Марија Таљони
Из пројекта Википедија
Марија Таљони (ит. Marie Taglioni) (23. април 1804. – 24. април 1884.) је била балерина из ере романтичног балета и централана личност у историји европског плеса.
[уреди] Биографија
Рођена је у Стокхолму, Шведска. Њен отац и учитељ Филипо Таљони (ит. Filippo Taglioni) направио је само за њу балет Силфид (фр: La Sylphide) који је прославио као играчицу.
Напустила је Париски опера балет (фр: Paris Opera Ballet) 1837. како би прихватила трогодишњи уговор у Санкт Петербургу у Маријински балету (Mariinsky Ballet). Након њеног последњег наступа у Русији, 1842. њене балетанке су продате за две хиљаде рубаља.
Професионалну каријеру балерине завршава 1847. године. Једно време је боравила у Ca d'Oro на Grand Canal-у у Венецији. Kада је балет Париске опере реорганизован на строжим, професионалнијим основама, она је била носилац његовог духа. Заједно са директором новог Плесног конзерваторијума, Лисјеном Петипом (фр: Lucien Petipa) и кореографом Лујом Мерантом (фр: Louis Mérante) била је у шесточланом жирију на првом годишњем такмичењу Corps de ballet, одржаном 13. априла 1860.
Касније је држала часове стандардних плесова деци и дамама. Такође је узела и мали број балетских ученика. Њено једино кореографско дело је балет Лептир (фр: Le Papillon) за омиљену ученицу Ему Ливри.
Јохан Штраус II (Johann Strauss II) je у њену част компоновао Полку Марија Таљони користећи музику из свих балета у којимa је наступала.

