Север-Па де Кале
Из пројекта Википедија
| Север-Па де Кале | |
|---|---|
![]() |
|
| Департмани | Север (59) Па де Кале (62) |
| Префектура | Лил |
| Укупно становника | 4 026 000 становника (2004) |
| Густина | 324 становника/km² |
| Површина | 12 414 km² |
| Број округа | 13 |
| Број кантона | 156 |
| Број општина | 1546 |
| Председник регионалног већа |
Данијел Першерон (UMP) |
Север-Па де Кале је регион на северу Француске са два департмана: департман Север и департман Па де Кале. Граничи са Белгијом. Све до краја XX века име региона је било "Север". Регион је био део јужне Холандије, а постао је део Француске 1713.
Садржај |
[уреди] Становништво
Север-Па де Кале је густо насељен и има 4 милиона становника што је око 7% становништва Француске. Главни град региона је Лил. Остали већи градови су : Валенсјен, Ланс, Дуе, Бетен, Денкерк,Мобеж, Кале, Булоњ сир Мер и Арас.
[уреди] Историја
Насељен је од преисторије и увек је био од највеће стратешке важности па су се ту водиле многе битке. Француски председник Шарл де Гол је рођен у Лилу, а овај регион, кроз који су прошле многе инвазије, звао је фаталном авенијом.
Освајали су га Келти, Римљани, Франци и Алемани. Током Стогодишњег рата Енглеска, Француска и Бургундија су се жестоко бориле за њега. Постао је део Француске у XV веку. Анектирала га је Шпанска Холандија 1598. Поново је у саставу Француске у XVII веку, али фламанско становништво се опирало да буде део Француске. Подељен је у садашња два департмана после Француске револуције 1789.
Услед брзе индустријализације током XIX века овај регион је постао један од водећих индустријских региона Француске (полсе Алзаса и Лорене). Током француско-пруског рата био је углавном поштеђен. Пошто је Француска изгубила Алзас и Лорену постао је водећи индустријски регион Француске.
Током два светска рата регион су окупирали Немци и претрпео је катастрофалне штете. Током Првог светског рата био је поприште рововског ратовања и многи градови су при томе дословце преорани. Током Другог светског рата Немачка га је користила као лансирну базу за нападе на Енглеску помоћу ракета V-1 и V-2.
Савезничка бомбардовања и борбе на терену тешко су разорили многе градове региона. Главнина региона ослобођена је у септембру 1944, а Денкерк тек 9. маја 1945.
[уреди] Демографија
У региону се највише говори француски, али постоје и две мањинске групе које говоре:
- западнофламански језик - дијалект холандског
- пикардски језик
Етничка разноликост региона последица је насељавања радника-имиграната. Белгијанци су долазили до 1910, Пољаци и Италијани долазе 20-тих и 30-тих година, а имигранти из земаља Магреба почињу долазити после 1945.
[уреди] Економија
Током XIX века Север-Па де Кале је био највећи центар тешке индустрије са угљенокопима, челичанама и текстилним фабрикама. Тешко је страдао током оба светска рата и теже се опоравио од осталих крајева Француске. Од средине 70-тих почиње велика економска криза због затварања угљенокопа и челичана, а и текстилна индустрија је у тешкоћама. Током 1975-1984. регион је изгубио 130.000 радних места, а незапосленост је нарасла на 14%.
Задњих година подручје је доста профитирало од отварања тунела 1994. испод Ла Манша. Туризам је постао веома значајна привредна грана. Кроз Еуротунел је прошло 7 милиона путника и 2 милиона возила. Поред тога трајекти су превезли 15 милиона путника кроз три луке: Кале, Денкерк и Булоњ сир Мер.
|
|||
|
Аквитанија · Алзас · Бретања · Бургундија · Горња Нормандија · Доња Нормандија · Корзика · Лангдок-Русијон · Лимузен · Лоара · Лорена · Оверња · Париски регион · Пикардија - Поату-Шарант · Прованса-Алпи-Азурна обала · Рона-Алпи · Север-Па де Кале · Средишњи Пиринеји · Франш-Конте · Центар · Шампања-Ардени |


