Срби у Мостару

Из пројекта Википедија

Део серија чланака о
Србима

Српска култура
Књижевност · Музика
Уметност · Кинематографија
Кухиња · Племена · Народна ношња

Срби по регијима или земљама
Ужа Србија · Космет · Војводина
БиХ · Црна Гора · Хрватска
Македонија · Мађарска
Румунија · Албанија
Немачка · Аустрија · Швајцарска
Канада · САД · Аустралија
По градовима
Беч · Будимпешта · Ванкувер
Чикаго · Загреб · Мостар
Сарајево · Темишвар · Трст
Подгрупе и сродни народи
Бокељи · Бошњаци · Буњевци · Хрвати
Горанци · Крашовани · Црногорци
Муслимани · Торлаци · Шокци
Јужни Словени · Југословени

Српске земље
Србија (Војводина · Космет)
Црна Гора
БиХ (РС · Брчко · ФБиХ)

Српска православна црква
Партијарси · Манастири · Светитељи
Митрополије · Епархије

Српски језици и наречја
Српски · Српскохрватски
Романосрпски · Славеносрпски
Штокавски · Торлачки · Шатровачки

Историја · Владари
Порекло Срба

Прогањање Срба
Србофобија · Јасеновац
Независна Држава Хрватска
Крагујевачки октобар

п·р·у

Срба у општини Мостар, по попису из 1991. године, је било 23.846 (18,83% становништва), а у самом граду Мостару 14.142 (18,64%). Данас, послије рата у Босни и Херцеговини, мало их је остало у граду. Већина се одселила а повратника је врло мало. Према процјенама федералног завода за статистику федерације Босне и Херцеговине из 2003. године, Срба у Мостару има 3.644.

Садржај

[уреди] Историја

[уреди] Култура

Пјевачко удружење „Гусле“ основано је у Мостару 18. децембра 1888. Имало је око 50 оснивача, а за предсједника је изабран Јово Р. Шола.

Часопис „Зора: Часопис за забаву, поуку и књижевност“ (познатији као Зора) излазио је од 1896. године.

[уреди] Видовдански покољ

На Видовдан 1941. године усташе су хапсиле и убијале мостарске Србе, међу њима и знамените личности као и свештенике. Око 30 Срба бачено је у јаму изнад Читлука, 10 km од Мостара. [1][2][3]

Манастир Житомислић у близини Мстара, после обнове
Манастир Житомислић у близини Мстара, после обнове

Усташе су побиле и цијело братство манастира Житомислића и бациле у Видоњску јаму, на десној обали Неретве. Крајем 1941. године манастирске конаке су запалили усташе и Немци, пошто су претходно опљачкали ризницу, архиву и библиотеку.

У јуну 1992. године Хрвати су спалили и уништили исти манастир.

[уреди] Цркве

Током рата у Босни и Херцеговини, 1993. године, хрватски ексремисти су уништили Саборну цркву Св. Тројице и Цркву Рођења Пресвете Богородице (познате и као Нова и Стара православна црква), које датирају из средине 19. вијека. [4][5]

[уреди] Знамените личности

Међу знаменитим Србима који су рођени или су живјели у граду су:

Јован Дучић, Владимир Ћоровић, Светозар Ћоровић, Алекса Шантић, Смаил-ага Ћемаловић, Осман Ђикић, Сергеј Трифуновић, Душан Бајевић и Перо Зубац.

[уреди] Види још

[уреди] Извори

  1. ^ Архив Југославије, ЗКРЗ БиХ, инв. бр. 55.802 & 55.325
  2. ^ Архив Херцеговине, фонд Окружног суда у Мостару, бр. Ко. 248/1946
  3. ^ Споменица Мостара 1941-1945
  4. ^ ICTY indictment against the Croat Herzeg-Bosnia leadership, Statement of the Case, Article 27, 2003.
  5. ^ Prof. Michael Sells' page documenting the destruction
Други језици