Ле Корбизје

Из пројекта Википедија

Корбизјеова биста
Корбизјеова биста
Дугачка наслоњача LC4.
Дугачка наслоњача LC4.
Вила Савоја
Вила Савоја
Капела Нотр-дам у Роншампу
Капела Нотр-дам у Роншампу

Ле Корбизје (фр: Le Corbusier ) или код нас само Корбизје је псеудоним славног француског архитекте швајцарског порекла, чије је властито име било Шарл-Едуар Жанере-Гри (фр: Charles-Édouard Jeanneret-Gris). Рођен је 6. октобра 1887. у месту Ла Шо де Фонд (фр: La Chaux-de-Fonds) у Швајцарској, а умро је 27. августа 1965. у Француској. Ле Корбизје је био поред архитекте и урбаниста, сликар кипар и писац а познат је и као суоснивач правца пуризма.

Ле Корбизје родио се у породици уметника и његов отац је био сликар и гравер часовничких бројчаника а мати музичарка. Имао је сретно и уравнотежено детињство на кога су утицали његови родитељи, радо је сликао и учио је и очев и дедин занат сликара часовничког бројчаника. У четрнаестим годинама примљен је на уметничку школу и све је сведочико да ће постати успешан графичар али се посветио архитектури. 1902. је излагао на међународној изложби цизелиране часовнике у Торину и његов рад је награђен диплпмом.

Године 1906. је схватио да ће се посветити у првом реду архитектури и одлучио је да својом зарадом односно уштеђевином пропутује свет, живи скромно и путује у Италију и студира тамошњу архитектуру. Следеће године је у Аустрији. После студира армиранобетонске конструкције и после путовања по свету око 1912. дефинише компоненте свог формирања које се јасно приказују у његовим првим пројектима. Током Првог светског рата радио је као учитељ.

Године 1917. враћа се у Париз где се трајно настањује и са својим сарадником у чијој је сараднји провео много година Амадеом Озефантом издаје манифест кубизма који постаје основ за покрет пуризма. 1929. године постаје суоснивач једног часописа за проблеме у естетици.

Године 1921. скупа са рођаком Пиером Жанеретом отвара атеље у коме ради до 1965. године. Од 1923. године гради познате зграде у скоро целом свету ( Француска, Швајцарска, Немачка, Русија, Јужна Америка, Алжир... ).

Од 1939. године му је сметао Други светски рат и принудио га је на изолацију. 1941. године објављује у Паризу "Атињску повељу" а 1944. године " Три људска уређења". Од краја Другог светског рата ради и пројектује све до смрти 1965. године када 27. августа у својој 78. години умире од инфаркта купајући се у мору.


Садржај

[уреди] Избор из дела

Дом лно (његов први пројекат)

Први је Ле Корбизијеов пројекат који генерализује промишљене црте и принципе као и методе конструкције зграда, из године је 1914. инспирисан Гарниеровим индустријским градом у којем можемо још наслућивати композиционе недоследности размештања репродуцираног модула и ипак ту не спаја поједине елементе у организовани градски организам и целине.

Вила на морској обали

Ово је пројекат из 1916. који јасно указује на нерешене противречности две композиционе основе; традиционалне средњоморске, која се карактерише луковима и лођама и друге динамичке која се карактерише слободном волуметријом што се може сматрати приближавањем прелома у његовом стваралаштву и схватању простора.

Серијска стамбена јединица Дом Цитрохан

Ово је пројекат из времена 1920.- 1922. године у којем је решио проблеме серијске градње стамбене јединице. Слободним распоредом површина и унутрашњег простора појединих просторија омогућава човеку да у принципу води бољи живот и има боље услове за рад. У овом се пројекту манифестује његов принцип који је произвео велики скандал у уметности "Стан је машина за становање".

