Народно позориште Републике Српске
Из пројекта Википедија
Народно позориште Републике Српске у Бањој Луци основано је 2. септембра 1930. године као "Народно позориште Врбаске бановине" и од тада је важан носилац развоја драмске умјетности у граду, а и цијелој регији.
Садржај |
[уреди] Историјат
Највеће заслуге за настанак овог позоришта припадају првом бану Врбаске бановине, господину Светиславу Милосављевићу, личности која је својом визијом и енергијом поставила темеље модерној Бањој Луци. Свечана премијера у позоришту, уз говоре самог бана и високих званица, одржана је 18. октобра 1930. године, а на репертоару су били Нушићев «Хаџи Лоја», Одавићеви «Хеј, Словени» и Швабићев «Повратак». Златни период позоришта је трајао све до краја шездесетих, односно до земљотреса који је погодио Бању Луку. Послије тога наступа период стагнације, који се, ево, по природном закону успона и падова, завршио прије неку годину. У позоришним пројектима које је изводило Народно позориште Републике Српске, гостовали су као сарадници многи редитељи из Београда, Новог Сада, Ниша, домаћи и страни умјетници, глумци, пјевачи, сценографи, костимографи, композитори. Посебно је важна сарадња са домаћим драмским писцима чија су дјела извођена на репертоару Позоришта. Подјелом Босне и Херцеговине на два ентитета, у Републици Српској су остала само два професионална позоришта, Дјечије позориште и Народно позориште у Бањој Луци. У још неким градовима Републике Српске постоје аматерска позоришта и позоришни фестивали, које бањолучко Народно позориште несебично помаже, а планиранирају се и оснивања нових професионалних позоришта. Народно позориште се поред својих редовних послова, додатно ангажовало на оснивању Академије умјетности, тј. школовању глумачког кадра, а у посљедње вријеме настоји и да помогне и охрабри телевизијске куће у Републици Српској да почну производити играни програм.
[уреди] Зграда
На земљишту уступљеном од градске општине, у периоду од августа 1933. до септембра 1934. године, према пројекту инж. Јосифа Голднера, изграђена је зграда у којој су били смјештени позориште, музеј, друштво «Змијање», КАБ, а од 1935. године и Народна библиотека. Зграда позоришта из 1934. године је репрезентативно јавно здање, стилски одређено елементима Баухауса, али уз задржавање неких одлика неокласицизма. Зградом позоришта бан Милосављевић заокружио је цјелину осмишљеног градског језгра.
[уреди] Садашњост
Данас Народно позориште Републике Српске има осамдесет стално запослених, а у саставу самог глумачког ансамбла, двадесетшест драмских умјетника. Представе се изводе готово свакодневно, а карте су редовно распродате. Један од највећих, а сигурно и најпосјећенијих културних догађаја у гарду је и Театар Фест који се сваке године одржава у Народном позоришту Републике Српске, уз учешће многих домаћих и страних глумачких ансамбала.

