Портал:Биологија

Из пројекта Википедија

уредиПОРТАЛ БИОЛОГИЈА

Ова страница је портал за википедијанце које занима биологија. Он омогућава лакши приступ као и помоћ у развоју чланака везаних за ову област науке.

Биологија је природна наука о животу, живим организмима, њиховом пореклу, развоју јединки, а такође о њиховој повезаности са животном средином.

Уколико желите да мењате ову страницу пређите овде

уредиИзабрани чланак
Модел структуре ензима ацетилхолин естеразе
Модел структуре ензима ацетилхолин естеразе

Ензими су биокатализатори - они омогућују да дође до већине реакција ћелијског метаболизма, тиме омогућујући само постојање живота на Земљи. Mноге реакције које се одвијају у ћелијама организма су превише споре и водиле би (без присуства ензима) до другачијих продуката које организму или нису потребни или би му штетили. О значају ензима можемо судити и на основу тога, што недостатак појединих ензима узрокује болести или чак и смрт организма.

Прочитајте цео чланак...

уредиСлика месеца

Odonata су најприлагођенији ловци међу инсектима и веома брзи летачи.
уредиГодишња доба

На северној Земљиној полулопти је тренутно фенолошки период пролећа. У овом периоду животиње се буде из зимског сна (хибернације). Метаболизам вишегодишњих биљака се убрзава, а из пупољака се развијају нови изданци. Прве зељасте биљке које се појављују, тзв. весници пролећа, су висибабе, кукурек, никсица, неке јагорчевине...

уредиБиографија
Јосиф Панчић
Јосиф Панчић

Јосиф Панчић (5. април 1814 - 25. фебруар 1888) се родио у буњевачкој породици у селу Брибиру као четврто дете оца му Павла a матере Маргарите. Према предању, Панчићи су пореклом из Херцеговине и од давнина су се доселили у село Угрине, које се налази на северним огранцима Велебита у саставу општине Брибир.

Јосиф Панчић био је међу првим и најистакнутијим биолозима у Србији 19. века.

Углавном се бавио ботаником - током свога вишегодишњег рада открио је 102 и описао око 2.500 биљних врста, а објавио је више значајних дела о флори Србије. Године 1855. Панчић је први пут чуо да у Западној Србији постоји посебна врста четинара - оморика, која је касније по њему добила име Панчићева оморика.

даље...

уредиЗанимљивости

Да ли сте знали да...

уредиЧланци
уредиКатегорије биологије
уредиБотанички кутак
Шљива
Шљива

Шљива је дрво из фамилије ружа (Rosaceae). Под шљивом се најчешће подразумевају сорте домаће шљиве (Prunus domestica L.), које су многобројне. Већину сорти човек користи у исхрани у виду воћа, а понеке се користе и због дрвета. Широм Европе се од плодова овог дрвета справља алкохолни напитак шљивовица (међу Србима зван и само шљива), који се на нашим подручјима сматра српским националним пићем. Често се од плодова праве мармеладе и џемови. Велике површине шљивика могу се видети у Западној Србији и Шумадији. Филогенетски посматрано, шљива припада истом роду (Prunus) у који спадају и бадем, бресква, кајсија, вишња, трешња, ловорвишња и џанарика, а који као плод имају коштуницу. Род Prunus садржи неколико подродова, међу којима је и подрод Prunus, који се даље дели на три секције: Prunus (шљиве Старог Света), Prunocerasus (шљиве Новог Света) и Armeniaca (кајсије).

Даље...

уредиПотребни чланци
Уколико желите да помогнете у стварању портала биологија, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области биологије недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Потребно направити:
Палма - Груди - Змија - Кит - Коприва - Кртола - Љубичица - Лучење - Мајмун - Саса - Чулни систем

Потребно проширити:

Авокадо - Астробиологија - Бреза - Вук - Гуштерача - Дисање - Жирафа - Зебра - Коњ - Кромпир - Краставац - Овца - Плави кит - Рибе - Ризом - Смоква - Тигар - Фламинго

уредиЗоолошки кутак
Лав
Лав

Лав мужјак се лако препознаје по гриви, може да тежи и до 250 килограма и достиже висину до 1,3 m. Женке су доста мање, теже до 180 килограма и не поседују карактеристичну гриву. Лавови су месождери који живе у родбинским чопорима који се састоје од женки, њихових потомака и мужијака који није са њима у родбинским везама и који им служи за размножавање. Женке лове за чопор. Младе женке се избацују из чопора када достигну полну зрелост.

Иако је познат под именом "краљ џунгле", лав је животиња отворених равница. Може се наћи у целој Африци. Ипак као врста лав је угрожен, и веће популације се јављају искључиво у националним парковима Танзаније и Јужноафричкој Републици.

Више о лаву


уредиИсторија биологије

Настанак термина генетика


Вилијем Бејтсон (William Bateson, 1861-1926), који је упознао научну јавност Британије са Менделовим радом 1900. године, први је употребио реч генетика у писму (1905. године), да означи поље повезано са наследношћу и варијацијама. Следеће године Бејтсон је реч употребио и у јавности.

У свом поздравном говору на Трећој конференцији о хибридизацији и узгоју биљака рекао је: „Предлажем овом конгресу да размотри термин генетика, који ефикасно указује да су наши напори посвећени објашњењу феномена наследности и варијације: другим речима физиологији постанка, са освртом на теоријске проблеме еволуциониста и систематичара, и примени у практичним проблемима узгајивача било животиња било биљака." Као резултат Бејтсоновог предлога, ова Конференција је постала позната као Трећа међународна конференција генетике.

Погледајте и BBC-јеву страницу о Бејтсону

уредиОстали портали на српској википедији
Википортал
Антарктик | Астрономија | Београд | Биографија | Биологија | Географија | Европа | Европска унија | Египтологија | Златибор | Информатика и рачунарство | Историја | Језера | Књижевност | Козара и Поткозарје | Кошарка | Криптозоологија | Математика | Музика | Пољска | Православље | Русија | Спорт | Србија | Ужице | Уједињене нације | Уједињено Краљевство | Уметност | Фантастика | Физика | Физичка хемија | Француска | Фудбал | Хемија | Хришћанство | Црна Гора | Шпанија
Види још: Минипортали