Стамбена јединица за жарећи град

Изграђена је у годинама 1947.-1952. у складу са својим представама о стану као машини за становање. Станови су опремљени отвореним терасама и архитекта је ту применио свој "Модулатор" који је сам створио и то је систем пропорција људског тела у концепцији људског мерила као човека који је мерило ствари.

У плану Марсељског жарећег града Ле Корбизије је дефинисао пет тачака архитектуре односно пет његових принципа:

1. Ступови: зграда је на ступовима. Зграда са основама у земљи- тамни и често влажни простори. Армирани бетон је омогућио да зграда лебди у ваздуху а комад земље испод ње је башта која се налази и на крову објекта.

2. Кровне баште... Армирани бетон је ново средство за хомогенизацију покривања објеката. Разлози технички, економски и чежња за савременим конфором, разлози осећајни- све то нам нуди да се одлучујемо за терасе на крововима.


3. Слободна композиција. Стално се граде носећи зидови од чега зависи пројекат. Армирани бетон је дао слободан простор и по посебним спратовима се не морају понављати исте основе и пројектовати исти простор, спратови су независни и то се огледа у уштедама у простору и инвестицијама.

4. Уздужни прозори. Прозор је основни елеменат у архитектури и пројекту зграде. Армирани бетон значи револуцију за историју прозорских отвора. Прозори се сада могу пројектовати као односи пуног- празног и уздуж целе фасаде.


5. Слободна фасада. Ступови иза фасада унутар објеката. Фасаде су танке мембране односно опне које се састоје од прозора и испуне од изолирајућег материјала који се носи на армирано-бетонским конструкцијама. Фасада је слободна.


Вила Штајн и Гархес

Овновна је основа хоризонталних елемената које одређују композицију фасаде, тераса је на крову. Слободне основе ове концепције су наговестили потенциал пластичне енергије која ће доћи до изражаја у његовим нередним пројектима.

Предлог палате УН у Женеви

Ле Корбисијер је предложио практичну зграду која је у духу савремене архитектуре и преме "Новој естетици". Његов пројекат није победио и како тврди: "- дипломатија има непримерене симпатије према позлаћеним просторима мртвих краљева".

Вила Савоја у Поиси

Реализирана 1929.- 1932. Ово је пројекат који се заснива на његових "пет принципа" и зграда се носи на стубовима и лебди у простору као бела свемирска лађа која као да није за овоземаљсеке људе.

Капела Нотр-дам у Роншампу

Симбол је савремене архитектуре инспирације из примитивне уметности и експресивног спољашњег изгледа која је у контрастима са спиритуалним духом унутрашњег простора. Мали прозори на снажним зидовима припоменуће нам готику и њене катедрале и тврђаве а визуелно је у суштој супротности готских катедрала и права је опречност лаке и високо стилизоване готике.

Манастир У ла Турете

Реализован је 1959. и користи формални језик објашњавајући динамички простор, и у напону је између унутрашњег простора и спољашњег простора. Овде налазимо рад на светлости и светлосним ефектима који обогаћују унутрачњи простор оживљавајући га и уклањају његову монотонију у његовој функционалности.

[уреди] Велика дела архитектуре и урбанизма

• Жарећи град у Марсељу

• Урбанистички планови за Сант-Дие

• Планови за Ла Роцхеле

• План зграде ОУН

• План урбанизације Боготе

• Ронхампска капела

• Манастир у Ла Турете

• Стамбени комплекс у Нантес- Резе

• Урбанизације у Меукс и Фирмини

• Штразбургшки конкурс

• Бразилски павиљон универзитетског града

• Меандрални град у Токију

• Чандигар



[уреди] Радови у уметности

• Више од 400 уљаних слика или мурала

• 44 скулптуре

• 27 предлога за гоблене

литографије и цртежи

[уреди] Референце

1.Le Corbusier sociolog urbanizmu, Sophie Daria, Odeon Praha 1967.

2.sk Wikipedia članak:Le Corbusier

3.Atinjska povelja Le Corbusier Beograd 1965.


[уреди] Спољашње везе