Корисник:Велимир85/Скабински систем суђења
Из пројекта Википедија
Садржај |
[уреди] Историјат
| За више информација погледајте Историја учешћа лаичког елемента у суђењу. |
[уреди] Скабински систем суђења данас
[уреди] Србија
Учешће лаичког елемента у суђењу загарантовано је уставном одредбом из члана 142. т. 4. која гласи:
| “ | У суђењу учествују судије и судије поротници, на начин утврђен законом | ” |
Од значаја су и одредбе из тачке 5. и 6. наведног члана Устава. У тачки 5. је прописано да у одређеним судовима и у одређеним стварима може бити законом прописано да суде само судије. У тачки 6. је прописано да суд суди у већу (што је обично претпоставка учешћа и грађана у суђењу) а да изузетно може бити пропи-сано да суди судија појединац. Разрада уставних одредби налази се у Законику о кривичном поступку, Зако-ну о судијама, Закону о уређењу судова и Закону о малолетним учиниоцима криви-чних дела и кривичноправној заштити малолетника.
По Законику о кривичном поступку, у првом степену судови суде у већима састављеним од двојице судија и тројице судија-поротника за кривична дела за која се по закону може изрећи казна затвора у трајању од петнаест година или тежа каз-на. За дела за која је прописана блажа казна суд суди у већу од једног судије и дво-јице судија-поротника. Судија професионалац је увек председник судског већа.
У другом степену судије поротници учествују само када суд суди на претре-су и тада је веће састављено од двојице судија и тројице судија-поротника. Судије поротници не учествују у трећестепеним поступцима, у поступцима по жалбама на решења у поступку, захтевима за ванредно ублажавање казне нити по захтеву за за-штиту законитости. Судије поротници не учествују ни у поступцима за организо-вани и високотехнолошки криминал.
Поступак према малолетницима регулисан је посебним законом. Поступке према малолетницима воде посебна већа за малолетнике у првом и у другом степе-ну. Судије-поротници учествују у првостепеном суђењу и тада је веће састављено од једног судије и двојице судија-поротника, који су по правилу различитог пола. У другом степену судије поротници учествују када се суди на претресу и тада је веће састављено од двојице судија и тројице судија-поротника. Посебно је прописано да се судије-поротници бирају из редова наставника, учитеља, васпитача и других стручних лица која имају искуство у раду са децом и младима.
Најдетаљније одредбе о судијама-поротницима налазе се у Закону о судијама. Требало би на почетку нагласити да ће одредбама овог закона бити неопходно уса-глашавање са новим институцијама, јер овај закон говори о Високом савету право-суђа, а то тело је по новом уставном решењу подељено на два – Високи савет судс-тва и Државно веће тужилаца. Ипак, ове одредбе важе до даљег и зато ћемо их на-водити. Претпоставка је да ће улогу Виског савета правосуђа у овим пословима преузети Високи савет судства.
По овом закону, број судија и судија поротника за сваки суд одређује Народ-на скупштина, на предлог Високог савета правосуђа, коме је у надлежност ставље-но и одређивање оквирних мерила за њихов број. За судију-поротника може бити изабран југословенски ( законски анахронизам ) држављанин који је навршио 26 година живота и достојан је дужности судије-поротника. При именовању води се рачуна о полу, старости, занимању и друштвеном положају кандидата, о знању, стручности и склоности ка појединим врстама судских ствари.Судија поротник именује се на пет година и може бити поново изабран.
Судију поротника именује Високи савет правосуђа, на предлог министра над-лежог за правосуђе. То би у данашњим условима био министар правде Републике Србије. Пре предлагања министар прибавља мишљење суда за који се именује су-дија поротник. Судија поротник полаже заклетву пред председником суда за који је именован. Текст заклетва гласи: „Заклињем се својом чашћу да ћу своју дужност вршити верно уставу и закону, савесно и предано.“
Председник суда удаљује судију поротника са дужности ако је против њега покренут поступак за кривично дело због кога може бити разрешен или поступка за разрешење. Удаљење траје до окончања поступка.
