастрольдап турар. 1997 чылдан оглу Ренат в номере адыглар-биле ассистентилеп ажылдап эгелээн<ref>{{Cite web|url=http://www.ruscircus.ru/encyc?func=text&sellet=%25CA&selword=2896|title=Касеева Н. А. - В МИРЕ ЦИРКА И ЭСТРАДЫ|publisher=www.ruscircus.ru|accessdate=2020-03-31}}</ref>. 2006 чылда Нелли ат тывыскан - «Лауреат Национальной премии «ЦИРКЪ» ат тывыскан. Тыпсыры 8 март Санкт-Петербургтуң циригинге бооп эрткен. == Шаңналдары == * [[Россияның улусчу артизи|Россияның улусчу артизи]] (29.09.2008). * [[РСФСР-ниң алдарлыг артизи]] (1996). * Национал шаңналдың Лауреады «ЦИРКЪ (2006). == Фильмография == Нелли Касеева кинода үш ажылы бар болуп турар<ref>{{Cite web|url=http://kino-cccp.net/publ/10-1-0-21713|title=Касеева Нелли Александровна Биография - фильмография|publisher=kino-cccp.net|accessdate=2020-03-31}}</ref>: * {{кино чылы|1976}} — [[Мишка-артист]], дрессировщица; * {{кино чылы|1987}} — [[Ещё одна улыбка]] (кыска метражтыг); * {{кино чылы|2001}} — Как уходили кумиры (документалдыг). == Демдеглелдер == {{демдеглелдер}} == Шөлүглер == * [http://www.circus.ru/press-service/mass-media/4603/ Нелли Касеева] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20200407190100/http://www.circus.ru/press-service/mass-media/4603/ |date=2020-04-07 }} {{библиоинформация}} 1h0jzubyzmh6cw76lmotr22oygx85ey Бочварова, Светла Маринова 0 8669 52231 34745 2026-06-18T00:32:57Z InternetArchiveBot 7061 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 52231 wikitext text/x-wiki {{Кижи}} '''Светла Маринова Бочварова (Пиралкова)''' (төр. [[1958 чыл]]) — болгар политиктиг ажылдакчы база эртемден, профессор. 140 ажыг эртем парлаан чүүлдерниң автору, оон иштинде 5 номнар база 6 монографиялар аграрлыг экономика, чер харылзаа, аъш-чем продуктулар маркетинг талазы-биле. [[Болгар социалистиг партия|Болгар социалистиг партияның]] кежигүнү. == Намдары == 28 сентябрь 1958 чылда төрүттүнген. Ийи дээди эртемни алган — экономика база журналист, Софияга [[Национал база делегей ажыл-агый университеди|Национал база делегей ажыл-агый университединге]] өөренип турган. 1981 чылдан 1995 чылдарга чедир Бочварова экономика Институду база көдээ ажыл-агый организация Көдээ ажыл-агый академия эртем ажылдакчылап ажылдап турган. 1994 чылдан 2005 чылга чедир Информация системазы көдээ ажыл-агый рынка менеджери олуп турган.<ref>[http://sapi.bg/ Система за агропазарна информация — САПИ]</ref> Хары угда 2002—2003 чылдарда аграрлыг экономика Инстутуду Көдээ ажыл-агый академияның директору турган база 2003—2005 чылдарда — Национал төп аграрлыг эртемнериниң күүседикчи директору турган. 2005 чылдан 2009 чылга чедир Светла Бочварова чазакта [[Станишев, Сергей|Сергей Станишевтиң]] көдээ ажыл-агый министрниң оралакчызы турган. 2005 чылдан 2011 чылга чедир ол {{iw|Сельскохозяйственная академия (Болгария)|Сельскохозяйственной академии|bg|Селскостопанска академия}} чагырганың Даргазы болуп турган. Көдээ ажыл-агый академиязының хүндүлүг доктору. Болгарияда эртемденннер Эвилелиниң чагырга кежигүнү. [[Россияның көдээ ажыл-агый эртеминиң академиязы|Россияның көдээ ажыл-агый эртеминиң академиязы]] 2010 чылдан кежигүн-корресподентизи<ref>[http://www.ras.ru/win/DB/show_per.asp?P=.id-63645.ln-ru Бочварова Светла Маринова]</ref><ref>[http://www.cnshb.ru/AKDIL/rashn/base/n00335.shtm Бочварова Светла Маринова]</ref>, а оон аңгыда көдээ ажыл-агый Килдизи база лесохозяйственных эртемнери [[Румын академия|Румын академия]]. Ооң соонда ол ''«Интер Консулт Плюс»'' башкарыкчы компанияның оралакчызы апарган база 2012 чылда {{iw|Новый болгарский университет|Новом болгарском университете|bg|Нов български университет}} башкылап эгелээн. Хуусаа бетинде парламент соңгулдаларга май 2013 чылда ол {{iw|БСП для Болгарии|БСП для Болгарии|bg|БСП за България}} коалициядан депутаттап соңгуттурган. [[Болгарияның 42 дугаар Улусчу хуралы|42 дугаар]] [[Болгарияның Улусчу хуралы|Болгарияның Улусчу хуралы]] ол көдээ ажыл-агый база аъш-чем Комитедин удуртуп турган. 43 база 44 дугаар хуралдарда комитеттиң Дарганың оралакчызы турган. Ооң соонда Болгарияның 44 дугаар Улусчу хуралынга ол парламент кежигүнү апарган база бюджет биле саң-хөө Комитединде киржип турар.