Међународно кривично право
Из пројекта Википедија
Међународно кривично право је релативно нова грана права која обухвата међународноправне аспекте кривичног права, кривичноправне аспекте међународног јавног права као и супранационално кривично право које је тек у настајању.
Садржај |
[уреди] Развој
| За више информација погледајте Историја међународног кривичног права. |
Прави развој међународног кривичног права започиње тек после Другог светског рата. До тада је углавном било сматрано делом међународног права и било спорадично регулисано у различитим конвенцијама, споразумима и обичајима. Велика препрека развоју оваквог права било је и схватање да појединци не могу бити субјекти међународног права.
Велики значај има одредба у Версајском мировном уговору којом је било предвиђено суђење немачком цару Вилхелму II због повреде међународних обавеза од стране међународног трибунала. Иако до овога никада није дошло, овај случај има принципијелни значај и отвориће пут за каснија суђења.
Настанак међународног кривичног права везује се за Нирнбершки и Токијски трибунал, који су судили немачким и јапанским званичницима за злочине у Другом светском рату. На основу суђења у Нирнбергу настаће Нирнбершки принципи који ће имати велики значај за међународно право данас.
[уреди] Међународно кривично право данас
Постојање ове гране права данас везује се углавном за Међународни кривични суд, чији је настанак означио стварање органа који на редовној основи има задатак да примењује правила међународног кривичног права. Судбина овог суда није још увек извесна јер многе земље још увек нису прихватиле његову надлежност, а сам суд је тек недавно започео своје прво суђење.
[уреди] Начела међународног кривичног права
| За више информација погледајте Начела међународног кривичног права. |
Основна начела међународног кривичног права слична су основним начелима кривичног права и обухватају:
- начело законитости
- начело легитимности
- начело индивидуалне субјективне одговорности
- начело солидарности и узајамног поверења међу државама
- начело хуманости
- начело праведности и сразмерности
[уреди] Извори међународног кривичног права
| За више информација погледајте Извори међународног кривичног права. |
Извори међународног кривичног права обично се деле на међународне и националне. У области међународних најзначајнији су међународни уговори, уз известан значај обичајног права, општих принципа и судске праксе. Код националних извора најзначајнији су кривични закони (у Србији Кривични законик Србије).
[уреди] Важење међународног кривичног права
| За више информација погледајте Временско важење међународног кривичног права. |
| За више информација погледајте Просторно важење међународног кривичног права. |
[уреди] Референце
Стојановић З., Међународно кривично право, Београд 2006., ISBN 86-86223-03-6
[уреди] Види још
- Међународно јавно право
- Кривично право
- Међународни кривични суд
| Међународно кривично право | ||
| Извори права: | ||
|---|---|---|
| Повеља МВТ - Злочини против међународног права - Злочин против човечности - Злочини против мира Злочин апартхејда - Злочин геноцида - Обичајно право - Ратно право - Нирнбершки принципи Перемпторна норма - Римски статут - Универзална јурисдикција - Ратни злочини - Агресорски рат |
||
| Судови: | ||
| Финска суђења одговорнима за рат - Међународни војни трибунал у Нирнбергу Међународни војни трибунал за Далеки исток - Суђења за ратне злочине у Хабаровску Трибунал за бившу Југославију - Међународни трибунал за Руанду - Специјални суд за Сијера Леоне Међународни кривични суд |
||
| Историја међународног кривичног права: | ||
| Списак ратних злочина |
||

