Jезик филма
Из пројекта Википедија
Језик филма или Филмски језик, је условно говорећи Језик, то је пре покушај да се начини као се филм прави и правила до којих се искуствено дошло, објасне и систематизују. Да се начини својеврсна граматика филмског језика. Читави правци у филмској теорији су се бавили овом проблематиком. Теоретичаре, који мисле да је могуће то систематизовати, углавном називају Граматичарима. Филмски језик и граматика филмског језика је корисна пре свега ако се користи не као нека догма или правило, него као помоћ како да се разумеју правила перцепције која филмски ствараоци користе да би постигли континуитет, дисконтинуитет (пре свега простора и времена) као и код оних вичнијих уметничком изразу, да би се извеле стилске фигуре и саопстил нека идеја, или пренела емоција. Познати су покусаји одређених филмских ствараоца попут Ејзенштајна да се са филмом поступа круто третирајући кадрове као симболе и повезивањем тих симбола да се добију нова значења. Филм као уметност која своју снагу црпи управо из те игре између јаког осећаја да је то што гледамо реалност и осећаја ониричког (сну блиског), често се опире крутој систематизацији језика којим се обраћа гледаоцу. Ипак треба разумети да историјски гледано, филм је од нечега што је пре свега схватано као вашарска забава успео да добије своје признато место у оквирима уметности. И то пре свега захваљзјући људима који су неуморно доказивали зашто је уметност и анализирајући га покушавали да систематизују правила перепције која га условљавају.

