Тибет

Из пројекта Википедија

Тибетска висораван
Тибетска висораван

Тибет је подручје централне Азије, дом Тибетанског народа. Налази се на просечној надморској висини од 4.900 м и често је називан „Кров света“. Највећи део историјске регије Тибет данас се налази у саставу Народне Републике Кине.

Под појмом Тибет подразумева се велико подручје под утицајем древне тибетанске културе и састоји се од традиционалних провинција Амдо, Кхам и У-Цанг (Дбус-Гцанг). У саставу Народне Републике Кине постоји аутономна регија Тибет, провинција која обухвата само У-Тсанг и запад регије Кхам. Источни део регије Кхам и регија Амдо налазе се у саставу кинеских провинција Квингхаи, Гансу, Јунан и Сицхуан.

Садржај

[уреди] Застава Тибета

Застава Тибета
Застава Тибета

Тренутну верзију Тибетанске заставе представио је тринаести Далај Лама 1912. Након кинеске окупације, Влада Тибета у изгнанству наставила је да користи заставу, чије је приказивање Влада Кине забранила да би спречила тежње ка независности Тибета. У прошлости је Тибет био независна држава тако да се преиспитује легитимност власти НР Кине на том простору. Након 1959. Влада Тибета предвођена четрнаестим Далај Ламом присиљена је да напусти домовину и успоставо Владу у изгнанству у Дармсали у северној Индији. Влада у изгнанству тражи независност Тибета, позивајући се на историјско право и постојање древне Тибетанске државе. Кроз историју Тибет је дуго постојао као независна држава. У периоду кад је Тибет био у саставу Монголског и Кинеског царства успевао је да сачува одређен степен самосталности. 1951. окупиран је од стране НР Кине. Кинеска власт у Тибету је колонијална, нелегитимна, мотивисана стратешком вредношћу Тибетанске висоравни и њеним природним богатствима и представља угрожавање права Тибетанског народа на самоопредељење. Империјалистичка политика Кине креће се у правцу асимилације народа Тибета, гашења њихових етничких обележја, културе, језика и идентитета.

[уреди] Етимологија

Назив Тибет, који се користи у већини европских језика потиче из арапског или персијског Töbän - висина, висораван. Тибетанци своју домовину називају Бод (изговара се по у неким дијалектима тибетаског). Сматра се да је најбољи превод те реци - отаџбина. Кинески назив за Тибет је Ксизанг. Постоји више тумачења овог назива.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Тибета и Кинеска инвазија Тибета.

Мало тога је познато о историји Тибета пре седмог века. Тај период обавијен је митовима и легендама и из њега не постоје поуздани историјски извори. Од VII до XX века нове ере Тибет је био снажна краљевина. Краљеви из династије Јарлунг успевају да сједине већи део централног Тибета. Намри Сонгстен, владар Јарлунг династије успео је проширити утицај Тибета ка централној Азији. Током седмог века утицај Тибета је растао великом брзином. Краљ Сонгстен Гампо предводио је освајања Непала и северне Индије. Тибет је постао претња за династију Танг у Кини. Да би био спречен рат између Кине и Тибета договорен је брак између Тибетанског краља и кинеске принцезе, што је довело до савеза између два краљевства. Будизам, који је доминирао тим подручјем више од 1000 година, постао је званична државна религија. Током владавине Сонгстен Гампо-а изграђени су бројни храмови у Ласи као и краљева палата касније позната као Потала. Контакт са Кином омогућио је развој медицине, астрономије и математике. Створено је тибетанско писмо по узору на индијско што је омогућило превођење будистичких записа, појаву писаних закона, и писане историје државе. Током следећа два века утицај и границе Тибета још више су се прошириле. Краљ Трисонг Детсен успоставио је контролу над северним Пакистаном, Непалом, Туркистаном, северном Индијом. Дошло је до рата са Кином. 783. Тибетанска војска продрла је у тада кинеску пријестоницу Чанг'ан (данасњи Xи'ан) присиливши Кинеског цара да призна проширење Тибета. Након рата потписан је споразум према којем су Кина и Тибет дефинисане као две независне државе. У то доба будизам почиње да преузима примат у управљању државом. 842. краљ Трисунг Детсен Ралпацхен, који је подржавао будизам, убијен је од стране свог брата Лангдхармаа.

Историја Jужне Азије

Историја Индије
Камено доба 70.000–7000. пне.
Култура Мергар 7000–3300. пне.
Цивилизација долине Инда 3.300.–1700. пне.
Касна Харапа култура 1700.–1300. пне..
Ведска цивилизација 1500.–500. пне.
· Краљевства античке Индије · 1200.–700. пне.
Махаџанапади 700.–300. пне.
Царство Магада 684.–26. пне.
· Маурија царство · 321.–184. пне.
Средња краљевства Индије 230. пре Хр.–1279. нове ере
· Сатавахана царство · 230. пре Хр.–199. нове ере
· Кушанско царство · 60.–240. нове ере
· Гупта царство · 240.–550.
· Чола царство · 848.–1279.
Исламски султанати у Индији 1210.–1596.
· Делхијски султанат · 1206.–1526.
· Декански султанат · 1490.–1596.
Хојсала царство 1040.–1346.
Виџајанагара царство 1336.–1565.
Могулско царство 1526.–1707.
Марата царство 1674.–1818.
Колонијална Индија 1757.–1947.
Подела Индије 1947.-
Историје држава
Република Индија · Пакистан · Бангладеш
Шри Ланка · Непал · Бутан · Малдиви
Регионалне историје
Пенџаб · Јужна Индија · Тамил Наду · Бенгал · Асам
Пакистански региони · Синд · Тибет

Лангдхармаа је био противник будистичке религије и настојао је да избаци њен утицај из државног апарата. Његови покушаји су били безуспешни јер је наишао на жесток отпор будистичког свештенства. Након неколико година владавине убијен је од стране будистичких монаха. Након тога долази до расула Тибетанске државе, растројене унутрашњим немирима и спољашњим претњама Кинеског и Монголског царства.

1239. Тибет је ушао у састав Монголског царства. Утицај Тибетанског будизма постајао је све већи тако да је будизам убрзо постао званична религија Монголског царства. Годан-Кан, праунук Џингис Кана успоставио је заштитнички став према будизму штитећи Тибетанске духовне вође. У четрнаестом веку долази до слабљења Монголског царства и Тибет поново добија независност. Монголија се меша у династичке сукобе настојећи да духовном вођи Далај Лами додели и световну власт. Пети Далај Лама Нгаванг Лобзанг Гиатсо постао је духовни и световни владар Тибета 1656. године. Његовом смрћу 1682. однос са Монголским царством се променио.

Монголски владари желели су већу контролу над Тибетом, тако да су поцетком XVIII века напали и освојили главни град Ласу, стављајући под своју контролу шестог Далај Ламу Тсанг-Јанг Гиатсоа. Поновно Монголско освајање није наишло на потпору локалног становништва. То је искористио Кинески цар Канг Кси који је повео војну кампању с циљем да ослободи Ласу и протера Монголе. Кинеска војска дочекана је као ослободилачка. Под заштитом Кинеза био је седми Далај Лама који је раније протеран из Ласе од стране Монгола. Кинески цар Канг Кси прогласио је Тибет протекторатом Кинеске империје. Током XVIII и XIX века Тибет је остао протекторат Кине све до 1911.

Цар је у Ласи поставио свог изасланика, који се називао амбан. 1750. народ Тибета се побунио, збацио царског изасланика и успоставио самосталну власт. Уз помоћ царске војске устанак 1750. је угушен.

Први европљани који су стигли на Тибет били су језуитски мисионари, који су 1705. основали своју мисију у Ласи. Поцетком XVIII века долази до успостављања контакта између Европских земаља и Тибета. 1774. Британски изасланици су стигли у Тибет.

1904. Британска војска из Индије ушла је у Тибет, освојила Ласу присиљавајући Тибет да отвори границе према „бисеру“ британског колонијалног царства - Индији. 1906. потписан је споразум између Кине и Велике Британије којим је Тибет постао Британски протекторат. Годину дана касније, 1907. потписан је нови споразум, овај пут између Велике Британије, Кине и Русије. Велика Британија и Русија признале су Кини право на Тибет. Директна кинеска власт у Ласи успостављена је 1910, али није трајала дуго. 1911. избила је револуција у Кини, што је искористио Далај Лама преузевши контролу над Тибетом. 1913. Тибет и Монголија прогласиле су оцепљење од Кине. 1914. Велика Британија признала је независност Тибета и успостављена је граница између Тибета и британске Индије. Кина није прихватила независност Тибета, сматрајући га неодвојивим делом своје територије.

Почетак првог светског рата и грађански рат у Кини скренуле су поглед великих сила са Тибета, омогућивши тринаестом Далај Лами да неометано влада. Све до 1950. Тибет се одржавао као независна држава. 1950. војска Народне Републике Кине ушла је у Ласу. 1951. под притиском НР Кине потписан је тибетанско-кинески споразум који је предвидјао да Тибетом заједницки владају влада НР Кине и влада Тибета на целу са Далај Ламом. 1956. избио је устанак Тибетанаца, подржан од стране Сједињених Америчких Држава. Устанак је крваво угушен 1959, стотине хиљада Тибетанаца је убијено, спаљен је велики број будистичких храмова, а Далај Лама је присиљен да напусти земљу и пребегне у Дармсалу у Индији, где се и данас налази. За време Мао Цедунгове владавине у Кини спровођен је терор над становништвом Тибета. Дошло је до организованог уништавања културног наслеђа, будистичких манастира, светилишта и до покоља над будистичким свештенством и монасима. Неки извори помињу да је у овом периоду страдало висе од 1,2 милиона Тибетанаца. Осамдесетих година XX века дошло је до либерализације режима, што је Тибету вратило одређени степен религијске слободе. Далај Лама је из емиграције упутио бројне позиве за помоћ у ослобађању Тибета.

1989. добио је Нобелову награду за мир због својих настојања да ненасилним путем поврати независност Тибета.

[уреди] Географија

Планине у Тибету
Планине у Тибету

Тибетанска висораван је највиша висораван света, налази се просечној надморској висини од 4.900 м. Највиши врх света Монт Еверест налази се на граници Тибета и Непала. Преовладава сува клима са веома малом количином падавина током године. Иако сваке године падне мала количина снега због велике надморске висине снег се на одређеним деловима задржава током целе године. Индијски монсун захвата само источни Тибет, док у северном Тибету преовладавају високе температуре током лета и јако хладне зиме.

Пустињска Тибетска висораван је изграђена од магматских стена, гранита и кречњака, издвојена планинским ланцима и дубоким долинама, а због висине хладна. Северни Тибет је скоро беживотна пустиња, Цан Тан, са само 100-150 мм падавина годишње. Ту су средње зимске температуре минус 30-35C, а високе планине под вечитим снегом. Јужни Тибет је влажнији, иако и њему Хималаји ускраћују падавине.

Подручје Тибета чини неколико историјских регија:

  • Амдо (а'мдо)
  • Кхам (кхамс)
  • У-Тсанг (дбус-гтсанг)

Културни утицај Тибета, односно тибетанског будизма, обухвата и делове Непала, Бутана и неке делове северне Индије где је раширен будизам.

Иако су падавине на Тибету оскудне и снежне, на њему изивиру велике реке

Бројна су и језера, пространа и висока. Највеће међу њима је Гегри Нор (2.500 км) на 5.627 м надморске висине. Још више је језеро Апорткона 6.465 м, а безимено језеро је највише на Земљи (6.858). Вода језера је најчешће слана и не отиче.

[уреди] Економија

За више информација погледајте Економија Тибета.

Економија Тибета заснована је на пољопривреди. Због неповољних климатских услова приноси су углавном мали. Тибет поседује велике резерве злата, сребра, цинка и других руда. У последње време долази до великог развоја туризма првенствено захваљујући богатом култуном наслеђу али и природним лепотама. Кинеска влада изградила је железничку пругу која повезује Тибет са осталим деловима Кине. На тој прузи се налази и највиша железничка станица на свету.

[уреди] Демографија

За више информација погледајте Демографија Тибета.

Већину становништва чине Тибетанци. Значајан проценат Кинеза доселио се на Тибет углавном током шездесетих и седамдесетих година XX века због тадашње комунистичке политике и покушаја асимилације Тибетанаца. Већина становништва служи се тибетанским језиком који је признат поред званичног кинеског. Доминантна религија је будизам.

Етничка структура Аутономне провинције Тибет и главног града Ласе

 

Укупно становника

Тибетанци

Кинези

Остали

АП Тибет

2.616.329 2.427.168 92,8% 158.570 6,1% 30.591 1,2%

Ласа

474.499 387.124 81,6% 80.584 17% 6.791 1,4%

[уреди] Култура

Снежни лавови на улазу у Поталу
Снежни лавови на улазу у Поталу

Тибет је традиционални центар тибетанског будизма, који је проширен и ван његових граница. Такође је дом спиритуалистичке традиције зване Бон. Становништво говори великим бројем сродних дијалеката који чине јединствен тибетански језик, а постоји и тибетанско писмо. Доминантан је утицај будистичке културе. Палата Потала, бивша резиденција Далај Ламе и Норбулингка, летна резиденција Далај Ламе, су грађевине застишене од стране УНЕСКО-а. Током шездесетих година XX века комунисти су уништили или оштетили велики део културног наслеђа.

[уреди] Спољашње везе

Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:
Други језици