Ема Ливри

Из пројекта Википедија

Ема Ливри, око 1860.
Ема Ливри, око 1860.

Ема Ливри (фр: Emma Livry) (24. септембар 1842.26. јул 1863.) је била једна од последњих балерина такозване ере романтичног балета, и штићеница Марије Таглиони (ит. Marie Taglioni). Умрла је од последица опекотина насталих током незгоде на генералној проби, када се њен костим запалио.

Студирала је балет у Париској школи Опере (енг. Paris Opera Shool). Дебитовала је са шеснаест година баш у Париској Опери (фр: Opéra national de Paris) као шумска вила (фр: sylphе) у балету Силфид (фр: La Sylphide). Таленат јој је донео славу и убрзо је постала светски цењена балерина.

Марија Таглиони је приметила њен таленат током једног од наступа. Ема Ливри јој се одмах свидела и Таглионијева је постала њен ментор. Направила је кореофрафију за Ливријеву у опери Папилон (фр: La papilion, што значи лептир), дело Жака Офенбаха (фр: Jacques Offenbach) која је била написана посебно за Ему Ливри.

Критика опере у то време је забележила: „Била је тако етерична и прозрачна, неопипљив уметнички императив, уметник са балоном... Госпођица Ливри је имала балон који се не може упоредити – нико други не може скочити као она. Она клизи изнад земље, воде и цвећа, а да их и не додирује. Подмеће се као перо (односи се на фируре подизања у балету) и пада као пахуља.“

Њена каријера у успону је нагло прекинута у новембру 1862. Током пробе за оперу Нема девојка из Портичија (фр: La Muette dе Portici), њену балетску хаљину је ухватио пламен гасне светиљке која је стајала на бини. Задобила је тешке опекотине. Осам месеци касније је умрла и сахрањена је на гробљу Монмартр (фр: Cimetiere de Montmartre).

[уреди] Спољашња веза

Други језици