Википедија:Сјајни текстови/Јун

Из пројекта Википедија

Сјајни текстови

Јануар - Фебруар - Март - Април - Мај - Јун - Јул - Август - Септембар - Октобар - Новембар - Децембар

Данас је уторак, 17. април 2007

[уреди]

Изабране годишњице за јун

Изабрани чланак за 1. јун

Српски грб

Република Србија (ћирилицом: Република Србија; латиницом: Republika Srbija) је континентална држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији). [1]

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија[2]. Република Србија је демократска држава српског народа и свих других грађана који у њој живе, заснована на демократским начелима, тржишној привреди, поштовању људских права и владавини права.

...даље...


{{Изабрани чланак за 1. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 2. јун

Амблем Галактичке Републике

Галактичка Република је име међупланетарне управе из измишљеног универзума Ратова звезда која је постојала пре установљења Галактичке Империје. У време оригиналне трилогије Ратова звезда она се означава као Стара Република. То је била демократска али, на крају, неефективна уставна република оптерећена слојевима бирократије.

Република, како је била опште позната, имала је демократску управу која је била способна да се одржава преко двадесет пет хиљада година (судећи по проширеном универзуму, као и према речима Оби-Вана Кенобија из Нове наде да су „преко хиљаду генерација Џедаји били чувари мира и правде у Старој Републици“). Речено је да би њена цела историја „попунила десет хиљада библиотека“.

...даље...


{{Изабрани чланак за 2. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 3. јун

Амблем Галактичке Републике

Галактичка Република је име међупланетарне управе из измишљеног универзума Ратова звезда која је постојала пре установљења Галактичке Империје. У време оригиналне трилогије Ратова звезда она се означава као Стара Република. То је била демократска али, на крају, неефективна уставна република оптерећена слојевима бирократије.

Република, како је била опште позната, имала је демократску управу која је била способна да се одржава преко двадесет пет хиљада година (судећи по проширеном универзуму, као и према речима Оби-Вана Кенобија из Нове наде да су „преко хиљаду генерација Џедаји били чувари мира и правде у Старој Републици“). Речено је да би њена цела историја „попунила десет хиљада библиотека“.

...даље...


{{Изабрани чланак за 3. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 4. јун

Амблем Галактичке Републике

Галактичка Република је име међупланетарне управе из измишљеног универзума Ратова звезда која је постојала пре установљења Галактичке Империје. У време оригиналне трилогије Ратова звезда она се означава као Стара Република. То је била демократска али, на крају, неефективна уставна република оптерећена слојевима бирократије.

Република, како је била опште позната, имала је демократску управу која је била способна да се одржава преко двадесет пет хиљада година (судећи по проширеном универзуму, као и према речима Оби-Вана Кенобија из Нове наде да су „преко хиљаду генерација Џедаји били чувари мира и правде у Старој Републици“). Речено је да би њена цела историја „попунила десет хиљада библиотека“.

...даље...


{{Изабрани чланак за 4. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 5. јун

Амблем Галактичке Републике

Галактичка Република је име међупланетарне управе из измишљеног универзума Ратова звезда која је постојала пре установљења Галактичке Империје. У време оригиналне трилогије Ратова звезда она се означава као Стара Република. То је била демократска али, на крају, неефективна уставна република оптерећена слојевима бирократије.

Република, како је била опште позната, имала је демократску управу која је била способна да се одржава преко двадесет пет хиљада година (судећи по проширеном универзуму, као и према речима Оби-Вана Кенобија из Нове наде да су „преко хиљаду генерација Џедаји били чувари мира и правде у Старој Републици“). Речено је да би њена цела историја „попунила десет хиљада библиотека“.

...даље...


{{Изабрани чланак за 5. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 6. јун

Амблем Галактичке Републике

Галактичка Република је име међупланетарне управе из измишљеног универзума Ратова звезда која је постојала пре установљења Галактичке Империје. У време оригиналне трилогије Ратова звезда она се означава као Стара Република. То је била демократска али, на крају, неефективна уставна република оптерећена слојевима бирократије.

