Златни век шпанске књижевности
Из пројекта Википедија
Под појмом Златни век (шп: Siglo de Oro) у шпанској књижевности подразумева се доба Ренесансе (XVI век) и Барока (XVII). Могло би се рећи да Златни век почиње 1492. године, када је Антонио де Небриха (Antonio de Nebrija) издао прву граматику шпанског језика (Gramática Castellana), и завршава се смрћу Педра Калдерона де ла Барке (Pedro Calderón de la Barca), 1681. Сервантес, Лопе де Вега, Гонгора, Кеведо и Калдерон су само нека од великих имена која су оставила неизбрисив печат у шпанској књижевности.
Година 1492. вишеструко је значајна за Шпанију и шпанску историју и језик. Поред већ поменутог издавања прве граматике шпанског језика, те исте године, пала је Гранада, последњи арапски бастион на шпанском тлу, што је значило и успешно окончање Реконкисте, и коначно ослобођење Иберијског полуострва од арапске доминације. Такође, 12. октобра 1492. године, Колумбо је открио нови континент у служби шпанских Католичких краљева, што је представљало отварање нове епохе у историји Шпаније која сада постаје колонијална велесила.
| Овај незавршени чланак Златни век шпанске књижевности, је везан за књижевност Шпаније. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |

