Честерег
Из пројекта Википедија
Честерег је село у Војводини, у општини Житиште. Према попису становништва из 2002. године Честерег има 1.391 становника. Већину чине Срби.
[уреди] Положај
На Лесно-пешчаној греди северно од Житишта и југозападно од Банатског Карађорђева налази се Честерег. Кроз насеље пролази међународни пут бр 149, а до 1963. године пролазила је пруга уског колосека. С обзиром да се Честерег налази на међународном путу и да је изграђен на 83 м надморске висине (неколико метара вишље од околног терена) може се рећи да Честерег има веома добар положај и локацију.
[уреди] Историја
О постојању насеобина на месту данашњег села Честерега, сведоче ископине из доба неолита. Топоним ceztureg (река) први пут помиње писар угарског краља Бале III Анонимус у XII веку. Он је забележио да су угарски војници на походу ка југу после преласка Тисе дошли до реке Цестурег који се по њему уливао у Бегеј. Касније од основице тог топонима мењањем или додавањем 1-2 слова или као посебан топоним најчешће помиње Csoztelek што се може превести као насеље пољских чувара.
Први становници су били Мађари,а потом, за време аустро-турских ратова село је потпуно опустело. На карти из 1723 године забележено је као ненасељена пустара. 1800-те године пустару је купио Јозеф Чекоњић који је у место доселио Мађаре из Чонградске жупаније. Немци се досељавају почетком XIX века. Прво су узимали земљу у закуп од грофа Чекоњића, крајем XIX века економски ојачани откупљују земљу од Чекоњића.
[уреди] Демографија
Према систематском попису од 1869. године у Честерегу је забележено 2.005 становника. За разлику од већине насеља у општини где становништво стагнира или опада, током XIX века у Честерегу је забележено знатно повећање становништва. 1900. године забележен је апсолутни максимум становништва од 2.767 лица. После I светског рата број становника је почео да опада, тако да је 1931 године забележено свега 1982 лица што је за 544 становника мање у односу на 1921. годину. После II светског рата, број становника је поново порастао. Узрок повећања броја становника била је колонизација становништва из Босне и Херцеговине током 1945-46 године.
| Насељена места општине Житиште |
|---|
|
Банатски Двор • Банатско Вишњићево • Банатско Карађорђево • Житиште • Међа • Нови Итебеј • Равни Тополовац • Српски Итебеј • Торак • Торда • Хетин • Честерег |

