Списак римских легија

Из пројекта Википедија

Садржај

[уреди] Укратко о развоју легија

[уреди] Рана република

Постоје штуре информације о римским легијама, које су се можда састојале од 1000 регрута из сваке од три трибе из периода раног краљевства. До краја V века п.Х.р. легије су бројале до 6000 људи, али Полибије, пишући око [[150].г.п.Х.р]], обезбеђује најранији детаљан опис легијских структура и, највероватније, је мислио на војску после рата против Ханибала. Величина легије је варирала између 4200 и 5000 људи подељених у 30 манипула поређаних у 3 линије; док су лако оклопљене јединице – велити, формирале заклон, хастати (копљаници) и принципи (главни људи), изабрани на основу година и искуства, распоређени у два реда, праћени најискуснијим војницима (триарији или људи трећег реда). Легијама је подршку пружало по 300 коњаника.

[уреди] Од Гаја Марија до битке код Акциума

Гају Марију је приписана промена у тактичкој структури легија од манипула у кохорте, иако се у пракси овај помак највероватније одвијао поступније; било је 10 кохорти, а свака се састојала од 6 центурија од по 80 људи, јачајући снагу легије на 4800 људи, иако је прва кохорта можда била већа. Отприлике у ово време је орао (aquila) усвојен као симбол сваке легије, персонификујући њено перманентно постојање. Велити и легионарска коњица били су замењени специјалним помоћним трупама које су се састоје од странаца или људи из освојених земаља.

[уреди] Принципат

Октавијан Август је од преживелих легија из периода тријумвирата формирао стајаћу, професионалну војску са којом је планирао да изађе у сусрет свим војним потребама. 14.г. било је 25 легија у служби, повећавајући се током владавине династије Севера до 33 легије. Свака легија, организована у кохорте, са 120 коњаника, укључујући око 5400 људи, имала је свој број и почасни назив и њоме су командовали сенатски легати легије, осим у Египту и касније у Месопотамији (анектираној 198.г.) где су легије биле под командом коњаничких префеката. Легионари су били регрутовани међу римским грађанима и, у све већем броју, из провинција, тако да је, до доба Хадријана, мало Италијана служило у легијама. Поред тога, тежило се томе да војници буду регрутовани локално, зато што су легијама биле потребне сталне базе. Од касног I века легионари су служили 25 година и примали су плату од 1200 сестерција. Плата је допуњавана донацијама, а легионари су добијали и годишњу плату и уживали разне правне привилегије.

[уреди] Доминат и позно царство

Диоклецијан је подигао број легија на, намање 67, иако можда нису задржале свој традиционални састав. Под Константином I "Великим" многе су остале а друге су биле основане, иако су оне (легије) у копненој војсци бројале само 1000 људи и којима су командовали трибуни. Граничне трупе су се састојале делом од традиционалних легија, можда до половине своје уобичајене снаге, а њима су командовали префекти.


[уреди] Појединачне легије

Legio I : првобитно формирана од стране Јулија Цезара или Ц. Вибуса Панса Цетрониануса; служила је под Октавијаном од 41. г. н.е.; можда је легији одузет назив “Augusta” пошто се осрамотила у Шпанији 19. г. н.е. Служила је на Рајни од око 16. г. н.е. до 69. г. са базом у Ара Убиоруму (данашњи Келн) од 9. г, касније у Бони (данашњи Бон); једна од легија које су учествовале у Вителијевом маршу на Рим; расформирана 70. г. због сарадње са побуњеником Јулијем Цивилом (лат. Iulius Civilis); можда су неки од њених војника били укључени у VII legia Gemina; добила је име "Germanica" због службе на Рајни .

