Историја међународног кривичног права

Из пројекта Википедија

О зачецима међународног кривичног права се може говорити још у античком Риму. Не неке елементе међународног кривичног права наилази се и у средњевековном праву. Међутим, о развијенијем међународном кривичном праву може се говорити тек у новије доба, тачније у 19. и 20. веку.

Садржај

[уреди] Међународно кривично право пре Другог светског рата

За више информација погледајте Суђења након Првог светског рата.
Вилхелм II, први појединац коме је требало да буде суђено пред међународним судом
Вилхелм II, први појединац коме је требало да буде суђено пред међународним судом

У овом периоду међународно кривично право налазило се у настајању. Оно се састојало из дела међународног уговорног и обичајног права који се односио на пиратство, ропство, регулисање оружаних сукоба укључујући и ставове релативно малог броја теоретичара који су се бавили том проблематиком.

Међународноправни уговори који се закључују у другој половини 19. и почетком 20. века, а то су:

  • Париска декларација из 1856. године
  • Женевска декларација из 1864. године
  • Петроградска декларација из 1868. године
  • Хашка конвенција из 1899. године
  • Хашка конвенција из 1907. године

као и обичајноправне норме формиране у то време односиле су се на државе и нису обавезивале појединце. Став да појединца може бити субјекат међународног права није био прихваћен у то време, а представљао је услов за развој међународног кривичног права. Први пут је признавање појединца као субјекта међународног права учињено у Версајском мировном уговору, у чијем је члану 227. било предвиђено да се немачки цар Вилхелм II ставља под јавну оптужбу:

Викицитати „...због најтеже повреде међународног моралног закона и светости уговорних обавеза.“
({{{2}}})

Било је предвиђено да му суди међусавезнички а не национални суд, што би био први пример међународног ад хок кривичног суда[1]. До суђења никада није дошло услед одбијања Холандије да изручи Вилхелма II[2], али значај ове одредбе као прекретнице остаје. Индивидуална одговорност данас је неспорни темељ међународног кривичног права.

[уреди] Нирнбершки процес и друга суђења

За више информација погледајте Нирнбершки процес.
Судије на суђењу у Нирнбергу
Судије на суђењу у Нирнбергу

Велики, ако не и пресудни значај за развој међународног кривичног права имао је Нирнбершки процес. Томе је претходио споразум У Лондону, чији је саставни део и Статут трибунала који је судио у Нирнбергу. Тај статут иако са прилично рудиментарним одредбама извршио је велики утицај на даљи развој јер је у члану 6 предвиђао суђење за следећа кривична дела:

Иако је у нормама које су регулисале ове злочине било недостатака (недовољно разграничавање и остављање могућности да се и друге, ненаведене радње сматрају радњама извршења) а нису биле предвиђене ни санкције[3], овај Статут био је још једна прекретница у развоју, као и уосталом читаво суђење и пресуда. Потврда одредаба Статута и пресуде у Нирнбергу било је и усвајање Нирнбершких принципа од Комисије за међународно право УН 1950. године.

Друга суђења од значаја, пре свега због усмерености на међународна кривична дела била су и она пред Токијским трибуналом, накнадна суђења у Нирнбергу, суђења за АушвицХабаровску, Финској, Румунији и друга.

[уреди] Развој после Другог светског рата

Поред Нирнбершких принципа, даљи развој текао је путем усвајања међународних конвенција којима су установљена одређена међународна кривична дела (како у ужем тако и у ширем смислу). Од најважнијих се издвајају:

  • Конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида из 1948. године
  • Женевске конвенције из 1949. године са два допунска протокола 1977. године
  • Конвенција за заштиту културних добара у случају оружаног сукоба из 1954. године
  • Конвенција о укидању свих облика расне дискриминације из 1965. године
  • Конвенција о спречавању и кажњавању кривичних дела против лица под међународном заштитом укључујући дипломатске агенте из 1973. године
  • Европска конвенција о кажњавању тероризма из 1977. године
  • Конвенција о забрани развоја, производње, складиштења и употребе хемијског оружја и њиховом уништавању из 1993. године

Ипак, оно што карактерише све конвенције је одсуство регулисања општег дела међународног кривичног права[4].

[уреди] Римски статут и Међународни кривични суд

За више информација погледајте Римски статут и Међународни кривични суд.
Међународни кривични суд у Хагу
Међународни кривични суд у Хагу

Посебно место у развоју и улазак међународног кривичног права у нову фазу означава усвајање Римског статута 1998. године, као и његово ступање на снагу 1. јула 2002. године (пошто га је ратификовало 60 земаља потписница). Овим Статутом предвиђен је низ института општег дела и тако је употпуњена материја међународног кривичног права, иако на донекле контроверзан начин [5]

[уреди] Резолуције и декларације УН

Одређени значај у развоју међународног кривичног права имају и резолуције и декларације Генералне скупштине УН, као што је на пример Резолуција 3314 из 1974. године којом је одређен појам агресије.

Неспоран значај за међународно кривично право имају и резолуције Савета безбедности УН којима су основани ад хок трибунали за бившу Југославију (Резолуција 827 од 25. маја 1993.) и Руанду (Резолуција 955 од 8. новембра 1994.), иако расправе о правној природи и легалности ових аката и даље трају.

[уреди] Види још

  • Историја међународног права
  • Историја кривичног права

[уреди] Референце

Стојановић З., Међународно кривично право, Београд 2006., ISBN 86-86223-03-6

[уреди] Фусноте

  1. ^ Милојевић М., Оснивање међународног кривичног суда. У: Међународна кривичноправна питања и Хашки трибунал, Београд, 1997
  2. ^ Шкулић М., Међународни кривични суд, Београд, 2005
  3. ^ Василијевић В., Међународни кривични суд, Београд, 1968.
  4. ^ Bassiouni M.Ch. International Criminal Law, Oxford, 2003
  5. ^ H. Nishihara, Internationale Strafgerichtsbarkeit. У: Krise des Strafrechts und der Kriminalwissebschaften?, Berlin, 2001.
Међународно кривично право
Извори права:
Повеља МВТ - Злочини против међународног права - Злочин против човечности - Злочини против мира
Злочин апартхејда - Злочин геноцида - Обичајно право - Ратно право - Нирнбершки принципи
Перемпторна норма - Римски статут - Универзална јурисдикција - Ратни злочини - Агресорски рат
Судови:
Финска суђења одговорнима за рат - Међународни војни трибунал у Нирнбергу
Међународни војни трибунал за Далеки исток - Суђења за ратне злочине у Хабаровску
Трибунал за бившу Југославију - Међународни трибунал за Руанду - Специјални суд за Сијера Леоне
Међународни кривични суд
Историја међународног кривичног права:
Списак ратних злочина
Овај шаблон: прегледразговоруреди