Авалски торањ
Из пројекта Википедија
Авалски телевизијски торањ (1965. - 1999.) је некадашњи торањ на планини Авали, поред Београда. Авалски торањ био је висок 202,87 метара. Један од најлепших ТВ репетитора у Европи и свету прорадио је, после петогодишње изградње, 1965. године. Ремек-дело архитектуре, једини торањ на свету који је за пресек имао равнострани троугао, осмислили су архитекти Угљеша Богдановић (умро 1994. године) и Слободан Јањић, као и конструктор, академик Милан Крстић. Изградња торња била је поверена грађевинском предузећу „Рад“. Стотинак грађевинара радило је непрестано уградивши више од 4.000 тона армираног бетона. Врхунац посла била је поставка 60 метара високе антене, тешке око 25 тона, коју су монтирали мајстори „Гоше“ из Смедеревске Паланке. Почетком маја 1965. године торањ је добио коначни изглед и постављене су телевизијске и радио антене. Наизглед "мршав", на три ноге, које су се ослањале на темељне блокове укопане 1,4 метра у стену, торањ је одолевао зубу времена и налетима кошаве "шетајући" у пречнику и од једног метра. Све до 29. априла 1999. године, када су га бомбе НАТО пакта срушиле на стотинак квадрата његове некадашње терасе.
Авалски торањ је био један од заштитних знакова Београда. Путници који би друмом прилазили Београду знали би да су надомак града када би угледали Авалски торањ. Пошто се сматра једним од најбитнијих споменика Београда, донета је одлука да се торањ обнови, након чега су прикупљена средства и градња новог торња је отпочела крајем 2006.године. Међутим, и поред емотивних разлога за обнову Авалског торња, многи сматрају да је његов значај у телекомуникационом смислу веома дискутабилан. Такође, ни у време када је постојао, он није био адекватно искоришћен у туристичком смислу.
- Видети такође: Архитектура Београда


