Википедија:Сјајни текстови/Мај

Из пројекта Википедија

Сјајни текстови

Јануар - Фебруар - Март - Април - Мај - Јун - Јул - Август - Септембар - Октобар - Новембар - Децембар

Данас је уторак, 17. април 2007

[уреди]

Изабране годишњице за мај

Изабрани чланак за 1. мај

Велизар (грч: Βελισαριος, лат: Belisarius, рођ. између 500. и 505. год.- умро 565. год.) био је истакнути војсковођа источноримског (византијског) цара Јустинијана I који је, углавном успешно, водио ратове против Персијанаца на источној граници Царства, против Вандала у Африци и Острогота у Италији.

Велизар је био нешто млађи од Јустинијана, али прецизна разлика у годинама између цара и његовог највећег војсковође није позната. Може се само претпоставити да је рођен између 500. и 505. године. Место Велизаровог рођења је ипак забележено. У питању је било село Германија у Доњој Мезији (данас село Сапаревска Бања у западној Бугарској у близини Ћустендила/Велбужда). Судећи по имену, Велизар је припадао романизованом слоју становништва Балкана, можда је био пореклом Трачанин или чак Гот. Није познато када је ступио у војну службу нити када је дошао у Константинопољ. По Прокопију, Велизар је био висок и наочит и као такав је привукао пажњу врховног заповедника римске војске (лат: magister utrisque militum) и царевог сестрића Јустинијана. Јустинов наследник је Велизара уврстио међу своје гардисте.

...даље...


{{Изабрани чланак за 1. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 2. мај

Велизар (грч: Βελισαριος, лат: Belisarius, рођ. између 500. и 505. год.- умро 565. год.) био је истакнути војсковођа источноримског (византијског) цара Јустинијана I који је, углавном успешно, водио ратове против Персијанаца на источној граници Царства, против Вандала у Африци и Острогота у Италији.

Велизар је био нешто млађи од Јустинијана, али прецизна разлика у годинама између цара и његовог највећег војсковође није позната. Може се само претпоставити да је рођен између 500. и 505. године. Место Велизаровог рођења је ипак забележено. У питању је било село Германија у Доњој Мезији (данас село Сапаревска Бања у западној Бугарској у близини Ћустендила/Велбужда). Судећи по имену, Велизар је припадао романизованом слоју становништва Балкана, можда је био пореклом Трачанин или чак Гот. Није познато када је ступио у војну службу нити када је дошао у Константинопољ. По Прокопију, Велизар је био висок и наочит и као такав је привукао пажњу врховног заповедника римске војске (лат: magister utrisque militum) и царевог сестрића Јустинијана. Јустинов наследник је Велизара уврстио међу своје гардисте.

...даље...


{{Изабрани чланак за 2. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 3. мај

Велизар (грч: Βελισαριος, лат: Belisarius, рођ. између 500. и 505. год.- умро 565. год.) био је истакнути војсковођа источноримског (византијског) цара Јустинијана I који је, углавном успешно, водио ратове против Персијанаца на источној граници Царства, против Вандала у Африци и Острогота у Италији.

Велизар је био нешто млађи од Јустинијана, али прецизна разлика у годинама између цара и његовог највећег војсковође није позната. Може се само претпоставити да је рођен између 500. и 505. године. Место Велизаровог рођења је ипак забележено. У питању је било село Германија у Доњој Мезији (данас село Сапаревска Бања у западној Бугарској у близини Ћустендила/Велбужда). Судећи по имену, Велизар је припадао романизованом слоју становништва Балкана, можда је био пореклом Трачанин или чак Гот. Није познато када је ступио у војну службу нити када је дошао у Константинопољ. По Прокопију, Велизар је био висок и наочит и као такав је привукао пажњу врховног заповедника римске војске (лат: magister utrisque militum) и царевог сестрића Јустинијана. Јустинов наследник је Велизара уврстио међу своје гардисте.

...даље...


{{Изабрани чланак за 3. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 4. мај

Велизар (грч: Βελισαριος, лат: Belisarius, рођ. између 500. и 505. год.- умро 565. год.) био је истакнути војсковођа источноримског (византијског) цара Јустинијана I који је, углавном успешно, водио ратове против Персијанаца на источној граници Царства, против Вандала у Африци и Острогота у Италији.

