Жофроа де Вилардуен
Из пројекта Википедија
Шампањски маршал и историчар Жофроа де Вилардуен је своје детињство провео на двору француског краља Филипа II Августа. Истакао се као добар предводник француских коњаника у локалним сукобима, па га је краљ 1191. године поставио за маршала области Шампање. Када су 1199. године избиле нове побуне у Шампањи, Вилардуен их је брзо умирио.
Крсташима се придружио 1199. током витешког турнира који је организовао шампањски гроф Теобалд III. Током свечаности гроф је узео крст и окупљени племићи су га изабрали за свог предводника. Као грофов емисар, Вилардуен је путовао у Венецију како би обезбедио крсташима бродове неопходне за пут на Исток. Међутим, Теобалд је преминуо у мају 1201. године, а Вилардуен је био међу онима који су подржали избор Бонифација, маркиза од Монферата за новог вођу крсташа.
Иако то експлицитно не спомиње у својим списима, Вилардуен је вероватно био присталица скретања Четвртог крсташког рата, прво у правцу угарског Задра, а затим и византијског Константинопоља. Након што су крсташи заузели Цариград за рачун свргнутог цара Исака II Анђела у августу 1203., Вилардуен је у неколико наврата као дипломатски изасланик ишао код цара. Био је и у делегацији која је тражила од Исака II да прогласи свог сина, латинског штићеника, Алексија IV за савладара.
Након пада Цариграда у руке крсташа 13. априла 1204. и успостављања Латинског Царства, Вилардуен служи као војсковођа. Када је латински цар Балдуин Фландријски тешко потучен и заробљен у бици са Бугарима код Једрена 14. априла 1205. године, Вилардуен је успео да спроведе повлачење преостале крсташке војске. У знак захвалности за његова дела, солунски краљ Бонифације Монфератски му је даровао трачки град Месинопољ.
Након смрти Бонифиција Монфератског (1207), Вилардуен се заувек повлачи из војног и политичког живота. Посветио се писању историје О освајању Константинопоља (De la Conquete de Constantinople) у коме је уз пуно детаља и мемоарских белешки описао догађаје везане за Четврти крсташки рат. Његово дело осим историјских, има и књижевне вредности, а представља и једно од најстаријих прозних дела писаних на старофранцуском језику.
Познато нам је и да је Вилардуен доживео да његов синовац и имењак Жофроа I Вилардуен постане кнез Ахаје 1209. године. Преминуо је неколико година касније, вероватно око 1212. године.
[уреди] Спољашње везе
- Вилардуенова историја О освајању Константинопоља, превод на енглески T. Марцијала (Т. Marzial) из 1908., са the Internet Medieval Sourcebook website
- Дела Жофроа де Вилардуен на Пројекту Гутенберг


