Зимске олимпијске игре 1968.
Из пројекта Википедија
| X Зимске олимпијске игре - Гренобл 1972. | |
|
|
|
| Град домаћин | Гренобл, Француска |
| Број држава | 37 |
| Број спортиста | 1158 |
| Број спортова | 6 |
| Број такмичења | 35 |
| Отварање игара | 6. фебруара 1968. |
| Затварање игара | 18. фебруара 1968. |
X Зимске олимпијске игре су одржане 1968. године у Греноблу, у Француској.
По први пут је Међународни олимпијски комитет дозволио да Источна и Западна Немачка наступе као потпуно одвојени тимови, иако су до ових Зимских олимпијских игара наступали заједно каотим Немачке. Та ће се пракса одвојених наступа наставити све до поновног уједињења Немачке 1990. године.
У такмичарском програму су се истакнули слиједећи појединци и момчади:
- Алпски скијаш из Француске Жан-Клод Кили је разгалио срца домаћих гледаоца освојивши златне медаље у све три тадашње алпске дисциплине (слалом, велеслалом, спуст).
- Тоини Густафсон, тркачица на скијама из Шведске, је доминирала с освојена два злата у обе појединачне дисциплине (5 и 10 км) па је тим медаљама придодала и сребро из штефете.
- Еугенио Монти из Италије је остварио редак подвиг: као пилот боба наступио је и у бобу двоседу и у бобу четвероседу, те у обе трке освојио златну медаљу.
- По први пута од када се на Зимским олимпијским играма укључилио тим СССР-а нека друга држава је била прва по броју освојених медаља. То је овај пут успело тиму Норвешке, која је на тај начин за кратко прекинула доминацију спортске велесиле СССР-а на Зимским играма.
[уреди] Списак спортова
|
[уреди] Списак поделе медаља
(Медаље домаћина посебно истакнуте)
| Зимске олимпијске игре Гренобл 1968. | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Пласман | Држава | Укупно | |||
| 1 | 6 | 6 | 2 | 14 | |
| 2 | 5 | 5 | 3 | 13 | |
| 3 | 4 | 3 | 2 | 9 | |
| 4 | 4 | 0 | 0 | 4 | |
| 5 | 3 | 4 | 4 | 11 | |
| 6 | 3 | 3 | 3 | 9 | |
| 7 | 3 | 2 | 3 | 8 | |
| 8 | 2 | 2 | 3 | 7 | |
| 9 | 1 | 5 | 1 | 7 | |
| 10 | 1 | 2 | 2 | 5 | |
| 1 | 2 | 2 | 5 | ||
| 12 | 1 | 2 | 1 | 4 | |
| 13 | 1 | 1 | 1 | 3 | |
| 14 | 0 | 2 | 4 | 6 | |
| 15 | 0 | 0 | 1 | 1 | |
| Укупно | 35 | 39 | 32 | 106 | |
[уреди] Судијске контроверзе
- У мушком слалому је Аустријанац Карл Шранц уложио жалбу након свог наступа тврдећи да му је током трке нетко од гледаоца намерно прешао стазом присиливши га да потпуно успори и тиме га онемогућио да оствари добро време. Судије су најпре дозволили Шранцу да понови наступ, и он је у поновљеној вожњи остварио најбоље време. Накнадно је поновно уложена жалба, овај пута од стране домаћина и Шранцу је тада брисан други, бољи резултат и призната је само прва, далеко спорија вожња. Како је тиме злато освојио управо домаћи представник Кили, до данас постоје сумње у регуларност те трке.
- У санкању су такмичарке из Источне Немачке освојиле прво, друго и четврто место. Међутим, судијски жири их је накнадно све три дисквалифицирао, због наводног загрејавања сањки пре старта.
|
|
||
|---|---|---|
|
Атина 1896. | Париз 1900. | Сент Луис 1904. | Лондон 1908. | Стокхолм 1912. | Антверпен 1920. | Париз 1924. | Амстердам 1928. | Лос Анђелес 1932. | Берлин 1936. | Лондон 1948. | Хелсинки 1952. | Мелбурн 1956. | Рим 1960. | Токио 1964. | Мексико Сити 1968. | Минхен 1972. | Монтреал 1976. | Москва 1980. | Лос Анђелес 1984. | Сеул 1988. | Барселона 1992. | Атланта 1996. | Сиднеј 2000. | Атина 2004. | Пекинг 2008. | Лондон 2012. Шамоне 1924. | Сент Мориц 1928. | Лејк Плесид 1932. | Гармиш-Партенкирхен 1936. | Сент Мориц 1948. | Осло 1952. | Кортина Дампецо 1956. | Скуо Вели 1960. | Инсбрук 1964. | Гренобл 1968. | Сапоро 1972. | Инсбрук 1976. | Лејк Плесид 1980. | Сарајево 1984. | Калгари 1988. | Албертвил 1992. | Лилехмер 1994. | Нагано 1998. | Солт Лејк Сити 2002. | Торино 2006. | Ванкувер 2010. |
||

