Википедија:Сјајни текстови/Јануар
Из пројекта Википедија
Јануар - Фебруар - Март - Април - Мај - Јун - Јул - Август - Септембар - Октобар - Новембар - Децембар
[уреди]
Изабране годишњице за јануар
Изабрани чланак за 1. јануар
Џон Роналд Руел Толкин (en: John Ronald Reuel Tolkien) (3. јануар 1892. – 2. септембар 1973.), професор англо-саксонског језика на Оксфордском Универзитету у периоду од 1925. до 1945. године, као и професор енглеског језика и књижевности, такође на Оксфорду, од 1945. до 1959. године. Такође, бавио се писањем фантастике и поезије током целог живота, и кроз њих је доживео међународну славу.
Ван научних кругова, најпознатији је као аутор романа „Господар прстенова”, затим његовог претходника, „Хобита”, као и великог броја постхумно издатих књига о историји замишљеног света званог Арда, највише једног њеног континента, Средње Земље, где се одиграва радња ова његова два најпознатија романа.
→ {{Изабрани чланак за 1. јануар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 2. јануар
Џон Роналд Руел Толкин (en: John Ronald Reuel Tolkien) (3. јануар 1892. – 2. септембар 1973.), професор англо-саксонског језика на Оксфордском Универзитету у периоду од 1925. до 1945. године, као и професор енглеског језика и књижевности, такође на Оксфорду, од 1945. до 1959. године. Такође, бавио се писањем фантастике и поезије током целог живота, и кроз њих је доживео међународну славу.
Ван научних кругова, најпознатији је као аутор романа „Господар прстенова”, затим његовог претходника, „Хобита”, као и великог броја постхумно издатих књига о историји замишљеног света званог Арда, највише једног њеног континента, Средње Земље, где се одиграва радња ова његова два најпознатија романа.
→ {{Изабрани чланак за 2. јануар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 3. јануар
Џон Роналд Руел Толкин (en: John Ronald Reuel Tolkien) (3. јануар 1892. – 2. септембар 1973.), професор англо-саксонског језика на Оксфордском Универзитету у периоду од 1925. до 1945. године, као и професор енглеског језика и књижевности, такође на Оксфорду, од 1945. до 1959. године. Такође, бавио се писањем фантастике и поезије током целог живота, и кроз њих је доживео међународну славу.
Ван научних кругова, најпознатији је као аутор романа „Господар прстенова”, затим његовог претходника, „Хобита”, као и великог броја постхумно издатих књига о историји замишљеног света званог Арда, највише једног њеног континента, Средње Земље, где се одиграва радња ова његова два најпознатија романа.
→ {{Изабрани чланак за 3. јануар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 4. јануар
Џон Роналд Руел Толкин (en: John Ronald Reuel Tolkien) (3. јануар 1892. – 2. септембар 1973.), професор англо-саксонског језика на Оксфордском Универзитету у периоду од 1925. до 1945. године, као и професор енглеског језика и књижевности, такође на Оксфорду, од 1945. до 1959. године. Такође, бавио се писањем фантастике и поезије током целог живота, и кроз њих је доживео међународну славу.
Ван научних кругова, најпознатији је као аутор романа „Господар прстенова”, затим његовог претходника, „Хобита”, као и великог броја постхумно издатих књига о историји замишљеног света званог Арда, највише једног њеног континента, Средње Земље, где се одиграва радња ова његова два најпознатија романа.
→ {{Изабрани чланак за 4. јануар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 5. јануар
Либерализам је политичко учење које обухвата неколико историјских и модерних идеологија које сматрају одбрану личних слобода основном сврхом државног устројства (владе). Либерали по правилу стоје на страни права на одступање од установљених норми и ауторитета по политичким или религиозним питањима, и у том смислу напротив конзервативизма. Пошто је право појединаца да сами обликују своје друштво такође међу основним поставкама либерализма, либерали су такође готово увек супротстављени тоталитарним, и често колективистичким идеологијама (фашизму, комунизму).
Реч "либерал" потиче од латинске речи liber ("слободан") и либерали свих школа себе виде као заштитнике слободе, посебно слободе од традиционалних ограничења.