Legio I Adiutrix (“Помоћник”): формирина је од стране Нерона 66. или 67. г. од морнара у Мизенуму (лат. Misenum); као формалну легију ју је организовао Галба. Борила се код Бедриакума (лат. Bedriacum) – данашње Кремоне за Отона, заробивши орла XXI легије Rapax; Вителије ју је послао у Шпанију. 70.г. пребачена је у Могонциакум (лат. Mogontiacum) - [данашњи Мајнц] у Горњој Германији, а око 86. г. у Панонију. Вероватно је била послата у Мезију током Домицијанових похода на Децебала, али је до 97.г. Бригециу (лат. Brigetio) у Горњој Панонији; Трајан јој је доделио назив "pia fidelis" (“одана и верна”); учествовала је у Дачким ратовима и можда је остала као део гарнизона у Дакији; вероватно је пратила Трајана у Парћанском походу, а вратила се са Хадријаном на Дунав; од око 120.г. била је стационирана у Бригециу у Горњој Панонији.

Legio I Italica: формирао ју је Нерон од Италијана, вероватно 66.г. ради планиране Каспијске експедиције. Послата је у Галију 69.г, стационирана у Лугдунуму (данашњи Лион); подржала је Вителија у другој бици код Бедриакума; Веспазијан ју је послао у Мезију; била је стационирана у Нове (лат. Novae) - [данашњи Свиштов, у Бугарској].

Legio I Macriana Liberatrix (“Макријанова ослободилачка”): формирао ју је Л. Клодијус Макер 68.г, побуњени гувернер римске провинције Африке; распустио ју је Галба.

Legio I Minervia: формирао ју је Домицијан 83.г. са називом Flavia Minerva (Срећна Минерва (Домицијан је посебно поштовао Минерву), од онда је стационирана у Бони (данашњи Бон) у Доњој Германији. Назив pia fidelis Domitiana (“Домицијанова одана и верна”) јој је додељен за лојалност у устанку Л. Антонија Сатурнина (лат. L. Antonius Saturninus), легата Горње Германије 89.г. Учествовала је у Трајановим Дачким ратовима и Парћанском походу Луција Вера (162166.г. ).

Legio I Parthica (“Парћанска”): формирао ју је Септимије Север пре 197.г. а име је добила у част његовог Парћанског похода; била је стационирана у Месопотанији, у Сингари.

Legio II Adiutrix (“Помоћник”): Веспазијан ју је прихватио као званичну легију од 7. марта 70.г, од када је носила назив pia fidelis (“одана и верна”); највероватније се већином састојала од морнара које је првобитно регрутовао Нерон из флоте у Мизенуму, а неке од њих је Вителије послао да се супротставе Веспазијановом напредовању, али су се предали код Нарниа. Борила се против Јулија Цивила (лат. Iulius Civilis) и пратила је Q. Petilliusa Cerialisa до Британије 71.г; базирана у Линдуму (данашњи Линколн) и на крају, до времена Агриколе, у Деви (данашњи Честер). Премештена је на Дунав око 87.г. или касније, познато је да је била на операцијама у Мезији до 92.г; после тога је стационирана у Аквинкуму (лат. Aquincum) (данашња Будимпешта) у Доњој Панонији, учествујући у Трајановој инвазији на Дакију; учествовала је у Веровом Парћанском походу (162166.г.).

Legio II Augusta: могуће је да ју је основао Ц. Вибиус Панса 43.г.п.Х.р.; Аугуст ју је поново конституисао, а по њему је и добила име, можда због победе; служила је у Шпанији од 30.г. п.Х.р, пребачена је у Германију после 9.г; од 17.г. имала је базу у Аргенторатеу (дан. Штразбург); учествовала је у Клаудијевој инвазији на Британију 43.г; од 74. до 75.г, а била је за стално стационирана у Исци (данашњи Керлион).

Legio II Italica: саставио ју је Марко Аурелије од италијанских регрута око 165.г, ускоро је постала Норикумски гарнизон, стациониран у Лочици, затим у Албингу, а од Комодових напредовања у Лауриакуму (лат. Lauriacum, данашњи Лорх, нем. Lorch). Била је позната као Italica pia (“италијанска одана”) од свог оснивања; између 192. и 200.г. заслужила је и назив fidelis (“верна”).

Legio II Parthica: основао ју је Септимије Север пре 197.г; добила је име у част Парћанских похода; од око 202.г. стационирана је у Албануму, 21 километара јужно од Рима и била је прва легија у царском периоду која је имала сталну базу у Италији, где је остала до 312.г. Путовала је на исток због Каракалиног Парћанског рата; под Елагабалом је имала имена pia fidelis felix aeterna (“одана, верна, срећна, вечна”).

Legio II Traiana Fortis (“Трајнова храбра”): формирао ју је Трајан, вероватно око 105.г. и дао јој име по самом себи; то је друга легија коју је основао цар. Касније је стационирана у Сирији, а затим је пребачена у Египат око 125.г, са базом у Никополису (лат. Nicopolis), близу Александрије.

Legio III Augusta: вероватно ју је основао Ц. Вибиус Панса 43.г. п.Х.р. или Октавијан Август 41/40.г.п.Х.р; стационирана у римској провинцији Африци вероватно од 30.г. п.Х.р. па даље, прво у Амедари (лат. Ammaedara) - [данашња Хаидра], затим у Тевестеу (лат. Theveste) - [данашња Тебеса] под Веспазијаном, и коначно (око 98.г. најкасније) у Ламбесису (лат. Lambaesis) - данашњи Ламбесе; носила је своје име од неке победе под Августом; распустио ју је Гордијан III 238.г. због подршке побуњеном легату Капелијану (лат. Capellianus); Валеријан ју је поново конституисао 253.г.

Legio III Cyrenaica: вероватно ју је основао Марко Емилије Лепид или Марко Антоније пре 30. г. н.е.; била је стационирана у Египту за време раног периода Августове владавине; име је добила по служби у Кирени. При смањењу Египатског гарнизона, била је у бази у Никополису са XXII legiа Deiotariana; можда је привремено била у саставу првобитног гарнизона римеске провинције Арабије, анектиране 106.г, али је ускоро можда била замењена VI legiа Ferrata; учествовала је у Трајновом Парћанском рату пре него сто се вратила у Египат (о чему сведочи зимовник из 119. г.); затим се преселила у Арабију (потврђено је за годину 140.), стационирана је за стално у Бостри.

Legio III Gallica: основао ју је Јулије Цезар; касније се борила уз Марка Антонија на Истоку; назив показује да је служила у Галији 4842. г. н.е. Била стационирана у Сирији од 30. г. н.е., па надаље. Нерон ју је пребацио у Мезију непосредно пре смрти; борила се за Веспазијана у другој бици код Бедриакума; 70.г. вратила се назад у Сирију; не зна се када је тачно премештена у базу у Рафанеи (лат. Raphanea), остајући тамо током II века. Када је Септимије Север поделио Сирију, саставио је Феничански гарнизон; распуштена је због побуне против Елагабала у зиму 218/219.г; Марко Аурелије Александар Север поново ју је оформио и преместио у Данабу, близу Дамаска.

Legio III Italica: саставио ју је Марко Аурелије од италијанских регрута око 165. г. и стационирао је за стално у Рецији код Кастра Регина (лат. Castra Regina) - [дан. Регензбург]; неко време након свог формирања носила је назив concors (“уједињени”).

Legio III Parthica: формирао ју је Сепримије Север пре 197.г. Добила је име у част његовог Парћанског похода; имала је базу у Месопотамији, вероватно у Резенеу (лат. Rhesaenae).

Legio IV Flavia Felix (“Флавиан срећни”'): Веспазијан ју је, од бивше Мacedonice поново конституисао 70.г. и стационирао је код Бурнума у Далмацији; пребачена у Горњу Мезију око 86.г. стационирана вероватно код Сингидунума (Београд) од око 86. до 101/102.г. Учествовала је у Трајановим Дачким ратовима; била је део Дакијског гарнизона, са привременом базом у Сармизегетузи Улпији (лат. Sarmizegethusa Ulpia), пре повратка у Мезију, вероватно у време ране владавине Хадријана, са сталном базу у Сингидуниму.

Legio IV Macedonica: саставио ју је Јулије Цезар 48.г. п.Х.р. прикључена је Октавијану Августу; назив указује на ранију службу у Македонији; смештена у Шпанији код данашњег Херера де Писуерга од 30.г. п.Х. до око 43.г. Премештена је у Горњу Германију вероватно да замени XIV легију Gemina код Могонциакума (лат. Mogontiacum) - [данашњи Мајнц]. Подржала је Вителија, а један њен део се борио код Бедриацума; остатак легије се предао Јулију Цивилу (лат. Iulius Civilis), а касније је распустиоо Веспазијан.

