Сурдулица
Из пројекта Википедија
Садржај |
[уреди] Сурдулица
Сурдулица,намењена да човеку пружи одмор,освежавајући га својом природом, била је као неки центар између дивљине власинске, питомине Топлог Дола и пространих масуричких ливада...
Борисав Станковић
Сурдулица је град и седиште општине Сурдулица у Пчињском округу. Датира још од 1530. године. Турци су у њој живели до 1888. године. Налази се на надморској висини од 475 метара. Смештена је у котлини окружена планинама: Чемерник, Варденик и Кукавица. Пут који вијуга између планина Чемерник и Варденик стиже се на Власинско језеро које је на надморској висини од 1230 метара. Кроз Сурдулицу протичу две реке и то Врла и Романовска река.
[уреди] Историја
Локација Сурдулице у праисторијско доба налазила се на подручју данашњег градског насеља (градска периферија покрај фудбалског игралишта). У доба антике Сурдулица мења своју локацију, заузимајући подножје Варденика. Локација Сурдулице као сеоског насеља у средњовековно феудално доба, знатно је пространија од оне претходног периода. Она се налазила на простору који је заузимала и у новом веку.
Први писани траг о Сурдулици оставио је путописац Бенедикт Курипешић 1530. године. У средњем веку Сурдулица је била у саставу српске средњевековне државе којом су владали Немањићи. Цесар Угљеша држао је Сурдулицу од 1402. до 1423. године. У средњевековној Србији у време турске владавине Сурдулица је рударско село, пошто су у близини били рудници гвожђа.
Најстарији помен планине Чемерник налазимо у делу Константина Филозофа, Живот Стефана Лазаревића, где помиње велику планину Чемерник којом је прошао са војском Султан Муса 1412. године у походу на Ново Брдо.
Врло детаљан приказ Сурдулице и околине, донедавно неоправдано сматран првим писаним трагом о Сурдулици оставио нам је Бенедикт Курипешић,аустријски тумач латинског језика у царској делегацији која је по налогу цара Фердинанда аустријског путовала у Цариград да закључи мир или макар примирје са Султаном Сулејманом и на тај начин покуша да отклони опасност од турског освајања Беча. Делегација је 22. августа 1530. кренула је на путовање из Љубљане преко Сарајева,Новог Пазара, Звеана, Приштине, Новог Брда, Врања, Сурдулице, Чемерника, Стрезимировца, Софије стигла до Цариграда.Вративши се 9. фебруара 1531.,Бенедикт Курипешић је са тог путовања објавио путопис у коме помиње Сурдулицу на следећи начин: »У уторак,27. септембра,кренусмо из Катуна према Врању, тврђави и вароши која лежи с леве стране.Затим пређосмо Мораву па испод високог брда што је лежало на десној страни дођосмо у Сурдулицу (Сурдулитза) и ту преноћисмо.
У среду,28 септембра,кренусмо из Сурдулице па после сат хода,преко врло високе,дуге, и велике планине Чемерник (Цзинерницк) ,преко које смо путовали пуних 6 сати,сиђосмо у долину и дођосмо у село које је лежало на левој страни пута и звало се Стрезимировци и ту преноћисмо«. Насеље или село Сурдулица помиње се, врло детаљно, у врло занимљивом контексту као село у саставу Дервен Кола. Наиме, године 1842., Врањски пашалук је постао Кајмакамлук,а нахија Виногош (наслеђена од средњевековне Србије у границама бивше жупе Иногоште) преименована у Виногош Кол који је подељен на два дела (величине среза): Дервен Кол и Виногош Кол. Граница између два Кола ишла је Јужном Моравом. Колови нису имали своја седишта као и раније Нахије, нису имали ни органе власти јер је сва власт била сконцентрисана у Кајмакамлуку у Врању. Овај текст наводи на помисао да би се дубљом анализом и озбиљнијим истраживачким радом могла и потврдити хипотеза господина Сандета Трајковића да је Сурдулица била средиште жупе Иногоште (Виногош).
