ФК Партизан

Из пројекта Википедија

Партизан
Грб ФК Партизан
Пуно име Фудбалски клуб Партизан
Надимак „Црно-бели“, „Гробари“
Основан 1945
Стадион Стадион Партизана, Београд
Капацитет 32.710
Директор Ненад Поповић
Менаџер Мирослав Ђукић
Лига Прва савезна лига
2004-05 Прва савезна лига, 1

Фудбалски клуб Партизан је фудбалски клуб из Београда.

Садржај

[уреди] Историја

Партизан је основан 4. октобра 1945, као део Југословенског спортског друштва. Клуб је и даље члан истог друштва, којој је данас промењено име у Спортско друштво Србије и које броји 25 клубова у различитим спортовима, али је потпуно независтан у погледу организације, управе, финансија, материјалних средстава и објеката.

Клуб је у почетку формиран под окриљем Југословенске Народне Армије, а стадион Партизана је дуго носио име Стадион ЈНА. Почетком 1950их је постао независтан од војске. Прву међунардону утакмицу је одиграо 6. децембра 1946. против ЦСКА из Москве.

Тренутне боје Партизана су црна и бела, након плаве и црвене током првих 13 година.

[уреди] Навијачи

За више информација погледајте Гробари.

Навијачи Партизана, познати као Гробари, су организовани крајем 1970их. Надимак су добили од навијача највећег ривала Црвене звезде, мислећи на углавном црне клупске боје, које су биле сличне званичним униформама гробара. Они углавном подржавају све клубове у Спортском друштву Партизан. Организовани навијачи који су традиционално заузимали јужне трибине стадиона су се поделили 1999. на две групе. Новооснована група по имену Јужни фронт је оптужила неколико највиших чланова Гробара за злоупотребу њихових привилегија, као и сам клуб за фаворизовање тих појединаца. Последњих година навијачи су превазишли своје разлике и сада постоје три главне групе навијача: Јужни фронт, Гробари 1970 и Гробари Београд. Од новембра 2005. све навијачке групе бојкотују утакмице Партизана до оставки председника Ивана Ћурковића, директора Ненада Бјековића и генералног секретара Жарка Зечевића.

[уреди] Стадион

За више информација погледајте Стадион Партизана.

Стадион Партизана је објекат са најдужом спортском традицијом у Југославији. Налази се на месту где је пре Другог светског рата било игралиште шампиона БСК-а - Београдског Спортског Клуба.

Непосредно по завршетку рата, започета је изградња новог стадиона баш на том месту. 9. октобра 1949. године је на њему одиграна прва утакмица између Југославија и Француске (1:1) у квалификацијама за Светско првенство 1950.

Стадион је од половине педесетих до 1987. коришћен као циљ годишњег фестивала званог „Дан младости“. Сваког 25. маја, „Штафета младости“ је предавана Јосипу Брозу Титу, председнику Југославије.

Стадион Партизана је у првом периоду примао 55.000 гледалаца, али је због пооштрених критеријума међународних фудбалских асоцијација, посебно у домену безбедности и комфора гледалаца, гледалиште реконструисано 1998, уграђена су седишта, проширени пролази за улазак и излазак публике, монтирана савремена опрема, па је тиме гледалиште сведено на 32.710 места.

[уреди] Награде

Године 1966. Партизан је био вицешампион Европе, 1978. победник Средњеевропског купа. Момчило Вукотић је рекордер Партизана по броју наступа - одиграо је 752 утакмице, а рекордер у броју голова постигнутих за црно-беле је Стјепан Бобек са 403 поготка. За репрезентацију Југославије наступило је преко 130 Партизанових фудбалера, а више од педесет утакмица одиграли су Стјепан Бобек, Бранко Зебец, Златко Чајковски, Фахрудин Јусуфи, Милан Галић, Милутин Шошкић, Славиша Јокановић, Предраг Мијатовић. Бивши играч Партизана Саво Милошевић је одиграо 101 утакмицу за репрезентацију, што је апсолутни рекорд.

Клуб је у досадашњим националним лигашким такмичењима постигао шест победа са десет и више датих голова, у два првенства је постигао по више од стотину голова и држи рекорд југословенске прве лиге са 107 погодака у једном првенству и једини је непоражен шампион икада (у сезони 2004/05). Од распада СФРЈ у националним првенствима Партизан је освојио највише титула, поставши шампион 8 од 14 пута.

Најузбудљивији меч Партизана је био против Селтика 1989. Прва утакмица је одиграна у Мостару, коју је Партизан добио са 2-1. Реванш је игран у Шкотској, а Селтик је победио 5-4. Партизан је постигао гол у последњем минуту и квалификовао се даље. Партизан је такође играо у финалу Купа европксих шампиона 1966. против Реал Мадрида, након што је избацио Манчестер Јунајтед у полуфиналу. Партизан је водио у једном тренутку са 1-0, али је на крају изгубио од Шпанаца са 2-1.

Неки од успеха Партизана у последњим годинама су појава у Лиги шампиона у сезони 2003/04. Након што је избацио Њукасл Јунајтед у последњем кругу квалификација, Партизан је извучен у групу са Реал Мадридом, Портоом (победником Купа УЕФА и потоњим освајачем Лиге) и Олимпиком из Марсеља (потоњим финалистом Купа УЕФА). Партизан није изгубио код куће, и играо је 0-0 са Реал Мадридом, и 1-1 са Портом и Олимпиком. Он је први и за сада једини српски тим који се квалификовао у главни жреб елитног европског такмичења од његовог оснивања.

