Салерно

Из пројекта Википедија

Положај Салерна у Италији
Положај Салерна у Италији

Салерно је град у Италији у регији Кампањи. Налази се у Салернском заливу на Тиренском мору. По процени из 2005. има 146.324 становника. У Салерну се налазио најстарији универзитет у Европи, Салернска медицинска школа, која је представљала значајан извор медицинских знања у средњем веку.

Садржај

[уреди] Историја

Салерно онако како се види са брда изнад града
Салерно онако како се види са брда изнад града

Подручје око Салерна настањено је још од предисторијских времена. Први извесни знаци људскога присуства датирају из 9. и 6. века пне. Самнитско-етрурски град Ирна је ту постојао. То насеље је представљало базу за трговину Етрураца са грчким колонијама Посидонијом и Елејом. Са римском присутношћу у Кампањи Ирна је губила значај. Надомештена је римском колонијом Салернум ( Salernum ), која се развила око почетнога утврђења. Нови град је постепено изгубио војну функцију и постао је трговачки центар, који је био повезан са Римом са Виа Попилија. Виа Попилија се протезала до Луканије и даље. Под Диоклецијаном у трећем веку Салерно је постао административни центар. И током петога века Салерно остаје значајан центар под Остроготима. Током 6. века трајао је Готски рат ((535. - 552.). Византија је победила Готе и потпуно је владала до 568., тј до доласка Лангобарда. Као и многи јужни градови (Гета, Соренто, Амалфи) Салерно је одолевао Лангобардима. Пао је 646. и постао је део војводства Беневенто. Под Лангобардима Салерно је достигао свој врхунац. Аречи II је преместио 774. седиште војводства у Салерно, са циљем да избегне офанзиву Карла Великога и да осигура контролу над стратешким подручјем око Салерна. Под Аречијем Салерно је постао центар за изучавање са чувеном Медицинском школом. Лангобардски војвода је наредио да се град утврди. Салерно је 839. постао независан од Беневента. Око 1000. Жаимар IV је анектирао готово целу јужну Италију и владао је из Салерна. Сарацени су сталним нападима изазивали нестабилност. Осим тога и унутрашњи немири су слабили Салерно.

Салернска медицинска школа на минијатури у Авиценином Канону
Салернска медицинска школа на минијатури у Авиценином Канону

Нормани под Робертом Гвискаром су 13. децембра 1076. освојили Салерно и окончали су стогодишњу ломбардску власт. Роберт Гвискар се пре освајања оженио Жаимаровом ћерком. Тада је изграђена величанствена катедрала у арапско-готском стилу. Салернска медицинска школа се сматра најстаријом медицинском установом на Западу. Хенрик IV извршио инвазију у име своје жене Констанце Сицилијанске, која је била наследница. Салерно се 1191. предао и обећао лојалност већ на вести о надолазећој армији. Надбискуп је био огорчен и прешао је у Напуљ, који је одолевао опсади. С друге стране 1194. Напуљ и готово цела јужна Италија су се предали, а Салерно је одолевао. Када је Салерно пао, Хенрик IV је опљачкао град и Салерно је тада изгубио свој значај. Хенрик је био са разлогом љут на Салерно, јер је Констанцу Сицилијанску дао грађанима на чување, а они су га издали, а њу предали Танкреду Сицилијанскоме. Хенриков син Фридрих II је још више умањио значај Салерна у корист Напуља. Тада је основан Универзитет у Напуљу. Након Анжујскога освајања град је улепшан скулптурама Бобачија Пиперна.

Салерно у 17. веку
Салерно у 17. веку

Салерно је био чувен по медицинској школи или низу школа. У једанаестом веку Салерно је био нашироко познат као центар медицинског знања у западној Европи, на сличан начин како је Александрија била у античком свету. Око 1060. бенедиктински монах Константин Африканац је стигао у опатију Монте Касино, 100 миља северно од Салерна. Преводио је многе медицинске текстове античке Грчке и Рима са јединих преживелих арапских превода на латински. Од тих текстова су били очувани једино арапски преводи. Од 14. века надаље развили су се моћни локални феудални господари кнежеви Сансервина. Постали су и деловали су као господари подручја. Током 15. века Салерно је био поприште борби Анжујаца и Арагонаца, а локални владари су били сад на једној сад на другој страни. Почетком 16. века последњи Сансевино кнежеви су дошли у сукоб са Арагонцима, па су изгубили све, а почео је и период упропаштавања града. Куга и потрес су погодили град 1656.,1688, 1694. У 18. веку долази до полаганог опоравка и краја шпанске доминације. Салерно је након Наполеоновога успеха у Италији 1799. постао део Партенопенске републике, која је наследила Напуљску краљевину. Владари су постали Жозеф Бонапарта и Жоашен Мира. Мира је затворио чувену салернску медицинску школу.

Салерно
Салерно

У септембру 1943. у Салерно су се искрцали савезници. Од фебруара до јула 1944. краткотрајна италијанска влада Пјетра Бадоља је имала седиште у Салерну.

[уреди] Економија

Економија је базирана на сервисном сектору и туризму. Већина градске мануфактуре није преживела економску кризу 1970тих. Лука у Салерну је једна од најактивнијих на Тиренском мору. Превози се 7 милиона тона робе годишње.

[уреди] Знаменитости

  • Катедрала
  • свети Бенедикт је део манастира из 7.-9. века. Након сараценскога разарања 884. поново је изграђена.
  • Свети Ђорђе је најпознатија барокна црква у Салерну због јако значајних фрески из 17. века. Повезана је са једним од најстаријих манастира из 9. века.
  • Аречи замак је велики замак који надзире град са 300 метара високог брда. Лангобард Аречи II га је проширио на већ постојећој римско-византијској конструкцији.
  • Терасена замак је изградио Роберт Гвискар од 1076.-1086. Остали су само мали остаци након потреса из 1275.
  • Палата Давоса из 17, века

[уреди] Спољашње везе

Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за: