Забавна музика

Из пројекта Википедија

Забавна музика је термин који подразумјева групу музичких стилова насталих мјешањем срске фолк музике и неких жанрова популарне музике, најчешће попа и денса али некад и електронске музике и хип хопа.

Ова врста музике је једноставнија и певљивија од уметничке музике, она не тражи превелику ангажованост, нити додатно тумачење. Ова музика доброг расположења, која може да се и узгред када желимо да се разонодимо или играмо, постала је приступачнија великом броју слушалаца.

Забавна музика нема временску трајност уметничке музике. Дела једнога Баха, Моцарта, Бетовена или било ког другог великана слушају се и после сто или двеста година са истим жаром и поштовањем. Дела забавне музике живе са тренутном публиком. Један хит замењује се другим. Ако се нека популарна мелодија из прошлости и сачува, она више има значај за оне који су са њом одрасли. Слушајући је после много година, враћа нас у младост, као и старе слике са пожутелих страница албума. Музика "наше младости" ретко остаје будућим поколењима. Па ипак, за неке од них, оне најбоље, везују се нови млади нараштаји. Такве мелодије се зову евергрин(увек свеже). Потреба великог броја људи за "забављањем уз музику" оправдава и њено постојање. Уосталом, забавна музика је одувек постојала. Подручју забавне музике припада и Бахова Кантата о селу и Кантата о кафи, које су се изводиле за време лајпцишких сајмова.

[уреди] 20. век

У XX веку продукција грамофонских плоча и касета, затим радио, филм и телевизија омогућили су још веће ширење забавне музике. У првој половини XX века, као облик забавне музике, јавља се шлагер, популарна вокална композиција са једноставном инструменталном пратњом. Прави шлагери били су популарне арије и песме из оперета извођене ван музичке сцене. Касније настају и оригиналне композиције које својом мелодиозношћу и израженим ритмом освајају свет. Отуда и израз шлагер (немачки Schlag-удар), што значи песма чија мелодија брзо "на препад" осваја љубитеље забавне музике, претежно омладину. У новије време уместо израза шлагер употребљава се израз хит (енглеска реч за удар, погодак) Посебно место у забавној музици припада шансони, једноставној песми љубавног садржаја уз инструменталну пратњу, француског порекла, која потиче још из XI века. Она се одликује не само квалитетном већ и изузетно квалитетним текстом. Међу најпознатијим шансоњерима друге половине XX века су Едит Пјаф, Шарл Азнавур, Ив Монтан, Жилбер Беко. Код нас изванредан композитор, писац текстова и извођач шансоне је Ђорђе Балашевић. Друга половина XX века донела је развој рок музике. То је комерцијална музика за игру у вокално-инструменталном извођењу, настала из свинга почетком педесетих година овог века. Најраширенији извођачки ансамбл рок музике је састав у коме поред вокала (певача) доминирају гитаре и бубњеви. Ову музику, једноставне мелодије и хармоније, у извођењу карактерише изузетна јачинма звука остварена певањем и свирањем неколицине извођача преко електронског разгласа, као и коришћење светлосних ефеката. Текстови песама су најчешће лирског или друштвено-критичног садржаја. У свом жанру рок музика је дала имена светског гласа, као што је британски састав Битлси, чије су мелодије задржале популарност и до данашњих дана, или незаборавни певач педесетих година Елвис Пресли, седамдесетих - Боб Дилан и данас најпопуларнији Мајкл Џексон.

[уреди] Види још