Legio IV Scythica: могуће да ју је основао Марко Антоније пре 30.г. п.Х.р. Од 30.г. па надаље је служила у Македонији, и можда је добила свој назив по свом походу против Скита 2927.г. п.Х; од 9.г. била је део Мезијског гарнизона; за стално је пребачена у Сирију 56/57.г; имала је базу у Зеугми од Веспазијанове владавине.

Legio V Aludae (“Ћубаста шева”): формирао ју је Јулије Цезар 52.г. п.Х.р. и то од становништва Трансалпске Галије; њен назив слави кресту од птичијег перја коју су имали на шлемовима; поново ју је формирао Марко Антоније 44.г. п.Х.р. а саставни део војске Октавијана Августа постала је после битке код Акциума. Била је у Шпанији од 3019.г?. п.Х.р, а затим је премештена на границу на Рајни; изгубила је свог орла у Галији (о чему нам сведочи дело Велеја Патеркула 2.97), 17.г. п.Х; од 14.г. је била стационирана у Ветери (данашњи Ксантен) у Доњој Германији. Подржала је Вителија, борећи се у обе битке код Бедриакума; вероватно ју је Веспазијан пребацио у Мезију, иако је можда тада била распуштена; ако је преживела, биле је уништена, вероватно под Домицијаном на Дунаву, око 85 - 86.г.

Legio V Macedonica: основао ју је Ц. Вибиус Панса 43.г. п.Х.р. или вероватно Октавијан Август 41/40.г. п.Х; служила је у Македонији од 30.г. п.Х.р. до 6.г, по чему је и добила назив, а затим је пребачена у Мезију; после 45.г. била је стационирана у Ескусу (лат. Oescus); послата је у Јерменију 61/62.г, касније је служила под Веспазијаном у Јеврејском рату. Пребачена је назад у Ескус 71.г. и остала је тамо као део гарнизона Доње Мезије у подели провинције 86.г. Током или после Трајанових Дачких ратова премештена је у Тремзис (лат. Troesmis). После учествовања у Парћанском рату Луција Вера (162-166.г), била је пребачена у Потиасу (лат. Potaissa) у Дакији 167. или 168.г. Када је Дакија северно од Дунава била напуштена 274/275.г. вратила се у Ескус као гарнизон новоосноване провинције "Приобалне Дакије" (lat. Dacia Ripensis).

Legio VI Ferrata (“Гвоздено одело или гвоздено обучени”): основао ју је Јулије Цезар 52.г. п.Х.р. у Цисалпинској Галији; поново је формирао Марко Емилије Лепид 44.г. п.Х, а узео ју је Марко Антоније 43.г. Била је спојена са Октавијановом војском и од тада стационирана у Сирији, можда код Рафанее; била је део Веспазијанове војске у маршу на Италију 69.г, али се ускоро вратила. Од 72.г. је вероватно била стационирана у Самосати. Постала је гарнизон нове римске провинције Арабија једно време, можда земењујући III легију Cyrenaica. Касније је била пребачена у Капаркотну (лат. Caparcotna) у Јудеји, постајући део гарнизона нове провинције Сирија Палестина. Добила је назив fidelis constans (“одана и постојана”) зато сто је подржала Септимија Севера против побуњеног легата Сирије Ц. Песценија Нигера 193 - 197.г.; можда је пребачена у провинцију Сирију Феникију под Александром Севером.

Legio VI Victrix (“Победничка”): основао ју је Октавијан Август 41/40?.г.п.Х.р. Била је у Шпанији од 30.г. п.Х. до 69.г. 69/70.г. пребачена на рајнску границу где је поново изградила и заузела логор Новезиум (лат. Novaesium) - [данашњи Неус, нем. Neuss] у Доњој Германији. За оданост у побуни Л. Антонија Сатурнина 89.г. Домицијан јој је доделио назив pia fidelis Domintiana (“Доминцијанова одана и верна”). До 105.г. стационарана је у Ветери, а затим пребачена у Британију, вероватно 122.г. За стално стационирана у Ебирацуму (данашњи Јорк).