<ref>[https://dariknews.bg/regioni/dobrich/prof.svetla-bychvarova-bila-naj-aktivniiat-deputat-ot-bsp-v-parlamenta-1640327 Проф. Светла Бъчварова била най-активният депутат от БСП в парламента]</ref> == Демдеглелдер == {{демдеглелдер}} == Шөлүглер == * [https://regnum.ru/news/1035726.html КНР и Болгария подписали меморандум о сотрудничестве в сфере сельского хозяйства] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20200406135117/https://regnum.ru/news/1035726.html |date=2020-04-06 }} * [https://novini.bg/bylgariya/syd-i-prokuratura/347197 Прокуратурата изпрати на съд БСП депутата Светла Бъчварова] * [http://epicenter.bg/article/Sadat-prizna-za-nevinna-deputata-Svetla-Bachvarova-/168930/3/0 Съдът призна за невинна депутата Светла Бъчварова] {{Библиоинформация}} [[Аңгылал:Университета национального и мирового хозяйства доозукчулары]] [[Аңгылал:БСП кежигүннери]] [[Аңгылал:РАСХН кежигүн-корреспондентилери]] [[Аңгылал:Болгарияның херээжен-политиктери]] [[Аңгылал:Болгарияның 42 дугаар Улусчу хуралының депутаттары]] [[Аңгылал:болгарияның 43 дугаар Улусчу хуралының депутаттары]] [[Аңгылал:Болгарияның 44 дугаар Улусчу хуралының депутаттары]] b90ltlav8cxnaqo5jojejra7v0ww2fj Кудряшова, Нина Васильевна 0 8674 52238 50372 2026-06-18T02:06:16Z InternetArchiveBot 7061 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 52238 wikitext text/x-wiki {{Кижи}} '''Ни́на Васи́льевна Кудряшо́ва''' (3 сентябрь [[1927 чыл]], көдээ суур [[Орево (деревня, Москва область)|Орево]], [[Дмитровский уезд (Москва губерния)|Дмитровский уезд]], [[Московская губерния]], [[ССРЭ]] — 22 июнь [[2014 чыл]], [[Дмитров]], [[Москва область]], [[Россия]]) — СЭКП Москва областың Дмитровский горкомнуң бир дугаар секретары, [[Социалистиг Күш-ажылдың Маадыры]] (1973). == Намдары == 3 сентябрь 1927 чылда көдээ суур [[Орево (көдээ суур, Москва область)|Орево]] [[Дмитровский уезд (Москва губерния)|Дмитровский уезда]] [[Москва губерния|Москва губерния]] (бо үеде Москва областың Дмитровский району)<ref name="вх">{{Warheroes|author=С. Каргапольцев|name=Кудряшова Нина Васильевна|id=21689|accessdate=2020-03-20}}</ref><ref name="биб">{{cite web|title=Кудряшова Н.В.|url=http://dmkray.ru/kudryashova-n-v.html|publisher=Сайт Дмитровской центральной межпоселенческой библиотеки|accessdate=2020-03-20}} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20200320124850/http://dmkray.ru/kudryashova-n-v.html |date=2020-03-20 }}</ref> улуг (чеди уругларлыг, Нина — ийи дугаар уруу)<ref name="кн">{{публикация|книга|автор=Л. Куликова|заглавие=100 интервью с советскими женщинами|часть=«Уважения достоин всякий, кто трудится во имя общего блага»|ссылка=https://www.sovetika.ru/live/zen100_009.htm|место=Москва|год=1975}}</ref>колхозчу өг-бүлеге төрүттүнген<ref name="арх">{{cite web|title=Фонд № 284. Фонд личного происхождения Нины Васильевны Кудряшовой - Героя социалистического труда, Первого секретаря Дмитровского ГК КПСС, Почетного гражданина города Дмитрова Московской области|url=https://alertino.com/ru/12908|publisher=Проект «Архивный путеводитель»|accessdate=2020-03-20}}</ref>. 1942 чылда көдээ суур [[Орудьево]] чеди клазын дооскаш, торфяной техникумнуң геологче кирген<ref name="арх" />, ынчалза-даа дараазында чылда оставила учёбу из-за трагической смерти матери от ожогов, полученных при пожаре дома<ref name="кн" /> — пришлось научиться жить самостоятельно база зарабатывать на жизнь. Колхозче ажылдап кирген, ооң соонда — на торфпредприятие в селе Орудьево, 12 чыл ажылдаан: эгезинде нормалакчылап, а ооң соонда ажыл база ажыл төлевири килдистиң начальниги. Ажылдан чергелешкек кежээки школаны дооскан, ортумак эртемни алган. 1952 чылда [[СЭКП]] кирген<ref name="вх" />. 1956 чылда приглашена инструктором по машина-трактор станциям в горком партии, после повышена до секретаря партийной организации в [[совхоз]]е «Будённовец». Ооң соонда база катап ажылче ээп келген в горком заведующей отделом көдээ ажыл-агый. 1965 чылда [[Дээди партия школа|Дээди партия школазы при ЦК КПСС]] дооскан соонда, горкомнуң үш дугаар секретары соңгуттурган. Январь 1971 чылда бир дугаар секретары соңгуттурган турган<ref name="вх" />. 1973 чылда, несмотря на сложные погодные условия, аграрии района увеличили показатели и перевыполнили задание по продаже государству зерна на 30 %, картофель — на 10 %, ногаа аймаа — на 19,5 %, по итогам года Дмитровский район был награждён Красными знамёнами ЦК СЭКП, Совета Министров СССР, ВЦСПС и ЦК ВЛКСМ<ref name="вх" />. Президиум [[ССРЭ-ниң Дээди Соведи|ССРЭ-ниң Дээди Соведи]] 11 декабрь 1973 чылдың Чарлыы-биле «за большие успехи, достигнутые во Всесоюзном социалистическом соревновании, и проявленную трудовую доблесть в выполнении принятых обязательств по увеличению производства и продажи государству зерна и других продуктов земледелия в 1973 году» Социалистиг Күш-ажылдың Маадыры атты тывыскан Ленин ордени тыпсыры база «Серп биле Молот» алдын медаль<ref name="вх" />. Первым секретарём райкома 1978 чылга чедир ажылдаан<ref>{{cite web|title=Вечер памяти Н.В. Кудряшовой|url=http://dmlib.ru/news/arhiv/2017/vecher_pamyati_nv_kudryashovoj/|publisher=Сайт Дмитровской центральной межпоселенческой библиотеки им. Георгия Жукова|date=Сентябрь 2017|accessdate=2020-03-21}} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20200321113856/http://dmlib.ru/news/arhiv/2017/vecher_pamyati_nv_kudryashovoj/ |date=2020-03-21 }}</ref>, когда была переведена в Москву на должность начальника производственного управления мелиорации и водного хозяйства Московской области. 