Орден народног хероја
Из пројекта Википедија
Орден народног хероја (словеначки: red narodnega heroja, македонски: орден на народен херој) југословенско одликовање за храброст, друго највише војно одликовање у социјалистичкој Југославији. Додељивало се појединцима, војним јединицама, политичким и другим организацијама за изузетна или херојска дела у време рата и у миру. Највише ордена додељено је партизанима за акције током Другог светског рата. Укупно су додељене 1332 награде у Југославији, а 17 је додељено страним држављанима.
Билтен Врховног штаба НОВЈ број 12-13 (децембар 1941. и јануар 1942.) објавио је успостављање титуле Народног хероја за "херојске и самопожртвоване учеснике Народноослободилачке борбе". Прва особа која је одликована овом титулом је био Петар Лековић. Титула је званично постала орден 15. августа 1943. заједно са Орденом народног ослобођења, Орденом за храброст, Орденом партизанске звезде, Орденом братства и јединства и Медаљом за храброст.
Орден чини овална златна значка која приказује војника са пушком и барјак постављен на звезду окружене ловоровим венцем. Значка је окачена на црвену траку са уским белим штрафтама уз оба краја. Дизајн за овај и друге ордене су израдили сликар Ђорђе Андрејевић Кун и вајар Антун Аугустинчић. Од увођења па до 1993. орден је био додељен око 1400 пута. Јосип Броз Тито је три пута награђен одредом: 1944, 1972. и 1977.
Носиоци ордена су уживали одређене привилегије као што су бесплатна вожња у јавном саобраћају и пензије за чланове породица преминулих народних хероја. Иако су привилегије од тада умањене, државе настале распадом Југославије још увек пружају извесне бенефиције народним херојима. Многе школе и улице у послератној Југославији добиле су имена по народним херојима а многа имена су се задржала у новоствореним државама.
[уреди] Статистике
| За више информација погледајте Списак народних хероја. |
Орденом Народног хероја одликовано је:
- 1322 борца и руководиоца НОВЈ,
- 19 страних држављана,
- 27 војних јединица и установа НОВЈ,
- 8 градова у Југославији и
- 4 организације
До 1957. године додељено 1307 ордена у Југославији, од чега 1220 мушкарцима, а 87 женама.
Према републици рођења (не националности):
- Босна и Херцеговина - 284
- Хрватска - 282
- Србија - 256
- Црна Гора - 247
- Словенија - 156
- Македонија - 63
- иностранство - 17
Према занимању:
- 506 радника
- 207 сељака
- 404 интелектуалца
- 78 бивших чланова краљевске југословенске војске
- 73 чиновника
- 39 других занимања
- 5 непознато
Скоро сви добитници су били чланови Комунистичке партије Југославије (неки су примани и постхумно), а 658 одликованих били су чланови КПЈ и пре Другог светског рата. Већина, њих 1261, се придружила партизанима 1941; из 1942. је било 41 херој и пет из 1943.
Од народних хероја који су погинули у рату:
- 624 је погинуло у борби
- 104 се само убило
- 55 је извршило други вид самоубиства
- 30 је умрло од смртних рана
- 20 је убијено у заробљеништву
- 13 је обешено
- 12 је масакрирано
- 4 је умрло од болести
- 3 је живо закопано
- 3 је задављено
- 1 је набијен на колац
- 1 је испечен на ражњу
- 5 је погинуло у несрећним случајевима
[уреди] Градови-хероји
Градови у СФРЈ који су одликовани Орденом народног хероја Југославије су:
- Београд, одликован 20. октобра 1974. године
- Загреб, одликован 7. маја 1975. године
- Љубљана, одликована 7. маја 1970. године
- Нови Сад, одликован 7. маја 1975. године
- Прилеп, одликован 7. маја 1975. године
- Приштина, одликована 7. маја 1975. године
- Титов Дрвар, одликован 17. маја 1974. године
- Цетиње, одликовано 7. маја 1975. године
[уреди] Остало
[уреди] Страни држављани носиоци ордена
- Сергеј Бирјузов
- Владимир Иванович Жданов
- Павел Никитович Јакимов