Legio VII: основана је 59.г. п.Х. или раније, а поново ју је формирао Октавијан Август 44.г. п.Х.р. Вероватно је служила на Балкану и од 9.г. је била део гарнизона римске провинције Далмације, са базом у Тилуриуму – дан. Гардун, код Триља). Додељен јој је назив Claudia pia fidelis (“Клаудијева одана и верна”) за оданост током побуне Л. Арунтиуса Камилуса Сцрибониануса, гувернера Далмације, 42.г. Пребачена је у Мезију вероватно 56/57.г. са базом у Виминациуму (данашњи Костолац) од Веспазијановог времена, па на даље. Подржавала је Веспазијана и борила се у другој бици код Бедриакума.

Legio VII Hispana (“Шпанска”): основао ју је Галба у Шпанији, па је добила надимак Galbiana (о томе нам сведочи Гај Корнелије Тацит у свом делу "Историје", 2.86). Пратила је Галбу у Рим, а касније се борила за Веспазијана. Поново је формирана 70.г. и могуће да је у њој било војника из I легије. Добила је име Gemina (“близанакиња”) и назив felix (“срећна”) могуће због истакнуте службе у Горњој Германији 72/73.г. До краја 74.г. послата је назад у Шпанију, вероватно у Легио (данашњи град Леон), који је постао њена стална база. Под Септимијем Севером легија је имала називе: Gemina pia felix (“близнакиња, одана и срећна”), вероватно због оданости против Клодија Септимија Албина, побуњеног легата Британије 193 - 197.г.

Legio VIII Augusta: основана је 59.г.п.Х. или раније, а поново ју је формирао Октавијан Август 44.г.п.Х.р. Од 30.г.п.Х. служила је на Балкану и после 9.г. стационирана је у Петовију (лат. Poetovio) - [данашњи Птуј] у Горњој Панонији. Носила је свој назив од неке победе извојевана за време Октавијан АвгустОктавијана Августа. 45/46.г. била је пребачена у Мезију, са базом у Нове (лат. Noveae) - [данашњи Свиштов]. Премештена је у Горњу Германију 70.г. и стационирана у Аргенторатеу (дан. Штразбург).

Legio IX Hispana (“Шпанска”): вероватно је потекла од Цезарове ИX легије распуштене 46/45.г.п.Х.р. или ју је, могуће, основао Октавијан 41/40.г. п.Х.р. Добила је име због службе у Шпанији (30 - 19?г.п.Х.р); пребачена је у Илирик, а после 9.г. служи у Панонији, можда код Сисцие (лат. Siscia) - [дан. Сисак]. Биле је позната као Macedonica у периоду раног Царства због своје службе на Балкану. Била је привремено пребачена у римску провинцију Африку, од 20 - 24.г. ради учешћа у рату против Такфаријана. Учествовала је у Клаудијевој инвазији на Британију 43.г. Касније је стационирана у Линдуму (данашњи Линколн). Претрпела је велике губитке у Боудикином устанку 60 - 61.г.. Под Веспазијаном, око 71.г. пребачена је у Ебуракум (лат. Eburacum) - [данашњи Јорк]. Последњи пут се опробала у Британији 108.г. и касније је њену базу у Јорку заузела VI легија Victrix. Легија вероватно није изгубљена у Британији, већ је била премештена на неко друго место, служећи најмање до средњих 120-тих година (по подацима о каријерама сенатских официра). Постоје наговештаји да је нестала у Јеврејској побуни, 132 - 135.г. или у Парћанском рату, 161.г, али су то само нагађања.

Legio X Fretensis (добила је име или од речи фретум [морски теснац, прим.прев.] или по каналу између Италије и Сицилије, сугеришући учешће у поморским биткама): Основао ју је Октавијан Август 41/40?г.п.Х.р. Служила је у Македонији после 30.г.п.Х.р. и најкасније до 14.г. била је у Сирији. 17.г. имала је базу у Кирхусу (лат. Cyrrhus), а касније у Зегуми. 66.г. послана је да се бори у Јеврејском рату, учествовала је у опсадама Јерусалима и Масаде. Од онда је стационирана у Јерусалиму. У другој половини III века премештена је у Алеу на Црвеном мору.