→ {{Изабрани чланак за 5. јануар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 6. јануар
Либерализам је политичко учење које обухвата неколико историјских и модерних идеологија које сматрају одбрану личних слобода основном сврхом државног устројства (владе). Либерали по правилу стоје на страни права на одступање од установљених норми и ауторитета по политичким или религиозним питањима, и у том смислу напротив конзервативизма. Пошто је право појединаца да сами обликују своје друштво такође међу основним поставкама либерализма, либерали су такође готово увек супротстављени тоталитарним, и често колективистичким идеологијама (фашизму, комунизму).
Реч "либерал" потиче од латинске речи liber ("слободан") и либерали свих школа себе виде као заштитнике слободе, посебно слободе од традиционалних ограничења.
→ {{Изабрани чланак за 6. јануар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 7. јануар
Либерализам је политичко учење које обухвата неколико историјских и модерних идеологија које сматрају одбрану личних слобода основном сврхом државног устројства (владе). Либерали по правилу стоје на страни права на одступање од установљених норми и ауторитета по политичким или религиозним питањима, и у том смислу напротив конзервативизма. Пошто је право појединаца да сами обликују своје друштво такође међу основним поставкама либерализма, либерали су такође готово увек супротстављени тоталитарним, и често колективистичким идеологијама (фашизму, комунизму).
Реч "либерал" потиче од латинске речи liber ("слободан") и либерали свих школа себе виде као заштитнике слободе, посебно слободе од традиционалних ограничења.
→ {{Изабрани чланак за 7. јануар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 8. јануар
Либерализам је политичко учење које обухвата неколико историјских и модерних идеологија које сматрају одбрану личних слобода основном сврхом државног устројства (владе). Либерали по правилу стоје на страни права на одступање од установљених норми и ауторитета по политичким или религиозним питањима, и у том смислу напротив конзервативизма. Пошто је право појединаца да сами обликују своје друштво такође међу основним поставкама либерализма, либерали су такође готово увек супротстављени тоталитарним, и често колективистичким идеологијама (фашизму, комунизму).
Реч "либерал" потиче од латинске речи liber ("слободан") и либерали свих школа себе виде као заштитнике слободе, посебно слободе од традиционалних ограничења.
→ {{Изабрани чланак за 8. јануар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 9. јануар
Либерализам је политичко учење које обухвата неколико историјских и модерних идеологија које сматрају одбрану личних слобода основном сврхом државног устројства (владе). Либерали по правилу стоје на страни права на одступање од установљених норми и ауторитета по политичким или религиозним питањима, и у том смислу напротив конзервативизма. Пошто је право појединаца да сами обликују своје друштво такође међу основним поставкама либерализма, либерали су такође готово увек супротстављени тоталитарним, и често колективистичким идеологијама (фашизму, комунизму).
Реч "либерал" потиче од латинске речи liber ("слободан") и либерали свих школа себе виде као заштитнике слободе, посебно слободе од традиционалних ограничења.
→ {{Изабрани чланак за 9. јануар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 10. јануар
Либерализам је политичко учење које обухвата неколико историјских и модерних идеологија које сматрају одбрану личних слобода основном сврхом државног устројства (владе). Либерали по правилу стоје на страни права на одступање од установљених норми и ауторитета по политичким или религиозним питањима, и у том смислу напротив конзервативизма. Пошто је право појединаца да сами обликују своје друштво такође међу основним поставкама либерализма, либерали су такође готово увек супротстављени тоталитарним, и често колективистичким идеологијама (фашизму, комунизму).
Реч "либерал" потиче од латинске речи liber ("слободан") и либерали свих школа себе виде као заштитнике слободе, посебно слободе од традиционалних ограничења.
→ {{Изабрани чланак за 10. јануар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 11. јануар
Јован Цвијић (1865-1927), највећи српски географ, председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета
Јован Цвијић је рођен 11. октобра (29. септембра по старом календару) 1865. године у Лозници. Отац му се звао Тодор Цвијић, по занимању трговац. Мајка му се звала Марија, рођена Аврамовић, из Корените, села у области Јадар, што се налази близу манастира Троноше и Тршића родног села Вука Караџића. Основну школу је завршио у Лозници, а нижу гимназију у Лозници и Шапцу. Вишу гимназију је завршио у Београду, у Првој београдској гимназији.
