Крсна слава
Из пројекта Википедија
| Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком слава. (Разговор) |
Крсна слава је обичај који потиче из давних времена, и који је био је изузетно важан празник и пре покрштавања јужних Словена. У то време политеизма, свака породица или кућна заједница имала је свог божанског заштитника коме је придавала посебну важност. Српска православна црква је, по идејама Светог Саве овај обичај прихватила, прво га продуховљавајући хришћанском вером и начелима, а затим усвојила.
Крсна слава, као обичај, живи у многим облицима у српском народу: као слава одређене породице, црквена слава, племенска слава, па чак и занатлијска слава. Тиме је целокупна култура српског народа прожета крсним славама а тиме и хришћанским духом који је уочљив у свим аспектима народног живота.
Славу слави свака кућа према својим могућностима, и богатији и сиромашнији. Обележје славу су колач, вино, свећа и икона светитеља. Негде се спрема и жито, али је то новији обичај и није свуда прихваћен. Све преко тога су материјалне могућности домаћина.
Слава је постала заштитник једне одређене породице, братства или племена. Расељавањем и размножавањем, људи су задржавали крсну славу својих предака и слава је прелазила с колена на колено, са оца на сина, кроз све векове наше историје.
Српски народ је славио своју славу и у најтежим тренуцима свог живота: у рату, у ропству или у болници. Славило се и кад је народу било најтеже за време вишевековног ропства под Турцима. Верност српског народа крсној слави је одувек била велика, па се и данас њом веома поноси.
Осим Срба, крсну славу или нешто доста слично њој, слави и нешто Бугара, Румуна и Арбанаса. Поред Срба православне вере, славу славе и Срби католици у Боки Которској, Далмацији и јужној Херцеговини, затим Црногорци и Македонци. Сличан слави је и имендан који се доста поштује у Македонији.
Слава је имала утицаја и на разне историјске догађаје, варовања и људску машту. Кнез Лазар се сукобио са турском војском у Боју на Косову на Видовдан односно на дан Светог Амоса који је према легенди био његова крсна слава. Књига Стевана Сремца Ивкова слава заснована је на једној породичној слави, а недавно је прерађена и као филм.
[уреди] Литература
- Епископ Николај и Протођакон Љубомир Ранковић: Српске славе и верски обичаји, Шабац 2000.
- Милан Т. Вуковић: Народни обичаји, веровања и пословице код Срба, Београд 1985.
| Српски црквени и народни празници | |
|---|---|
| јануар: | Туциндан, Бадњи дан, Божић, Стевањдан, Васиљевдан, Крстовдан, Богојављење, Јовањдан, Савиндан, Часне вериге |
| фебруар: | Три јерарха, Тривундан, Сретење, Теодорова субота |
| март: | Младенци |
| ускршњи празници*: | Врбица, Цвети, Велики четвртак, Велики петак, Ускрс, Спасовдан, Тројице |
| април: | Благовести |
| мај: | Ђурђевдан, Марковдан, Јеремијин дан |
| јун: | Видовдан |
| јул: | Ивањдан, Петровдан, Павловдан, Огњена Марија |
| август: | Илиндан, Блага Марија, Свети Пантелија, Преображење, Свети Стеван Ветровити, Велика Госпојина |
| септембар: | Усечење, Мала Госпојина, Крстовдан |
| октобар: | Михољдан, Томиндан, Срђевдан, Трнова Петка, Лучиндан |
| новембар: | Митровдан, Врачеви, Ђурђиц, Аранђеловдан, Мратиндан |
| децембар: | Ваведење, Алимпијевдан, Никољдан, Детињци, Материце, Оци (или Очеви) |

