Српско народно позориште

Из пројекта Википедија

амблем СНП-а

Српско народно позориште је најстарији професионални театар у Срба. Основано је 1861. године у Новом Саду и од онда непрестано функционише.

Садржај

[уреди] Историјат

Крајем 1860. године, у Српском дневнику, Јован Ђорђевић почиње да објављује своје познате чланке у прилог оснивања Српског народног позоришта у Новом Саду, тада центру српске културе у Аустро-Угаркој монархији. У то време, на територији бивше Југославије, није деловало ни једно позориште на језицима југословенских народа. Годину дана касније, 28. јула (16. јула по старом календару) 1861., на седници Српске читаонице у Новом Саду, којом је председавао Светозар Милетић, основан је први професионални театар под именом Српско народно позориште, са задатком да:

»...позоришну уметност у нашем народу подиже, њен опстанак и развитак стално утврђује и на свагда обезбеђује, да народној драми, а с њоме и народној књижевности нов полет даје, да школу и семениште установљава за оне рода нашег синове и кћери, који се овој племенитој вештини посветити желе, да позоришну струку, трудом и оскуством вештих, образованих и одушевљених мужева на онај степен висине и савршенства узноси, са којих ће нам позориште за цео народ постати школом морала, узором и обрасцем доброг укуса, носиоцем просвете и изображености, будилником народне свести, чуваром народног духа и језика, огледалом сјајне и тужне прошлости и благовесником сретније будућности наше.«

За првог управника СНП-а је постављен Јован Ђорђевић, а налазило се у згради коју је тзв. »позоришту Дунђерских« у дворишту садашњег хотела »Војводина« у центру Новог Сада. Ту се налазило до 1928., када зграда страда у пожару.

Године 1868., СНП гостује у Београд. Кнез Михајло, одушевљен новосадским глумцима, позива Јована Ђорђевића да и у Србији оснује стално позориште. Прихватајући позив као част и изазов, управник са собом одводи и половину новосадског ансамбла и седам година после настанка СНП-а, у Београду се оснива Народно позориште.

Српско народно позориште се одржало јер је заиста било народно. Његови глумци нису били само уметници, него и културни мисионари који су сампорегорно и постојано, животном речју са позорнице битно утицали на свест народа. У позоришту је, у првим данима свога рада, највећи део времена проводило на гостовањима, израсла група великана глумишта: Димитрије Ружић, Драгиња Ружић, Лаза Телечки, Миша Димитријевић, Илија Станојевић, Димитрије Спасић, Драга Спасић, Милка Гргурова, а међу њима и највећи уметник српског глумишта, чаробњак који је на позорници могао све, Пера Добриновић, чији се и споменик, уз споменик Јована Стерије Поповића, налази испред нове зграде СНП-а. То је први споменик који је подигнут једном глумцу у бившој Југославији.

Након што је »позориште Дунђерског« изгорело, позориште се сели у тадашњи »Меморијални Дом краља Александра«, касније »Дом културе« и данашње »Позориште младих« у улици Игњата Павласа. У периоду од настанка до Другог светског рата, позориште је мењало своје име: »Летеће дилетантско позориште«, »Новосадско-осјечко позориште«, »Дунђерско позориште«, »Народно позориште Дунавске бановине«.

Након Другог светског рата, у позориште добија име »Војвођанско народно позориште«. У њему се оснивају нове уметничке јединице, Опера и Балет. Од новембра 1951., враћа му се првобитно име, а од 1956. се у њему одиграва и Стеријино позорје, фестивал домађег драмског стваралаштва, које је основано на иницијативу која је потекла из СНП-а.

Током своје историје, након Јована Ђорђевића, позориште су водили многи управници, међу којима је најзначајнији Милош Хаџић, чији се период назива и »златним периодом СНП-а«.

Године 1981., у 120. сезони, позориште добија нову зграду у коју је ушло 28. марта и тај дан је установљен као »Дан СНП-а« када се сумирају једногодишњи уметнички резултати и награђују најбоља индивидуална и колективна уметничка остварења.


