Википедија:Сјајни текстови/Фебруар

Из пројекта Википедија

Сјајни текстови

Јануар - Фебруар - Март - Април - Мај - Јун - Јул - Август - Септембар - Октобар - Новембар - Децембар

Данас је уторак, 17. април 2007

[уреди]

Изабране годишњице за фебруар

Изабрани чланак за 1. фебруар

Ракета Титан 2

Свемирска трка је била незванично такмичење између Сједињених Држава и Совјетског Савеза које је трајало од 1957. до 1975. године. Она је укључивала паралелне напоре обеју земаља да истраже свемир вештачким сателитима и да пошаљу људе у свемир и на Месец. Иако њени корени леже у раној ракетној технологији и међународној затегнутости након Другог светског рата, свемирска трка је почела након совјетског лансирања сателита „Спутњик 14. октобра 1957. Термин „свемирска трка“ је смишљен аналогијом с трком у наоружавању која се такође одигравала између САД и СССР током Хладног рата. Свемирска трка је постала важан део културног и технолошког ривалства између Совјетског Савеза и САД у другој половини 20. века. Свемирска технологија је постала посебно важна арена у овом сукобу, због своје војне примене, као и због психолошке користи од нараслог морала.

...даље...


{{Изабрани чланак за 1. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 2. фебруар

Ракета Титан 2

Свемирска трка је била незванично такмичење између Сједињених Држава и Совјетског Савеза које је трајало од 1957. до 1975. године. Она је укључивала паралелне напоре обеју земаља да истраже свемир вештачким сателитима и да пошаљу људе у свемир и на Месец. Иако њени корени леже у раној ракетној технологији и међународној затегнутости након Другог светског рата, свемирска трка је почела након совјетског лансирања сателита „Спутњик 14. октобра 1957. Термин „свемирска трка“ је смишљен аналогијом с трком у наоружавању која се такође одигравала између САД и СССР током Хладног рата. Свемирска трка је постала важан део културног и технолошког ривалства између Совјетског Савеза и САД у другој половини 20. века. Свемирска технологија је постала посебно важна арена у овом сукобу, због своје војне примене, као и због психолошке користи од нараслог морала.

...даље...


{{Изабрани чланак за 2. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 3. фебруар

Ракета Титан 2

Свемирска трка је била незванично такмичење између Сједињених Држава и Совјетског Савеза које је трајало од 1957. до 1975. године. Она је укључивала паралелне напоре обеју земаља да истраже свемир вештачким сателитима и да пошаљу људе у свемир и на Месец. Иако њени корени леже у раној ракетној технологији и међународној затегнутости након Другог светског рата, свемирска трка је почела након совјетског лансирања сателита „Спутњик 14. октобра 1957. Термин „свемирска трка“ је смишљен аналогијом с трком у наоружавању која се такође одигравала између САД и СССР током Хладног рата. Свемирска трка је постала важан део културног и технолошког ривалства између Совјетског Савеза и САД у другој половини 20. века. Свемирска технологија је постала посебно важна арена у овом сукобу, због своје војне примене, као и због психолошке користи од нараслог морала.

...даље...


{{Изабрани чланак за 3. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 4. фебруар

Ракета Титан 2

Свемирска трка је била незванично такмичење између Сједињених Држава и Совјетског Савеза које је трајало од 1957. до 1975. године. Она је укључивала паралелне напоре обеју земаља да истраже свемир вештачким сателитима и да пошаљу људе у свемир и на Месец. Иако њени корени леже у раној ракетној технологији и међународној затегнутости након Другог светског рата, свемирска трка је почела након совјетског лансирања сателита „Спутњик 14. октобра 1957. Термин „свемирска трка“ је смишљен аналогијом с трком у наоружавању која се такође одигравала између САД и СССР током Хладног рата. Свемирска трка је постала важан део културног и технолошког ривалства између Совјетског Савеза и САД у другој половини 20. века. Свемирска технологија је постала посебно важна арена у овом сукобу, због своје војне примене, као и због психолошке користи од нараслог морала.

...даље...


