Барок
Из пројекта Википедија
Од почетка седамнаестог века у Европи афирмишу велике националне монархије. Зачетнице модерних држава способне да освоје свет, Италија је била расцепкана и политички слаба, али је Рим и даље био центар уметности. Црква је присиљена да се супростави ударима реформатора, била је принуђена да се мења, а промене у уметности довеле су до рађања новог стила барока, термин са значењем:бизаран, чудан.
| КЊИЖЕВНОСТ |
|
Бежећи од затворених облика и класицизма претходне епохе, архитекте и вајари су тражили нове димензије израза и стварали раскошна дела, препуна сценских иновација и покрета. У потрагама за новим ефектима у третману боје и простора, сликари су и даље интерпретирали религиозне садржаје, али новине су уносили и у пејзаж, портрет, као и у интерпретацију природе. Италијанска сликарска школа касније је у страним уметницима добила своје велике интерпретаторе и велике иноваторе.
У осамнаестом веку барок се проширио преко Алпа где досеже свој невероватни домет у виду рококоа. Захваљујући раскошној уметности европских дворова и папског Рима тако је рођена грађанска уметност, више окренута реалности свакодневног живота, која је у Венецији и Фландрији добила прве центре свог развоја.
Барок је културно уметнички правац, који је владао у Европи између 1600. и 1750. године, настао је у Италији одакле се раширио по целој Европи и њеним колонијама.
Садржај |
[уреди] Порекло назива
Највероватније да слово барок има порекло од португалског израза perles baroques што је обележавало прелу неправилног облика која је била у употреби још и почетку 16.века. У средњовековној логици се тако обележавало набубрело, неисправно и смешно. У 17. веку је термин означавао нешто што је тордирано а у другој половини 18.века се употребљавао и подругљив израз стил плетенице (кике), или стил перике.
[уреди] Настанак барока
Основне карактеристике барока се већ налазе у ренесансној уметности Европе јер је он проширење и завршетак овог уметничког покрета и схватања и њених тенденција. У одређеном смислу он је негација ренесансе јер у себи садржи компоненту која произлази из средњовековног хришћанства. Ова компонента се нарочито показала после Тридентског концила у коме се решавао проблем реформације. Ренесанса је почела да се исцрпљује и око 1520. године настаје маниризам који је био гротекан и бавио се оптичким илузијама. Настанком барока овај став је превазиђен и пренебрегнут. Формулисане су јасне и разумљиве мисли и програм на препород хришћанства и због тога се често говори о католичкој реформацији. Јасно формулисани циљеви су створили релативно концизан језик који је назван барок. Најзначајнији представник уметничког правца од ренесансе прелаза ка манизизму и бароку је неоспорно Микеланђело Буонароти.
[уреди] Распрострањеност и главне карактеристике
Током 17. и 18. века се барок раширио у Европи. Проникао је у све токове живота (архитектура, сликарство, литература, позориште, музика). Био је то последњи универзални стил Европе који је настао у Италији и проширио се тако да следи Немачка, Аустрија, Француска, Холандија. Јавља се сатирање појединих граница између уметности са циљем стварања јединственог учинка. Немачка историја уметности ту јако сходно користи "Гесамгунстwерк" појам који се помало ружно може превести као "целосна уметност". Сликарство постаје илузионистичко. У архитектури се појављују пластични елементи и архитектура употребљава сликарство да би имитирала елементе грађевинарства (сводови, ребра, пиластери), ка повећању утисака на посматрача. Пластика се не примењује као самостално дело већ допуњава сликарство (драперије), употребљава се врло често орнаментална штукатура. Барок даје предност асиметрији, заобљењима избочинама и испупчењима као и просторним гестовима, ефектним перспективама и елеменат у бароку је и покрет. Док је ренесанса статична и употребљавала је круг, барок је динамичан и користио је елипсу или њене делове. Барок је био компонован за покрет и обилазак и стално откривање нових осовина посматрања као и рафиноване игре светлости и сенке. Док је класична композиција компоновала безконачне визуре и видике бароко је компоновао свратиште за поглед у виду смештања у визуру неке скулптуре или капелице тако да је рафиниранији и интимнији.
