Трг младенаца

Из пројекта Википедија

Трг Младенаца је трг у Новом Саду, који се налази иза старе зграде новосадске Поште.

[уреди] Историја

Дуго је времена ово место било не уређено да би праве контуре трга задобило тек у другој половини 18. века. Крајем 18. века (1797.) овде је ископан бунар до којег се простирала пијаца из центра града. Краће време се на тргу налазила и Житна пијаца када се овај простор називао Брашнарски трг, односно Трг брашнарске ваге. Након уклањања Житне пијаце простор се уређује и мења име, Јелисаветин (Ержебет), Вилсонов, те Лењинов трг, да би на крају понео данашње име Трг младенаца по Матичарском здању које се налази на њему.

У Буни 1849. године страдали су готово сви објекти на тргу, а за његову обнову велике заслуге носи жупан Феликс Парчетић који на овом месту подиже велелепну палату резиденцијалног типа. Палата је урађена у сјајном класицистичком стилу и на њеној фасади још увек је уочљив племићки грб породице Парчетић. Данас се у овој палати налази Матичарски уред (Трг младенаца бр. 7). Поред Парчетићеве палате, у броју 5, налази се зграда некадашње Трговачке академије, данас Економско-трговачко-туристичко-угоститељска школа «Светозар Милетић», највећа школа ових профила у земљи.

У згради данашње старе Поште налазио се знаменити хотел «Централ» изграђен крајем 19. века у стилу класицизма и неоренесансе. Испред овог хотела налазила се пространа летња башта, тзв. «салетл тераса», опкољена зеленилом и «дебелим ладом». У њој су лети биле приређиване игранке за младеж. Уз башту се налазила и станица фијакера. Након пробијања булевара Краљице Марије зграда је претворена у Пошту а испред ње, фасадом окренуто ка Булевару, никло је и ново модернистичко здање Поште.

Сигурно најупечатљивији и најлепши објекат на Тргу је Адамовићева палата која је припадала богатој и угледној варошкој породици Адамовић, чувеној по производњи квалитетног вина и коњака (Адамовићеви виногради налазили су се на месту данашњег дела града званог Телеп).

Палата се налази на Тргу младенаца број 4-6. Подигнута је 1911. године као прва новосадска троспратница са два улаза, локалима у приземљу и великим и луксузним становима на спратовима. Зграду су пројектовали Геза Маркуш и Фриђеш Шпигел, архитекте из Пеште. Представља сасвим оригинално дело архитектуре на нашим просторима. На њој се огледа утицај мађарске сецесије али и модернистички дух који посебно карактерише кровну конструкцију са гаудијевским оджацима (Антонио Гауди, архитекта из Барселоне познат по оригиналним модернистичким здањима).

У приземљу, у локалу на углу налазила се веома посећена кафана «Елита» која бележи најбоље пословање у време газдовања Жиге Мезеија који уводи по први пут у вароши служење беле и црне турске кафе, обезбеђује штампу за госте, играње шаха и билијара, и као најважније увео је циганску музику којој је штимунг давао уважени мајстор Деже Кекењи. Бележи се да су у Елити свиране сјајне мађарске циганске романсе, играо се чардаш и шириле често мелодије старих руских песама. Данас се на месту Елите налази ресторан «Марина» са сјајним рустичним амбијентом и незаборавним тамбурашима.