Паул Кле

Из пројекта Википедија

Аутопортрет Паула Клеа насликан 1922.
Аутопортрет Паула Клеа насликан 1922.

Паул Кле ( 18. децембар 1879.—29. јун 1940.) је био је немачко-швајцарски сликар, члан уметничке групе Плави јахач (нем. Der Blaue Reiter).На његово стваралаштво утицало је неколико праваца савремене уметности: експресионизам, кубизам и надреализам. Кле и његов пријатеље Василиј Кандински познати су по свом педагошком раду у школи Баухаус.

Садржај

[уреди] Живот

Родио се 1879. године у Швајцарској, његов отац био је учитељ музике а мати је била швајцарска певачица. Детињство је провео у Швајцарској и пошто је по оцу добио немачко држављанство одселио се после матуре 1898. у Минхен. После двоумљења између музике (био је изванредан и талентован виолиниста), литературе и ликовне уметности ипак се определио за сликарство. Прво је студирао графику на приватној школи Хенрика Книра и у то доба је стицао не само уметничка већ и сексуална искуства. Из једне такове краткотрајне везе му се родио син који је после неколико недеља умро.

У октобру 1900. посећивао је часове сликарства код Франца фон Штика на Минхенској академији где је студирао и Василиј Кандински са којим се много касније упознао. Године 1901. је напустио академију. После пута по Италији био је у Берлину код родитеља где је сликао актове и свирао у оркестру и писао позоришне критике. Године 1900. оженио се са клавиристкињом Лили Штрумпф и следеће године им се родио син Феликс. Следеће године је провео у домаћинству и посветио се васпитавању свога сина док је Лили зарађивала за живот, и тада се Клеов сликарски живот споро развијао.


[уреди] Плави јахач и пут за Тунис

Године 1911. Упознао је Аугуста Марка и Василија Кандинског. Скупа са њима и Франц Марк, Габријел Минтерл, Алексеј Георгијевич Јављенски и други, сви су се заједно интересовали за готику, примитивну уметност и нове савремене ликовне правце фовизам и кубизам. Са њма је Кле нашао заједнички језик и делио погледе на уметност.

Кандински и Марк у то доба раде на алманаху "Der Blaue Reiter" који је постао једно од најважнијих дела у савременој уметности 20. века. Прва њихова изложба била је отворена крајем 1911. године у модерној галерији Танхојзер у Минхену. Ту Кле није учествовао али је за један часопис написао рецензију. На другој њиховој изложби је учествовао и Кле, а после изложби у Минхену излагали су и у другим градовима као например у Келну и Берлину.

Године 1914. године Паул Кле је са Франц Марком и Лујом Моајеом посетио Тунис. На овом путу Кле налази приступ ка боји и у свој дневник уписује: " ... ја и боја смо једно. Ја сам сликар".

[уреди] Баухаус

У Првом светском рату 1920. године Кле је позван у немачку армију али као сликар је имао среће и није распоређен за фронт већ је радио на маскирним узорцима за авионе, но у рату је изгубио своје пријатеље Макеа и Марка.

И у армији је Кле имао привилегије да излаже и у галерији Штурм у Берлину излагао је више апстрактних акварела. Из армије је отпуштен 1918. године.

Године 1920. је била његова ретроспективна изложба у Минхену и тада постаје признат сликар. Тако је добио понуду да предаје сликарство у Баухаусу у Вајмару- школи коју је основао Валтер Гропијус. Примио је понуду и освануо је са Кандинским на равном и академском нивоу, прво је радио као руководилац радионица а после су обојица водили властита предавања сликарства.

Баухаус је била прогресивна школа и морала је да се бори против конзервативних схватања национал- социјалиста. Баухаус се преселио у Десау у зграду коју је пројектовао сам Валтер Гропијус и у којој су били и станови за педагоге и где је и Паул Кле становао. Обојица (Кле и Кандински) интензивно предају на Баухаусу. После кратког премештања у Берлин 1932. године Баухаус је укинут.

Кле је на Баухаусу остао до 1930. године и после је примио професуру на диселдорфској академији. После наступа нацизма као "дегенерисани уметник" он је отпуштен.

Умро је 29. јуна 1940. године у Локарно-Мурату.

Његова дела су после његове смрти приказивана на Документима 1 године 1955. Документима 2 године 1959. и Докумантима 3 1964. године у Каселу.

[уреди] Литература

  • Историја уметности H.W. Janson, Београд 1982.


[уреди] Спољашње везе