Краљевина Арагон

Из пројекта Википедија

Ова област је од 201. године пре Христа припадала римској провинцији Тараконесис све до 415. када су је освојили Западни Готи.

Садржај

[уреди] Средњи век

[уреди] Грофовија Арагон

Након кратког периода владавине Мавара један део области био је 812. слободан. Тада је створена грофовина Арагон чији је први гроф био Азнар. Када је на почетку 10. века и последњи гроф умро, Арагоном је владао Санчо III, краљ Наваре, од 970. до 1035. године.

[уреди] Краљевина Арагон (1035)

Грб Краљевине Арагон
Грб Краљевине Арагон

После смрти Санча III 1035, Арагон је наследио његов син Рамиро I са намером да створи своју краљевину. Рамиро I је проширио своју област у којој је владао и која се простирала до Хакетаније, великим делом успешним борбама против Мавара.

Његови следбеници Санчо Рамирес (1063-1094) и Педро I (1094-1104) водили су успешан рат против Мавара. Под вођством Алфонса I (1104-1134), војска је 1118. освојила Сарагосу и уздигла га на ранг главног града Арагона.

Алфонсо I је тестаментом земљу препустио витезима, али то у Арагону није било прихваћено. Његов брат, Рамиро II, монах, који је у то време био бискуп Рода-Барбастре, проглашен је за краља. Он је оженио Инес Питу, француску удовицу племићког порекла, са којом је 11. августа 1136. добио ћерку Петронилу. 1137. Рамиро II је обезбедио наследника трона веривши Петронилу за грофа Рамона Беренгера IV од Барселоне (брак је био закључен 1150, када је Петронила имала 14 година). Нешто касније Петронила је постала краљица, а Рамон Беренгер IV гроф Барселоне и принц Арагона, што је убрзало уједињење Арагона са Каталонијом. Рамиро II се вратио у манастир.

[уреди] Уједињење Каталоније и Арагона 1162/64

Син Петрониле и Рамона, Алфонсо II, преузео је 1162. године као гроф Алфонсо I власт у Каталонији и после абдикације његове мајке, 1164, краљевску круну Арагона, који је остао уједињен са Каталонијом. Таква новонастала заједница која је, поред Арагона, обухватала и Каталонију, а касније се проширила и на велики део Средоземља, позната је под називом Круна Арагона (на шпанском Corona de Aragon и на каталонском Corona d’Aragó).

Унутар заједнице постојале су засебне области: Краљевина Арагон у ужем смислу, Каталонија и касније Краљевство Валенсија, као и друге области. Њихова самосталност и слобода у политичком смислу прекинута је стварањем монархије. Освојени су још и неки делови Пиринеја, Валенсија и Балеари.

Круна Арагона је била, после Кастиље, друго најважније краљевство у Шпанији. Педро II од Арагона је владао од 1196. до 1213. године. Хајме I од Арагона (1213-1276) издао је устав и решио да подели земљу својим синовима, али они нису могли да се усагласе.

Најстарији син, Педро III Арагонски, освојио је 1282. Сицилију, али овај поход се развио у рат са Француском. Ово је довело до несугласица и размирица због финансијских проблема због чега се морао да се уведе порез, али убрзо, 1283, су људи захтевали стару слободу. Они су изнудили од краља посебне привилегије за Сарагосу. 1285. Петров старији син, Алфонсо III од Арагона, је послао свог стрица Хајмеа II од Арагона на Мајорку и започео рат са Кастиљом и Француском који је дуго трајао. Алфонса је наследио Хајме II од Арагона 1291-1327) који је чврсто ујединио шпанско царство.

Наследника Хајмеа II, Алфонсо IV (1327-1336), се борио против Ђеновљана и заједно са Алфонсом XI од Кастиље водио успешне борбе против Мавара. Педро IV (1336-1387) је окончао рат са Ђеновом који је веома нашкодио трговцима Арагона. Он је поново ујединио Мајорку (1344) са Арагоном, али је зато делимично изгубио Сардинију. Године 1348. се борио код Епила и освојио ново утврђење.

Његов син, Хуан I (1387-1396) је изгубио целу Сардинију. Након смрти Хуана и његовог брата Мартина I (1396-1410), многи су се борили за власт, али је за краља изабран Фернандо I од Кастиље (1412-1416), Хуанов нећак.

После Фернанда на власт је дошао његов син Алфонсо V (1416-1458) који је управу препустио супрузи Марији од Кастиље и свом брату Хуану док је он водио ратове. Арагону је прикључио Сицилију и Напуљ.

Шпанско царство заједно са Сардинијом и Сицилијом наследио је Хуан II (1458-1479), који је по својој жени, Бланки, био и краљ Наваре. Он је умро 1479. године.

Од посебног значаја је уставна историја Арагона, када се покренуло питање образовања грађанства. Већ 1118. године грађани Сарагосе добили су многа права.

Градови Арагона и Кастиље увек су се трудили да очувају своје привилегије и слободу. Влада Арагона, коју су чинили заступници више и ниже класе, одлучивала је о рату и слободи, савезима и нагодбама, порезима, новцу, новим и старим законима, пресудама суда.

[уреди] Католички краљеви и уједињење Кастиље

Хуана III наследио је син Фернандо II који се 1469. оженио Изабелом од Кастиље и тако створио Краљевину Шпанију.

[уреди] Видети још


Круна Арагона Платон
Краљевина Арагон, Кнежевна Каталонија, Краљевина Мајорка, Краљевина Валенсија, Краљевина Сицилија, Краљевина Напуљ, Краљевина Сардинија, Грофовија Атина, Грофовија Неопатрија, Господарство Монпеље


Списак хришћанских краљевина на Пиринејском полуострву од Реконкисте до данас
Португал Шпанија
Круна Кастиље Краљевина Навара Круна Арагона
Краљевина Галиција Краљевина Астурија Краљевина Леон Краљевина Кастиља Краљевина Арагон Грофовија Барселона Краљевина Валенсија Краљевина Мајорка


историја Овај незавршени чланак Краљевина Арагон, је везан за историју Шпаније.
Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.