Уставни суд
Из пројекта Википедија
Уставни суд је посебно државно тело чија је главни задатак надзор над уставношћу закона као и заштита људских права и слобода грађана зајамчених уставом.
Уставни суд у већини земаља делује као независно тело, независно од парламента, владе и судске власти. Према неким правним теоретичарима, уставни судови издвојени су из тродеобе државне власти на законодавну, извршну и судску, па се чак сугерише да се ради о четвртој, надзорној власти која надзире све друге власти и није подожна законима, будући се и сама бави њима, већ само уставу и уставним законима.
Институција уставног суда први пут је установљена Уставом Републике Аустрије 1920. године, а потом се најпре проширила у европским земљама, а потом и у другим деловима света (због тога се и у теорији уставносудски надзор над уставношћу закона назива "европским суставом/моделом", за разлику од тзв. "америчког модела" по којем надзор врше федерални судови на челу са Врховним судом).
[уреди] Делокруг
Уставни судови испитују уставност закона независно од конкретног правног предмета или спора, и тако доносе одлуке које делују према свима (нису ограничене на конкретан случај). То значи да се закон, односно његове одредбе, за које уставни суд закључи да су противуставне, поништавају или укидају. Уз надзор уставности закона, уставним судовима се редовно поверава и надзор над уставношћу и законитошћу подзаконских прописа.
Уставни судови, у правилу, одлучују о правима и обвезама највиших тела државне власти (решавају сукоб надлежности). У федералним државама поверава им се решавање спорова међу федералним јединицама, као и између федералних јединица и федералних тела. Осим тога, уставни судови обично надзиру законитост спроведених избора и референдума.
Уставни судови воде поступке у случају повреде устава високих државних званичника (пре свега председника републике) и утврђују њихову евентуалну одговорност.
У погледу заштите слобода и права грађана зајамчених уставом, уставни судови одлучују о појединачним захтевима грађана (најчешће у облику уставне жалбе или тужбе) пружајући уставносудску заштиту појединцима чија су уставна права повређена актима судске, управне и друге јавне власти.
Неки уставни судови су овлашћени и за тумачење устава, па и закона , преко интерпретативне одлуке (најчешће на захтев највиших државних тела или званичника).
[уреди] Раширеност институције уставног суда у свету
Након Аустрије, као прве земље у којој је уведена посебна институција уставног суда, и друге земље су у свој правни систем увеле ту посебну институцију:
- Албанија
- Азербејџан
- Белорусија
- Белгија
- Боливија
- Босна и Херцеговина
- Бугарска
- Јерменија
- Централноафричка Република
- Црна Гора
- Чиле
- Колумбија
- Хрватска
- Чешка
- Египат
- Француска
- Грузија
- Немачка,
- Гватемала
- Мађарска
- Италија
- Казахстан
- Киргистан
- Летонија
- Литванија
- Македонија
- Мадагаскар
- Молдавија
- Монголија
- Перу
- Пољска
- Португал
- Румунија
- Русија
- Србија
- Словачка
- Словенија
- Јужноафричка Република
- Јужна Кореја
- Шпанија
- Таџикистан
- Тајланд
- Турска
- Туркменистан
- Уганда
- Украјина
- Узбекистан
То су углавном земље европско-континенталног правног система, за разлику од земаља англосаксонског права (САД, Велика Британија и сл.) које функцију надзора над уставношћу закона поверавају редовним судовима (пре свега Врховном суду).
На крају ваља напоменути да уставни судови нису највиша судска инстанца у некој земљи. То су у правилу врховни судови, јер уставни суд не припада судској власти.

