Вампир (порекло речи)
Из пројекта Википедија
| Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Вампир. (Разговор) |
Вампир је митолошко биће које је настало у словенској митологији, посебно на Балкану и у Украјини. Вампиром се сматра дух умрлог или леш кога је оживео зао дух или ђаво.
Опште је позната чињеница да је вампир једина реч из српског језика која је општеприхваћена у свим светским језицима, али ретко ко зна њено порекло, односно њену семантику. Овај чланак ће то објаснити.
У разним деловима словенског света вампир се назива и другим називима: вукодлак, лампир, лапир, вједогоња, једогоња, а најчешће - упир. Управо се из ове последње може сазнати порекло речи вампир. Наиме, стари Словени су, као и већина старих народа, сматрали да ће, ако се тело мртвог човека не спали, његова душа остати заувек заробљена на овом свету и никад неће наћи мира. Зато су своје мртве подвргавали "третману" у коме су их спаљивали на великој ломачи и тако их испраћали у "вечна ловишта". Међутим, дешавало се (нарочито за време ратова или великих болести), да се тело неког страдалника уопште не пронађе и не испрати како доликује, што је, наводно, доводило до тога да несрећник убрзо почиње да устаје ноћу и убија људе. Све док се, наравно, не нађе неко ко ће га "почастити" глоговим коцем.
На старословенском, реч за ватру је - пир, а ун означава негацију. Дакле реч ун-пир или у-пир (не-ватра), би означавала нешто што се не може ватром уништити, чему ватра не може ништа. У овом случају реч је о човеку који је, због одређених грехова, кажњен (од стрaне бог(ов)а) тиме да постане вампир и довека лута по земљи, или једноставно, мртваца чији леш није спаљен.
Појам је вероватно постао општепознат по роману Дракула Брема Стокера. Верује се да је прво помињање појма у западној Европи било у аустријском часопису „Vossiche Zeitung“, број 98, који је објављен 1725. У том часопису се налази извештај по којем је у селу Кисиљеву умро извесни Петар Благојевић, а после њега још десет особа у наредних 24 часа. На самрти би људи изјавили да им се Благојевић указивао и да их је давио те од тога морају умрети а његова супруга је побегла непосредно после тих чудних збивања изјавивши да јој је у сну дошао мртав муж тражећи јој своје опанке. Из Беча је послат тим лекара и стручњака у Кисиљево како би се утврдило о чему се заправо ради. Након отварања ковчега Петра Благојевића (записано као Peter Plogojowitz), забележено је да је тело било очувано у потпуности као да је и даље жив, а да је у његовим устима било мало свеже крви.
Поред Благојевића аустријски и енглески извори помињу и извесног Арнолда Паолеа, војника, који је, наводно, имао блиски сусрет са вампиром у Грчкој, одакле је и донео заразу. Он је, наводно, убио вампира али се после тога осећао лоше и убрзо је умро у неком селу крај Београда, после чега су кренули напади вампира у овом крају. Његово тело је касније ексхумирано (од стране власти!) и подвргнуто "кури" коцем, али ни после тога напади нису сасвим престали.
Најпознатији српски вампир је, свакако, Сава Савановић, лик из приповетке "После деведесет година", Милована Глишића, по којој је снимљен култни хорор "Лептирица". Други најпознатији српски вампир је вампир Тоза (Владе Дивац) из серије Црни Груја.

