Михаил Кутузов
Из пројекта Википедија
Михаил Иларионович Кутузов (16. септембар 1745. - 28. април 1813.) је био руски фелдмаршал, којеме се приписује да је спасио Русију за време Наполеонове инвазија Русије 1812.
Садржај |
[уреди] Рани живот
Рођен је у Санкт Петерсбургу. Завршио је 1759 артиљеријску и инжењеријску школу. Од 1770. учествовао је у Руско-турском рату (1768.-1774.). Већ 1771. унапређен је у потпуковника. Рањен је у 1774., па се после тога лечио у више земаља. Кад се вратио у Русију 1776. служио је 6 година на Криму под командом Суворова. Унапређен је 1777. у пуковника, а 1784. у генерал-мајора. Истакао се у Руско-турском рату (1787.-1792.). Заузео је Очаков, Одесу, Тигину и Измаил. После тога рата био је амбасадор у Константинопољу, командант и инспектор војске у Финској 1795., командант корпуса у Санкт Петерсбургу, амбасадор у Берлину.
[уреди] Рат у Аустрији
Командовао је руским корпусом 1805. када је Наполеон напредовао према Бечу. Победио је у бици код Диренштајна 11. новембра 1805. Извео је стратешке маневре, који су ушли у историју ратовања. Стратешким маневром од Браунауа до Оломоуца извео је војску из опасности окружења и поразио је маршала Мира код Амштетена и Мортијеа код Диренштајна.
Уочи битке код Аустерлица покушао је да спречи савезничке команданте да улазе у битку. Међутим био је прегласан од стране Аустријанаца, па је за битку показао јако мало интереса. Суделовао је у бици код Аустерлица 2. децембра 1805. и у бици је рањен. После те битке руски цар је склонио Кутузова од командовања армијом. Од 1806. до 1811. био је војни гувернер Кијева и Литваније.
[уреди] Руско-турски рат 1806.-1812
Цар Александар I Романов га поново поставља тек 1811. за команданта молдавске армије. У бици код Руса вишеструко бројнија турска војска доживела је пораз. Било је 60.000 Турака против 15.000 Руса. После тога Кутузов је намерно повукао руску војску на другу страну Дунава заваравши на тај начин противника. Тајно је неколико месеци касније преко Дунава на турску страну пребацио мању јединицу, са којом је ноћу изненадио турску војску. Више од 9.000 Турака поклано је те ноћи, па се турски командант Ахмет-паша предао Кутузову 23. новембра 1811. После тога је склопљен 1812. Букурештански споразум по коме је Бесарабија припала Русији. Цар је Кутузова после тога успеха именовао кнезом.
[уреди] Велики отаџбински рат 1812.
Када је Наполеон 1812. извршио инвазију Русије руски министар рата Барклај де Толи је одлучио да се следи политика спржене земље и да се руска војска повлачи уместо да ризикује велику битку. Та стратегија је изазвала негодовање војника и генерала, а посебно кнеза Петра Багратиона. Због тога је Кутузовљево именовање као главнокомандујућег 17. августа 1812. дочекано је са одушевљењем. Кутузов се одлучио на велику битку на прилазима Москви. Две војске су се сукобиле у бици код Бородина 7. септембра 1812. То је дотада била једна од највећих битки у историји са око четврт милиона војника. Резултат битке је био неодлучан, али пола руске војске и четвртина француске војске је погинуло или рањено. После саветовања у селу Фили Кутузов се вратио на стратегију свога претходника о повлачењу као начину да се спаси руска војска што је могуће дуже. Цена је било губљење Москве. Москва је евакуисана. После тога Наполеон је био присиљен на повлачење, па га је прогонила руска војска. Само мали делови француске велике војске напустили су Русију.