1984 чылда пенсияже үнген<ref name="вх" />. Дмитров хоорайга чурттап турган, 22 июнь 2014 чылда чок болган, тус черниң чевээнге «Красная Горка» орнукшуткан<ref name="вх" />. == Үнелээшкини база шаңналдары == [[СЭКП XXIV съездизи|XXIV]] база [[СЭКП XXV съездизи|СЭКП XXV съездизиниң]] делегады. Ленин ордени-биле шаңнаткан (11.12.1973), [[Күш-ажылдың Кызыл Тук ордени|Күш-ажылдың Кызыл Тук ордени]] (08.04.1971), [[«Знак Почёта» ордени]] (22.03.1966), медальдар: * «Серп биле молот»; * «За достигнутые успехи в развитии народного хозяйства СССР»; * [[«Тридцать лет Победы в Великой Отечественной войне 1941—1945 гг.» юбилейлиг медаль|«30 лет победы в ВОВ 1941—1945 гг»]]; * «Күш-ажыл ветераны»; * «В память 800-летия Москвы»; * «За доблестный труд. В ознаменование 100-летия со дня рождения В. И. Ленина»<ref name="кн" />; * «Дмитровтуң 850-харлааны»; * «Күш-ажылчы эрес-дидим чоруктары дээш»; * «Москва 850»; * «Дмитровтуң хүндүлүг хамаатызы»<ref name="арх" />. Москва областың Дмитровский районунуң № 40/9 от 05.09.1997 депутаттар Совединиң шиитпири-биле<ref>{{cite web|title=Почетные граждане города Дмитров|url=http://dmitrov-reg.ru/почетные-граждане/|publisher=Сайт Администрации Дмитровского городского округа Московской области|accessdate=2020-03-20}} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20200227141933/http://dmitrov-reg.ru/%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D1%8B%D0%B5-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B5/ |date=2020-02-27 }}</ref> «Почётный гражданин города Дмитрова» атты тывыскан (05.09.1997)<ref name="вх" /><ref name="биб" />. == Демдеглелдер == {{демдеглелдер}} == Чогаал == * А. Куликова. «Уважения достоин всякий, кто трудится во имя общего блага» («100 интервью с советскими женщинами» номдан). — Москва, 1975. * Н. Ищенко «Труд и ответственность», газ. «Дмитровский вестник» (Н. В. Кудряшованың 85-харлаан юбилейинге) * А. Поливанов «Работа была её счастьем…», газ. «Дмитровский вестник» (Н. В. Кудряшованың чок болган хараазы-биле). {{Социалистиг Күш-ажылдың Маадырлары|nocat=1}} [[Аңгылал:СЭКП бүдүрүлгелерге база организацияларга партком секретарлары]] [[Аңгылал:Социалистиг Күш-ажылдың Маадырлары]] [[Аңгылал:Дмитровка орнукшутканнар]] [[Аңгылал:СЭКП XXIV съездиниң делегаттары]] [[Аңгылал:СЭКП XXV съездиниң делегаттары]] [[Аңгылал:СЭКП хоорай комитединиң бир дугаар секретарлары]] erwmls480owfchr86ym28qwja5w2via Келлер, Урсула 0 8853 52236 48124 2026-06-18T01:46:17Z InternetArchiveBot 7061 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 52236 wikitext text/x-wiki {{Эртемден }} '''Урсула Келлер''' (''Ursula Keller''; 1959 чылда июнь 25 Цуг хоорайга төрүттүнген) — швейцар физик, дыка чолдак хайныгыышкынныг лазерлерниң специализи. Швейцарияның техниктиг эртем академиязының, база Король аттыг швед эртем академиязының (2003) болгаш Леопольдинаның (2008) кежигүнү кылдыр санатыннып турар. Философия эртемниң доктору (1989), Цюрих аттыг Швейцар дээди техниктиг школаның профессору, ол школаның доозукчузу бооп турар, база аңаа 1993 чылдан тура ажылдап турар. 1991-1999 чылдарда оптоэлектроника кезекте цитаталарын хөй ажыглап турар эртемдээнерниң аразындан Thomson Citation Index-тиң санап турары биле үш дугаар бооп турар. == Намдары == Цуг хоорайга төрүттүнгеш, чурттап келген. Цюрих аттыг Швейцар дээди техниктиг школаны дооскан (1984). Магистр эртем чадазын Стэнфорд университединге алган (1987) база дузалал физика философиязы деп эртемниң доктор чадазын алган (1989). 1989-1993 чылдарда Белл лабораторизынга (AT&T Bell Labs) ажылдап чораан. 1993 чылда чуртунче чанып келгеш дораан-на Цюрих аттыг Швейцар дээди техниктиг школаның альма-материнге башкылай берген, баштай ассоциациалыг профессор турган, оон 1997 чылдан тура фул-профессор апарган, а 2003-2005 чылдарда школаның Квантылыг электроника институдунуң директору бооп ажылдап турган. 77 сургуулдарны философия докторлары кылдыр белеткээн. Швейцар дээди техниктиг школаның херээжен профессорлар форумнуң тургузукчузу болгаш бир дугаар президентизи турган. 