HTTP
Из пројекта Википедија
HTTP (енг. [HTTP], HyperText Transfer Protocol) је главна и најчешћа метода пријеноса информација на Webу. Основна намена овог протокола је омогућавање објављивања и презентације HTML докумената, тј. web страница.
HTTP је само један од протокола који постоје на Интернету. Други значајнији интернетски протоколи су: FTP, HTTP, HTTPS, IMAP, IRC, NNTP, POP3, RTP, SIP, SMTP, SNMP, SSH, SSL, Telnet, UUCP, BitTorrent ...
Развој и стандардизацију HTTP протокола надгледју World Wide Web Consortium (W3C) и Internet Engineering Task Force.
[уреди] HTTP протокол
HTTP је 'request/response' протокол за комуникацију између (сервара) и клијента. HTTP клијент, као што је прегледник најчешће иницира пренос података након што успостави TCP (види ТTCP/IP) везу с удаљеним web сервером на одређеном порту.
Сервер константно ослушкује захтеве на одређеном мрежном комуникацијском порту (типично порт 80), чекајући да клијент пошаље низ знакова (стринг), као што је "GET / HTTP/1.1" - којим ће захтевати успостављање комуникације - а након тога и текстуалну MIME поруку која садржи неколико словних низова (поглавље) који одређују аспекте захтјева, те пакет необавезних података. Након "ГЕТ" поруке, клијент мора послати низ знакова који одређују адресу виртуалног HOSTа, на пример "HOST:www.example.com".
Захтев (енгл. rеqуestt) клијента ће резултовати слањем одговора (енгл. responce) као што је "200 ОК" - након чега ће сервер послати и свој пакет података који најчешће садржи тражену датотеку или поруку о грешци. Одмах по испуњењу захтева клијента, сервер ће прекинути комуникацију.
HTTP се разликује од осталих TCP протокола као што је нпр. FTP, по томе што се конекција и комуникација са сервером прекида одмах након извршења захтева клијента (испорученог пакета тражених података). Због овога је HTTP идеалан за Web, где је страница обично повезана с другим страницама на другим корисницима. Ова карактеристика ХТТП протокола повремено ствара проблеме web дизајнерима, с обзиром да недостатак "перзистентне конекције" с послужитељем морају надокнадити упорабом других метода за очувањем корисничког "стања". Једна од тих метода укључује упорабу HTTP cookie-а.
HTTPS је сигурна верзија HTTP протокола, која користи SSL/TLS за заштиту и скривање промета, односно података који се размењују између клијента и послодавца. Овај протокол обично користи TCP порт 443. SSL (донекле) омогућава заштиту комуникације, чак и у случају када је само једна страна (обично послодавац) аутентичан.
Локација HTTP (и HTTPS) докумената се одређује помоћу URL адресе. URL адресна синтакса је креирана посебно за повезивање wEB страница.


