Историја Српских железница

Из пројекта Википедија

Железничка станица Београд
Железничка станица Београд

Српске железнице настале су 3.јула 1881, када је Кнез Милан Обреновић сребрним будаком ударио темељ Српским државним железницама. 23. августа 1884. (по новом календару) свечано је отворена линија Београд - Ниш на дужини 243 километара.


Садржај

[уреди] Прво путовање

На првом путовању на српским железницама било је 200 учесника. Већином су били странци из Пеште, Беча и Париза. Отпремљени су у два воза, у временском размаку од четири минута, сваки са по девет путничких кола. У првом возу били су углавном позвани гости - странци. Воз је свуда дочекиван са одушевљењем.

Програм првог путовања је био следећи :

  • 23. августа у 8 сати ујутро одржава се Божија служба на београдској железнички станици
  • полазак воза у 8:30
  • долазак у Лапово у 12:52
  • доручак нуђен од стране друштва својим гостима
  • долазак у Ниш у 17:25
  • Навече у 20 часова банкет за путнике
  • 24. августа у 5:30 полазак из Ниша за Београд
  • долазак у Београд у 12:57


Две године касније, јавном саобраћају предати су кракови према Лесковцу, Врању, Пироту, Белој Паланци и Цариброду.

Формирањем дирекције Српских железница почела је експлоатација железница у Србији под државном управом, када су преузете од француског продузећа 3. јуна 1889.. Тај дан је и празник српских железничара. У моменту преузимања, Српска железница имала је 532 километара пруге, 27 локомотива, 127 путничких вагона, 293 затворених вагона, 88 вагона за превоз стоке и 321 вагона за различите сврхе. За првог директора Српских државних железница постављен је инжењер Димитрије Стојановић.

Данас је дужина пруга Српских железница 3808 километара, а возни парк сачињава преко 417 локомотива и преко 17.000 вагона.


Београдска железничка станица је била саграђена између 1882. и 1885. по плановима архитекте Драгутина Милутиновића.

Први званични воз је кренуо са Београдске железничке станице 23.августа 1884. у 8.35 часова са стотинак путника у девет вагона и три различите класе.


[уреди] Железничка радионица Ниш

Друштво за експлоатацију српских железница се уговором обавезало, да изгради и једну железничку радионицу за сервис вагона и локомотива. Та је била направљена 1885., по завршетку пруге до Ниша. 1980. радионица је имала веч 20 машина и своју ливницу. У радионици је радило око 100 радника, занатлија, већином Француза. Оправка једне локомотиве је трајала и до два месеца. 1907. рок за сервис локомотиве је сведен на месец дана. Месечно су оспособљавали и 60-70 вагона. 1911. радионица имала је веч 180 радника и месечни сервис 120 вагона и по две локомотиве. 1914. добили су и нову ливницу. За време Балкансог рата 1912-1914 радионица је служила у војне сврхе. 1918. непријатељ је однео сав алат. Наследник те радионице је данас Машинска индустрија Ниш.


[уреди] Изградња пруге Ниш - Пирот

1884. са истом компанијон потпише уговор за грађење пруге Ннш-Пирот-бугарска граница. Грађење је започето 25. јула 1885. Изградња пруге је прекинута исте године због рата са Бугарском. Пруга Ниш-Пирот је предана у саобраћај 1. јуна 1887. Пруга Бела Паланка-Пирот завршена је 1. новембра 1887. Са завршетком бугарске деонице пруге повезана је српска и бугарска железничка мрежа на граници код Цариброда.



Овај текст је клица. Можете га проширити тиме што ћете га

[уреди] Види још


[уреди] Литература

  • Историја железница; Јездимир С. Николић (Београд 1980.)
Други језици