Бициклизам

Из пројекта Википедија

Бициклизам је рекреација, спорт и начин кретања копном коришћењем бицикла, превозног средства на људски погон.

Бицикл је настао је у Европи у 19. веку. Откриће бицикла није везано за одређену годину или конкретног изумитеља. Кроз историју је било више примера возила покретаних људском снагом. Особа која се спомиње као први возач бицикла је немачки барон Карл фон Драјс( Карл вон Драис ), који је 1817. године возио својеврсни бицикл на гурање. Старлијев модел бицикла из 1885. године се најчешће сматра првим модерним бициклом. Даљње побољшање било је увођење пнемуатских гума, 1888. године, које је увео Шкот Џон Данлоп. Од тада се основни концепт бицикла није битно мењао, осим што су данашњи бицикли далеко лакши за управљање и сигурнији.

Због релативно јефтине израде и доступности то је данас најраширеније пријевозно средство. Претпоставља се да данас на свету постоји преко 1.000.000.000 бицикала.

Због чињенице да у поређењу с другим уобичајеним превозним средствима (нпр. аутомобилом) далеко мање опасан по загађење околине а уједно врло позитивног учинка на здравље људи који возе бицикле, бројни градови осигуравају за бициклисте различиту инфраструктуру која им олакшава вожњу: одвојене бициклистичке стазе, посебна мјеста за одлагање бицикала, дијелове града у које је могуће доћи искључиво бициклом или пешице, итд.

Данас је бициклизам стандардни олимпијски спорт у неколико дисциплина. Постоји и одређен број бициклистичких дисциплина које нису у олимпијском програму.

Треба напоменути да постоји доста категорија

  1. BMX
  2. Циклокрос
  3. MTB (брдски бициклизам)
  4. Цестовни
  5. Пистовни

Ово су најраспрострањеније категорије. Постоје различите трке за сваку категорију. За сваку су потребне другачије вештине, опрема и бициклови.

Према истраживању научника, професионални бициклизам (Тур де Франс, Ђиро ди Италија) је најнапорнији спорт а следи му триатлон.


[уреди] Историја бициклизма у Србији

Прво бициклистично друштво у Србији је основано у Београду 1884. Прво првенство града Београда је одржано 1896. на траси Лондон - Топчидер.

[уреди] Рекреативни и спортски бициклчизам

Данас је у западној Европи бициклизам врло популаран спорт. Нарочито је прачен цестовни бициклизам који има сваке године неколико утјецајних утрка. Најпознатије су Тур де Франс, Џиро ди Италија, Париз-Бордо, Вуелта. Тур де Франс важи и за највечи трофеј и чак је вечег значања него Светски куп. На Туру је и највеча концентрација екипа, где су увјек присутни најбољи бициклисти. Џиро ди Италија је такође великог значања, одма иза Тура. По дужини је неколико крачи и има мање етапа. За професионалне екипе Џиро је неке врсте припрема за велики судар на Тур де Франсу. Често се дешава, да фаворити за Тур де Франс не возе Џиро.

Бициклизам постаје и начин живота, нарочито у скандинавским земљама. У Холандији и Данској бициклизам је веома популаран а разлог је у врло виској еколошкој освештености, високим порезима на аутомобиле и одлично уређеној бициклистичној траси широм државе.

[уреди] Спољашње везе