→ {{Изабрани чланак за 11. јануар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 12. јануар
Јован Цвијић (1865-1927), највећи српски географ, председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета
Јован Цвијић је рођен 11. октобра (29. септембра по старом календару) 1865. године у Лозници. Отац му се звао Тодор Цвијић, по занимању трговац. Мајка му се звала Марија, рођена Аврамовић, из Корените, села у области Јадар, што се налази близу манастира Троноше и Тршића родног села Вука Караџића. Основну школу је завршио у Лозници, а нижу гимназију у Лозници и Шапцу. Вишу гимназију је завршио у Београду, у Првој београдској гимназији.
→ {{Изабрани чланак за 12. јануар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 13. јануар
Јован Цвијић (1865-1927), највећи српски географ, председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета
Јован Цвијић је рођен 11. октобра (29. септембра по старом календару) 1865. године у Лозници. Отац му се звао Тодор Цвијић, по занимању трговац. Мајка му се звала Марија, рођена Аврамовић, из Корените, села у области Јадар, што се налази близу манастира Троноше и Тршића родног села Вука Караџића. Основну школу је завршио у Лозници, а нижу гимназију у Лозници и Шапцу. Вишу гимназију је завршио у Београду, у Првој београдској гимназији.
→ {{Изабрани чланак за 13. јануар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 14. јануар
Јован Цвијић (1865-1927), највећи српски географ, председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета
Јован Цвијић је рођен 11. октобра (29. септембра по старом календару) 1865. године у Лозници. Отац му се звао Тодор Цвијић, по занимању трговац. Мајка му се звала Марија, рођена Аврамовић, из Корените, села у области Јадар, што се налази близу манастира Троноше и Тршића родног села Вука Караџића. Основну школу је завршио у Лозници, а нижу гимназију у Лозници и Шапцу. Вишу гимназију је завршио у Београду, у Првој београдској гимназији.
→ {{Изабрани чланак за 14. јануар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 15. јануар
Јован Цвијић (1865-1927), највећи српски географ, председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета
Јован Цвијић је рођен 11. октобра (29. септембра по старом календару) 1865. године у Лозници. Отац му се звао Тодор Цвијић, по занимању трговац. Мајка му се звала Марија, рођена Аврамовић, из Корените, села у области Јадар, што се налази близу манастира Троноше и Тршића родног села Вука Караџића. Основну школу је завршио у Лозници, а нижу гимназију у Лозници и Шапцу. Вишу гимназију је завршио у Београду, у Првој београдској гимназији.
→ {{Изабрани чланак за 15. јануар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 16. јануар
Јован Цвијић (1865-1927), највећи српски географ, председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета
Јован Цвијић је рођен 11. октобра (29. септембра по старом календару) 1865. године у Лозници. Отац му се звао Тодор Цвијић, по занимању трговац. Мајка му се звала Марија, рођена Аврамовић, из Корените, села у области Јадар, што се налази близу манастира Троноше и Тршића родног села Вука Караџића. Основну школу је завршио у Лозници, а нижу гимназију у Лозници и Шапцу. Вишу гимназију је завршио у Београду, у Првој београдској гимназији.
→ {{Изабрани чланак за 16. јануар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 17. јануар
Заливски рат је сукоб између Ирака и коалиционих снага приближно 30 држава под мандатом Уједињених нација и вођством Сједињених Држава.
Увод у рат је била ирачка инвазија Кувајта 2. августа 1990. године, пратећи недоказану оптужбу Ирака да Кувајт нелегално црпи нафту из извора дуж ирачке границе. Инвазија је била суочена са тренутним економским санкцијама против Ирак од стране Уједињених нација. Непријатељства су почела у јануару 1991, a је исход билa одлучна победа коалиционих снага, које су истерале ирачке снаге из Кувајта са минималним губицима у људству. Копнене и ваздушне битке су вођене у Кувајту, Ираку и у граничним деловима Саудијске Арабије. Рат се није проширио изван ових територија, иако је Ирак испалио ракете на израелске градове.
→ {{Изабрани чланак за 17. јануар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 18. јануар
Заливски рат је сукоб између Ирака и коалиционих снага приближно 30 држава под мандатом Уједињених нација и вођством Сједињених Држава.
Увод у рат је била ирачка инвазија Кувајта 2. августа 1990. године, пратећи недоказану оптужбу Ирака да Кувајт нелегално црпи нафту из извора дуж ирачке границе. Инвазија је била суочена са тренутним економским санкцијама против Ирак од стране Уједињених нација. Непријатељства су почела у јануару 1991, a је исход билa одлучна победа коалиционих снага, које су истерале ирачке снаге из Кувајта са минималним губицима у људству. Копнене и ваздушне битке су вођене у Кувајту, Ираку и у граничним деловима Саудијске Арабије. Рат се није проширио изван ових територија, иако је Ирак испалио ракете на израелске градове.
