Ксенон
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, гасова]] | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| група, периода | VIIIA, 5 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 5,9 kg/m3, bd | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Боја | безбојан | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 131,293 u | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | bd (108) pm | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 130 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | 216 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [Kr]4d105s25p6 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 18, 18, 8 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони број | 0 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | слабо кисели | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | регуларна зидно центрирана |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | гасовито | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 161,4 K (-111,9 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 165,1 K (-108,1 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 35,92×10-3 m³/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 12,636 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 2,297 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | 1090 m/s (293,15 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 2,60 (Паулинг) без података (Алред) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 158 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 0,00569 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 1170,4 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| II енергија јонизације | 2046,4 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| III енергија јонизације | 3099,4 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| IV енергија јонизације | 4481 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Ксенон (Xe, латински - xenon) - је племенит гас VIIIА групе.
Име потиче од грчке речи ksénos што значи стран. Количина ксенона у ваздуху износи 0,085 ppm (енг. parts per million).
Ксенон су 1898. године открили Сер Вилијам Ремсеј и Морис В. Траверс (Енглеска). Ксенон је безбојан гас без мириса који се добија из течног ваздуха. Инертан је према свим елементима и хемикалијама, осим гасовотог флуора с којим ствара ксенон-флуорид. Из ових веза се могу створити многе друге везе попут оксида, киселина и соли. Ксенон има малу комерцијалну употребу, али се у истраживањима користи као суперкритична течност.
Ксенон се добија фракцијском дестилацијом течног ваздуха. Користи се у просторијама за тестирање ракетних погона дизајнираних за рад у вакууму, тј. за истраживања свемира.
Као и криптон, може се добити + фракцијском дестилацијом течног ваздуха (кисеоника) или селективном адсорпцијом на активном угљенику.
Ксенон је једноатоман гас без боје, мириса и укуса. Није потпуно инертан елемент и под одређеним условима може дати више веза. Тако нпр. под притиском од 0,1 МПа и при температури од 0°C лакше ствара хидрате од аргона.
Примене ксенона ограничене су само на специјалне намене. Употребљава се за пуњење посебних лампи. Електрични одводник у вакумским цевима даје плаво светлуцање што указује на положај хемиских линија у спектру зрачења. Због велике масе атома погодан је за пуњење мехуричастих комора за детекцију јонизирајућег зрачења. Из истог разлога је посебно интересантан као радни гас у будућим јонским пропулзивним моторима. Изотоп 133Xе користи се као радиоизотоп у радиолошким истраживањима.