Адвокати и лица која пружају правне услуге и стручне савете уз надокнаду не могу бити судије - поротници. Са дужношћу судије - поротника неспојиве су и службе, послови и поступци који су опречни достојанству и независности судије или штетни по углед суда. Дужност судије - поротника престаје ако буде укинут суд, дужност не прес-таје због навршења радног века, нити због нестручног вршења дужности изузев ако судија - поротник испуни стручне услове за судију. Поступак у коме се утврђу-ју разлози за престанак дужности судије поротника покрећу председник суда, пред-седник непосредног вишег суда, председник Врховног суда Србије (који неће више постојати по новој организацији правосуђа у Србији) и министар надлежан за пра-восуђе. Поступак води и одлуку доноси Високи савет правосуђа. Судији-поротнику не може бити изречена мера упозорења и мера уклањања из суда. Судија поротник има право на накнаду трошкова насталих на дужности, нак-наду за изгубљену зараду и право на награду. Услове и висину накнаде и награде прописује Високи савет правосуђа. Сва остала питања везана за судије-поротнике регулишу се применом одреда-ба о судијама професионалцима.
Закон о уређењу судова предвиђа да кандидате за судије - поротнике бира се-дница свих судија. Позивање и распоређивање судија-поротника спада у послове судске управе и детаљније се регулише судским пословником. Судском управом руководи председник суда. Сваки судија- поротник, као и судије и запослени у су-ду има лични лист који се води у министарству надлежном за правосуђе.
Лични лист судије поротника и запосленог садржи име и презиме, податке о рођењу, националности, пребивалишту, завршеној школи, звању или занимању, оценама рада, кретању у служби, знању страних језика и друге податке које пропи-ше министар надлежан за правосуђе.
[уреди] Француска
Француска је до велике буржоаске револуције представљала типичан пример земље са професионалним судовима и инквизиционим судским поступком. Одлуке су доносили професионалне краљеве судије, чије су пресуде у јавности најчешће оцењиване као престроге а понекад и окрутне. Напредни интелектуалци тог време-на залагали су се за увођење поротног суђења по енглеском моделу.
По избијању револуције, прибегло се законодавним реформама у смеру јавно-сти поступка и учешћа грађана у суђењу. Законима од 1791. г. уведена је јавност судских поступака и поротно суђење. Класични поротни систем у француском пра-ву обухватао је оптужну и пресуђујућу пороту. Оптужна је одлучивала о ваљаности оптужнице, а пресуђујућа је имала задатак да одговори на три питања. Та питања су била да ли објективно постоји радња кривичног дела, да ли је оптужени учини-лац и да ли је дело учинио умишљајно. Гласање је било тајно, на листићима. По чи-тању одлуке пороте, порота је доносила одлуку о казни а порота и суд су казну за- једно проглашавали, уколико је то бивало потребно. Одлуку о трошковима поступ-ка и накнади штете, као и о другим процедуралним питањима, суд је доносио сам.
Поротници су бирани са листе од двестотине грађана са пуним правима, јер у овом периоду у Француској још увек није било дошло до потпуног изједначавања правног статуса свих грађана, методом жреба, а странке су имале право на двадесет изузећа.
Временом су се указале одређене слабости поротног система, које су крити-коване у француској јавности. Критике су се пре свега односиле на поводљивост пороте према вештим говорницима, могућност других манипулација, необразла-гање одлука пороте и немогућност постојања правног лека на одлуку пороте. Првом реформом 1932. године одлучено је да порота и даље самостално доноси одлуку о кривици оптуженог али да одлуку о казни доносе судско веће и поротни-ци заједно. Исто је још 1919. учињено у Белгији која је била прихватила француски систем пороте.
Главна реформа француског поротног система, чији су резултати на снази до данас, извршена је 1958. године. Француска је овом реформом уствари усвојила европско-континентални систем суђења. Кривични суд (La cour d’assise) суди као поротни суд са девет судија-поротника (jures) и тројицом професионалних судија (la cour) од којих је један преседник већа. Професионалне судије и судије-порот-ници заједно заседају и заједнички одлучују о свим питањима – и чињеничним и правним. Поротници се бирају са листе поротника (узорак грађана није случајан) и пред свако суђење бира их посебно судско тело жребом. За одлуку којом се окривљени проглашава кривим и којом се одбија призна-вање олакшавајућих околности потребна је већина од најмање осам гласова.
