Јосиф Бродски

Из пројекта Википедија

Јосиф Александрович Бродски (рус. Ио́сиф Алекса́ндрович Бро́дский) (24. мај 1940 - 28. јануар 1996), руски песник и есејиста јеврејског порекла, добитник Нобелове награде за књижевност 1987. године.

[уреди] Живот и дело

Јосиф Бродски рођен је у јеврејској породици у Лењинграду (данашњи Санкт Петербург) као син фотографа у совјетској морнарици. У петнаестој години напустио је школу и покушао да се упише у подморничку школу, али без успеха. Након одлуке да постане лекар радио је разне послове у болницама. Поред тога радио је на свом образовању. Научио је енглески и пољски језик (како би могао да преводи поеме Чеслава Милоша, који је био његов пријатељ). Проучавао је класичну филозофију, религију, енглеску и америчку поезију. Почео је да пише 1956. године. На његову поезију утицала је Ана Ахматова. У Совјетској Русији је објавио Песме и поеме (1965), Сећања на Т. С. Елиота (1967) и збирку поезије Станица у пустињи (1970).

Године 1963. оптужен је за "друштвени паразитизам" и осуђен на присилни рад у области Архангелска. Казна му је смањена након протеста еминентних совјетских и европских књижевника као што су Евгениј Евтушенко и Жан Пол Сартр.

Године 1972. био је принуђен да напусти СССР. Настањује се у САД где као амерички држављанин предаје историју руске и енглеске књижевности на колеџу у Маунт Холиоку. У САД објавио је следећа дела: Крај бел епока (1977), Део говора (1977), Нове станице за Август (1982), драму Мрамор (1984), есеја Удовољити сенци (1986), Уранија (1987), Водени жиг (1991), О туговању и разуму. За збирку есеја Удовољити сенци добио је престижну награду америчке књижевне критике 1986, а наредне године постаје почасни доктор универзитета у Јејлу као и члан Америчке академије и Института за књижевност. Добио је Нобелову награду за књижевност 1987. године, а 1991. одликован је Легијом части.

Јосиф Бродски је умро од срчаног удара у Њујорку 28. јануара 1996. године. По сопственој жељи сахрањен је на гробљу Сан Микеле у Венецији.

[уреди] Цитати

  • Постоје злочини гори од спаљивања књига. Један од њих је не читати их.
  • Свака списатељска каријера почиње као трагање за светошћу, за самоусавршавањем. Пре или касније, а по правилу веома брзо, човек открива да његова оловка остварује много више од његове душе.

[уреди] Спољашње везе

Викизворник има оригиналан текст повезан са овим чланком:


Нобелове награде
Физика | Хемија | Физиологија и медицина | Књижевност | Мир | Економија
Добитници Нобелове награде за књижевност
Сили ПридомТеодор Момзен • Бјернстене Бјернсон • Хозе Ечегарај и Фредерик Мистрал • Хенрик СјенкјевичЂозуе КардучиРадјард КиплингРудолф Кристоф ОјкенСелма ЛагерлефПаул Хајзе • Морис Метерлинк • Герхарт Хауптман • Рабиндранат Тагор • Ромен Ролан • Вернер фон Хајденштам • Хенрик Понтопидан и Карл Гјелеруп • Карл Шпителер • Кнут ХамсунАнатол Франс • Хасинто Бенавенте • Вилијам Батлер Јејтс • Владислав Рејмонт • Џорџ Бернард ШоГрација ДеледаАнри БергсонСигрид УнсетТомас МанСинклер Луис • Ерик Карлфелд • Џон Голсворди • Иван Буњин • Луиђи Пирандело • Јуџин О'Нил • Роже Мартен ди Гар • Перл Бак • Емил Силанпе • Јоханес Јенсен • Габријела МистралХерман Хесе • Андре Жид • Томас Стернс ЕлиотВилијам ФокнерБертранд Расел • Пер Лагерквист • Франсоа МоријакВинстон ЧерчилЕрнест Хемингвеј • Халдор Лакснес • Хуан Рамон Хименез • Албер КамиБорис ПастернакСалваторе Квазимодо • Сен-Џон Перс • Иво АндрићЏон Стајнбек • Јоргос Сефери • Жан Пол СартрМихаил ШолоховНели Закс и Самуел Агнон • Мигел Анхел Астуријас • Јасунари Кавабата • Самјуел БекетАлександар СолжењицинПабло НерудаХајнрих Бел • Патрик Вајт • Хари Мартинсон и Ејвинд Јонсон • Еуђенио Монтале • Сол Белоу • Висенте Алеисандре • Исак Башевис СингерОдисејас Елитис • Чеслав Милош • Елијас Канети • Габријел Гарсија Маркес • Вилијам Голдинг • Јарослав Сајферт • Клод Симон • Воле Сојинка • Јосиф Бродски • Нагиб Махфуз • Хозе Камило Села • Октавио Паз • Надин Гордимер • Дерек Волкот • Тони Морисон • Кензабуро Ое • Шејмас Хини • Вислава Шимборска • Дарио Фо • Жозе СарамагоГинтер Грас • Гао Сингђијан • В. С. Најпол • Имре КертесЏон Максвел КуциЕлфриде ЈелинекХаролд ПинтерОрхан Памук