Пивнице

Из пројекта Википедија

Евангелистичка црква
Евангелистичка црква

Пивнице су село у Бачкој, у општини Бачка Паланка. Према попису становништва из 2002. године, Пивнице имају 3.835 становника. Већину становника чине Словаци, Срби и Роми.

Садржај

[уреди] Историја

Пивнице се први пут помиње 1650. под именом Пивница. Физичким спајањем дела села у ком су живели Срби и дела села у којем су живели Словаци, Срби су преузели назив Пивнице, а Словаци су задржали назив Пивница. Мађарски назив за Пивнице је био Pinzed, a немачки назив Piwnitza. Пре тога на простору данашњих Пивница су се налазила насеља са српским становништвом (Гола Добра, Радојевић, Сантовац). После Велике сеобе Срба 1690, постојеће српско становништво које је живело у Пивницама, односно на територији данашњих Пивница, је увећано насељавањем избеглих Срба са Косова, Метохије, северне Македоније, северне Црне Горе и Рашке области. За време и после Ракоцијевог устанка у Пивнице се досељавају и српске породице из околине Печуја и северне Барање. Почетком 18. века је то село са изразитом српском већином и тако је остало све до пред крај 20. века.

Крајем 18. века се у село насељавају Словаци из неколико села са територије данашње Мађарске и то из околине Веспрема (из места Шерне и Шура) и из околине Секешфехервароша (из места Тардаша, Барачке, Велега и Ђурова). У та места су се пивнички Словаци доселили у првој половини 18. века са територије данашње Словачке и то из околине Мијаве, Модре, Врбове и Старе Туре. Касније се у Пивнице досељава и неколико словачких породица из Нађлака (Румунија). У 19. веку у Пивнице се досељавају и Немци, Цинцари, Мађари, Јевреји и Роми.

Садашњи православни храм је саграђен 1746. године, а историјски подаци говоре да је први познати православни храм саграђен на крају 17. века. Српска школа се помиње 1754. године као школа која је већ постојала, што говори да је школа основана знатно раније, и од тада па све до данас у Пивницама у континуитету се одвија настава на српском језику, а о великом броју Срба који су живели у Пивницама говори податак да је у том периоду у Пивницама било чак 6 православних свештеника и један ђакон. Временом се број Срба у Пивницама смањивао исељавањем у друга места (Бачка Паланка, Нови Сад, Сомбор, Оџаци, Кула, Врбас, Шајкашку, Срем). Такође, 1757, део Срба из Пивница се одселио у Банат, тачније у Беодру (део Новог Милошева) предвођени православним свештеником Димитријем. Број Словака је у селу растао захваљујући пре свега што се Словаци нису селили ван Пивница у већем броју, као што је то био случај код Срба и што се знатни број Немаца и готово сви Мађари веома брзо асимилирао у Словаке. Неколико цинцарских породица досељених у Пивнице су се у кратком року асимилирале у Србе. Прва школа у којој се настава одвијала на словачком језику је основана непосредно по досељавању Словака у Пивнице (крајем 1790-тих). Садашњи словачки храм у Пивницама (евангелистички) је саграђен у периоду 1824-1826 године. Немачки евангелистички храм је саграђен 1898. године и исти је порушен 1946. после протеривања Немаца из Пивница. Такође се у Пивницама налази и немачко гробље које се данас налази у лошем стању. У селу је постојала и синагога, као и јеврејско гробље које се налазило поред словачког гробља, а које је на велику жалост и без икакве потребе порушено 2002 године. У Пивницама данас постоји и делује неколико цркава и верских заједница. То су: Српска православна црква. Словачка евангелистичка црква, Баптистичка црква. Методистичка црква, Назаренска заједница, Адвентистичка црква као и две пентакосне верске заједнице.

Пивнице је једно од првих села у Србији у коме је основана земљорадничка задруга (1868. године), а електрификација села је извршена 1924. године. Године 1921. је основан српски фудбалски клуб Обилић, а нешто касније и словачки фудбалски клуб Јаношик. После Другог светског рата је у Пивницама основан фудбалски клуб под називом Славија.Почетком 30-тих година прошлиг века у Пивницама је било формирано и четничко удружење које је функционисало све до 1941, када је забрањено од стране мађарских окупатора а чланови су били похапшени, одведени на стељање које су успели избећи захваљујући сплету околности.

[уреди] Привреда

Пивнице је село познато по напредној сточарској и ратарској производњи. У протеклом периоду је било село са највећом сточарском производњом у бившој Југославији, но данас се ситуација променила и на том плану.

[уреди] Демографија

Данас у Пивницама живе у највећем броју Словаци, Срби и Роми. Пивнице се суочава данас са великим проблемом наглог пада броја становништва и то је последица општег стања у друштву. У задњих 15-так година велики број Пивничана се одселио у иностранство, као и у веће градове у Србији. Број становника опада годишње за 1-2% и ако се ова тендеција настави за двадесетак година, у Пивницама ће живети око 2000 становника, за разлику од средине 20. века када је у Пивницама живело преко 6000 становника.

[уреди] Познати становници

Из Пивница је родом Лазар Мирковић, историчар, литургичар, теолог и један од оснивача теолошког факултета у Београду. Јован Скерлић је по мајци био Пивничан, а у новије време из Пивница потиче професор права и бивши министар правде Момчило Грубач.



Насељена места општине Бачка Паланка

Бачка Паланка • Визић • Гајдобра • Деспотово • Карађорђево • Нештин • Младеново • Нова Гајдобра • Обровац • Параге • Пивнице • Силбаш • Товаришево • Челарево

Други језици