Радиохемија
Из пројекта Википедија
Радиохемија је грана физичке хемије која се бави испитивањем физичких и хемијских особина радиоактивних изотопа и њиховим разноврсним применама.
Радиоактивност је појава да хемијски елемент, због унутрашње нестабилности језгра, спонтано емитује зрачење. При томе тај радиоактивни елемент може да остане хемијски неизмењен (гама-распад) или да се трансформише у други елемент (алфа-распад, бета-распад, К-захват).
Радиоактивни распад је случајан процес у којем атомско језгро из нестабилног прелази у стабилно или стабилније стање уз емисију честица или електромагнетног зрачења.
Садржај |
[уреди] Историја
[уреди] Врсте радиоактивног распада
Основне врсте радиоактивног распада су:
α-распад - емисија језгра хелијума,
β-распад - емисије електрона или позитрона,
захват електрона (К ѕахват) - захват елетрона из К љуске при чему протон из језгра прелази у неутрон уз ослобађање неутрина.
γ-распад - емисија фотона високе енергије.
[уреди] α-распад
То је распад при којем језгро избацује α-честицу 4He++, тј. језгро атома хелијума. При томе се масени број радионуклеида смањује за 4, а наелектрисање (редни број) језгра за 2.
Правило померања за α-распад гласи:Овим распадом настаје потомак који је у односу на претка смештен два места улево у Периодном систему.
Енергијски спектар.Након открића α-зрачења дуго се сматрало да је то зрачење моноенергијско, тј. да језгро емитује честицу једне енергије. Касније је се показало да се α-зрачење може састојати од честица различитих енергија,при томе те енергије нису било какве већ су квантиране, па је спектар α-зрачења дискретан. Такав α-распад при којем се емитује више група честица са дискретним енергијама доводи до стварања потомака чија су језгра на различитим нивоима побуђености. То даље доводи до емисије γ-зрачења чији спектар такође мора бити дискретан.
Енергије α-честица леже у домену 1,83 МеV (144Nd)до 11,7 МеV (212Po), а време полураспада је од μs до 1010.
[уреди] β-распад
[уреди] γ-распад
[уреди] Захват елетрона
| Овај незавршени чланак Радиохемија, везан је за хемију. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |

