Хуан Грис

Из пројекта Википедија

Портрет Пикаса, 1912.
Портрет Пикаса, 1912.

Хуан Грис (шп: Juan Gris), чије је право име било Хозе Викторијано Гонзалес (шп: Jose Victoriano Gonzales) (23. март 1887. - 11. мај 1927.) је шпански сликар и графичар, значајан представник кубизма који је у току свога целога живота живео и стварао у Француској у Паризу.

Рођен је као тринаесто од четрнаестеро деце и у првим годинама његовога живота га је његов стриц подучавао сликарским техникама. 1902. године почиње његов студиј на уметничкој школи у Мадриду где је завршио 1904. свој студиј и учио под руководством сликара Хосе Марија Карбонера. 1906. године отишао је у Француску где се настанио и остао тамо до краја свога живота. У почетку је био везан за идеје које су се оформиле око Југендстила. Зарађивао је прављењем илустрација за новине и часописе.

1911. године се сусрео и упознао са Пикасом и Браком и оба су га позвала да се врати сликарству. Пикасо и Грис постају пријатељи и сликају често заједно на Монмартру у Паризу. Утицали су један на другога и концентрирали су се на аналитички кубизам. Године 1912. су се појавила прва њихова кубистичка дела. Године 1912. је Грис насликао чувену слику - портрет Пабла Пикаса. 1914. године сусрео је Анрија Матиса који је његову технику учинио профињенијом. Са Браком и Пикасом је радио слике у које је укомпоновао новинску хартију и тапете - колаже. Године 1916. почео је Грис своју архитектонску фазу у којој је више пажње поклањао формама него боји. У свом стилу је радио на делима која су била у стилу аналитичког а затим и синтетичког кубизма. Сликао је мртве природе прожете лиризмом и реминисценцијама на арапско-шпански орнамент у мирно тонираној палети боја и бизарне фигуре сферичних облика ( циклус Арлекини и Пијероти) радио је литографије и инсценације за балетну групу Сергеја Дијадигљева а писао је и расправе о сликарству.

Године 1925. године Грис се тешко разболео. Умро је 11. маја 1927. године у Паризу.

[уреди] Литература

  1. Enciklopedija Leksikografičkog zavoda, Zagreb, 1966.
  2. Kniha o velkych zberatelich, Pierre Cabane, Praha 1971,
  3. Übar die Möglichkeiten der Malerei, Hamburg 1997.

[уреди] Спољашње везе

Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за: