Принц Александар (Петров) Карађорђевић
Из пројекта Википедија
| Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. Молимо Вас да погледате страницу за разговор овог чланка. |
Принц Југославије и Србије Александар II Карађорђевић рођен је 17. јула 1945. у хотелу Клериџис (Claridges) у Лондону као прво (и једино) дете југословенског краља Петра II и краљице Александре. Председник британске владе Винстон Черчил, прогласио је хотелски апартман број 212. територијом Краљевине Југославије, тако да је одмах по рођењу Александар добио титулу принца, будући да је краљ Петар II још увек био краљ Југославије. Међутим, важно је напоменути да је ова титула данас искључиво церемонијалног карактера јер је Југославија престала да постоји док је Србија по државном уређењу република, што је потврђено низом устава након Другог светског рата. Александрови наследници дакле не могу да носе титулу принца.
После нацистичког напада и окупације Југославије у априлу 1941. године, млади краљ Петар II са члановима владе напустио је земљу пред инвазијом немачких снага и отишао у Атину. Из Атине краљ Петар II и његова влада одлазе прво у Јерусалим, а затим у Каиро. Коначно, краљ са југословенском владом у егзилу прелази у Лондон. Краљ Петар II се оженио 1944. године у Лондону принцезом Александром од Грчке, ћерком грчког краља Александра и Аспазије Манос.
Порекло Александра је владарско и са очеве и са мајчине стране, име је добио по деди, југословенском краљу Александру I Карађорђевићу, а исто тако се звао и његов деда по мајци, грчки краљ Александар. Баба по оцу му је била краљица Марија Карађорђевић, румунска принцеза, ћерка румунског краља Фердинанда и краљице Марије која је била британска принцеза (унука краљице Викторије). Директан је потомак краљице Викторије.
Крштење Александра извршио је у Вестминстерској опатији Његова светост патријарх Гаврило, а кумови су били британски краљ Џорџ VI и његова ћерка, тадашња принцеза Елизабета, сада Њено Краљевско Величанство Краљица Елизабета II.
По завршетку рата, комунистички режим је спречио краља Петра II и све чланове династије Карађорђевић да се врате у Југославију. Краљ Петар није никада абдицирао. Краљ и краљица живели су у изгнанству у више земаља (САД, Француска, Италија и Енглеска).
Александар II школовао се у “Л Розеју” (Le Rosey), Швајцарска, Војној академији Калвер (Culver Military Academy), Индијана, САД, Гордонстон (Gordonstoun School), Шкотска, и Милфилд (Millfield), Енглеска. Потом је ступио у Краљевску војну академију Велике Британије. Од 1966. године, као официр британске војске у којој је напредовао до чина капетана, служио је у 16./5. пуку Краљевских Копљаника на Блиском Истоку, у Италији и Западној Немачкој. Пошто је напустио војну службу 1972. године, Александар II, који говори неколико језика, посветио се пословној каријери.
Краљ Петар II је умро након дуге болести 1970. године у Денверу, Колорадо, САД. Иако је Александар тада одлучио да формално не користи титулу краља - која би мало значила у изгнанству - он се није никада одрекао било титуле, било свог династичког права на престо, које, пак, суштински не поседује.
Александар II венчао се 1972. године у Виљаманрике де ла Кондеса (Villamanrique de la Condesa) (Шпанија) Принцезом Маријом де Глоријом од Орлеана и Браганзе (рођаком у првом колену Његовог Величанства Краља Хуана Карлоса од Шпаније), из бразилског Царског Дома. У том браку рођена су три сина:
- најстарији – принц Петар – рођен 1980. године у Чикагу, у држави Илиноис (Illinois),
- и близанци – принчеви Филип и Александар – 1982. године у Ферфаксу, у држави Вирџинија (Virginia – USA).
Овај брак је окончан 1983. године. Други брак је склопио 1985. године у Лондону Катарином Батис из Атине. Кум на венчању био им је грчки Краљ Константин.
Године 1991. Александар у пратњи своје супруге принцезе Катарине и синова Петра, Филипа и Александра допутовао је у Србију. Пре 5. октобра 2000, посетио је Србију 1992, 1995. и 2000. године. Он је такође посетио Црну Гору и Косово и Метохију 1999. године, а Босну и поново Црну Гору 2000. године.
Као убеђени борац за демократију и људска права, одлучио је 1999. године "да се веома активно придружи борби свог народа да се ослободи наслеђа деценија диктатуре и режима Слободана Милошевића". Имао је састанке и био у сталном контакту са демократском опозицијом и демократски оријентисаним људима широм бивше Југославије. У новембру 1999. године Престолонаследник је сазвао у Будимпешти велику конференцију демократске опозиције. После Будимпеште, уследио је састанак у Бањи Луци у јануару 2000. године. У априлу исте године сазвао је велики кључни скуп у престоници Грчке, Атини. Александар неуморно доприноси сарадњи и јединству међу демократским политичким странкама у процесу преображаја своје отаџбине у једно истински демократско друштво за све грађане, без обзира на њихово политичко убеђење, вероисповест и етничко порекло.
Много путује, среће се са великим бројем светских лидера, политичара и парламентараца и даје многобројне интервјуе медијима.[тражи се извор] Александар II воли скијање, једрење, скијање на води, роњење и подводну фотографију. Титулу шампиона британске војске у скијању освојио је 1972. године. У круг његовог интересовања спадају и музика, позориште, информациона технологија и текући догађаји широм света.
Александар, принцеза Катарина, Петар, Филип и Александар живе у Белом двору у Београду од лета 2001. године.
[уреди] Спољашње везе
Напомена: Садржај ове странице је написан према званичној биографији на наведеном сајту http://www.royalfamily.org Фотографије су такође са тог сајта, дозволу за коришћење овог материјала можете погледати овде.


