Сисари
Из пројекта Википедија
| Сисари |
||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
вук Canis lupus
|
||||||||||
| Таксономија | ||||||||||
|
||||||||||
|
|
||||||||||
|
||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||
|
|
Сисари су класа кичмењака коју карактерише способност женке да производи млеко које служи за исхрану младунаца. Постоји око 5500 врста сисара сврстаних у око 1200 родова, 152 породице и до 46 редова.
Сисари су потомци звероликих рептила - пеликосаурија који су живели на Земљи пре неких 300 милиона година. Први прави сисари појавили су се пре отприлике 210 милиона година, у доба диносауруса. Постепено су се развиле три главне групе сисара : торбари, кљунари и плацентални сисари. Од првобитно ситних ноћних (ноктуралних) животиња сисари, након великог изумирања гмизаваца крајем Мезозоика, подлежу адаптивној радијацији и данас мноштво животних форми живи у већини екосистема планете Земље.
Садржај |
[уреди] ред Примати(Primata)
Група сисара под именом примати састоји се од низих примата (полумајмуна), као сто су лемур и лори, и висих примата - мајмуна, безрепих мајмуна и људи. За разлику од цовека, примати зиве у свим деловима света осим у Северној Америци и Аустралији. Низи примати имају доста сиљата лица, добро цуло мириса и мање мозгове него виси примати, који имају пљосната лица, боље цуло вида и веце мозгове. Највеци део низих приматазиви на дрвецу и скаце или се вере са гране на грану хранеци се воцем, инсектима или лисцем. Неки лове и мале гмизавце, птице и слепе мисеве. Обицно имају дуге репове, који им помазу да одрзе равнотезу приликом спустања на земљу. Галаго, лори и авети су ноцне зивотиње. Галаго и авети брзо трце или скацу кроз дрвеце, а лори се крецу споро и опрезно. Ако осете опасност, укоце се и не померају сатима. Лемури су највеца група низих примата а зиве само на африцком острву Мадагаскар.Вецина лемура има дуге, цупаве репове и меко крзно, цесто са изразитим сарама. Када су на земљи, вецина се креце на све цетири ноге, али индри и сифаке скацу на задњим ногама.
У прву групу висих примата спадају мајмуни. Сви мајмуни осим мармозета и тамарина имају добро развијене руцне и нозне прсте. Уместо кандзи имају нокте, које користе за хватање и приносење хране. Вецина се храни воцем, лисцем, инсектима и другим малим створењима. Велики мајмуни, као на пример бабуни, убијају дивље зецеве или ланад. Вецина мајмуна зиви на дрвецу, иако се неки спустају на тло да би јели или мењали станисте. Бабуни могу да прелазе велике раздаљине идуци на све цетири ноге. На дрвецу мајмуни скацу или се одбацују са гране на грану. Гибони и мајмуни дрекавци имају репове прилагодјене кацењу о дрвеце. То значи да могу да их користе као додатни уд, да се њиме хватају за гране, па чак и висе, тако да им руке остају слободне за узимање хране.
[уреди] Безрепи мајмуни
Сви безрепи мајмуни имају дугацке руке, немају репове, могу да стоје и ходају усправно на две ноге. Мањи безрепи мајмуни, гибони, зиве у прасумама југоистоцне Азије. Они висе на дрвецу, наизменицно користеци по једну руку да се пребаце с једне гране на другу. Симпанзе, орангутани и гориле су познати као велики безрепи мајмуни (цовеколики мајмуни). Симпанзе и гориле се обицно крецу по тлу на сва цетири уда. Симпанзе се хране и на тлу и на дрвецу, инсектима, воцем и лисцем. Они такодје лове и убијају мајмуне, свиње и срне. Гориле се хране само биљкама са тла. Сви велики безрепи мајмуни праве "гнезда" у којима ноцу спавају. Они ломе и савијају лиснате гране да би направили лезај на дрвету или на тлу. Сваке ноци обицно праве ново гнездо. Одрасле зивотиње имају сопствена гнезда, а младунци спавају са мајкама. Орангутани се разликују од осталих великих безрепих мајмуна по томе сто највеци део времена проводе на на дрвецу. Њихове врло дугацке руке, саке и стопала у облику куке, омугуцавају им да се веру и одбацују с гране на грану. Само врло велики музјаци проводе висе времена на тлу. Орангутани зиве као самотњаци, лутајуци кроз прасуме југоистоцне Азије у потрази за воцем којим се хране. Велики безрепи мајмуни најблизи су цовекови родјаци. У стању су да користе орудја, да ресавају задатке или да брзо уце. Они зиве у заједницама које су цесто налик на насе. Медјутим, опстанак великих безрепих мајмуна, као и многих других зивотиња, доведен је у питање због лова и униставања великих прасума у Африци и Азији.