[уреди] Историјат драме Српског народног позоришта

Од првих дана, глумци Српског народног позоришта били су и културни мисионари који су битно утицали на културни идентитет и свест нације. У позоришту које је, првих година свог постојања било најчешће на турнејама, израсла је група великих глумаца: Димитрије Ружић, Драга Спасић, Лаза Телечки, Миша Димитријевић, Илија Станојевић, Димитрије Спасић, Јефта Душановић и, међу њима необичан човек, чаробњак који је на сцени могао баш све, највећи уметник српког глумишта - Пера Добриновић. 1981. године, када је отворена нова зграда СНП-а, Пери Добриновићу је подигнут споменик (рад вајара Миланка Мандића). Био је то први споменик глумцу у тадашњој Југославији.

После гостовања у Београду 1868, Кнез Михајло, одушевљен новосадским глумцима, позива Јована Ђорђевића да оснује стално позориште у Србији. Прихватајући позив као изазов и част, управа је половину ансамбла повела са собом, и седам година после Српског народног позоришта основано је Народно позориште у Београду.

И у послератном периоду Драма Српског народног позоришта је одржала своју славу. Најистакнутији међу глумцима тог периода свакако су били: Петар Петковић, Станоје Душановић, Петар Вртипрашки, Витомир Љубичић, Синиша Раваси, Љубица Раваси, Стеван Шалајић, Иван Хајтл, Миодраг Лончар, Тихомир Плескоњић, Мира Бањац, Милица Радковић, Велимир Животић, Раде Којадиновић, Заида Кримшамхалов, Добрила Шокица, Јелица Бјели, Стеван Гардиновачки...

И данас Драми Српског народног позоришта делује ансамбл изванредних глумаца који изводи представе највећих светских класичних и модерних, страних и домаћих аутора.

Квалитету и репутацији Драме Српског народног позоришта неизмерно су допринели значајни уметници који су у њему радили или раде и данас. Неизбрисив траг оставили су редитељи: Јуриј Ракитин, Јован Коњовић, Боривоје Ханауска, Радослав Веснић, Јован Путник, Димитрије Ђурковић, Јосип Кулунџић, Дејан Мијач, Никола Петровић, Душан Јовановић, Љубомир Муци Драшкић, Желимир Орешковић, Воја Солдатовић, Љубиша Ристић, Стево Жигон, Вида Огњеновић, Бранко Плеша, Егон Савин, Љубослав Мајера, Радослав Миленковић, Кокан Малденовић, Даријан Михајловић, Жанко Томић, Предраг Штрбац... Као и сценографи: Миланко Шербан, Стеван Максимовић, Владимир Маренић, Ђорђе Табаковић, Владислав Лалицки, Милета Лесковац, Миодрага Табачког, Герослава Зарић, Борис Максимовић, Далибор Тобџић...; костимографи: Соња Шербан, Стана Јатић, Дора Душановић, Божана Јовановић, Љиљана Драговић, Бранка Петровић, Анамарија Михајловић, Миланка Берберовић, Јасна Петровић-Бадњаревић, Мирјана Стојановић-Маурич, Бојана Никитовић, Марина Сремац...; композитори: Душан Стулар, Зоран Христић, Војислав Воки Костић, Габор Ленђел, Стеван Дивјаковић, Ксенија Зечевић, Предраг Пеђа Вранешевић, Бата Нонин...; кореографи: Марина Олењин, Георгије Македонски, Ика Отрин, Крста Кузмановски, Мирјана Поповић, Бранко Маринковић, Борис Тонин, Вера Костић, Лидија Пилипенко, Владимир Логунов, Крунислав Симић, Нада Кокотовић, Оливера Ковачевић Црњански, Милан Лазић..., као и аутора сценског покрета: Иван Клеменц, Ферид Карајица... Желећи да допринесе афирмацији младих талентованих драмских писаца и обогати позоришну продукцију у земљи, Српско народно позориште је 2004. покренуло Пројекат три - Конципиран као фестивал нове српске драме, аутора који до сада нису извођени на професионалним позорницама домаћих театара.

