Коза

Из пројекта Википедија

Домаћа коза
Статус угрожености:  Доместификована

Таксономија
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Mammalia
ред: Artiodactyla
фамилија: Bovidae
потфамилија: Caprinae
род: Capra
врста: C. aegagrus
подврста: C. a. hircus
Триномијална номенклатура
Capra aegagrus hircus
(Лине, 1758.)
Екологија таксона


Домаћа коза (лат: Capra aegagrus hircus) је домаћа животиња, подврста дивље козе из Азије и источне Европе. Мужјак козе се зове јарац, а младунче је јаре. Претпоставља су да су козе еволуирале у субтропским и сувим пределима Земље. Оне су веома заступљене у земљама са екстезивном пољопривредном производњом, премда њихова популација бележи раст и у богатијим земљама, највише због осетљивости хумане популације на кравље млеко. Сразмерно пропорцијама коза даје више млека (у односу на сопствену тежину) него било која друга животиња - до 3kg млека дневно.

Коза достиже полну зрелост са 5 месеци (мужјак) односно 7 месеци (женка) живота. Коза је плодна до седме године старости, и обично рађа 1 до 3 младунчета. Циклус код козе траје 21 дан, почиње у јесен и понавља се неколико месеци уколико не дође до оплођења, еструс траје око једног до 3 дана. Гестакулациони период козе траје око 150 дана.

Најзначајније и најзаступљеније сорте домаћих коза у Србији су:

  • Санска коза, пореклом из провинције Sanen у Швајцарској и
  • Алпска коза.

Козе су изузетно интелегентне, социјалне животиње, зато је неопходно да се увек држе макар у пару, у супротном коза постаје трауматизована и пати од стреса и депресије.

[уреди] Употреба козе

Козје млеко се пије, а прави се и сир. Поједини људи не могу да конзумирају козје млеко због мириса. Овај мирис није јако изражен, а може се потпуно уклонити уколико се јарац физички удаљи од музне козе.

Месо се такође користи у исхрани. Од козје коже се праве веома меке и удобне рукавице. Понегде се и крзно (кострет) од појединих врста користи за производњу одевних предмета.