Френсис Фукујама

Из пројекта Википедија

Слика:Frensis Fukuyama.jpg
Френсис Фукујама

Френсис Фукујама (рођен 27. октобра 1952. године у Чикагу, САД) је амерички друштвени аналитичар и политички коментатор.

Рођен је у Чикагу као син протестанског проповедника. Дипломирао је класичне студије на Универзитету Корнел, а докторирао из области политичких наука на Харварду.

Фукујама се интензивно бави темама демократизације и међународне политичке економије. У последњих неколико година своју пажњу усмјерава на улогу културе и друштвеног капитала у савременом економском животу, као и на друштвене последице технолошких промјена.

Професор је међународне политичке економије и декан на Високој школи међународних студија у склопу Универзитета Џонс Хопкинс. Члан је савјета предсједника САД за биоетику. Има почасне докторате универзитета у Конектикату и Доену. Члан је америчког удружења за политичке науке, Савјета за спољне односе, Пацифичког савјета за међународну политику и Глобалне пословне мреже.

Књига Крај историје и последњи човјек објављена је у САД 1992 године, штампана у преко двадесет иностраних издања, преведена и на српски језик. Бестселер је у Америци, Јапану, Француској и Чилеу, а добија и награду критике лист ЛА Тимес и награду Капри за италијанско издање.

Пре него што је постао саветник у Ранд корпорацији био је члан групе за политичко планирање при америчком Стејт департменту. Заклети републиканац свету је постао познат по свом чланку Крај историје? (1989.) који је касније развио у књигу Крај историје и последњи човек (1992.) . У њој тврди да је историја идеја окончана признавањем лебералне демократије као крајњег облика владавине човека. У књигама Поверење (1996.) и Велики раскид (1999.) разматра однос између привредног развоја и друштвеног јединства. Његове идеје извршиле су снажан утицај на нову десницу.

[уреди] Библиографија

  • Крај историје и последњи човјек (1992) (преведена на српски)
  • Поузданост: Друштвене врлине и стварање просперитета (1995)
  • Велики раскол: Људска природа и реконструисање друштвеног поретка (1999)
  • Наша постхумна будућност: последице биотехнолошке револуције (2002) (преведена на српски)