Јован Цвијић
Из пројекта Википедија
| Јован Цвијић | |
|---|---|
|
Портрет Јована Цвијића, уље на платну, Урош Предић |
|
| рођен: | 11. октобар, 1865. Лозница, Србија |
| преминуо: | 16. јануар, 1927. Београд, Србија |
Јован Цвијић (1865-1927.), највећи српски географ, председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета
Садржај |
[уреди] Биографија
Јован Цвијић је рођен 11. октобра (29. септембра по јулијанском календару) 1865. године у Лозници. Отац му се звао Тодор Цвијић и био је трговац по занимању. Мајка Марија (рођена Аврамовић) била је из Корените, села у области Јадар које се налази недалеко од манастира Троноше и Тршића, родног села Вука Караџића. Основну школу је завршио у Лозници, а нижу гимназију у Лозници и Шапцу. Вишу гимназију је завршио у Првој београдској гимназији.
Године 1884, по завршетку гимназије, хтео је да студира медицину у иностранству, међутим, лозничка општина није могла да стипендира његово школовање у иностранству. Тада му је Владимир Карић, његов професор из шабачке гимназије, предложио да слуша студије географије на Великој школи у Београду. Цвијић га је послушао и исте године уписао Природно-математички одсек Велике школе у Београду. Ове студије је завршио 1888. године. Школске годинре 1888/89. радио је као предавач у Другој београдској гимназији. Потом је 1889. уписао студије физичке географије и геологије на Бечком универзитету као државни питомац. Студије у Бечу је завршио 1892. а већ 1893. године је докторирао на истом универзитету са тезом „Das Karstphänomen“.
[уреди] Редовни професор
Марта 1893. постао је редовни професор Филозофског факултета Велике школе у Београду. У почетку је предавао физичку географију и етнографију, а затим само географију.
Науком се почео бавити још као студент Велике школе и тада је настао његов рад „Прилог географској терминологији нашој“, а наставио као средњошколски професор и бечки студент проучавајући крашке појаве у источној Србији, Истри и Јадранском приморју. На основу тих проучавања написао је више радова те своју докторску дисертацију. Читав живот посветио је проучавању Србије и Балканског полуострва путујући скоро сваке године по Балкану.
Цвијић се, осим географијом, бавио и геологијом (геоморфологијом, тектоником, палеогеографијом и неотектоником). Његова монографија о карсту (красу) изазвала је веома повољне оцене у европским научним круговима, а приступна академска беседа о структури и подели планина Балканског полуострва на основу геолошко-тектонске грађе прославила га је као првог јужнословенског геотектоничара. И у географским делима Цвијић је увек укључивао геологију. Двотомна „Геоморфологија“ ни данас није изгубила на актуелности и представља изванредну полазну основу у савременим проучавањима. Бавио се проучавањем балканских психолошких типова.
Приликом оснивања Београдског универзитета 1905. године био је међу првих осам редовних професора који су затим бирали цео остали наставни кадар пошто су тада су сви професори и сарадници укинуте Велике школе стављени на располагање.
[уреди] Географски завод
Основао је Географски завод Филозофског факултета 1893. године и био његов управник од оснивања до 1927. године. Заједно са групом географа и природњака основао је Српско географско друштво 1910. у Београду. Био је председник овог друштва од оснивања до своје смрти. Био је два пута ректор Београдског универзитета (1906/07 и 1919/20).
[уреди] Академик
Постао је научник светског гласа и добио је многа признања.
- Дописни члан Српске краљевске академије постао је 5. фебруара 1896.
- Редовни члан постао је 4. фебруара 1899. Постављен је указом за председника Српске краљевске академије 12. априла 1921. На овом положају био је до своје смрти 1927. године.
Осим тога био је
- дописни члан Академије наука СССР,
- дописни члан Југославенске академије знаности и умјетности,
- дописни члан Ученог друштва Парнасос (Атина),
- почасни доктор Сорбоне и Чешког универзитета (Праг).
- био је почасни члан многих географских, етнографских, природњачких и других друштава широм света (Петроград, Будимпешта, Букурешт, ...).
- Био је носилац енглеске, француске и америчке медаље за научне радове.
За тридесет и неколико година интензивног научног рада објавио је многа значајна дела. Једно од најважнијих дела је „Балканско полуострво“.
[уреди] Антропогеографска школа
Преко тридесет година је путовао кроз наше крајеве, што је резултирало бројним радовима и утемељењем „антропогеографске школе“. Оно што карактерише његов научни рад јесте теза о утицају климе и рељефа на грађу (морфологију) човека, наглашавајући практично међу првима да је човек екосензибилно биће. Кад се ради о формирању антрополошких типова, Цвијић у примарне факторе убраја социјалну структуру, односно занимање, ендогамију и егзогамију као и миграције. Посебно је наглашавао деловање географске средине на етнопсихолошке карактеристике становништва. Основну концепцију оваквог става је дао у раду Антропогеографски проблеми Балканског полуострва што је проширено у Балканском полуострву и јужнословенским земљама (Цвијић, Ј.: Балканско полуострво и јужнословенске земље, II, Београд 1931.) Овај рад је најпре објављен на француском језику, а потом 1922. године знатно проширен и штампан на српском језику. - Етнопсихолошка типизација и одела балканског становништва коју је дао у овим делима, претрпела је после II светског рата у нашој средини оштру идеолошку осуду. Потом је уследило игнорисање и покушај минимализације Цвијићевих научних доприноса. - Недавно се појавило репринт издање Цвијићевог Балканског полуострва што свакако представља значајан помак у тумачењу антропологије и рада у антропологији у нашој средини.
Умро је 16. јануара 1927. у Београду у 62. години. Своје имање завештао је и оставио Српском географском друштву.
У организацији Српске академије наука и уметности одржан је 21. и 22. новембра 2002. научни скуп „Друштвено-политичка делатност Јована Цвијића“
Постоји и Меморијални музеј Јована Цвијића који се налази у Цвијићевој породичној кући у Београду (улица Јелене Ћетковић бр. 5). Ова кућа је направљена 1905. и од 1963. је под заштитом државе. У њој се налази легат Јована Цвијића који има 1463 предмета.
[уреди] Наслеђе Јована Цвијића
У Београду постоји географски институт „Јован Цвијић“ а велики број основних школа и улица носи његово име. Без икакве сумње може се рећи да је Јован Цвијић највећи и најзначајнији српски географ. Његови ученици су настави започето дело, шесторица његових асистената су касније постали академици. Били су то: Павле Вујевић, Боривоје Ж. Милојевић, Војислав С. Радовановић, Атанасије Урошевић, ..., Милисав Лутовац.
Његов живот је нарочито проучавао географ Милорад Васовић који је 1994. године. објавио књигу „Јован Цвијић - научник, јавни радник, државник“.
Ушао је у једну песму Ђорђа Балашевића (Неки нови клинци: „А у улици Јована Цвијића расту друга деца...“).
[уреди] Новчаница
17. септембра, 2004, Народна Банка Србије је пустила у оптицај новчаницу од 500 динара са ликом Јована Цвијића
[уреди] Важнија дела
Важнија дела (везана за геологију):
- Географска испитивања у области Кучаја у ист. Србији, 1893;
- Das Karstphänomen, 1893, Wien;
- Карст, 1895;
- Структура и подела планина Балканског полуострва, 1902;
- Die Tektonik der Balkanhalbinsel mit besonderer Berückichtigung der neueren Fortschritte in der Kenntnis der Geologie von Bulgarien, Serbien und Mazedonien, 1904, Wien;
- Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије I-III, 1906-1911;
- Grundlinien der Geographie und Geologie von Mazedonien und Alt-Serbien. Nebst Beobachtungen in Thrazien, Thessalien, Epirus und Nordalbanien, 1908, Gotha;
- Језерска пластика Шумадије, 1909;
- Геоморфологија I-II, 1924, 1926.
[уреди] Дела Јована Цвијића на Интернету
- Балканско полуострво и Јужнословенске земље (1. део)
- Балканско полуострво и Јужнословенске земље (2. део)
- О исељавању босанских мухамеданаца
- Анексија Босне и Херцеговине и српско питање
- Јован Цвијић о националном раду
[уреди] Спољашње везе
- Биографија на сајту Лознице
- Биографија на сајту САНУ
- Музеј Јована Цвијића
- Информација о његовом гробу
- Отац научне географије („Глас јавности“, 11. новембар 2000.)
- Академик у 34. години („Глас јавности“, 12. новембар 2000.)
| Претходник: Сима Лозанић |
ректор Универзитета у Београду 1906 - 1907 |
Наследник: Андра Ј. Стевановић |
| Претходник: Ђорђе Станојевић |
ректор Универзитета у Београду 1919 - 1920 |
Наследник: Слободан Јовановић |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
| Чланак Јован Цвијић је пример међу сјајним чланцима. Позивамо и Вас да напишете и предложите неки сјајан чланак. |

