Хајле Селасије

Из пројекта Википедија

Хајле Селасије
Хајле Селасије

Хајле Селасиjе I (Haile Selassie I, 23. јули 1892. - 27. август 1975.), посљедњи етиопски цар који се сматра оснивачем растафаријанске вјере.

[уреди] Биографија

Рођен је под именом Рас Тафари Манконен, а након крунидбе 2. новембра 1930. године прозван је Хајле Селасиjе I, посљедњи етиопски цар. Узима титулу "Краља свих краљева", 225. потомка краља Саломона.

Дана 2. новембра 1930. насљеђује пријестоље након смрти свог претходника, прастрица краља Менелика II, те је уједно и посљедњи владар Етиопије. Он почиње проводити важне аграрне реформе, политичке и судске реформе, те се брине за еманципацију робова. Установио је парламент и судски систем, но све је заправо било формално јер је права власт остала при владару.

Хајле Селасије 1963. u Вашингтону
Хајле Селасије 1963. u Вашингтону

1935. уочи II. свјетског рата Италија је извршила инвазију Етиопије и Селасиjе је покушавајући се супротставити отишао у прогонство у Енглеску у мају 1936. Тамо је помогао Британцима испланирати кампању која је довела до ослобођења Етиопије и његовог повратка на власт 1942.

Вративши се на власт почео је обнављати своју ратом погођену домовину. Највећа постигнућа су му аграрна реформа (1942. - 1944.), еманципација робова (1942.), те успостава парламента.

1955. издаје ревизирани Устав, покушавајући тако помакнути државу у 20. вијек. Парламент је добио одређене, но опет ограничене моћи, те је народ осјећао да то није довољно, те је Селасије 1960. након неуспјелог покушаја свргавања с пријестоља обећао повећати напоре економског развоја и социјалне реформе.

Током 1960-их Селасије је постао све више заокупиран вањским пословима. 1963. је играо главну улогу у оснивању Организације Афричког Јединства, и у спору између Сомалије и Етиопије који су се били претворили у оружане сукобе. У марту 1964. договорено је примирје. Почетком 1970. био је посредник у спору између Сенегала и Гвинеје, Танзаније и Уганде, те Јужног и Сјеверног Судана.

Бавећи се проблемима других земаља, игнорирао је проблеме властите државе: велика неједнакост у подјели добара, рурална неразвијеност, корупција власти, растућа инфлација, незапосленост и тешка суша на сјеверу (1972. - 1975.). 1974. студенти, радници и војници започели су серију штрајкова и демонстрација које су кулминирале 2. септембра 1974. када су оружане снаге свргнуле Селасија с пријестоља.

У марту 1975. монархија је укинута, а Етиопија постаје републиком. 27. августа 1975. Хајле Селасије I умире.

[уреди] Цитати

Викицитати „Морамо постати чланови нове расе, која ће надићи ситничаве предрасуде, дугујући нашу крајњу оданост не нацијама, већ нашим ближњима унутар људске заједнице.“
({{{2}}})

Хаjле Селасиjе I