Битка за Шабац 1941.

Из пројекта Википедија

Напад на Шабац договорен је 19. сепембра 1941. године у селу Маови, на састанку између команданта Церског четничког одреда капетана Драгослава Рачића и команданта Мачванског партизанског батаљона Небојше Јерковића, који је пристао да током напада на Шабац своје снаге стави под команду Драгослава Рачића. Постигнут је договор о плану напада и свака јединица је имала свој сектор и задатак. Почетак напада уговорен је за 22. септембар 1941. сат уочи поноћи.

Садржај

[уреди] Састав четничких и партизанских снага пред напад

Церски четнички одред је имао: Штаб одреда, четири батаљона, Митраљеска чета опремљена оружјем заробљеним од Немаца, једна батерија хаубица од 100 мм 14/19 и Вод смрти (специјална бомбашка јединица). Командо особље су сачињавали: артиљеријски капетан прве каласе Драгослав Рачић, командант одреда; коњички поручник Војислав Туфегчић, ађутант; интендантски потпоручник Александар Гордић, интендант одреда; капетан Лукић, војни - судски одељак; коњички капетан друге класе Миливоје Ковачевић, командант првог батаљона; артиљеријски капетан дриге класе Милорад Чупић, командант другог батаљона; пешадијски капетан друге класе Станимир Васић, командант трећег батаљона; коњички поручник Милун Миловић, командант четвртог батаљона; артиљеријски капетан друге класе Милош Словић, командант артиљерије; наредник Милан Пушић, водник бомбашког вода. Међутим, насупрот снажном и добро вођеном Рачићевом одреду, партизани су тада за напад на Шабац располагали свега једним батаљоном бораца под командом партизанског вођа Небојше Јерковића.

[уреди] Немачке снаге у Шапцу

Немци су у Шапци имали око 1.000 војника, с тим што је генерал Беме још 21. септембра наредио да им из Срема дође у помоћ ојачана 342. пешедијска дивизија, управо доводена из Немачке.

[уреди] Битка

Знак за напад на Шабац дат је испаљивањем топовске гранате са Бећиног Брда, испод села Јевремовца, 22. септембра 1941. године у 23 часа увече. Четнички Први батаљон под командом капетана Ковачевића налазио се на десном крилу све до реке Саве, са задатком да изврши рушење пруге Шабац - Рума; да онеспособи електричну централу; да потом напредује ка граду и да настоји до зоре да стигне до линије Електрична централа - Доњошорска школа. Ако у току ноћи град не падне, наређење је било да се све јединице забарикадирају на освојеним линијама и да понову акцију крену са првим мраком следећег дана. Задатак поверен Првом батаљону био је извршен.

Његов командант и део бораца чак су стигли до центра града, где их је затекла зора. Ковачевић и поручник Виде Богдановић, добар познавалац Шапца, са још 27 бораца су се склонили у једну кућу близу шабачке пијаце. Ту су провели цео дан страхујући да их Немци, који су туда пролазили открити. Следеће ноћи, под заштитом мрака и под веома опасним околностима, успели су да се пробију до фабрике "Зорке", који су били већ запосели војници Ковачевићеве чете.

Капетан Чупић са његовим Другим батаљоном извршио је напад према распореду, ослањајући се десно на Први, а лево на Трећи батаљон. Капетан Васић са Трећим батаљоном, такође је ступио у борбу на свом сектору, држећи везу са Другим батаљоном десни и Четвртим батаљоном лево од њега. Поручник Миловић са Четвртим батаљоном такође је приступио извршењу свог задатка, ослањајући се десно на Трећи батаљон, али са отвореним левим крилом. Лево крило Четвртог батаљона и тај сектор је требало да покрива Мачвански партизански батаљон са око 250 бораца, на челу са Небојшом Јерковићем. Партизан су имали задатак да држе простор око моста на реци Сави и да дејствовањем спрече Немце у довлачењу појачања са Кленка, али су партизани остали на почетним положајима. Остајући на почетним положајима они су угрозили не само Четври батаљон, већ читав план напада.

Вод смрти, на челу са наредником Пушићем, имао је најтежи задатак при нападу на Шабац. Распоређен по тројкама, имали су задатак да се пробију до немачких бункера одакле су дејстовали њихова аутоматска оруђа и да их нападну бомбама и бензинским боцама. Нико тако јуначки није извршио свој задатак у нападу на Шабац као бомабши Церског четничког одреда; оправдали су своје име Вод смрти! Сви су они, њих 40, оставили своје младе живота на улицама Шапца, покошени немачким рафалима - сви осим једног, који се вукући по земљи, тек после три дана успео да дође до четничких положаја. Током 23. септембра четници су јурошали на млин "Јединство", најјаче немачко утврђење. Партизани су и даље остали на почетним положајима, иако су четници два пута захтевали да и они предузму акцију. Напад на млин није успео. Драгослав Рачић је наредио демонстративни јуриш свих јединица, да би одреди који су продрели у град успели да се повуку. Током дана четничке положаје око Шапца бомбардовали су немачки авиони и артиљерија са леве обале Саве. Губици четника износили су 29 погинулих.

Борба је узела велики замах у току ноћи и када су Немци осетили да је простор према Савском мосту слободан, они почеше да довлаче своја појачања из Кленка. Поручник Маловић је убрзо увидео да нема везу на левом крилу његовог батаљона, али се ипак надао да ће партизани ипак ступити у дејство и извршити свој задатак. Узалуд: комунисти се ни за стопу нису померили напред, а о некаквом ступању у борбу није били ни говора. У ноћи 23. и 24. септембра Мачвански партизански батаљон напустио је положаје и повукао се у правцу Јадра.

Пред зору Немци су појачањима из Кленка све више угрожавали лево крило четничког Четвртог батаљона, који је водио огорчене борбе. Пошто су Немци због повлачења партизана успели да довуку свеже снаге са моторизацијом и артиљеријом, као и због непрестаног дејства авиона и топова на четничке положаје, Драгослав Рачић је одлучио о обустави напада и издао је налог за повлачење из града у правцу Цера. У три сат поподне, 24. септембра, Саву прелази ојачана 342. немачка дивизија, праћена хрватским јединицама.

[уреди] Види још


[уреди] Извор

  • Милослав Самарџић, Дража и општа историја четничког покрета, I - том, стр. 117 - 119.
  • Душан Трбојевић, Церско - мајвичка група корпуса пуковника Драгослав Рачића, стр. 32 - 36.