2014 чылдан тура Швейцар националдыг эртем фондузунуң кежигүнү турган. Оптика ниитилелдиң кежигүнү (2003) база Электротехника болгаш электроника инженерлерниң институдунуң кежигүнү (2014). Журналга рецензиялыг парлаттынган 300 ажылдарлыг база 13 номнуң эгелеринге парлаттынган. Өг-бүлелиг, ийи оолдуг (1997 болгаш 1998 чылдарда төрүттүнген). == Шаңналдары == {{кол|50em}} * Лауреат [[программа Фулбрайта|программы Фулбрайта]] (1985—1986) * [[Премия Карла Цейса]] (1998) * [[IEEE]] LEOS Distinguished Lecturer (2000—2001) * {{нп5|Berthold Leibinger Innovationspreis||de|Berthold Leibinger Innovationspreis}} (2004) * {{нп5|Philip Morris Forschungspreis||de|Philip Morris Forschungspreis}} (2005) * Профессор имени Миллера Калифорнийского университета в Беркли (2006) * Joseph Fraunhofer Award / Robert M. Burley Prize, [[Оптическое общество]] (2008) * Senior Prize, [[Европейское физическое общество]] (2011) * [[Европейский исследовательский совет|ERC]] Advanced Grant (2012, 2018<ref>https://www.phys.ethz.ch/news-and-events/d-phys-news/2018/04/erc-advanced-grant-for-ursula-keller.html</ref>) * {{нп5|Arthur L. Schawlow Award||de|Arthur L. Schawlow Award}} (2013) * Geoffrey Frew fellowship Австралийской АН (2015) * [[Премия Таунса]], Оптическое общество (2015) * {{iw|Weizmann Women & Science Award}} (2017)<ref>https://www.phys.ethz.ch/news-and-events/d-phys-news/2017/06/keller-weizmann-women-and-science-award.html</ref> * {{iw|IEEE Photonics Award}} (2018) * {{iw|European Inventor Award}} (2018) * [[Медаль Эдисона]] (2019)<ref>https://www.phys.ethz.ch/news-and-events/d-phys-news/2019/05/ursula-keller-ieee-edison-medal.html</ref> * Почётный доктор Университета Хериота-Уатта (2019)<ref>https://ulp.ethz.ch/news/ulp-news/2019/06/honorary-degree-of-doctor-of-science-to-prof-ursula-keller-.html</ref> {{Хааглыг секцияның төнчүзү}} * Лауреат программы Фулбрайта (1985—1986) * Премия Карла Цейса (1998) * IEEE LEOS Distinguished Lecturer (2000—2001) * Berthold Leibinger Innovationspreis<sup>[de]</sup> (2004) * Philip Morris Forschungspreis<sup>[de]</sup> (2005) * Профессор имени Миллера Калифорнийского университета в Беркли (2006) * Joseph Fraunhofer Award / Robert M. Burley Prize, Оптическое общество (2008) * Senior Prize, Европейское физическое общество (2011) * ERC Advanced Grant (2012, 2018) * Arthur L. Schawlow Award<sup>[de]</sup> (2013) * Geoffrey Frew fellowship Австралийской АН (2015) * Премия Таунса, Оптическое общество (2015) * Weizmann Women & Science Award<sup>[en]</sup> (2017) * IEEE Photonics Award<sup>[en]</sup> (2018) * European Inventor Award<sup>[en]</sup> (2018) * Медаль Эдисона (2019) * Почётный доктор Университета Хериота-Уатта (2019) == Демдеглелдер == {{Примечания}} == Шөлүглелдер == * https://ulp.ethz.ch/people/kursula.html * http://www.vacuumnanoelectronics.org/speaker/ursula-keller/ * http://www.academia-net.org/profil/prof-dr-ursula-keller/1133828 {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20200217121024/https://www.academia-net.org/profil/prof-dr-ursula-keller/1133828 |date=2020-02-17 }} * ''Barbara Vonarburg''. [https://www.ethz.ch/en/news-and-events/eth-news/news/2015/05/auszeichnung-ursula-keller.html «I see myself as a discoverer»] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190703191953/https://ethz.ch/en/news-and-events/eth-news/news/2015/05/auszeichnung-ursula-keller.html |date=2019-07-03 }} (13.05.2015) [[Аңгылал:Июньнуң 21 төрүттүнген]] err20tk2tj36li212dz0hszc9d2bz9u Мамедов, Рамиз Михманович 0 9408 52240 48769 2026-06-18T02:22:25Z InternetArchiveBot 7061 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 52240 wikitext text/x-wiki {{Футболчу}} '''Рами́з Михма́нович Маме́дов''' ({{lang-az|Ramiz Mehman oğlu Məmmədov}}; [[21 август]] [[1972 чыл]], [[Москва]], [[ССЭР]]) — [[Россия|россий]] [[футболчу]], [[Камгалакчы (футбол)|камгалакчы]]. [[Футболга Россияның чыынды|Россияның чыынды]] дээш ойнап турган. == Намдары == Рамиз Мамедов 21 август 1972 чылда [[Москва|Москвага]] төрүттүнген. Адазы — Михман Мамедов, [[Азербайджаннар|азербайджан]], көдээ суур [[Земо-Карабулахи]] чурттуг [[Грузин Совет Социалистиг Республика|Грузин ССР]], шериг албаны соонда Москвага артып каан<ref name=bamo>{{Cite web |url=https://moscow-baku.ru/news/sport/eks_zashchitnik_moskovskogo_spartaka_i_kievskogo_dinamo_ramiz_mamedov_po_azerbaydzhanski_ya_govoryu_/ |title=Экс-защитник московского «Спартака» Рамиз Мамедов: По-азербайджански я говорю без акцента, и однажды это мне помогло... |publisher=Moscow-baku.ru| accessdate=2020-04-08|archiveurl=https://web.archive.org/web/20170708155225/https://moscow-baku.ru/news/sport/eks_zashchitnik_moskovskogo_spartaka_i_kievskogo_dinamo_ramiz_mamedov_po_azerbaydzhanski_ya_govoryu_/ |archivedate=2017-07-08 |deadlink=no }}</ref>. Иези — [[Орустар|орус]]<ref name=bamo/>. == Карьера == === Клуб === [[Спартак (футбол клуб, Москва)|москва «Спартака»]] кижизиттирикчизи, тургузуунда чурттуң беш дакпыр чемпиону апарган. 1992-1998 чылдарда «красно-белых» дээш ойнап турган. 1998—1999 чылдарда [[Арсенал (футбол клуб, Тула)|тульского «Арсенала»]] өңнерни камгалап турган база «[[Крылья Советов (футбол клуб, Самара)|Крыльев Советов]]», после чего киевтиң «[[Динамо (футбол клуб, Киев)|Динамо]]» ойнап чорупкан, чурттуң чемпиону апарган. 