Едвард IV
Из пројекта Википедија
Едвард IV (Руан, Француска, 28. априла 1442. - Дворац Виндзор, 9. априла 1483.), први енглески краљ из династије Јорк и де јуре француски краљ до 29. августа 1475.
Био је најстарији син Ричарда Плантагенета, војводе од Јорка, након чије је смрти у једној од битака Ратова двеју ружа вођеној са племићима наклоњеним династији Ланкастер код Вејкфилда, истакао своје право на енглеску круну. Своје право је темељио на чињеници да је био потомак Лајонела од Кларенса, другог сина енглеског краља Едварда III
Уз помоћ утицајног Ричарда Невила, грофа од Ворвика, који је кроз Едварда желио остварити своје амбиције, тоеком 1461. поразио је војску племића наклоњених династији Ланкастер, те се исте године, након што су Хенрик VI и његова борбена супруга Маргарета Анжујска избегли у иностранство, прогласио енглеским краљем. Едвард је, за разлику од Хенрика VI, био јак, енергичан и популаран, те је у том, спољнополитички (војни порази у Француској) и унутарополитички (Ратови двеју ружа и потпуни хаос у земљи) неповољном тренутку за Енглеску, био за многе боље решење него Хенрик VI
Након што је, поразивши своје противнике из клана Ланкастер, постао краљ, Едвард је убрзо дошао у политички сукоб са својим политичким ментором, грофом од Ворвика уз чију је непроцењиву помоћ и освојио круну, будући да се потајно оженио са удовицом Елизабет Вудвил, противно грофовим саветима и жељама, и самим тим омогућио рођацима своје нове супруге велики утицај на власт. Едвард је такође, противно жељама грофа од Ворвика почео самостално да води политику мимо његове воље. Све споменуто ослабило је грофову моћ, па је постао Едвардов политички противник, те је изазвао побуну и повео војску на Едварда.
Године 1469. Едвард је војно поражен од стране грофа од Ворвика, и убрзо је и заробљен. Гроф од Ворвика је покушао да влада у Едвардово име, али се томе противило остало утицајно племство па је гроф био присиљен да Едварда пусти из заробљеништва. Едвард је покушао да се измири са грофом, али је гроф 1470. поновно, али овај пута неуспешно, покренуо побуну и након пораза морао да напусти Енглеску избегавши у Француску. Гроф од Ворвика је у Француској сковао нову заверу, овог пута са својим бившим најљућим противницима које је поразио, Хенрик VI и његовом супругом Маргаретом. Они су уз помоћ Француске војно напали Едварда који је, поражен, напустио Енглеску и побегао у Бургундију. Хенрик VI је 1470. поново враћен на трон, али за кратко.
Едвард и Карло, војвода бургундски, који је на Едвардову молбу покренуо војску, искрцали су се у Енглеској, те су 1471., у неколико битака поразили противнике, убивши грофа од Ворвика, Хенриковог сина Едварда, и заробивши самог Хенрика, којег је Едвард убрзо дао и убити. Након тога је војно поразио и смањио политички утицај клана Ланкастер на енглеској политичкој и династичкој сцени.
Едвард је 1475. објавио рат Француској у којем је успешно поразио у више наврата француску војску, и Француској наметнуо плаћање високих новчаних контрибуција у замену на његово одустајање од права на француску круну.
Едвард се 1483. разболео, те убрзо умро, а наследио га је син Едвард ког је убрзо са власти срушио брат покојног Едварда, Ричард III.


