Доплеров ефекат

Из пројекта Википедија

Доплеров ефекат је појава да услед кретања пријемника или предајника долази до мењања фреквенције таласа, на страни пријемника. Ако се пријемник и предајник крећу један ка другом, фреквенција се помера на више (расте), а ако се пријемник и предајник крећу један од другог, фреквенција се помера на ниже (опада). На пример, Доплеров ефекат можемо приметити на ауто-путу: бука коју мотор аутомобила прави док нам се приближава другачија је од оне коју чујемо док се од нас одаљава.

Изузетно је значајна примена Доплеровог ефекта у астрономији, астрофизици, медицини и у конструкцији Доплер радара (радар који одређује брзину кретања објекта - нпр. авиона)

Формула за израчунавање фреквенције пријемника у случају релативног приближавања (тада је у бројиоцу "+", а у имениоцу "-") или релативног удаљавања (тада је у бројиоцу "-", а у имениоцу "+"):

\nu_L = \frac{u \pm v_L}{u \mp v_S}\cdot\nu_S

Легенда:

  • νL - фреквенција пријемника (фреквенција коју слушалац чује)
  • νS - фреквенција предајника (извора)
  • u - брзина звука у ваздуху (330 m/s)
  • vL - брзина пријемника (слушаоца)
  • vS - брзина предајника (извора)

Садржај

[уреди] Анализа

Важно је разумети да се фреквенција звука који извор емитује у ствари не мења. Како би смо разумели шта се дешава, размотримо следећу аналогију. Неко баца по једну лопту сваке секунде у правду неког човека. Претпоставимо да се лопте крећу константном брзином. Ако се особа која баца лопте не помера (као ни особа ка којој се лопте бацају), до човека ће сваког секунда стизати по једна лопта. Међутим, ако се особа која баца лопте креће према човеку, до њега ће лопте стизати чешће. Супротно важи ако се особа која баца лопте креће од човека.

Ако покретни извор емитује таласе кроз средину, стварне фреквенције ν0, тада посматрач који мирује у односу на средину детектује таласе фреквенције ν дате формулом:

\nu = \nu_0 \left ( \frac {v}{v + v_{s,r}} \right )

где је v брзина таласа у средини, а vs, r радијална (дуж праве која спаја извор и посматрача) брзина извора таласа у односу на средину (позитивна ако се креће од посматрача, а негативна ако се креће ка посматрачу) према посматрачу.

Слична анализа за покретног посматрача и мирујући извор даје уочену фреквенцију (брзина посматрача је представљена као vo):

\nu = \nu_0 \left (1 - \frac {v_0}{v} \right )

где иста конвенција важи: vo је позитивно ако се посматрач удаљава од извора, а негативно ако се посматрач приближава извору.

Ово се може уопштити у једну векторску једначину. Узмимо координатни систем који мирује у односу на средину, у којој је брзина звука c. Извор s се креће брзином \vec {v}_s и емитује таласе фреквенције νs. Пријемник r се креће брзином \vec {v}_r, а јединични вектор од s до r је \vec {n} (т.ј. \vec {r}_r - \vec{r}_s = \vec {n} |\vec {r}_r - \vec {r}_s|). Тада се фреквенција νr коју пријемник опажа добија формулом

\frac{\nu_r}{\nu_s} = \frac {1 - \vec {n} \cdot \vec {v}_r / c}{1 - \vec {n} \cdot \vec {v}_s / c}

Ако је v_s \ll c, тада промена фреквенције зависи углавном од релативне брзине извора у односу на пријемник:

\frac{\nu_r}{\nu_s} \approx 1 - \vec {n} \cdot (\vec {v}_r - \vec {v}_s) / c

Или, алтернативно:

\frac{ \Delta \nu}{\nu_s} = \frac{\nu_r - \nu_s}{\nu_s}   \approx  -\vec {n} \cdot (\vec {v}_r - \vec {v}_s) / c  \, =  -\vec {n} \cdot ({ \Delta } \vec {v} ) / c

Светлосним таласима није потребна средина за простирање, и за тачно разумевање Доплеровог ефекта код светлости је неопходна Специјална теорија релативности. Види релативистички Доплеров ефекат.

