Офанзива Керенског

Из пројекта Википедија

Офанзива Керенског
Део Првог светског рата

Операције на источном фронту 1917.
Време: 1. јул, 1917. – 19. јул, 1917.
Локација: Галиција, Централна Европа
Резултат: Одлучна победа Немачке и Аустро-Угарске
Узрок битке: {{{узрок}}}
Промене у територији: {{{територија}}}
Цивилне жртве: {{{цивилне жртве}}}
Сукобљене стране
Руска привремена влада Немачко царство
Аустро-Угарска
Заповедници
Алексеј Брусилов фон Ботмер
Јачина
XI,VII,VIII армија јужна немачка армија и VII и III аустријска армија
Губици
400.000  ?
{{{подаци}}}


Офанзива Керенског или Јулска офанзива или Галицијска офанзива је била задња руска офанзива у Првом светском рату. Одиграла се у јулу 1917.

Садржај

[уреди] Увод

Министар рата Привремене руске владе Александар Керенски одлучио је да подузме офанзиву у јулу 1917. Таква одлука је дошла у јако лоше време. Након Фебруарске револуције у Русији је постојало јако расположење за миром, посебно унутар армије, чија се бојева готовост битно смањивала највише захваљујући револуционарним агитаторима и смањивањем ауторитета официрског кадра.

[уреди] Смањење дисциплине у руској војсци

После царове абдикације дисциплина се битно смањивала унутар руске војске . Привремена влада је декретом значајно ослабила официрску моћ и дала је права војничким комитетима. Један од значајних фактора смањења дисциплине унутар војске је и укидање смртне казне, а и присуство револуционарних агитатора, првенствено бољшевичких агитатора, који су ширили дефетистичку пропаганду. Побуне у јединицама на фронту постале су редовна појава, а официри су редовно били претучени или чак убијани. Политика нове привремене владе је била више усмерена на испуњење руских обавеза према савезницима, а мање на борбу да се победи, тако да је војска била слабо мотивисана да ратује.

Ипак, Керенски се надао да ће значајном победом на фронту подићи популарност своје владе и на тај начин повратити војнички морал. Надао се да ће победом ојачати слабу привремену владу и доказати ефикасност "најдемократскије војске на свету", како је сам описивао руску војску.

[уреди] Офанзива

Офанзива је започела руским нападом на аустро-угарску војску у Галицији 1. јула 1917. Напад је био усмерен према Лавову. Операције су укључивале 11., 7. и 8. руску армију. Аустро-Угарска војска је у Галицији располагала са аустро-немачком јужном армијом под командом генерала фон Ботмера и 7. и 3. аустријску армију.

После почетнога успеха офанзива је заустављена, јер су се руски војници побунили и одбили да се боре. Офанзива је пропала 16. јула. Аустријске и немачке снаге су извршиле контранапад 18. јула суочавајући се са веома слабим отпором. Напредовале су кроз Галицију и Украјину до реке Збруч. Руске линије су пробијене 20. јула, а до 23. јула Руси су се повукли 240 километара.

Руска привремена влада је јако ослабљена са том војном катастрофом, а повећала се могућност бољшевичког државнога удара. Уместо да ојача руски морал, та офанзива је доказала да више нема војничкога морала у руској војсци. Више ниједан руски генерал није могао рачунати да ће војници под његовим заповедништвом заиста извршавати наређења.

Још једна битка се одвијала између Немаца и Руса у томе рату. Немци су 1. септембра напали и освојили Ригу. Руски војници , који су требали бранити град, одбили су да се боре и побегли су испред Немаца.

[уреди] Спољашње везе

Источни фронт
Сталупонен – Гумбинен – Таненберг1. Лавов – Красник – Мазурска језера IПшемисл – Висла – Лођ – Болимов – Мазурска језера IIГорлице-Тарнов – Варшава – језеро Нароч – Брусиловљева офанзиваОфанзива Керенског



Први светски рат - навигација кроз историју:
Позорнице Главни догађаји Специфични чланци Учесници Види још

Увод:

Главни фронтови:

1914.:
• Битка за Лијеж
• Церска битка
• Колубарска битка
• Таненбершка битка
• Прва битка на Марни
• Битка код Сарикамиша

1915.:
• Албанска голгота
• Галипољска битка
• Италијански поход
1916.:
• Битка за Верден
• Битка на Соми
• Јиландска битка
• Брусиловљева офанзива
• Освајање Румуније
1917.:
• Топлички устанак
• Избочина Вими
• Битка код Пашендала
• Руска револуција
1918.:
• Пролећна офанзива
• Офанзива од сто дана
• Офанзива на Муз и Аргон
• Капитулација Немачке

  • Хронологија
  • Ваздушно ратовање
  • Поморско ратовање
  • Лица
  • Хемијско оружје
  • Технологија
  • Рововско ратовање

Цивилне жртве и злочини:

Последице:

Учесници

Антанта
•  Србија
•  Царска Русија
•  Француска
•  Уједињено Краљевство
 •  Аустралија
 •  Канада
 •  Индија
 •  Њуфаундленд
 •  Нови Зеланд
 •  Јужноафричка Република
•  Италија
•  Румунија
•  САД
•  Португал
•  Јапан
•  Белгија
•  Црна Гора
•  Грчка
• још...

Централне силе
•  Немачко царство
•  Аустро-Угарска
•  Отоманско царство
•  Бугарска

• Категорија:Први светски рат

Повезани сукоби:
• Први балкански рат
• Други балкански рат
• Маричка побуна
• Ускршњи устанак
• Руска револуција
• Руски грађански рат
• Северноруска кампања
• Пољско-совјетски рат
• Грчко-турски рат
• Други светски рат

Други језици