Република, како је била опште позната, имала је демократску управу која је била способна да се одржава преко двадесет пет хиљада година (судећи по проширеном универзуму, као и према речима Оби-Вана Кенобија из Нове наде да су „преко хиљаду генерација Џедаји били чувари мира и правде у Старој Републици“). Речено је да би њена цела историја „попунила десет хиљада библиотека“.

...даље...


{{Изабрани чланак за 6. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 7. јун

Јанош Хуњади (срп. Сибињанин Јанко; мађ. Hunyadi János; лат: Ioannes Corvinus); (138711. август 1456, Земун) је био тамишки жупан, северински бан, војвода Ердеља (од 1441), капетан Београда (14441446.) и намесник (14461453.) Краљевине Мађарске. Јанош Хуњади је био отац Матије Корвина, једног од најпознатијих мађарских краљева.

...даље...


{{Изабрани чланак за 7. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 8. јун

Јанош Хуњади (срп. Сибињанин Јанко; мађ. Hunyadi János; лат: Ioannes Corvinus); (138711. август 1456, Земун) је био тамишки жупан, северински бан, војвода Ердеља (од 1441), капетан Београда (14441446.) и намесник (14461453.) Краљевине Мађарске. Јанош Хуњади је био отац Матије Корвина, једног од најпознатијих мађарских краљева.

...даље...


{{Изабрани чланак за 8. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 9. јун

Јанош Хуњади (срп. Сибињанин Јанко; мађ. Hunyadi János; лат: Ioannes Corvinus); (138711. август 1456, Земун) је био тамишки жупан, северински бан, војвода Ердеља (од 1441), капетан Београда (14441446.) и намесник (14461453.) Краљевине Мађарске. Јанош Хуњади је био отац Матије Корвина, једног од најпознатијих мађарских краљева.

...даље...


{{Изабрани чланак за 9. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 10. јун

Јанош Хуњади (срп. Сибињанин Јанко; мађ. Hunyadi János; лат: Ioannes Corvinus); (138711. август 1456, Земун) је био тамишки жупан, северински бан, војвода Ердеља (од 1441), капетан Београда (14441446.) и намесник (14461453.) Краљевине Мађарске. Јанош Хуњади је био отац Матије Корвина, једног од најпознатијих мађарских краљева.

...даље...


{{Изабрани чланак за 10. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 11. јун

Ернандо де Сото (шп: Hernando de Soto) (Екстремадура 1496. или 1500.– 21. мај 1542. Мисисипи у Арканзасу) је био шпански морепловац, истраживач и конкистадор. Имао је значајну улогу у освајању Панаме, Никарагве и Перуа заједно са Франсиском Пизаром. Његов највећи подухват је експедиција у северну Америку, данашње САД[3], где је отишао у потрагу за Елдорадом.

...даље...


{{Изабрани чланак за 11. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 12. јун

Ернандо де Сото (шп: Hernando de Soto) (Екстремадура 1496. или 1500.– 21. мај 1542. Мисисипи у Арканзасу) је био шпански морепловац, истраживач и конкистадор. Имао је значајну улогу у освајању Панаме, Никарагве и Перуа заједно са Франсиском Пизаром. Његов највећи подухват је експедиција у северну Америку, данашње САД[4], где је отишао у потрагу за Елдорадом.

...даље...


{{Изабрани чланак за 12. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 13. јун

Ернандо де Сото (шп: Hernando de Soto) (Екстремадура 1496. или 1500.– 21. мај 1542. Мисисипи у Арканзасу) је био шпански морепловац, истраживач и конкистадор. Имао је значајну улогу у освајању Панаме, Никарагве и Перуа заједно са Франсиском Пизаром. Његов највећи подухват је експедиција у северну Америку, данашње САД[5], где је отишао у потрагу за Елдорадом.

...даље...


{{Изабрани чланак за 13. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 14. јун

Ернандо де Сото (шп: Hernando de Soto) (Екстремадура 1496. или 1500.– 21. мај 1542. Мисисипи у Арканзасу) је био шпански морепловац, истраживач и конкистадор. Имао је значајну улогу у освајању Панаме, Никарагве и Перуа заједно са Франсиском Пизаром. Његов највећи подухват је експедиција у северну Америку, данашње САД[6], где је отишао у потрагу за Елдорадом.