{{Изабрани чланак за 4. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 5. фебруар

Ракета Титан 2

Свемирска трка је била незванично такмичење између Сједињених Држава и Совјетског Савеза које је трајало од 1957. до 1975. године. Она је укључивала паралелне напоре обеју земаља да истраже свемир вештачким сателитима и да пошаљу људе у свемир и на Месец. Иако њени корени леже у раној ракетној технологији и међународној затегнутости након Другог светског рата, свемирска трка је почела након совјетског лансирања сателита „Спутњик 14. октобра 1957. Термин „свемирска трка“ је смишљен аналогијом с трком у наоружавању која се такође одигравала између САД и СССР током Хладног рата. Свемирска трка је постала важан део културног и технолошког ривалства између Совјетског Савеза и САД у другој половини 20. века. Свемирска технологија је постала посебно важна арена у овом сукобу, због своје војне примене, као и због психолошке користи од нараслог морала.

...даље...


{{Изабрани чланак за 5. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 6. фебруар

Ракета Титан 2

Свемирска трка је била незванично такмичење између Сједињених Држава и Совјетског Савеза које је трајало од 1957. до 1975. године. Она је укључивала паралелне напоре обеју земаља да истраже свемир вештачким сателитима и да пошаљу људе у свемир и на Месец. Иако њени корени леже у раној ракетној технологији и међународној затегнутости након Другог светског рата, свемирска трка је почела након совјетског лансирања сателита „Спутњик 14. октобра 1957. Термин „свемирска трка“ је смишљен аналогијом с трком у наоружавању која се такође одигравала између САД и СССР током Хладног рата. Свемирска трка је постала важан део културног и технолошког ривалства између Совјетског Савеза и САД у другој половини 20. века. Свемирска технологија је постала посебно важна арена у овом сукобу, због своје војне примене, као и због психолошке користи од нараслог морала.

...даље...


{{Изабрани чланак за 6. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 7. фебруар

Ракета Титан 2

Свемирска трка је била незванично такмичење између Сједињених Држава и Совјетског Савеза које је трајало од 1957. до 1975. године. Она је укључивала паралелне напоре обеју земаља да истраже свемир вештачким сателитима и да пошаљу људе у свемир и на Месец. Иако њени корени леже у раној ракетној технологији и међународној затегнутости након Другог светског рата, свемирска трка је почела након совјетског лансирања сателита „Спутњик 14. октобра 1957. Термин „свемирска трка“ је смишљен аналогијом с трком у наоружавању која се такође одигравала између САД и СССР током Хладног рата. Свемирска трка је постала важан део културног и технолошког ривалства између Совјетског Савеза и САД у другој половини 20. века. Свемирска технологија је постала посебно важна арена у овом сукобу, због своје војне примене, као и због психолошке користи од нараслог морала.

...даље...


{{Изабрани чланак за 7. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 8. фебруар

Ракета Титан 2

Свемирска трка је била незванично такмичење између Сједињених Држава и Совјетског Савеза које је трајало од 1957. до 1975. године. Она је укључивала паралелне напоре обеју земаља да истраже свемир вештачким сателитима и да пошаљу људе у свемир и на Месец. Иако њени корени леже у раној ракетној технологији и међународној затегнутости након Другог светског рата, свемирска трка је почела након совјетског лансирања сателита „Спутњик 14. октобра 1957. Термин „свемирска трка“ је смишљен аналогијом с трком у наоружавању која се такође одигравала између САД и СССР током Хладног рата. Свемирска трка је постала важан део културног и технолошког ривалства између Совјетског Савеза и САД у другој половини 20. века. Свемирска технологија је постала посебно важна арена у овом сукобу, због своје војне примене, као и због психолошке користи од нараслог морала.

...даље...


{{Изабрани чланак за 8. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 9. фебруар

Чарлс Дарвин

Чарлс Роберт Дарвин (1809 - 1882) Британски научник који је ударио темеље модерној теорији еволуције помоћу концепта развијања свих животних облика процесом природне селекције. Дарвин је рођен у месту Шрузбери, грофовија Шропшир 12. фебруара 1809. године као пето дете добростојеће енглеске породице. Његов прадеда с мајчине стране био је успешни трговац порцуланском и лончарском робом Џосија Ведгвуд, а прадеда с очеве стране био је у 18. веку добро познати психолог и научник Ерасмус Дарвин.

