Зрењанин

Из пројекта Википедија


Зрењанин
Зрењанин на мапи Србије


Координате: 45° 23′ СГ Ш, 20° 23′ ИГД
Зрењанин (мађ. Nagybecskerek, румунски: Becicherecu Mare) је највећи град у Банату и средиште највеће општине у Војводини, Србији. Зрењанин је највећи град у српском делу Баната, и трећи по величини у Војводини после Новог Сада и Суботице. Према попису становништва из 2002. године, град Зрењанин има 79.545 становника.

Садржај

[уреди] Историја

Зрењанин се спомиње 1326. године као село подигнуто на три острва реке Бегеј. Касније је била подигнута и тврђава, а место су населили Срби, Немци, Румуни, Италијани, Французи, чак и Шпанци („Нова Барселона“). Велики Бечкерек, стари назив места, постао је трговиште 1769. године.

На Батки се налази остаци неолитске старчевске културе, а код Ардаца некропола из времена сеобе народа. Католичка катедрала (1762. г.); православна црква (1777. г.); зграда позоришта (1840. г.), жупаније (1885. г.); Народни музеј.

Град је 1807. доживео катастрофални пожар. У револуционарној прошлости, у народноослободилачком рату, из овога краја је седам народних хероја погинуло у борби, а око 10.000 родољуба било је у логорима и затворима - 2.500 их је стрељано.

Од 1935. године град се назива Петровград, а од 1946. године - Зрењанин, по народном хероју Жарку Зрењанину Учи.

[уреди] Градска насеља

Трг слободе и Римокатоличка црква у Зрењанину
Трг слободе и Римокатоличка црква у Зрењанину

[уреди] Култура

У граду и околини има доста културно-историјских споменика и познатих институција: Народни музеј, Позориште, Историјски архив, Библиотека, Ликовна колинија у Ечки с Галеријом и многе школе.

[уреди] Спорт

Зрењанин има дугу спортску традицију. Први спортски клубови су основани у 1880-има. Из Зрењанина је био фудбалски клуб „Пролетер“, који је био активан од 1947. до 2005. године.

Данас постоји клуб „Банат Зрењанин“, који игра у првој савезној лиги и своје домаће утакмице игра у Карађорђевом парку, градском стадиону који има капацитет за 18.700 гледалаца.

[уреди] Привреда

Зрењанин је значајан индустријски центар Баната и Војводине. У Зрењанину су индустрија текстила, тепиха, намештаја, дувана, грађевинско-индустријски комбинат, бродоградилиште на Бегеју, а највићи је пољопривредно-прехрамбени комбинат. На реци Бегеју и Бегејском каналу развијен је риболов. Позната су и ловишта, а поред Меленаца је и бања Русанда (основана 1859).

[уреди] Градови побратими

[уреди] Познате личности

Познате особе које су рођене или живеле у Зрењанину:

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе


Насељена места општине Зрењанин

Зрењанин • Aрадац • Банатски Деспотовац • Бело Блато • Ботош • Елемир • Ечка • Јанков Мост • Клек • Книћанин • Лазарево • Лукино Село • Лукићево • Меленци • Михајлово • Орловат • Перлез • Стајићево • Тараш • Томашевац • Фаркаждин • Чента


 
Градови у Републици Србији
Застава Србије
Преко милион  становника: Београд
Преко 100.000 становника: Крагујевац | Ниш | Нови Сад | Призрен | Приштина
Преко 19.000 у централној Србији: Аранђеловац | Бор | Врање | Горњи Милановац | Зајечар | Јагодина | Краљево | Крушевац | Лесковац | Лозница | Нови Пазар | Параћин | Пирот | Пожаревац | Прибој | Прокупље | Смедерево | Смедеревска Паланка | Ћуприја | Чачак | Ужице | Шабац
Преко 19.000 у  Војводини: Апатин | Бачка Паланка | Бечеј | Врбас | Вршац | Зрењанин | Инђија | Кикинда | Кула | Панчево | Рума | Сента | Сомбор | Сремска Митровица | Суботица | Темерин
Преко 19.000 на Косову и Метохији: Гњилане | Ђаковица | Косово Поље | Косовска Митровица | Обилић | Ораховац | Пећ | Подујево | Урошевац
Види још : списак градова и списак насељених места