Legio X Gemina (“Близнакиња”): основана је 59.г. или раније. Обновио ју је Марко Емилије Лепид 44.г.п.Х.р, а преузео ју је Марко Антоније 43.г.п.Х.р. Као наследница Цезарове X легије била је прикључена Октавијановој армији после битке код Акциума. Тада је у њој можда било трупа из других легија. Од 30.г.п.Х.р. стационирана је у Шпанији, вероватно код Петавониума (дан. Росинос де Видриалес). Пребачена је у Карнунтум (лат. Carnuntum), у Горњу Панонију, 63.г. да би била враћена у Шпанију 68.г. Премештена је у Доњу Германију 70.г. стациониравши се у Новиомагузу (лат. Noviomagus) - [дан.Нијмеген, хол. Niwmegen]. Добила је назив pia fidelis Domitiana (“Домицијанова одана и верна”) за лојалност у устанку Л. Антоније Сатурнин 89.г. Пребачена је у Доњу Панонију око 103.г. и била је, прво у Аквинкуму (лат. Aquincum) - [данашња Будимпешта], а потом Виндобони (данашњи Беч).

Legio XI: није могуће тачно утврдити њено порекло, а вероватно да је потекла од Цезарове XI легије, основане 58.г.п.Х.р., али је можда и новоформирана Октавијанова легија из 41/40.г.п.Х.р. После службе на Балкану од 9.г. стационирана је у римској провинцији Далмацији, код Бурнума – (дан. Ивошевци, код Кистање). Добила је назив Claudia pia fidelis (“Клаудијева одана и верна”) за лојалност током побуне Л. Арунитиуса Камиллуса Скрибониануса, гувернера Далмације, 42.г. Подржавала је Веспазијана у другој бици код Бедриакума. 70.г. послана је у Горњу Германију да помогне да се угуши устанак Јулија Цивила (лат. Iulius Civilis); имала је базу код Виндонисе (лат. Vindonissa) - [дананашњи Виндих, нем. Windich]. Премештена је у Горњу Панонију око 101.г. и стационирана код Бригециа (лат. Brigetio). Касније је пребачена у Доњу Мезију, са базом у Дуросторуму (данашња Силистрија, у Бугарској).

Legio XII Fluminata (“Наоружана громовима”): она је вероватно потекла од XII легије, коју је основао Јулије Цезар 58.г.п.Х.р. Обновљена је 44/43.г.п.Х.р. и служила је са Марком Антонијем на Истоку. Октавијан Август ју је вероватно послао у Египат. До краја његове владавине била је у Сирији. Служила је са Л. Цесенниусом Петусом у Јерменији, али се осрамотила предајом код Рандение (лат. Rhandeia) и враћена је у Сирију. Једно време имала је базу у Рафанеу; борила се у Јеврејском рату и можда је привремено изгубила свог орла у повлачењу Цестија Гала, легата Сирије, из Јерусалима 66.г. 70.г. је пребачена у римску провинцију Кападокију (лат. Cappadocia), а база јој је била у Малитену. Прича о необичној олуји, ако је истинита, која је, наводно, спасла дванаесту легију у време похода Марка Аурелија на Кваде 172.г. односи се на одред легије. Добила је назив certa constans (“чврста и постојана”) од Марка Аурелија за оданост у побуни легата у Сирији, Авидија Касија 175 - 176.г., иначе заслужног за гушење сељачког устанка у Египту, тзв. устанка 'Букола' 172.г.

Legio XIII Gemina (“Близнакиња”): не зна јој се порекло. Можда је потекла од Цезарове XIII легије, основане 57.г.п.Х.р. или ју је оформио Октавијан Август 41/40.г.п.Х.р. и спојио је са неком другом легијом после битка код Акција. Служила је у Илирику у периоду раног царства. После 9.г. преселила се на Рајну,а потом је била код Виндонисе (лат. Vindonissa) - [данашњи Виндих, нем. Widisch] у Горњој Германији. Пребачена је у Горњу Панонију око 45.г. са базом у Петовију (лат.Poetoviu) - [данашњи Птуј]. Вероватно ју је Домицијан преселио у Виндобону (данашњи Беч). Учествовала је у Трајановом Другом дачком рату, а вероватно и у Првом, постајући део првог дачког гарнизона, са сталном базом у Апулуму. Када је Дакија преко Дунава напуштена 274/275.г. ова легија је пребачена у Рациариу (лат. Ratiaria) у новој провинцији "Приобална Дакија" (лат. Dacia Ripensis ).

