Готика

Из пројекта Википедија

Готска катедрала (Амијен)
Готска катедрала (Амијен)

Готика или готска уметност (у архитектури), односно готски стил, је био уметнички правац, који је следио иза романике после 12. века (у Француској) до краја 15. века (у средњој и северној Европи).

Најпре је употребљаван као погрдан израз (настао у Италији), "готика" је као огорчење над туђим против- античким импортом Гота, који се одомаћио и који се у првом реду употребљавао за означавање архитектуре и орнаментике где се у првом реду и највише ова уметност одразила и где је била највидљивија. Од 13.-тог века готика се раширила на све дисциплине у уметности. Колевка готике је била Француска.

Садржај

[уреди] Готска архитектура

Готска архитектура се развила у првој половини 12. века до 16.-тог века (у северној Европи).

Карактеристика готике је скелетна конструкција и виткост форми које је она омогућила и које се крећу према вертикали- на горе. У свом развијеном добу примећујемо јако разрађене форме, компликоване сводове које су подупрте свежњевима витких камених ребара и свежњевима ступова. Масе се преносе на свежњеве ступова шта омогућава стварање унутрачњег простора и не постоје носећи зидови као у романици.

Карактеристични знак за готику је био изломљени лук који је за разлику од кружног лука који се до тада употребљавао у романици био много статичкији односно статички правилније решење. Овај лук се употребљавао на прозорским отворима (бифорама или трифорама), порталима и приликом решавања сводова. У готском стилу су се градили сакрални архитектонски објекти, катедрале, профане зграде, дворци, мостови и друго.

Готска катедрала је врхунац развоја хришчанске базилике. У супротности са конструкцијом која полази од масивних носећих зидова ту се ради о конструкцији чији је основни елеменат ступ који сада има конструктиван задатак. Важан елеменат који је карактеристичан за готику је прозорски отвор који је добијен у оваковом приступу ка конструкцији и који се богато украшава бојеним стаклом и назива се витраж где се комади стакла у боји спајају оловом да би се добила слика и добило прожаривање простора у унутрашњости објеката. Ентеријер и екстеријер се богато украшавају скулптурама у којим се људска фигура извија и све више добија на реализму. Форме од схематизма иду ка индивидуализму.

[уреди] Готска скулптура

Кров готске катедрале (Милано)
Кров готске катедрале (Милано)

Скулптура има неодељиви задатак на украшавању катедрала и употребљава се као допуна архитектури и украшавање архитектонских елемената, капитела ступова, пиластера и конзола. Балдахинска пластика је била основни елеменат развоје скулптуре као самосталног дела у уметности. У 12. и 13.-том веку то је пре свега катедралска пластика, а мотиви су из живота Криста и девице Марије као и из живота светаца. Преко рељефа који је био у пре у употреби скулптура долази до изражавању волуменозности и до типа просторне скулптуре. Главни значај добија презентација људског тела које се све више конфронтира са пропорцијом и природним облицима а моменат реализма означили су и облици који су од првобитног схематитма добијали на индивидуалности.

[уреди] Готско сликарство

У сликарству осим традиционалне сликарске технике које је било књижно сликарство, а захваљујући губитку зидних површина употребом скелетног система конструкције објеката у готици долази до појаве сликарства на стаклу, нове сликарске технике које се развија у готичкој уметности и поред скулптуре постаје један од главних елеманата украшавања и декорисања објеката. Катедрале како су се утркивале која ће од њих бити вишља тако се утркују и која ће имати најбоље и најлепше витраже. Нова техника је и појава сликарства на плочи односно слике која је израђена на специјално зготовљеној дрвеној плочи од тврдог дрвета која се лепи из унакрсно послаганих делова и која је по неким митовима била покривена и платном и ако се зна да је слика на платну настала тек у доба ренесансе. Нови елементи реализма око 1400. године долазе из Бургундије и фламанских области (браћа ван Ајк) и тежиште развоја је пренесено у француско- холандске области (Авињон, Бургундија и Холандија) одакле се готика проширује у друге области Европе.

[уреди] Уметнички занати

Детаљ улаза (Нотр Дам, Париз)
Детаљ улаза (Нотр Дам, Париз)

Уметнички занати су били организовани по сличности у врстама или самостално у цехове који су иамли задатак да пазе на квалитет производа и таковим начином се занатска производња унапређује и добија јако високе квалитете. Развијали су се занати:

  • каменарство,
  • израда намештаја,
  • резбарство,
  • металопрерађиваштво,
  • коричење књига,
  • текстилно занатство.

[уреди] Орнамент

Геометријски орнамент се оснива на конструкцији линија, круга и кружног одсечка од чега настаје елеманат који се примењује на украшавању прозора. Даљи елеманат су биљни мотив који црпи из домаћег биља и који се преузима из природе у највернијим облицима.

Нарочити украси који се налазе на храмовима су украси из екстеријера на готичким храмовима са мотивима животињских ликова који су служили за одвод атмосферске воде са катедрала.

[уреди] Референце

Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:
  1. Istorija umetnosti H.W. JANSON Beograd 1982
  2. Opšta istorija umenosti ĐINA PIKSEL Beograd 1974
  3. Kako prepoznati umetnost Ljubljana 1980
  4. Istorija slikarstva Fernand Hazar Beograd 1973

[уреди] Спољашње везе