Вермахт
Из пројекта Википедија
Вермахт (нем. Wehrmacht)
(слушај) ("одбрамбена снага") је име оружаних снага Нацистичке Немачке од 1935. до 1945. Током Другог светског рата, Вермахт се састојао од армије (Heer), морнарице (Kriegsmarine) и авијације (Луфтвафе - Luftwaffe).
Садржај |
[уреди] Порекло и употреба израза
Пре доласка на власт нацистичке партије, израз вермахт је коришћен у генеричком смислу да опише оружане снаге било које земље - ова реч дословно значи одбрамбена снага. На пример, израз Englische Wehrmacht би означавао британску војску, док је члан 47 Вајмарског устава из 1919 гласио "Der Reichspräsident hat den Oberbefehl über die gesamte Wehrmacht des Reiches" (превод: "Председник има врховну команду над свим оружаним снагама Рајха"). Како би се направила разлика, израз Рајхсвер се обично користио да означи немачке оружане снаге.
1935, Рајхсвер је преименован у Вермахт. Након Другог светског рата, под савезничком окупацијом, и касније током ремилитаризације Немачке 1955, новоформиране западнонемачке оружане снаге су добиле име Бундесвер.
Зато се израз Вермахт уобичајено користи да означи немачке оружане снаге током Трећег рајха и Другог светског рата.
[уреди] Историја
Након што је Први светски рат окончан капитулацијом Немачког Царства, Версајски споразум је наметнуо оштра ограничења на величину немачких оружаних снага. Војска је била ограничена на сто хиљада људи, уз додатних 15.000 у морнарици. Флота је могла да се састоји од највише шест бојних бродова, шест крстарица, и дванаест разарача. Тенкови и тешка артиљерија су били забрањени, а ваздухопловство распуштено. Нова, послератна војска (Рајхсвер) је основана 23. марта 1921. Општо служење војног рока је такође укинуто Версајским споразумом.
Немачка је одмах почела тајно да изврдава ове услове. Тајна сарадња са Совјетским Савезом је почела након Рапалског споразума. Генерал-мајор Ото Хасе је отпутовао у Москву 1923, како би даље преговарао о условима сарадње. Немачка је помогла Совјетском Савезу у индустријализацији, и совјетски официри је требало да буду обучавани у Немачкој. Немачки тенковски и ваздухопловни стручњаци би били обучавани у Совјетском Савезу, а немачко истраживање и производња хемијског оружја би била спровођена заједно са осталим пројектима. Око три стотине немачких пилота је обучавано у Липецку, одређени број тенкиста је обучаван близу Казана, а отровни гас за немачку војску је развијан код Саратова.
Након смрти председника Хинденбурга 2. августа 1934, сви официри и војници немачких оружаних снага су положили личну заклетву на верност Адолфу Хитлеру. До 1935, Немачка се отворено подсмехивала војним ограничењима која је наметнуо Споразум из Версаја, и служење војног рока је поново уведено 16. марта 1935. Док је стајаћа армија остала на око 100.000 војника као што је прецизирано у споразуму, нова група регрута ове величине је сваке године пролазила обуку. Закон о служењу војног рока је увео име Вермахт, па не само да се ово може сматрати тренутком његовог оснивања, већ се организација и моћ у Вермахту могу посматрати као под контролом нациста, невезано за политичке наклоности војне команде (која је и овако полагала заклетву верности Хитлеру). Ознака Вермахта је била стилизована верзија Гвозденог крста (такозвани Balkenkreuz), која се први пут појавила као ознака на авионима и тенковима крајем Првог светског рата. Постојање Вермахта је званично објављено 15. октобра 1935.
Број војника који су служили у Вермахту током његовог постојања од 1935 до 1945 се процењује на приближно 18,2 милиона. До ове бројке је дошао историчар Ридигер Оверманс, и она представља укупан број људи који су икада служили у Вермахту, а не снагу Вермахта у било ком тренутку његовог постојања. Око 2,3 милиона војника Вермахта је убијено у борбама; 550.000 је умрло од не-борбених узрока; несталих је око 2,0 милиона; а 459.000 је умрло у заробљеништву, од чега 77.000 у затворима и логорима САД, УК, и Француске. Око 11 милиона је заробљено од стране непријатељских снага [тражи се извор].