[уреди] Примене

[уреди] Свакодневне појаве

Стационарни микрофон снима промену тона сирене полицијског аутомобила док аутомобил пролази поред микрофона.
Стационарни микрофон снима промену тона сирене полицијског аутомобила док аутомобил пролази поред микрофона.

Тон сирене полицијског аутомобила који пролази поред посматрача је у почетку виши него кад аутомобил (и сирена) мирује. Како аутомобил прилази, тон сирене постаје све дубљи, и постаје дубљи од тона мирујуће сирене када аутомобил прође поред слушаоца. Астроном Џон Добсон је овај ефекат објаснио на следећи начин:

Тон сирене се постепено мења, јер те аутомобил није ударио.

Другим речима, да је сирена прилазила посматрачу директно, тон би био константан и виши од уобичајеног (јер је vs, r само радијална компонента брзине) све док аутомобил не би ударио посматрача, а затим би тон у тренутку скочио на нову, дубљу вредност. Разлика између вишег тона и тона при мировању би била иста као разлика између нижег тона и тона при мировању. Како возило пролази поред посматрача, радијална брзина није константна, већ се мења као функција угла између његове линије погледа и брзине сирене:

v_{s, r}=v_s\cdot \cos{\theta}

где је vs брзина објекта (извора таласа) у односу на посматрача, а θ је угао између вектора брзине објекта и праве која води од посматрача ка објекту.

[уреди] Астрономија

Црвени померај спектралних линија у оптичком спектру суперкластера удаљених галаксија (десно), у поређењу са Сунцем (лево).
Црвени померај спектралних линија у оптичком спектру суперкластера удаљених галаксија (десно), у поређењу са Сунцем (лево).

Доплеров ефекат код електромагнетних таласа као што је светлост, је од великог значаја у астрономији, и доводи до такозваног црвеног помераја или плавог помераја. Користи се за мерење брзине којом нам се звезде или галаксије примичу или одмичу.

Доплеров ефекат за светлост је од користи у астрономији захваљујући чињеници да спектар којим звезде зраче није непрекидан. Звезде показују апсорпционе линије на фреквенцијама које су у вези са енергијама неопходним да побуде електроне различитих хемијских елемената да пређу са једног енергетског нивоа на други. Доплеров ефекат је препознатљив у чињеници да апсорпционе линије нису увек на фреквенцијама које се добијају код статичног извора светла. Како плаво светло има већу фреквенцију него црвено светло, спектралне линије светла које емитују прилазећа астрономска тела се померају ка плавој, док се спектралне линије код тела која се одмичу померају ка црвеној боји.

Такође, Доплеров ефекат (црвени померај) светлости удаљених галаксија послужио је и као основа за формулисање Хабловог закона, који данас служи за грубу процену удаљених свемирских објеката.

[уреди] Мерење температуре

Још једна примена Доплеровог ефекта, која се најчешће среће у астрономији, је процена температуре гаса који емитује спектралну линију. Услед термалног кретања гаса, сваки емитер може бити померен мало ка плавој или црвеној, а укупан ефекат овога је ширење линије. Овако добијен облик линије се назива Доплеровим профилом, и ширина линије је пропорционална квадратном корену температуре гаса. Захваљујући овоме можемо да користимо ове линије за мерење температуре емитујућег гаса.

[уреди] Радар

За више информација погледајте Доплер радар.

Доплеров ефекат се користи и у неким врстама радара, како би се измерила брзина детектованог објекта. Зрак из радара се испаљује према покретној мети (на пример аутомобилу, јер овакве радаре често користи полиција за откривање пребрзе вожње), док се мета удаљава од радара. Сваки наредни талас мора да пређе већу раздаљину како би погодио мету, пре него што се одбије назад ка извору. Како сваки следећи талас путује дуже, размак између њих се повећава, па се повећава и таласна дужина (а фреквенција се смањује). Радарски зрак може да се испаљује и према мети која се приближава, и у том случају сваки наредни талас прелази мању раздаљину, па се таласна дужина смањује (а фреквенција повећава).