Милићи
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||
Општина Милићи у Републици Српској налази се на магистралном путу Српско Сарајево-Београд. Заузима централни део регије Бирач, односно средњег Подриња. Граничи са шест општина:Власеницом, Зворником, Братунцом, Сребреницом, Рогатицом и Хан-Пијеском.
Садржај |
[уреди] Историја
Општина Милићи постојала је од 1945. године у саставу среза Власеница. Територијалном реорганизацијом Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине, укинута је 1962. године, а подручје Милића припојено општини Власеница, да би након израде студије економске оправданости, поново била формирана 1992. године, када је из састава општине Власеница издвојено 54 насељена мјеста од којих је формирана општина Милићи. Изнад села Герови постоје остаци града-тврђаве коју је средином петнестог века, по предању изградила Јерина (Ирина) Српска деспотица, жена деспота Ђурађа Бранковића. Турски путописци Евлија Ћелебија описује ове просторе у периоду турске окупације око 1460. године.Површина општине је 285 km² .У општини живи 11.736 становника у 54 насељена места и општинском центру насељу Милићи (око 5.000 становника); 2.225 је домицилних домаћинстава, 404 расељених, 133 интерно расељених и 240 повратничких. Пре рата у општини живело је 16.038 становника са готово изједначеним процентом Срба и Муслимана.
[уреди] Становништво
[уреди] Број становника по пописима
што показује да је број становника константно растао.
[уреди] Национални састав, 1991.
укупно: 16.038
- Срби - 7.931 (49,45%)
- Муслимани - 7.805 (48,66%)
- Хрвати - 7 (0,04%)
- Роми - 141 (0,87%)
- Југословени - 68 (0,42%)
- остали, неопредијељени и непознато - 86 (0,53%)
[уреди] Географија
Протеже се на површини од 285 km² са надморском висином од 200 до 1500 метара. Највећи део општине карактерише умерено континентална клима. Спада у ред средње насељених општина са просечном насељеношћу око 50 становника на једном километру. Најгушће насељено је само општинско седиште Милићи где живи скоро трећина укупног становништва. Обилује рудним и шумским богатствима, пашњацима и ливадама, обрадивим земљиштем и риечним потенцијалом. Привреда општине базирана је на експлоатацији и преради природних богатстава.
[уреди] Насељена места
Бачићи, Бешићи, Бијело Поље, Бишина, Буковица Доња, Буковица Горња, Буљевићи, Дервента, Доње Врсиње, Дубачко, Дубница, Дукићи, Ђиле, Ђурђевићи, Герови, Глушац, Голићи, Горње Врсиње, Гуњаци, Јеремићи, Кокановићи, Копривно, Кострача, Крајчиновићи, Лукавица, Лукићи, Маћеси, Милићи, Мишићи, Нова Касаба, Нурићи, Павковићи, Подбирач, Подгора, Помол, Рајићи, Рашево, Рашковићи, Ристијевићи, Роваши, Рупово Брдо, Себиочина, Скугрићи, Супач, Штедра, Тољевићи, Вишњица, Витићи, Врточе, Вуковићи, Вукшићи, Забрђе, Заграђе и Заклопача.

