Срђевдан

Из пројекта Википедија

Срђевдан (7/20. октобар) - крсна слава посвећена Св. Срђу (Сергију, на лат. Sergius) и Вакху (на лат. Bachus), који су према легенди били римски достојанственици на двору цара Максимијана (Марко Аурелије Валерије), савладара цара Диоклецијана (286-305). Због припадности хришћанској вери и одбијања да се поклоне римским боговима посечени су у Сирији, где је њихов култ успостављен и одакле се раширио по истоку. Св. Сергије нарочито је био поштован у граду Росафу, где је погубљен, који је једно време носио име „Сергиополис“ и у 6. веку био велико ходочасничко место читавог Истока.


Под царем Јустинијаном (527 - 565) култ Св. Сергија и Вакха раширио се на запад, нарочито на простору између Драча и данашњег Дубровника, где је према сачуваним подацима постојало више од 15 цркава посвећених овим свецима. Одатле се слављење Срђевдана ширило у унутрашњост, тако да је ова слава у средњовековној Зети била једна од значајнијих. О томе сведочи и црква Св. Сергија и Вакха на Бојани, која је била место где су сахрањивани владари династије Војислављевић у 11. и 12. веку. Након обнове крајем 13. века, од стране српске краљице Јелене Анжујске и њених синова Драгутина и Милутина, та црква је могла да прими 3.000 верника.

Према једној легенди, приликом преноса моштију Светог Саве из Трнова, у Милешеву су пренете и мошти Св. Сергија и Вакха, где је од раније постојао култ ових светитеља, о чему сведоче и њихове фреске из најранијег периода фрескописа у Милешеви.

Земљорадници (ратари) нарочито пазе да на Срђевдан не излазе са воловима у поља, јер на тај дан не ваља орати. Срђевдан припада славама за које се припрема мрсна храна, изузев ако тај дан пада у среду или петак. На иконама се Св. Сергије и Вакхо обично представљају у обичним тадашњим одорама са крстом и митром, као знаком мучеништва.


Српски црквени и народни празници
јануар: Туциндан, Бадњи дан, Божић, Стевањдан, Васиљевдан, Крстовдан, Богојављење, Јовањдан, Савиндан, Часне вериге
фебруар: Три јерарха, Тривундан, Сретење, Теодорова субота
март: Младенци
ускршњи празници*: Врбица, Цвети, Велики четвртак, Велики петак, Ускрс, Спасовдан, Тројице
април: Благовести
мај: Ђурђевдан, Марковдан, Јеремијин дан
јун: Видовдан
јул: Ивањдан, Петровдан, Павловдан, Огњена Марија
август: Илиндан, Блага Марија, Свети Пантелија, Преображење, Свети Стеван Ветровити, Велика Госпојина
септембар: Усечење, Мала Госпојина, Крстовдан
октобар: Михољдан, Томиндан, Срђевдан, Трнова Петка, Лучиндан
новембар: Митровдан, Врачеви, Ђурђиц, Аранђеловдан, Мратиндан
децембар: Ваведење, Алимпијевдан, Никољдан, Детињци, Материце, Оци (или Очеви)