...даље...


{{Изабрани чланак за 9. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 10. фебруар

Чарлс Дарвин

Чарлс Роберт Дарвин (1809 - 1882) Британски научник који је ударио темеље модерној теорији еволуције помоћу концепта развијања свих животних облика процесом природне селекције. Дарвин је рођен у месту Шрузбери, грофовија Шропшир 12. фебруара 1809. године као пето дете добростојеће енглеске породице. Његов прадеда с мајчине стране био је успешни трговац порцуланском и лончарском робом Џосија Ведгвуд, а прадеда с очеве стране био је у 18. веку добро познати психолог и научник Ерасмус Дарвин.

...даље...


{{Изабрани чланак за 10. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 11. фебруар

Чарлс Дарвин

Чарлс Роберт Дарвин (1809 - 1882) Британски научник који је ударио темеље модерној теорији еволуције помоћу концепта развијања свих животних облика процесом природне селекције. Дарвин је рођен у месту Шрузбери, грофовија Шропшир 12. фебруара 1809. године као пето дете добростојеће енглеске породице. Његов прадеда с мајчине стране био је успешни трговац порцуланском и лончарском робом Џосија Ведгвуд, а прадеда с очеве стране био је у 18. веку добро познати психолог и научник Ерасмус Дарвин.

...даље...


{{Изабрани чланак за 11. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 12. фебруар

Чарлс Дарвин

Чарлс Роберт Дарвин (1809 - 1882) Британски научник који је ударио темеље модерној теорији еволуције помоћу концепта развијања свих животних облика процесом природне селекције. Дарвин је рођен у месту Шрузбери, грофовија Шропшир 12. фебруара 1809. године као пето дете добростојеће енглеске породице. Његов прадеда с мајчине стране био је успешни трговац порцуланском и лончарском робом Џосија Ведгвуд, а прадеда с очеве стране био је у 18. веку добро познати психолог и научник Ерасмус Дарвин.

...даље...


{{Изабрани чланак за 12. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 13. фебруар

Чарлс Дарвин

Чарлс Роберт Дарвин (1809 - 1882) Британски научник који је ударио темеље модерној теорији еволуције помоћу концепта развијања свих животних облика процесом природне селекције. Дарвин је рођен у месту Шрузбери, грофовија Шропшир 12. фебруара 1809. године као пето дете добростојеће енглеске породице. Његов прадеда с мајчине стране био је успешни трговац порцуланском и лончарском робом Џосија Ведгвуд, а прадеда с очеве стране био је у 18. веку добро познати психолог и научник Ерасмус Дарвин.

...даље...


{{Изабрани чланак за 13. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 14. фебруар

Насловна страна првог издања Дон Кихота из 1605. године

Дон Кихот (такође правилно: Дон Кихоте) Мигела Сервантеса, једно је од ремек дела шпанске и светске књижевности и најпревођенија књига на свету после Библије. Сматра се каменом темељцем западноевропске књижевности и једним од најбољих дела фикције икад објављених, као и најважнијим делом шпанског Златног века (шп: Siglo de Oro) [1].

Први део је објављен 1605. године под пуним насловом Велеумни племић Дон Кихот од Манче (шп: El ingenioso cabalero Don Quixote de la Mancha). Други део, под називом Други део велеумног племића Дон Кихота од Манче (шп: Segunda parte del ingenioso caballero Don Quixote de la Mancha), објављен је 1615. године.

...даље...


{{Изабрани чланак за 14. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 15. фебруар

Насловна страна првог издања Дон Кихота из 1605. године

Дон Кихот (такође правилно: Дон Кихоте) Мигела Сервантеса, једно је од ремек дела шпанске и светске књижевности и најпревођенија књига на свету после Библије. Сматра се каменом темељцем западноевропске књижевности и једним од најбољих дела фикције икад објављених, као и најважнијим делом шпанског Златног века (шп: Siglo de Oro) [2].

Први део је објављен 1605. године под пуним насловом Велеумни племић Дон Кихот од Манче (шп: El ingenioso cabalero Don Quixote de la Mancha). Други део, под називом Други део велеумног племића Дон Кихота од Манче (шп: Segunda parte del ingenioso caballero Don Quixote de la Mancha), објављен је 1615. године.