[уреди] ред Глодари (Rodentia)
У глодаре спадају мишеви, пацови и веверице, као и даброви и бодљикаво прасе. То је веома велика група сисара која живи по целом свету, од леденог Арктика до најврелијих пустиња. Они се успешно одржавају јер могу да се прилагоде новој околини, да преживе са разним врстама хране, и врло брзо се размножавају. Нажалост, глодари често долазе у близак додир са људима и могу да постану штеточине. Они једу и загађују велике количине усева, ускладиштених житарица и кућне хране, а преносе и болести. Глодари су обично мале животиње кратких ногу и репа који може бити дуг или једва видљив. Интелигентни су и имају осетљива чула мириса и слуха. Своје осетљиве бркове користе за истраживање околине. Сви глодари имају зубе за уситњавање хране и два пара истурених оштрих секутића за глодање. Глодари једу углавном биљну храну, као сто су ораси, зрневље, лишће, кору дрвећа и дрво. Њихови предњи зуби за глодање стално расту да би се избегло њихово хабање због коришћења чврсте хране. Највеши број глодара живи у групама, од малих породица даброва до великих колонија веверица рупара или преријских свизаца.
[уреди] ред Крезубице
Крезубице (едентата) су група сисара у коју спадају мравојед, армадиљо (оклопник) и лењивац. Реч "едентат" значи "без зуба", али само мравојед уопште нема зуба. Армадиљо и лењивац имају неколико врло једноставних зуба за млевење хране. Лењивац живи у прашумама Јужне Америке. Он проводи скоро све време висећи наглавачке са дрвећа и хранећи се лишћем. Лењивац се креће тако споро да у току једног дана пређе само неколико метара. Када је влажно време, не његово крзно насели се слој зелених алги, што му помазе да се камуфлира међу дрвецем. Армадиљу (оклопнику) камуфлаза није потребна - он има оклоп који га штити. Сачињен је од коштаних плочица и покрива цело тело, укључујући и реп, главу и удове. Само је трбух мек, а неке врсте армадиља могу да заштите и тај део тела тако што се склупчају у лопту. Мравојед се храни мравима и термитима, које проналази захваљујући свом чулу мириса. Језик џиновског мравоједа може да се размота у дужину од невероватних 60 центиметара.
Видети: Сисари Зимбабвеa
[уреди] Класификација
У чланцима на Википедији је коришћена следећа класификација:
[уреди] Подразред/Ред Monotremata
- Ред Monotremata
- Породица Tachyglossidae:
- Породица Ornithorhynchidae:
- Породица Kollikodontidae:
[уреди] Подразред Marsupialia
- Ред Didelphimorphia
- Породица Didelphidae: опосуми
- Ред Paucituberculata
- Породица Caenolestidae:
- Ред Microbiotheria
- Породица Microbiotheriidae:
- Ред Dasyuromorphia
- Породица Thylacinidae:
- Породица Dasyuridae:
- Породица Myrmecobiidae:
- Ред Notoryctemorphia
- Породица Notoryctidae:
- Надред Syndactyla
- Ред Peramelemorphia
- Породица Peramelidae:
- Породица Peroryctidae:
- Ред Diprotodontia
- Ред Peramelemorphia
[уреди] Подразред Placentalia
- Ред Xenarthra
- Породица Bradypodidae:
- Породица Megalonychidae:
- Породица Choloepinae
- Породица Dasypodidae:
- Породица Myrmecophagidae:
- Ред Pholidota
- Породица Manidae:
- Надред Glires
- Ред Rodentia
- Suborder Sciurognathi
- Породица Aplodontidae: амерички брдски даброви
- Породица Sciuridae: веверице, мрмоти, текунице, преријско куче
- Породица Castoridae: даброви
- Породица Geomyidae: гофери
- Породица Hetеromyidae:
- Породица Dipodidae: скочимишеви
- Породица Muridae: пацови и мишеви
- Породица Anomaluridae: афричке летеће веверице
- Породица Pedetidae: зец скочац
- Породица Ctenodactylidae:
- Породица Myoxidae: пухови
- Suborder Hystricognathi
- Породица Laonastidae:
- Породица Bathyergidae:
- Породица Hystricidae: бодљикаво прасе Старог Света
- Породица Petromuridae:
- Породица Thryonomyidae:
- Породица Erethizontidae: бодљикаво прасе Новог Света
- Породица Chinchillidae: чинчиле и вискаше
- Породица Dinomyidae:
- Породица Caviidae: морско прасе и мара
- Породица Hydrochaeridae: капибара
- Породица Dasyproctidae: агути
- Породица Agoutidae: пака
- Породица Ctenomyidae:
- Породица Octodontidae: дегу
- Породица Abrocomidae:
- Породица Echimyidae:
- Породица Capromyidae:
- Породица Myocastoridae: нутрије
- Suborder Sciurognathi
- Ред Lagomorpha
- Породица Ochotonidae: пике (звиждари)
- Породица Leporidae: зечеви и кунићи
- Ред Rodentia
- Ред Macroscelidea
- Породица Macroscelididae: слонасте ровчице
