Летње олимпијске игре 1960.
Из пројекта Википедија
| XVIII Летње олимпијске игре - Рим 1960. | |
|
|
|
| Град домаћин | Рим, Италија |
| Број држава | 83 |
| Број спортиста | 5348 |
| Број спортова | 19 |
| Број такмичења | 163 |
| Отварање игара | 25. августа 1960. |
| Затварање игара | 24. септембра 1960. |
XVIII Олимпијске игре су одржане 1960. године у Риму, Италија. Рим је већ раније био одређен као град домаћин за ОИ 1908 али је тада италијанска влада због ерупције вулкана Везува 1906. године одлучила одустати од организације, па су су те игре те године одржане у Лондону. МОК је за домаћина Игара 1960. изабрао Рим у конкуренцији више градова у којој су били: Лозана, Детроит, Будимпешта, Брисел, Меxицо сити и Токио.
Игре у Риму су биле прве којима је глобални развој и ширење телевизије помогао у промоцији и емитовању преноса такмичења. Забележено је да је преко 100 ТВ канала преносило програм игара у Европи, САД, Канади и Јапану. Тиме је постигнут велики интерес за Игре, а и појаву првих телевизијских спортских звезда.
Биле су то задње игре на којима је наступила момчад Јужноафричке Републике прије забране која је уследила због политике апартхејда. Тој држави је наступ поново дозвољен 1992. године.
Током Игара посебно се истакнуло неколико такмичара:
- Дански једриличар Паул Елвстром је освојио своју четврту узастопну златну медаљу, трећу у категорији 'Фин', те је тиме постао први спортиста у појединачним спортовима којему је то пошло за руком.
- Мачевалац Аладар Геревич из Мађарске је освојио своју шесту узастопну златну медаљу у екипном такмичењу, дисциплина сабља, што је до данас недостигнути рекорд у екипним спортовима.
- Вилма Рудолф, атлетичарка из САД-а, освојила је три злата у спринтерским дисциплинама. Занимљиво је да је као дете обољела од дечје парализе, али се уз спорт успјешно опоравила и постала олимпијски побједник!
- Абебе Бикила из Етиопије је победио у маратону, трчечи бос! Бикила је постао први олимпијски победник из Африке.
- Калијус Клеј, касније познат као Мухамае Али, освојио је злато у лако-тешкој категорији.
- Дански бициклист Кнут Џенсен колабирао је током трке па је касније касније преминуо у болници. Било је то други пута у историји да је неки такмичар преминуо током такмичења на олимпијским играма, први пута се то догодило Португалцу Францику Лазару, маратонцу, на играма 1912.
- По укупном броју медаља спортисти СССР-а су потврдили своју премоћ, освојивши при томе више од четвртине укупно додељених златних медаља!
[уреди] Списак спортова
Пливање, скокови у воду и ватерполо су сматрани различитим дисциплинама истог спорта.
|
|
[уреди] Списак поделе медаља
(медаље домаћина посебно истакнуте)
| Олимпијске игре 1960. | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Пласман | Држава | Укупно | |||
| 1 | 43 | 29 | 31 | 103 | |
| 2 | 34 | 21 | 16 | 71 | |
| 3 | 13 | 10 | 13 | 36 | |
| 4 | 12 | 19 | 11 | 42 | |
| 5 | 8 | 8 | 6 | 22 | |
| 6 | 7 | 2 | 0 | 9 | |
| 7 | 6 | 8 | 7 | 21 | |
| 8 | 4 | 7 | 7 | 18 | |
| 9 | 4 | 6 | 11 | 21 | |
| 10 | 3 | 2 | 3 | 8 | |
| 11 | 3 | 1 | 6 | 10 | |
| 12 | 2 | 6 | 12 | 20 | |
| 13 | 2 | 3 | 1 | 6 | |
| 14 | 2 | 0 | 1 | 3 | |
| 15 | 1 | 3 | 3 | 7 | |
| 16 | 1 | 2 | 3 | 6 | |
| 17 | 1 | 1 | 3 | 5 | |
| 18 | 1 | 1 | 0 | 2 | |
| 1 | 1 | 0 | 2 | ||
| 20 | 1 | 0 | 1 | 2 | |
| 21 | 1 | 0 | 0 | 1 | |
| 1 | 0 | 0 | 1 | ||
| 1 | 0 | 0 | 1 | ||
| 24 | 0 | 3 | 3 | 6 | |
| 25 | 0 | 2 | 3 | 5 | |
| 26 | 0 | 2 | 2 | 4 | |
| 27 | 0 | 1 | 3 | 4 | |
| 28 | 0 | 1 | 2 | 3 | |
| 0 | 1 | 2 | 3 | ||
| 30 | 0 | 1 | 1 | 2 | |
| 0 | 1 | 1 | 2 | ||
| 32 | 0 | 1 | 0 | 1 | |
| 0 | 1 | 0 | 1 | ||
| 0 | 1 | 0 | 1 | ||
| 0 | 1 | 0 | 1 | ||
| 0 | 1 | 0 | 1 | ||
| 0 | 1 | 0 | 1 | ||
| 0 | 1 | 0 | 1 | ||
| 39 | 0 | 0 | 2 | 2 | |
| 0 | 0 | 2 | 2 | ||
| 41 | 0 | 0 | 1 | 1 | |
| 0 | 0 | 1 | 1 | ||
| 0 | 0 | 1 | 1 | ||
| 0 | 0 | 1 | 1 | ||
| Укупно | 152 | 149 | 160 | 461 | |
|
|
||
|---|---|---|
|
Атина 1896. | Париз 1900. | Сент Луис 1904. | Лондон 1908. | Стокхолм 1912. | Антверпен 1920. | Париз 1924. | Амстердам 1928. | Лос Анђелес 1932. | Берлин 1936. | Лондон 1948. | Хелсинки 1952. | Мелбурн 1956. | Рим 1960. | Токио 1964. | Мексико Сити 1968. | Минхен 1972. | Монтреал 1976. | Москва 1980. | Лос Анђелес 1984. | Сеул 1988. | Барселона 1992. | Атланта 1996. | Сиднеј 2000. | Атина 2004. | Пекинг 2008. | Лондон 2012. Шамоне 1924. | Сент Мориц 1928. | Лејк Плесид 1932. | Гармиш-Партенкирхен 1936. | Сент Мориц 1948. | Осло 1952. | Кортина Дампецо 1956. | Скуо Вели 1960. | Инсбрук 1964. | Гренобл 1968. | Сапоро 1972. | Инсбрук 1976. | Лејк Плесид 1980. | Сарајево 1984. | Калгари 1988. | Албертвил 1992. | Лилехмер 1994. | Нагано 1998. | Солт Лејк Сити 2002. | Торино 2006. | Ванкувер 2010. |
||

