Машан Ђуровић

Из пројекта Википедија

Машан Ђуровић, четнички капетан и војвода Ибарско-Сухопланински.

(1903, Подгорица (Црна Гора) - 21мај 1943, Златар)

[уреди] Биографија

Пре рат био капетан II кл. у резерви са службом у Рашци.

За време априлског рата избегао у Ибарски крају и окупио већу групу сељака. Придружио се војводи Кости Пећанцу и био једно време у његовом штабу. По његовим инструкцијама стварао четничке одреде у Ибарском крају, да би затим добио титулу "Војвода Сухопланински" и био постављен за команданта Сухопланинског четничког одреда. У јулу 1941. ставља се под команду пуковника Драже Михаиловића, али се не одриче Косте Пећанца.

По завршетку немачке офанзиве у западној Србији крајем 1941. одриче се пуковника Михаиловића и поново се ставља у службу Пећанца. Тада постаје командант Ибарског четничког одреда и постаје један од „дивљих“ војвода у Србији. Поново се ставља у службу ЈВуО, али за само извесно време. Већ у јуну 1942. ухватио је једног британског капетана и предао га Немцима.

Када су Немци расформирали Пећанчеве одреде у новембру 1942.,заједно са војводама Јаворским, Милојем Мојсиловићем и Ђуром Смедеревцем ствара одред „Сложна браћа“ за борбу против партизана и нелегалних четника у западној Србији.

Четници Јаворског корпуса га заробљавају марта 1943. и шаљу у Врховну Команду ЈВуО на суђење.Генерал Михаиловић му поклања живот и ставља га под своју команду као једног од команданата у Јаворској бригади која треба да помогне преосталим јединицама у борби против снага НОВЈ-а.Овај договор с њим био је само кратког века, јел је већ маја 1943.напустио положаје и почео пљачкање по селима. Преки суд Јаворског корпуса га у одсуству осуђује на смрт, али извршење казне се одлаже због његовог скривања.Истог месеца га на Златару заробљавају четници Расинског корпуса и осуђују на смрт.

Војвода Машан Ђуровић је стрељан на Златару 21.маја 1943.године.

[уреди] Литература

-Никола Миловановић, Дража Михаиловић, Београд, 1991.

-Милослав Самарџић, Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета, књига 2, Крагујевац, 2005.

-Јован Златић, Страдалаштво српског народа у Нишком ратном округу, књ.4 "Четници Косте Пећанца", Ниш, 1998.