...даље...


{{Изабрани чланак за 15. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 16. фебруар

Насловна страна првог издања Дон Кихота из 1605. године

Дон Кихот (такође правилно: Дон Кихоте) Мигела Сервантеса, једно је од ремек дела шпанске и светске књижевности и најпревођенија књига на свету после Библије. Сматра се каменом темељцем западноевропске књижевности и једним од најбољих дела фикције икад објављених, као и најважнијим делом шпанског Златног века (шп: Siglo de Oro) [3].

Први део је објављен 1605. године под пуним насловом Велеумни племић Дон Кихот од Манче (шп: El ingenioso cabalero Don Quixote de la Mancha). Други део, под називом Други део велеумног племића Дон Кихота од Манче (шп: Segunda parte del ingenioso caballero Don Quixote de la Mancha), објављен је 1615. године.

...даље...


{{Изабрани чланак за 16. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 17. фебруар

Насловна страна првог издања Дон Кихота из 1605. године

Дон Кихот (такође правилно: Дон Кихоте) Мигела Сервантеса, једно је од ремек дела шпанске и светске књижевности и најпревођенија књига на свету после Библије. Сматра се каменом темељцем западноевропске књижевности и једним од најбољих дела фикције икад објављених, као и најважнијим делом шпанског Златног века (шп: Siglo de Oro) [4].

Први део је објављен 1605. године под пуним насловом Велеумни племић Дон Кихот од Манче (шп: El ingenioso cabalero Don Quixote de la Mancha). Други део, под називом Други део велеумног племића Дон Кихота од Манче (шп: Segunda parte del ingenioso caballero Don Quixote de la Mancha), објављен је 1615. године.

...даље...


{{Изабрани чланак за 17. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 18. фебруар

Насловна страна првог издања Дон Кихота из 1605. године

Дон Кихот (такође правилно: Дон Кихоте) Мигела Сервантеса, једно је од ремек дела шпанске и светске књижевности и најпревођенија књига на свету после Библије. Сматра се каменом темељцем западноевропске књижевности и једним од најбољих дела фикције икад објављених, као и најважнијим делом шпанског Златног века (шп: Siglo de Oro) [5].

Први део је објављен 1605. године под пуним насловом Велеумни племић Дон Кихот од Манче (шп: El ingenioso cabalero Don Quixote de la Mancha). Други део, под називом Други део велеумног племића Дон Кихота од Манче (шп: Segunda parte del ingenioso caballero Don Quixote de la Mancha), објављен је 1615. године.

...даље...


{{Изабрани чланак за 18. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 19. фебруар

Теодора (рођ. око 500.-умрла 28. јуна 548. год.) је била супруга источноримског (византијског) цара Јустинијана I и његов најближи саветник и сарадник преко двадесет година. Ипак, захваљујући Прокопијевој Тајној историји, Теодора је превасходно остала упамћена као куртизана која се узнела до царског трона.

Теодора је била родом из породице циркуских забављача, а она сама се још као девојчица прочула као пантомимичарка. Мајка, која је остала удовица, је све три ћерке брзо увела у забављачки посао и његове добре и лоше стране. Ипак, у време када је након 520. упознала Јустинијана Теодора је водила частан и сиромашан живот преље. Јустинијан је успео да наговори свог ујака Јустина I да измени древни закон који је забрањивао сенаторима да се венчавају са женама без части, тј бившим глумицама и робињама.

...даље...


{{Изабрани чланак за 19. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 20. фебруар

Теодора (рођ. око 500.-умрла 28. јуна 548. год.) је била супруга источноримског (византијског) цара Јустинијана I и његов најближи саветник и сарадник преко двадесет година. Ипак, захваљујући Прокопијевој Тајној историји, Теодора је превасходно остала упамћена као куртизана која се узнела до царског трона.

Теодора је била родом из породице циркуских забављача, а она сама се још као девојчица прочула као пантомимичарка. Мајка, која је остала удовица, је све три ћерке брзо увела у забављачки посао и његове добре и лоше стране. Ипак, у време када је након 520. упознала Јустинијана Теодора је водила частан и сиромашан живот преље. Јустинијан је успео да наговори свог ујака Јустина I да измени древни закон који је забрањивао сенаторима да се венчавају са женама без части, тј бившим глумицама и робињама.