→ {{Изабрани чланак за 18. јануар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 19. јануар
Савезна Република Немачка (не:Bundesrepublik Deutschland (BRD)), је једна од највећих индустријских сила света, смештена у централном делу Европе. На северу излази на Северно море где се и граничи са Данском. На истоку се граничи са Пољском и Чешком Републиком, на југу са Аустријом и Швајцарском, а на западу са Француском, Луксембургом, Белгијом и Холандијом.
Савезна Република Немачка је чланица Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и оснивач Европске економске заједнице, данашње Европске уније.
→ {{Изабрани чланак за 19. јануар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 20. јануар
Савезна Република Немачка (нем. Bundesrepublik Deutschland (BRD)), је једна од највећих индустријских сила света, смештена у централном делу Европе. На северу излази на Северно море где се и граничи са Данском. На истоку се граничи са Пољском и Чешком Републиком, на југу са Аустријом и Швајцарском, а на западу са Француском, Луксембургом, Белгијом и Холандијом.
Савезна Република Немачка је чланица Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и оснивач Европске економске заједнице, данашње Европске уније.
→ {{Изабрани чланак за 20. јануар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 21. јануар
Савезна Република Немачка (не:Bundesrepublik Deutschland (BRD)), је једна од највећих индустријских сила света, смештена у централном делу Европе. На северу излази на Северно море где се и граничи са Данском. На истоку се граничи са Пољском и Чешком Републиком, на југу са Аустријом и Швајцарском, а на западу са Француском, Луксембургом, Белгијом и Холандијом.
Савезна Република Немачка је чланица Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и оснивач Европске економске заједнице, данашње Европске уније.
→ {{Изабрани чланак за 21. јануар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 22. јануар
Меркур је планета најближа Сунцу и удаљена од њега просечно 0,387 АУ или 57.910.000 km. Креће се врло елиптичном орбитом, па се удаљеност од Сунца мења између 46 и 70 милиона km. Пречник Меркура је 4.880 km, а маса 3,30×1023 kg. Једина летелица која се приближила Меркуру је био Маринер 10 који је током три сусрета снимио око 45% површине. Због близине Сунца, ретко је у повољном положају за посматрање, а и тада је видљив изнад хоризонта само кратко време пре заласка или након изласка Сунца.
→ {{Изабрани чланак за 22. јануар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 23. јануар
Меркур је планета најближа Сунцу и удаљена од њега просечно 0,387 АУ или 57.910.000 km. Креће се врло елиптичном орбитом, па се удаљеност од Сунца мења између 46 и 70 милиона km. Пречник Меркура је 4.880 km, а маса 3,30×1023 kg. Једина летелица која се приближила Меркуру је био Маринер 10 који је током три сусрета снимио око 45% површине. Због близине Сунца, ретко је у повољном положају за посматрање, а и тада је видљив изнад хоризонта само кратко време пре заласка или након изласка Сунца.
→ {{Изабрани чланак за 23. јануар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 24. јануар
Меркур је планета најближа Сунцу и удаљена од њега просечно 0,387 АУ или 57.910.000 km. Креће се врло елиптичном орбитом, па се удаљеност од Сунца мења између 46 и 70 милиона km. Пречник Меркура је 4.880 km, а маса 3,30×1023 kg. Једина летелица која се приближила Меркуру је био Маринер 10 који је током три сусрета снимио око 45% површине. Због близине Сунца, ретко је у повољном положају за посматрање, а и тада је видљив изнад хоризонта само кратко време пре заласка или након изласка Сунца.
→ {{Изабрани чланак за 24. јануар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 25. јануар
Суботица је најсевернији град у Републици Србији, други по броју становника у Аутономној Покрајини Војводини. По попису из 2002. године има 99.471 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Северно-Бачког округа и Општине Суботица. Постоји око две стотине различитих имена за град Суботицу кроз историју. Ово је због тога што је град угостио много различитих људи од средњег века.
Суботица се у писаним документима први пут помиње 7. маја 1391, али сигурно је да је место старије. Утврђено је да су људи на овом простору живели још пре три хиљаде година. Судбину овог места битно је одређивао положај на путу између Европе и Азије, а историјски на граници две сукобљене силе - Угарске и Турске.
