Противавионски топ 105 mm Флак 38 (10.5 cm Flak 38)

Из пројекта Википедија

Стална поставка Војног музеја у Београду.
Противавионски топ 105 mm Флак 38 (10.5 cm Flak 38)
Главне карактеристике
Калибар 105 mm
Дужина цеви 6,64 m
Тежина 10.224 kg
Елевација од -3° до +85°
Траверса 360°°
Тип пројектила високо-експлозивно пуњење; 14.80 kg
Почетна брзина пројектила 881 m/sec
Максималан домет 9450 m
Пробојна моћ

105 mm Флак 38 (10.5 cm FlaK 38) је био немачки против-авионски топ коришћен током Другог светског рата. Замишљен је као тешки противавионски топ за Кригсмарин, слично као и чувени 88 mm Флак 18 који је користио Вермахт, али намеравано је да буде коришћен и против малих копнених мета.

[уреди] Настанак

Упркос чињеници да је почетком 1933. год. одлучено да се почне са увођењем у наоружање противавионског топа калибра 88 mm немачка армија сматрала је да је за одбрану неба изнад Немачке потребно нешто теже због чега је издала спецификацију за противавионски топ калибра 105 mm који је требало да има већи вертикални домет од топа калибра 88 mm. Као резултат спецификације металуршки концерн Рајнметал (Rheinmetall) произвео је топ калибра 105 mm Флак 38 који је уведен у наоружање 1937. год. Топ је усмераван преко даљинског електро-хидрауличког система за управљање, пуњење се вршило механички, а цео топ је био постављен на компактно четворокрако постоље. 1939. год. на топ су уграђени електро мотори који су могли да раде на наизменичну струју тако да је за покретање топа могла да се користи електрична енергија коју су користила домаћинства у Немачкој. Топ је осим ове претрпео још неке мање измене и добио је ознаку Флак 39. Флак 39 је масовно коришћен за одбрану Немачке од савезничких бомбардера. До краја 1944. год. укупно је произведено 1025 комада у мобилној варијанти, 827 комада у фиксној варијанти и 116 комада монтираних на железничке вагоне.

[уреди] Литература

  • „Twentieth-century artillery“ - Ian Hogg, Grange books, 2000.
Други језици