Мијанмар
Из пројекта Википедија
Координате: 10°-28° СГ Ш, 92°-101° ИГД
| Мото: нема | |
| Химна: Gba Majay Bma | |
| Главни град | Наи Паи То |
| Службени језик | бурмански |
| Председник: | Тан Шве |
| Премијер: | Со Вин |
| Независност: | Од ВБ 4. јануара 1948. |
| Површина | |
| - Укупно | 676.578 km² (40.) |
| - Вода (%) | 3,06 |
| Становништво | |
| - 2005. | 50.519.000 (24) |
| - Густина | 7/km² |
| Валута | kyat (100 pya) |
| Временска зона | UTC +6:30 |
| Интернет домен | .mm |
| Позивни број | +95 |
Мијанмар, другим именом Бурма, службено Мијанмарска Унија је држава у југоисточној Азији на обалама Бенгалског залива и Андаманског мора (делова Индијског океана). Граничи на западу с Бангладешом, на северозападу с Индијом, на североистоку с Кином, на истоку с Лаосом а на југоистоку с Тајландом.
Садржај |
[уреди] Историја
| За више информација погледајте Историја Мијанмара. |
Миајнмар је од 1531. до 1885. био средиште независног краљевства које је свој врхунац доживјело средином 18. века када је под мијанмарском влашћу био велик дио сусједног Тајланда и неке индијске покрајине. Британци су постепено, у три рата од 1824. до 1885. освојили земљу и укључили је у састав Британске Индије.
Од независности 1948. Мијанмар је, успркос привредном опоравку, показивао знакове политичке нестабилности која је кулминирала 1958. када је војни врх преузео власт, а затим поновно 1962. када је војска свргнула демократски изабрану владу. Политика генерала Не Wина била је мјешавина марксизма и национализма већинских Бурманаца с готово потпуном изолацијом земље. Након његовог повлачења 1988. власт је преузела скупина њему блиских војника на челу с генералом Сау Маунгом која је испрва наставила реформе започете пред крај Wиновог раздобља, али је након 1990. појачала изолацију земље, не допустивши формирање демократске владе након избора на којима је побиједила странка предвођена Аунг Сан Су Кyи, кћерком оца мијанмарске независности Аунг Сана. Она је одбила да напусти Мијанмар и од тада се углавном налази у кућном притвору.
[уреди] Географија
| За више информација погледајте Географија Мијанмара. |
У рубним дијеловима земље те на истоку доминирају планински ланци и висоравни (највиши врх 5.881 м високи Хкакабо Рази на тромеђи с Индијом и Кином). У средишњем дијелу налази се долина главне мианмарске ријеке Ирраwаддy и њених притока, испресијецана ниским горјима која се пружају у смјеру сјевер-југ. Клима је, осим у најсјевернијим дијеловима, монсунска.
[уреди] Становништво
Доминирају етнички Бурманци (око 70% становништва) чија је традиционална религија теравадски Будизам. У планинама и висоравнима на сјеверу и истоку живе мањински народи који се често оружано сукобљавају са средишњим властима око захтјева за неовисношћу. Највећи међу њима су Схан (око 9%) и Карен (око 7%).
[уреди] Привреда
Десетљећа промашене политике марксизма и изолације учинила су Мианмар једном од најсиромашнијих земаља свијета. Већина становника још се увијек бави пољопривредом. Реформски напори у посљедњем десетљећу били су тек дјеломично успјешни, а санкције САД-а, Уједињеног Краљевства и Јапана уведене 2003. додатно су погоршале тешку господарску ситуацију.
Суверене државе
Авганистан • Азербејџан1 • Бангладеш • Бахреин • Брунеј • Бутан • Вијетнам • Грузија1 • Египат3 • Израел • Индија • Индонезија2 • Ирак • Иран • Источни Тимор2 • Јапан • Јемен • Јерменија • Јордан • Јужна Кореја • Казахстан1 • Камбоџа • Катар • Народна Република Кина • Кипар • Киргизија • Кувајт • Лаос • Либан • Малдиви • Малезија • Мијанмар • Монголија • Непал • Оман • Пакистан • Русија1 • Саудијска Арабија • Северна Кореја • Сингапур • Сирија • Тајланд • Таџикистан • Туркменистан • Турска1 • Узбекистан • Уједињени Арапски Емирати • Филипини • Шри Ланка
Ентитети, зависне територије и непризнате државе
Акротири и Декелија • Република Кина (Тајван) • Макау • Нагорно-Карабах • Палестина • Хонгконг • Турска Република Северни Кипар
Напомене: (1) Делом у Европи; (2) делом у Океанији; (3) већим делом у Африци.