Велизар је био нешто млађи од Јустинијана, али прецизна разлика у годинама између цара и његовог највећег војсковође није позната. Може се само претпоставити да је рођен између 500. и 505. године. Место Велизаровог рођења је ипак забележено. У питању је било село Германија у Доњој Мезији (данас село Сапаревска Бања у западној Бугарској у близини Ћустендила/Велбужда). Судећи по имену, Велизар је припадао романизованом слоју становништва Балкана, можда је био пореклом Трачанин или чак Гот. Није познато када је ступио у војну службу нити када је дошао у Константинопољ. По Прокопију, Велизар је био висок и наочит и као такав је привукао пажњу врховног заповедника римске војске (лат: magister utrisque militum) и царевог сестрића Јустинијана. Јустинов наследник је Велизара уврстио међу своје гардисте.

...даље...


{{Изабрани чланак за 4. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 5. мај

Велизар (грч: Βελισαριος, лат: Belisarius, рођ. између 500. и 505. год.- умро 565. год.) био је истакнути војсковођа источноримског (византијског) цара Јустинијана I који је, углавном успешно, водио ратове против Персијанаца на источној граници Царства, против Вандала у Африци и Острогота у Италији.

Велизар је био нешто млађи од Јустинијана, али прецизна разлика у годинама између цара и његовог највећег војсковође није позната. Може се само претпоставити да је рођен између 500. и 505. године. Место Велизаровог рођења је ипак забележено. У питању је било село Германија у Доњој Мезији (данас село Сапаревска Бања у западној Бугарској у близини Ћустендила/Велбужда). Судећи по имену, Велизар је припадао романизованом слоју становништва Балкана, можда је био пореклом Трачанин или чак Гот. Није познато када је ступио у војну службу нити када је дошао у Константинопољ. По Прокопију, Велизар је био висок и наочит и као такав је привукао пажњу врховног заповедника римске војске (лат: magister utrisque militum) и царевог сестрића Јустинијана. Јустинов наследник је Велизара уврстио међу своје гардисте.

...даље...


{{Изабрани чланак за 5. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 6. мај

Велизар (грч: Βελισαριος, лат: Belisarius, рођ. између 500. и 505. год.- умро 565. год.) био је истакнути војсковођа источноримског (византијског) цара Јустинијана I који је, углавном успешно, водио ратове против Персијанаца на источној граници Царства, против Вандала у Африци и Острогота у Италији.

Велизар је био нешто млађи од Јустинијана, али прецизна разлика у годинама између цара и његовог највећег војсковође није позната. Може се само претпоставити да је рођен између 500. и 505. године. Место Велизаровог рођења је ипак забележено. У питању је било село Германија у Доњој Мезији (данас село Сапаревска Бања у западној Бугарској у близини Ћустендила/Велбужда). Судећи по имену, Велизар је припадао романизованом слоју становништва Балкана, можда је био пореклом Трачанин или чак Гот. Није познато када је ступио у војну службу нити када је дошао у Константинопољ. По Прокопију, Велизар је био висок и наочит и као такав је привукао пажњу врховног заповедника римске војске (лат: magister utrisque militum) и царевог сестрића Јустинијана. Јустинов наследник је Велизара уврстио међу своје гардисте.

...даље...



{{Изабрани чланак за 6. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 7. мај

Песма Евровизије

Песма Евровизије (енг. Eurovision Song Contest, фр: Grand Prix Eurovision de la Chanson), први пут одржана 1956, је годишњи фестивал забавне музике такмичарског карактера са великим бројем земаља обухваћеним телевизијским преносом, у којем учествују извођачи из бројних земаља чији су национални телевизијски емитери активни чланови Европске радиодифузне уније.

Европска радиодифузна унија је организација потпуно одвојена од Европске уније. Америчка мрежа NBC је у преговорима са ЕРУ око откупљивања права за америчку верзију такмичења. Песма Евровизије 2007. одржава се у Хелсинкију, главном граду Финске.

...даље...


