Корисник:Милант/Со
Из пројекта Википедија
- за друге употребе ријечи со погледајте Со (вишезначна одредница)
Со је зачин и један од ријетких минерала у човјековој исхрани. Сланост је један од основних укуса.
Добија се из морске воде или из рудника соли. Бијеле је или сиве боје. Основни састојак соли је натријум-хлорид (NaCl).
Со је јако растворљива у води, али има ниску максималну концентрацију. Присутна је у свим стајаћим водама, са највишом концетрацијом у морима, затим у океанима и јако ниском концетрацијом у језерима.
Соли се дијеле на природне, рафинисане и јодизоване.
Садржај |
[уреди] Природна со
Минерална со (још и камена со) је со која се добија из рудника соли. Ови "рудници" су уствари наталожена со на мјестима гдје је раније било море. Ова со има сивкасту боју.
Морска со се добија из морске воде. Со се издваја из морске воде у соланама тако што се у прољеће морска вода пусти у посебно дизајниране базене. Током прољећа и љета та вода испари и на дну остаје морска со. У јесен се та со купи у процесу који се зове берба соли.
Морска со је јако здрава јер је богата минералима и јодом који су неопходни људском организму. Некад се накнадно пречишћава како би се одклонио непожељни састав.
[уреди] Рафинисана со
Рафинисана со ("кухињска со") је со која садржи скоро искључиво натријум-хлорид. Рафинисана со је бијеле боје.
[уреди] Јодизована со
Јодизована со је со којој је додан јод.
[уреди] Здравље
Натријум и хлор, основни састојци соли, су неопходни свим живим организмима. Могу се наћи у биљкама, риби и месу, али је со, због високе концетрације натријум-хлорида, најбољи извора натријума и хлора.
Со игра важну улогу у регулисању количине воде у организму. Неумјерено уношење соли у организам штети бубрезима, а може довести и до повишеног крвног притиска.
Неке цивилизације као што је Јаномамо, старосједеоци Бразила и Венецуеле, не користе со у исхрани [1].