Као и код класичног система пороте, одлука суда је правноснажна и против ње није могућ редован правни лек. У Француској је на одлуку кривичног суда која је донета учешћем пороте могућ само ванредни правни лек по називом pourvoi de cassation. Овај правни лек се упућује посебном одељењу највишег суда у Францу-ској Касационог суда. Одлука кривичног суда се може побијати само због повреде закона (а не и због чињеничних питања) што овај правни лек чини сличним нашем захтеву за заштиту законитости. Уколико буде утврђена повреда закона, пресуда се укида и предмет враћа на поновно суђење.
Тако је француска прешла пут од класичног поротног суђења енглеског типа, са можда још већим овлашћењима пороте, до класичног европско-континенталног скабинског система. Једине специфичности које су остале од традиционалне пороте су већи број судија-поротника него што је то уобичајено и, како се понегде наводи, то што поротници седе одвојено од судија, на посебним поротничким местима.
[уреди] Немачка
Учешће судија-поротника у Немачкој присутно је у више нивоа судова и у различитим бројчаним саставима већа. Највећи број случајева у којима учествују судије-поротници решавају се пред нижим, основним судовима (немачки назив Amtsgerichte) и то у две врсте случајева. Слично решењу које је усвојено у нашем праву (наравно, то решење се може приписати и немачком утицају) поступци према пунолетним и малолетним окривљенима су одвојени.
У поступку према пунолетнима учешће судија-поротника, тачније тело које формирају поротници (иако се оно формално не издваја, већ је у саставу судског већа) назива се традиционалним немачким називом Schöffengericht и чине га дво-јица судија-поротника, који уз још једног професионалног судију чине судско веће. Веће у овом саставу надлежно је за случајеве у којима може бити изречена казна до четири године затвора. Случајеве у којима може бити изречена казна до две године може судити судија појединац. Како се наводи у литератури, циљ учешћа судија-поротника у овим случајевима је обезбеђивање учешћа јавности у поступку. Ситуација је нешто другачија у случају поступка према малолетницима.
Састав судског већа у поступцима према малолетницима истоветан је, само што се у овим случајевима судије-поротници називају Jugendschöffengericht. Надле-жност судских већа је у случајевима када може бити изречена казна до пет година затвора. У погледу избора судија-поротника, тежи се томе да судије-поротници у овим случајевима својим образовањем и искуством (наставници, васпитачи, соција-лни радници) могу да допринесу квалитетнијем вођењу поступка.
Немачко право допушта и могућност да у одређеним случајевима судском већу буде додат још један професионални судија (такво веће се назива Erweitertes Schöffengericht), али су такви случајеви у пракси ретки.
Састав већа је исти и код нижих одељења (Kleine Strafkammer) окружних су-дова (Landgericht). Виша одељења (Große Strafkammer) карактеришу већа састав-љена од тројице професионалних судија и двојице судија-поротника, уз евентуалну могућност да у већу буде један професионални судија мање. С обзиром да се у слу-чајевима пред овим судовима предоминатно јављају правна питања, учешће судија-поротника се често своди на процедурално.
Номиновање судија-поротника врше различити субјекти – политичке партије, црквене заједнице, фирме, административни органи и удружења грађана. Одабир врши посебни комитет – Schöffenwahlausschuß.
Слично другим земљама, примећени су проблеми у пракси и предложена ре-шења за њих. Главне препоруке за унапређење рада судија-поротника односе се на увођење посебног образовања за судије-поротнике, давање више информација о случају пре суђења, обраћање више пажње на личности судија-поротника који се предлажу, као и посебна обука и избор судија професионалаца који су подобни за рад у групи.
[уреди] Остале земље скабинског система
Скабински или присудитељски систем данас се примењује у највећем броју европских земаља. Овакав систем увођен је на основу немачког система, као што је то био случај у Швајцарској (1928.) и Аустрији (1934.), које су и иначе део герман-ског правног круга.
