Разговор:Заробљавање генерала Михаиловића

Из пројекта Википедија

Ставити бар неку литературу за ово, или неки извор, јер је све поприлично бајковито исприповедано, што ме доводи до потребе за прерађивање одн. постизање енциклопедијског тона. --¡¿Кале?! 15:14, 14. јануар 2007. (CET)

Мало сам прочачкао стил, али и ја бих врло волео да ово прегледа неко ко зна шта се стварно десило. Не кажем да ово није тачно, али желим да се провери. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:25, 14. јануар 2007. (CET)

Обавезно наведите изворе. Још нешто, како се ради о странама у сукобу, мислим на ЈВу0 и НОВЈ, између њих не може постојати отимица као акт, већ само заробљавање. Такође, не видим разлог зашто би овај чланак био посебан. Он би по свакој логици требало да представља саставни део чланка о Драгољубу Михаиловићу. Поздрав, --Краљевић Марко 15:34, 14. јануар 2007. (CET)

ОК, за сад ћу да преместим на Заробљавање, а треба још расправити да ли да се ово све интегрише у чланак о Михаиловићу. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:41, 14. јануар 2007. (CET)

Дефиниција отмице из Кривичног законика Републике Србије:

Члан 134: Ко силом, претњом, обманом или на други начин одведе или задржи друго лице у намери да од њега или другог лица изнуди новац или какву другу имовинску корист или да њега или ког другог принуди да нешто учини, не учини или трпи, казниће се затвором од једне до десет година.

Према овој дефиницији, која је иначе преузета из других иностраних законика и није битније мењана од тренутка од којег је отмица инкриминисана као кривично дело, може се закључити да генера Михаиловић није отет. Без обзира на легитимитет тадашњих власти, њихов поступак се не може дефинисати као кривично дело што отмица иначе јесте. Дефиницију овог акта по кривичном или међународном праву може дати само правник и она мора имати подлогу у тексту закона. Уколико је аутору књиге правник, у што сумњам, молим Вас да наведете део књиге у којем он објашњава зашто је ово била отмица. У противном, чланаку ће бити враћен стари назив. То што је у литератури наведено да је у питању акти отмице не значи да је то 100% тачно. Данас постоји много књига које говоре о томе да Адолф Хитлер није био упознат са Холокаустом, али ову тврдњу нећете наћи ни на једној енциклопедији. --Краљевић Марко 17:06, 14. јануар 2007. (CET)

Није постојао оружани сукоб да би се говорило о заробљавању. --Шолевић 17:13, 14. јануар 2007. (CET)

Молим Вас да образложите ту вашу тврњу. Чињеница је да се у послератним изворима наводи да су сукоби са четницима настављени и после ослобођења (наравно у знатно мањем обиму). Уколико није постојао оружани сукоб, како би се окарактерисале четничке акције после ослобођења. Од дефиниције четничког покрета у овом периоду, зависи и то да ли се ради о заробљавању или хапшењу. С обзиром да се радио о наоружаном припаднику покрета који је у време када се догађај одиграо носио униформу и обележја краљевске војске, верујем да је "заробљавање" прави термин, тј. да је овај термин златна средина између "отмице" и "хапшења". --Краљевић Марко 17:52, 14. јануар 2007. (CET)

Овакав начин хватања генерала нимало не служи на част. Због тога су 1961. године лансирали из недемократских установа сасвим другу верзију. По тој верзији генерал Михаиловић је заробљен због издаје Николе Калабића, његовог верног сарадника.Он је ОТЕТ на подмукао начин од стране ОЗНЕ и Лондона.

Ово је енциклопедија и на њој нема места емоцијама, само чињеницама. Вољан сам да разговарам са Вама док год се расправа односи на историјске чињенице, а не на мотив и начин на који је Михаиловић заробљен. Сматрам да свим корисницима треба пружити могућност да артументују написано. Међутим, уколико се ова дискуција претвори у обично препуцавање имам могућност да променим назив чланка и да га закључам. --Краљевић Марко 17:52, 14. јануар 2007. (CET)

Овај чланак не представља биографију Драгољуба Михаиловића,већ хватање генерала и опис тог догађаја.Нема потребе да се чланак спаја са другим. Срки

Михаиловић није био наоружан,већ болестан и на носилима.Па,према томе није заробљен у борби,него отет и пребачен у Београд уместо у Италију. Петроније

Слажем се са Марковим аргументима. Уколико треба да се бира између отмице и хапшења, јасно је да је то ближе хапшењу. Као ауторе енциклопедије нас савршено не занима да ли је тај чин био моралан или не. Овде нема места за моралне осуде, већ само за изношење чињеница. Ако су трајали оружани обрачуни (лично мислим да јесу), онда је то заробљавање. Уколико нису, онда је то хапшење.
Такође, то што је Михаиловић био болестан нема никакве везе. Јел` неко хоће да каже да су Руси отели промрзле, изгладнеле и болесне војнике немачке 6. армије у Стаљинграду? Мислим да не! Ради се о заробљеницима. -- Обрадовић Горан (разговор) 18:10, 14. јануар 2007. (CET)

Други светски рат се завршио 9,мај 1945.Ратна дејства су престала,није било више ратних заробљеника. Боле

Треба да буде хватање а не хапшење. Срки

Оружани сукоб је постојао, јер оружани сукоб није уопште ограничен на рат, тако да израз заробљавање сасвим стоји. По правилима међународног ратног права које је и тада важило Михаиловић је био ратни заробљеник, јер је њгова војска испуњавала све услове за међународно признање. Израз отмица у овом случају није оправдан, јер се отмица везује за мирнодопско време и криминалитет, а не војна дејства, сем у случају масовних отмица али се и то сматра пре сматра депортовањем као ратним злочином. Дакле, најбољи израз је заробљавање.Велимир85 23:47, 15. јануар 2007. (CET)

Чланак је преименован у Заробљавање генерала Михаиловића. Свака даља промена његовог назива без претходног навођења валидних аргумената на страници за разговор имаће за последицу закључавање чланка. --Краљевић Марко 23:58, 15. јануар 2007. (CET)

Није Рудно,него Рудо.

Зар није пуковник Михајловић ухваћен на други начин или је то само партизанска пропагандна серија?

Црни Бомбардер!!! Шумски Крст (†) 03:43, 17. јануар 2007. (CET)