БВП М-80
Из пројекта Википедија
БВП М-80 је борбено возило пешадије произведено у бившој Југославији. Данас се налази у наоружању војске Србије, Хрватске, Словеније и других бивших југословенских република.
Садржај |
[уреди] Развој
Развој новог борбеног возила пешадије, који је у наоружању ЈНА требало да замени тада већ застарело БВП М-60, почео је 1969. год. Испитивање прототипа завршено је 1974. год. и на основу резултата које је ново возило показало, донета је одлука о производњи прве тзв. „нулте“ серије. Први примерци новог борбеног возила пешадије, под ознаком БВП М-80, почели су да пристижу у јединице ЈНА 1979. год.
У тренутку када је произведен, М-80 се, према својим тактичко-технолошким карактеристикама, маневарским спсобосностима и другим особинама могао поредити са совјетским БМП-1 и француским АМХ 10П. Међутим, иако су многи стручњаци на западу истицали сличност М-80 са совјетским БМП-1, југословенско борбено возило пешадије значајно се разликовало од свог совјетског конкурента. За разлику од БМП-1 који има шест носећих точкова и топ калибра 73 mm, М-80 има пет носећих точкова и универзални топ калибра 20 mm. Југословенски конструктори сматрали су да је боље возило наоружати топом погодним за дејство на циљеве на земљи и у ваздуху јер је совјетски топ калибра 73 mm био погодан само за дејство против слабо оклопљених и меких земаљских циљева (њиме се није могло дејствовати против непријатељских тенкова нити против нисколетећих авиона и хеликоптера). За борбу против непријатељских тенкова и оклопних возила, М-80 опремљен је са два лансера за против-оклопне ракете чиме је ово возило оспособљено за дејство против свих непријатељских циљева који се могу појавити на модерном бојишту.
[уреди] Опис
БВП М-80 је наоружан са топом калибра 20 mm за дејство на циљеве у ваздуху и на земљи, спрегнутим митраљезом 7.62 mm, са два лансера за противтенковске ракете типа Маљутка са жичаним вођењем и ручним бацачем РБ М-57. Поред основног наоружања, опремљен је и специјалним уређајима за НХБ заштиту, противпожарну заштиту, загревање унутрашњости возила, предгревање мотора и избацивање продрле воде. М-80 је оспособљен за дејство у условима нухлеарног и хемијског дејства. Поред три члана посаде, носи десант од шест пешадинаца који могу да дејствују личним наоружањем из возила, кроз пушкарнице на бочним странама и задњим вратима. Пешадија напушта возило кроз двоја врата са задње стране возила.
Возило је у потпуности амфибијско и савлађује водене препреке пловљењен и то без претходне примене. Брзина пловљења износи 7 km/h.
[уреди] Модификације
[уреди] М-80А1 Видра
Домаћи стручњаци који су пратили развој савремених борбених возила пешадије у свету, одлучили су да изврше одређене модификације БВП М-80 како га учинили конкурентним на светском тржишту наоружања. Нова верзија возила развијена је непосредно пред избијање грађанског рата у СФРЈ и имала је ознаку БВП М-80А1 Видра. Ново возило разликовало се од постојећег по новој куполи у који је био уграђен аутоматски топ М-86, калибра 30 mm који су стручњаци Заставе развили специјално за ово возило. Уграђена је нова саврмене нишанска справа, а жироскопска стабилизација топа и нишанске справе, заједно са новим серво системом за покретање куполе и топа омогућило је дејство и из покрета. Возило је било опремљено и новим полуаутоматским системом за навођење ПО „Маљутка“. Нови систем је функционисао тако што оператер више није морао да наводи ракету (коју је пратио кроз оптичи уређај захваљујући светлећем маркеру на задњем делу ракете) већ је било довољно да држи на нишану циљ, а макета се сама усмеравала према њему. Осим новог наоружања, на куполи су са спољне стране биле монитране и четири димне кутије. Због избијања грађанског рата у СФРЈ произведена је само нулта серија новог борбеног возила пешадије.
[уреди] М-80/98А
Нова верзија борбеног возила пешадије под ознаком М80/98А представљена је јавности 2004. год. на полигону у Никинцима. Највеће измене претрпела је купола возила док су оклопно тело и ходни део углавном исти као и код претходне верзије.
У куполу је уграђен нови аутоматски топ М86 калибра 30 mm. На куполи је задржан двоструки лансер за ПО 9М14 „Маљутка“. Претпоставља се да ће током даљег развоја возила ове застареле ракете бити замењене неки од савременијих против-оклопних ракета. Са спољне стране куполе, са леве и десне стране налази се по два бацача димних кутија док се на крову куполе налази митраљез М-86 којим се управља из унутрашњости возила.
[уреди] Варијанте:
- БВП М-80А КЦ – комадно возило чете
- БВП М-80А КБ – командно возило батаљона
- БВП М-80ЛТ – ловац на тенкове
- БВП М-80А СПА – самоходно противавионско оруђе
- БВП М-80А-Сн – санитетско оклопно возило
- БВП М-80А МОС – самоходни минополагач
[уреди] Борбена употреба
БВП М-80 коришћено је у свим сукобима на територији бивше Југославије. Иако се показало као релативно поуздано, током експлоатације у борбеним условима дошли су до изражаја одређени недостаци, а то су: слаба оклопна заштита, недовољна ватрена моћ, мали домет топовског наоружања и застарела против-оклопна компонента. Осим наведеног, чињеница да возило није било опремљено СУВ-ом (системом за управљање ватром) условљавала је ватрено дејство возила из краћих застанака при којима би се возило излагало непријатељској ватри.
[уреди] Спољашње везе
[уреди] Референце:
- Борбена возила, генерал-мајор прод. др. Милорад Драгојевић, дипл. инж., Војноиздавачки и новински центар, Београд 1990.
- Jane’s tanks and combat vehicles recognition guide, Christopher F. Foss, Harper Collins Publishers, 2000

