Лангдок-Русијон

Из пројекта Википедија

Лангдок-Русијон (фр: Languedoc-Roussillon, окситански: Lengadòc-Rosselhon; каталонски: Lenguadoc-Rosselló) је регион у Француској који се састоји од пет департмана. Ови департмани су делови старих француских провинција Лангдок и Русијон.

Лангдок-Русијон
Languedoc-Roussillon

Грб региона Лангдок-Русијон

Лангдок-Русијон на мапи Француске
Департмани Од (11)
Гар (30)
Еро(34)
Лозер (48)
Источни Пиринеји (66)
Префектура Монпелије
Укупно становника 2.295.648 становника
(1999.)
Густина 84 становника/km²
Површина 27.376 km²
Број округа 14
Број кантона 186
Број општина 1.545
Председник
регионалног већа
Жорж Фреш
(Georges Frêche)

Садржај

[уреди] Историја

Ово подручје су Римљани покорили у првом веку п.н.е. У петом веку то подручје су заузели прво Вандали, а касније Визиготи. Визиготи су владали тим подручјем као и деловима Шпаније до напада Маура 719. године. Регион Лангдок је променио више владара у 500 годишњем периоду, да би коначно био прикључен краљевини Француској 1271. године. Пиринејским уговором Русијон је прикључен Француској 1659. године. У средњем веку ово подручје је било велико бојиште верских ратова.

[уреди] Администрација

Од локалних избора 2004. године на власти је Социјалистичка партија на челу са Жорж Фрешом (Georges Frêche) која има 43 посланичких места у регионалном већу. Унија за народни покрет (Union pour un mouvement populaire) има 16 посланичких места, а екстремно десни ФН 8 места.

[уреди] Политика

Регионални хотел у Монпелијеу
Регионални хотел у Монпелијеу

Политика у региону Лангдок-Русијон је дуги низ година обележена супарништвом између две особе: Жак Бланса (Jacques Blanc, који је председавао регионалним парламентом осамнаест година) и Жорж Фреша (Georges Frêche), његовог противника из Социјалистичке партије, који га је наследио 2004. године.

Регион је доживео велике промене од ступања Жоржа Фреша на власт. Застава и грб који су симболизовали старе провинције су промењени. Нова власт је покренула и кампању мењања имена региона из Лангдок-Русијон у Септеманија (Septimanie), како би се уклонило дугогодишње супарништво између Лангдока и Русијона и јаче ујединио регион. Име Септеманија је кориштено за ово подручје још за вријеме Римског Царства. Тешко је установити хоће ли до ове промене доћи, јер ово име није кориштено још од 9. века.

У русијонском делу региона је врло изражен каталонски национализам, чије се присталице боре за осамостаљивање департмана Источни Пиринеји у самостални регион Француске. Нови регион би се највероватније звала Сјеверна Каталонија (каталонски: Catalunya Nord), али вероватноћа да се ово оствари је врло мала.

[уреди] Географија

Регион се на југу граничи са Шпанијом и Средоземним морем (Лионски залив), и са следећим француским регионима: Прованса-Алпи-Азурна обала, Рона-Алпи, Оверња, Средишњи Пиринеји. Регион је географски веома разноврстан: у њему се налазе Пиринеји, а протиче и река Рона.

[уреди] Економија

Две најважније економске гране у региону су туризам и пољопривреда.

[уреди] Становништво

По природном прираштају овој је врло јак регион у Француској, процјењује се да ће 2030. године овај регион имати 3.100.000 становника, што је пораст од 34 % у односу на 2000. годину. Овом броју увелико доприносе унутрашње миграције у Француској.

[уреди] Спољашње везе


Региони француске метрополе Застава Француске

Аквитанија · Алзас · Бретања · Бургундија · Горња Нормандија · Доња Нормандија · Корзика · Лангдок-Русијон · Лимузен · Лоара · Лорена · Оверња · Париски регион · Пикардија - Поату-Шарант · Прованса-Алпи-Азурна обала · Рона-Алпи  · Север-Па де Кале · Средишњи Пиринеји · Франш-Конте · Центар · Шампања-Ардени