Аутономне покрајине Шпаније

Из пројекта Википедија

Мапа аутономних покрајина Шпаније
Мапа аутономних покрајина Шпаније

Аутономна покрајина је територијална јединица која, у оквиру уставног поретка Краљевине Шпаније, поседује правну аутономију и извршне органе, као и могућност да сама себе уређује преко својих представника. Оваква структура шпанске државе подељене на аутономне покрајине је на снази од Устава изгласаног 1978. године. Члан 2 признаје и гарантује право на аутономију свих региона и националности које сачињавају државу. Тeкст Устава такође успоставља компетенције које су у домену аутономне покрајине, и оне које су искључиво у домену Државе.

Политички и административно, Шпанија се састоји од седамнаест аутономних покрајина, поред градова Сеуте и Мелиље, чији статути аутономије им додељују статус аутономних градова.

Проглашење шпанског Устава 1978. године, који даје право аутономије националностима и регионима унутар шпанске државе, представља велику промену у односу на претходни режим, који је почивао на традиционалном централистичком уређењу. Овај Устав је давао одговор на проблем који се понављао кроз историју Шпаније као резултат различитих идентитета на којима почива уједињеност Шпаније.

Након ратификације Устава, и као разултат имплементације принципа садржаних у Наслову VIII, у року од неколико година заокружен је процес успостављања 17 аутономних покрајина. Такође су изгласани Статути аутономија, и свака аутономна покрајина је добила свој орган власти и одговарајуће институције.

Дана 31. јула 1981. године, Леополдо Калво-Сотело (Leopoldo Calvo-Sotelo), тадашњи премијер, и Фелипе Гонзалес (Felipe González), опозициони лидер, склапају прве Аутономне пактове (Pactos Autonómicos), који предвиђају 17 аутономних покрајина са истим институцијама али са различитим компетенцијама, и два аутономна града, Сеута и Мелиља. Године 1992. долази до склапања другог Аутономног пакта који су потописали тадашњи премијер, Фелипе Гонзалес, и опозициони лидер, Хосе Марија Азнар (José María Aznar), да би се 1995. године окончао процес формирања аутономија, и прогласио затвореним за даља проширења и ремоделације.

У оквиру Европске уније од 2003. године на снази су јединице НУТС, које се користе у статистичке сврхе и базиране су на европским нормативама које се равнају према Еуростату (Statistical Office of the European Communities). Седамнаест шпанских покрајина се налази у групи НУТС-2.


[уреди] Табела аутономних покрајина Шпаније са провинцијама и главним градовима

  Име покрајине Главни град покрајине Провинције Главни град провинције
Андалузија Алмерија Алмерија
Кадиз Кадиз
Кордоба Кордоба
Гранада Гранада
Уелва Уелва
Хаен Хаен
Малага Малага
Севиља Севиља
Арагон Сарагоса Уеска Уеска
Теруел Теруел
Сарагоса Сарагоса
Кнежевина Астурија Овиједо Кнежевина Астурија Овиједо
Балеарска острва Палма де Маjорка Балеарска Острва Палма де Маjорка
Баскија Виторија Алава Виторија
Гипускоа Сан Себастијан
Бискаја Билбао
Канарска острва Санта Круз де Тенерифе Санта Круз де Тенерифе
Лас Палмас Лас Палмас де Гран Канарија
Кантабрија (аутономна покрајина) Сантандер Кантабрија (провинција) Сантандер
Кастиља-Ла Манча Албасете Албасете
Сјудад Реал Сјудад Реал
Куенка Куенка
Гвадалахара Гвадалахара
Толедо Толедо
Кастиља и Леон Ваљадолид Авила Авила
Бургос Бургос
Леон Леон
Паленсија Паленсија
Саламанка Саламанка
Сеговија Сеговија
Сорија Сорија
Ваљадолид Ваљадолид
Замора Замора
Каталонија Барселона Барселона Барселона
Ђирона Ђирона
Љеида Љеида
Тарагона Тарагона
Екстремадура Мерида Бадахоз Бадахоз
Касерес Касерес
Галиција Сантјаго де Компостела Коруња Коруња
Луго Луго
Оренсе Оренсе
Понтеведра Понтеведра
Покрајина Мадрид Мадрид Мадрид Мадрид
Регион Мурсија Мурсија Мурсија
Навара Памплона Навара Памплона
Риоха Логроњо Риоха Логроњо
Валенсијанска покрајина Валенсија Аликанте Аликанте
Кастељон Кастељон де ла Плана
Валенсија Валенсија

Два аутономна града су:

Сеута

Мелиља

[уреди] Табела аутономних покрајина по површини територије

Место
Име
Површина
Проценат
1 Кастиља и Леон 94.223 км² 18,6%
2 Андалузија 87.268 км² 17,2%
3 Кастиља-Ла Манча 79.463 км² 15,7%
4 Арагон 47.719 км² 9,4%
5 Екстремадура 41.634 км² 8,2%
6 Каталонија 32.114 км² 6,3%
7 Галиција 29.574 км² 5,8%
8 Валенсијанска покрајина 23.255 км² 4,6%
9 Регион Мурсија 11.313 км² 2,2%
10 Кнежевина Астурија 10.604 км² 2,1%
11 Навара 10.391 км² 2,1%
12 Покрајина Мадрид 8.028 км² 1,6%
13 Балеарска острва 7.447 км² 1,5%
14 Баскија 7.234 км² 1,4%
15 Кантабрија 5.321 км² 1,0%
16 Риоха 5.045 км² 1,0%
17 Канарска острва 4.992 км² 1,0%
Сеута и Мелиља 33 км² 0,01%
ТОТАЛ 505.988 км² 100%

[уреди] Табела аутономних покрајина по броју становника

Место
Име
Становништво
Проценат
Густина насељености
1 Андалузија 7.849.799 17,80% 89,95 ст/км²
2 Каталонија 6.995.206 15,88% 218,73 ст/км²
3 Покрајина Мадрид 5.964.143 13,5% 740,60 ст/км²
4 Валенсијанска покрајина 4.692.449 10,63% 201,78 ст/км²
5 Галиција 2.762.198 6,28% 93,78 ст/км²
6 Кастиља и Леон 2.510.849 5,69% 26,57 ст/км²
7 Баскија 2.124.846 5,0% 293,73 ст/км²
8 Канарска острва 1.968.280 4,4% 264,30 ст/км²
9 Кастиља-Ла Манча 1.894.667 4,3% 23,84 ст/км²
10 Регион Мурсија 1.335.792 3,03% 118,07 ст/км²
11 Арагон 1.269.027 2,9% 26,18 ст/км²
12 Екстремадура 1.083.879 2,6% 26,03 ст/км²
13 Кнежевина Астурија 1.076.635 2,44% 101,53 ст/км²
14 Балеарска острва 983.131 2,2% 195,55 ст/км²
15 Навара 600.027 1,37% 60,22 ст/км²
16 Кантабрија 562.309 1,3% 105,6 ст/км²
17 Риоха 301.084 0,7% 59,67 ст/км²
18 Сеута 75.276 0,2% 4.068,97 ст/км²
19 Мелиља 65.488 0,2% 5.311 ст/км²
ТОТАЛ 44.108.530 100% 87,2 ст/км²