{{Изабрани чланак за 7. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 8. мај

Песма Евровизије

Песма Евровизије (енг. Eurovision Song Contest, фр: Grand Prix Eurovision de la Chanson), први пут одржана 1956, је годишњи фестивал забавне музике такмичарског карактера са великим бројем земаља обухваћеним телевизијским преносом, у којем учествују извођачи из бројних земаља чији су национални телевизијски емитери активни чланови Европске радиодифузне уније.

Европска радиодифузна унија је организација потпуно одвојена од Европске уније. Америчка мрежа NBC је у преговорима са ЕРУ око откупљивања права за америчку верзију такмичења. Песма Евровизије 2007. одржаће се у Хелсинкију, главном граду Финске.

...даље...


{{Изабрани чланак за 8. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 9. мај

Песма Евровизије

Песма Евровизије (енг. Eurovision Song Contest, фр: Grand Prix Eurovision de la Chanson), први пут одржана 1956, је годишњи фестивал забавне музике такмичарског карактера са великим бројем земаља обухваћеним телевизијским преносом, у којем учествују извођачи из бројних земаља чији су национални телевизијски емитери активни чланови Европске радиодифузне уније.

Европска радиодифузна унија је организација потпуно одвојена од Европске уније. Америчка мрежа NBC је у преговорима са ЕРУ око откупљивања права за америчку верзију такмичења. Песма Евровизије 2007. одржаће се у Хелсинкију, главном граду Финске.

...даље...


{{Изабрани чланак за 9. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 10. мај

Песма Евровизије

Песма Евровизије (енг. Eurovision Song Contest, фр: Grand Prix Eurovision de la Chanson), први пут одржана 1956, је годишњи фестивал забавне музике такмичарског карактера са великим бројем земаља обухваћеним телевизијским преносом, у којем учествују извођачи из бројних земаља чији су национални телевизијски емитери активни чланови Европске радиодифузне уније.

Европска радиодифузна унија је организација потпуно одвојена од Европске уније. Америчка мрежа NBC је у преговорима са ЕРУ око откупљивања права за америчку верзију такмичења. Песма Евровизије 2007. одржава се у Хелсинкију, главном граду Финске.

...даље...


{{Изабрани чланак за 10. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 11. мај

Песма Евровизије

Песма Евровизије (енг. Eurovision Song Contest, фр: Grand Prix Eurovision de la Chanson), први пут одржана 1956, је годишњи фестивал забавне музике такмичарског карактера са великим бројем земаља обухваћеним телевизијским преносом, у којем учествују извођачи из бројних земаља чији су национални телевизијски емитери активни чланови Европске радиодифузне уније.

Европска радиодифузна унија је организација потпуно одвојена од Европске уније. Америчка мрежа NBC је у преговорима са ЕРУ око откупљивања права за америчку верзију такмичења. Песма Евровизије 2007. одржава се у Хелсинкију, главном граду Финске.

...даље...


{{Изабрани чланак за 11. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 12. мај

Песма Евровизије

Песма Евровизије (енг. Eurovision Song Contest, фр: Grand Prix Eurovision de la Chanson), први пут одржана 1956, је годишњи фестивал забавне музике такмичарског карактера са великим бројем земаља обухваћеним телевизијским преносом, у којем учествују извођачи из бројних земаља чији су национални телевизијски емитери активни чланови Европске радиодифузне уније.

Европска радиодифузна унија је организација потпуно одвојена од Европске уније. Америчка мрежа NBC је у преговорима са ЕРУ око откупљивања права за америчку верзију такмичења. Песма Евровизије 2007. одржава се у Хелсинкију, главном граду Финске.

...даље...


{{Изабрани чланак за 12. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 13. мај

Песма Евровизије

Песма Евровизије (енг. Eurovision Song Contest, фр: Grand Prix Eurovision de la Chanson), први пут одржана 1956, је годишњи фестивал забавне музике такмичарског карактера са великим бројем земаља обухваћеним телевизијским преносом, у којем учествују извођачи из бројних земаља чији су национални телевизијски емитери активни чланови Европске радиодифузне уније.

Европска радиодифузна унија је организација потпуно одвојена од Европске уније. Америчка мрежа NBC је у преговорима са ЕРУ око откупљивања права за америчку верзију такмичења. Песма Евровизије 2007. одржана је у Хелсинкију, главном граду Финске.

...даље...


