Врбаска бановина
Из пројекта Википедија
Врбаска бановина је једна од девет бановина Краљевине Југославије које су основане 3. октобра 1929. Њено сједиште је било у Бањој Луци, а укључивала је дијелове данашње Босне и Херцеговине и Хрватске. Име је добила по ријеци Врбас и, као и све бановине Југославије, намјерно није била заснована на историјским и етничким границама. Први и најпознатији бан био је Светислав Тиса Милосављевић.
Врбаска бановина је имала своје представнике у Сенату (3), Народном представништву (25) и Банском вијећу (35). Обухватала је подручја бивше Врбаске и Бихаћке области, те дијелове Травничке, Тузланске и Приморско-Крајишке. Њена територија, површине 20.900 km², била је подијељена на нижа управна подручја: срезове (24), среске испоставе (8) и општине (161).
[уреди] Становништво
Према попису из 1931. године на њеној територији било је 1.037.382 становника, од којих је 50,96% мушкараца и 49,04% жена. Православно становништво је било доминантно са 57,89% од укупног броја, 24,13% су чинили муслимани, 16,66% католици, 0,36% протестанти, 0,11% Јевреји и 0,85% остали.
[уреди] Живот у Врбаској бановини
Значајни градови били су Бањалука и Бихаћ, а важније вароши Нови Град, Дервента, Приједор, Градишка, Козарска Дубица, Добој, Грачаница и Брод. За вријеме постојања бановине (до Априлског рата 1941. године), на овом простору су постигнути велики успјеси у развоју саобраћаја, пољопривреде, образовања, здравства, културе, туризма и физичке културе.
[уреди] Историја
1941. бановину су окупирале Силе Осовине током Другог свјетског рата. Бановина је укинута, а њена територија је у цјелости припојена Независној Држави Хрватској. Након Другог свјетског рата, у Социјалистичкој Југославији област је подјељена између СР Босне и Херцеговине и СР Хрватске. Данас највећи дио територије Врбаске бановине припада Републици Српској у оквиру БиХ.
Дунавска • Дравска • Дринска • Приморска (до 1939.) • Моравска • Савска (до 1939.) • Вардарска • Врбаска • Зетска
Град Београд
Бановина Хрватска (од 1939.)

