Френк и Лилијан Гилбрет

Из пројекта Википедија

Брачни пар индустријских психолога, Френк и Лилиен Џилбрет, надовезујући се на Тејлорово учење, развили су приступ познат под називом „студија времена и покрета“, са циљем да открију „један најбољи начин“ за обављање посла. У настојању да тејлоризам донекле хуманизују проучавали су појаву замора код људи, и утврдили да постоје могућности да се људима помогне да развију своје потенцијале, усаврше покрете и смање замор. Њихова намера је била да покажу како руководиоци са мало бриге за људе могу поправити расположењњ и мотивацију радника.

[уреди] Френк Џилбрет

Френк Џилбрет (Frank Bunker Gilbreth, 07.07.1868. – 14.06.1924.) је у менаџменту постао значајан по томе што је 1911. године развио, а 1917. године унапредио студију покрета (motion study). Идеје је пронашао у радовима Чарлса Бабажа и нарочито Фредрика Тејлора, чији је био један од највернијих следбеника. Три године је провео проучавајући покрете зидара, да би открио како просечан мајстор у току градње направи око 30-ак покрета. У том циљу је користио филмску камеру и микрохронометар, специјалан уређај за мерење времена потребног да се обаве одређене радне операције. По Џилбрету, многи од покрета зидара у току зидања су били непотребни. Применом првог Тејлоровог принципа, он је дефинисао праву науку по којој зидар може да зида и са 18 покрета уколико се тако поставе скеле са циглом и малтером да не мора пуно да се сагиње. Нешто касније је увео иновације, са подизањем скела, специфичним начином достављања цигле и малтера и пружањем одговарајућих асистенција од помоћника, при чему би се број покрета могао смањити са 4 на 5. Френк је израчунао да би том иновацијом дошло до раста продуктивности зидара са 1.000 на 2.700 сазиданих цигала у току дана без већих физичких напора. Применом осталих принципа, менаџери су могли да бирају оне раднике који ће то прихватити, које ће обучити да раде на нов начин и сагласно томе који ће имати много веће плате. Нешто касније, са својом супругом Лилиен је радио на изналажењу начина за смањивање замора, бољем протоку рада, бржем напредовању и слично.

[уреди] Лилиен Џилбрет

Лилиен Џилбрет (Lillian Moller Gilbreth, 24.05.1878.–01.02.1972.), једна од првих жена са докторском дисертацијом, и то из области психологије менаџмента, међу првима је указала на значај људског фактора у менаџменту. Лилиен, која се сматра првим правим индустријским/организационим психологом, је са својим супругом, са којим је у браку била од 1904., а касније га надживела читавих 48 година, радила је на проучавању напора радника и студији покрета. Након Студије покрета (Motion Study, 1911. године), заједно су објавили још 2 књиге, Студију замора (Fatigue Study, 1916. године) и Примењену студију покрета (Applied Motion Study, 1917. године).

Истицала је да научно управљање мора да се фокусира паралелно на две ствари истовремено – анализу и синтезу. Помоћу анализе радни задаци се растављају на основне делове – елементе. Помоћу синтезе они се поново реконструишу тако да укључују само оне елементе који су неопходни за ефикасан рад.

Касније се Лилиен окренула питањима унапређења индивидуалног благостања радника, са циљем да научни менаџмент помогне радницима да остваре свој максимални потенцијал као људска бића. По Френковој изненадној смрти, Лилиен је наставила његов, али и свој рад.

1924. године ишла је у Праг на Прву међународну конференцију о менаџменту. У периоду од 1935. до 1948. године предавала је на Универзитету Пердју (Purdue University), од 1941. до 1943. на Колеџу за инжењеринг у Њуарку (the Newark College of Engineering ) и1955. на Универзитету у Висконсину (the University of Wisconsin).

Дуги низ година је носила репутацију „прва америчка дама менаџмента“.