Legio XIV Gemina (“Близнакиња”): ни њој није одређено порекло. Можда је потекла од Цезарове XIV легије, основане 53.г.п.Х.р. или је новооформљена легија Октавијана Августа из 41/40.г.п.Х. Могуће је да је после Акциума била спојена са неком другом легијом. Током раног Царства служила је у Илирику, а од 9.г. код Могонциакума (лат. Mogontiacuma) - [данашњи Мајнц] у Горњој Германији. Учествовала је у Клаудијевој инвазији на Британију 43.г. Касније јој је база била код Вирокониума (лат. Viroconium) - [данашњи Роксетер, енг. Wroxeter]. Назив martia victrix (“ратоборна и победничка”) добила је пошто је поразила Боудику 60 - 61.г. Поново ју је оформио Нерон 67.г. за намеравани поход на Исток. Вителије ју је вратио назад у Британију, а 70.г. пребачена је на Рајну због акције против Јулија Цивила (лат. Iulius Civilis), стационирана код Мајнца. Пошто је подржала Л. Антонија Сатурнина 89.г. пресељана је на Дунава 92/93.г. и то могуће близу Мурсе (тада у Горњој Мезији). Око 101.г. пребачена је до Виндобоне (данашњи Беч) у Горњој Панонији. Један њен део учествовао је у Дачким ратовима, и до 114.г. легија је имала базу у Карнунтуму (лат. Carnuntum) у Горњој Панонији.

Legio XV Apollinaris (“Аполонова”): формирао ју је Октавијан Август 41/40.г.п.Х.р. или раније. Служила је у Илирику у доба раног Царства, а после 9.г. у Панонији, могуће са базом у Емони, а потом у Саварии. Била је стационирана у Карнунтуму (лат. Carnuntum), можда у време ране владавине Тиберија, али сигурно најкасније до Клаудијевог доба. Због похода Цн. Домитиуса Корбулоа премештена је на Исток 63.г. и борила се у Јеврејском рату (66 - 70.г). Вратила се у Карнунтум 71.г. Један њен део је учествовао у Трајановим Дачким ратовима, а затим је легија вероватно пребачена на Исток због царевих Парћанских похода. После 117.г. била је стационирана у Сатали у римској провинцији Кападокији.

Legio XVI: оформио ју је Октавијан Август 41/40.г. п.Х.р. Била је на рајнској граници од 30.г. п.Х.р, па надаље. Носила је назив Gallica због службе у Галији; време те службе није одређено. После 9.г. стационирана је у Могонциакуму (лат. Mogontiacum) - [данашњи Мајнц] у Горњој Германији. Клаудије ју је пребацио у Новезиум (лат. Novaesium) - [данашњи Неус, нем. Neuss] у Доњој Германији. Део легије је учествовао у Вителијевој инвазији на Италију. Остатак војске је осрамоћен предајом Јулију Цивилу (лат. Iulius Civilis) и легију је потом распустио Веспазијан, који ју је поново основао као XVI легију Flavia Firma.

Legio XVI Flavia Firma (“Флавијанова постојана”): Веспазијан је новооформљену легију послао на Исток и служила је у Сирији 75.г. Касније је премештена у Саталу у Кападокији. Трајно је стационирана у Сирија|Сирији, код Самосате после Трајановог Парћанског рата.