...даље...


{{Изабрани чланак за 14. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 15. јун

Ернандо де Сото (шп: Hernando de Soto) (Екстремадура 1496. или 1500.– 21. мај 1542. Мисисипи у Арканзасу) је био шпански морепловац, истраживач и конкистадор. Имао је значајну улогу у освајању Панаме, Никарагве и Перуа заједно са Франсиском Пизаром. Његов највећи подухват је експедиција у северну Америку, данашње САД[7], где је отишао у потрагу за Елдорадом.

...даље...


{{Изабрани чланак за 15. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 16. јун

Ернандо де Сото (шп: Hernando de Soto) (Екстремадура 1496. или 1500.– 21. мај 1542. Мисисипи у Арканзасу) је био шпански морепловац, истраживач и конкистадор. Имао је значајну улогу у освајању Панаме, Никарагве и Перуа заједно са Франсиском Пизаром. Његов највећи подухват је експедиција у северну Америку, данашње САД[8], где је отишао у потрагу за Елдорадом.

...даље...


{{Изабрани чланак за 16. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 17. јун

Ернандо де Сото (шп: Hernando de Soto) (Екстремадура 1496. или 1500.– 21. мај 1542. Мисисипи у Арканзасу) је био шпански морепловац, истраживач и конкистадор. Имао је значајну улогу у освајању Панаме, Никарагве и Перуа заједно са Франсиском Пизаром. Његов највећи подухват је експедиција у северну Америку, данашње САД[9], где је отишао у потрагу за Елдорадом.

...даље...


{{Изабрани чланак за 17. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 18. јун

Деколонизација Африке је политички процес који се одиграо у већем делу афричког континента након Другог светског рата. Он подразумева осамостаљивање великог броја европских колонија (британских, португалских, француских и белгијских) и формирање афричких држава. Осамостаљење европских колонија у прекоморским земљама није било ограничено на Африку. Оно је обухватало све континенте, баш као што је и европско освајање прекоморских поседа обухватало све континенте. Други светски рат био је свакако катализатор али корени промена су у даљој прошлости. Закон о управљању Индијом, који је донео Британски парламент 1935. године, предвиђао је независност индијског потконтинента, мада не у оном облику у којем је дошло до независности. Међутим, последице рата утицале су да европске силе сагледају нову перспективу света и свог места у њему, укључујући и њихове односе према Африци.


...даље...


{{Изабрани чланак за 18. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 19. јун

Деколонизација Африке је политички процес који се одиграо у већем делу афричког континента након Другог светског рата. Он подразумева осамостаљивање великог броја европских колонија (британских, португалских, француских и белгијских) и формирање афричких држава. Осамостаљење европских колонија у прекоморским земљама није било ограничено на Африку. Оно је обухватало све континенте, баш као што је и европско освајање прекоморских поседа обухватало све континенте. Други светски рат био је свакако катализатор али корени промена су у даљој прошлости. Закон о управљању Индијом, који је донео Британски парламент 1935. године, предвиђао је независност индијског потконтинента, мада не у оном облику у којем је дошло до независности. Међутим, последице рата утицале су да европске силе сагледају нову перспективу света и свог места у њему, укључујући и њихове односе према Африци.


...даље...


{{Изабрани чланак за 19. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 20. јун

Деколонизација Африке је политички процес који се одиграо у већем делу афричког континента након Другог светског рата. Он подразумева осамостаљивање великог броја европских колонија (британских, португалских, француских и белгијских) и формирање афричких држава. Осамостаљење европских колонија у прекоморским земљама није било ограничено на Африку. Оно је обухватало све континенте, баш као што је и европско освајање прекоморских поседа обухватало све континенте. Други светски рат био је свакако катализатор али корени промена су у даљој прошлости. Закон о управљању Индијом, који је донео Британски парламент 1935. године, предвиђао је независност индијског потконтинента, мада не у оном облику у којем је дошло до независности. Међутим, последице рата утицале су да европске силе сагледају нову перспективу света и свог места у њему, укључујући и њихове односе према Африци.


