Обала Слоноваче

Из пројекта Википедија


Координате: 8° 0′ СГ Ш, 6° 0′ ЗГД

Обала Слоноваче
Rèpublique of Côte d'Ivoire
Застава Слоноваче Грб Слоноваче
Застава Грб
Мото: Unitè,Discipline e Travail
Химна: L'Abidjanaise
Положај Слоноваче
Главни град Јамосукро
Службени језик француски
Председник: Лоран Гбагбо
Премијер: Сејду Дијара
Независност: Од Француске
7. август 1960.
Површина  
 - Укупно 322.460 km² (67.)
 - Вода (%) 1.4
Становништво  
 - 2004. 16.962.491 (57)
 - Густина 53/km² 
Валута CFA франак (100 центима)
Временска зона UTC 0
Интернет домен .ci
Позивни број +225

Република Обала Слоноваче или Република Обала Слонове Кости је земља у Западној Африци која граничи са Либеријом, Гвинејом, Малијем, Буркином Фасо и Ганом са западне, северне и источне стране док се са јужне стране налази Гвинејски залив. Економски развој ове некада најразвијеније земље Западне Африке, заустављен је грађанским ратом који је земљу поделио на два дела.

Садржај

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Обале Слоноваче.

Није много тога познато о Обали Слоноваче из периода пре доласка европских бродова 1460-тих година. Главне етничке групе су се населиле не тако давно из суседних подручја. Народ Кру је мигрирао из Либерије око 1600.; Сеноуфо и Лоби мигрирали су према југу из Буркине Фасо и Малија. Тек у 18. и 19. веку народ Акан, укључујући Баоуле, мигрирао је из Гане у источне делове земље, а Малинке народ је мигрирао из Гвинеје у северозападни део земље.

У поређењу са суседном Ганом, Обала Слоноваче није претрпила пуно трговином робља.

[уреди] Политика

За више информација погледајте Департмани Обале Слоноваче.

Обала Слоноваче је подељена на 34 департмана. Обалом Слоноваче управља конституција која је изабрана на јавном референдуму у јулу 2000. На челу државе је изабрани председник, а на челу владе је премијер, који је постављен од стране председника. Председник и премијер се саветују на савету министара, који је изабрао премијер. Председник и 225 чланова једнодомне Генералне Скупштине су сви изабрани за термин од пет година универзалним правом гласа само одраслих особа.

Главне политичке странке у Обали Слоноваче су: Parti Démocratique de la Côte d’Ivoire (PDCI; Демократска Странка Обале Слоноваче), social-democratic Front Populaire Ivoirien (FPI; Народни Фронт Обале Слоноваче), и центрист Rassemblement des Républicains (RDR; Збор Републиканаца). PDCI је била једина легална политичка странка од 1960. до 1990. год., када је усвојен вишестраначки систем. Задржала је контролу над државом док њихов вођа није истеран у генијалном војном потезу у децембру 1999. год. У законодавним изборима одржаним у децембру 2000. год. и јануару 2001. год. , FPI је добио највише посланичких мандата у Генералној Скупштини, са 96 мандата напрема 94 PDCI-а.

Судски систем укључује врховни суд који садржи конституционални, судски, административни (управни) и порески дом. Високи суд правде је опуномоћен да суди владиним канцеларијама, укључујући и председника, за тешке злочине. Други судови су жалбени суд, суд државне безбедности и судови за разне друге случајеве.


[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Обале Слоноваче.

Налази се у западној Африци. Излази на Атлански океан. Површина јој је 322.460 km² а има око 16 милиона становника. Главни град је Јамосукро а остали су: Абижан, Буаке, Јамусукро, Данане, Ман, Далоа, Агбовил, Сан Педро и Корхого.

[уреди] Рељеф

Уз море је низија а унутрашњости су брда. Највећи врх је 1.750 m. Обала Обале Слоноваче оивичена је са неколико великих и дубоких лагуна, од којих је већина неприступачна бродовима због плићака у близини обале. Ограничавајући обалу, зона густих тропских шума простире се око 265 km ка унутрашњости на истоку и западу и око 100 km у центру. Даље од овог на северу и центру, лежи пространа савана. Западни део државе је таласаст, са планинским ланцима у регијама Одиен и Ман. Неколико врхова је више од 1500 m. Главне реке су Сасандра, Бандама и Комое, од којих ниједна није пловнија више од 65 km због брзе и плитке воде током сушне сезоне.


