Цетина
Из пројекта Википедија
| Цетина | |
|---|---|
|
|
|
| Дужина | 105[1] km |
| Висина извора | 385 m |
| Просечан проток | 4-6 m³/s |
| Површина развођа | 3.700[2] km² |
| Извор | код села Цетина |
| Ушће | Јадранско море |
| Земље слива | |
| Слив | Јадрански |
| Градови | Сињ, Триљ, Омиш |
| Пловност | 7 |
Цетина је река у јужној Хрватској, у централној Далмацији. Укупна дужина реке је око 105 km, површина слива 3.700 km², а извире на надмосрској висини од 385 m. Извире испод Динаре, а улива се у Јадранско море[3]. Река је пловна у дужини од 7 km (од ушћа до насеља Радманове Млинице)[3]. Крај око реке Цетине се често назива Цетинска крајина[4]
[уреди] Одлике
Цетина извире на северозападним падинама планине Динара, у близини села Цетина које је удаљено 7 km од насеља Врлика. Око 15 километара од извора у Цетину се преко водопада улива мала речица Драговиће[4]. На ушћу ове речице у Цетину се налазио православни манастир Драговић који је потопљен изградњом бране. У близини насеља Врлика почиње Перучко језеро, које је настало изградњом бране на око 25 km низводно. Потом река протиче кроз Сињско поље, а после скреће у правцу истока, па поново скреће на запад око планине Мосор, пре него што дође до ушћа у Јадранско море код града Омиша. Цетина је најдужа река у Далмацији. Река је богата водопадима од којих је највећи Велика Губавица који, са својих 48 метара висинске разлике, спада међу највеће водопаде у Хрватској[3][5]. У току лета просечан проток кроз реку износи 4-6 m³/s, а у току кишне сезоне проток знатно расте[3].
На реци је изграђено неколико мањих хидроелектрана.
[уреди] Референце
- ^ Мала Енциклопедија Просвета наводи "око 102,5 km
- ^ Мала Енциклопедија Просвета наводи "1.950 km²"
- ^ 3,0 3,1 3,2 3,3 http://www.omisinfo.com
- ^ 4,0 4,1 www.cirilica.org
- ^ Мала Енциклопедија Просвета, издање из 1959.
[уреди] Спољашње везе
- Цетина на сајту www.omisinfo.com ((en))
- Записи са Цетине - Петар П. Кривошић ((sr))
- Галерија слика и мало текста ((cs))