[уреди] Командна струкгура
Правно, главнокомандујући Вермахта је био Адолф Хитлер, у својству шефа немачке државе, што је позиција на коју је дошао након Хинденбургове смрти, августа 1934. Након реорганизације 1938, Хитлер ј епостао врховни командант оружаних снага, и остао је на тој позицији док није извршио самоубиство 30. априла 1945. Административна и војна власт је у почетку била у рукама министарства рата на челу са генералфелдмаршалом Вернером фон Бломбергом. Након што је Бломберг дао оставку услед афере Бломберг-Фрич (1938.) министарство је расформирано, и успостављена је Врховна команда Оружаних снага, ОКВ (Oberkommando der Wehrmacht, OKW) под генералфелдмаршалом Вилхелмом Кајтелом. Штаб је био у Виндздорфу код Зосена, а пољски ешалон (Feldstaffel) је био стациониран где год се у датом тренутку налазио фиреров главни штаб.
ОКВ је координисала све војне активности, али Кајтелов утицај над три рода (копнена војска, ваздухопловство, и морнарица) је био прилично ограничен. Сваки род је имао своју врховну команду под именом ОКХ (Oberkommando des Heeres, OKH - копнена војска), ОКМ (Oberkommando der Marine, OKM - морнарица), и ОКЛ (Oberkommando der Luftwaffe, OKL - ваздухопловство). Свака од врховних команди је имала свој генералштаб.
- ОКВ — Врховна команда Оружаних снага
-
- Начелник врховне команде Оружаних снага - генералфелдмаршал Вилхелм Кајтел (1938. до 1945.)
- Начелник операционог штаба (Wehrmachtführungsstab) - генерал-пуковник Алфред Јодл
- ОКХ — Врховна команда копнене војске
- Главнокомандујћи копнене војске
- генерал-пуковник Вернер фон Фрич (1935. до 1938.)
- генералфелдмаршал Валтер фон Браухич (1938. до 1941.)
- фирер и рајхсканцелар Адолф Хитлер (1941. до 1945.)
- генералфелдмаршал Фердинанд Шернер (1945.)
- Начелник штаба Немачке војске - генерал Лудвиг Бек (1935. - 1938.); генерал Франц Халдер (1938. - 1942.); генерал Курт Цајтцлер (1942. - 1944.); генерал-пуковник Хајнц Гудеријан (1944-1945) генерал Ханс Кребс (починио самоубиство у Хитлеровом бункеру 1945)
- ОКМ — Врховна команда морнарице
- Главнокомандујући морнарице
- ОКЛ — Врховна команда ваздухопловства
- Главнокомандујући авијације
- рајхсмаршал Херман Геринг (до 1945.)
- генералфелдмаршал Роберт Ритер фон Грајм (1945.)
ОКВ је такође био задужен за централно економско планирање и набавке, али власт и утицај ОКВ-а у Канцеларији за разну економију (Wehrwirtschaftsamt) је био ограничен од стране канцеларија за набавку појединачних грана оружаних снага (Waffenämter), као и Министарства за наоружање и муницију (Reichsministerium für Bewaffnung und Munition).
[уреди] Ратне године
Моћне тенковске и ваздухопловне слаге су омогућиле брз успех (Блицкриг) у почетном стадијуму рата, када су немачке снаге освајале земљу за земљом у току пар недеља. Ово је убедило војне вође да је нови концепт широког наоружавања бољи од конвенционалног дубоког наоружавања које је обезбеђивало ратне залихе за дужи период времена. Међутим, када су моћни непријатељи (Уједињено Краљевство, Совјетски Савез и Сједињене државе) почели да пружају снажан отпор, тактику блицкрига је постало теже примењивати, а релативно ниске резерве наоружања, несташице горива и осталог материјала су постале проблем за Вермахт.
