Книнска операција 1944
Из пројекта Википедија
| Книнска операција | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Другог светског рата | |||||||||||||
|
|||||||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||||||
|
|
|
||||||||||||
| Заповедници | |||||||||||||
| командант 8. корпуса Петар Драпшин | командант 15. корпуса генерал Густав Фен | ||||||||||||
| Јачина | |||||||||||||
| 40.000 бораца, 40 тенкова | 24.000 бораца, 20 тенкова | ||||||||||||
| Губици | |||||||||||||
| око 4.200 избачених из строја | око 16.000 избачених из строја | ||||||||||||
| {{{подаци}}} | |||||||||||||
Книнска операција представља завршну и најуспешнију фазу офанзиве Осмог далматинског корпуса за ослобођење Далмације од немачке окупације током Другог светског рата у Југославији Офанзива је трајала од 13. септембра 1944. године, а завршни напад усмерен на опкољавање и уништење немачких утврђених положаја у области Книна трајао је од 25. новембра до 5. децембра. У овим борбама Осми корпус је тешко поразио и готово преполовио снаге немачког 15. брдског армијског корпуса и довршио ослобођење Далмације.
Садржај |
[уреди] Општа оперативна ситуација
Кад је 10. октобра 1944. инжењеријски одред 93. дивизије Црвене армије изненадним препадом заузео 30-тонски мост на Великој Морави, а у наредна два дана читав 4. гардијски механизовани корпус маршем прешао преко моста и спојио се са Првим пролетерским корпусом НОВЈ, немачкој Врховној команди постало је јасно да је даље држање положаја у Србији илузорно. Стога је наредила утврђивање нове главне линије фронта на Балкану, која се протезала Дунавом, преко Срема до Саве, затим реком Дрином, па линијом Гацко - Ливно - Книн - ушће Зрмање (такозвана зелена линија). Наређено је да се јединице повлаче постепено и организовано, под борбом и под сопственим обезбеђењем на зацртану линију фронта.
Замисао немачке команде била је да са далматинског фронта извуче 118. ловачку и 264. пешадијску дивизију, 92. моторизовану бригаду и 1. пук "Бранденбург" и стави их на располагање 2. оклопној армији за борбу против Трећег украјинског фронта. Линију фронта од Гацка до ушћа Зрмање требало је да преузму три легионарске дивизије: 369. (Вражја), 373. (Тигар) и 392. (Плава).
Међутим, офанзива Осмог корпуса омела је и предухитрила ове планове: током септембра делови 118. дивизије уништени су на Брачу, а делови 369. дивизије на Пељешцу. Најтежи пораз 369. Вражја дивизија претрпела је од 26. далматинске дивизије 22. октобра у Вуковом кланцу код Метковића. Приликом извлачења из Шибеника 3. новембра на путу према Дрнишу разбијен је 893. пук 264. дивизије.
У таквој ситуацији, суочен са енергичним притиском, Команда Југоистока морала је да одустане од извлачења 264. дивизије и додели јој задатак одбране Книна. Штаб 8, корпуса покушао је са широким обухватом Книна, рачунајући на евентуални покушај извлачења Немаца и из Книна. Међутим, наишао је на снажан отпор. Немци су се одлучили за упорну одбрану, решени да по сваку цену задрже Книн као најзападније утврђење на својој пројектованој линији фронта.
[уреди] Супротстављене снаге
У време почетка прве фазе книнске операције у Книну и најближој околини су се налазиле, поред Штаба 15. брдског армијског корпуса, следеће јединице непријатеља:
- 264. пешадијска дивизија;
- 383. ојачани пук 373. легионарске дивизије;
- делови 944. артиљеријског пука;
- делови 29. пука тврђавских пионира;
- 581. и 583. морнарички стрељачки батаљон;8"
- остаци 6. и 7. усташке бригаде;
- 2. батаљон 3. посадне бригаде (домобрани);
- Динарска четничка дивизија.
Поред њих било је и неких мањих јединица (за везу, снабдевање, противавионску одбрану и сл.). Укупно, у Книну је било око 20.000 војника (14.000 немачких, 1.500 усташких са домобранима и 4.500 четничких), што значи да је непријатељ у току прве и друге етапе претрпео губитке од 7.500 војника. [1]
На комуникације према Лици распоређен је као појачање 847. пук 392. дивизије.
Све ове јединице биле су под командом команданта 15. брдског армијског корпуса генерала Густава Фена (Gustav Fehn).
Насупрот овим снагама стајао је 8. далматински корпус НОВЈ, који је под својом командом имао 9., 19., 20., и 26. дивизију, те један и по батаљон Прве тенковске бригаде, укупне јачине око 32.000 војника НОВЈ. Командант партизанских снага је био генерал Петар Драпшин.
[уреди] Припреме
Генерал Фен добио је наређење да се Книн брани до последњег човека и одбрани по сваку цену. То наређење пренео је подређенима:
„1.) Сваки официр постављен за команданта обавезан је да стреља сваког потчињеног који напусти свој положај. Официр који тако не поступа биће кажњен истом казном.
2.) За јединице које напусте свој положај без борбе и без испаљеног метка и не држе се до последњег човека, дивизија ће наредити и извршити стрељање сваког десетог човека ... Објаснити да ће ове мере бити спроводене безобзирно, неодложно и без изузетака.“Генерал Фен понудио је војводи Ђујићу да поделе судбину у духу створеног братства по оружју. Војвода Ђујић одговорио је преко свог изасланика мајора Новака Мијовића писмом у којем каже:
" [3]
Ипак, војвода Ђујић мудро је одлучио да извуче своје снаге из Книна на север, на комуникације према Лици.
