Милош Жуњић
Из пројекта Википедија
Милош Г. Жуњић, пилот - капетан, је рођен 16. априла 1907. године у Ваљеву, а погинуо је 6 априла 1941. Био је командир 102. ескадриле у 6. ловачком авијацијском пуку Југословенског Краљевског ратног ваздухопловства.
[уреди] Биографија
Завршио је Ваздухопловну извиђачку школу у Новом Саду 1932. године у 11. класи, а 1934. године је добио звање војног извиђача. Пилотску школу Првог ваздухполовног пука у Новим Саду завршава 1935, а 1937. Пилотску ловачку школу Шестог ваздухполовног пука у Земуну а 1938. завршава Ваздухполовну школу гађања у Белој Цркви.
[уреди] Априлски рат
Рат 1941. године га затиче на дужност командира 102. ескадриле 6. ловачког авијацијског пука на земунском аеродрому. Првог дана рата 6. априла 1941. године Жуњић је на авиону Месершмит Ме-109Е полетео на чело своје ескадриле, да се супростави далеко надмоћнијем и модерније опремљеном непријатељу, чија је формација од 468 авиона бесомучно бомбрадовала Београд. У неравноправној борби Жуњић успева да обори један немачки бомбардер, а затим и сам бива оборен од ловаца из пратње. Успева да падобраном искочи из запаљеног авиона, бива погођен и тешко рањен и не могавши да упревља падобраном пада у реку Тамиш, близу Панчева, где је касније пронађен и сахрањен, а у току окупације су његове посмртне остатке пренели у Београд. Немци су прекршили правила ратовања у ваздуху убивши беспомоћног пилота, који је висио на гуртнама падобрана.