...даље...


{{Изабрани чланак за 20. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 21. фебруар

Теодора (рођ. око 500.-умрла 28. јуна 548. год.) је била супруга источноримског (византијског) цара Јустинијана I и његов најближи саветник и сарадник преко двадесет година. Ипак, захваљујући Прокопијевој Тајној историји, Теодора је превасходно остала упамћена као куртизана која се узнела до царског трона.

Теодора је била родом из породице циркуских забављача, а она сама се још као девојчица прочула као пантомимичарка. Мајка, која је остала удовица, је све три ћерке брзо увела у забављачки посао и његове добре и лоше стране. Ипак, у време када је након 520. упознала Јустинијана Теодора је водила частан и сиромашан живот преље. Јустинијан је успео да наговори свог ујака Јустина I да измени древни закон који је забрањивао сенаторима да се венчавају са женама без части, тј бившим глумицама и робињама.

...даље...


{{Изабрани чланак за 21. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 22. фебруар

Теодора (рођ. око 500.-умрла 28. јуна 548. год.) је била супруга источноримског (византијског) цара Јустинијана I и његов најближи саветник и сарадник преко двадесет година. Ипак, захваљујући Прокопијевој Тајној историји, Теодора је превасходно остала упамћена као куртизана која се узнела до царског трона.

Теодора је била родом из породице циркуских забављача, а она сама се још као девојчица прочула као пантомимичарка. Мајка, која је остала удовица, је све три ћерке брзо увела у забављачки посао и његове добре и лоше стране. Ипак, у време када је након 520. упознала Јустинијана Теодора је водила частан и сиромашан живот преље. Јустинијан је успео да наговори свог ујака Јустина I да измени древни закон који је забрањивао сенаторима да се венчавају са женама без части, тј бившим глумицама и робињама.

...даље...


{{Изабрани чланак за 22. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 23. фебруар

Теодора (рођ. око 500.-умрла 28. јуна 548. год.) је била супруга источноримског (византијског) цара Јустинијана I и његов најближи саветник и сарадник преко двадесет година. Ипак, захваљујући Прокопијевој Тајној историји, Теодора је превасходно остала упамћена као куртизана која се узнела до царског трона.

Теодора је била родом из породице циркуских забављача, а она сама се још као девојчица прочула као пантомимичарка. Мајка, која је остала удовица, је све три ћерке брзо увела у забављачки посао и његове добре и лоше стране. Ипак, у време када је након 520. упознала Јустинијана Теодора је водила частан и сиромашан живот преље. Јустинијан је успео да наговори свог ујака Јустина I да измени древни закон који је забрањивао сенаторима да се венчавају са женама без части, тј бившим глумицама и робињама.

...даље...


{{Изабрани чланак за 23. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 24. фебруар

Теодора (рођ. око 500.-умрла 28. јуна 548. год.) је била супруга источноримског (византијског) цара Јустинијана I и његов најближи саветник и сарадник преко двадесет година. Ипак, захваљујући Прокопијевој Тајној историји, Теодора је превасходно остала упамћена као куртизана која се узнела до царског трона.

Теодора је била родом из породице циркуских забављача, а она сама се још као девојчица прочула као пантомимичарка. Мајка, која је остала удовица, је све три ћерке брзо увела у забављачки посао и његове добре и лоше стране. Ипак, у време када је након 520. упознала Јустинијана Теодора је водила частан и сиромашан живот преље. Јустинијан је успео да наговори свог ујака Јустина I да измени древни закон који је забрањивао сенаторима да се венчавају са женама без части, тј бившим глумицама и робињама.

...даље...


{{Изабрани чланак за 24. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 25. фебруар

Теодора (рођ. око 500.-умрла 28. јуна 548. год.) је била супруга источноримског (византијског) цара Јустинијана I и његов најближи саветник и сарадник преко двадесет година. Ипак, захваљујући Прокопијевој Тајној историји, Теодора је превасходно остала упамћена као куртизана која се узнела до царског трона.

