Римска уметност

Из пројекта Википедија

Фреска из куће тајни, Помпеја, 80. пне
Фреска из куће тајни, Помпеја, 80. пне

Римска уметност имала је највећи домет година 200. - 500. н.е. и дала је мноштво уметничких дела, али није дала неких нарочитих новина. Развијала се од апенинског полуострва а затим се са римским освајањима проширила на цео Медитеран и цео “познати свет”. Ова уметност која је прешла апенински полуоток добила је одређене карактеристике и особености и није имала онај облик који је био у самом Риму.

И ако се рачуна да је основан Рим од стране Ромула и Рема 773. година пре н.е.- права римска уметност се развијала и сеже од 2.- 1. века старе ере. 510. године Римљани су се ослободили, постигнута су права Римљана а са друге стране појавили су се и занати и занатлије, као робови долазећи из различитих страна, доносили су собом и одређене традиције. У Риму је дошло до развоја уметности која је користила уметност ранијих епоха превасходно уметност старе Грчке.

Садржај

[уреди] Римска архитектура

За више информација погледајте Римска архитектура.
Детаљ са Трајановог стуба
Детаљ са Трајановог стуба

Архитектура античког Рима и израсла из преисторијског развоја градње на Апенинском полуострву као и утицаја грчке архитектуре и оријенталних култура.

Што се тиче архитектуре у Римској уметности појављује се једно другачије схватање простора и конструкције, за разлику од схватања храмова као пластике, појављује се схватање које не затвара већ покрива простор- и статичност јесте једна нова карактеристика. Базиликарни облик јесте такође карактеристика за римску архитектуру (базилика Улпија или Санта Сабина у Риму).

Од 2. века пре н.е. у римској архитектури се употребљава бетон. У бетон се може умешати камен и лакше га је обликовати. Тако су изграђени многи објекти а елементи лука и купола које он омогућава су постали карактеристика римске архитектуре.

За разлику од грчке архитектуре значај римске архитектуре је у зидовима који су конструктивни елементи док се стубови налазе упуштени у зидове у виду пиластера и у куполи. Под снажним утицајам Грчке употребљавали су се и стилски ступови дорски јонски и коринтски но они су били само додани елементима зидних конструкција који су се градили као носећи елементи а зграде су огромних диманзија по правилу се граде од опека у малтеру а на површини се употребљава камен који се доноси из Азије и Африке. Пошто су били заљубљени у сјај и раскош то се огледало у унутрашњем простору.

По конструктивној и уметничкој страни развој римске уметности се завршава тек у 6. веку. Утицај римске архитектуре на околне земље био је огроман.

[уреди] Значајна дела римског градитељства

  • Терме,
  • Храмови,
  • Позоришта,
  • Тријумфални лукови,
  • Римске базилике,
  • Мостови
  • акведукти
  • виадукти
  • тврђаве
  • улица.

[уреди] Кипарство

Кипарство се развијало од 6. века пре н.е. под утицајем Етрураца а после од 3. века пре.н.е. и Грка. У свим добима је присутан портрет који тежи за реализмом. Значајне су бисте Цезара и Цицерона. Присутни су и рељефи који славе историјске личности и догађаје из доба Аугуста, као и рељефи на Титовом луку, на Трајановим ступовима као и Марка Аурелија. Рељефно су украшавани сагкофази који симболизују посмртни живот. Из ситне пластике на цени су рељефи на слоновачи као и гвозденом посуђу.

Римско кипарство је утицало на европско доба ренесансне уметности.


[уреди] Сликарство

У сликарству можемо пратити исте тенденције као и у архитектури и у кипарству.Сликарство је било под снажним утицајем грчког сликарства. Ту се јавља облик зидног сликарства које украшава унутрашње зидове на профаним објектима, приватних зграда и вила. Примери су у Помпеји, Хераклеуму и Риму. Нарочита пажња се поклања очима. Тежња ка натурализму, детаљу и интерес за перспективу су изражени а што се тиче технике нарочито се развила поред фрески и мозаик, техника која је присутна у свим уметностима а нарочито се развијала у Византији. Мозаик је у Римској уметности имао велики значај и преовлађивао је над сликом. Мотиви су бирани из лова, морепловства, појављују се и ведуте па и прикази вртова, митолошке фигуре а у малим спаваћим собама нису недостајале ни еротске сцене. Перспектива се такође појављује и настојање да се прикаже шта је ближе и шта је даље за разлику од египатских схватања које се карактерише приказима по важности. Грци нису поклањали нарочиту пажњу изради стакла већ су више радили на изради керамике, међутим у Римској уметности се изради стакла поклања нарочита пажња и у 1. веку распрострањана је била и употреба и провидног стакла те стакла бојеног а врхунац представља и употреба тзв. диатрета то је у ствари ваза од стакла израђена дувањем и превучена мрежом од стакла. Приликом украшавања се комбинује и гравирани камен. Израда накита такође је распрострањена, у прво време накит је једноставнији него у Грчкој но времном постаје врло компликован и на крају и упадљив- познат је и гравирани накит.

У позно доба се јављају утицаји александријског портретног сликарства и египатски мозаици.


[уреди] Литература

  1. HW Jonson Istorija umetnosti, Beograd 1982.
  2. Istorija slikarstva NOLIT Beograd 1973.
  3. Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976.
  4. Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
  5. Tvorivosť, tvar a farba M.C. Prette a A. Capaldo,Martin 1976
  6. Istorija drevne umetnosti, J.J. Vinkelman, Novi Sad 1996.
  7. Dejiny estetiky, Wladislaw Tatarkiewitz, Bratislava 1985.


[уреди] Спољашње везе