У другој половини 18 и 19 веку све до ослобођења 1878. године власт у Сурдулици и околини била је у рукама новодосељених Арнаута чије је седиште било у селу Масурици и Доњем Романовцу одакле је и чувени Сулејман-Бег трајно забележен кроз истоимени чочек који чувени Сурдулички трубачи и данас често изводе. Уочи историјски преломне 1877-1878. године у јужним крајевима Србије испољава се јаче родољубље и нестрпљиво очекује слобода са севера. Све је то одјекнуло у усменим стиховима, који су певани не само у овчарским колибама и воденицама већ и на црквеним славама и саборима.
У доба турске владавине, крајем XVIII и у XIX веку, Сурдулица је имала четири махалска стратума:
- Српски насеобински стратум налазио се на месту где се раван Масуричке котлине и плавина додирују с планинским ободом Варденика.
- Турски махалски насеобински стратум заузимао је нешто нижи положај од српског, гранајући се с обе стране реке Врле ка масуричкој котлини, као и данашњу кутинску махалу (данашња Француска улица).
- Шиптарски насеобински стратум налазио се у подножју планинског обода Варденика и припадао је растуреном или разбацаном махалском типу.
- Последњи је цигански насеобински стратум, који се налазио на ставама планинског подножја Варденика и плавине.
Овакав положај Сурдулица је имала све до ослобођења од Турака 1877. године, када је из оскова изменила своју насеобинску слику досељавањем бројног српског становништва, а расељавањем турског и шиптарског становништва. Та слика се поготово мења кад Сурдулица од сеоског насеља постаје варошица и седиште среза Масуричког у саставу врањског округа.
Варошицом је проглашена 1878. године.
Масуричку котлину и плавину Сурдуличко становништво је од старине користило за земљорадњу а ободна планинска падина коришћена је за сточарство и шумарство. Тако се од сеоског насеља Сурдулица преобразила у варошицу пољопривредног типа. а после Другог светског рата у градско насеље индустријског типа.
[уреди] Географија
Општина Сурдулица смештена је у сливу реке Врле, Масуричком пољу, сливу Горње Јерне и Божичке реке, а захвата и део Власинске висоравни. Њену источну границу чини државна граница према Бугарској у дужини од 42 км, где се налази и гранични прелаз Стрежимировци. Сурдулица је кроз своју историју израсла у леп, модеран град са око 13.000 становника и око 5.000 запослених у општини.
Површина коју захвата општина Сурдулица износи 623 км2, где у 22 месне заједнице на надморској висини од 475 м (где се налази град Сурдулица), па до 1.500 м надморске висине живи око 25.000 становника.
Кроз Сурдулицу, окружену високим планинама Вардеником (највиши врх Велики Стрешер 1.875 м) и Чемерником (1.638 м), протиче река Врла (дуга 27 км) која са својим притокама чини значајни хидропотенцијал.
Сам град Сурдулица се налази у источном делу Масуричке котлине, с обе стране реке Врле, десне притоке Јужне Мораве. На месту где Врла излази из Варденичке клисуре и потом тече кроз Масуричку котлину, подигнуто је насеље Сурдулица. На том месту Врла прима с леве стране притоку, Романовску реку. Тако је Сурдулица подигнута с обе стране ове две реке и на плавини, што јој даје живописан изглед, а речне воде омогућавају модеран урбанистички развој.
[уреди] Демографија
По попису становништва одржаном 2002 године етничке групе у Сурдулици су:
Срби = 18,274 Роми = 2,119 Бугари = 1,004 Југословени = 106 остали
[уреди] Насеља
Општина Сурдулица има 41 насеље:
- Сурдулица
- Алакинце
- Бацијевце
- Бело Поље
- Биновце
- Битврђа
- Божица
- Власина Округлица
- Власина Рид
- Власина Стојковићева
- Вучаделце
- Горња Козница
- Горње Романовце
- Грознатовци
- Дањино Село
- Дикава
- Доње Романовце
- Драјинци
- Дуги Дел
- Дугојница
- Загужање
- Јелашница
- Калабовце
- Кијевац
- Клисура
- Колуница
- Кострошевци
- Лескова Бара
- Масурица
- Мачкатица
- Ново Село
- Паља
- Рђавица
- Стајковце
- Стрезимировци
- Сувојница
- Сухи Дол
- Топли До
- Топли Дол
- Троскач
- Ћурковица
| Овај незавршени чланак Сурдулица, везан је за градове у Србији. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |

