Стари Египат
Из пројекта Википедија
Под појмом старог Египта подразумева се египатска држава и цивилизација од праисторије до римских освајања. Стари Египат је по неким научницима највећа људска цивилизација, имајући у виду време у коме је постојала, њена достигнућа и трајање од 3.000 година. Египатска цивилизација је развила специфично државно уређење, религију, архитектуру, писмо и уметност. По друштвеном уређењу, то је била робовласничка држава, као и све остале државе старог блиског истока. У време највећег проширења обухватала је простор од Нубије до јужне Сирије, али је средиште саме цивилизације било увек у долини Нила. Ова река је била од кључног значаја за развој Старог Египта, што је оставило трага и у религији и уметности. Међу најзначајнијим цивилизацијским достигнућима која се (колико је познато) први пут срећу у Египту су: Проналазак стакла, хартије, лана, мастила, календара, часовника, геометрије и азбуке; попис становништва, пошта, основно и средње образовање, монотеизам, широко распрострањена моногамија и етичка филозофија. Египатска цивилизација је дала велики допринос у унапређењу државне управе, писма, књижевности, науке, медицине, архитектуре, вајарства и других уметности.
Садржај |
[уреди] Географија
Цивилизација старог Египта се развила у долини реке Нила, која се налази у североисточној Африци. Геоморфолошки гледано, Египат припада медитеранском басену и природно је повезан са блиским истоком. Ово је узроковало његов развој у оквиру старих цивилизација блиског истока, док је био изолован од подсахарске Африке.
Географски се подручје на коме се развијала староегипатска цивилизација може поделити на долину Нила, која је алувијална равница, и околне пустињске пределе. Долина Нила се дели на следеће области, од ушћа ка изворима:
- делта Нила
- доњи Египат
- средњи Египат
- горњи Египат
- доња Нубија
- горња Нубија
Околне пустиње у којима је староегипатске цивилизација оставила трагове, су:
- Либијска пустиња
- Арабијска пустиња
- Нубијска пустиња
- Синајско полуострво
Долина Нила је богата алувијалним наносима, па је изузетно погодна за земљорадњу, али је истовремено сиромашна рудним богатствима. Зато су стари Египћани из околних предела експлоатисали сировине попут разних врста камена за градњу, злато, сребро, тиркиз и бронзу.
[уреди] Клима
Египат се налази у суптропској области са јако мало падавина (Либијска пустиња је једно од најсувљих места на свету). У праисторијском периоду, клима је варирала између умерено влажне до изузетно суве, каква је и данас. Постојале су и насељене оазе у околним пустињама. Земљорадња, од које је живело становништво старог Египта, примарно је зависила од годишњих поплава Нила. Ове поплаве су почињале у јулу и трајале обично око 100 дана. Давале су потребну количину влаге за узгајање биљних култура и то у врло погодном тренутку и омогућавале стварање великих вишкова у производњи. Овога су били свесни и сами Египћани од најранијих времена, а старогрчки историчар Херодот назвао је Египат „даром Нила“.
[уреди] Историја
| За више информација погледајте Историја Старог Египта. |
Трагови људског присуства присутни су у египту још од доба старијег палеолита. Прва употреба писма, која означава почетак историјског периода датирана је у доба пре уједињења Египта, у доба културе Накада 'II'. Прво познато сређивање писма и писани извори потичу из доба тзв. Нулте династије, у време уједињења египатске државе. Историја старог Египта се протеже од 31. века п.н.е. до 30. године п.н.е. када је дефинитвно престала да буде самостални државни ентитет. Аутохтона египатска култура одржала се много дуже и нестала је тек после арапских освајања у 7. веку н.е.
[уреди] Хронологија и историјски извори
| За више информација погледајте Хронологија старог Египта и Списак староегипатских владара. |
Хронологија старог Египта дуго је била предмет спорења међу научницима, понајвише зато што су стари египћани рачунали године у односу на ступање на престо владара. Иако су пронађени детаљни спискови фараона, услед разних недоумица овај проблем је дефинитивно разрешен тек употребом савремених метода попут методе угљеника Ц-14 као и компаративном археологијом.
Писани извори су првенствено натписи на гробницама које су пронађене широм Египта, као и папируси са разним натписима. Док натписи на гробницама дају првенствено слику о догађајима од државног значаја и из живота владара, папируси често откривају прилике из свакодневног живота, као и привредне односе у старом Египту.
Од материјалних историјских извора, најважнији и најбројнији су гробнице и гробни прилози фараона, свештеника и чиновника различитог ранга. Ту спадају и храмови, палате, али и насеља и војна утврђења. Ово је последица великог значаја који је у старом Египту имала религија, а посебно култ мртвих.
Старогрчки историчар Херодот у свом делу Историја дао је веома значајни приказ Египта, његове историје и прилика које су владале у његовом добу.
[уреди] Праисторија
| За више информација погледајте Прединастички Египат. |
Готово истовремено с појавом палеолитског човека у Европи, налазимо трагове људи и у поречју Нила на египатској висоравни. Савладавањем технике обраде камена у микролите (малене прецизне камене алатке) означен је прелаз из палеолита у Мезолит или средње камено доба. Најстарији налази неолитског човека Египта пронађени су у Фајуму и датирају из 4400. пне. до 4200.пне. То су налази каменог ручног клина и керамичке посуде у фрагментима. Тек у Неолиту настаје Египат који познајемо јер се људи стално насељавају у долини Нила и постају пастири и земљорадници. Почетком 6. миленијума и годишња мена Нила се устаљује. Прва енеолитска (металнодобна) култура старог Египта је Бадарска култура коју датирамо под крај петог миленијума пне. Млађа од те културе назива се Амратијанска култура према налазишту у ел Амреху. После ње следи Герзеанска култура имена по налазишту у близини места Герзеха који се налази у оази. Последња фаза те културе, која је уједно и последња преддинастичка култура, прелази у историјско раздобље.
[уреди] Ранодинастички период и стварање државе
| За више информација погледајте Протодинастички период Египта. |
У доба културе Накада [III] долази до стварања јединствене египатске државе уједињењем најпре више политичких центара у горњем Египту, а затим и горњег и доњег Египта. Из овог периода потиче и најстарији налаз египатског писма. Град Мемфис на северу постаје управно средиште, а Абидос уз друге градове на југу остаје културно средиште државе. Затим у доба прве династије долази до стварања централизоване државне управе, а јача и египатски утицај на околне културе Нубије и Палестине. У то време појавио се календар као систем мерења времена, кочије са коњима као превозно средство, а бог Сунца - Ра био је врховни бог у египатској религији.
[уреди] Старо царство
Почетак старог царства није одређен неком политичком прекретницом, већ се наставља на традицију ранодинастичког Египта. Овај термин настао је у хронологији 19. века и за почетак је узет почетак 3. династије. Карактеришу га велика централизација државе, значајно унапређење у државној управи, администртацији и пореском систему и велики градитељски подухвати од којих су највећи пирамиде, гробнице владара 4. династије. Завршава се распадом Египта на крају 8. династије око 2160. године. п.н.е.
[уреди] Средње царство
[уреди] Ново царство
[уреди] Међупериоди
[уреди] Египат под страним освајачима до арапских освајања
[уреди] Династије
| За више информација погледајте Египатске династије. |
- Старо царство (династије 1 - 6, 33. - 22. век пне.)
- Први прелазни период (династије 7 - 11)
- Средње царство (династије 11 - 14, 20. - 17. век пне.)
- Други прелазни период (династије 14 - 17)
- Ново царство (династије 18 - 20, 16. - 11. век пне.)
- Трећи прелазни период (династије 21 - 25, 11. - 7. век пне.)
- Касни период Старог Египта (династије 26 - 31, 7. век пне. - 332. пне.)
- Грчко - римски Египат (332. пне. - 639. не.)
[уреди] Пропаст Старог Египта
Након много пропалих династија и преминулих великих владара, управљање и власт над Египтом прешли су у руке свештеника и царство је почело да пропада, постајући толико слабо да га је Александар Велики преузео без икаквог отпора Египћана. Иако није провео много времена у Египту, Александрија - новоустановљени главни град Египта под влашћу Александра Великог - био је и остао велелепан и изузетно развијен. Своје царство је Александар Велики касније поделио и предао власт својим генералима, а нешто касније власт ове грчке династије над Египтом окончана је са влашћу Клеопатре VII. Она је владала заједно са својим сином из палате у Александрији, у Доњем Египту, која је недуго затим постала светски центар грчке културе. Након Клеопатре још преко 300 година су фараони грчког порекла владали Египтом, а затим је Египат постао провинција Римског царства. Многе стране државе су тада преузимале Египат на краће време. Након много година ратовања и страдања у својој дугој историји, Египат је коначно постао самостална држава у 20. веку.
[уреди] Фараони
| За више информација погледајте Египатски фараони. |
Реч "фараон" значи "велика кућа". Египћани су се односили према својим фараонима као према боговима оличеним у различитим облицима - представницима на Земљи. Сматрали су их "вишим бићима" - својеврсним "надљудима" и обраћали су им се именима која би у преводу значила "син бога Ра" или "давалац живота као бог Ра", верујући да ниједно обично име не може изразити величанство одређеног владара. Они су такође веровали да захваљујући њиховом служењу владар успева да свако јутро подигне Сунце на небо и натера Нил да наплави широка подручја плодним муљем крајем сваког лета. Такође су веровали да понуде у храни и води које су свакодневно чинили фараону обезбеђују да богови хране душе преминулих Египћана у загробном животу. Фараон је био свемоћан, а његова моћ апсолутно неоспорна. Основна дужност фараона била је да гради и одржава храмове богова. Додиривање фараонове круне или скиптара, чак и случајно, доносило је смртну казну за починиоца.
[уреди] Пирамиде
| За више информација погледајте Египатске пирамиде. |
Најимпресивније грађевине Египта свакако су пирамиде које су грађене као гробнице фараона. До сада је пронађено укупно 46 пирамида, а претпоставља се да има и још неоткривених под непрегледним песком пустиња. У 27. веку пре нове ере изграђена је прва пирамида и од тада су оне постале основни начин сахрањивања владара. Један од разлога што су пирамиде толико фасцинантне је тај што су то биле прве грађевине икада саграђене само слагањем прецизно исечених огромних камених блокова једних на друге. У развоју грађевинарства Египат је тако био неприкосновено царство више од 2.000 година. Египћани су веровали да је преминулом и даље потребно његово тело и разне ствари које су сахрањиване уз тело како би преживео у загробном животу. Они су знали да се у сувим пустињама ствари веома добро чувају и бирали су посебна места за сахрањивање која су и данас изузетно добро очувана. Уважени становници Египта тог доба били су довољно богати да изграде велелепне гробнице и богато их опреме златом, драгим камењем, записима на папирусу, сликовним приказима и статуама. Једна од најпознатијих пирамида је Велика пирамида фараона Куфуа - саграђена је од 2 милиона и 300 хиљада камених блокова, а сваки блок тежи око 2,5 тоне.
[уреди] Хијероглифи
| За више информација погледајте Египатски хијероглифи. |
Египћани нису сликали стварне представе из живота, већ су њихове слике биле врста дијаграма за које се веровало да имају магичну моћ. Како би сачували магичну моћ своје уметности, уметници су прецизно копирали ликовни стил својих предака, па су тако сви уметници древног Египта сликали на исти начин стварајући веома сличне сликовне приказе. Ови прикази у гробницама уско су везани за египатско сликовно писмо или хијероглифе за које се верује да су настали још пре око 5 000 година. Египћани су магичне моћи приписивали и хијероглифима и углавном су их корисили у храмовима и гробницама. Хијероглифски симболи, односно сликовно писмо, заправо представљају целе речи повезане посебним знацима којима су уметници обично описивали живот и веровања преминулог који је сахрањен у тој гробници.
[уреди] Види још