{{Изабрани чланак за 13. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 14. мај


Француска револуција (17891799) је била важан део историје Француске, Европе и западне цивилизације. Током тог периода, република је заменила апсолутистичку монархију, а Католичка црква је била приморана да изврши радикалну реорганизацију. Док је Француска осциловала између рeпублике и царства 75 година након што је Прва република пала после државног удара, револуција се сматра главном прекретницом у историји западне демократије - од времена апсолутизма и аристократије до доба грађанства као главне политичке снаге.

У време када је Енглеска доживљавала индустријску револуцију, Француска је била претежно аграрна земља. Од око 25 милиона становника, само два милиона нису припадала сељаштву. Француска је у другој половини 18. века била феудално-апсолутистичка држава. Постојање феудалних права ....даље...



{{Изабрани чланак за 14. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 15. мај


Француска револуција (17891799) је била важан део историје Француске, Европе и западне цивилизације. Током тог периода, република је заменила апсолутистичку монархију, а Католичка црква је била приморана да изврши радикалну реорганизацију. Док је Француска осциловала између рeпублике и царства 75 година након што је Прва република пала после државног удара, револуција се сматра главном прекретницом у историји западне демократије - од времена апсолутизма и аристократије до доба грађанства као главне политичке снаге.

У време када је Енглеска доживљавала индустријску револуцију, Француска је била претежно аграрна земља. Од око 25 милиона становника, само два милиона нису припадала сељаштву. Француска је у другој половини 18. века била феудално-апсолутистичка држава. Постојање феудалних права ....даље...



{{Изабрани чланак за 15. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 16. мај


Француска револуција (17891799) је била важан део историје Француске, Европе и западне цивилизације. Током тог периода, република је заменила апсолутистичку монархију, а Католичка црква је била приморана да изврши радикалну реорганизацију. Док је Француска осциловала између рeпублике и царства 75 година након што је Прва република пала после државног удара, револуција се сматра главном прекретницом у историји западне демократије - од времена апсолутизма и аристократије до доба грађанства као главне политичке снаге.

У време када је Енглеска доживљавала индустријску револуцију, Француска је била претежно аграрна земља. Од око 25 милиона становника, само два милиона нису припадала сељаштву. Француска је у другој половини 18. века била феудално-апсолутистичка држава. Постојање феудалних права ....даље...



{{Изабрани чланак за 16. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 17. мај


Француска револуција (17891799) је била важан део историје Француске, Европе и западне цивилизације. Током тог периода, република је заменила апсолутистичку монархију, а Католичка црква је била приморана да изврши радикалну реорганизацију. Док је Француска осциловала између рeпублике и царства 75 година након што је Прва република пала после државног удара, револуција се сматра главном прекретницом у историји западне демократије - од времена апсолутизма и аристократије до доба грађанства као главне политичке снаге.

У време када је Енглеска доживљавала индустријску револуцију, Француска је била претежно аграрна земља. Од око 25 милиона становника, само два милиона нису припадала сељаштву. Француска је у другој половини 18. века била феудално-апсолутистичка држава. Постојање феудалних права ....даље...



{{Изабрани чланак за 17. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 18. мај


Француска револуција (17891799) је била важан део историје Француске, Европе и западне цивилизације. Током тог периода, република је заменила апсолутистичку монархију, а Католичка црква је била приморана да изврши радикалну реорганизацију. Док је Француска осциловала између рeпублике и царства 75 година након што је Прва република пала после државног удара, револуција се сматра главном прекретницом у историји западне демократије - од времена апсолутизма и аристократије до доба грађанства као главне политичке снаге.

У време када је Енглеска доживљавала индустријску револуцију, Француска је била претежно аграрна земља. Од око 25 милиона становника, само два милиона нису припадала сељаштву. Француска је у другој половини 18. века била феудално-апсолутистичка држава. Постојање феудалних права ....даље...



{{Изабрани чланак за 18. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 19. мај


Француска револуција (17891799) је била важан део историје Француске, Европе и западне цивилизације. Током тог периода, република је заменила апсолутистичку монархију, а Католичка црква је била приморана да изврши радикалну реорганизацију. Док је Француска осциловала између рeпублике и царства 75 година након што је Прва република пала после државног удара, револуција се сматра главном прекретницом у историји западне демократије - од времена апсолутизма и аристократије до доба грађанства као главне политичке снаге.