Војном снагом Вермахта је управљано помоћу тактике оријентисане на мисије, и чврсту дисциплину. У јавности је Вермахт понекад сматран (а и даље се сматра) војском која је користила напредне технологије, јер су нове технологије увођене током Другог светског рата, укључујући репресивно оружје, Месершмит Ме 163 ракетни пресретач, Ме 262 млазни ловац, и мини подморнице. Ове технологије су пропагандно промовисане, али су често биле доступне у малим количинама, или у касним стадијумима рата, када су свеукупне залихе материјала и наоружања постале ниске. На пример, само четрдесет посто јединица је било моторизовано, за транспорт су у великој мери коришћени коњи, а многи војници су се кретали пешице, или понекад на бициклима (често украденим од локалног становништва).
Писац Ентони Еванс је написао: 'Немачки војник је био врло професионалан и добро обучен, агресиван у нападу и жилав у одбрани. Био је увек прилагодљив, посебно у каснијим годинама, када су недостаци у опреми почели да се осећају'. Ово виђење Вермахта је покушај да се одреди његова борбена способност, а не покушај да се оправдају циљеви или дела нацистичког режима.
Међу страним добровољцима који су служили у Вермахту током Другог светског рата су били Немци, Холанђани и Скандинавци, као и борци из балтичких земаља и са Балкана. Руси су се борили у Руској ослободилачкој армији а не-Руси из Совјетског Савеза су чинили Источне легије (Ostlegionen). Свим овим јединицама је командовао генерал Ернст Аугуст Кестринг, и чиниле су пет процената Вермахта.
[уреди] Бојишта и походи
- Блицкриг
- Инвазија на Пољску
- Лажни рат
- Инвазија на Данску и Норвешку
- Битка за Француску
- Балкански поход
- Источни фронт (у почетку операција Барбароса)
- Западни фронт
- Битка за Нормандију
- Поход у северној Француској
- Поход у јужној Француској
- Битка за Зигфридову линију
- Централноевропски поход
[уреди] Ратни злочини
| За више информација погледајте Ратни злочини Вермахта. |
Припадници вермахта су починили бројне ратне злочине током Другог светског рата - бомбардовања отворених градова, масакре над цивилима, стрељања ратних заробљеника и цивила таоца, у знак одмазде за партизанске активности на окупираним територијама. Мада су масовна истребљења повезана са Холокаустом у првом реду вршили припадници СС-а и Ајнзацгрупа, Вермахт је такође био умешан, јер су официри и војници Вермахта помагали Ајнзацгрупама у хватању Јевреја и других и њиховом упућивању у логоре или на губилишта.
Како су размере Холокауста постале шире познате крајем рата, многи бивши припадници Вермахта су покушавали да прикажу да Вермахт није учествовао у злоделима, која су наводно чинили само припадници СС-а и снага политичке полиције, који нису били део Вермахта. Мада су на Нирнбершким суђењима за ратне злочине осуђени шеф ОКВ, Вилхелм Кајтел и шеф операција, Алфред Јодл, сам Вермахт није проглашен криминалном организацијом, као што је то био случај са партијским организацијама попут СС-а. Многи немци су ово видели као ослобађајућу пресуду за Вермахт. Међу немачким историчарима је умешаност Вермахта у ратне злочине, поготово на Источном фронту, постало општеприхваћено током касних седамдесетих и осамдесетих година 20. века.
[уреди] Вермахт и политика
Војска је избегавала мешање у политику током већег дела историје Трећег рајха. Већи део руководства је био политички конзервативан, националистички, и надао се поновном успостављању немачке контроле над територијама изгубљеним након Првог светског рата. Хитлер обећао обнављање војне снаге Немачке, и стога су официри углавном подржавали национал-социјалистички покрет. Политички утицај у војној команди је почео да се повећава у каснијем периоду рата, када су Хитлерове лоше стратешке одлуке почеле да се испољавају у озбиљним поразима по немачку војску. Између војске и владе су нарасле тензије. Хитлер не само да је поставио неквалификоване кадрове на чело својих армија{{чињеница}, већ је својим командујућим официрима давао немогућа наређења, као што је оно да се стрељају сви официри и војници који се буду повлачили.
