Летње олимпијске игре 1896.

Из пројекта Википедија

I. Олимпијске игре - Атина 1896
I. Олимпијске игре - Атина 1896

Град домаћин Атина, Грчка
Број држава 14
Број спортиста 241
Број спортова 9
Број такмичења 43
Отварање игара 6. априла 1896.
Затварање игара 15. априла 1896.

Садржај

[уреди] Избор домаћина Олимпијских игара

На Париском универзитету Сорбони одржан је оснивачки конгрес Међународног олимпијског комитета, МОКа од 16. јуна до 23. јуна 1984 године на предлог барона Пјер де Кубертена. По оснивању МОК-а одлучено је да се Прве модерне Олимпијске игре одрже у њиховој прадомовини Грчкој где су рођене пре 2.762 године. Одређено је и да то буде у Атини. Због тога је част да буде изабран за првог председника МОК-а добио грк Деметриос Викелас.

[уреди] I. Олимпијске игре - Атина 1896

Прве Олимпијске игре модерног доба привукле су спортисте из 14 земаља са најбројнијим делегацијама из Грчке, Немачке, Француске и Велике Британије. То је било највеће међународно спортско такмичење икад одржано (не треба заборавити да су се на античким Олимпијским играма такмичили само Грци.)

Американац Џејмс Брендон Коноли постао је први олимпијски победник након више од 2.300 година. Победио је у троскоку , освојио друго место у скоку увис и треће место у скоку удаљ. Победници су се тада награђивали медаљом направљеном од сребра и маслиновим венцем. Немац Карл Шуман изборио се за пет финала у три различита спорта. Атињани су игре прихватили са великим ентузијазмом, а њихов сународник Спиридон Луис их је наградио победом у најпопуларнијој дисциплини - маратону.


[уреди] Спортске дисциплине

  1. Гимнастика
  2. Атлетика
  3. Бициклизам
  4. Пливање
  5. Дизање тегова
  6. Мачевање
  7. Стрељаштво
  8. Тенис
  9. Рвање

У програму игара била су предвиђена још два спорта али се такмичења нису одржала:

  • Веслање - одложено због јакок ветра
  • Једрење - одложено због недостатка одговарајућег броја једрилица, јер стране посаде нису биле у могућноти транспортовати своје једрилице.

[уреди] Државе учеснице

У то време појам државних репрезентација се подразумева битно другачије него данас. Спортисти су већином или заступали сами себе или своје клубове, док је податак о националној репрезентацији навођен само споредно. Број учесника је био 14, а према пријавама се може констатовати да су наступили спортисти следећих држава:

  1. Аустралија - Иако је Аустралија тада спадала под Велику Британију, резултати такмичара Теди Флака се ипак приписују Аустралији.
  2. Аустрија - Аустрија је тада била саставни део Аустро-Угарске монархије, па ипак се резултати аустријских спортиста на овим Играма често приказују одвојено.
  3. Бугарска - Гимнастичар Charles Champaud се такмичио као Бугарски представник, иако се ради о Швајцарцу који је само живио у Бугарској. Неки извори свртавају Champauda у репрезентацију Швајцарске.
  4. Чиле - Олимпијски комитет Чилеа наводи да је Чилеанац Luis Subercaseaux наступао на тркама на 100, 400 и 800 метара. У службеним извештајима не постоји доказ за то.
  5. Данска
  6. Француска
  7. Немачка
  8. Уједињено Краљевство
  9. Грчка - Резултати Грчке укључују и резултате |Кипарских такмичара, као и оних из Смирне. Такође, није јасан статус Египћанина Дионизиос Касдаглиса, који се некад помиње као представник Грчке, а некад као предтавника Египта.
  10. Мађарска - слично као и код Аустрије, успркос чињеници да се радило о предтавницима Аустро-Угарске резултати Мађара се воде одвојено. Забележено је да су у саставу Мађарске наступали и такмичари из Војводине, Момчило Тапавица (тенис), која је данас саставни део Србије
  11. Италија
  12. Шведска
  13. Швајцарска
  14. САД

Белгија и Русија су имале пријављене такмичаре, али су касније повукли пријаве. Око наступа чилеанског представника постоје нејасноће. Такође се често помиње и Италија, иако је њихов познати такмичар Карло Аиролди због оптужби за професионализам искључен са Игара, помиње се и такмичар у стрељаштву пријављен под именом Ривабела за Италију, који се према извештајима заиста такмичио.

Олимпијске медаље 1896

[уреди] Биланс медаља

Данас је уобичајено да се праве прегледи освојених медаља по појединим нацијама, што 1896. године није био случај. Ипак, касније су направљени такви прегледи да би се могли упоредити са резултатима на каснијим Играма. Те прегледе треба узимати с резервом, из више разлога:

  • Тада се нису уопште додељиване златне медаље, а трећепласирани такмичар није добијао никакву награду (медаљу)
  • Попис земаља учесница је такођер проблематичан, јер су такмичари пре свега заступали себе и евентуално свој клуб. Такође, неке државе тада нису ни постојале као засебне државе, пример Аустралија је била под Великом Британијом, Мађарска и Аустрија део заједничке монархије, итд.

Ипак, доњи приказ је најчешћи у приказима освојених медаља. :

Место Држава Злато Слика:Med 1.png Сребро Слика:Med 2.png Бронза Слика:Med 3.png Укупно
1 САД 11 7 2 20
2 Грчка 10 18 17 45
3 Немачка Немачко царство 6 5 2 13
4 Француска Француска 5 4 2 11
5 Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 2 3 2 7
6 Мађарска 2 1 3 6
7 Аустрија 2 1 2 5
8 Аустралија 2 0 0 2
9 Данска Данска 1 2 3 6
10 Швајцарска Швајцарска 1 2 0 3
11 Мешовити тим Немачка/Ирска 1 0 0 1
12 Мешовити тим Египат/Грчка 0 1 0 1
13 Мешовити тим Аустралија/Уједињено Краљевство 0 0 1 1
    43 44 34 121

Године 1896 нису постојали државне репрезентације у данашњем облику, па су зато биле могуће мешовите екипе састављене од спортиста из више држава.

[уреди] Спољашње везе


 
Олимпијске игре
Олимпијске игре