Иво Војновић
Из пројекта Википедија
Иво Војновић (Дубровник 9. октобар 1857. - Београд 30. август 1929.) је био српски правник и књижевник. Детињство и прву малдост проводи у Сплиту, а само је школски распуст проводио у Дубровнику. Године 1874 када му отац Коста постаје универзитетски професор, цела породица сели у Загреб, где Иво полаже матуру и завршава правни факултет. До 1884 је приправник "Краљевог службеног стола" у Загребу, да би судијску каријеру следећих пет година наставио у Крижевцима и Бјеловару. Прелази у Задар 1890, да би наредне године отишао у Дубровник где остаје седам година. После службовања у Супетру на Брачу и Задру, завршава своју чиновничку каријеру поново у Супетру као котарски поглавар. Отпуштен је без права на пензију. Следеће четири године је драматург Хрватског земаљског казалишта у Загребу. Од 1911 постаје професионални писац. Пред Први светски рат путује по Италији која му је била литерана симпатија и узор, и у места где су се одржавале позоришне премијере у Београд, Будимпешту и Праг. У лето 1914 се враћа у Дубровник где га аустријске власти као сумњивог и разглашеног југословенског националисту хапсе и одводе у шибенски затвор. Од 1915, када је озбиљно оболио на очима, лечи се у Загребу, затим 1919 у Паризу и Ници. По повратку најчешће борави у Дубровнику одакле готово слеп одлази у београдску болницу где умире 30. августа 1929. године.
Војновић је ушао у књижевност 1880. када му Аугуст Шеноа у "Виенцу" објављује прповетку Геранијум под псеудонимом Сергеј П. Следећих 7 година је искључиво писао белетристичку прозу. Матица Хрватска му 1884. објављује новеле Пером и оловком под истим псеудонимом, као и приповетку Ксанта две године касније. Његова проза је сентиментално везана за Дубровник и Сплит где је провео своју рану младост као и лирика Лападски сонети. Полуларност коју је постигао својим драмама неправедно је запоставила ове прве радове. Првa његова драма је "Psyche" 1889. У периоду од (1893.-1900.) прликом свог првог дужег боравка у Дубровнику пише своја набоља дела, драму Еквиноциј и Дубровачку трилогију инспирисане животом његовог родног места. Дубровачка трилогија је заправо драмска хроника о пропасти Дубровачке Републике у којима је описао пад Дубровачке републике, у историјском тренутку уласка Француза у Дубровник, пропаст декласиране властеле и њено несналажење у оквиру политичке и социјалне проблематике на прелазу два века.
Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 18. фебруара 1924.
[уреди] Дела
- Гераниум, Виенац (1880) I-II
- Пером и оловком, Загреб (1884)
- Ксанта, Загреб (1886)
- Psyche, Загреб(1889)
- Еквиноциј, Загреб (1895)
- Дубровачка трилогија, (Allons enfants!..., Сутон, На тараци) Загреб (1903)
- Смрт мајке Југовића, Загреб (1907)
- Госпођа са сунцокретом, Загреб (1912)
- Лазарево васкрсење, Дубровник (1913)
- Акорди, Загреб (1918)
- Imperatrix, Загреб (1918)
- Машкерате испод купља, Загреб (1922)
- Пролог ненаписане драме, Београд (1929)
[уреди] Литература
- Енциклопедија Југославије том 8 (Србија-Ж) - Југословенски лексикографски завод Загреб 1971 године
- Мала енциклопедија Просвете, Општа енциклопедија (А-Љ) - Просвета - Београд 1968 године
- Опћа енциклопедија Југословенског лексикографског завода том 8 (Ш-Жва) Загреб 1982 године

