Планкова константа
Из пројекта Википедија
Планкова константа (означаве се са h) је физичка константа која се користи за описивање величине кванта. Има централну улогу у квантној механици а добила је име по Планку који ју је увео приликом израчунавања зрачења црног тела. Често се користи и редукована Планкова константа (позната и као Диракова константа, означава се као
, а чита "h-прецртано"). Планкова константа се такође користи у мерењу енергије емитованих светлосних фотона према изразу E = hν, где је E енергија, h Планкова константа а ν (грчко слово ни) фреквенција.
Планкова константа и редукована Планкова константа се користе за описивање квантовања, појаве код субатомских честица (попут електрона и фотона) да се неке физичке величине јављају у одређеним износима уместо да се континуално мењају по свим могућим вредностима.
Данас усвојена вредност Планкове константе према CODATA износи:
Садржај |
[уреди] Јединице, вредност и симболи
The value of Dirac's constant is:
Уникод резервише кодна место U+210E (ℎ) за Планкову константу а U+210F (ℏ) за Диракову константу.
[уреди] Порекло Планкове константе
[уреди] Употреба
Дакле,
може се да се сматра "квантом момента импулса".
[уреди] Редукована Планкова константа - Диракова константа
[уреди] Види још
- Електромагнетно зрачење
- Природне јединице
- Шредингерова једначина
- Таласно-честични дуализам
- Квантни Халов ефекат
[уреди] Литература
- NIST link to CODATA value
- Barrow, John D. (2002). The Constants of Nature; From Alpha to Omega - The Numbers that Encode the Deepest Secrets of the Universe (на енглеском). Pantheon Books. ISBN 0-375-42221-8.






![[\hat{p_i}, \hat{x_j}] = -i \hbar \delta_{ij}](../../../math/a/0/5/a05601a21cbab6cd64e2d6c4ffc842cb.png)





