Езоп

Из пројекта Википедија

 Езоп, осликан у Нирнбершкој Хроници Хартман Шедела.
Езоп, осликан у Нирнбершкој Хроници Хартман Шедела.

Езоп (грчки ΑἴσωποςAisōpos), познат по својим баснама, био је роб у античкој Грчкој, савременик Крезуса и Пизистрата, живео од 620-560 пне.


Његове басне и дан данас служе као моралне поуке или наравоученија а претежно су намењена деци. По једном миту, Езоп је постао ослобођен ропства али су га Делфињани погубили. Важно је напоменути да о овоме нема никаквих веродостојних извора те стога многи научници сумњају у његово постојање.

[уреди] Живот

Место Езоповог рођења је под великим знаком питања: Тракија, Фризија, Египат, Етиопија, Атина и други само су неке од претпоставки. По речима ретких писаца који га помињу, Аристофана, Платона, Ксенофона и Аристотела, Езоп је био роб некоме ко се звао Ксантос.

По речима историчара Херодота Езопа су убили становници Делфа, а разлог је непознат.


[уреди] Езопове басне

Служећи се ликовима и особинама животиња, Езоп је кроз своје басне подвргао руглу недостојне владаре и силнике, исмејао глупост и похлепу, лењост и немар, бахатост и злобу. Приповедају се широм земаљске кугле и имају неоспорно трајну литерарну вредност.

Француски песник Ла Фонтен је прерадио многе од Езопових басана.

Руски писац Лав Толстој написао је неколико слободних обрада басана.

Најпознатије басне су:

  • Вук у овчјој кожи
  • Лисица и гавран
  • Лав и миш
  • Жаба и во
  • Лисица и грожђе
  • Зец и корњача
  • Мрав и цврчак
  • Дечак који је викао вук

[уреди] Спољашње везе

Викизворник има оригиналан текст повезан са овим чланком:
Викицитат има колекцију цитата сродних са: