Разговор о Википедији:Значај/Општи утисци
Из пројекта Википедија
Пошто и ја примећујем једну јако лошу тенденцију у дискусијама које започињу, предлажем да се вољена нам француска села за тренутак ограде од свега овога зато што је то рупа без дна и одвешће ове вредно припремане смернице у заборав. Дакле, где је адекватно, додати само да ће заједница накнадно усвојити коначну политику према „француским насељеним местима“ и сличним чланцима такве природе које је могуће ботовски генерисати. Дакле, суштински предлажем да се овде не расправља (по н-ти пут) о француским селима те да се она третирају као преседан. --¡¿Кале?! 03:32, 3. фебруар 2007. (CET)
- Ја сматрам да је крајње ирационално не уносити чланке ботовима, када сваки чланак ботом унесен има више информација о таџикистанском селу него што Мала просветина енциклопедија има о Параћину. То је прво. Прво и по је то да је такође ирационално да се ограничава дневна количина унесених чланака (зато и немам намеру да више радим на масовним уносима; кад се будем организовао, почећу с тим на некој другој Википедији). --Милош Ранчић (р|причај!) 06:23, 3. фебруар 2007. (CET)
- Друго и много озбиљније се само посредно тиче француских села, а питање је знатно општије: Шта ми овде правимо -- општу или српску енциклопедију. Лично ме не занимају изговори за ксенофобију -- имплицитну или експлицитну, произведену културним шаблонима или произведену намерним радом -- са других Википедија (а кад се пробудим покренућу ту причу и у глобалној заједници). Занима ме шта се и како овде ради. Проблем немачке заједнице је то што сматра да четврта немачка хокејашка лига вреди више од треће руске хокејашке лиге. Или што по њима политичка воља 100.000 Немаца вреди као политичка воља милион Индијаца. То јесте ксенофобија и у таквом окружењу немам намеру да радим уопште. --Милош Ранчић (р|причај!) 06:23, 3. фебруар 2007. (CET)
- Ја сам био и остао и против уношења информација (у посебне чланке) о потоцима, селима и улицама из Србије, ако се неможе ништа више рећи о њима, сем да се то село, улица, поток, зове тако и тако и да се налази ту и ту. Мој принцип, има везе са садржајем, тачније са разликом шта је то каталог, а шта енциклопедијски чланак. Већина се не слаже са мном. ОК, ја се не буним ту. Доле ниже сам изнио ставове о томе како бих ја волио да видим те чланке, па радило се о таџикистаснкој, српској, или ко зна којој забити. Затим, ако ћемо уносити, ботом, или како год, баскијска села (само наводим као примјер, нико не прича о уношењу), ја волим да знам како се имена тих села изговарају, и не да касније треба годину дана да се та села транскрибују на српски и да се свако село премјешта десет пута, сваки пут кад неко каже, е овако је није онако и да то буду једине измјене, које ће неко икада урадити на тим селима. Дакле, шта је то енциклопедијски чланак? Ако имамо пројекат за ријечник ријечи, онда треба размислити и о стварању пројекта за потоке, баре, улице, брвнаре, итд... Затим, зашто само сва села Европе, или Србије, зашто не села, брвнаре, улице, баре, потоци цијелог свијета. Рецимо десетине, да не кажем стотине, милиона чланака? ---Славен Косановић- {разговор} 11:56, 3. фебруар 2007. (CET)
Милоше, ја сада појма немам о каквој ксенофобији ми овде говоримо. Како смо милион пута наклапали о француским селима, и како никада после тога нисмо били мудрији, ја једноставно предлажем да не расипамо време и енергију на то опет овде, зато што није конструктивно. У одговор на питања типа зашто је четврта немачка лига важнија од треће руске, ја заиста не мислим да се ради о ксенофобији и мислим да је то замена теза - јасно је зашто је једном просечном говорнику немачког релевантнији чланак о немачком него о сибирском хокејашком клубу (притом, нико не говори да за сибирске хокејашке клубове нема места, већ да је рационалније унети оне који имају већу употребну вредност пре оних