Следеће сезоне Партизан се пласирао у најбољих 16 у Купу Уефа, одакле га је елиминисао ЦСКА из Москве, потоњи освјач такмичења.

Можда један од најбољих играча Партизана свих времена је Драган Манце[тражи се извор]. Он је предводио Партизан у окршају са енглеским клубом Квинс Парк Ренџерс. Ренџерси су победили 6-2 у првој утакмици, али је Партизан прошао даље након победе 4-0 код куће. Манце је погинуо у саобраћајној несрећи на врхунцу своје славе.

[уреди] Ривалство са Црвеном звездом

Партизанов градски ривал је Црвена звезда и утакмице између ова два ривала се често називају „вечити дерби“. Ове утакмице су увек биле жељно ишчекиване и врло спектакуларне, али због слабијег квалитета фудбала у последњим годинама, као и велике количине насиља и хулиганизма, је изазвао пад посећености. Дерби игран 11. маја 2005. у полуфиналу купа Србије и Црне Горе је посетило 8.000 гледалаца, што је најмање у историји. Највећа посећеност је било око 108.000 гледалаца. Иако је први дерби добила Црвена звезда, Партизан још увек држи рекордну победу 7-1.

[уреди] Играчи

[уреди] Голмани

[уреди] Одбрана

[уреди] Средњи ред

  • 06 - Бојан Зајић
  • 07 - Ненад Брновић
  • 14 - Ђорђе Лазић
  • 20 - Небојша Маринковић
  • 21 - Иван Томић
  • 28 - Алберт Нађ
  • 31 - Милан Смиљанић
  • 33 - Дарко Малетић

[уреди] Напад

  • 08 - Пјер Боја
  • 15 - Обоира Одита
  • 19 - Љубиша Вукеља
  • 29 - Ненад Маринковић
  • 10 - Жарко Лазетић

[уреди] Тренери

  • Мирoслав Ђукић (9. јануар 2007. - )
  • Миодраг Јешић (18. маја 2006. - 9. јануарa 2007. )
  • Јирген Ребер (6. октобар 2005. - 11. маја 2006)
  • Владимир Вермезовић (6. јануар 2004. - 2. октобра 2005)
  • Лотар Матеус (22. децембар 2002. - 13. децембра 2003)
  • Љубиша Тумбаковић (24. мај 2000. - 18. децембра 2002)
  • Миодраг Јешић (3. јун 1999. - 21. маја 2000)
  • Љубиша Тумбаковић (3. јул 1992. - лета 1999)
  • Ивица Осим (1. јул 1991. - 3. јула 1992)
  • Милош Милутиновић (1. јул 1990. - 1. јула 1991)
  • Ненад Бјековић (29. април 1990. - 1. јула 1990)
  • Иван Голац (27. септембар 1989. - 26. априла 1990)
  • Момчило Вукотић (12. септембар 1988. - 27. септембра 1989)
  • Фахрудин Јусуфи (1. јул 1987. - 12. септембра 1988)
  • Ненад Бјековић (19. август 1984. - 30. јуна 1987)
  • Милош Милутиновић (1. јул 1982. - 19. августа 1984)
  • Томислав Калоперовић (1. јул 1980. - 1. јула 1982)
  • Јосип Дуванчић (1. јул 1979. - 30. јуна 1980)
  • Јован Миладиновић (15. април 1979. - 1. јула 1979)
  • Флоријан Матекало (1. јануар 1979. - 14. априла 1979)
  • Анте Младинић (12. јануар 1977. - 31. децембра 1978)
  • Јован Миладиновић (16. октобар 1976. - 31. децембра 1976)
  • Томислав Калеперовић (17. новембар 1974. - 15. октобра 1976)
  • Мирко Дамјановић (30. новембар 1973. - 16. новембра 1974)
  • Велибор Васовић (24. децембар 1971. - 29. новембра 1973)
  • Гојко Зец (2. јул 1970. - 23. децембра 1971)
  • Кирил Симоновски (Новембар 1969. - јуна 1970)
  • Стеван Вилотић (Јесен 1969. - новембра 1969)
  • Стјепан Бобек (Јесен 1967. - јесени 1969)
  • Стеван Вилотић (Јул 1967. - јесени 1967)
  • Абдулах Гегић (Јесен 1965. - јула 1967)
  • Марко Валок (Март 1965. - јесени 1965)
  • Александар Атанацковић (Август 1964. - децембра 1964)
  • Флоријан Матекало (Фебруар 1964. - 1. августа 1964)
  • Марко Валок (Јесен 1963. - фебруара 1964)
  • Кирил Симоновски (Крајем сезоне 1962/63)
  • Стјепан Бобек (1960/61. - до краја сезоне 1962/63)
  • Илијеш Шпиц (1958/59. - 1959/60)
  • Геза Калочај (1957/58)
  • Флоријан Матекало (Јануар 1957. - до краја сезоне 1956/57)
  • Кирил Симоновски (Од почетка сезоне 1956/57. - јануара 1957)
  • Александар Томашевић (1955/56)
  • Илијеш Шпиц (1954/55)
  • Милован Ћирић (1953/54)
  • Илијеш Шпиц (Друга половина сезоне 1952/53)
  • Тони Погачник (1952 - до половине сезоне 1952/53)
  • Илијеш Шпиц (1946-1951)
  • Фрањо Глазер (1945)


Тимови прве Меридијан Суперлиге

Банат | Борац Чачак | Бежанија | Црвена звезда | Хајдук Кула | ОФК Београд | Младост Апатин | Партизан | Смедерево | Војводина | Вождовац | Земун