Команда Београда - Горски штаб 2

Из пројекта Википедија

Команда Београда - Горски штаб 2 је тајна војна, цивилна и обавештајна оперативна команда Југословенске војске у Отаџбини на територији Београда за време Другог светског рата. Циљ команде је био ослобађање Београда од окупатора. Љотићевци су помагали Гестапоу у откривању четничких илегалаца.

Садржај

[уреди] Оснивање

Команда Београда - Горски штаб 2 основан је још у мају 1941. године. Први командант био је генералштабни мајор Жарко Тодоровић, од приближно 17. маја 1941. до јула исте године. Следећи командант био је генералштабни мајор Радослав Ђурић, до одласка на нову дужност октобра 1941. Потом су командовали потпуковник Душан Манојловић, капетан Иван Павловић и поново мајор Жарко Тодоровић, који је једно време био и командат северних покрајина. После његовог хапшења, марта 1943, на чело Команде Београда долази генералштабни мајор Александар Саша Михајловић. На тој дужности он гине од комуниста маја 1945. године. После мајора Михаловића командант четничких илегалаца у Београду био је Добрица Бојовић, син славног војводе из Првог светског рата Петра Бојовића.

Познати помоћници команданта Команде Београд били су капетан Иван Павловић и потпуковник Владимир Влајко Пурић ( шифра "Рајтер" ), а начелници штаба капетан Бранко Станић ( шифра "Пинокио" ) и 1944. мајор Божидар Ранковић.

[уреди] Формирање корпуса

Средином 1943. године Команда Београда је од четничких илегалаца формирала пет корпуса са 17 бригада, и то:

  • 1. београдски корпус
Командант: потпуковник Влајко Пурић, затим потпуковник Светолик Грујичић ( ухапшен од Гестапоа марта 1944 ) и мајор Божо Ивановић ( конспиративно име Среја Тодоровић ).
  • 2. београдски корпус
Командат: мајор Милутин Миљковић, затим капетан Драгутин Милојевић ( ухапшен од Гестапоа крајем марта 1944 ) и мајор Јовица Наловић.
  • 3. београдски корпус
Команданр: мајор Божидар Делибашић ( ухапшен од Гестапоа крајем марта 1944 ).
  • 4. београдски корпус
Командант: мајор Марко Мркела, затим капетан Б. Митић.
  • 5. београдски корпус
Командант: мајор Божа Ранковић, затим потпуковник Предраг Радојловић и мајор Ика Илић.

Сви корпуси имали су начелника штаба и помоћника команданта, као и команданте бригада. Бројно стање београдских корпуса било је 5.119 илегалаца, од којих је 3.500 имало скривено оружје. Београдски илегалци су такође располагали са 80 возила и четири радио станице. Команда Београда је сматрала да су ових 3.500 људи сигурни за акцију у прва 24 сата. Пошто је генерал Драгољуб Михаиловић одустао од напада на Београд, у рану јесен 1944. године, београдски корпуси нису ступили у оружану акцију.

Илегални рад Команде Бограда огледао се у сакупљању санитетског материјала, штампарског материјала и новца за јединице на терену, затим у обавештајној служби, слању официра и подофицира на терен, убацивању својих људи на стратешки значајна места у државним службама и у апарату окупационих власти, итд.

Поред Војног, постојао је и Цивилни (Управни) штаб Команде Београда, који је имао спремно људство за преузимање власти приликом ослобођења.

[уреди] Гестапо је покушавао да уништи четничку команду

Београдски илегалци, а нарочито њихова обавештајна служба, представљали су један од најважнијих делова Југословенске војске у Отаџбини. Зато су Немци свим силама покушавали да их униште. " Анти ДМ " одсек, односно " Четврти одсек " Гестапоа, водио је СС капетан Брант. У Београду и на терену, Гестапо је имао 700 људи, који су касније појачани са 400 агената, одабраних припадника 7. СС дивизије "Принц Еуген " са перфектним знањем српског језика.

Гестапоу су од велике користи били љотићевци, као познаваоци људи и прилика. За откривање и пријављивање четничких илегалаца у Београду Димитрије Љотић је ангажовао свог личног секретара Зорана Вуковића.

[уреди] Извор

• Милослав Самарџић, Дража и општа историја четничког покрета - пети том -.