2000/01 сезонда [[Австрия|австрий]] тургузуунда ойнап турган «[[Штурм (футбол клуб)|Штурма]]»<ref>[http://www.legioner.kulichki.com/index.php?id=11&lang=ru&player=181 Про уход из «Штурма»]</ref>. Австрияга сезонну дедир ойнап алгаш, чайын 2001 чылда [[Россия|Россияже]] ээп келген, москва «[[Локомотив (футбол клуб, Москва)|Локомотив]]», где дублирующий тургузуг дээш ойнап турган. 2002 чылда саратовтуң «[[Сокол (футбол клуб, Саратов)|Сокол]]» шилчий берген, ынчалза-даа кемдээшкиннерниң ужурунда база кол тренер-биле чөрүлдээлер чүгле дубль дээш ойнап турган<ref>[https://www.sports.ru/tribuna/blogs/soulkitchen/668620.html Рамиз Мамедов: "Романцев говорил: «Я бы Мамедову сам наливал, чтоб он так всегда играл»] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20170407145435/https://www.sports.ru/tribuna/blogs/soulkitchen/668620.html |date=2017-04-07 }}</ref>. Чартык чыл болганда астраханск клуб «[[Волгарь-Газпром]]» контрактыга ат салган. 2003 чылда «[[Луч-Энергия|Луч-Энергию]]» дээш ойнап турган, биче алдын медальдар чаалап алган «Восток» зона бирги чер [[Второй дивизион России по футболу|ийи дугаар дивизион]], после чего карьеразын доозар шиитпир хүлээ алган. Россия чемпионадында 139 оюннарны эрттирген, 7 мячиктерни киир тепкен. === Чыындыда === 1994—1998 чылдарда 10 оюннарны [[Футболга Россияның чыынды|Россияның чыынды]] дээш эрттирген. Бир дугаар футболчу, чыынды дээш ойнаан, будучи игроком [[Первенство Футбольной национальной лиги|Первого дивизиона]]. [[Матчи сборной России по футболу 1998|18 ноября 1998 года]], [[Арсенал (футбол клуб, Тула)|тульского «Арсенала»]] ойнакчызы болуп турар, эш хуу матчка [[Футболга Бразилияның чыынды|Бразилияның чыынды]] удур ойнаан (1:5). == Чедиишкиннери == === Командаларның === * [[Чемпионат России по футболу|Россия чемпиону]] '''(5)''': [[Чемпионат России по футболу 1992|1992]], [[Чемпионат России по футболу 1993|1993]], [[Чемпионат России по футболу 1994|1994]], [[Чемпионат России по футболу 1996|1996]], [[Чемпионат России по футболу 1997|1997]] * Россия чемпионадының хүлер призёру: [[Чемпионат России по футболу 1995|1995]] * [[Футболга Россияның Кубогу|Россия Кубогунуң]] эдилекчизи '''(2)''': [[Кубок России по футболу 1993/1994|1993/94]], [[Кубок России по футболу 1997/1998|1997/98]] * Россия Кубогунуң финализи: [[Футболга Россия Кубогу 1995/1996|1995/96]] * [[футболга Чемпионат Украинаның по футболу|Украина чемпиону]]: [[Чемпионат Украины по футболу 1999/2000|1999/00]] * [[Футболга Украина Кубогу|Украина Кубогунуң]] эдилекчизи: [[Кубок Украины по футболу 1999/2000|1999/00]] * «Восток» зонаның тиилекчизи [[Второй дивизион России по футболу|Второго дивизиона России]]: [[Второй дивизион ПФЛ 2003|2003]] === Амы-хуу === * В [[Список 33 лучших футболистов чемпионата России|списках 33 лучших футболистов чемпионата России]] '''(4)''': № 1 ([[Чемпионат России по футболу 1994|1994]], [[Чемпионат России по футболу 1996|1996]]), № 2 ([[Чемпионат России по футболу 1993|1993]], [[Чемпионат России по футболу 1995|1995]]) * Эң эки [[Камгалакчы (футбол)|правый камгалакчы]] чемпионата России по оценкам «[[Спорт-Экспресс]]» '''(2)''': 1994, 1995<ref>[https://web.archive.org/web/20131227015242/http://www.sport-express.ru/newspaper/2006-11-28/3_1/ Лучшие игроки премьер-лиги по оценкам «СЭ»]</ref> == Демдеглелдер == {{демдеглелдер}} {{Russia-footy-bio-stub}} {{вс}} [[Аңгылал:Россияның футболчулары]] [[Аңгылал:Футболга Россияның чыынды ойнакчылары]] [[Аңгылал:ФК «Спартак» Москваның ойнакчылары]] [[Аңгылал:ФК «Спартак-2» Москваның ойнакчылары]] [[Аңгылал:ФК «Крылья Советов» ойнакчылары]] [[Аңгылал:ФК «Арсенал» Туланың ойнакчылары]] [[Аңгылал:ФК «Динамо» Киевтиң ойнакчылары]] [[Аңгылал:ФК «Динамо-2» Киевтиң ойнакчылары]] [[Аңгылал:ФК «Штурм» ойнакчылары]] [[Аңгылал:ФК «Волгарь» ойнакчылары]] [[Аңгылал:ФК «Луч» Владивостоктуң ойнакчылары]] py516n2acwhocdolxe230pmkgx5gpnq Оливелья, Ферран 0 9550 52242 50505 2026-06-18T02:28:48Z InternetArchiveBot 7061 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 52242 wikitext text/x-wiki {{Футболчу |ат = Ферран Оливелья |долу ат = Ферран Оливелья Понс |чурумал = |ширина = 200 |дата рождения = 22.6.1936 |место рождения = {{место рождения|Барселона}}, [[Испания]] |хамаатылалы = {{Тук|Испания}} [[Испания]] |узугу = 174 |позиция = [[Камгалакчы (футбол)|Камгалакчы]] |молодёжные клубтары = {{футболга депшилгези ||{{Тук|Испания|1945|20px}} Побле Сек| |1953—1954|{{Тук|Испания|1945|20px}} [[Барселона (футбол клуб)|Барселона]]}} |клубы = {{футболга депшилгези |1954—1956|{{Тук|Испания|1945|20px}} [[Кондал (футбол клуб)|Кондал]]|17 (0) |1956—1969|{{Тук|Испания|1945|20px}} [[Барселона (футбол клуб)|Барселона]]|214 (1)}} |чыынды команда = {{футболга депшилгези |1957—1965|{{Тук|Испания|1945|20px}} [[Футболга Испания чыынды|Испания]]|18 (0)}} |медальдар = {{турнир|[[Футболга Европа чемпионады|Европа чемпионады]]}} {{медаль|Алдын|[[Футболга Европа чемпионады 1964|Испания 1964]]}} }} '''Ферран Оливелья Понс''' ({{lang-es|Fernando Olivella Pons}}, {{lang-ca|Ferran Olivella i Pons}}; [[22 июнь]] [[1936 чыл]], [[Барселона]], [[Испания]]) — испан [[футбол]]чу, камгалакчы. Бодунуң бүгү профессионалдыг карьеразын «[[Барселона (футбол клуб)|Барселона]]» клубка эрттирген, 1964 чылда [[Футболга Европа чемпионады 1964|Евро-1964]] тиилээн [[Футболга Испанияның чыынды|Испанияның чыынды]] капитаны болуп. == Карьера == === Клуб === 1954 чылда Оливелья аныяктар команда дубль ФК «Барселона» чеде берген, «[[Кондал (футбол клуб)|Кондал]]». Ийи чыл болгаш ол кол команда шилчиткен. Дораан-на-ла бодун кылдыр көргүскен, ол бодунуң бир дугаар сезонунда 42 оюннарны эрттирген.