Кула (град)
Из пројекта Википедија
Кула је град у Војводини, Србија, са око 19.000 становника.
Садржај |
[уреди] Историја
Данашња Кула помиње се у историјским записима као једно од најстаријих насеља Бачке. Претпоставља се да је ту још 1522. године, на почетку 16. века, постојао "град од земље" с турском војном посадом и нешто мало унаоколо насељених Срба и Буњеваца.
У ствари, најраније, званичне податке о Кули срећемо у белешкама о поседу Ференца Вешелењија из 1652. године, као и из пројекта грофа Штаренберга од 29. августа 1699. године у којем се говори о граници према Турцима на којој је била посада од 100 војника. По свему судећи, Кула или ближа околина је била насељена много векова пре првих нађених записа о постојању овог места. Велика пустошења у овим крајевима и измењена структура становништва су допринели да трагови ранијих насеља нестану. По народном предању, у време Турака, негде на територији данашње Куле, постојала је једна кула са турском посадом (мање утврђење или осматрачница), те се сматра да је место по тој кули и добило назив. О овоме не постоје неки чвршћи докази, нити су у том правцу вршена озбиљнија истраживања до данас. Па ипак се зна да је у наредним вековима ова територија често мењала господаре да би се тек после И светског рата припојила матици Србији. И поред великих пустошења која су Турци вршили у овим крајевима су из тих времена остали први писани трагови о постојању Куле. Тако је забележено у црквеним записима прелатства, Калоча (Мађарска) о убирању даџбина (десетине) за цркву.
- "...1543. године... Кула (!) 12 форинти и 1 пар чизама..."
- "...1650. године... Кула 12 форинти и пар чизама..."
У једном запису из 1733. године је забележено да је Кула имала 251 кућу. Записи из тих времена спомињу Кулу као: Куља, Кола, Кула, Горња Кула, Доња Кула, што упућује на могућност постојања и два одвојена насеља: један део насеља, вероватно на падинама узвишице Телечке, а други негде испред ових падина.
Из 18. и 19. века постоје већ редовнији записи о овим крајевима. У Бачкој, па и у околини Куле, обзиром на природне погодности првенствено се развијала земљорадња и сточарство. Насељавање Мађара 1740. и Немаца 1780-1785. године имало је поред економског, и национално-политички карактер.
Баш за околину Куле, па и целу средњу Бачку, од огромног је значаја било ископавање одводног канала од Куле до Врбаса 1785. године, којим су одвођене воде из мочварних предела из горњег атара Куле у природни ток речице од Врбаса према Тиси. Овај канал је продужен до мочварног предела код Новог Сивца 1786. године. Већ у периоду 1793-1797. године овај канал је продужен и повезан са Дунавом и Тисом те је створена претеча данашњег Великог Бачког Канала. Творац овог канала је био инжењер Јожеф Киш, који је у остварењу овог великог подухвата наилазио на много неразумевања и велике тешкоће.
Кула је пред сам крај 19. века повезана са осталим местима макадамским путем Сомбор-Кула-Врбас-Бечеј, и Кула-Крстур-Оџаци. Директну железничку везу добија 1896. године пругама Сомбор-Кула-Бечеј, и Мали Иђош-Кула-Бачка Паланка. Железничка веза је постојала и раније иако нешто удаљена од Куле, пругом Суботица-Врбас-Нови Сад, када је станица у Врбасу носила назив Врбас-Кула.
Привреда Куле већ у 18. веку бележи видан развој, а у 19. и 20. веку уместо мануфактурног добија индустријски карактер. Прерада конопље и влакана свилене бубе, затим производња пива, били су познати у Кули у 19. веку. Почетком 20. века село је имало 9000 становника; занатство је било веома развијено, док је индустрија била у успону. Кула је имала и свој лист: "Backsai Kozerdekek".
Устаљењем новонасељених становника у 18. веку, не само земљорадња и сточарство, већ и занатство се почело развијати. Тако су у Кули по записима из 1815. године постојали цехови кројача, обућара, а касније 1819. године цехови ћурчија, ткача итд. Занатство се нагло развијало, па је 1894. године занатско удружење у Кули бројало 254 члана, а који су евидентирали 154 помоћника и 59 ученика. Развијено занатство је у овом месту била колевка индустријализације. Тако је:
- 1812. године основана фабрика пива.
- 1876. године је подигнут први парни млин.
- 1880. године је основана фабрика плугова.
- 1882. године је основана ливница и фабрика арматура.
- 1892. године основана је фабрика свилених тканина.
- 1904. године основана је фабрика столарија.
- 1906. године основана је фабрика шешира.
- 1908. године је основана фабрика вунених тканина.
- 1916. године је подигнут Млин "Житобачке".
- 1920. године је подигнута фабрика коже, мада њена производња датира још из 1753, када су то биле мануфактурне радионице, с малим бројем радника и понеком машином.
Неке од ових фабрика су после Првог светског рата, а нарочито за време светске економске кризе (1929-1931. године) престале са радом, као што су фабрика свилених тканина, фабрика столарија и фабрика шешира.
[уреди] Демографија
Према попису из 2002. године град Кула има 19.301 становника. Етничка структура је следећа:
- Срби (49,86%)
- Црногорци (15,66%)
- Мађари (14,19%)
- Украјинци (5,83%)
- Русини (3,76%)
- Југословени (2,31%)
- Хрвати (1,67%)
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
| Насељена места општине Кула |
|---|
|
Кула • Крушчић • Липар • Нова Црвенка • Руски Крстур • Сивац • Црвенка |
|
|||||
|---|---|---|---|---|---|
| Преко милион становника: | Београд | ||||
| Преко 100.000 становника: | Крагујевац | Ниш | Нови Сад | Призрен | Приштина | ||||
| Преко 19.000 у централној Србији: | Аранђеловац | Бор | Врање | Горњи Милановац | Зајечар | Јагодина | Краљево | Крушевац | Лесковац | Лозница | Нови Пазар | Параћин | Пирот | Пожаревац | Прибој | Прокупље | Смедерево | Смедеревска Паланка | Ћуприја | Чачак | Ужице | Шабац | ||||
| Преко 19.000 у Војводини: | Апатин | Бачка Паланка | Бечеј | Врбас | Вршац | Зрењанин | Инђија | Кикинда | Кула | Панчево | Рума | Сента | Сомбор | Сремска Митровица | Суботица | Темерин | ||||
| Преко 19.000 на Косову и Метохији: | Гњилане | Ђаковица | Косово Поље | Косовска Митровица | Обилић | Ораховац | Пећ | Подујево | Урошевац | ||||
| Види још : | списак градова и списак насељених места | ||||