са мањом). По мени ради се о само једној ствари: чланци унети ботовима нису довољно енциклопедијски вредни а по квантитету поплављују оне чланке који заиста садржински вреде. Пример мале Просветине енциклопедије није најсрећнији утолико што мислим да је просечна дужина наших чланака (нерачунајућу поменута села) већ сада већа од најдуже обрађених одредница у тој енциклопедији. Опет, не мислим да је реч о ксенофобији, и мислим да није у реду повлачити такве аргументе (ксенофобија, шофинизам, нацизам исл.) само зато што се неко не слаже са уносом, лупам, клубова таџикистанске фудбалске лиге, јер су то тешке карактеризације и имају за производ непотребно подргевање дискусије. --¡¿Кале?! 12:17, 3. фебруар 2007. (CET)
Само да покушам да расправу благо померим ка расправи о овим, предложеним смерницама, пошто ћемо за две недеље гласати о њима уз све предложене измене. Било би добро да сарадници прочитају и размисле о овим предлозима. Правило ”три податка” које Милош помиње се коси са овим смерницама. Ове смернице (у основном прагу, који све остале смернице додатно прецизирају) захтевају да се више ”поузданих, проверљивих, и од самог предмета независних” (ово су све прилично објективне категорије и не укључују расправу о некаквој ”релевантности”) објављених извора бавило предметом као таквим. Не да су објавили податак о предмету, већ да су се предметом бавили. Дакле хајде да кажемо да у неком новинском чланку о Википедији неко у пола реченице (”Имамо корисника Икс који пише о А, корисника Ипсилон који пише о Б,...”) напише да ја овде пишем о Евровизији (на пример). То јесте податак о мени, али не би требало да ме помера ни за јоту ближе енциклопедијском чланку јер то што сам ту успутно поменут (тема чланка је Википедија) не значи да је новинар сматрао да сам ја значајан или занимљив нити је о мени обавио проверу, истражио изворе и сматрао да сам довољно значајан да о мени нешто напише. Дакле поента ових смерница јесте да бригу о томе је ли нешто значајно или не пресели на леђа других и на тај начин нас отклони од оригиналног истраживања које је, као што знамо, овде забрањено. Дакле оно што хоћу да кажем јесте да, пошто је ово радни предлог, када износите неке додатне предлоге истовремено размислите о томе да ли се тај ваш предлог може уклопити као додатак, прецизирање или измена радног предлога, или је у суштинској колизији са њим, и ако јесте, онда би требали да саставите конзистентан алтернативни предлог како би га други могли упоредити са датим. П.С. Не мислим да су блогови прихватљиви извори информација. Блогови износе лична мишљења и за њихов садржај сајт на којем се они хостују не одговара (комерцијално или правно) на исти начин на који новине или издавач папирне енциклопедије или уџбеника одговарају за садржај објављен у њиховим чланцима. Понављам, овде је поента да терет одговорности за поузданост података и оцену значаја теме мора бити већ понет пре него што се они укључе на Википедију. Наравно, са овим се можемо слагати или не, али то јесте поента предложених смерница. Можемо их усвојити, или изменити, или одбацити у корист неког супротног предлога. --Dzordzm 22:44, 3. фебруар 2007. (CET)
- Слажем се потпуно са Џорџом овдје. Иначе, нама толико ствари недостаје из „опште културе“, да када их све испунимо, наћи ћемо се пред пола милиона чланака. Дакле, не треба спуштати критеријуме, него их поштрити ако треба, у противном наћи ћемо се пред тако „разбацаном“ енциклопедијом, гдје се неће знати ко пије, а ко плаћа. Е сад. Када се будемо нашли пред чињеницом да наша Википедија има пола милиона чланака, онда ће људи који тада буду радили на енциклопедији, размишљати куда и шта даље. Не заборавите да ми овдје имамо хиљаде чланака, које треба дјелимично, или потпуно прерадити, дорадити, допунити..., а неке не би било лоше ни изнова написати. ---Славен Косановић- {разговор} 22:55, 3. фебруар 2007. (CET)