...даље...


{{Изабрани чланак за 20. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 21. јун

Деколонизација Африке је политички процес који се одиграо у већем делу афричког континента након Другог светског рата. Он подразумева осамостаљивање великог броја европских колонија (британских, португалских, француских и белгијских) и формирање афричких држава. Осамостаљење европских колонија у прекоморским земљама није било ограничено на Африку. Оно је обухватало све континенте, баш као што је и европско освајање прекоморских поседа обухватало све континенте. Други светски рат био је свакако катализатор али корени промена су у даљој прошлости. Закон о управљању Индијом, који је донео Британски парламент 1935. године, предвиђао је независност индијског потконтинента, мада не у оном облику у којем је дошло до независности. Међутим, последице рата утицале су да европске силе сагледају нову перспективу света и свог места у њему, укључујући и њихове односе према Африци.


...даље...


{{Изабрани чланак за 21. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 22. јун

Деколонизација Африке је политички процес који се одиграо у већем делу афричког континента након Другог светског рата. Он подразумева осамостаљивање великог броја европских колонија (британских, португалских, француских и белгијских) и формирање афричких држава. Осамостаљење европских колонија у прекоморским земљама није било ограничено на Африку. Оно је обухватало све континенте, баш као што је и европско освајање прекоморских поседа обухватало све континенте. Други светски рат био је свакако катализатор али корени промена су у даљој прошлости. Закон о управљању Индијом, који је донео Британски парламент 1935. године, предвиђао је независност индијског потконтинента, мада не у оном облику у којем је дошло до независности. Међутим, последице рата утицале су да европске силе сагледају нову перспективу света и свог места у њему, укључујући и њихове односе према Африци.


...даље...


{{Изабрани чланак за 22. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 23. јун

Деколонизација Африке је политички процес који се одиграо у већем делу афричког континента након Другог светског рата. Он подразумева осамостаљивање великог броја европских колонија (британских, португалских, француских и белгијских) и формирање афричких држава. Осамостаљење европских колонија у прекоморским земљама није било ограничено на Африку. Оно је обухватало све континенте, баш као што је и европско освајање прекоморских поседа обухватало све континенте. Други светски рат био је свакако катализатор али корени промена су у даљој прошлости. Закон о управљању Индијом, који је донео Британски парламент 1935. године, предвиђао је независност индијског потконтинента, мада не у оном облику у којем је дошло до независности. Међутим, последице рата утицале су да европске силе сагледају нову перспективу света и свог места у њему, укључујући и њихове односе према Африци.


...даље...


{{Изабрани чланак за 23. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 24. јун

Деколонизација Африке је политички процес који се одиграо у већем делу афричког континента након Другог светског рата. Он подразумева осамостаљивање великог броја европских колонија (британских, португалских, француских и белгијских) и формирање афричких држава. Осамостаљење европских колонија у прекоморским земљама није било ограничено на Африку. Оно је обухватало све континенте, баш као што је и европско освајање прекоморских поседа обухватало све континенте. Други светски рат био је свакако катализатор али корени промена су у даљој прошлости. Закон о управљању Индијом, који је донео Британски парламент 1935. године, предвиђао је независност индијског потконтинента, мада не у оном облику у којем је дошло до независности. Међутим, последице рата утицале су да европске силе сагледају нову перспективу света и свог места у њему, укључујући и њихове односе према Африци.


...даље...


{{Изабрани чланак за 24. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 25. јун

Алмогавери, Алмогавари или Алмугавери [10] (катал: almogàvers), били су плаћеници у служби арагонско-каталонских краљева Ђаумеа Освајача и Переа Великог који су се борили у пограничним пределима против муслимана у XIII веку у доба Реконкисте. Били су познати као изузетно вешти и надасве храбри али и веома агресивни и сурови ратници. На непријатељској територији су живели од пљачке, а у доба мира су обично проузроковали проблеме пљачкањем сељака и честим тучама[11].

Након завршетка Реконкисте и борби на југу Италије, борили су се на Истоку, углавном у Византији у 14. веку где добијају име Каталонска дружина са Истока (катал: Companyia Catalana d'Orient).

