Ужице
Из пројекта Википедија
Координате: 43° 52′ СГ Ш, 19° 51′ ИГД
Ужице је град који се налази на западу Србије. Седиште је општине Ужице и Златиборског округа. Прелепа природа околине Ужица, права је предиспозиција за развој туризма у том крају.
Садржај |
[уреди] Историја
[уреди] Стари и Средњи век
Први становници Ужица и околине били су Илири, односно њихова племена Партини и Аутаријати. Широм ужичког краја оставили су своје гробнице и споменике. Доласком Римљана, ови простори увршћени су у састав провинције Далмације, а Илири су романизовани.
У средњем веку долазе словенска племена, а потом и Срби из Беле Србије. Око 1180. године, велики жупан Стефан Немања је Ужице припојио Рашкој, а пре тога налазило се у поседу жупана Страцимира. Када је краљ Драгутин абдицирао у корист свог брата Милутина, за себе је задржао Златибор, Ариље и Ужице, и, добивши од угарског краља Мачву, створио је тзв. Сремску краљевину. Када је краљ Драгутин умро, ови крајеви опет су ушли у састав Србије. Након смрти цара Душана, Ужице је ушло у посед Војислава Војиновића, ког је на силу збацио Никола Алтомановић. Удруженим снагама, кнез Лазар и Твртко Први победили су Николу Алтомановића, ослепели га у Ужицу и развластили, а његове поседе поделили међусобно. Том приликом, Ужице је припало кнезу Лазару.
Турци су освојили Ужице 1463. године, и остали у њему наредна четири века. Од тада је било у оквиру Београдског Пашалука, све до 1807. године, када га је током Првог српског устанка, српска војска ослободила.
[уреди] Ужичка Република
Током немачке окупације у Другом Светском Рату 1941. године, Ужице је било привремено ослобођено од стране партизана. Током 67 дана постојања Ужичке Републике (од 24. септембра до 29. новембра), индустрија и фабрике су углавном производиле производе за војну употребу, пруга и путеви су функционисали и новине и књиге су биле штампане. Оквирне границе републике су биле подручје од реке Дрине на западу до Западне Мораве на истоку и од реке Скрапежа на северу до реке Увца на југу.
[уреди] Модерна Историја
У оквирима СФРЈ, Ужице је било преименовано у Титово Ужице, заједно са још 8 градова широм земље. Ово је био један од разлога ѕбог којег је Ужице добило велику финансијску помоћ од државе и велика улагања у инфраструктуру и локалну индустрију. Током наредних деценија, Ужице је прерасло у један од већих и развијенијих градова у СФРЈ, све до њеног распада. После распада, 1992. године, Ужице губи придев ”Титово”.
Током 1999. године и напада НАТО-а на СРЈ, Ужице је претрпело дневна бомбардовања, а најгоре је прошло 6-ог маја, када су авиони НАТО-а бомбардовали велики број мостова, путева, цивилних и државних зграда и аеородром (види Бомбардовање Ужица).
[уреди] Географија
[уреди] Знаменитости
[уреди] Фотографије
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
- Ужице на Интернету - свеобухватна презентација ужичког краја
- Ужице на први поглед - фотомонографија Ужица
- Ужички интернет претраживач
- Интернет презентација Златиборског округа
- Галерија слика Ужица (на енглеском)
- Форум Ужичана
- Ужице без жице, градска некомерцијална бежична мрежа - виртуелно Ужице
|
|||||
|---|---|---|---|---|---|
| Преко милион становника: | Београд | ||||
| Преко 100.000 становника: | Крагујевац | Ниш | Нови Сад | Призрен | Приштина | ||||
| Преко 19.000 у централној Србији: | Аранђеловац | Бор | Врање | Горњи Милановац | Зајечар | Јагодина | Краљево | Крушевац | Лесковац | Лозница | Нови Пазар | Параћин | Пирот | Пожаревац | Прибој | Прокупље | Смедерево | Смедеревска Паланка | Ћуприја | Чачак | Ужице | Шабац | ||||
| Преко 19.000 у Војводини: | Апатин | Бачка Паланка | Бечеј | Врбас | Вршац | Зрењанин | Инђија | Кикинда | Кула | Панчево | Рума | Сента | Сомбор | Сремска Митровица | Суботица | Темерин | ||||
| Преко 19.000 на Косову и Метохији: | Гњилане | Ђаковица | Косово Поље | Косовска Митровица | Обилић | Ораховац | Пећ | Подујево | Урошевац | ||||
| Види још : | списак градова и списак насељених места | ||||