[уреди] Најзначајнији представници барока
[уреди] Архитектура
Рану барокну архитектуру репрезентују три уметника у првом реду то су Ђакомо дела Порта, Вињола и Карло Мадерно. Најзначајнији архитекти су Ђовани Лорензо Бернини, Франческо Боромини и Гуарино Гуарини, а на њих се надовезују Пиетро да Кортона, Јохан Бернард Фишер вон Ерлах и Балтазар Нојман.
[уреди] Сликарство
Барокне сликарске композиције су великих размера. Барок се формирао од теме која нагони човека на размишљање, и оне које су требале човека да дирну и да га нагоне на размишљање о потреби вере, црква се свим средствима трудила да задржи свој положај који је имала. Барок је примаењивао све оно што је било већ пронађено. Развијао је односе светлости и сенке и тежио да развије драматику и патетику која се потенцирала снажном гестикулацијом и динамиком покрета и за разлику од статичне и смирене ренесансе. Појављују се сложене композиције и неретко се употребљава и дијагонална композиција слике.Најзначајнији барокни сликари су Каравађо, Дијего Веласкез, Петер Паул Рубенс, Рембрант ван Ријен, Ђовани Батиста Тиеполо, Пиетро Да Кортона, Андреа Позо и др.
[уреди] Скулптура
Синоним за барокну скулптуру Ђовани Лорензо Бернини, који је у свом делу у ком је образлагао своје ставове и осећања и мисли својим значајем такорећи одредио барокну скулптуру у бароку.Радио је на дограднји и декорацијама цркве Св Петра у Риму.
[уреди] Барокна музика
Највећи барокни музичар је Јохан Себастијан Бах, као и Италијан Антонио Вивалди као и творац барокних ораторија Георг Фридриг Хендл.
[уреди] Барокна литература
У литератури се јавља неслагање о томе ко се може сврстати у барокне књижевнике. Пo најширем мишљењу ту спадају сви књижевници од 1550. - 1750. тако да би ту сврстали Мигел Сервантеса Саведра, који је написао свој роман Дон Кихот који се сматра првим романом који је по теорији кнјижевности написан као жанр романа, Молијера као и Вилијам Шекспира,. У литератури се почело оперисати новим изражајним средствима, парадокс, контраст, апсурд, анафора.
[уреди] Карактеристике архитектуре
- монументалност, тежња за стварањем утиска на човека, нагласак на осећењима, егзалтацију, унутрашњи напон, патос и сл.
- цркве су требало да буду слика неба на земљи а палате и замци репрезентовали су богатство и моћ,
- основа за зграду је била елипса или њени елементи,
- чест архитектонски елеменат је купола,
- употребљавали су се скупи материјали, злато и племенито дрво, као и бојени мермер.
[уреди] Барокно проповедање
Барокно проповедање се карактерише цветним говором а најчешће је понављање и нагомилавање епитета, симбола, алегорија, метафора... Бајке и приче служе за његовање и формирање морала. Употребљавали су се много и пословице као и говорни описи слика које се позивају на Библију и античка дела. На крају 16. века се проповедање стара за формирање јавног мишљења а поред теолочког јавља се и политичко а спектар тема је резноврстан.
[уреди] Литература
1. Istorija umetnosti H.W. JANSON Beograd 1982 2. Opšta istorija umenosti ĐINA PIKSEL Beograd 1974 3. Kako prepoznati umetnost Ljubljana 1980
4. Istorija slikarstva Fernand Hazar Beograd 1973
5. Altdeutsche Malerei Geerd Westrum München 1979
6. Wikipedia cs članak o baroku
| Покрети у уметности |
| Ренесанса · Маниризам · Барок · Рококо · Неокласицизам · Романтизам · Реализам · Прерафаелитас · Академска уметност · Импресионизам · Неоимпресионизам |
| ХХ век |
| Модернизам · Кубизам · Експресионизам · Апстракција · Der Blaue Reiter · Die Brücke · Дадаизам · Фовизам · Нова уметност · Plakatstil · Баухаус · Поп арт · Де Стијл · Декоративна уметност · Апстрактни експресионизам · Футуризам · Супрематизам · Конструктивизам · Надреализам · Минимализам · Концептуална уметност · Постмодернизам |

