Константин XI Палеолог Драгаш
Из пројекта Википедија
| Константин Палеолог Драгаш | |
|---|---|
|
Икона Константина Драгаша |
|
| рођен: | 9. фебруар, 1404. Цариград, Византијско царство |
| преминуо: | 29. мај, 1453. Цариград, Византијско царство |
Константин XI Палеолог (понекад означен и као Константин XII или Константин XIII), познат као Константин Драгаш (грчки: Κωνσταντίνος ΧΙ Δραγάσης Παλαιολόγος), (9. фебруар 1404. - 29. мај 1453.) био је последњи владар Византијског царства од 1449. године до смрти.
Садржај |
[уреди] Порекло
Рођен је у Цариграду, као осмо дете (од десеторо), Манојла II и Јелене Драгаш (ћерке Константина Драгаша (Дејановића)), обласног господара који је владао источном Македонијом. По мајчиној линији Константин, као и његов брат Јован VIII, је био чукунунук српског краља Стефана Дечанског и по тој основи потомак Немањића. Константин је одрастао у Цариграду и по свему је био прави Византинац, али је свом имену додао и мајчино презиме Драгаш.
[уреди] Константин, деспот Мореје
Константин 1443. постаје деспот Мореје (Пелопонез) са седиштем у Мистри (тврђава на брду изнад Спарте). Исте године напао је Ахајску кнежевину и без муке освојио Тебу и Атину, натеравши их да му плаћају данак, међутим врло брзо су га одатле протерали Турци.
[уреди] Константин, цар Византије
Смрт његовог брата цара Јована VIII Палеолога (грчки: Ιωάννης VIII Παλαιολόγος) отвара спор око престола између Константина и његовог брата Димитрија (грчки: Δημήτριος), који на њихов захтев решава турски султан Мурат II. Он "пресуђује" у корист Константина који је проглашен за цара у Мистри 06. јануара 1449. Нови цар је већ други пут био удовац и покушао је да се ожени удовицом Мурата II, Маром, ћерком српског деспота Ђурђа Бранковића, иначе својом даљом рођаком.Мара је била поштована на османском двору и Константин се уздао у њен утицај на новог султана. Млади султан Мехмет II, је отворено почео да претендује на Цариград. Константин је био у безизлазној ситуацији пошто је Константинопољ био окружен турским поседима и морао је да тражи помоћ од запада. Међутим запад је од њега тражио исто што и од његових претходника - црквену унију у виду прихватања папе као универзалног поглавара хришћанства . Након фирентинског сабора 1452. он објављује унију, али је одбацују апсолутно сви слојеви византијског друштва, а овај потез га удаљује војног заповеднника надвојводе (грчки: Μέγας Δούκας) Луке Нотараса (грчки: Λουκάς Νοταράς).
[уреди] Константин, бранилац Цариграда
Турски султан Мехмет II, му је понудио пред почетак опсаде Цариграда да се повуче у Мистру и независно управља Морејом, ако му преда град. Константин је то одбио, одлучивши да се бори, макар га то стајало живота, за Царство. Приликом коначног напада, јуначки гине у покушају да заустави продор јаничара у град 29. маја.
Када су Турци већ почели да надиру у град, Константин одбацује све знаке царског достојанства и креће у последњии јуриш праћен:
- својим рођаком Теофилом Палеологом
- заповедником Бранасом
- дон Франциском од Толеда
- Димитријем Кантакузином
- Матијасом Скоромалисом
- Јованом Далматусом.
Нико од њих седморице више није виђен нити се зна где почива због чега се сматра да је Константин покопан у масовној гробници.
[уреди] Константин, бесмртни цар
Пошто његово тело никада није пронађено, у грчком народу постоји легенда да Константин приликом последњег јуриша није погинуо, већ да га је смрти спасао анђео који га је претворио у мермерну статуу да спава. Потом га је анђео сместио у пећину која се налази под Златном капијом да ту спава и чека да хришћани ослободе Цариград, када ће се пробудити и предводити их у завршној борби, после чега ће ући у град кроз Златну капију, капију кроз коју су византијски цареви од Теодосија I тријумфално улазили у град. Због овога су многи турски султани држали зазидану Златну капију.
Константина Драгаша православни верници широм света сматрају свецем, а спомен на њега се слави 29.05. када је он мученички погинуо у борби за свој Град, Народ и Веру.
[уреди] Константинова породица
Женио се два пута:
- Први пут 01. јула, 1428. Мадленом Токо, нећаком италијанског владара Епира, која умире новембра наредне године.
- Други пут Катарином Гатилузио, ћерком ђеновљанског господара Лезбоса која умире 1442.
Остаје нејасно да ли је имао деце, јер неки извори наводе да је имао ћерку Магдалену, док други тврде да уопште није имао деце.
| Претходник: Јован VIII Палеолог |
Византијски цареви | Наследник: - |
| Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |

