Франц Штаудегер

Из пројекта Википедија

Франц Штаудегер (Franz Staudegger 12. фебруар 1923. - † 16. март 1991.) је био први тенковски ас награђен Витешким крстом и командир тенка Тигар у 1. СС оклопној дивизији "Лична гарда Адолфа Хитлера".

[уреди] Рани период

Франц Штаудегер је рођен 12. фебруара 1923. године у Унтерлајбаху, Каринтија (Аустрија). Отац му је био крчмар и имао је три сина. Франц завршава школу у Клагенфурту током 1940. године и приступа као добровољац у Вафен-СС са само 17 година живота. Примљен је у тренажни батаљон резерве "Личне гарде Адолфа Хитлера".

За време прве борбе у саставу прве чете "Личне гарде Адолфа Хитлера", Штаудегер је рањен и добија своје прво одликовање - Црна значка за рањавања. У марту 1942. године унапређен је у SS-Sturmmann-а. Након опоравка од новог рањавања послат је на обуку за тенкисте и приступа чети наоружаној тенковима Тигар крајем 1942. године. По завршетку обуке, враћа се у 1. СС дивизију "Лична гарда Адолфа Хитлера" и постаје командир тенка Панцер III у воду којим је командовао Михаел Витман.

Након унапређења у SS-Unterscharführer20. јануара 1943. године, Штаудегер води прву борбу као командир тенка у бици за Харков (види:Трећа битка за Харков). По заузимању града, поверено му је командовање тенком Тигар у воду SS-Untersturmführer-a Хелмута Вендорфа и после тога је награђен Гвозденим крстом II степена (20. марта 1943.), као и Сребрном борбеном тенковском значком (1. априла 1943.).

[уреди] Витешки крст

Тенк Тигар
Тенк Тигар

Дана, 5. јула 1943. године, када је започела операција "Цитадела" (види:Курска битка), Штаудегер уништава два совјетска тенка и добија Гвоздени крст I степена. Ево шта се догодило три дан касније у јеку операције "Цитадела".

8. јула 1943.: SS-Unterscharführer Франц Штаудегер из друге чете вода SS-Untersturmführer-a Хелмута Вендорфа није имао могућности да узме учешћа у нападу своје чете, пошто је његов тенк Тигар имао техничких проблема и остаје у Тетеревинову. Неколико сати касније, Штаудегер добија информацију да се група од 50-60 совјетских тенкова Т-34 приближава брзо са северозапада. Без оклевања , он прави све варијанте за поправку Тигра и за кратко врема успева да га врати у пуну исправност. Усмерава тенк са својом посадом (Херберт Штелмахер - управљач; Герхард Валтерсдорф - радио оператер; Хајнц Бухнер - нишанџија и Валтер Хенке - пунилац) у правцу одакле се приближавају непријатељски тенкови. Пролазећи поред оклопних гренадира (пешадија на оклопном транспортерима), они га обавештавају да су пет совјетских тенкова већ успели да пробију немачке позиције. Нешто касније посада Тигра примећује два тенка уништена од немачке пешадије, остала три Штаудегер уништава за кратко време. Изненада још два совјетска тенка Т-34 се појављују на железничком насипу, али су уништени са два прецизна поготка Тигра. Након тога Штаудегер наређује да се тенк провуче кроз позиције немачке пешадије и да се упути ка ничијој територији. Самостална акција је укључивала велики ризик и скоро да је осуђена на неуспех. Противник је многобројан - приближно 50 тенкова и Штаудегер их је ускоро угледао. Пет тенкова се појављују из шуме, по дужини железничке пруге. Штаудегер не губи време и издаје наређење за борбу. Бухнер нишани и шаље свој први пројектил који тотално уништава један Т-34. Остали непријатељски тенкови откривају Тигра и отварају ватру, но Тигар успева да одоли свим погоцима и уништава остала четри совјетска тенка.

Ускоро из шуме поново почињу да се појављују тенкови Т-34 и Штаудегер опет улази у бој. Највећи физички напор имао је пунилац Хенке, који је непрестано и брзо требао да пуни 88 мм топ на тенку Тигар. Возач Штелмахер је непрекидно мењао позицију, како непријатељу не би био лак циљ. Жестока битка се завршила кроз два сата. Тигар је уништио укупно 17 непријатељских тенкова, сам је добио више погодака од противничких тенкова који нису успели да га избаце из борбе. Схвативши да на том месту не могу да пробију немачку линију, Совјети се повлаче. Штаудегер нема намере да се врати иза утврђене немачке линије пука Дојчланд и одлучује да продужи борбу. У правцу ветра, сакривајући се под облацима дима горућих тенкова Т-34, он се приближава уништеним тенковима са намером да у шуми пронађе нови циљ. Поново много опасан маневар, који може да ухвати Тигра у замку, но Штаудегер прихвата ризик.

Огроман Тигар се лагано кретао унапред са панцирним зрном у цеви и Бухнером спремним да сваког тренутка пуца. Изненада су угледали противника: тенкови Т-34 како се прегрупишу на шумској падини. Мотор Тигра је забрујао а након тога изненада смањује обртаје. Прва граната је испаљена и погађа циљ. Топ Тигра испаљује гранату по гранату и уништава још пет тенка Т-34. Када је потрошио сва панцирна зрна, Штаудегер наставља паљбу са тренутно-фугасним пројектилима. Још четри совјетска тенка су у пламену. Противник је потпуно дезорганизован. Тигар као да је неуништив и остали непријарељски тенкови у паници отварају непрецизну паљбу у страху да и они не буду уништени. Штаудегер тера Тигра право кроз непријатељске редове, пазећи притом да га изненада не нападну. Када је муниција скоро потрошена а и мотор започиње да ради са прекидима, Штаудегер решава да је дошло време за повлачење.

Смела акција двдесетогодишњег Франца Штаудегера је зауставила непријатељски тенковски напад. Са уништених 22 совјетска тенка и више оштећених, он је ослабио непријатељску формацију и на тај начин променио тактичке намере противника. За показану изузетну храброст, смелост и одлучност Франц Штаудегер је имао ту част да постане први командир тенка Тигар, награђен Витешким крстом.

Када је информисан о јединственом подвигу једног Тигра, Адолф Хитлер позива Штаудегера код себе у главни штаб. Млади тенкиста је ту детаљно испричао Фиреру ток битке која се одвијала "тенк против тенка".

Штаудегер је уважаван од своје посаде као и од своје чете, но никада није достигао велику популарност свог колеге Михаела Витмана. Франц Штаудегер је преживео рат и умире у Франкфурту 16. марта 1991. године.