Општина Кула

Из пројекта Википедија

Општина Кула је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Западно-бачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 481 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 45404 ha, а на шумску 279 ha).

Општина Кула
Опште информације
Површина (2004.)
Пољ. површина ¹
Шуме
481 km²
45404 ha

279 ha
Становништво (2002.) 48353 становника
Природни прираштај (2004.) -4,5 ‰
Број насеља 7
Положај
Административна јединица АП Војводина
Округ Западно-бачки округ
Седиште општине Кула
Остало
Дужина путева (2004.) 138 km
Број запослених становника (2004.) 10592
Број основних школа (2003/2004)
Број ученика
8

4351
Број средњих школа (2003/2004)
Број ученика
4

2465
подаци су преузети са сајта републичког завода за статистику Републике Србије
¹ друштвена и индивидуална пољопривредна газдинства
Локација општине у Србији
Локација општине у Србији

Центар општине је град Кула. Општина Кула се састоји од 7 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 48353 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -4,5‰, а број запослених у општини износи 10592 људи. У општини се налази 8 основних и 4 средњих школа.

Садржај

[уреди] Географија

Општина Кула истиче се средишњим положајем у Бачкој регионалној јединици. Међуфункционална спона и фактор окупљања своје територије је град Кула. Иако је у својој општини ексцентрично положена, по својим вишеструким функцијама Кула има централно значење. Тако изражени функционални централитет сем Врбаса и Сомбора нема ни једно насеље каналске зоне. Специфичност саобраћајно-географског положаја Кулске територије наглашена је моментом транзитно-чворишне деконцентрације на шире подручје Великог Канала, због чега је и Црвенка могла преузети део транзитно-чворишних функција. У том смислу Црвенка се појављује као секундарна поларизацијска тачка која према себи привлачи део Кулске територије и има одговарајућу улогу у функционалној регионализацији. С релативно комплекснијим регионалним учинцима.

[уреди] Рељеф

Рељефна једноличност овог подручја је привидна, јер при детаљнијем проматрању долазе до изражаја одређени контрасти, најизразитији у појави и распрострањености повишене лесне заравни (лесног платоа), која у односу на нижу лесну терасу оставља утисак повишеног и засеченог рељефног блока. И један и други рељефни елеменат истичу се тлима високог бонитета што се одражава у појму аграрне вредности ових крајева.

[уреди] Клима

Климатска континенталност одражава се негативним јануарским и високим јулским температурама. За годишњи ток температура је упадљиво да се екстреми не подударају с летњим и зимским солстицијем, али с изузецима од ове претежне правилности.

[уреди] Насељена места

[уреди] Демографија

Насеља са већинским српским становништвом су Липар, Нова Црвенка, Сивац и Црвенка. Кула има релаативну српску већину, Крушчић релативну црногорску. Руски Крстур има русинску већину.

Демографска кретања становништва показују позитивне износе механичког кретања броја становника општине у целини. Позитивна кретања показују и два водећа насеља општине - Кула и Црвенка. Остала насеља исказују наизменично осцилаторне тенденце с негативним вредностима у последњем пописном цензусу.

Хетерогеност и измешаност битна је карактеристика националног састава овог краја. Најбројније је српско становништво, а од националности најзаступљенији су Мађари. Црногорци су најзначајнија имиграциона компонента. Етнички спецификум краја су Русини са својом занимљивом и богатом културном баштином.

Национални састав општине Кула према попису из 2002. године:

[уреди] Привреда

У привредним функцијама основно значење имају индустрија и пољопривреда. Индустрија са својим капацитетима и производњом далеко прелази општинске оквире. Неке индустријске гране попримају по важности и врсти производње државне релације, а неке се појављују и на страном тржишту са својим квалитетним производима. Индустрију у целини карактерише правилан избор производне оријентације и динамичан развој. У просторном распореду, поред агломеративних, долазе до изражаја и дисперзне тенденције.