<ref name="oli">FCBarcelona.cat: [http://www.fcbarcelona.cat/web/english/club/historia/jugadors_de_llegenda/olivella.html FERRAN OLIVELLA] {{webarchive|url=https://archive.is/20120801094549/http://www.fcbarcelona.cat/web/english/club/historia/jugadors_de_llegenda/olivella.html |date=2012-08-01 }}</ref> 1963/64 чылдан Оливелья төп камгалакчы черге ойнап турган. 1964 чылда ол «Барселоны» капитан томуйлаан турган база был им вплоть спорттан чоруурунга чедир 1969 чылда. Ол 500 хире оюннарны «Барселону» дээш ойнаан, эш хуу матчтар кирген.<ref Name="oli"/> Ооң «[[Лас-Пальмас (футбол клуб)|Лас-Пальмас]]»-биле матчка кара чаңгыс голду киир тепкен турган 1959/60 сезонда 22 тур<ref>weltfussball.de: [http://www.weltfussball.de/spielbericht/primera-division-1959-1960-fc-barcelona-ud-las-palmas/ Spielschema / Aufstellung: FC Barcelona — UD Las Palmas (Primera Division 1959/1960)]</ref>. Оливелья-биле кады «Барса» [[Футболга Испания чемпионады|Испанияның чемпионады]] 1959 база 1960 чылдарда тиилээн. Оон аңгыда ол үш катап [[Ярмаркалар кубогу]] база дөрт катап [[Футболга Испанияның кубогу|Испанияның кубогу]] тиилээн. === Чыындыда === Оливелья бодунуң бир дугаар оюнун 31 март 1957 чылда эрттирген [[Футболга Испанияның чыынды|Испанияның чыынды]] дээш команда [[Футболга Бельгияның чыынды|Бельгияны]] 5:0 сан-биле тиилээн. 1964 чылда ол чыындының капитаны апарган<ref>independent.co.uk: [https://www.independent.co.uk/sport/football/news-and-comment/dream-teams-barcelona-1665066.html?action=Popup&ino=4 FERNANDO «FERRAN» OLIVELLA Defender Barcelona 1956—1969; 500 appearances, 1 …]</ref>. Оливелья финалдың ийи оюннарында көзүлген [[Футболга Венгрияның чыынды|Венгрияга]] удур база [[Футболга ССРЭ-ниң чыынды|ССРЭ]]. Ийи чыл эрткенде ол [[Футболга Делегей чемпионады 1966|1966 Делегей кубогунга]] киришкен, ынчалза-даа Испания квалификацияны эртпээн. Оон аңгыда, ол ийи оюннарны 1966—1968 чылдарда [[Футболга Каталонияның чыынды|Каталонияның чыынды]] дээш ойнаан<ref>veteransfcbarcelona.cat: [http://www.veteransfcbarcelona.cat/database/index.php?option=com_hotproperty&task=view&id=58&Itemid=27 Olivella Pons, Ferran] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20241208133532/http://www.veteransfcbarcelona.cat/database/index.php?option=com_hotproperty&task=view&id=58&Itemid=27 |date=2024-12-08 }}</ref>. == Ойнап турган статистика == === Клуб статистика === == Чедиишкиннери == === Командалар === ; {{Тук|Испания (1945-1977)}} '''«[[Барселона (футбол клуб)|Барселона]]»''' * [[Футболга Испания чемпионады|Испанияның чемпиону]] ('''2'''): [[Футболга Испания чемпионады 1958/1959|1958/59]], [[Футболга Испания чемпионады 1959/1960|1959/60]] * [[Футболга Испанияның кубогу|Испания кубогунуң]] эдилекчизи ('''4'''): [[Футболга Испанияның кубогу 1956/1957|1956/57]], [[Футболга Испанияның кубогу 1958/1959|1958/59]], [[Футболга Испанияның кубогу 1962/1963|1962/63]], [[Футболга Испанияның кубогу 1967/1968|1967/68]] * [[Ярмаркалар кубогу|Ярмаркалар кубогунуң]] эдилекчизи ('''3'''): [[Ярмаркалар кубогу 1955/1958|1955/58]], [[Ярмаркалар кубогу 1958/1960|1958/60]], [[Ярмаркалар кубогу 1965/1966|1965/66]] ; {{Тук|Испания (1945-1977)}} '''[[Футболга Испанияның чыынды|Испанияның чыынды]]''' * [[Футболга Европа чемпионады|Европа чемпиону]] ('''1'''): [[Футболга Европа чемпионады 1964|1964]] == Демдеглелдер == {{демдеглелдер}} == Шөлүглер == * [https://web.archive.org/web/20071017010002/http://fcbarcelona.cat/web/english/club/historia/jugadors_de_llegenda/olivella.html Profil auf der Website des FC Barcelona] * [http://hemeroteca.elmundodeportivo.es/preview/1989/01/17/pagina-31/1440729/pdf.html Profil bei El Mundo Deportivo] * [https://web.archive.org/web/20101202212202/http://www.fcbarcelonaonline.com/olivella.html Profil bei fcbarcelonaonline.com] * [http://www.bdfutbol.com/en/j/j7600.html Spielerprofil bei BDFutbol.com] * [https://web.archive.org/web/20091222235436/http://futbol.sportec.es/seleccion/ficha_jugador.asp?j=474&n=olivella%2Ffernando%2Folivella%2Fpons Spielerprofil bei Fútbol en la Red] {{Даштыкы шөлүглер}} {{spain-footy-bio-stub}} {{rq|cleanup|style}} {{Испания на ЧЕ 1964}} {{Испания на ЧМ 