У време када је Енглеска доживљавала индустријску револуцију, Француска је била претежно аграрна земља. Од око 25 милиона становника, само два милиона нису припадала сељаштву. Француска је у другој половини 18. века била феудално-апсолутистичка држава. Постојање феудалних права ....даље...



{{Изабрани чланак за 19. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 20. мај


Француска револуција (17891799) је била важан део историје Француске, Европе и западне цивилизације. Током тог периода, република је заменила апсолутистичку монархију, а Католичка црква је била приморана да изврши радикалну реорганизацију. Док је Француска осциловала између рeпублике и царства 75 година након што је Прва република пала после државног удара, револуција се сматра главном прекретницом у историји западне демократије - од времена апсолутизма и аристократије до доба грађанства као главне политичке снаге.

У време када је Енглеска доживљавала индустријску револуцију, Француска је била претежно аграрна земља. Од око 25 милиона становника, само два милиона нису припадала сељаштву. Француска је у другој половини 18. века била феудално-апсолутистичка држава. Постојање феудалних права ....даље...



{{Изабрани чланак за 20. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 21. мај

Немачки бојни брод Бизмарк (нем. Bismarck) највероватније је најпознатији ратни брод Другог светског рата. Добио је име по немачком канцелару из XIX века Оту фон Бизмарку, а постао је познат након што је потопио заставни брод и понос британске Краљевске Морнарице, бојни крсташ ХМС Худ 1941. Након лова који је трајао три дана Бизмарк је потопила Британска краљевска ратна морнарица.

Бизмаркова кобилица је 1. јула 1936. год. положена у Блум и Вос (Blohm & Voss) бродоградилишту у Хамбургу. Поринут је 14. фебруара 1939. год. док је у оперативну употребу уведен августа 1940. год. под командом поморског капетана Kapitän zur See Ернста Линдемана.

...даље...


{{Изабрани чланак за 21. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 22. мај

Немачки бојни брод Бизмарк (нем. Bismarck) највероватније је најпознатији ратни брод Другог светског рата. Добио је име по немачком канцелару из XIX века Оту фон Бизмарку, а постао је познат након што је потопио заставни брод и понос британске Краљевске Морнарице, бојни крсташ ХМС Худ 1941. Након лова који је трајао три дана Бизмарк је потопила Британска краљевска ратна морнарица.

Бизмаркова кобилица је 1. јула 1936. год. положена у Блум и Вос (Blohm & Voss) бродоградилишту у Хамбургу. Поринут је 14. фебруара 1939. год. док је у оперативну употребу уведен августа 1940. год. под командом поморског капетана Kapitän zur See Ернста Линдемана.

...даље...


{{Изабрани чланак за 22. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 23. мај

Немачки бојни брод Бизмарк (нем. Bismarck) највероватније је најпознатији ратни брод Другог светског рата. Добио је име по немачком канцелару из XIX века Оту фон Бизмарку, а постао је познат након што је потопио заставни брод и понос британске Краљевске Морнарице, бојни крсташ ХМС Худ 1941. Након лова који је трајао три дана Бизмарк је потопила Британска краљевска ратна морнарица.

Бизмаркова кобилица је 1. јула 1936. год. положена у Блум и Вос (Blohm & Voss) бродоградилишту у Хамбургу. Поринут је 14. фебруара 1939. год. док је у оперативну употребу уведен августа 1940. год. под командом поморског капетана Kapitän zur See Ернста Линдемана.

...даље...


{{Изабрани чланак за 23. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 24. мај

Немачки бојни брод Бизмарк (нем. Bismarck) највероватније је најпознатији ратни брод Другог светског рата. Добио је име по немачком канцелару из XIX века Оту фон Бизмарку, а постао је познат након што је потопио заставни брод и понос британске Краљевске Морнарице, бојни крсташ ХМС Худ 1941. Након лова који је трајао три дана Бизмарк је потопила Британска краљевска ратна морнарица.

Бизмаркова кобилица је 1. јула 1936. год. положена у Блум и Вос (Blohm & Voss) бродоградилишту у Хамбургу. Поринут је 14. фебруара 1939. год. док је у оперативну употребу уведен августа 1940. год. под командом поморског капетана Kapitän zur See Ернста Линдемана.

