Амонијак
Из пројекта Википедија
Амонијак је хемијско једињење азота и водоника са молекулском формулом NH3. При нормалним условима амонијак је гас. То је отрован гас, корозиван је за неке материје, карактеристичног је непријатног мириса.
| Амонијак | |
|---|---|
| Уопштено | |
| Име по ЈУПАКу | Амонијак |
| Тривијална имена | Нитрозил |
| Молекулска формула | NH3 |
| Моларна маса | 17.03 g/mol |
| Особине | Безбојан гас са непријатним мирисом |
| CAS број | [7664-41-7] |
| Особине | |
| Густина и Агрегатно стање | .6813 g/L, гасовито |
| Растворљивост у води | 54 g/100 ml |
| Температура топљења | -78.27 °C (195.42 K) |
| Температура кључања | -33.49 °C (240.74 K) |
| Киселост (pKa) | 34 |
| Термодинамички подаци | |
| Стандардна енталпија ΔfH°гас | -45.92 kJ/mol |
| Стандардна моларна ентропија S°гас |
192.77 J·K−1·mol−1 |
| Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|
Садржај |
[уреди] Особине
Молекули амонијака имају облик правилног тетраедра. Ова форма и даја молекулу велики диполни моменат и, поред разлика у електронегативности, узрок је што је амонијак поларан. Услед поларности амонијак је растворљив у поларним протичним неорганским растварачима као што је вода.
Азотов атом у молекулу има један слободан електронски пар, па се амонијак понаша као Луисова база. У киселом или неутралном воденом раствору амонијак може да се сједини са хидронијум јоном (H3O+), при при чему се ослобађа молекул воде (H2O) и формира позитивно наелектрисан амонијум јон (NH4+) који има облик правилног тетраедра. Формирање амонијум јона зависи од pH вредности раствора.

[уреди] Примена
Најважнија област у којој се користи амонијак је производња азотне киселине Оствалдовим методом. Такође користи се за производњу азот(II)-оксида, који је уједно и прво прекурсорско једињење у производњи нитратне киселине.

Амонијак се употребљава у производњи вештачких ђубрива, експлозива и полимера. Такође амонијак је и састојак неких детерџената за стакло.
Течан амонијак се користи и као растварач. Такође амонијак се примењује у расхладним уређајима.
[уреди] Добијање и распрострањеност
Може се добити директном синтезом азота и водоника (Хабер-Бошова синтеза):

Такође може се добити дејством калцијум оксида на амонијум-хлорид, као и дејством воде на магнезијум-нитрид:


У Атмосфери се налази у веома малим количинама а настаје процесом распада животињских или биљних материја. Амониум хлорид и амониум сулфат су нађени у вулканским областима на. Кристали амониум бикарбоната се налазе у измету неких морских птица неких слепих мишева (гуано). Амонијумове соли се могу срести и у морској води. Супстанце кои сaдрже амонијак или су сличне њему називају се амонијакалне супстанце.
[уреди] Растворљивост соли
| Растворљивост (g на 100 g) | |
|---|---|
| Амонијум ацетат | 253.2 |
| Амонијум нитрат | 389.6 |
| Литијум нитрат | 243.7 |
| Натријум нитрат | 97.6 |
| Калијум нитрат | 10.4 |
| Натријум флуорид | 0.35 |
| Натријум хлорид | 3.0 |
| Натријум бромид | 138.0 |
| Натријум јодид | 161.9 |
[уреди] Спољашње везе