1966}} [[Аңгылал:Испанияның футболчулары]] [[Аңгылал:Футболга Испанияның чыынды ойнакчылары]] [[Аңгылал:ФК «Кондал» ойнакчылары]] [[Аңгылал:ФК «Барселона» ойнакчылары]] [[Аңгылал:Футболга Европа чемпионнары]] 2jpj9ka1f4oeuil8pv0x1312c17ek5w Грум-Гржимайло, Григорий Ефимович 0 9772 52233 41918 2026-06-18T00:53:27Z InternetArchiveBot 7061 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 52233 wikitext text/x-wiki {{Эртемден | Имя = Григорий Ефимович Грумм-Гржимайло | Изображение = Grum-Grjimailo_GE.jpg | Оригинал имени = | Дата рождения = 17.2.1860 (5) | Место рождения = {{МестоРождения|Санкт-Петербург}}, [[Российская империя]] | Дата смерти = 3.3.1936 | Место смерти = {{МестоСмерти|Ленинград||Санкт-Петербург}}, [[СССР]] | Научная сфера = [[География|географ]], [[Зоология|зоолог]] и [[лепидоптерист]] | Награды и премии = {{{!}} style="background: transparent" {{!}}{{Орден Святого Владимира 4 степени}}{{!!}} {{!}}} {{{!}} style="background: transparent" {{!}}{{Константиновская медаль|}}{{!!}} {{!}}} | Викитека = Григорий Ефимович Грум-Гржимайло }} '''Григрий Ефимович Грумм-Гржимайло''' (5 (17) февраля 1860, [[Санкт-Петербург]] — 3 марта 1936, [[Ленинград]]) — орус аян-чорукчу, географ, зоолог база лепидоптеролог, Барыын Кыдат, Памир, Тянь-Шань кезектерниң (1884—1890), Барыын [[Моол|Моолдуң]], [[Тыва Республика|Тываның]] база Ыраккы Чөөн Чүктүң (1903—1914) шинчилекчизи. Турфан оңгалчыын ажыткан. == Намдары == Эрге-хоойлу училищезинге (1871—1873) база Санкт-Петербургтуң 3-кү шериг гимназиязынга (1874—1879){{Sfn|Московский журнал|2013|страницы=2}}. Дээди эртемни 1880—1884 чылдарда Санкт-Петербургтуң университединиң физика-математика факультедин дооскан. === Памирже баштайгы экспедициялары === 1884 чылдан тура [[Ортаа Азия|Ортаа Азияже]] кезек экспедицияларга киржип турган. Экспедицияларының материалдары Орус географтыг ниитилелге илеткеттинген болгаш 1890 чылда француз дыл кырынга үнген <span lang="fr" style="font-style:italic;">«Le Pamir et sa faune lépidoptérologique» (</span>IV-кү том {{Lang-fr|«Mémoires sur les lépidoptères»}}. Географтыг ниитилел ону мөңгүн медаль-биле шаңнаан болгаш ылап кежигүнү кылдыр хүлээп алган. === Азияже 1889—1890 чылдарда экспедициялары === Дараазында экспедициязы Чөөн Тянь-Шань база Наньшань кезектерже болган. Грумм-Гржимайлонуң эң улуг эртем-шинчилелдиг чедиишкиннери ол экспедиция-биле холбаалыг. Тянь-Шаньның мурнуу талазында Турфан хоорайдан ырак эвесте тускай ханы [[ыйгылааш]] тып алган, ооң дүвүнде Айдынкёль деп хөл бар. Ол оңгалчыктың ханызы далай деңнелинден 130 м чавыс болганын тодараткан. Грумм-Гржимайлонуң ол экспедициязы дыка байлак болган. Ниитизи-биле олар 7250 км эрткеш, 214 сүт ижер амытаннарны, 1150 куштарны, 400 уяда чуургаларны, 100 хире балыктарны, 105 соястаар, чер-суг амытаннарын, 35 муң курт-кымыскаякты, 800 бүрүлерни база 850 даг породаларын чыып алган. Ол ажылының түңнели «Описание путешествия в Западный Китай» деп аттыг үш томнуг үнүп келген. === Моолче 1903 чылда экспедициязы === 1903 чылда Грумм-Гржимайло Барыын Моолче болгаш Тываже экспедицияны организастаан. Зайсандан үнгеш, Кара Иртыш база Моол Алтайны кешкеш, [[Убсу-Нур]], Хараусу, Харанур хөлдер чыдар улуг ыйгылаашка үнүп келгеннер. Улаштыр Хархир даан база [[Таңды-Уула|Таңды-Ула]]<nowiki/>сыннарын ашкаш Тываны таваргаш, экспедиция [[Алдай|Алдайже]] — [[Кош-Агач|Кош-Агачче]] ажып чоруй барган. Аңаа чыгдынган материалдарны Грумм-Гржимайло Барыын Моолга тураскааткан монографиязынче киирген. Григорий Ефимович Грум-Гржимайло 1936 чылдың март 3-те чок болган. == Библиография == * Несколько слов о чешуекрылых Крыма // ''Тр. энтомол. об-ва''. — XIII. — 1881 * Ueber einige Lepidoptera von Narva // ''Horae Soc. Ent. Ross.'' — XVII. — 1883 * Lepidopterologische Mittheilungen // ''Mémoires''. — I. — 1884 * Bericht über meine Reise in das Alai-Gebiet // ''Mémoires''. — II. — 1885 * Bericht über meine Reise in das östliche Buchara // ''Mémoires''. — III. — 1887 * Novae species et varietates Rhopalocerorum e Pamir // ''Horae Soc. Ent. Ross.'' — XXII. — 1888 * Очерк припамирских стран // ''Изв. Имп. рус. геогр. об-ва''. — XXII. — 1886 * Очерк сельского хозяйства в Туркестане. — 1886 * [http://www.vostlit.info/Texts/Dokumenty/China/XIX/1880-1900/Grumm_Grzimajlo/Dung_partizan/text.htm Дунганский партизан Да-хо-Баян-ху] // ''Ист. вест.''