Месершмит Бф 109

Из пројекта Википедија

Месершмит Bf 109 G-6
Опис
Улога Ловац
Посада 1
Први лет Септембар, 1935
Ушао у употребу 1937
Произвођаћ Messerschmitt A.G.
Диманзије
Дужина 8.94 m 29 ft 4 in
Размах крила 9.92 m 32 ft 6 in
Висина 2.59 m 8 ft 0 in
Површина крила 16 m² ft²
Масе
Празан 2600 kg 5700 lb
Оптерећен kg lb
Максимална полетна kg lb
Погонска група
Мотор Daimler-Benz DB 605A
Снага 1.085 kW 1.475 hp
Перформансе
Максимална брзина 635 km/h 395 mph
Борбени радијус 550 km miles
Долет km miles
Практични плафон 12,200 m 40,000 ft
Брзина уздизања m/min ft/min
Оптерећење крила lb/ft² kg/m²
Снага/маса W/kg hp/lb
Наоружање
Митраљези 2x 13 mm MG 131 (nose)
Топ 1x 20 mm MG 151/20 или
1x 30 mm MK 108 (engine)
Бомбе 1x 250 kg, 4x 50 kg
Ракете 2x WGr 21
Остало 300 l допунски резервоар

Месершмит Бф 109 (на нем. Messerschmit Bf 109)је немачки ловачки авион конструисан од стране Вили Месершмита почетком тридесетих година 20. века. Био је то први модерни ловачки авион тог доба са потпуно металном монокок структуром, затвореном кабином и увлачећим стајним трапом. Месешрмит Бф 109 је био главни ловац у наоружању Луфтвафе на почетку Другог светског рата. Најуспешнији пилот ловац у историји ваздухопловства, немац Ерих Хартман, који је током Другог светског рата летео искључиов на овом типу авиона, постигао је 352 признате ваздушне победе.

Садржај

[уреди] Варијанте

Постојале су разне варијанте: Е, Ф, Г, К. Разлике су махом биле у мотору (перформансама) и наоружању, изглед је остао мање-више исти. Произведено је укупно око 35.000 авиона Ме 109.

[уреди] Месершмит Бф 109Е

Модел Е је био са мотором од 1100 кс, али је имао два топа и био је солидних летних карактеристика (изузетних за 1940 годину).

[уреди] Месершмит Бф 109Ф

Модел Ф је био најуспелији као авион, али је имао релативно слабо наоружање.

[уреди] Месершмит Бф 109Г

Модел Г се највише производио, имао је мотор од 1475 кс, боље наоружан, али је био спориј од модела Ф и нешто слабијих маневарских способности због повећања тежине.

[уреди] Месершмит Бф 109К

Модел К је имао мотор од 2000 кс и топ од 30 mm. Најбоље је пењао (1.470 m/min) од свих ловачких авиона Другог светског рата и имао је брзину од преко 720 km/h, али је био претежак за своја крила и лоше је маневрисао.

[уреди] Карактеристике

[уреди] Добре карактеристике:

  • Најбоље је пењао од свих авиона ловаца Другог светског рата
  • Имао је солидне маневарске способности
  • Изузетно убрзање
  • Релативно брз авион
  • Изузетне сталл карактеристике
  • Добро је убрзавао при обрушавању
  • Солидно наоружање.
  • Солидне ролл карактеристике (ваљање преко крила)

[уреди] Лоше карактеристике:

  • Скучени кокпит и слаба прегледност
  • Мали радијус дејства, мало горива и времена за озбиљну ваздушну борбу
  • При великим брзинама (преко 450 km/h) велики губитак маневарских способности (компресија)
  • Мала количина топовске муниције
  • Лоше (катастрофалне) карактеристике при слетању

[уреди] Модификације

Током рата вршена су многе промене на овом авиону, али нису доносиле само добре особине. Промене су се првенствено односиле на повећање и побољшање наоружања и уграђивање све јачих мотора, али то је повећавало тежину авиона. Проблем је што површина крила није повећавана него чак у неким случајевима мало и смањена. Повећавао се однос kg/m² крила. То је доводило до лошијих маневарских способности. Повећавао се пречник круга окретања и у борби где се авиони окрећу у круг један за другим губило се на маневру.

Још горе од свега, долазило је до компресије елеватора при обрушавању. Приликом оштрог понирања теже верзије (поготову верзија К) су брзо добијале на брзини, али је то доводило до тога да због великог опструјавања ваздуха око крила елеватори скоро скроз блокирају. Уколико нема довољно висине тако блокирани елеватори не омогућавају да се авион брзо извуче из обрушавања и разбије се о земљу. Дешавало се да понекада и крила пукну због јаких Г-сила. У сваком случају пилоти су требали да имају све јаче руке, није било хидрауличних или електричних система команди на Месершмиту Бф 109.

[уреди] Борбена употреба

Најпознатији немачки пилот, ловачки ас Ерих Хартман (352 ваздушне победе, све на Месершмиту Бф 109) летео је само на њему и када су му нудили да пређе на млазни авион Месершмит 262 није хтео ни да чује. Сматрао га је најбољим немачким ловачким авионом и преживео је све ваздушне борбе до краја рата летећи на њему. Познати немачки пилот ас Герхард Баркхорн (301 ваздушна победа, све на Месершмиту Бф 109) каже да је био феноменалан авион и да је пењао као ђаво!!! Баркхорн је такође дочекао крај Другог светског рата. Трећи најуспешнији немачки пилот ловац био је Гинтер Рал (275 ваздушне победе) који је летео на више типова авиона. Омиљени му је био Мессершмит Бф 109. После рата је причао о њему као о изузетној машини. Сви су они током рата летели на разним моделима тог авиона, али су се сви слагали да је по општим карактеристикама најбоља била верзија Ф. Верзија Ф се појавила на небу почетком 1942. године.

Немачки пилоти су често знали да користе способност Бф 109 да веома оштро пење у маневарским ловачким борбама. Ниједан савезнички ловачки авион није могао да га прати у оштром пењању. Тактика је била следећа:

Уколико се деси да неком немачком пилоту Бф 109 непријатељски пилот уђе у реп и почне да му се приближава, пилот би свом Бф 109 дао пун гас и укључио све системе за повећање снаге, а затим би пошао у оштро пењање. Ако би непријатељски ловац наставио да га прати он би са својим Бф 109 прешао у спирално оштро пењање. Морао би само да води рачуна да ширина круга спирале не доводи до тога да се нађе пред митраљезима непријатељског ловца који му је за петама. Уколико би непријатељски ловац и даље наставио да прати, нашао би се у опасности. Обично би савезнички пилот тада покушали да оштрије скрену и дођу у ситуацију да нанишане немачки ловац. У том случају брзо би свој авион, који је већ полако почео да губи брзину, столирали и он би почео да пада неконтролисано. Све што треба пилот Бф 109 да уради је да се окрена ка беспомоћном авиону и уништи га. Уколико није покушао да оштрије скрене временом опет губи брзину која пада испод минималне на којој тај савезнички авион лети и пада у неконтролисани стол. Следила би иста ситуација као у првом случају!

[уреди] Употреба у Југославији

Пре Другог светског рата Југословенско краљевско ратно ваздухопловство је и свом наоружању имало Месершмит Bf 109E. Сви оперативни ловци овог типа су пре избијања Априлског рата били распоређени у саставу Прве ваздухопловне ловачке бригаде. Шести ловачки пук је на дан избијања непријатељстава у свом саставу имао 37 Месершмита Бф 109 док је Други ловачки пук располагао са 19 авиона овог типа.

У току рата ваздухопловство НДХ је имало један број Месершмитa Bf 109G.

После Другог светског рата Југословенско ратно ваздухопловство је наследило део авиона од НДХ а један број Месершмитa Бф 109Г је добијен од Бугарске као део ратних репарација.

  • Месершмит Бф 109Г, број авиона 76, добијени 1945 - 1947, у употреби до 1954.

[уреди] Корисници

Месершмит Бф 109Г-2 у Музеју ваздухопловства у Београду
Месершмит Бф 109Г-2 у Музеју ваздухопловства у Београду

Овај авион су током Другог светског рата у свом наоружању имале: Немачка, Бугарска, Финска, Румунија, Краљевина Југославија, Мађарска, Италија, Хрватска (НДХ), Јапан, Шпанија, а после рата Чехословачка и Израел.

[уреди] Спољње везе

[уреди] Види још

Сродан садржај
Сродан развој

Me 209-II

Слични авиони

Supermarine Spitfire

Серија ознака

Kl 106 - Kl 107 - Bf 108 - Bf 109 - Bf 110 - He 111 - He 112

Сродни спискови

Списак војних авиона Немачке