Мадрид

Из пројекта Википедија


Координате: 41° 23' С, 2° 11' И

Уколико сте тражили другу одредницу, погледајте чланак Мадрид (вишезначна одредница).


Застава Грб
Мадрид
Држава: Шпанија
Провинција: Мадрид
Аутономна покрајина: Покрајина Мадрид
Површина:
607 km²
Становништво (попис 2004.): 3.154.000
Густина насељености: (попис 2004.): 5.190 ст/km²
Надморска висина: 667 m
Званични сајт: www.munimadrid.es
Градоначелник: Алберто Руиз Гаљардон (Alberto Ruiz-Gallardón)

Мадрид је главни град Шпаније и аутономног региона Мадрид.

Регион (Мадрид са околином) се са око 5 милиона становника убраја у највеће европске метрополе. Сам град Мадрид (без предграђа) је са својих 3,1 милион становника, после Лондона и Берлина, трећи највећи град у Европској Унији.

Мадрид је, како од националног, тако и од интернационалног значаја за трговину и финансије и политички је и културни центар Шпаније. Главни град је средиште шпанске управе, па осим краља, у њему живе католички бискуп и важни припадници владе и војске. Овде је смештено шест универзитета, разне високе школе, многа позоришта, музеји и друге културне установе.

Становници Мадрида називају се Мадриђани (на шпанском “madrileños” ).

Садржај

[уреди] Географија

Мадрид се налази у срцу Шпаније на 665 m надморске висине, смештен је на обали мале реке Манзанарес и припада историјском пределу Кастиље. Северозападно од града издиже се планина Сијера де Гвадарама са врхом Пењалара висине 2.429 m. На истоку се пружа долина Енарес прожета железничким и аутопутевима који воде до Сарагосе и Барселоне. Око 50 км јужно, на Таху, смештен је Толедо, некадашњи главни град Кастиље.

[уреди] Клима

Због надморске висине од 665 м и континенталне климе, лета су топлија и сувља, а зиме у Мадриду су хладније од оних у приморским градовима на Средоземљу.

[уреди] Историја

Мадрид је за европске односе млада метропола. У периоду од 852. до 886. године подигнуто је маварско утврђење (алкасар) на месту данашње мадридске краљевске палате. Утврђено место било је названо Магерит, а од 939. Мадшрит и од 1038. Мадрид. Градске зидине из перида арапске владавине одржале су се до данас. 1309. одржан је први састанак Кастиљанског градског парламента (Cortes de Castilla) на челу са Фернандом IV.

Заседањем парламента 1561, као и заседањем 1588. управе из недалеко смештеног Толеда на челу са Фелипеом II почео је успон града. Изузев мањег прекида у периоду од 1601. до 1606 , Мадрид је званично био главни град Шпаније, што је и данас. Део Мадрида кога су подигли шпански Хабзбурговци и данас се зове аустријски Мадрид (“El Madrid de los Austrias”). У овом периоду саграђени су Пуерта дел Сол, Дескалзас Реалес, Паласио де Уседа, Пласа де ла Виља и знаменито дело хабзбуршке архитектуре Пласа Мајор као и катедрала Сан Исидро.

Између 1701. и 1713. године Шпанија је била у рату, а 1706. уследила је енглеска и португалска владавина. Од 1808. до 1813. Мадрид је био у француском поседу и тада је краљ био Жозеф Бонапарта, старији Наполеонов брат. Наравно да Жозеф и његова жена Жили нису били прихваћени тако да заправо ни нису били прави владари. Устанци због њихове наводне владавине почели су да се дижу од 2. маја 1808. године. Ови освајачи или, боље рећи пролазници, су срушили манастир и целу једну градску четврт, како би направили трг.

Од 1833. до 1876. године био је још један рат, а притом је беснела и епидемија колере. 1873. године проглашена је прва република под диктатором Емилијом Кателаром, а 1923. уследила је војна диктатура под генералом Мигелом Примом де Рибејром. У Мадриду је 14. априла 1931. проглашена Друга Република. У Шпанском грађанском рату вођеном од 1936. до 1939. године, до 28. марта Мадрид је претрпео велика разарања италијанским и немачким бомбардовањем. После рата диктатура Франсиска Франка спроводила се до 1975. Поводом тога од 1965. до 1973. одржавани су стални штрајкови и протести студената. Након Франкове смрти 1975. године краљ Хуан Карлос I спровео је демократизацију.

