Гориле
Из пројекта Википедија
| Горила | ||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Слика:Gorillaeating.jpg |
||||||||||||||||
| Таксономија | ||||||||||||||||
|
||||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||
| Gorilla gorilla Gorilla beringei |
||||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||||
|
|
Гориле су највећи од свих данашњих примата и насељавају прашуме Африке. Гориле су подељене у две подврсте: на источне (Gorilla beringei) и западне (Gorilla gorilla) гориле. Њихова ДНК је у 97%-98% идентична човечијој и после две врсте шимпанзе је најближа жива врста слична човеку.
Садржај |
[уреди] Име
1847. године, амерички доктор и мисионар Томас С. Севиџ (Thomas S. Savage) први је описао западну горилу (он ју је назвао Troglodytes gorilla) из добијених узорака у Либерији. Име је изведено од грчке речи Gorillai ("племе длакавих жена") које је описао истраживач Хано, картагиншки морепловац и могући посетилац области која је касније постала Сијера Леоне, око 480. године пре нове ере.
[уреди] Распрострањеност
Гориле су становници тропских кишних шума и брдских кишних шума у средишњем делу Африке. Западни низијски горила живи на подручју које се простире од југоистока Нигерије преко Екваторијалне Гвинеје и Габона до Републике Конго. Источни низијски горила настањује источни део Демократске Републике Конго. Брдски гориле живе на обронцима вулкана Вирунга и брдима Бвинди у граничном подручју између Уганде, Руанде, Заира и Демократске Републике Конга.
[уреди] Физичке особине
Одрасли мужјаци су висине од 165-175 cm и тежине од 140 до 200 kg. Одрасле женке су обично дупло мање од мужјака са сребрним леђима, тежећи просечно 100 kg и висине су до 140 cm. Забележено је у дивљини да је мужјак са сребрним леђима био висок преко 163 cm и тежак 225 kg. Неке гориле у зоолошким вртовима су достизале тежину и до 270 kg.
Трудноћа траје осам и по месеци. Женка рађа отприлике на сваких 3 до 4 година. Млади остају с мајком 3-4 година. Женке са 10-12 година достижу полну зрелост (и раније у заточеништву), док мужјаци са 11-13 година. Животни век је између 30 и 50 година. Горила по имену Маса из Филаделфијског зоолошког врта је имала 54 година када је угинула - то је била најстарија од свих горила.
Гориле су сваштоједи, чија се исхрана састоји од воћа, лишћа, младица грања и понекад инсеката који сачињавају само 1-2% њихове исхране.
Скоро се гориле имају исту крвну групу (Б), и као људи, имају индвидуалне отиске прстију.
[уреди] Понашање
Горила са сребрним леђима је одрасли мужјак, старији од 12 година, назван по особитом прамену сребрне длаке на својим леђима. Има велике очњаке који расту када горила достигне полну зрелост. Они су снажни, доминантни мужјаци и водећи у крду. Крдо се обично састоји од 5 до 30 горила, међу којима он одлучује о свим одлукама, руководи крдом, решава све конфликте, проналази изворе хране и води бригу о безбедности групе.
Млађи мужјаци са око 11 година почињу да напуштају своје оригинално крдо, путујући сами, или са другим мужјацима око 2-5 година, док не буду довољно зрели да привуку женке и оснују сопствену групу, и наравно почну да се размножавају.
Ако буде изазван од стране млађег или уљеза гориле, мужјак са сребрним леђима ће почети да вришти, удара у своје груди, ломи грање, и коначно појуришаће у напад. Ако вођа угине или буде убијен, група ће се раздвојити и почети да тражи другог вођу који ће се старати о њима. Повремено, један мужјак може да преузме цело крдо под своју заштиту. Тада постоји шанса да ће нови мужјак убити све младунце мртвог мужјака.
[уреди] Интелигенција
Гориле су у веома блиском сродству са људима и сматрани су као високо интелигентне животиње. Неколицина горила у заточеништву, као Коко, је научена језиком знакова.
[уреди] Класификација
Приматологисти настављају да врше истраживања о односима међу популацијама горила. Доскора, разматране су само три врсте горила: западна низијска, источна низијска и брдска (планинска) горила. Али, данас, оне се деле у две врсте, у свакој најмање по две подврсте.
- Род Gorilla
- Западни горила (Gorilla gorilla)
- западни низијски горила (Gorilla gorilla gorilla)
- горила која "прелази реку" (Gorilla gorilla diehli)
- Источни горила (Gorilla beringei)
- брдски горила (Gorilla beringei beringei)
- источни низијски горила (Gorilla beringei graueri)
- Западни горила (Gorilla gorilla)
[уреди] Статус
Обе врсте горила су угрожене и биле су предмет интензивне ловокрађе дуг период. Уништавање природног станишта и трговина месом су довеле до овога. Због вируса ебола, 2004. године, дошло је до нестанка популације од неколико стотина горила у Националном парку Одзали, у републици Конго. Недавна студија је објавила да je овај вирус доскора убио више од 5.000 горила у централној Африци.

