Дијамант
Из пројекта Википедија
| Дијамант | |
|---|---|
Преламање светлости на округло-брилијантски исеченом дијаманту показује бројне рефлексије.
|
|
| Опште | |
| Категорија | Минерал |
| Хемијска формула | C |
| Идентификација | |
| Молекулска маса | 12,01 gm |
| Боја | Типично жута, браон или сива до безбојне. Ређе плава, зелена, црна, мутно бела, ружичаста, љубичаста, наранџаста, purple и црвена.[1] |
| Кристални хабитус | Октаедарски |
| Кристални систем | Isometric-Hexoctahedral (Кубични) |
| Цепање | 111 (перфектно у четири смера) |
| Пуцање | Conchoidal - step like |
| Тврдоћа по Мосу hardness | 10[1] |
| Luster | Adamantine[1] |
| Polish luster | Adamantine[1] |
| Индекс преламања | 2,4175-2,4178 |
| Оптичке особине | Једнопреламајући[1] |
| Двојно преламање | нема[1] |
| Дисперзија | 0,044[1] |
| Плеохроизам | нема[1] |
| Ултравиолетна флуоресценција | безбојни до жућкасти - inert to strong in long wave, и типично плаво. Weaker in short wave.[1] |
| Апсорпциони спектри | In pale yellow stones a 415,5 nm line is typical. Irradiated and annealed diamonds often show a line around 594 nm when cooled to low temperatures.[1] |
| Огреб | безбојан |
| Специфична тежина | 3,52 (+/- 0,01)[1] |
| Густина | 3,5-3,53 |
| Diaphaneity | Transparent to subtransparent to translucent |
Дијамант (грч. adams- непобедив) је безбојна, кристална супстанца са великим индексом преламања светлости. Структура дијаманта одговара sp3 хибридизацији угљеника. Дијамант је алотропска модификација угљеника. Он је најтврђи минерал у природи.
Због тога се користи за сечење, брушење и полирање других мекших материјала - употреба у индустријске сврхе.
На "Мосовој" скали тврдоће заузима највише место са тврдоћом број 10.
Угљеникови атоми у дијаманту заузимају тетраедарску структуру, сваки атом угљеника има 4 сигма везе. Тврдоћа и способност дијаманта да прелама светлост последица су његове структуре.
Сечењем и полирањем дијаманата добија се брилијант који се користи као накит. Полирање се изводи дијамантском прашином.
Копа се у рудницима и највећи светски произвођачи дијаманата су Русија, Јужноафричка Република ...
Производња вештачких дијаманата се изводи у челичном контејнеру - експлозијом, јер онда у контејнеру владају велики притисак и температура. Вештачки дијаманти се користе у индустријске сврхе. Руси су развили технологију да тако произведене дијаманте боје различитим бојама. Индустријски произведени дијаманти нису тако крупни као поједини примерци који се могу наћи у природи, али им то и није намена.
Мера за тежину диајаманат је Карат. Један Карат = 0,2 грама
[уреди] Занимљивости
Власти у Конакрију, главном граду Гвинеје (Африка) саопштиле су 20.07.2004. године, да је у њиховој земљи недавно откривен дијамант вредан неколико милиона долара. Дијамант је пронађен у џунгли, близу граничног прелаза Обале Слоноваче и Либерије. Дијамант дужине десет и ширине три центиметара, према првој процени стручњака нема 100% чистоћу. Уочљиве су унутрашње вене, али оне не умањују његову лепоту. Срећни 25-годишњи проналазач остао је анониман.
[уреди] Референце
[уреди] Види још
| Овај незавршени чланак Дијамант, везан је за минералогију. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |

