Сасанидско Царство
Из пројекта Википедија
Сасанидско царство или Сасанидска Персија је назив за државу, са политичким центром у данашњем Ирану, која је под влашћу династије Сасанида од 226. до 651. године представљала доминантну силу на Блиском истоку. Сасанидско царство се понекад назива и Новоперсијско или Друго Персијско царство како би се раздвојило од Староперсијског или Ахеменидског царства (550.-330. год. пре н.е.).
Сасаниди су своју државу називали Ираншар (Erānshahr ايرانشهر) тј Посед Иранаца (Аријеваца), а владар је носио титулу краља над краљевима тј шаханшах (Shahanshah). Царство Сасанида основао је 226. године Ардашир I који је збацио последњег парћанског краља Артабана IV, представника династије Арсакида. Сасанидска држава је обухватала територије данашњег Ирана, Ирака, Јерменије, Авганистана, источне делове Турске, као и делове Закавказја, Средње Азије, Пакистана и Арабије. Већ је Ардашир прокламовао за свој циљ обнову граница из времена Ахеменида и отпочео је серију тешких ратова са Римским царством тежећи освајању римске Мале Азије, Сирије, Палестине и Египта. Једини међу Сасанидима који је успео у овом науму, додуше краткотрајно, био је Хозроје II почетком 7. века, који је 626. чак опсео римску престоницу Константинопољ.
Римско (и касније Византијско) и Сасанидско царство су у правом смислу те речи представљале две суперсиле античког света. Сасанидски краљеви су од стране римских царева једини сматрани за владаре равноправног ранга и због тога је у дипломатској преписци персијски краљ ословљаван као царев "брат". Персијски утицај на Римско царство, очигледан од краја 3. века, огледао се у усвајању компликованог дворског церемонијала, раскошних владарских инсигнија, дипломатске етикете, али и војне тактике засноване на употреби тешке коњице и стрeлаца на коњима.
Дуготрајан ривалитет и тежак рат, окончан Ираклијевом победом 627. године, оставио је оба царства у стању тешке економске и војне исцрпљености. Појава новог непријатеља, Арапа надахнутих Мухамедовим исламским учењем, довела је до пропасти Сасанидског царства 651. године и убиства његовог последњег краља Јаздергерда III. У исто време, Византија је на Истоку изгубила све своје територије сем Мале Азије. Међутим, муслимански Арапи су освајањем Персије прихватили сасанидску културу, архитектуру, писмо и остале тековине и пренели је у друге делове исламског света.
[уреди] Хронологија Сасанидског царства
226–241: Владавина Ардашира I:
- 224–226: Збацивање Парћанског (Арсакидског) царства.
- 229–232: Рат против Рима
- Зороастризам проглашен за државну веру .
- Сакупљена колекција текстова позната као Зенда (Авеста).
241–271: Владавина Шапура I:
- 241–244: Први рат са Римом.
- 258–260: Други рат са Римом. Заробљавање римског цара Валеријана који доцније умире у персијском заточеништву.
- 215–271: Мани, оснивач верског учења манихејства.
271–301: Доба династичких унутрашњих сукоба.
- 299: Римски цар Галерије осваја пет провинција на левој обали Тигра.
309–379: Владавина Шапура II "Великог":
- 337–350: Први рат са Римом, Констанције II успешно брани римске границе.
- 358–363: Други рат са Римом. После смрти цара Јулијана, његов наследник Јовијан приморан је да Персијанцима врати Галеријева освајања.
399–420: Владавина Јaздергерда I "Грешника":
- 409: Хришћанима је дозвољено да јавно практикују своју веру и граде цркве.
- 416–420: Језергерд мења своју политику према хришћанима и подвргава их прогону.
420–438: Владавина Бахрама V:
- 420–422: Рат са Римом.
- 424: Сабор у Дад-Ишу проглашава независност цркве на персијским територијама од Цариградске патријаршије.
438–457: Владавина Јаздегерда II:
- 441: Рат са Римом.
- 451: Побуна Јермена угушена у битки код Вартананца.
483: Едикт о толеранцији према хришћанима.
488.-531: Владавина Кавада I:
491: Јерменска црква одбацује одлуке Четвртог васељенског сабора:
- Несторијанство постаје доминантно хришћанско учење у Персији.
- 513: Кавадова коначна победа над Белим или Хефталитским Хунима
- 526-532: Иберијски рат
531–579: Владавина Хозроја I, "Бесмртне душе" (Ануширван)
532: "Вечни мир" између Хозроја и Јустинијана I.
540–562: Рат око Лазике.
590–628: Владавина Хозроја II
603–628: Рат са Византијом. Освајање Сирије, Палестине, Египта и Мале Азије, Сасаниди закратко обнављају границе Ахеменидске државе.
610: Арапи наносе пораз Персијанцима у бици код Ти Кара.
626: Неуспешна опсада Цариграда од стране удружених Авара и Персијанаца.
627: Византијски цар Ираклије упада у Асирију и Месопотамију. Византијска војска наноси одлучан пораз Персијанцима у бици код Ниниве.
628–632: Доба анархије и низа кратковеких владара.
632–642: Владавина Јаздегерда III.
636: Одлучан пораз Персијанаца код ал Кадисије од стране муслиманских Арапа.
642: Арапи коначно уништавају персијску војску код Нахаванда.
651: Последњи сасанидски краљ Јаздегерд III је убијен код Мерва, у данашњем Туркменистану. Његов син Пероз заједно са једним делом сасанидских великаша одлази у Кину у изгнанство.
[уреди] Листа сасанидских владара
- Ардашир I (224.-241.)
- Шапур I (241.-272.)
- Хормизд I (272.-273.)
- Бахрам I (273.-276.)
- Бахрам II (276.-293.)
- Бахрам III (293.)
- Нарзес (293.-302.)
- Хормизд II (302.-310.)
- Шапур II (310.-379.)
- Ардашир II (379.-383.)
- Шапур III (383.-388.)
- Бахрам IV (388.-399.)
- Јаздегерд I (399.-420.)
- Бахрам V (420.-438.)
- Јаздегерд II (438.-457.)
- Хормизд III (457.-459.)
- Пероз I (457.-484.)
- Балаш (484.-488.)
- Кавад I (прва владавина:488.-496., друга владавина:498.-531.)
- Дјамасп (496.-498.)
- Хозроје I (531.-579.
- Хормизд IV (579.-590.)
- Бахрам Чобин (590.-591.)
- Хозроје II (591.-628.)
- Кавад II (628.)
- Ардашир III (628.-630.)
- Шахрбараз (630.)
- Краљица Пурнадокт (630.-631.)
- Краљица Азармидокт (631.)
- Хормизд VI (631.-632.)
- Јаздегерд III (632.-651.)

