Коала

Из пројекта Википедија

Kоала
Статус угрожености:  Нижи степен опасности - скоро угрожени таксон[1]
Слика:Koalabear.jpg
Таксономија
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Mammalia
инфракласа: Marsupialia
ред: Diprotodontia
подред: Vombatiformes
фамилија: Phascolarctidae
род: Phascolarctos
врста: P. cinereus
Биномијална номенклатура
Phascolarctos cinereus
(Goldfuss 1817)
Екологија таксона
Животна форма: арбореални хербивор[2]

Коала (лат: Phascolarctos cinereus) је аустралијски торбарски биљојед и једини живи представник фамилије Phascolarctidae.

Садржај

[уреди] Име

Реч "кoaлa" долази од речи абориџинског аустралијског језика (Дарук језика) gula. Опште је прихваћено да је назив "коала" абориџинска реч и значи "без воде". То је због чињенице да коале заправо не пију воду, или веома ретко, што зависи од њихове исхране која се састоји од лишћа еукалиптуса која садрже довољну количину воде у себи.

Рани европски досељеници у Аустралији су дали име коали староседелачки медвед. Коале се и данас понекад називају коала медведи, што је погрешно, јер оне не припадају породици медведа. Штавише, коале чак нису ни плацентални сисари, они су торбари. Њихово научно име (Phascolarctos cinereus) долази од грчких речи phaskolos што значи "торба" и arktos што значи "медвед". Епитет cinereus на латинском језику значи "пепељастa боја".

[уреди] Подврсте

Три подврсте коала су описане. Према Бергмановом правилу, јединке које живе на југу где је хладнија клима су веће. Викторијанска коала (P. cinereus victor) има дуже и дебље крзно са светлијим чоколадно-браон нијансама боје на леђима и подлактицама и рашчупане беле уши. Мужјаци ових коала теже 12 kg, док су женке нешто мање, 8,5 kg. С друге стране, у тропским и суптропским пределима Квинсленда коале, латинског имена P. cinereus adustus, су мање (мужјаци теже 6.5 kg, а женке само 5 kg), светлије и имају сиву, прљаву боју крзна које је тање и краће од јужнијих коала. Трећа подврста коала је из Новог Јужног Велса (P. cinereus cinereus). Фосили коала су релативно ретки, али неки нађени у северној Аустралији су стари 20 милиона година. На основу других фосила, старих 50.000 година, џиновске коале су насељавале јужне регионе Аустралије.

[уреди] Физички опис

Спољашњи изглед коале је најсличнији изгледу вомбата, али коала има дебље, раскошније крзно, много веће уши, дуже удове који су опремљени са великим, оштрим канџама прилагођеним за пењање по дрвећу. Маса варира од отприлике 14kg код већих, јужнијих мужјака, до 4kg код мањих, севернијих женки.[2] Дужина тела износи 60-85cm[2]. Коала је једна од мало врста сисара који имају отисак прстију. Заправо, отисак прстију коала је особито сличан отиску прстију човека; чак и под електронским микроскопом би било тешко разликовати ова два отиска.

Мозак коале је необично малих димензија; око 40% кранијалне шупљине је испуњено течношћу. То је једина животиња са тако смањеном величином мозга.

Генерално је тиха и мирна животиња, али мужјаци производе веома гласне оглашавајуће звукове у време сезоне парења који се могу чути са даљине од скоро једног километра. Не постоје тачне информације о животном веку коала, али се зна да коале у заточеништву живе и до 15 година.

[уреди] Животни циклус

Женке стичу полну зрелост са 2 до 3 године, а мужјаци са 3 до 4 година. Ако је у здравом стању, женка коале може да на свет донесе по једно младунче сваке године за отприлике 12 година. Трудноћа траје 35 дана и веома ретко се рађају два младунца. Парење траје од децембра до марта, тј. за време лета Јужне хемисфере.

Младунче коале се рађа без длаке, слепо и глуво. Када се роди, величине зрна пасуља, допузи до стомака мајке у торбу. У торби ће провести око шест месеци хранећи се само мајчиним млеком. За то време му расту длака, очи и уши. Са 30 недеља почиње да једе полутечан облик мајчиног екскрета. Беба коала ће са мајком остати наредних шест месеци или више, држећи се за њена леђа и хранећи се меким деловима лишћа. Млади мужјаци често остану у мајчинском домету док не напуне 2 или 3 године.

[уреди] Екологија и понашање

Koала на дрвету.
Koала на дрвету.

Коала скоро цео свој животни век проведе на дрвећу еукалиптуса. Као и вомбати и лењивци, и коале имају спор метаболизам за сисара (што чува енергију), спавајући и по 19 сати дневно. Ове животиње проводе 3 од 5 њихових активних сати једући, у било које доба дана, обично ноћу. Просечна коала поједе 500 грама лишћа еукалиптуса дневно, жваћући га у својим снажним вилицама претварајући га у фину кашу док га не прогута. Постоји више фактора који одређују којим ће лишћем, од 800 врста дрвећа еукалиптуса, коала да се храни.

[уреди] Статус

Коале су се ловиле скоро до истребљења у раним годинама 20. века, углавном због крзна. Коале захтевају велике површине здравих и повезаних шумских области, прелазећи велике раздаљине између дрвећа. Непрекидни раст становништва обалних делова континента не престаје да крчи те шуме правећи места за путеве, пољопривредне и стамбене области. Остале опасности долазе од шумских и домаћих животиња, саобрађаја и зараза.

Коале настањују четири државе у Аустралији: у Квинсленду су честе и најмање забрињавајуће животињске врсте; у Новом Јужном Велсу су пописане као угрожене; у Јужној Аустралији коале су ретке; док популација коала у Викторији се сматра напредном и у великом броју.

[уреди] Референце

  1. ^ Australasian Marsupial & Monotreme Specialist Group (1996). Phascolarctos cinereus. 2006 IUCN црвена листа угрожених врста. IUCN 2006. Добављено: 2006-05-09.
  2. ^ 2,0 2,1 2,2 Nowak, R. 1999. Walker's Marsupials of the World. Johns Hopkins University Press. ISBN 0801882222