Архитектура (рачунарство)

Из пројекта Википедија

Архитектура у рачунарству, као општи појам, се односи или на цјелокупну структуру рачунарских и информатичких система, или на један од дијелова неког ширег система. Појам се такође користи и примјењује на дизајн софтвера система, нпр., оперативног система, као и на комбинацију хардвера и софтвера система којим се омогућава комуникација између хардвера умрежених рачунара.

Архитектура рачунара, се односи на цјелокупну структуру која чини рачунар употријебљивим, ондосно на микропроцесор, примарну и секундарну меморију, матичну плочу, графичку картицу, итд., као и софтвер система, или оперативни систем. Уопштено, појам се не односи на апликационе програме, или програме апликације, као што су процесори текста, програми за манипулацију рачунарске графике и многи други, него само на оне неопходне за одржавање рачунара у функцији.

[уреди] Основни елементи

Приликом дизајна једног рачунарског система, има се у виду пет основних елемената од којих се састоји хардвер (рачунар). То су: операциона, односно аритметичко-логичка јединица, управљачка јединица, меморија, улазни и излазни дијелови. Аритметичко-логичка јединица обавља аритметичке операције и упоређује нумеричке вриједности. Управљачка јединица или контролна јединица, управља функционисањем рачунара примајући инструкције од корисника и трансформишући их у електричне сигнале, које рачунар може да схвати. Комбинација аритметичко-логичке и контролне јединице за процесовање, чине микропоцесор у савременим рачунарима (CPU, скраћеница на енглеском). Меморија похрањује инструкције и податке. Уопштено гледано, инструкције се похрањују у примарну, а подаци у секундарну меморију. Дијелови, улаза и излаза респективно омогућавају примање и слање података, односно комуникацију корисника и рачунара.