→ {{Изабрани чланак за 25. јануар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 26. јануар
Суботица је најсевернији град у Републици Србији, други по броју становника у Аутономној Покрајини Војводини. По попису из 2002. године има 99.471 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Северно-Бачког округа и Општине Суботица. Постоји око две стотине различитих имена за град Суботицу кроз историју. Ово је због тога што је град угостио много различитих људи од средњег века.
Суботица се у писаним документима први пут помиње 7. маја 1391, али сигурно је да је место старије. Утврђено је да су људи на овом простору живели још пре три хиљаде година. Судбину овог места битно је одређивао положај на путу између Европе и Азије, а историјски на граници две сукобљене силе - Угарске и Турске.
→ {{Изабрани чланак за 26. јануар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 27. јануар
Суботица је најсевернији град у Републици Србији, други по броју становника у Аутономној Покрајини Војводини. По попису из 2002. године има 99.471 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Северно-Бачког округа и Општине Суботица. Постоји око две стотине различитих имена за град Суботицу кроз историју. Ово је због тога што је град угостио много различитих људи од средњег века.
Суботица се у писаним документима први пут помиње 7. маја 1391, али сигурно је да је место старије. Утврђено је да су људи на овом простору живели још пре три хиљаде година. Судбину овог места битно је одређивао положај на путу између Европе и Азије, а историјски на граници две сукобљене силе - Угарске и Турске.
→ {{Изабрани чланак за 27. јануар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 28. јануар
Суботица је најсевернији град у Републици Србији, други по броју становника у Аутономној Покрајини Војводини. По попису из 2002. године има 99.471 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Северно-Бачког округа и Општине Суботица. Постоји око две стотине различитих имена за град Суботицу кроз историју. Ово је због тога што је град угостио много различитих људи од средњег века.
Суботица се у писаним документима први пут помиње 7. маја 1391, али сигурно је да је место старије. Утврђено је да су људи на овом простору живели још пре три хиљаде година. Судбину овог места битно је одређивао положај на путу између Европе и Азије, а историјски на граници две сукобљене силе - Угарске и Турске.
→ {{Изабрани чланак за 28. јануар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 29. јануар
Суботица је најсевернији град у Републици Србији, други по броју становника у Аутономној Покрајини Војводини. По попису из 2002. године има 99.471 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Северно-Бачког округа и Општине Суботица. Постоји око две стотине различитих имена за град Суботицу кроз историју. Ово је због тога што је град угостио много различитих људи од средњег века.
Суботица се у писаним документима први пут помиње 7. маја 1391, али сигурно је да је место старије. Утврђено је да су људи на овом простору живели још пре три хиљаде година. Судбину овог места битно је одређивао положај на путу између Европе и Азије, а историјски на граници две сукобљене силе - Угарске и Турске.
→ {{Изабрани чланак за 29. јануар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 30. јануар
Суботица је најсевернији град у Републици Србији, други по броју становника у Аутономној Покрајини Војводини. По попису из 2002. године има 99.471 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Северно-Бачког округа и Општине Суботица. Постоји око две стотине различитих имена за град Суботицу кроз историју. Ово је због тога што је град угостио много различитих људи од средњег века.
Суботица се у писаним документима први пут помиње 7. маја 1391, али сигурно је да је место старије. Утврђено је да су људи на овом простору живели још пре три хиљаде година. Судбину овог места битно је одређивао положај на путу између Европе и Азије, а историјски на граници две сукобљене силе - Угарске и Турске.
→ {{Изабрани чланак за 30. јануар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 31. јануар
Суботица је најсевернији град у Републици Србији, други по броју становника у Аутономној Покрајини Војводини. По попису из 2002. године има 99.471 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Северно-Бачког округа и Општине Суботица. Постоји око две стотине различитих имена за град Суботицу кроз историју. Ово је због тога што је град угостио много различитих људи од средњег века.
Суботица се у писаним документима први пут помиње 7. маја 1391, али сигурно је да је место старије. Утврђено је да су људи на овом простору живели још пре три хиљаде година. Судбину овог места битно је одређивао положај на путу између Европе и Азије, а историјски на граници две сукобљене силе - Угарске и Турске.
→ {{Изабрани чланак за 31. јануар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Јануар - Фебруар - Март - Април - Мај - Јун - Јул - Август - Септембар - Октобар - Новембар - Децембар