[уреди] Нова зграда СНП-а

Нова зграда СНП-а
Нова зграда СНП-а

Нова зграда, бело мермерно здање у центру Новог Сада, на Позоришном Тргу, се простире на преко 20 000 квадратних метара и има највећу позоришну сцену у Србији и Црној Гори. Поседује три сцене, Велику сцену »Јован Ђорђевић« са 940 места, Малу сцену »Пера Добриновић« са 373 места и Камерну сцену. Опремљена је са пробним салама за хор и оркестар, балетском салом и великим бројем сценских и техничких радионица.

[уреди] Уметничке јединице и управа

Садашњи управник Српског народног позоришта је Миливоје Млађеновић.

Директор УЈ Опера је диригент Берислав Скендеровић. У оквиру опере раде и Хор и Оркестар СНП-а.

Директор УЈ Балет је првак балета Растислав Варга.

Директор УЈ Драма је редитељ Душан Петровић.

Ове три уметничке јединице опслужују Радне јединице Техника, Маркетинг, као и заједничке службе.

[уреди] Уметници СНП-а

[уреди] Глумци

Новак Билбија - првак

Радоје Чупић - првак

Душан Јакишић - првак

Зоран Богданов - првак

Лидија Стевановић - првакиња

Гордана Ђурђевић-Димић - првакиња

Александра Плескоњић-Илић - првакиња

Мирјана Гардиновачки - првакиња

Југослав Крајнов

Александар Гајин

Драгиња Вогањац

Мирослав Фабри

Тијана Максимовић

Јована Стипић

Игор Павловић

Драгомир Пешић

Предраг Момчиловић

Гордана Каменаровић

Милован Филиповић

Миодраг Петроње

Гордана Јошић-Гајин

Милорад Капор

Милан Шмит

Оливера Стаменковић

Ксенија Мартинов-Павловић

Драган Којић

Љубица Ракић

Александра Царић

Васа Вртипрашки

Миодраг Петровић

Јелена Антонијевић

Михајло Плескоњић

Анка Поповић

Софија Стипић

Ваља Вејин

Лена Богдановић

Ивана Крстић

Рената Виги-Лукић

Звјездана Томашевић-Јосифов



[уреди] Певачи

  • Валентина Миленковић - сопран
  • Милица Стојадиновић - сопран
  • Данијела Јовановић - сопран
  • Свитлана Декар - сопран
  • Санела Митровић - сопран
  • Сенка Солдатовић - сопран
  • Весна Аћимовић - сопран
  • Марина Павловић-Бараћ - мецосопран-алт
  • Јелена Штулић - мецосопран
  • Виолета Срећковић - мецосопран
  • Славољуб Коцић - тенор
  • Саша Штулић - тенор
  • Александар Манојловић - тенор
  • Саша Петровић - тенор
  • Ненад Маринковић - тенор
  • Игор Ксионжик - тенор
  • Миодраг Милановић - баритон
  • Бранислав Вукасовић - баритон
  • Васа Стајкић - баритон
  • Бранислав Јатић - бас
  • Владимир Зорјан - бас

[уреди] Играчи

  • Оксана Сторожук
  • Маја Грња
  • Мирјана Дробац
  • Андреја Кулешевић
  • Оливера Ковачевић-Црњански
  • Милан Лазић
  • Андреј Јосиф Колчерију (Andrei Iosif Colceriu)
  • Драган Влалукин
  • Флавијус Тиберију Сасу (Flavius Tiberiu Sasu)
  • Тони Ранђеловић
  • Ливију Михај Хар (Liviu Mihai Har)
  • Ђулио Милите (Giulio Milite)

[уреди] Диригенти

[уреди] Режисери

[уреди] Спољашње везе

Други језици