Кафа (биљка)

Из пројекта Википедија

Coffea
Статус угрожености:  Доместификована
дрво Coffea arabica
дрво Coffea arabica
Зрели плодови кафе
Зрели плодови кафе
Таксономија
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Gentianales
фамилија: Rubiaceae
род: Coffea
L.
врсте
Coffea arabica- арабика
Coffea benghalensis- бенгалска кафа
Coffea canephora- робуста
Coffea congensis- конгоанска кафа
Coffea excelsa- либеријска кафа
Coffea gallienii- кафа са кофеином
Coffea bonnieri- кафа без кофеина
Coffea mogeneti- кафа без кофеина
Coffea liberica- либеријска кафа
Coffea stenophylla- кафа из Сијера Леонеа
Екологија таксона
Животна форма: NP (нанофанерофита)


Кафа је ниска биљка (дрво или грм) из породице Familia Rubiaceae, Genus Coffea. Мноштво је биљака које спадају у род кафе, које чине велики број разних врста и подврста биљака различитог састава плода. Култивирана стабљика кафе је висока 2 до 5 метара а ако би је оставили да расте дивље нарасла би до висине и до 10 метара. Савијањем и обрезивањем младог стабла произвођачи кафе настоје ограничити висину стабла на 3 метра из чисто практичног разлога, ради лакше бербе. Клима у тропским земљама које се налазе у ширем екваторијалном појасу погодоје узгоју стабљике кафе. Топлота и влага су главни фактори у узгоју стабла кафе, спољне температуре између 12°до 27° целзијуса и велике количине киша. Велике климатске промјене, врста тла и састав тла на којем се биљка узгаја, број сунчаних дана, количина падавина и влага, надморска висина све су то утицаји који утичу на стабљику кафе а и њен плод. Због великог броја врста и подврста кафе тако постоје и разлике у листовима и цвијетовима кафиног стабла. Боја листова је зелена а облик им је више овалан или дугуљаст, са валовитим ивицама и расту један насупрот другог са кратким петељкама. Цвијетови су бијели, величином мали и расту у скупинама дуж гране и мирисни су. У почетку процеса сазријевања плода, плод је зелене боје мјењајући боју у жуту а на крају у тамно црвену гдје долази до фазе сазријевања и убирања плода. Унутар чврстог омотача плода налазе се два сјемена која су својим равним странама окренута једно према другом наликујући тако на плод ораха. Боја зрна варира од зелене до смеђе. Хемијски састојци који се налазе у сировој кафи броје се на стотине што опет зависи од врсте и подврсте кафе. Најпознатији састојак сировог зрна је кофеин. Из великог броја врста и подврста кафе издвајају се двије врсте које заједно чине више од 90% укупне производње у свијету, кафа Арабика и кафа Робуста. Од осталих сорти кафе познатије су још: liberica, excelsa, stenophylla, arabusta (кафа настала укрштањем арабике и робусте).

Пoстoјe двe главнe врстe кафe:

  • Арабика - традициoнална кафа. Чини две трећине светске производње кафе. Има 44 хромозома.Укрштањем са другим сортама кафе добијају се нове хибридне сорте које поспешују квалитет Арабике. Максимални количина кофеина по једном килограму не прелази 1,5%
  • Рoбуста (оргинални назив :Coffeа Canephora, енг. Coffee Canephora) - има јаку, опору арому и обично се користи за добијање инстант кафе. Дрво даје обилан род и отпоран је на разне болести. Може нарасти до висине око 12 метара, што је двоструко више од непокресног осетљивог дрвета Арабике која уз то даје и мање рода. у односу на своју тежину. У односу на тежину, зрно Робусте има до 2,8% кофеина док код Арабике не прелази 1,5%. Робустра и све остале врсте кафа имају 22 хромозома. Због свог горко-киселог укуса, кафа се оично не прави само од Робусте, већ се меша са одређеном количино Арабике.Због веће количине кофeина у сeмeнкама мoжe сe узгајати у климатским пoдручијима гдe арабика нe успeва. Кoристи сe каo јeфтинија замeна за арабику.


Садржај

[уреди] Индустрија кафе

Данас, индустрија кафе зарађује око 55 милијарди евра годишње и по профиту налази се на другом месту, одмах после нафтне индустрије. Постоји преко 25 милона породичних плантажа у преко 80 земаља широм света. Процењује се да је број засађених стабљика кафе негде око 15 милијарди. Процењује се да се дневно попије око 2,25 милијарди шољица кафе.

Данашњи проблем индустрије кафе је њена превелика производња. Ситуацију додатно компликују политика, економија као и делови моћних картела. Због тога многи узгајивачи кафе живе у сиромаштву.

[уреди] Историја употребе

Зрна кафе су се први пут извозила из Eтиопије у Јемен. Арабљани су је звали "qahwe" (вино), а Турци "kahve". Реч је ушла у италијански језик као caffè после ког је преведена на енглески као Coffee 1598. године.

Необично занимљива прича о кафи потиче са висоравни Етиопије, постојбине дивље кафе од које потиче кафа Арабика (енг. Coffee Arabica). Арабика се узгајала на Арабијском полуострву од 15. века нове ере. Упркос забрани извоза зрелог семена, Холанђани су 1616. успели да га изнесу са полуострва. Убрзо након тога никле су плантаже на Цејлону (дањашња Шри Ланка), и на Јави (сада припада Индонезији).

Године 1706. Холанђани су пренели једну садницу кафе са Јаве у Ботаничку башту у Амстердаму. Биљка је толико процветала, да је њен род био довољан за дизање плантаже у Суринаму на Карибима. Године 1714, градоначелник Амстердама поклонио је једну од тих младица француском краљу Лују XIV коју је он дао да се засади у Краљевском врту у Паризу.

[уреди] Кафа и религија

Појавом кафе на европском тржишту у 17. веку долази до великих промена. Опседнутост овим напитком и биљком доводи до тога да кафа буде проглашена сатанистичким напитком од стране неких католичких свештеника. Они су наиме сматрали да би кафа могла да потисне употребу црвеног вина, које је по њиховом мишљењу посветио Исус Христ. Ипак, када је папа Клеменет VIII пробао кафу, наводно je одмах променио мишљење. Решио је ту религиозну дилему тако што је „крстио напитак“, чинећи га тиме прихватљивим за католике.

[уреди] Галерија слика


[уреди] Референце

[уреди] Спољашње везе