Године 2004. је био мета исламских терориста и тада је погинуло 192 људи.

[уреди] Музеји

У улици Пасео дел Прадо налазе се у такозваном музејском троуглу три музеја уметности која су од светског значаја. То су: Музеј Прадо, Национални музеј и уметнички центар Краљица Софија и Музеј уметности Тисен-Борнемица.

Музеј уметности, Прадо.
Музеј уметности, Прадо.

Музеј Прадо (шп: Museo del Prado) се налази на истоименом шеталишту, Пасео дел Прадо и припада најважнијим сликарским музејима света и нуди јединствени спектар европске уметности: Слике Гоје, Ел Грека, Ван Гога ...

Национални музеј и уметнички центар Краљица Софија (шп: Museo Nacional Centro de Arte Reina Sofía) је назван по шпанској краљици Софији и обухвата колекцију слика и скулптура значајних уметника 20. века: Пабла Пикаса, Салвадора Далија, Хуана Гриса. Једна од најважнијих слика овог музеја (од историјског значаја за Шпанију), је Пикасова слика-мурал Герника.

Музеј уметности Тисен-Борнемица (шп: Museo Thyssen-Bornemisza) је један од најзначајнијих музеја приватне колекције сликарства у свету, са сликама које датирају из доба романике и готике.

Национални археолошки музеј нуди збирку предмета из периода од праисторије до средњег века. Посебно интересантан и тотално различит од осталих музеја је Музеј шунке (шп: Museo de Jamón), јер представља изложбу шунке која виси на таваницама и зидовима. Поставка овог чудног музеја стално се мења како би свеже мирисала.

[уреди] Образовање

Мадрид је универзитетски град. У њему се налазе Универзитет Комплутенсе, Мадрид (UCM) који је 1508. отворен у предграђу Алкале де Енарес, а од 1836. је премештен у Мадрид, Универзитет Комиљас (1982.), Политехнички Универзитет (UPM, 1971.). Независни универзитет (UAM, 1968.), Универзитет Карлос III (UC3M, 1989.) и Универзитет Краљ Хуан Карлос (1996.). Овде се налазе Краљевска шпанска академија, Академија уметности, природних и друштвених наука.

[уреди] Спорт

У Мадриду се налазе фудбалски клубови Реал Мадрид и Атлетико Мадрид.

[уреди] Улице

Ла Пуерта де Алкала.
Ла Пуерта де Алкала.

Улица Алкала је раскошна улица која се простире од Пуерта дел Сол и води у правцу предграђа Алкала де Енарес. Између Пуерта дел Сол и Пласа де Сибелес налазе се репрезентативне грађевине.

Пасео дел Прадо је веома широка улица која води од железничке станице Атоћа до Пласа де Сибелес. У њој су велики хотели и музеј Прадо.

Пасео де ла Кастељана је најважнија улица Мадрида, а почиње на тргу Колумбо(Plaza Colón) и иде у правцу севера.

Гран Вија је улица у којој је ред великих биоскопа, модних продавница и шпанско телефонско удружење Телефоника.

По улици Уертас названа је читава четврт у којој су живели и радили познати писци као што су Сервантес, Лопе де Вега, Кеведо, Гонгора ... Осим места, за њих је заједничко и време, јер су они били писци, песници и драматурзи Златног века. Ово је једна од најважнијих пешачких зона.

[уреди] Саобраћај

Мадрид располаже индустријом аутомобила, авиона, текстила, прехрамбеном и хемијском индустријом.

У главном граду Шпаније укрштају се аутопутеви и железничке пруге. Град има три железничке станице: Аточа, Чамартин и Викалвара. Мрежа мадридског метроа припада једној од најважнијих у свету, а осим тога Мадрид је веома добро повезан са својих предграђима.

Интернационални аеродром Мадрида, Барахас, смештен је на североистоку града и до њега се брзо стиже метроом.

[уреди] Види још



Координате: 40° 25' С, 3° 42' З