Мачeвањe
Из пројекта Википедија
Мачевање у ширем смислу означава борилачку вештину у којом се два противника боре хладним оружјем (мачем, сабљом, ножем) које држе у руци те њиме покушавају убости или сасећи противника. У ужем смислу, мачевање се користи као назив спорта у којем се два такмичара боре прописаним оружјем и заштићени су одговарајућом заштитном опремом.
Садржај |
[уреди] Развој мача
Мач је кроз историју мењао свој изглед, развијао се и усавршавао како би био што ефикаснији. Са Истока у Еуропу продире сабља, као оружје номадских народа (прво Татара па касније Турака). Сродна је мачу, а ради погодности које је пружала у борби на коњу, сабљу током XVII и XIX века преузимају коњички команданти свих тадашњих војска.
[уреди] Кратка историја мачевалачког спорта
Први записи мачевања као надметања у контролисаном окружењу с опремом за тренинг, заштитном опремом и судијама потечу још из древног Египта. Традиција је настављена и касније, те је мачевање кроз читав Средњи век кориштено као начин војне обуке, али и врста разоноде.
Како је хладно оружје временом због напретка ратне технике изгубило првобитни значај, мач и сабља остају само симболично у саставу парадних униформа многих војска, а мачевање се од ратне вештине и средстава за решавање особних спорова (двобој) претвара у модеран олимпијски спорт, који користи савремену електронску технологију за регистрацију погодака.
Мачевање је као спорт укључен у програм модерних Олимпијскх игара већ на Играма у Атини 1896. Ипак, због бројних разлика у постојећим правилима у првим годинама тог спорта било је доста неспоразума, који су коначно разрешени 1913. године оснивањем Међунаордне мачевалачке федерације или краће ФИЕ (од француског назива Fédération Internationale d'Escrime). Та година се сматра и почетком развоја модерне ере мачевалачког спорта.
Модерно спортско мачевање које као основу има европско мачевање (за разлику од разних облика мачевалачких вештина Далеког истока међу којима се истиче јапанско мачевање - Кендо) распрострањено је на свих пет континената. Одржавају се светска, европска и национална првенства, као и многи међународни и национални турнири широм света.
Мачевање је и једна од дисциплина модерног петобоја.
[уреди] Правила мачевања
Мачевање се одиграва на стази ширине 1,5 до 2 метра и дужине до 14 метара. Противници користе оружје прописаних карактеристика и прописану заштитну опрему за цело тело. Циљ је, овисно о врсти оружја, убости или посећи (само код сабље) противника али само у строго одређени део тела. Аутоматски електрични системи региструју поготке, а правилност извођења оцењују судије. Победник је мачевалац који први скупи одређени број погодака.
[уреди] Дисциплине у мачевању
Постоје три основне дисциплине и мачевању, које се разликују по врсти оружја и делу тела противника на којем се признаје погодак, а који се назива важећа површина.
[уреди] Флорет
Флорет је оружје којим се погодак оставрује искључиво убодом, дакле само врхом.У историјском аспекту предвиђен је као верзија за вежбање рапира,значајно умањене масе како би се мачеваоцу омогучило дуготрајније увежбавање технике.Флорет је задржао исти облик као из којег је изникао,па за разлику спортског мача је лакши,са мањом заштитном кошарицом (гарда) и нешто јаче израженом савитљивошћу. Важећа површина је искључиво торзо противника, дакле горњи део тела без руку, главе и врата. Погодак у неважећи део тела се не бодује, али се након таквог поготка борба прекида и ударци након тога се не броје до поновног знака за почетак борбе.
[уреди] Мач
Мач је најмасивније од три оружја,као спортско оружје директни је наследник историјског рапира, а погодак у спортској борби постиже се искључиво убодом. Важећа површна је код мача читаво тело.
[уреди] Сабља
Сабља је оружје код којег се погодак постиже убодом и сечењем. То значи да се погодак признаје додиром важаће површне било којим делом оштрице сабље: врхом или оштрицом. Код сабље је важећа површина горњи део тела противника.
[уреди] Мачевалачка опрема
Осим самог оружја, мачевалац је опремљен заштитном опремом као што је одговарајуће мачевалачко одело, рукавице и маска. Уз то, за флорет и сабљу мачевалац носи проводљиви пластрон који у потпуности мора покривати важећу површину. Такође сваки мачевалац има одговарајуће ожичење, спојено на оружје и у случају флорета или сабље на проводљиви пластрон. Систем је направљен тако да додир оружја (флорета или сабље) с противниковим пластроном (који покрива важећу површину) затвара струјни круг што се регистује паљењем светла. На тај начин судија може проценити да ли је погодак важећи, и који је од такмичара постигао погодак први, у случају да приликом борбе оба натецатеља постигну погодак у слично време.
[уреди] Спољашње везе
- Међународна мачевалачка федерација - FIE ((en)) ((fr)) ((es))