Теодора је била родом из породице циркуских забављача, а она сама се још као девојчица прочула као пантомимичарка. Мајка, која је остала удовица, је све три ћерке брзо увела у забављачки посао и његове добре и лоше стране. Ипак, у време када је након 520. упознала Јустинијана Теодора је водила частан и сиромашан живот преље. Јустинијан је успео да наговори свог ујака Јустина I да измени древни закон који је забрањивао сенаторима да се венчавају са женама без части, тј бившим глумицама и робињама.

...даље...


{{Изабрани чланак за 25. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 26. фебруар

Теодора (рођ. око 500.-умрла 28. јуна 548. год.) је била супруга источноримског (византијског) цара Јустинијана I и његов најближи саветник и сарадник преко двадесет година. Ипак, захваљујући Прокопијевој Тајној историји, Теодора је превасходно остала упамћена као куртизана која се узнела до царског трона.

Теодора је била родом из породице циркуских забављача, а она сама се још као девојчица прочула као пантомимичарка. Мајка, која је остала удовица, је све три ћерке брзо увела у забављачки посао и његове добре и лоше стране. Ипак, у време када је након 520. упознала Јустинијана Теодора је водила частан и сиромашан живот преље. Јустинијан је успео да наговори свог ујака Јустина I да измени древни закон који је забрањивао сенаторима да се венчавају са женама без части, тј бившим глумицама и робињама.

...даље...


{{Изабрани чланак за 26. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 27. фебруар

Теодора (рођ. око 500.-умрла 28. јуна 548. год.) је била супруга источноримског (византијског) цара Јустинијана I и његов најближи саветник и сарадник преко двадесет година. Ипак, захваљујући Прокопијевој Тајној историји, Теодора је превасходно остала упамћена као куртизана која се узнела до царског трона.

Теодора је била родом из породице циркуских забављача, а она сама се још као девојчица прочула као пантомимичарка. Мајка, која је остала удовица, је све три ћерке брзо увела у забављачки посао и његове добре и лоше стране. Ипак, у време када је након 520. упознала Јустинијана Теодора је водила частан и сиромашан живот преље. Јустинијан је успео да наговори свог ујака Јустина I да измени древни закон који је забрањивао сенаторима да се венчавају са женама без части, тј бившим глумицама и робињама.

...даље...


{{Изабрани чланак за 27. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 28. фебруар

Теодора (рођ. око 500.-умрла 28. јуна 548. год.) је била супруга источноримског (византијског) цара Јустинијана I и његов најближи саветник и сарадник преко двадесет година. Ипак, захваљујући Прокопијевој Тајној историји, Теодора је превасходно остала упамћена као куртизана која се узнела до царског трона.

Теодора је била родом из породице циркуских забављача, а она сама се још као девојчица прочула као пантомимичарка. Мајка, која је остала удовица, је све три ћерке брзо увела у забављачки посао и његове добре и лоше стране. Ипак, у време када је након 520. упознала Јустинијана Теодора је водила частан и сиромашан живот преље. Јустинијан је успео да наговори свог ујака Јустина I да измени древни закон који је забрањивао сенаторима да се венчавају са женама без части, тј бившим глумицама и робињама.

...даље...


{{Изабрани чланак за 28. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 29. фебруар

Милутин Миланковић

Милутин Миланковић (1879 - 1958), српски геофизичар, климатолог, геофизичар, астроном, оснивач катедре за небеску механику на Београдском универзитету и светски уважаван научник, познат по теорији ледених доба, која повезује варијације земљине орбите и дугорочне климатске промене. Ова теорија је позната под именом Миланковићеви циклуси.

Миланковић је рођен 28. маја 1879. године у Даљу, близу Осијека (тада Аустро-Угарска, данас Хрватска). Похађао је Бечки технолошки институт, где је дипломирао грађевину 1902. и стекао докторат из техничких наука 1904. Касније је радио у тада чувеној фирми Адолфа Барона Питела Betonbau-Unternehmung у Бечу.

...даље...


{{Изабрани чланак за 29. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)




Сјајни текстови

Јануар - Фебруар - Март - Април - Мај - Јун - Јул - Август - Септембар - Октобар - Новембар - Децембар