Сто година самоће
Из пројекта Википедија
Сто година самоће (шп: ''Cien años de soledad'') је роман колумбијског писца Габријел Гарсије Маркеса, за који је он награђен Нобеловом наградом за књижевност, 1982 године, и сматра се ремек делом хиспаноамеричке и светске литературе. Ово је једно од највише превођених и највише читаних дела шпанског језика.
Овај роман први пут је објавио издавач Едиторијал Судамерикана (Editorial Sudamericana) у Буенос Аиресу, 1967, са почетним тиражем од 8.000 примерака; до сада је продат у више од 30 милиона примерака и преведен је на 35 језика.
[уреди] Контекст и структура
Роман Сто година самоће Габријел Гарсија Маркес написао је у току 18 месеци између 1965 и 1967 године у Сиудад Мексику, граду у који се преселио са својом породицом из Колумбије. На почетну идеју за стварање овог дела аутор је дошао током једног путовања у своје родно село, Аракатака (Aracataca), у Колумбији, које је извео у друштву са својом мајком. У једној причи под називом, "Један дан после суботе", објављеној 1954, помиње се по први пут Макондо, а већина ликова из овог дела појављују се такође у неким његовим ранијим причама и романима. У почетку, он је мислио свој роман да назове Кућа, али се одлучио за наслов "Сто година самоће" да би избегао забуну и мешање са романом "Велика кућа" (La casa grande) који је објавио 1954 са својим пријатељем, такође колумбијским писцем, Алваром Самудиом (Alvaro Cepeda Samudio). Прво издање "Сто година самоће" објављено је 5. јуна 1967, код издавача Судамерикана из Буенос Аиреса, коме је оригинал овог романа био предат преко курира одвојено у два дела.
Књига се састоји из 20 поглавља без наслова, у којима је испричана једна историја у форми цикличне темпоралне (временске) структуре, током које се догађаји у селу, као и у фамилији Буендиа (Buendia), стално и наново понављају, уз мешање и стапање фантастике и реалности. У трима првим поглављима испричан је егзодус групе фамилија из естаблишмента села Макондо, док радња од 4. до 16. поглавља описује економски, политички и социјални развој села, а у завршна четири поглавља прича се о његовој декаденцији и пропадању.

