Пчеларство
Из пројекта Википедија
Пчеларство (или апикултура, од латинске речи apis - пчела) је врста пољопривредног занимања које подразумева гајење и искоришћавање медоносне пчеле у кошницама за добијање директних или индиректних користи. Место где се узгајају пчеле назива се Пчелињак.
Директне користи од бављења пчеларством пчелар добија у следећим производима: мед, пчелињи восак, пчелињи отров (убод), матична млеч, цветни прах (полен, пелуд), прополис, као и ројеве и матице зарад репродукције у пчеларству.
Индиректна корист коју даје пчеларство опрашивањем пољопривредног биља, знатно је већа од директне, за око 100 до 150 пута, јер у природи око 80% биљака су ентомофилне (биљке које опрашују инсекти). Око 150 културних биљака на подручју Балкана захтева опрашивање помоћу пчела.
Пчеларење може да буде:
- хоби;
- додатни посао;
- комерцијални посао.
Садржај |
[уреди] Историја пчеларства
Пчеларство је једно од најранијих занимања човека. Старије је од ратарства, па можда и од сточарства. Предак данашњег човека није узгајао пчеле, већ их је тражио у шупљинама дрвећа и стена. Пчеле је уништавао, а одузимао им мед и восак, зачи »ловио« је пчеле. Најстарији податак о пчеларству потиче из каменог доба. Нађен је у пећини код Бакора у Шпанији, старје око 30.000 година и на њему је представљено узимање меда из стене.
Стари Египћани и Асирци су међу првим узгајали пчеле. Познавали су и методу одузимања меда а да не униште пчеле. У многим гробницама нађени су рељефи на којима су насликане пчеле и мед у саћу. Стари Грци примили су вештину пчеларења од Египћана, а Римљани од Грка.
У извештају Прискуса Ретора о писму византијског цара Теодосија Другог (408-450) хунском владару Атили наводи се да су војници у рату добијали уместо хране кашику, а уместо вина медос. Медос (мед с грчким додатком ос) је медовина, омиљено пиће старих Словена. Употреба медоса (медовине) у Панонској низији, где су тада владали Хуни, показује да су Словени, насељени око реке Дунава и Тисе, били главни произвођачи медоса, јер је реч мед није ни грчка ни хунска, већ словенска.
Након коначног насељавања Јужних Словена на Балкан пчеларство је добило још већи привредни и културни значај. Мед и восак су произвођени не само за становништво и војску, већ и за трговину. Сачувани су одређени писмени споменици српских владара који то потврђују. Тако у писму Стефана Првовенчаног, којим је регулисана трговина Дубровчана, стоји измеђуосталиг и ово:
Краљ Урош, дајући Дубровчанима привилегије да тргују по српским земљама, наређује:
За време Краља Милутина пчелари су били ослобођени свих других дужности, па и војних. Зато из чињенице да је мед у Средњем веку био цењени артикал трговине, може се закључити да су услови за пчеларење тада били добри и да су пчелари били мајстори свог посла. Пчеларство је тада било цењено зато што се мед користио као замена за шећер, који је био скупа намирница.
С пропашћу српских држава, пропали су и велики пчелињаци манастира и српске властеле. Међутим, поред свих ратова и осталих друштвених недаћа, српски сељак је наставио да и даље гаји пчеле све до данас.
[уреди] Врсте пчелињака
- Стационирани пчелињак - пчелињак у ком су кошнице током целе године на једном месту.
- Селећи пчелињак - пчелињак у коме се кошнице селе на подручја где у зависности од доба године цветају медоносне биљке.
- Екопчелињак - пчелињак у ком се пчеле узгајају на
посебан (еколошки) начин уз надзор државних институција.
[уреди] Пчеларски прибор
Поред незаобилазне кошнице, за основно бављење пчеларством потребни су: димилица, пчеларска капа, нож за отварање кошница, кавези за матице, сандуче за пчеларски прибор, сандук за преношење оквира, неколико матичних решетки и ситан алат (чекић, клешта, ексери и др.).
[уреди] Димилица
Димилица служи за умиривање пчела. То је справа која се састоји из меха и лимене ваљкасте кутије са ложиштем и затварачем. Испод ложишта које се налази с доње стране се налази цевчица кроз коју мех убацује ваздух. Струјање ваздуха чини да запаљени материјал гори и да дим млазевима излази кроз отвор. Ако се неколико млазева дима нанесе на пчеле, оне ће да усисају одређену количину меда. Када довољно напуне желудац медом, постаће троме и мирне.
Прекомерно задимљавање пчела, нарочито при хладнијим данима, није препоручљиво јер тиме пчела оптерећује свој желудац што може да изазове појаву ноземозе.
[уреди] Пчеларска капа
Пчеларска капа штити главу пчелара од пчелињих убода. Капа са мрежом мора да буде провидна и због тога се најчешће прави од црног памучног конца.
[уреди] Нож за отварање кошнице
Нож за отварање кошнице је битна справа у пчеларству и зато га пчелар увек мора имати при руци. Подешен је за стругање, чишћење, раздвајање оквира и тела итд.
[уреди] В. такође
[уреди] Литература
- Тихомир Р. Јевтић, „Живот и гајење пчела“, Београд 1974.