У слици аграрног пејзажа долазе до изражаја друштвени поседи. Визуелно наглашени великим пространством и индивидуални поседи с правилном краћом и ужом пацелацијом. Бројчану превласт имају ливаде, а остале категорије тла одраз су еколошке средине рељефних елемената. Иако је водеће насеље Кула положено на источној периферији општинске територије, распоред насеља у целини одражава готово изотелно растојање. На додиру двају рељефних елемената простиру се Кула Црвенка и Сивац. Руски Крстур је најзначајније насеље лесне терасе на којој се налази и Крушчић. На лесној заравни налазе се свега два насеља општине - Липар и Нова Црвенка. Кула и Црвенка као водећа насеља сврстана су у категорију градских насеља с градским проспектима и реконструисаним централним деловима. И у осталим насељима наилазимо у централним деловима на елементе градске архитектуре. Распрострањење и вертикалне линије архитектонских објеката су пропорционалне с величином и значењем насеља.

[уреди] Литература

  • Кулска комуна, Економска политика - Београд)
  • Кула, „Пословни монитор“, мај 1994.
  • Монографија фабрике „Слобода“, Јеж, Београд, 1970.
  • Каталог Кула, 1973.
  • Војводина - знаменитости и лепоте, књижевне новине, Београд, 1968.
  • Франц Бланц - Kula und seine deutschen, Волфлфганг Хен, Штутгарт, 1976.
  • Општина Кула - Географска монографија, Кула - Нови Сад, 1982. (стр. 268, 269) Др Јосип Плеше, проф. универзитета.

[уреди] Спољашње везе


Западнобачки округ

Општине: Апатин • Кула • Оџаци • Сомбор


 
Општине у Републици Србији
Застава Србије
У централној Србији :

Александровац • Алексинац • Аранђеловац • Ариље • Бабушница • Бајина Башта • Баточина • Бела Паланка • Блаце • Богатић • Бојник • Бољевац • Бор • Босилеград • Брус • Бујановац • Ваљево • Варварин • Велика Плана • Велико Градиште • Владимирци • Владичин Хан • Власотинце • Врање • Врњачка Бања • Гаџин Хан • Голубац • Горњи Милановац • Деспотовац • Димитровград • Дољевац • Жабари • Жагубица • Житорађа • Зајечар • Ивањица • Јагодина • Кладово • Кнић • Књажевац • Косјерић • Коцељева • Краљево • Крупањ • Крушевац • Куршумлија • Кучево • Лајковац • Лапово • Лебане • Лесковац • Лозница • Лучани • Љиг • Љубовија • Мајданпек • Мали Зворник • Мало Црниће • Медвеђа • Мерошина • Мионица • Неготин • Нова Варош • Нови Пазар • Осечина • Параћин • Петровац • Пирот • Пожаревац • Пожега • Прешево • Прибој • Пријепоље • Прокупље • Ражањ • Рача • Рашка • Рековац • Свилајнац • Сврљиг • Сјеница • Смедерево • Смедеревска Паланка • Сокобања • Сурдулица • Топола • Трговиште • Трстеник • Тутин • Ћићевац • Ћуприја • Уб • Ужице • Црна Трава • Чајетина • Чачак • Шабац

У Војводини :

Ада • Алибунар • Апатин • Бач • Бачка Паланка • Бачка Топола • Бачки Петровац • Бела Црква • Беочин • Бечеј • Врбас • Вршац • Жабаљ • Житиште • Зрењанин • Инђија • Ириг • Кањижа • Кикинда • Ковачица • Ковин • Кула • Мали Иђош • Нова Црња • Нови Бечеј • Нови Кнежевац • Опово • Оџаци • Панчево • Пећинци • Пландиште • Рума • Сента • Сечањ • Сомбор • Србобран • Сремска Митровица • Сремски Карловци • Стара Пазова • Суботица • Темерин • Тител • Чока • Шид

На Косову и Метохији :

Витина • Вучитрн • Глоговац • Гњилане • Гора • Дечани • Ђаковица • Звечан • Зубин Поток • Исток • Лепосавић • Липљан • Качаник • Клина • Косово Поље • Косовска Каменица • Косовска Митровица • Ново Брдо • Обилић • Ораховац • Пећ • Подујево • Призрен • Приштина • Србица • Сува Река • Урошевац • Штимље • Штрпце

Градске општине Београда:

Барајево • Вождовац • Врачар • Гроцка • Звездара • Земун • Лазаревац • Младеновац • Нови Београд • Обреновац • Палилула • Раковица • Савски венац • Сопот • Стари град • Сурчин • Чукарица

Остале градске општине: Крагујевац -

Аеродром • Пивара • Станово • Стари Град • Страгари
Ниш - Медиана • Нишка Бања • Палилула • Пантелеј • Црвени Крст
Нови Сад - нема градске општине