...даље...


{{Изабрани чланак за 24. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 25. мај

Немачки бојни брод Бизмарк (нем. Bismarck) највероватније је најпознатији ратни брод Другог светског рата. Добио је име по немачком канцелару из XIX века Оту фон Бизмарку, а постао је познат након што је потопио заставни брод и понос британске Краљевске Морнарице, бојни крсташ ХМС Худ 1941. Након лова који је трајао три дана Бизмарк је потопила Британска краљевска ратна морнарица.

Бизмаркова кобилица је 1. јула 1936. год. положена у Блум и Вос (Blohm & Voss) бродоградилишту у Хамбургу. Поринут је 14. фебруара 1939. год. док је у оперативну употребу уведен августа 1940. год. под командом поморског капетана Kapitän zur See Ернста Линдемана.

...даље...


{{Изабрани чланак за 25. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 26. мај

Немачки бојни брод Бизмарк (нем. Bismarck) највероватније је најпознатији ратни брод Другог светског рата. Добио је име по немачком канцелару из XIX века Оту фон Бизмарку, а постао је познат након што је потопио заставни брод и понос британске Краљевске Морнарице, бојни крсташ ХМС Худ 1941. Након лова који је трајао три дана Бизмарк је потопила Британска краљевска ратна морнарица.

Бизмаркова кобилица је 1. јула 1936. год. положена у Блум и Вос (Blohm & Voss) бродоградилишту у Хамбургу. Поринут је 14. фебруара 1939. год. док је у оперативну употребу уведен августа 1940. год. под командом поморског капетана Kapitän zur See Ернста Линдемана.

...даље...


{{Изабрани чланак за 26. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 27. мај

Немачки бојни брод Бизмарк (нем. Bismarck) највероватније је најпознатији ратни брод Другог светског рата. Добио је име по немачком канцелару из XIX века Оту фон Бизмарку, а постао је познат након што је потопио заставни брод и понос британске Краљевске Морнарице, бојни крсташ ХМС Худ 1941. Након лова који је трајао три дана Бизмарк је потопила Британска краљевска ратна морнарица.

Бизмаркова кобилица је 1. јула 1936. год. положена у Блум и Вос (Blohm & Voss) бродоградилишту у Хамбургу. Поринут је 14. фебруара 1939. год. док је у оперативну употребу уведен августа 1940. год. под командом поморског капетана Kapitän zur See Ернста Линдемана.

...даље...


{{Изабрани чланак за 27. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 28. мај

Српски грб

Република Србија (ћирилицом: Република Србија; латиницом: Republika Srbija) је континентална држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији). [1]

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија[2]. Република Србија је демократска држава српског народа и свих других грађана који у њој живе, заснована на демократским начелима, тржишној привреди, поштовању људских права и владавини права.

...даље...


{{Изабрани чланак за 28. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 29. мај

Српски грб

Република Србија (ћирилицом: Република Србија; латиницом: Republika Srbija) је континентална држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији). [1]

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија[2]. Република Србија је демократска држава српског народа и свих других грађана који у њој живе, заснована на демократским начелима, тржишној привреди, поштовању људских права и владавини права.

...даље...


{{Изабрани чланак за 29. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 30. мај

Српски грб

Република Србија (ћирилицом: Република Србија; латиницом: Republika Srbija) је континентална држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији). [1]

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија[2]. Република Србија је демократска држава српског народа и свих других грађана који у њој живе, заснована на демократским начелима, тржишној привреди, поштовању људских права и владавини права.

...даље...


{{Изабрани чланак за 30. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 31. мај

Српски грб

Република Србија (ћирилицом: Република Србија; латиницом: Republika Srbija) је континентална држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији). [1]

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија[2]. Република Србија је демократска држава српског народа и свих других грађана који у њој живе, заснована на демократским начелима, тржишној привреди, поштовању људских права и владавини права.

...даље...


{{Изабрани чланак за 31. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)




Сјајни текстови

Јануар - Фебруар - Март - Април - Мај - Јун - Јул - Август - Септембар - Октобар - Новембар - Децембар