Видљива светлост

Из пројекта Википедија

Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Светлост.   (Разговор)


Видљива светлост заузима област видљивог спектра, односно оптичког спектра, који је део електромагнетног спектра.Само овај део спектра видљив је човеку и његовим очима. Подручје оптичког спектра обухвата таласне дужине од 380 nm (нанометара) до 750 nm (нанометра) односно фреквенције од 4×1014 Hz до 7,9×1014 Hz.

Зраци видљивог светла су фотони различитих енергија које се добијају као производ Планкове константе и претходно наведених, одговарајућих фреквенција.


[уреди] Спектар боја

Approximation to the white light spectrum dispersed via an Edmund Scientific spectroscope or a 4×8 sheet of diffraction grating.
љубичаста 380–450 nm
плава 450–495 nm
зелена 495–570 nm
жута 570–590 nm
наранџаста 590–620 nm
црвена 620–750 nm

[уреди] Физиолошка осетљивост

Човек и остале животиње имају различит биолошки састав ока, тако није свима нека боја поједнако видљива. Зато се за јачину светлости поред физичке јединице ват (Watt) употребљава још физиолошка јединица лумен (lm). Значи ако је нека светлост јачине нпр. 1 лумен, онда има човек исти осећај видљивости па било које боје та светлост била. Али у физичком смислу, за нас није исто ако је нека светлост јачине 1 ват, јер имамо осећај, да је то светло јачине једног вата ако је зелене боје доста јаче него црвене или плаве. Видљивост боја приказује доња табела :

Таласна дужина (nm) Видљивост V(λ)
400 0,0004
420 0,004
440 0,023
460 0,06
480 0,139
500 0,323
520 0,71
540 0,954
560 0,995
580 0,87
600 0,631
620 0,381
640 0,175
660 0,061
680 0,017
700 0,004


Из табела је видљиво, да је најјача боја на λ= 540-555 nm, а то је таласна дужина за жуто-зелену боју. То је разлог, да се у пракси за сигурносна светла (семафори, возила) користе зелена, жута и црвена светла, на која је наше око најосетљивије.

Црна боја није боја већ одсуство боје. Људски мозак не прима никакав сигнал приликом гледања у црну боју.

Према адитивном принципу све боје су комбанације RBG - red, blue, green, значи да је могуће сваку боју направити комбинујући црвену, плаву и зелену. Бела је присуство свих боја а црна је одсуство свих боја. Пример како се праве боје је коришћење мастила код штампача у боји.

[уреди] Види још


физика Овај незавршени чланак Видљива светлост, везан је за физику.
Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.