Трудноћа

Из пројекта Википедија

Уколико сте тражили гравидитет код сисара, погледајте чланак Гравидитет (сисари), овај чланак се фокусира на трудноћу жене.
Пресјек материце у 4. и 5. мјесецу трудноће
Пресјек материце у 4. и 5. мјесецу трудноће

Трудноћа (друго стање, гравидитет, гестација) настаје усађивањем оплођене јајне ћелије у ендометриј материце. Жена која је по први пут трудна назива се примипара или примигравида, а жена која је више пута рађала је мултипара или мултигравида.

Садржај

[уреди] Фазе зачећа

Оплођење настаје спајањем зреле јајне ћелије и сперматозоида у јајоводу. Овулацијом из де Графовог фоликула зрела јајна ћелија доспијева у лумен јајовода, гдје бива опкољена сперматозоидима који настоје продријети у њу. По пробијању спољашње опне јајне ћелије и уласка сперматозоида у њу, долази до згушњавања опне која на тај начин спречава остале сперматозоиде да продру у њу. При продору у јајну ћелију долази до мјешања садржаја сперматозоида са једром јајне ћелије. Ембрионални развитак започиње непосредно након оплодње и одвија се у четири фазе:

  • браздање
  • формирање клициних листића
  • оснивање органа
  • хистолошка диференцијација органа

Оплођена јајна ћелија под дјеловањем перисталтичких покрета јајовода и водене струје која настаје кретањем трепљи епитела у тубама доспијева у шупљину материце и тада долази до нидације, односно имплантације оплођеног јајашцета. Усађена јајна ћелија назива се заметак или ембрион. По завршеној органогенези, послије трећег мјесеца трудноће заметак постаје плод односно фетус.

[уреди] Трајање трудноће

Фетус у материци између 6. и 7. мјесеца
Фетус у материци између 6. и 7. мјесеца

Нормална трудноћа траје десет лунарних мјесеци или девет календарских мјесеци, односно 40 недеља или 280 дана. Ако дође до прекида трудноће прије 28 недјеља тај прекид се назива побачајем јер плод није способан за ванматерични живот. Порођајем се назива сваки прекид трудноће послије 28 недјеља.

Према времену када се догоди порођај може бити пријевремени, на вријеме и каснији, а новорођенче недонесено (прематурус), донесено (матурус) и пренесно (постматурус). Недоношче по педијатриским параметрима је свако дијете мање тјелесне тежине од 2500 грама.

[уреди] Плацента

Плацента или постељица се ствара крајем трећег мјесеца трудноће. Она има веома важну и вишеструку функцију. Учествује у размјени материја између мајке и плода путем дифузије и осмозе, има заштитну улогу јер штити плод од инфекција, а такође у њој се лучи прогестерон - хормон кои служи за одржавање трудноће и естроген. При крају трудноће плацента је орган тежак око 500 грама, са пречником од 16 до 20 cm, и састављен је од 16 до 20 котиледона.

[уреди] Дијагноза трудноће

Тест трудноће
Тест трудноће

Поставља се на основу анамнестичких података и објективног прегледа труднице. Промјене у организму жене изазване гравидитетом називају се знацима трудноће и дјеле се у три групе:

  • сигурни знаци трудноће
  • несигурни знаци трудноће
  • вјероватни знаци трудноће

[уреди] Несигурни знаци трудноће


Горе: Трудница у задњем мјесецу трудноће.
Доле: Анатомски приказ њене трудноће.


Под несигурним знацима подразумјевају се они знаци који су карактеристични за трудноћу али се једнако могу наћи и код жена које нису гравидне, па и код мушкараца. То су мучнине, осјећај гађења, пигментација на појединим дјеловима коже, повећање трбуха и бокова, промјене у расположењу и други.

[уреди] Вјероватни знаци трудноће

Вјероватни знаци су промјене које се манифестирају на полним органима и грудима жене. То су изостанак менструације, увећање и размекшавање материце, увећање дојки и појава колострума односно првог млијека, ликвидитет слузнице вагине и грлића материце.

[уреди] Сигурни знаци трудноће

Сигурни знаци трудноће су посотјање фетуса видљивог ултразвучним налазом, слушање срчаних тонова, опипавање дијелова тијела плода и присуство хормона трудноће у урину. Након оплодења, у организму жене се након 7-10 дана почињу појављивати мерљиве концентрације hCG, који се може доказивати из урина или крви жене.

Биолошки тестови који су се раније користили у доказивању трудноће као што су Гали Маинијева реакција, данас више нису у употреби.

Имунолошки тестови који се данас користе већином су засновани на употреби латекс честица. Може се доказати присуство Хуманог хорионског гонадотропина, чија се полипептидна бета субјединица користи у доказивању трудноће (скраћено b-hCG) у концентрацији од 25 mIU у урину жене, што је еквивалент периоду између четврте и пете седмице трудноће. Увијек се узима узорак првог јутарњег урина, јер је у њему концентрација b-hCG највећа.

Такође, може се урадити и одређивање концентрације b-hCG у крви. Оно се ради десетог дана по овулацији, и концентрација b-hCG у крви се код 85% нормалних трудноћа удвостручује сваких 72 часа у раној трудноћи.

[уреди] Развој органа плода

Ултразвук трудноће
Ултразвук трудноће

Људско срце почиње куцати у четвртој недјељи гестације. Путем ултразвука већ од шесте недјеље могуће је пратити срчане тонове фетуса. У петој недјељи дијете има око 80 откуцаја у минути а у деветој недјељи износи око 165 одкуцаја. Покрети дисања опажени су у 10. недјељи трудноће. Развој плућа код фетуса започиње у 4 недјељи појавом плућног пупољка. Према већини аутора бубрези фетуса почињу функционисати од трећег мјесеца гестације, а до тог закључка се дошло на основу постојања урина у мокраћном мјехуру плода. До краја 18 седмице развијају се полни органи.




[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе

Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама о здрављу (медицини).