Роберт Плант

Из пројекта Википедија

Роберт Плант

Роберт Плант
рођен: 20. август, 1948.
Вест Бромвич, Велика Британија
преминуo:

Роберт Ентони Плант (Robert Anthony Plant) (Вест Бромвич, Велика Британија, 20. август 1948) је британски рок музичар, најпознатији по свом чланству у рок групи Лед цепелин. Познат је по свом стилу певања и често мистериозним текстовима.

Садржај

[уреди] Ране године

Плант је рођен у Вест Бромвичу, али је одрастао Хејлсовену. Млад је напустио је школу и развио је велику страст за блуз, одрекавши се каријере рачуновође да би постао део Мидлендске блуз сцене. Плант је радио различите послове док је покушавао да изгради своју музичку каријеру, међу којима је било и асфалтирање путева. За CBS је издао три сингла која су прошла непримећено.[1] Певао је у раним групама, укључујући и Кравлинг кинг снејкс, где је упознао бубњара Џона Бонама. Обојица су свирала у групи Бенд оф џој, интегришући блус са новим психоделичним трнедовима. Иако у својој раној каријери није имао комерцијалног успеха, брзо се прочуо као "младић са моћним гласом".

[уреди] Лед цепелин

За више информација погледајте Лед цепелин.

1968. гитариста Џими Пејџ је тражио певача за своју нову групу и упознао је Планта након што га је одбио његов први избор Тери Рид, коме се обратио у ноћном клубу у ком је Плант наступао са својом групом. Плант и Пејџ су се одмах схватили да деле исту музичку страст и започели су своју успешну сарадњу. Плант је са собом довео Џона Бонама за бубњара, и са Џоном Полом Џонсом, који је радио са Пејџом као студијски музичар, Лед цепелин је основан 1968. Њихов први албум Led Zeppelin је доспео на врх топ-листа и сматра се катализатором хеви метал жанра. Иронично, Плант је изјавио да није поштено да људи мисле да је Лед цепелин хеви метал група, пошто је скоро трећина њихове музике била акустична.[2]

Глас и певачка техника Роберта Планта су биле врло необичне у поређењу са осталим певачима из тог времена као што су Џон Ленон, Мик Џегер и остали, а ове особине су му помогле да дефинише уникатни звук Лед цепелина и стил певања у хеви металу. Плант је тенор и његов високи, завијајући глас је посебно изражен у многим песмама Лед цепелина као што су "Communication Breakdown", "Dazed and Confused","Over the Hills and Far Away" и "Whole Lotta Love". Његов певачки метод се одликује вишим гласом од просечног мушкарца и агресивном и грубом бојом гласа. Његово извођење песме "Communication Breakdown је посебно интезивно и често се цитира као један од првих примера модерног панк вокалног стила. Плантове опуштеније и нежније песме је често платио експлозивни хор, као у песмама "Ramble On" и "Stairway to Heaven", што је помогло да се успостави и популарише формат рок баладе. Плант је постао један од најзначајнијих рок певача током 1970их, утицавши на стилове многих својих савременика попут Стивена Тилера, Пола Стенлија, Фредија Меркјурија и Робина Зендера, а касније и на Брајана Џонсона, Аксела Роуза, Криса Робинсона, Шенон Хун и ЏастинаХоукинса.

Плантови текстови су често мистични, филозофски и спиритуални, који алудирају на догађаје из класичне или нордијске митологије, као што су песма "No Quarter", која се односи на бога Тора и "Immigrant Song", која се односи на Валхалу и викиншка освајања. Још један пример је "The Rain Song", која садржи наговештаје разних паганских ритуала. Текстови попут ових су довели до популаризације везивања Лед цепелина и њиховог посебног жанра рока са паганском митологијом.Плант је такође био под утицајем Џ. Р. Р. Толкина, чије су књиге инпирисале стихове у неким раним песмама Лед цепелина. Најпознатије "Battle of Evermore", "Misty Mountain Hop" и "Ramble On" све садрже референце на Толкиновог Господара прстенова. Плант је понекад користио више отвореније текстове засноване на блузу који су се бавили првенствено са сексом, дрогама и насиљем, као што је у песмама "Dazed and Confused", "The Lemon Song", "Trampled Under Foot" и "Black Dog".

Страст за разноврсним музичким искустима су натерали Планта да истражује Африку, посебно Мароко, што је најочигледније у песми "Kashmir". И Плант и Џими Пејџ су се вратили овим утицајима током њиховог заједничког албума "No Quarter: Jimmy Page and Robert Plant Unledded" из 1994. У својој соло каријери, Плант се поново вратио овим утицајима, а то је наочигледније на албуму "Dreamland из 2002.

Један од Плантових најзначајнијих и најутицајнијих дела са Лед цепелином је био његов допринос пемси "Stairway to Heaven", епској фантазијској рок балади која се нашла на албуму "Led Zeppelin IV", а која је вукла утицаје из фолка, блуза, келтске традиционалне музике и хард рока. Већину стихова песме Плант је спонтано написао 1970. у Хедли Гренџу. Иако никада није издана као сингл, песма се попела на врх топ листа као најбоља песма свих времена на различитим изборима широм света. Други обожаваоци тврде да је Плант имао боље представе у другим епским баладама Лед цепелина као што су "Kashmir" или "Achilles Last Stand". Међутим, све ове песме су постале уско повезане са албумима на којима су се налазиле.