У земљама које су некада биле у саставу СФРЈ, задржан је сличан систем уче-шћа грађана у суђењу. У хрватском праву за случајеве у којима се може изрећи ка-зна затвора до три године суди судија појединац. У случајевима где се може изрећи казна између три и десет година, суди веће окружних судова у саставу од једног су-дије професионалца и двојице судије-поротника. Случајеви где је запрећена казна између десет и петнаест година суди веће у истом саставу, али регионалног – жупа-нијског суда. Случајеве у којима је запрећена казна од петнаесто година суди веће у саставу од двојице судије професионалаца и тројице судија-поротника. Слично на-шем је решење о учешћу лаика када се у поступку по жалби одлучује у претресу.
Занимљиво решење постоје у земљама где су паралелно у употреби и мешо-вити судови и поротно суђење, што зависи од тежине случајева. У тим земљама по-ротно суђење је релативно ретко у пракси. На пример у Данској где се мешовита судска већа у првом степену састоје од једног судије професионалца и двојице судија-поротника, а у другом од тројице судије професионалаца и тројице судија-поротника. У случају поротног суђења постоји веће од тројице судија и дванаест поротника . Слично решење постоји и у Норвешкој где се поротно суђење јавља искључиво у другостепеном поступку у тежим случајевима . У Белгији највећи број случајева бива изнесен пред професионалног судију и мешовита већа, а порота се практично јавља само у случајевима где је запрећена казна изнад двадесет година. Већи број судија-поротника у првом степену је присутан у Финској где поред судије професионалца у већу седи и тројица судија-поротника, што је иначе остатак дуге финске традиције лаичких судова у руралним пределима.
Специфично решење постоји у Шпанији, где на најнижем нивоу судова, који се називају мировни, суде судије појединци лаици. Надлежност ових судова је ог-раничена на дела мањег значаја. У свим осталим судовима надлежним за кривична дела присутни су искључиво судије професионалци . Слично је и у Аргентини, где се суђењем баве искључиво професионалне судије по правилима строго инквизи-ционог кривичног поступкa.
Скабински систем био је и прихваћен у СССР-у и у другим земљама под сов-јетским утицајем. Такав систем остао је углавном и после распада СССР у тим зем-љама, али требало би напоменути да је у Русији дошло до поновног увођења поро-те у кривичним случајевима о чему ће бити више речи на одговарајућем месту.
Као значајну ваневропску земљу у којој је присутан скабински систем суђења требало би истаћи Народну републику Кину. Поред случајевима у којима надлеж-ност има судија појединац, у великом броју случајева првостепену надлежност имају судска већа. У саставу тих судских већа, у различитим сразмерама, присутни су и судије-поротници, који се у кинеској правној терминологији називају “народни просудитељи”. Судије-поротници морају бити старији од 23 године и имати актив-но и пасивно бирачко право .
У Јапану је учешће лаичког елемента у суђењу први пут уведено 1923. године, али није често коришћено у пракси. Примена таквих суђења званично је суспендована, али не и укинута, 1943. године и такво стање је потрајало до краја двадесетог века. Јапанска Диета (законодавно тело) је 2004. године одлучила да се грађанима опет омогући учешће у кривичним суђењима за одређена тешка кривична дела. Судије поротници се називају Саибан-ин и одлучују заједно са професионалним судијама и о кривици и о казни. У компликованијим случајевима суди судско веће састављено од тројице судија професионалаца и шест Саибан-ина а у мање компликованим веће од једног судије професионалца и четири Саибан-ина. Овај систем ће бити уведен у праксу од маја 2009. године .
Занимљиво је истаћи да у земљама шеријатског система права не постоји уче-шће лаичког елемента у суђењу. У складу са исламском правном традицијом, у ко-јој се суђење поверавало мудрим, искусним и образованим судијама, суђење се и данас поверава професионалним судијама. Исто решење било је присутно и у пред-ратним шеријатским судовима у Југославији, где су судиле искључиво професио-налне судије.
Може се изнети закључак да је скабински систем суђења широко присутан, посебно у Европи, али да значајан број земаља паралелно познаје и поротна суђења или чак искључиво професионално судство. Приметан је и известан тренд да се у покушају унапређења суђења у одређеним земљама враћа на поротни систем, али остаје да се види колико ће тај тренд трајати и да ли ће имати шире размере.