Од 7. до 15. новембра трајала је прва фаза напада на Книн, у којој је 19. дивизија дејствовала у правцу Грачаца, 9 дивизија из правца Босанског Грахова, 26. дивизија јужно од Книна, а на сама книнска утврђења нападала је 20 дивизија са запада. Немци су упорном одбраном успешно одбили напад на град, а контранападима повратили изгубљене комуникације према северу и северозападу.
Генерал Фен преместио је 17. новембра свој штаб у Бихаћ. Из подручја Книна евакуисао је деморалисане усташко-домобранске снаге и предао непосредну команду над одбраном генералу Виндишу (Windisch), команданту 264. пеш. дивизије. Цело подручје Книна и кључне тачке на комуникацијама помно су утврђени повезаним системом ровова, бункера, пешадијских препрека и минских поља.
[уреди] Завршни ударац
Уочивши да непријатељ има намеру да упорно брани Книн, штаб Осмог корпуса сачинио је нови план напада. Према том плану, 20. дивизија ће нападати са истока на град и на северну комуникацију, 19. дивизија са запада на град и на северозападну комуникацију, 26. дивизија ојачана тенковским четама нападаће град и истурена утврђења са југа, док би 9. дивизија требало да пресретне и уништи непријатељске делове који би се евентуално извлачили из Книна.
Напад је на сектору 20. дивизије почео 25. новембра, а на сектору 19. и 26. дивизије 26. новембра у зору. На свим секторима јединице 8. корпуса напредовале су веома споро, ломећи изузетно снажан и упоран отпор непријатеља.
Франц Шрамл је у својој књизи описао атмосферу:
Даноноћни напади и противнапади одвијали су се са променљивом срећом и са знатним губицима на свим деловима фронта. Незадовољан темпом напредовања, командант Драпшин је 1. децембра пре подне увео у напад последње резерве.
Непријатељска одбрана почела је да се ломи 2. децембра увече. Сутрадан у око 8 ујутро јединице 20. дивизије које су надирале са истока и 19. дивизије које су надирале са запада спојиле се непосредно северно од града и затварају обруч око Книна. Истовремено, 26. дивизија упада у јужни део града и преосталим немачким снагама је преостало да покушају да образују ударне групе и да покушају да се спасу пробојем. Највећи део уништен је у самом граду. Судбину оних који су се пробили описује Драгутин Гргуревић у књизи "Шеста далматинска бригада":
„Док су 14. и 5. бригада у првим часовима 4. децембра заметнуле тешке борбе са густо ешелонираном немачком колоном, која је у току преподнева успела да пробије њихову одбрану, 6. бригада је чврсто држала десну обалу Зрмање, где је поставила једну батерију, и у 12 часова спремно дочекала непријатељске челне делове, на које је отворила убитачну ватру. Ту су Немцима нанети тешки губици и задобијен је велики ратни плен (поред осталог и 6 топова).
Тако је даље продирање ове немачке групације заустављеиио, а дуж њених бокова предузели су жесток напад батаљони 5. и 14. бригаде и на више места је дошло до мешања наших и непријатељских снага, до борбе прса у прса и директног гушања. Та жестока борба је трајала до 14 часова. Врло мали део непријатељских снага успео је да се пробије преко Пађена, дуж железничке пруге, до Бендера, где их је дочекала и ликвидирала 3. бригада 9. дивизије која је ту раније била пристигла.“Исти догађај описује и Франц Шрамл у наведеној књизи:
3. децембра у 11 пре подне Книн је био ослобођен. Немачка одбрана је готово у потпуности уништена, а командант дивизије Виндиш успео се пробити на север, где се повезао са четничким деловима и са њима се током наредних дана пробио у јужну Лику.
[уреди] Резултат
У книнској операцији 15. брдски армијски корпус је према подацима НОВЈ имао 6555 погинулих и 4285 заробљених. Осми корпус НОВЈ је имао 677 погинулих, 2439 рањених и 126 несталих. [5]
Према извештају Команде 15. брдског армијског корпуса Команди Армијске групе "Е" од 8. децембра 1944, укупна јачина 264. пешадијске дивизије на дан 5. децембра износила је 1526 људи. [6] Иста дивизија је у новембру 1943. имала пун формацијски састав од 17.200 људи. Након Книнске операције 264. дивизија брисана је из регистра јединица Вермахта, а преостало људство распоређено је у друге јединице.
[уреди] Референце
- ^ Тодор Радошевић, Офанзива за ослобођење Далмације, Београд 1965., стр. 227.
- ^ Архив Војноисторијског института, мф. Лондон, 2/395; в. Т. Радошевић. н. д. 227.
- ^ Зборник. НОР, XIV/4, 448.
- ^ F. Schraml, Kriegsschauplatz Kroatien, Kurt Vowinckel Verlag, Neckargemund, 1962, 201—202.
- ^ Книнска операција, Београд 1985.
- ^ Зборник НОР, XII/4, 731.
[уреди] Спољашње везе
- Книнска операција ((en))
- 264. пешадијска дивизија Вермахта ((en))
- 373. легионарска дивизија Вермахта ((en))
| Други светски рат у Југославији - навигација кроз историју: | |||
| Догађаји | Ратни злочини | Учесници | Посебни чланци |
|
1941. 1942.
1943. 1944. 1945.
|
|
|
|