[уреди] Клима

Клима је тропска влажна а на самом југу екваторијална. Јужни део Обале Слоноваче има тропску климу, која је врела и влажна са јаким кишама. Температуре варирају од 22°C до 32 °C, и најјаче кише падају од априла до јула и у октобру и новембру. Даље од обале, у савани, температурне разлике постају екстремније, по ноћи у јануару температура се спушта до 12°C, а по дану у лето диже се преко 40°C. Просечне падавине износе 2100 mm у приобалном Абиџану и 1200 mm у Буакеу, лоцираног на средишњој равници државе.


[уреди] Привреда

Слабо развијена земља која осећа последице колонијализма. У њеној привреди велики капитал имају амеркинци, французи и остале европске земље. Највише људи је запослено у пољопривреди 79%. Главни производи су; шећерна трска, каучук, кафа, какао, банана, кикирики, кукуруз, шећерна репа, просо, соја и кромпир. Индустрија; електротехничка, дрвна, рафинерија нафте, хемијска, прехрамбена, производња алуминија, кожна, текстилна. Руде; дијаманти, злато, нафта, манганоплемењивач челика, боксит, гвоздена руда.

Привреда Обале Слоноваче је углавном пољопривредна, са 60% од укупне радне снаге запослене у пољопривреди и шумарству. Међутим, влада покушава унети разноликост у економију да избегне зависност од малог броја извозних усева. Просечан буџет израчунат је на приближно 1.8 милијарди амер. долара прихода и отприлике исто толико трошка.

Главни уновчени усеви Обале Слоноваче су какао, кафа, памук и ананас. Она је један од водећих светских произвођача какаоа, који броји преко 40% зараде у извозу, и један је од највећих афричких произвођача кафе, такође. Влада је охрабрила производњу памука и ананаса да унесе разноликост у привреду, која је патила осамдесетих када су цене какаоа и кафе значајно опале. Други усеви који су развијени су за извоз су палмина језгра и каучук. Најчешћи усеви за локалну употребу су: јам, маниок, боквица, пиринач и кукуруз. Влада је покренула програме да оствари самодовољност хране.

Производња дрвене грађе је од главне привредне важности за Обалу Слоноваче. Најважније извозно дрвеће је махагони, ироко, сипо, обече и макоре. Око 12.1 милиона m³ дрвене грађе је произведено у 2002. Рибарство се води дуж обале; улов 2001. год. је био 74.581 метричких тона.

Нафта у трговачким вредностима је пронађена 1977. год. у близини обале, а производња је почела 1980. год.; производња 2001. год. је била 4.4 милиона барела. Обала Слоноваче је, такође, произвела око 75.000 карата дијаманата у 1996. год., а ископавање злата је почело у раним деведестим. Индустрија укључује фабрике за производњу хране, текстилне фабрике и фабрике за производњу тесане грађе, рафинерије уља, фабрике за монтажу бицикала и аутомобила, и производњу шперплоче, намјештаја, цемента, челичних контејнера, обуће, и алумнијумских табли.

Обала Слоноваче је чланица Западноафричке Монетарне Уније, коју чини шест нација. Валута је CFA франак, пуштен у оптицај од стране Централне Банке за Државе Западне Африке (697 CFA франака је једнако 1 амер. долару, просек из 2002.). Заменска стопа да је 50 CFA франака једнако једном француском франку је била у снази од 1948. до 1994. год., када је смањена вредност CFA франка за 50%.

У 2000. год. извоз је износио 3.6 милијарди амер. долара, а увоз је био 2.5 милијарди амер. долара. Главни трговачки партнери за извоз су Француска, Холандија, Немачка, Италија, Буркина Фасо и САД; најважнији партнери за увоз су САД, Гана, Немачка и Италија.

Лука Абиџан је једна од најзаузетијих у Западној Африци. Постоји нова лука Сан Педро, која је повезана са Малијем железницом. Железница повезује Абиџан са Бобо Диуласом и Уагадугуом у Буркини Фасо. Укупна дужина железничких пруга које функционишу у држави је 639 km. Само мали део од укупних 50.400 km улица је асфалтиран. Влада управља са неколико радијских и телевизијских станица. У 2000. год. 135 радио пријемника и 55 телевизора је ишло на 1000 становника. Обала Слоноваче је имала 20 главних телефонских линија за сваких 1000 људи у 2002. год.