Плант је такође прихваћен због својих импровизација на концертима Лед цепелина, често певајући стихове који су се раније нису чули на студијским снимцима. Један од најчувенијих музичких изума Лед цепелина је укључивало Плантово гласовно опонашање гитарских ефеката Џимија Пејџа. Ово се може чути у песмама "How Many More Times", "Dazed and Confused", "You Shook Me" и "Sick Again".

Плант је уживао велики успех са Лед цепелином током 1970их и развио је слику харизматичног рокенрол певача као што је покојни Џим Морисон из Дорса. Са својом дугом плавом куштравом косом и наступима са разголићеним грудима, Плант је успео можда више него други извођачи да створи архитип "бога рока". Плант је био посебно активан на концертима, често играјући, скакајући, пуцкетајући прстима, тапшајући, радећи нагле покрете да нагласи стих или ударац у чинеле, заносећи главу уназад или стављајући руке на кукове. Како је деценија напредовала, Плант је, заједно са осталим члановима Лед цепелина, почео да носи изразито дречаву одећу и накит.

Плантова каријера са Лед цепелином није била без проблема. 1975. Плант и његова жена Морин су тешко повређени у саобраћајној несрећи на Родосу. Ово је значајно утицало на излазак седмог албума Лед цепелина "Presence", који Плант сматра најбољим албумом Лед цепелина, на неколико месеци док се он опорављао, што је натерало групу да откаже остатак концерата за ту годину. Ствари су се биле још горе када је 1977. његов најстарији син Карак преминуо од стомачне инфекције док је Плант био на турнеји по Сједињеним Државама. Каракова смрт га је касније инспирисала да у његову част напише песму "All My Love", која се нашла на последњем студијском албуму Лед цепелина "In Through the Out Door" из 1979.

[уреди] Соло каријера

Након распуштања Лед цепелина 1980. због изненадне смрти бубњара Џона Бонама, Плант је наставио успешну соло каријеру са својим првим албумом "Pictures at Eleven" из 1982. Популарне песме из овог периода су "Big Log" (међу првих 20 хитова 1983), "In the Mood" (1984), "Little by Little" (1985), "Tall Cool One" (1988) и "I Believe" (1993), још једна песма посвећена његовом преминулов сину Караку. Плант је 1984. са Џимијем Пејџом и Џефом Беком основао краткотрајну супергрупу Хонидиперс, која је имала хит број 3 те године са обрадом песме Фила Филипса "Sea of Love", уз мањи хит "Rockin' at Midnight". Плант је у овом периоду избегавао да изводе песме Лед цепелина.

У ретким приликама Плант је наступао са живим члановима Лед цепелина: 1985. за Live Aid (са Филом Колинсом и Тонијем Томпсоном на бубњевима), 1988. за 40. годишњицу Атлантик Рекордса и 1995. када је група увођена у Рокенрол кућу славних. Задња два наступа су била са Бонамовим сином Џејсоном за бубњевима.

Током 1980их и 1990их, Плант је заједно са клавијатуристом и текстописцем Филом Џонстноном написао соло албумe "Now and Zen", "Manic Nirvana" и "Fate of Nations". Џонстон је наговорио Планта да пева песме Лед цепелина на својим наступима, пошто Плант није желео да буде заувек упамћен као "бивши певач Лед цепелина". Плант је прво сарађивао са Џимијем Пејџом на његовом соло пројекту "Outrider. Касније је сарађивао са Пејџом на албуму "Walking into Clarksdale" из 1998, на ком се налази сав оригинални материјал овог пара. Крајем 1999. Плант је наступао у неколико малих дворана са својим фолк-рок групом Прајори оф Брајан.

2002. са својом новооснованом групом Стрејнџ сенсејшн, Плант је објавио албум "Dreamland", добро прихваћену колекцију углавном блуз и фолк обрада. насупрот овој колекцији често релативно мрачних обрдам други албум са Стрејнџ сензејшнсом "Mighty ReArranger" је садржао нове, оригиналне песме. Оба албума су добиле једне од најбољих критика у Плантовој соло каријери и четири номинације за Греми, две 2003. и две 2006.

Као бивши члан Лед цепелина, заједно са Џимијем Пејџом и Џоном Полом Џонсом, Плант је добио Греми награду за животно дело 2005. и Награду Полар мјузика. Плант је још увек активан на турнејама, од којих се најскорија са Стрејнџ сензејшнс одржала 2005/2006 по Сједињеним Државама и Европи.

[уреди] Соло дискографија

  • Pictures at Eleven (1982) UK #2 US #5
  • The Principle of Moments (1983)
  • The Honeydrippers: Volume One (1984), са Џимијем Пејџом
  • Shaken 'n' Stirred (1985)
  • Now and Zen (1988)
  • Manic Nirvana (1990)
  • Fate of Nations (1993)
  • No Quarter: Jimmy Page and Robert Plant Unledded (1994), као Пејџ и Плант
  • Walking into Clarksdale (1998), као Пејџ и Плант
  • Dreamland (2002)
  • Sixty Six to Timbuktu (2003)
  • Mighty ReArranger (2005), са Стрејнџ сензајшн
  • Nine Lives (2006)
  • Robert Plant and the Strange Sensation (2006), DVD.

[уреди] Референце

  1. ^ Hammer Of the Gods, by Stephen Davis ISBN 1-57297-306-4 (p.48-49)
  2. ^ The History of Rock 'n' Roll: The '70s: Have a Nice Decade

[уреди] Спољашње везе