...даље...


{{Изабрани чланак за 25. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 26. јун

Алмогавери, Алмогавари или Алмугавери [12] (катал: almogàvers), били су плаћеници у служби арагонско-каталонских краљева Ђаумеа Освајача и Переа Великог који су се борили у пограничним пределима против муслимана у XIII веку у доба Реконкисте. Били су познати као изузетно вешти и надасве храбри али и веома агресивни и сурови ратници. На непријатељској територији су живели од пљачке, а у доба мира су обично проузроковали проблеме пљачкањем сељака и честим тучама[11].

Након завршетка Реконкисте и борби на југу Италије, борили су се на Истоку, углавном у Византији у 14. веку где добијају име Каталонска дружина са Истока (катал: Companyia Catalana d'Orient).

...даље...


{{Изабрани чланак за 26. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 27. јун

Алмогавери, Алмогавари или Алмугавери [13] (катал: almogàvers), били су плаћеници у служби арагонско-каталонских краљева Ђаумеа Освајача и Переа Великог који су се борили у пограничним пределима против муслимана у XIII веку у доба Реконкисте. Били су познати као изузетно вешти и надасве храбри али и веома агресивни и сурови ратници. На непријатељској територији су живели од пљачке, а у доба мира су обично проузроковали проблеме пљачкањем сељака и честим тучама[11].

Након завршетка Реконкисте и борби на југу Италије, борили су се на Истоку, углавном у Византији у 14. веку где добијају име Каталонска дружина са Истока (катал: Companyia Catalana d'Orient).

...даље...


{{Изабрани чланак за 27. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 28. јун

Алмогавери, Алмогавари или Алмугавери [14] (катал: almogàvers), били су плаћеници у служби арагонско-каталонских краљева Ђаумеа Освајача и Переа Великог који су се борили у пограничним пределима против муслимана у XIII веку у доба Реконкисте. Били су познати као изузетно вешти и надасве храбри али и веома агресивни и сурови ратници. На непријатељској територији су живели од пљачке, а у доба мира су обично проузроковали проблеме пљачкањем сељака и честим тучама[11].

Након завршетка Реконкисте и борби на југу Италије, борили су се на Истоку, углавном у Византији у 14. веку где добијају име Каталонска дружина са Истока (катал: Companyia Catalana d'Orient).

...даље...


{{Изабрани чланак за 28. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 29. јун

Алмогавери, Алмогавари или Алмугавери [15] (катал: almogàvers), били су плаћеници у служби арагонско-каталонских краљева Ђаумеа Освајача и Переа Великог који су се борили у пограничним пределима против муслимана у XIII веку у доба Реконкисте. Били су познати као изузетно вешти и надасве храбри али и веома агресивни и сурови ратници. На непријатељској територији су живели од пљачке, а у доба мира су обично проузроковали проблеме пљачкањем сељака и честим тучама[11].

Након завршетка Реконкисте и борби на југу Италије, борили су се на Истоку, углавном у Византији у 14. веку где добијају име Каталонска дружина са Истока (катал: Companyia Catalana d'Orient).

...даље...


{{Изабрани чланак за 29. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 30. јун

Алмогавери, Алмогавари или Алмугавери [16] (катал: almogàvers), били су плаћеници у служби арагонско-каталонских краљева Ђаумеа Освајача и Переа Великог који су се борили у пограничним пределима против муслимана у XIII веку у доба Реконкисте. Били су познати као изузетно вешти и надасве храбри али и веома агресивни и сурови ратници. На непријатељској територији су живели од пљачке, а у доба мира су обично проузроковали проблеме пљачкањем сељака и честим тучама[11].

Након завршетка Реконкисте и борби на југу Италије, борили су се на Истоку, углавном у Византији у 14. веку где добијају име Каталонска дружина са Истока (катал: Companyia Catalana d'Orient).

...даље...


{{Изабрани чланак за 30. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)




Сјајни текстови

Јануар - Фебруар - Март - Април - Мај - Јун - Јул - Август - Септембар - Октобар - Новембар - Децембар