- Надред Archonta
- Ред Primates - примати
- Suborder Strepsirrhini
- Породица Cheirogaleidae: патуљасти лемури
- Породица Lemuridae: лемури
- Породица Lepilemuridae: ласичасти лемури
- Породица Indridae: индри
- Породица Daubentoniidae: ај-ај лемур
- Породица Lorisidae: лорис
- Породица Galagidae: галаго
- Suborder Haplorrhini
- Породица Tarsiidae: авет
- Породица Cebidae: мармозети, тамарини, капуцини и мајмуни-веверице (marmosets, tamarins, capuchins and squirrel monkeys)
- Породица Atelidae: дурукули, дрекавац, паук-мајмун, тити, саки и уакари (owl, howler and spider monkeys, titis, sakis and ukaris)
- Породица Cercopithecidae: мајмуни Старог света (павијани, мандрил, макаки, резус, магот, заморац, гвереза)
- Породица Hylobatidae: гибони, сијаманг (siamang)
- Породица Hominidae: горила, шимпанза, орангутан, човек
- Suborder Strepsirrhini
- Ред Scandentia
- Породица Tupaiidae: тупаје
- Ред Chiroptera - слепи мишеви
- Подред Macrochiroptera
- Породица Pteropodidae: летеће лисице
- Подред Microchiroptera
- Породица Rhinopomatidae:
- Породица Craseonycteridae:
- Породица Emballonuridae:
- Породица Nycteridae:
- Породица Megadermatidae:
- Породица Rhinolophidae:
- Породица Noctilionidae:
- Породица Mormoopidae:
- Породица Phyllostomidae:
- Породица Natalidae:
- Породица Furipteridae:
- Породица Thyropteridae:
- Породица Myzopodidae:
- Породица Vespertilionidae:
- Породица Mystacinidae:
- Породица Molossidae:
- Подред Macrochiroptera
- Ред Dermoptera
- Породица Cynocephalidae:
- Ред Primates - примати
- Ред Insectivora - бубоједи
- Породица Solenodontidae: соленодони
- Породица Nesophontidae:
- Породица Tenrecidae: тенреци
- Породица Chrysochloridae: златне кртице
- Породица Erinaceidae: јежеви
- Породица Soricidae: ровчице
- Породица Talpidae: кртице
- Ред Carnivora
- Suborder Fissipedia
- Суперпородица Caniformia
- Породица Canidae: вукови, којоти, лисице, шакали
- Породица Procyonidae: ракуни, кинкаџу (kinkajou), коати
- Породица Mustelidae: ласица, хермелин, смеђи твор, степски твор, куна златица, куна белица, самур, визон, нерц, јазавац, видра, ждеравац (weasels, otters)
- Породица Ailuridae: црвена панда
- Породица Mephitidae: амерички творови (смрдљивци)
- Породица Ursidae: медведи, велики панда
- Суперпородица Feliformia
- Породица Felidae: мачке (лав, тигар, леопард, јагуар, гепард, рис, каракал, европска дивља мачка, афричка дивља мачка, пума итд.)
- Породица Herpestidae: мунгоси, меркат
- Породица Hyaenidae: хијене
- Породица Viverridae: цибетка, генетка
- Породица Nandiniidae: афричка палмска цибетка (African palm civet)
- Суперпородица Caniformia
- Надред Pinnipedia
- Суперпородица Otarioidae
- Породица Odobenidae: моржеви
- Породица Otariidae: морски лавови
- Суперпородица Phocoidae
- Породица Phocidae: фоке
- Суперпородица Otarioidae
- Suborder Fissipedia
- Надред Ungulata
- Ред Tubulidentata
- Породица Orycteropodidae: афрички мравојед
- Ред Hyracoidea
- Породица Procaviidae: даман
- Ред Proboscidea
- Породица Elephantidae: слонови
- Ред Sirenia
- Породица Dugongidae: дугонг
- Породица Trichechidae: ламантин
- Ред Perissodactyla
- Породица Equidae: коњи, зебре, магарци
- Породица Tapiridae: тапири
- Породица Rhinocerotidae: носорози
- Ред Artiodactyla
- Suborder Suiformes
- Породица Suidae: свиње
- Породица Tayassuidae: пекари
- Породица Hippopotamidae: нилски коњ
- Suborder Tylopoda
- Породица Camelidae: камиле, ламе, гуанако, викуња, алпака
- Suborder Ruminantia
- Породица Tragulidae: шевротен
- Породица Giraffidae: жирафе, окапи
- Породица Moschidae: мошусни јелен
- Породица Cervidae: јелен, срна, лос, ирвас
- Породица Antilocapridae:
- Породица Bovidae: антилопе, овце, козе, биво, бизон, краве
- Suborder Suiformes
- Ред Cetacea - китови
- Suborder Mysticeti
- Породица Balaenidae:
- Породица Balaenopteridae:
- Породица Eschrichtiidae: Сиви кит
- Породица Neobalaenidae:
- Suborder Odontoceti
- Породица Delphinidae: делфини
- Породица Monodontidae: нарвал
- Породица Phocoenidae:
- Породица Physeteridae: уљешура
- Породица Platanistoidea: речни делфини
- Породица Ziphiidae: s
- Suborder Mysticeti
- Ред Tubulidentata
| Чланак Сисари је за мало па пример међу сјајним чланцима. Зато вас позивамо да, уколико мислите да можете да унапредите овај чланак, то и учините. |

