Откриће Америке
Из пројекта Википедија
| Овај незавршени чланак Откриће Америке, везан је за историју. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |
| Историја Шпаније |
|---|
| Праисторија Иберијског полуострва |
| Шпанија у античко доба |
| Шпанија и Римљани |
| Визиготска Шпанија |
| Ал-Андалуз |
| Реконкиста |
| Откриће Америке |
| Хабсбуршка Шпанија |
| Бурбонска Шпанија |
| Просветитељство у Шпанији |
| Рат за независност Шпаније |
| Шпанија под француском окупацијом |
| Рестаурација апсолутизма у Шпанији |
| Период владавине Изабеле II у Шпанији |
| Револуција 1868. (Шпанија) |
| Прва шпанска република |
| Рестаурација владавине Бурбона у Шпанији |
| Друга шпанска република |
| Шпански грађански рат |
| Шпанија под Франком |
| Шпанска транзиција |
| Хронологије |
| Устави |
| Владари |
| Претседници влада |
Пре него што су Португалци стигли до свог циља, ђеновљански мореопловац Кристофoр Колумбо је на свим странама тражио материјална средства да оствари свој план који је сажет у речима "тражи ти исток преко запада и идући на запад стићићеш у земље где се рађају зачини".
Поред чврстог уверенња да земља има облик лопте, Кристофер се ослањао и на карту фирентинског географа Тосканелија која је била доста нетачна јер су обале Јапана биле нацртане на удаљености од једне трећиме Земљиног обима. Због тога је пут изгледао упола краћи но што је уствари био. колумбо је најозбиљбније схваћен у Шпанији, успео је да одбрани свој план пред универзитетом у Саламанки, па је краљица Изабела од Кастиље пристала да га помогне. Међутим, рад против мавара одложио је остварење плана све до 1492. Тада је краљица дала највећи део потребног новца, други део је уложио богати бродовласник Пинзон, који је учествовао у путовању, а један мало део уложио је сам Колумбо од свог скромног иметка. Експедиција која је довела до открића Америке била је организована у облику трговачког друштва.
У пролеће 1492. три каравеле "Пинта", "Ниња" и "Санта Марија" са око 90 чланова посаде испловиле су из шпанске луке Палос. На Канарским острвима је извршена поправка једног брода, а затим је настављена пловидба ка западу.
После два месеца су се појавили охрабрујући знаци, биљке на воденој површини и птице као весници блиског копна. Коначно 12. октобра 1492. године измучени морепловци су стали на чврсто тло и то на острву Гванахами, које је Колумбо назвао Сан Салвадор (Свети Спаситељ).
Откривене су ускоро и обале Кубе, Хаитија, али од очекиваног изобиља зачина, сребра и злата ни трага.
У Шпанији је Колумбо доживео прави тријумф, тврдећи да је открио Индију, те се у Европи одомаћио израз Индијанци за становнике Америчког континента. Колумбо је предузео још три путовања. При томе је наишао на Јамајку, затим на обале Централне Америке. Због лошег стања у тим насеобинама он је оптужен и у ланцима је одведен у Шпанију после трећег путовања. Две године након повратка са трећег путовања 1506. године умро је не сазнавши за значај свог подвига да је открио континент.
Он је у свом путопису изразио претпоставку да је у питању до тада непознати део света. Овај путопис дао је повод европским географима да нови континент назову Terra America (Америчка земља). Представе о новом континетну постале су јасније када је Франсиско Балбоа 1531. године открио Велики или Тихи океан прешавши Панамски превлаку.

