Бан Белуш
Из пројекта Википедија
Белуш (Белус, Бјелош, Albeus). Бан хрватски, 1142—1157 (1163— прије 1198).
Белуш је био син српског великог жупана Беле Уроша I., а брат Јелене, која се удала (1129—1130) за угарског краља Белу Слијепога. За вријеме Белине владавине дошао је Белуш у Угарску, гдје су му дали назив херцега (dux). Послије смрти свога шурјака Беле преузео је Белуш са сестром Јеленом туторство над њеним недораслим синовима, међу којима је најстарији био угарски краљ Гејза (1141—1161). Да би концентрисао што више власти у својим рукама, преузео је Б. част палатина у Угарској и бана у Хрватској. Б. је са својим савезницима енергички одбијао нападе византијског цара Мануела Комнина и њемачко-римских царева, који су против његова штићеника Гејзе помагали претендента Бориса Коломановића. Име палатина и бана Б. уважавало се у Цариграду, било је познато у Њемачкој, а његова кћи »бановна« удала се 1150 за руског кнеза Владимира Долгорукова. Око 1158 одрекао се Б. банске и палатинске части и вратио се у Србију, гдје га је ускоро Мануел Комнин поставио за великог жупана. Али Б. није остао дуго у својој отаџбини, него се опет вратио у Угарску, а 1163 спомиње се опет као бан хрватски. Послије 1163 нема о Б. више трага у јавном животу Угарске и Хрватске. Умро је у Угарској прије 1198. За свог живота саградио је Б. у данашњем Баноштору на Дунаву велики манастир, који је обилато даровао. У Б. доба звало се мјесто, у којем је подигао своју задужбину, Кеwе, Кун, а онда су га стали називати банов манастир (маџарски »Ban monostra«), па је тако постало и данашње име Баноштор. (текст је преузет из чланка Милана Прелога)
[уреди] Литература
- V. Klaić, Hrvatski bani za Arpadovića (1102—1301), u Vjesniku kraljevskog zemaljskog arhiva, l (1899), 129—138;
- Dr. M. Wertner, Ungarns Palatine und Bane im Zeit-alter der Arpaden (Ungarische Revue, 14, 1894, 129—177).

