Прва далматинска бригада

Из пројекта Википедија

Прва далматинска бригада
Део НОВЈ

Датум формирања: 6. септембар 1942
Место: Добро код Ливна
Формација:
Бројно стање: 1217 војника и официра
Командант: Перо Ћетковић
Други командујући официр: Политички комесар Анте Кроња
Трећи командујући официр:
Четврти командујући официр:
Учешће у биткама: Борбе за Јајце 1942.
Битка на Неретви
Напад на Прозор фебруара 1943.
Битка на Сутјесци
Одбрана Сплита септембра 1943.
Десант 26. дивизије на Корчулу
Книнска операција 1944
Тршћанска операција
Одликовања: Орден народног хероја
Орден народног ослобођења
Орден братства и јединства
Орден народног хероја - најцењеније ратно одликовање НОВЈ
Орден народног хероја - најцењеније ратно одликовање НОВЈ

Формирана је 6. септембра 1942. у селу Добром, близу Ливна. У њен састав ушли су: 1. батаљон "Анте Јонић", 2 батаљон "Буде Борјан", 3. батаљон "Јосип Јурчевић" и 4. батаљон "Тадија Анушић". Бригада је приликом оснивања имала укупно 1.217 бораца, од тога 83 жене. Из Далмације је било 1.184 бораца, и то: из Сплита 204, Шибеника 182, Книна 143, Сиња 138, Макарске 129, Трогира 119, Вргорца 62, Омиша 32, Корчуле 22, Плоча 60, Задра 15, Бенковца 4, Биограда 9, Дрниша 16, Брача 3, Хвара 15, Имотског 4, Виса 20, Метковића 7, а 33 су изван Далмације.

У саставу је 4. Оперативне зоне Хрватске до 9. новембра 1942., 3 дивизије до 8. септембра 1943., 9. дивизије до јануара 1944. и 26. дивизије до краја рата. Крајем августа 1944. имала је 1650 бораца, 20. јануара 1945. било је 2.372 бораца.

Учествовала је у многобројним борбама. У борбама за поновно ослобођење Јајца крајем новембра и почетком децембра 1942. године погинуо је њен други командант, народни херој Божо Билић - Марјан, а бригада је похваљена од штаба Треће дивизије. У наредним изузетно тешким борбама потврдила се као једна од елитних јединица НОВЈ.

Током Битке на Неретви испољила је изузетно пожртвовање у напад на Прозор и током драматичне одбране Прозора од напада немачко-усташке групације Фогел. У бици на Сутјесци истакла се у одбрани у области Шавника. Претрпевши велике губитке, успела је да се ппробије из окружења по деловима. 3. батаљон и део 2. батаљона пробио се у Херцеговину, где су ушли у 10. херцеговачку бригаду. У августу 1943.

Прва далматинска бригада вратила се у Далмацију и у рејону Врлике попуњава се с три нова батаљона. Ангажована је у борбама против немачке 7. СС дивизије "Принц Еуген" у одбрани Сплита. У октобру бори се на Пељешцу, а затим на Хвару. Помагала је извлачење 1. прекоморске и 13. далматинске са Корчуле током операције "Хербстгевитер II". Јануара 1944. улази у 26. дивизију и учествује у одбрани Виса. С Виса изводи неколико успешних поморско-десантних препада на Хвар, Мљет, Корчулу и Шолту. Учествовала је са 11. далматинском бригадом у уништењу борбене групе 369. "Вражје" легионарске дивизије на Вуковом кланцу. Ослободила је Шибеник и учествпвала у разбијању немачке Борбене групе "Алерман" и четника. Истакла се у Книнској и Мостарској операцији. Учествовала је у ослобођењу Бихаћа, Лике, Хрватског приморја, Крка, затим Клане и Илирске Бистрице. Завршила је ратни пут на Сочи 8. маја 1945. Одликована је Орденом народног хероја, Орденом народног ослобођења и Орденом братства и јединства са златним венцем.

Указом врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита 19. септембра 1944. Прва далматинска бригада проглашена је пролетерском.

Кроз бригаду је прошло око 5.500 бораца. У завршним операцијама попуњена је с око 500 бораца - Албанаца с Косова. Током рата погинуло је 2.229 бораца Прве далматинске бригаде.