Харвардска спектрална класификација
Из пројекта Википедија
Харвардска спектрална класификација представља класификацију звезди према њиховим физичким особинама, одређеним првенствено уз помоћ спектралне анализе, посебно према температури у фотосфери (атмосфери) звезде. Разликујемо неколико различитих класа:
класа О: плавичасто беле звезде, температуре 25000-35000К, у спектру имају јонизовани хелијум, азот и кисеоник, неутрални хелијум и водоник, пример је звезда Λ у Ориону.
класа B: плаве, 15000-25000К, хелијум, водоник, калцијум; Ригел, Спика, Регулус.
класа A: беле, 9000К, водоник, калцијум; Сиријус и Вега.
класа F: жутобеле, 7000К, водоник, калцијум, неки метали; Прокион и Кастор.
класа G: жуте, 6000К, водоник, клацијум, метали; Сунце и Капела.
класа K: наранџастожуте, 4500К, калцијум, метали, молекули водоника; Полукс, Арктурус, Алдебаран.
класа M: црвене, 2500-3500К, метали, титан-оксид; у овој класи се појављују и променљиве звезде; Антарес, Бетелгејз, Мира Цети.
као и W (екстремно топле, и до 100000K, тзв. Волф-Раје) P (нове) Q (супернове). Издвајају се и поткласе R (3500к, угљен-диоксид и угљен-моноксид, цијан), N (црвене, 2500К), S (слична класи М). У оквиру сваке класе постоји подела са ознакама 0-9, па је тако Сунце спектралне класе G2. Уколико из фотосфере звезде уместо уобичајених апсорпционих линија и трака примамо емисионе линије, као суфикс на име класе са бројем се додаје ”е”.

