Ним

Из пројекта Википедија

Поглед из ваздуха на центар града
Поглед из ваздуха на центар града

Ним је град у јужној Француској. Налази се у региону Лангдок-Русијон и департману Гар. По процени из 2005. има 144.600 становника. Ним има богату историју, још из доба Римљана, а представља популарну туристичку дестинацију.

Садржај

[уреди] Име

Римски храм посвећен синовима Агрипе
Римски храм посвећен синовима Агрипе
Римски амфитеатар
Римски амфитеатар
Велика римска кула
Велика римска кула

У римско доба овај град се звао Немаусус (лат: Nemausus) што значи "од извора". Симбол и штит града Нима је крокодил привезан за палму са натписом COLNEM, што је била скраћеница од Колонија Немаусус (лат: Colonia Nemausus), при чему се мислило на колонију римских ветерана из Нилске кампање. После 15 година ратовања легионари су добијали земљу у равници Нима. Ним се налазио на римском друму Виjа Домитија (лат: Via Domitia), који је изграђен 118. пне., а повезивао је Италију са Шпанијом.

[уреди] Историја

Археолози су помоћу депозита нашли присуство људи 4.000 пне.-3.500 пне. Налазиште припада неолиту. Број људи је порастао за 1000 година бронзанога доба. Близу је нађен и менхир, који је висок преко 2 метра и потиче из 2500 пне., а нађени су и остаци насеља из бронзанога доба. Ратник Грезан се сматра најстаријом скулптуром у јужној Галији. Ним је 50. пне. постао римска колонија и ту се налазе новчићи са натписом NEM.COL ,што значи Колонија од Немеауса. Октавијан Август је Ним учинио главним градом Нарбонске Галије. Изградио је шест километара дуга утврђења са 14 кула и са вратима, од којих су данас остала само двоја читава. Град је тада имао 60.000 становника. Имао је изграђен Форум и акведукт. Од појединих споменика ништа није остало, сем натписа да су постојали. Амфитеатар је изграђен у 2. веку. Град је напредовао до краја 3. века. Већ тада се појавио ризик инвазија. Започела је криза трећега века. Визиготи, Бургунди и Остроготи су долазили једни после других да пљачкају богатства римскога царства. Након варварских инвазија уследила је 710. инвазија Мавара из Шпаније. Град Ним је 754. када га је освојио Пипин Мали био само сенка некадашњега просперитетнога галско-романскога града. Каролинзи су донели релативан мир, али наново су почеле локалне невоље у феудална времена 12. века. Трајало је то до времена Луја Светога. Током тога времена градом су заједнички управљали бискуп и витезови. Када је Луј Свети уз помоћ Рејмонда VII од Тулуза успоставио краљевску власт у Лангедоку Ним је постао власништво француских краљева. За време 14. и 15. века у долини Роне је дошло до низа инвазија, које су упропастиле економију и донеле глад. Невоље су се појачале са религиозном поделом. Ним је био протестантско упориште, па је осетио пуну силу репресије и братоубилачкога сукоба, који се наставио до средине 17. века. Средином 17. века започиње период просперитета, када су реконструиране многе грађевине, а становништво је порасло од 21.000 на 50.000. Након европске економске кризе уследила је Француска револуција са периодом политичких и религиозних сукоба , белим терором, економским назадовањем, убојствима, пљачком и палежом. Ред је деломично успостављен 1815., па је Ним поново био просперитетан град.

[уреди] Знаменитости

Ним је био један од најбогатијих римских градова Галије. Још увек се може видети неколико остатака римских споменика око Нима

  • Римски амфитеатар, елиптичнога облика из 1. или 2. века. Представља једну од најбоље очуваних арена у Француској. Данас се још увек користи за борбу бикова и за концерте
  • Мезон Каре (квадратна кућа) је мали римски храм, који је изграђен 19. пне. у посвећен је синовима Агрипе
  • Жарден де ла Фонтен из 18. века
  • акведукт Пон ди Гар , који је изградио Агрипа, а користио се за транспорт воде са оближње Гароне
  • Велика римска кула на оближњем брду
  • катедрала је деломично романсекна, а деломично готичка

[уреди] Демографија

Становништво Нима по годинама:[1][2]

1881 1891 1901 1911 1921 1931 1936 1954 1962 1968 1975 1982 1990 1999 2005
63552 71623 80605 80437 82774 89213 93736 89107 99775 123292 127933 124220 128471 133406 144600

[уреди] Спољашње везе

Жарден де ла Фонтен
Жарден де ла Фонтен