Шимпанза

Из пројекта Википедија

Шимпанза
Слика:Pantroglol.jpg
Таксономија
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Mammalia
ред: Primates
фамилија: Hominidae
род: Pan
врста: Pan troglodytes
Биномијална номенклатура
Pan troglodytes
(Blumenbach, 1775)
Распрострањеност подврста шимпанзе: 1.  Pan troglodytes verus. 2. P. t. vellerosus. 3. P. t. troglodytes. 4. P. t. schweinfurthii.
Распрострањеност подврста шимпанзе: 1. Pan troglodytes verus. 2. P. t. vellerosus. 3. P. t. troglodytes. 4. P. t. schweinfurthii.
Екологија таксона


Обична шимпанза (лат: Pan troglodytes) је човеколики мајмун који настањује прашуме централне и западне Африке. Назив troglodytes, грчки за "становника пећине", први пут је објавио Јохан Фрирдих Блуменбах 1779. у својоj књизи "Handbuch der Naturgeschichte" ("Приручник историје природе"). Обична шимпанза је једна од две врсте шимпанза у роду Pan. Њен блиски рођак је бонобо (Pan paniscus), други представник овог рода.

Неколико подврста шимпанзе је познато:

[уреди] Основне чињенице

Шимпанзе насељавају тропске шуме и влажне саване западне и централне Африке. Некада су живеле по целом овом региону, али њихово станиште је драматично смањено у скорашњим годинама.

Одрасли у дивљини теже између 40 и 65 kg. Мужјаци су и до 160 cm висине, а женке до 130 cm. Тело им је прекривено грубом, тамно браон длаком, изузев лица, прстију, ножних пртију, дланова и табана. Палчеви су им постављени насупрот осталим прстима, тако да шимпанзе имају прецизан и снажан стисак шаке. Мужјаци имају велике очњаке. Животни век у зоолошким вртовима је до 50 година.

Иако су сваштоједи, исхрана шимпанза је углавном вегетаријанска, и састоји се од воћа, лишћа, семенки, коштуњавог воћа, допуњена инсектима и мањим пленом. Шимпанзе лове и младе леопарде, газеле и мајмуне колобусе. Пријављени су и примери канибализма. Било је и ретких случајева да су шимпанзе нападалe и младу децу.

Западноафричка шимпанза је једина животиња, осим човека, да редовно прави и користи специјализоване алатке за лов. Посматране су шимпанзе у Сенегалу као праве копља, скидајући грање и кору са стабла дрвета, зашиљујући један крај својим зубима. Затим би их користили да убију галагосе скривене у шупљинама дрвета.

[уреди] Размножавање

Трудноћа траје осам месеци. Женка по правилу рађа једно младунче, но рађање близанаца је нешто чешће него код људи. Младунче се рађа тешко до 2 kg. Првих шест месеци беба се држи за мајчино крзно на трбуху, а касније "јаши" на њеним леђима. Сисање престаје када напуни 3,5-4,5 година, иако младунац остаје уз мајку и до 10 година. Женка рађа на сваких шест до осам година, осим ако младунац раније угине. Пубертет наступа у седмој години. Женке постају полно зреле са 13 до 14 година, а мужјаци са 15 до 16 година. Менопауза женки наступа у периоду после 40. године живота.

[уреди] Понашање

Слика:Simpanze.jpg
Шимпанзе

Обичне шимпанзе живе у друштвеној заједници која броји од 20 до више од 150 чланова, али време највише проводе путујући у малим групама од само по неколико јединки. Подједнако проводе време и на дрвећу и на земљи. Уобичајен начин ходања је четвороношке, користећи се табанима и зглобовима шака, док могу и да шетају усправно на малим раздаљинама. Шимпанзе имају исти начин кретања као и гориле, супротан од орангутана и бонобо мајмуна, који шетају на длановима шака.

Шимпанзе живе у помешаним заједницама, где је парење разнородно. Срж сваке друштвене структуре је мужјак.