Разговор:Стефан Лазаревић

Из пројекта Википедија

Мислим да се његове мошти налазе у манастиру Копорин у близини Марковца и Раче(крагујевачке).--Влада 00:53, 11. јун 2006. (CEST)

У тексту пише да је сахрањен у Манасији, што ја мислим да није тачно. Треба ставити да се његове мошти налазе у манастиру Копорин код Велике Плане.--Влада 01:01, 11. јун 2006. (CEST)
Видети овде:1; 2 и 3--Влада 01:22, 11. јун 2006. (CEST)
Слободно додај :) --Јованвб 01:44, 11. јун 2006. (CEST)

[уреди] Деспотови поседи у Угарској

У "Историја српског народа у шест књига, Српска књижевна задруга, друго издање, Београд 1994", стоји писано:

"Захваљујући сачуваним извештајима о увошењу деспота у посед, позната су само два комплекса великог деспотовог властелинства у Угарској. Један је био око града Дебрецина у средишсном делу Угарске и састојао се од самог града (Дебрецин), трговишта Бесермењ и 34 села у околини та два места у бихарској и суседној саболчкој жупанији. Други комплекс био је у источној Угарској, у сатмарској жупанији, и обухватао је мање насеља, свега 15 села и пустих селишта, али је зато имао важне трговачке и рударске градове Сатмар, Немци, Нађбању (Rivulus Dominarum) и Фелшебању (Medius Mons). Деспоту је свакако већ тада било поверено управљање сатмарском, бодрошком и торонталском жупанијом, јер се из нешто доцнијих докумената види да је у њима постављао поджупане из редова својих људи. Готово је сигурно да је деспот Стефан тада добио и поседе у последње две жупаније у данашњој Бачкој и Банату, које касније налазимо у рукама његовог наследника Ђурђа Бранковића. У тадашњој бодрошкој жупанији били су Арањан и Апатин, где је било седиште деспотовог заступника, а у торонталској град Бечеј, на острву у Тиси, где се касније склањао деспот Ђурађ, трговиште Бечеј и трговиште Бечкерек. Неизвесно је да ли су овом најстаријем језгру припадали и поседи у тадашњој бачкој жупанији и у Срему, забележени у документима из времена Ђурђа Бранковића.(31)

(31) Деспот Ђурађ је имао Сланкамен и два села у сремској и седам села у бачкој жупанији. Изгледа да деспот Стефан није добио Мункач и поседе који су ишли уз њега. Неизвесно је да ли су градови око Тисе (Токај, Таља, Регец) припадали већ деспоту или их је добио тек Ђурађ Бранковић."

Историја српског народа у шест књига, друга књига (Кретање према северу, Сима Ћирковић), страна 322

На овим картама сам покушао да реконструишем деспотове поседе у Угарској:

http://img87.imageshack.us/img87/305/ugarskiposedi1eg7.jpg
Поседи у Угарској, западни део

http://img144.imageshack.us/img144/7946/ugarskiposedi2vm8.jpg
Поседи у Угарској, источни део

Даље:
http://img207.imageshack.us/img207/807/stefan1423gx7.gif
Деспотовина Стефана Лазаревића после 1421

http://img59.imageshack.us/img59/4373/srpskadespotovina2qc5.gif
Деспотовина Ђурђа Бранковића 1428 до 1439 (светло плаво, сем Голубца који је неки војвода Јеремија 1427 предао Османлијама), од 1444 до 1455 (плаво, сад и са Голубцем) и од 1455 до 1458/59 (тамно плаво)

http://img215.imageshack.us/img215/6223/lazar1389oq6.gif
Србија за време кнеза Лазара (црвено + светло црвено), Вука Бранковића (наранџасто + светло црвено одузето из земаља кнеза Лазара после 1389), Балшића, Котроманића и ћесара Угљеше (жуто)

Да ли би требали да додамо поменуте жупаније то јест Бодрог, Торонтал и Сатмар, као и Дебрецин и остала места у бихарској и саболчкој жупанији? --Carski 12:00, 19. март 2007. (CEST)