[уреди] Завера за атентат на Хитлера
Официри међу којима су били Клаус фон Штауфенберг и Вилхелм Канарис су били незадовољни политиком Хитлеровог режима, коју су сматрали неморалном. Ово незадовољство је кулминирало завером 20. јула (1944.), када је група официра Вермахта, предвођена Клаусом фон Штауфенбергом покушала да убије Хитлера и да збаци његов режим. Након овог покушаја атентата, Хитлер је изгубио поверење у Вермахт, и многи официри и војници су убијени. Од тада је свака особа пре него што би пришла Хитлеру била претресена од главе до пете од стране СС стражара.
[уреди] Познатији чланови
Међу познатим немачким официрима из времена Вермахта су:
- Лудвиг Бек
- Федор фон Бок
- Валтер фон Браухич
- Хајнц Гудеријан
- Франц Халдер
- Херман Хот
- Евалд фон Клајст
- Алберт Кеселринг
- Ханс Гинтер фон Клуге
- Ерих фон Манштајн
- Фридрих Олбрихт
- Фридрих Паулус
- Ервин Ромел
- Герд фон Рундштет
- Клаус фон Штауфенберг
- Ервин фон Вицлебен
[уреди] Након рата
Након немачке безусловне предаје 7. маја 1945. (која је постала ефективна 8. маја 1945.) Немачкој је забрањено да има војску. Протекло је више од десет година пре него што су хладноратовске тензије довеле до стварања двеју различитих оружаних снага у Западној и Источној Немачкој. Војска Западне Немачке, званично формирана 5. маја 1955, је названа Бундесвер, у преводу Савезне одбрамбене снаге, што је била веза са старим Рајхсвером. У Источној Немачкој је 1. марта 1956. формирана Национална народна армија (Nationale Volksarmee). Ниједна од ове две оружане силе није могла да буде формирана без искусних војника, па су обе армије у почетку имале значајан удео официра који су били бивши припадници Вермахта.
[уреди] Види још
- Бундесвер
- Рајхсвер
- Војска Немачке
- Вафен-СС
- Трећи рајх
- Други светски рат
[уреди] Референце
- Max Hastings, Overlord: D-Day and the Battle for Normandy 1944, 1985, reissued 1999, Pan, ISBN 0-3303-9012-0
- Max Hastings, Armageddon: The Battle for Germany 1945, 2004, Macmillan, ISBN 0-3339-0836-8
- Anthony A Evans, World War II: An Illustrated Miscellany, 2005, Worth Press, ISBN 1-8456-7681-5
[уреди] Спољње везе
- Feldgrau.com (опширна историја и подаци о оружаним снагама Немачке из периода Другог светског рата од 1919. до 1945.)
- Вермахт, Холокауст, ратни злочини
- Вермахт: Криминална организација? Виђење Ханеса Хера и Клауса Наумана
- kamouflage.net > global search: Europe > Germany (German Reich) > index – examples of, and information about, camouflage uniforms used by the Wehrmacht Heer, Wehrmacht Luftwaffe and Waffen-SS during the Second World War
- Архиве немачких војних приручника — укључујући тајне приручнике за Енигму и криптографију
- Дојче веле чланак о ветеранима Вермахта
- Georgische legion - јединице и фотографије
- Преко 2.000 оригиналних немачких војничких фотографија из Другог светског рата са Источног фронта
- 'Extension 720 with Milt Rosenberg', WGN Radio Chicago - са линком ка интервјуу са Максом Хејстингсом (29. новембар 2004.).
- Wehrmacht Griechenlands Слике Вермахта у Грчкој (1941. - 1944.)