. — 1891 * [https://dlib.rsl.ru/viewer/01004496911#?page=1 Описание путешествия в Западный Китай: Том 2. Поперек Бэй-шаня и Нань-шаня в долину Желтой реки: с картой, 27 фототипиями, 1 гравюрой и 10 цинкографиями в тексте / составлено Г. Е. Грум-Гржимайло. — Издание Императорского Русского Географического Общества. — Типография В. Киршбаума, 1899. — 445 с.] * Материалы по этнологии Амдо и области Куку-Нора. — Санкт-Петербург: тип. В. Безобразова и К°, 1903. — 43 с. * [https://dlib.rsl.ru/viewer/01004436286#?page=1 Описание путешествия в Западный Китай: Том 3. Вокруг Куку-нора, через Нань-Шань, Бей-Шань и вдоль Восточного Тянь-Шаня обратно на родину: с картою на 3 листах, 25 фототипиями и 29 цинкографиями в тексте / составлено Г. Е. Грум-Гржимайло. — Издание Императорского Русского географического общества. — Типография В. О. Киршбаума, 1907. — 531 с.] * [https://www.prlib.ru/item/434635 <nowiki>Описание Амурской области / сост. Г. Е. Грум-Гржимайло; под ред. [и с предисл.] П. П. Семенова. — С.-Петербург: типо-лит. и переплетная С. М. Николаева, 1894. — [2], VI, 640, VIII с., [1] л. к.</nowiki>] * [https://dlib.rsl.ru/viewer/01004425839#?page=1 Историческое прошлое Бэй-Шаня в связи с историей Средней Азии. — Санкт-Петербург: Киршбаум, 1898. — II, 127 с.] * [http://memoirs.ru/rarhtml/GRUM_Gr_IV94_55_1.htm По ступеням «Божьего Трона». (Из дневника)] // ''Ист. вест.''. — 1894. — Т. 55. — № 1. — С. 147—163 * [https://dlib.rsl.ru/viewer/01003687597#?page=1 Почему китайцы рисуют демонов рыжеволосыми?: (К вопросу о народах белокурой расы в Средней Азии). — СПб.: Тип. «В. В. Балашев и К°», 1899. — 60 с.] * [https://dlib.rsl.ru/viewer/01004450472#?page=1 Белокурая раса в Средней Азии : сборник в честь семидесятилетия Григория Николаевича Потанина / Г. Е. Грум-Гржимайло. — Типография В. О. Киршбаума, 1909. — 188 с. — (Записки императорского русского географического общества по отделению этнографии; том XXXIV)] * Западная Монголия и Урянхайский край. — В 3 т. — 1914—1930 * Русская торговля в Китае вообще и в Джунгарии в частности. — Москва: тип. П. П. Рябушинского, 1910. — 15 с. * Множество статей в Энциклопедическом словаре Брокгауза и Ефрона (1890—1904) == Шаңналдары == * Ыдык Ладимирниң Ордениниң 4-кү чадазы (1891) * Пржевальскийның шаңналы (1891) * Парижтиң Эртемнер Академиязының шаңналы * Константин медалы (1907) == Демдеглелдер == {{Примечания}} == Литература == * Грум-Гржимайло, Григорий Ефимович // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907. * {{Ном|автор=[[Грумм-Гржимайло, Алексей Григорьевич|Грумм-Гржимайло А. Г.]]|год=1947|тираж=|isbn=|серия=Историческая серия; № 31|страниц=96|столбцы=|страницы=|том=|издательство=МОИП|часть=|место=М.|издание=|ответственный=[[МОИП|Моск. о-во испытателей природы]]|викитека=|ссылка=https://search.rsl.ru/ru/record/01005785010|оригинал=|заглавие=Дела и дни Григория Ефимовича Грумм-Гржимайло (путешественника и географа): 1860—1936|ссылка часть=|ref=}} * Григорий Ефимович Грумм-Гржимайло в книге «Отечественные физикогеографы и путешественники», Москва, 1959. * {{Чүүл|автор=Вехов Н. В.|заглавие=Братья Грум-Гржимайло|издание=Московский журнал|год=2013|номер=2|страницы=2—7|ref=Московский журнал}} * Грумм-Гржимайло Григорий Ефимович — статья из Большой советской энциклопедии.  * [http://www.biografija.ru/show_bio.aspx?id=30727 Биография.ру | Грумм-Гржимайло Григорий Ефимович] * ''Жуков В. Ю.'' Грум-Гржимайло Григорий Ефимович // Биология в Санкт-Петербурге. 1703–2008: Энциклопедический словарь / Отв. ред. Э. И. Колчинский; Сост.: Э. И. Колчинский, А. А. Федотова. СПб.: Нестор-История, 2011. С. 159. == Шөлүглер == * [https://web.archive.org/web/20130408030746/http://www.rgo.ru/2011/01/grumm-grzhimajlo-grigorij-efimovich/ Грумм-Гржимайло Григорий Ефимович] [[Аңгылал:Алфавиттээн кижилер]] [[Аңгылал:Февральдың 17 төрүттүнген]] [[Аңгылал:Москваның күрүне университединиң доозукчулары]] [[Аңгылал:Санкт-Петербургтуң күрүне университединиң доозукчулары]] g5wljc5ztt8hgotigxoy59uh4u25s8u Ѝ 0 14328 52229 50040 2026-06-17T23:46:43Z InternetArchiveBot 7061 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 52229 wikitext text/x-wiki {{Кириллица алфавиди|Image=[[Image:Cyrillic_letter_I_with_grave.png]]}} '''Ѝ''','''ѝ''' дээрге И-ге ` немеп тургаш тургустунган кириллица үжүктери-дир. [[Болгар дыл|Болгар]] болгаш [[Македон дыл|македон]] дылдарда ажыглаттынып турар.<ref>https://beron.mon.bg/rechnik/3007 {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20260428024314/https://beron.mon.bg/rechnik/3007 |date=2026-04-28 }}</ref> == Фонема == /iː/ == Юникод == * '''Ѝ''' – U+040D * '''ѝ''' – U+045D == Үндезин == fo2fxsuuos0q1psqdsoqqrorvf0etyh Майык:Potd/2026-06-19 10 15626 52227 2026-06-17T12:24:53Z Frhdkazan 1195 Чаа арын чаяатынган: «Schönwald im Schwarzwald, Escheckstraße -- 2025 -- 0147.jpg» 52227 wikitext text/x-wiki Schönwald im Schwarzwald, Escheckstraße -- 2025 -- 0147.jpg 5x9c2np2v03b4mlxba29grdze7y95ca Майык:Motd/2026-06-19 10 15627 52228 2026-06-17T12:29:05Z Frhdkazan 1195 Чаа арын чаяатынган: «004 Red deer checking if a female is ready to mate Video by Giles Laurent.webm» 52228 wikitext text/x-wiki 004 Red deer checking if a female is ready to mate Video by Giles Laurent.webm lbei6k6lx390yj4fnz9wtv93qaa3av5