Црнатово
Из пројекта Википедија
Црнатово је село у општини Власотинце, Јабланички округ, југоисточна Србија. Налази се на јужној падини планине Крушевица, на надморској висини између 400 и 600 метара, на десној страни реке Власине. Јужном страном је окренуто према планини Букова Глава. Садашње село је настало од старог насеља изнад Бегове турске ливаде (код села Бољаре).
Садржај |
[уреди] Инфраструктура
Црнатово је са макадамским путем преко села Бољаре повезано са Власотинцем. Село је електрифицирано, има водовод и продавницу. У насељу постоји дом у коме су некада организоване игранке, такмичења села у фолклору и натпевавању. Данас је мали број младих остао да живи на селу. Већина се иселила у Власотинце и у ужој Србији. Село је некада имало и фудбалски клуб који се такмичио у општинској лиги.
[уреди] Становништво и генеалогоја
Казивања старијих људи (по записима М.Младеновића из 1976. године) као првог становника села наводе извесног „Црног Марка“ који је за једног овна купио имање од једног црнобарца (становника оближњег села Црна Бара у данашњој општини Власотинце). По њему и село добило назив Црнатово.
Село је насељено са свих страна: Косова, са планинских дела власинско црнотравске и жнепољске области, а из околних села. Бозинци су насељени из Брезовице после ослобођења од турака, Анђелковићи су се доселили из села Дарковца. Чукун деда Анђелковића је био турски кмет и чувао свиње код турчина.
Некада су досељени црнатовчани били циглари печалбари, данас су махом зидари печалбари. У селу има доста воћњака и винограда, тако да се пече ракија и производи вино. Становници се баве и сточарством. На пијацама у Власотинцу и осталим околним селима продају своје млечне производе -претежно сир- а може се купити и домаћа црнатовска ракија.
[уреди] Образовање
Црнатово има четворогодишњу основну школу са два учитеља , коју су шездесетих и седамдесетих година и до сто ученика похађали. Најдуже су предавали брачни пар Буда и Смиља Петровић. На почетку XXI. века деца из села Црнатово похађају осмогодишњу основну школу у селу Крушевица, док у сеоској школи у Црнатову има мали број ђака.
[уреди] Сеоска кућа доњег Повласиња за време владавине турака
Сеоска кућа Анђелковића у Црнатову је стара око 200 година и спада најстарије очуване објекте доњег Повласиња. (За сеоску кућу горњег и средњег Повласиња види чланак о селу Свође.)
Објекат у облику правоугаоника са размерама 8м са 9м био је покривен турском ћеремидом, која се производила надомак данашње сеоске школе Црнатова. Кућу са оджаком су чиниле две собе: једна „турска“ дивана, а друга „спаваћа“ соба. Подрум је од камена, зидови су од плетене чакме и облепљивани блатом. Плафон су чиниле даске, такозвана шиндра. Те даске шиндросане куће су се скидале, прале и поново постављале. У дивани су укућани примали као госте своје турске газде, са њима пили кафу и пушили дуван на лулу. У спаваћој соби су се налазиле рагоже на којима су укућани спавали. Преко рагожа, званих асура, су се стављале черге од конопља. Огњиште куће се ложило пањевима (крњугама) из околних шума. Инвентар као и посуђе за јело, кашике и панице (тањири) су били од дрвета.

