Асасини

Из пројекта Википедија

Асасини (из арапске речи хашишијин - предани хашишу) је израз за убицу-атентатора којег је Европом проширио Марко Поло и летописци крсташких ратова. Првенствено означује милитантну секту, исмаелите низаритске гране, који су били укопани у својим орловским гнездима у Сирији а нарочито у неосвојивим тврдинама у близини Каспијског мора у Персији. Најпознатија је тврђава Аламут. Познати аламутски асасини су били врло опасне убице, који су претили сунитскима вођама јер су били претња шиитима. Пре извршење убиства узели су коцку хашиша и тако омамљени лакше спровели атентат на важне особе.

Међу главним жртвама исмаелитских Асасина су:

  • абасидски калиф Ал Мустаршид
  • персијски султан турских селџука Низам ел Мулк
  • крсташки вођа Конрад Монфератски

Чак је и Саладин био неколико пута мета Асасина.

Ред Асасина је на Аламуту 1090. установио Хасан eл Саба. 1256. године ред уништавају Монголи а 1273. од мамелушког султана Бајбара пада и посљедње упориште исмаелита.

Реч асасин данас означује атентаторе на познате личности.

[уреди] Види још