Legio XVII, XVIII и XIX: основао их је Октавијан Август, могуће 41/40.г.п.Х.р, иако нема података о њиховим активностима током грађанских ратова. Вероватно су биле стациониране на Рајни од 30.г.п.Х.р, па надаље. Све су уништене 9.г. (иако XVII легија није посебно поменута) у војној катастрофи у Теутобуршкој шуми; њихов заповедник, Публије Квинцилије Вар (лат. . Publius Quintilius Varus), је извршио самоубиство. Бројеви ових легија нису више коришћени, иако је орао XIX и још једне легије био повраћен током Германиковог похода (15 - 16. г.), а један преостали је враћен 42.г. ( о тиме нас извештавају Тацит у својим "Аналимa". 1.60, 2.25; и Дион Касије 60.8).

Legio XX Valeria Victrix: формирао ју је Октавијан Август 41/40.г.п.Х.р, али је могуће да је основана и после Акциума. Била је у Шпанији 3020?г.п.Х.р, а затим у Илирику код Бурнума – (данашњи Ивашевци, код Кистања) све до 9.г. Пребачена је у Ара Убиорум (дан. Келн) у Доњој Германији. Пребачена је у Новезиум (лат. Novesium) - [данашњи Неус, нем. Neuss] током Тиберијеве владавине, учествовала је у инвазији на Британију 43.г. Прву базу је имала у Камулодунуму (лат. Camulodunumu) - [дан. Колчестер], а од 49.г. близу данашњег Глоучестера (лат. Gelvum). Одиграла је врло важну улогу у походима Гнеја Јулија Агриколе и можда је градила тврђаву Инчтутил (енг. Inchtuthil) од око 83 до 87.г. При повлачењу II легије Adiutrix из Британије, Инчтутил је био евакуисан и Valeria Victrix је била стационирана код Деве (данашњи Честер, енг. Chester). Име ове легије можда може да се преведе као “вредна победничка” због њене улоге у поразу Боудике од 60 - 61.г.

Legio XXI Rapax (“Предаторска”): основао ју је Октавијан Август 41/40.г.п.Х.р, али је могуће да је формирана и после Акциума; можда је имала базу у Рецији у доба раног Царства. После 9.г. пребачена је у Ветеру (данашњи Ксантен) у Доњој Германији, а у Виндонису (лат. Vindoniss) - [данашњи Виндих, нем. Windisch] у Горњој Германији око 46.г. Учествовала је у Вителијевој инвазији на Италију, када јој је I легија Adiutrix заробила орла, а затим се борила против Јулија Цивила (лат. Iulius Civilis) 70.г, пре заузимања свог места у Бони (данашњи Бон) у Доњој Германији. Пребачена је Могонциакум (лат.Mogontiacum ) - [данашњи Мајнц], у Горњој Гермнаији 83.г. Пошто је подржала Л. Антонија Сатурнина 89.г, послата су је на Дунав; после тога је уништена, вероватно у борби против Сармата 92.г.

Legio XXII Deiotariana: формирао ју је краљ Дејотаријус од Галатије. Обучавана је и опремљена по римском моделу. Октавијан Август ју је прикључио римској војсци, вероватно пре 25.г.п.Х.р. и била је стационирана у Египту, код Никополиса. Судбина ове легије је нејасна; можда је уништена у Јеврејском устанку од 132 - 135.г.

Legio XXII Primigenia (“Прворођена”): настала је заједно са XV легијом Primigenia и била је стационирана код Могонциакума (лат.Mogontiacum ) - [данашњи Мајнц], у Горњој Германији око 43.г. Пратила је Вителија у његовом маршу на Рим; на краће време је била пребачена у Карнунтум (лат. Carnuntum), и до 71.г. је на новој позицији код Ветере (дан. Ксантен) у Доњој Германији. Добила је назив pia fidelis Domitiana (“Домицијанова одана и верна”) за лојалност показану 89. и 92/93.г. При пребацивању XIV легије Gemina на Дунав, , XXII легија Primigenia је била премештена у Мајнц.

Legio XXX Ulpia Victrix (“Улпијанова победничка”): основао ју је Трајан и дао јој име по себи (Марко Улпије Трајан) око 105.г; њен број показује да је била тридесета легија у војсци. Била је стационирана у Бригециу (лат. Brigetio) у Горњој Панонији. Учествовала је у Другом дачком рату пре 122.г. када је била пребачена у Ветеру (дан. Ксантен) у Доњој Германији - тада је VI легија Victrix била послана у Британију.