Сунцокрет

Из пројекта Википедија

Сунцокрет

Таксономија
царство: Биљка
класа: Magnoliopsida
ред: Asterales
фамилија: Asteraceae
род: Helianthus
врста: H. annuus
Биномијална номенклатура
Helianthus annuus
L.
Екологија таксона


Сунцокрет (лат: Hellianthus annuus) је једногодишња биљка, чије ботаничко име Heliantus потиче од грчких речи (грчки: helios) (сунце) и (грчки: anthos) (цвет) из породице је главочика (лат: Asteraceae).

Садржај

[уреди] Опис биљке

Сунцокрет је највећа биљка из породице главочика и рода Хелиантус. Корен му је чупав и влакнаст, састављен од мноштва малих коренчића. Корен му може продрети и до 3 метра у дубину. Због корена и способности да упија воду и штетне материје , сунцокрет се често користи за исушивање мочварног и чишћење загађеног земљишта (отпадних вода, олова и радиоактивних материја.

[уреди] Порекло

Поље сунцокрета

Сунцокрет потиче из југозападног дела Америке, Перуа и Мексика. Постоје подаци да се сунцокрет узгајао пре 3.000 година од стране северноамеричких индијанаца, који су млели семенке у брашно и додавели у хлеб и правили и улје од сунцокрета.

Маје су поштовали сунцокрет као симбол светлости и плодности. Такође су правили чај од латица и јели семенке.

Почетком 16. века мисионсри су га пренели из Америке у Европу и већ у 17. веку се његово узгајање проширило читавом Европом.


[уреди] Распрострањеност

Семенке сунцокрета
Семенке сунцокрета

У Немачкој се сунцокрет највише почео узгајати током Другог светског рата а данас се највише гаји у Русији, Француској и Јужној Европи.

[уреди] Лековити делови

[уреди] Галерија