Једначење сугласника по звучности
Из пројекта Википедија
Једначење сугласника по звучности је гласовна промена у српском језику у којој се шумници који се разликују по звучности једначе тако што се први сугласник скупа замењује његовим парњаком по звучности једнаким другом сугласнику скупа.
У српском језику се сугласници према звучности деле на:
- безвучне сугласнике (п, т, к, с, ш, ћ, ч, ф, х, ц),
- звучне сугласнике (б, д, г, з, ж, ђ, џ).
Звучни су и сви сонанти, али они не учествују у овој гласовној промени.
[уреди] Обезвучавање
Промена звучног у безвучни сугласник назива се обезвучавање. Примери:
- б прелази у п (врабац—врапца);
- д прелази у т (гладак—глатка);
- з прелази у с (низак—ниска);
- ж прелази у ш (лажац—лашца);
- ђ прелази у ћ (Боговађа—Боговаћки);
- џ прелази у ч;
- г прелази у к (другачије—друкчије).
Овако измењена основа се зове обезвучена основа а префикс се назива обезвучени префикс.
[уреди] Озвучавање
Промена из безвучног у звучни сугласник се назива озвучавање. Примери:
- п прелази у б (топ—тобџија);
- т прелази у д (сват—свадба);
- с прелази у з (гурати—згурати);
- ш прелази у ж (за душу — задужбина);
- ћ прелази у ђ;
- ч прелази у џ (сведочити—сведоџба);
- к прелази у г (бурек—бурегџија).
Овако измењена основа се назива озвучена основа а префикс — озвучени префикс.
Безвучни сугласници ф, х и ц немају звучне парњаке, па гласовна промена изостаје када се они нађу испред звучног сугласника; наравно, ово се не односи на ситуацију када се звучни сугласник нађе испред неког од њих, када редовно долази до промене (као што се види из неких од примера у претходном делу).
[уреди] Одступања
- Једначење се никад не примењује на сугласничке групе дс и дш: одступити, подшишати.
- У некој мери ни сугласник ђ не једначи се испред с (као у примеру вођство), али овај сугласник се врло ретко налази у таквом положају па и не можемо говорити о системском правилу.
- На саставу сложеница код којих се осећа пауза између делова једначење се не примењује (како у писању тако у изговору): политбиро.
- Једначење се не врши уколико би се тиме добила два иста сугласника чијим би се даљим упрошћавањем дошло до неприхватљиве окрњености првог форманта: подтачка (не „поттачка“, нити „потачка“ јер би изгледало да је префикс по-), субполаран (не „супполаран“, нити „суполаран“ јер би изгледало да је префикс су-).
- У префиксима ад-, дис-, јурис-, транс- и пост- не долази до једначења: адхеренција, дисгресија, јурисдикција, трансгресија, постдипломац.
- У новијим туђицама врло често не долази до једначења: драгстор, нокдаун, брејкденс, гангстер.
- У страним властитим именима сугласници с, з, ш и ж по правилу се једначње, али ипак остају неизједначени када би њихово једначење повукло и једначење суседног сугласника: Потсдам, Питсбург (јер би једначење изазвало и претварање т у д, чиме би се добили неприхватљиви облици „Подздам“, „Пидзбург“).
- Остале сугласнике у несловенским именима властитим не треба једначити: Вашингтон, Редфорд, Тбилиси.
| Гласовне промене |
|---|
| палатализација | сибиларизација | непостојано А | прелазак Л у О | губљење сугласника | сажимање самогласника | разједначавање самогласника | јотовање | једначење сугласника по звучности | једначење сугласника по месту изговора | преглас | превој самогласника | покретни самогласници |