[уреди] Биљни и животињски свет

Централни појас Обале Слоноваче је прекривен шумом са преко 225 врсти дрвећа, међу којима су неке драгоцене врсте дрвећа као што су обече, махагони, ироко, макоре и сипо. Животињски свет државе укључује и шакала, хијену, пантера, слона, шимпанзу, крокодила, разне гуштере и отровне змије.


[уреди] Становништво

Становништво Обале Слоноваче је разнолично, састоји се од преко 60 етничких група.Главне групе укључују људе Акан говорног језика на југоистогу, Кру на југозападу, Волтаик групе на североистоку и Мандинка (такође познати и као Мандинго или Малинке) и јужни Манд људи који се налазе на северозападу. Постоји и значајна Либанска заједница.

У Обали Слоноваче живи 17.237.724 становника. Просечна густина насељености је 55 особа на km². Процењено је да 37% људи прати традиционалне религије; 30% су Муслимани и 24% су Хришћани, углавном Римокатолици. Француски је званични језик нације; такође се говоре и бројни афрички језици.

Обала Слоноваче је подељена на 49 министарстава, сваким управља централно постављен и изабран члан већа.Највећи градови су: Абиџан, са становништвом од 3.8 милиона људи ( 2000. процењено, највећи град), Буаке (1988., 329.850) важан управни и трговински центар. У друге урбане центре спадају Далоа (121.842); Гагноа, маркетиншки град и Ман. Јамусукро (1990., 120.000), између Буафлеа и Димбокроа, именован је новим главним градом 1983., али многе владине канцеларије су остале у Абиџану.

Образовање у Обали Слоноваче је слободно, примарно образовање је обавезно. Огроман телевизијски едукациони програм је започет у раним седамдесетим. У 2000.год. и 2001.год. само 79 % деце основношколског узраста и 23% средњошколског узраста је било уписано у школу. Национални Универзитет Обале Слоноваче (1958.), у Абиџану, годишње похађа око 21.000 ученика. Знатан број унапређених студената студира у иностранству. Процењено је да је 52.3% одрасле популације писмено .

Модернизовани сектор популације Обале Слоноваче је под великим утицајем француске културе. Домородачка култура државе остаје снажна, међутим, добро је позната по уметничким креацијама, посебно маскама. Француски језик је готово универзално кориштен у писаној литератури Обале Слоноваче, доводи до искључивања афричких језика.


[уреди] Проблеми околине

Обала Слоноваче је некад имала највеће кишне шуме у западној африци, али искориштавањем дрвећа у индустрији и поступком сече и палидбе пољопривредника смањена је прекривеност шумама на 22.4% од укупне површине државе. 1996. године влада је забранила извоз дрвећа, али илегална сеча шума се наставља.

Пољопривредници су уклонили огромне делове шума да би посадили кафу и какао, који напредују у богатом тлу кишних шума. Након што је проглашена независност Обале Слоноваче од Француске 1960. године, двосмислена земљопоседничка политика је охрабрила многе пољопривреднике у држави да се одрекну непродуктивне земље и да уклањају додатне шуме. Десеци хиљада биљака су засађени од шездесетих година, али стопа крчења шума је премашила покушаје поновног сађења дрвећа.

Привредна зависност Обале Слоноваче у пољопривреди је довела до експлоатације природних ресурса државе у времену економских тегоба. Током осамдесетих, кад је цена робе за какао и кафу пала широм света, Обала Слоноваче је повећала извоз дрвених производа да надокнади за смањени пољопривредни приход.

Премда је 6.2% укупне површине службено заштићено као национални паркови и резервати, досељени пољопривредници настављају да уклањају шуме и сеју биљке у заштићеним подручјима. Обала Слоноваче је забранила лов 1973. године, али бесправан лов прети животињском свету.

Обала Слоноваче је ратификовала међународне договоре у намери да се заштити биљна разноврсност, угрожене врсте, тропске шуме, мочваре и озонски омотач. Такође је потписала одредбе које ограничавају поморско загађење и опасан отпад.