Глас
Из пројекта Википедија
Глас или фонема је најмања језичка јединица. Од гласова се стварају речи. Сами гласови немају значење (осим неких предлога и везника: а, и, о, у,...), али могу да мењају значење речи (ред - рад).
Знакови у писању којима се обележавају гласови називају се слова или графеме.
У српском језику има 30 гласова (фонема). Сваки глас има једно слово (графему), што значи да је наш правопис фонетски. Зато у српском језику постоји 30 слова.
Садржај |
[уреди] Артикулација (изговор) гласова
Гласови се стварају у говорном апарату човека када ваздух који струји из плућа пролази кроз душник, грло, усну или носну шупљину. Пролазећи кроз душник, ваздух наилази на гласне жице. Када су затегнуте, приликом проласка ваздушне струје оне трепере и производе звук. Тако настају звучни гласови. Када су гласне жице опуштене, ваздушна струја пролази не изазивајући њихово треперење. Тако настају безвучни гласови.
Гласови се формирају у усној и носној шупљини (дупљи). Усна шупљина је састављена из уста и ждрела између којих је ресица. Ресица и меко непце затварају или отварају пут ваздушној струји кроз носну дупљу. У стварању гласова учествују још усне и језик. Језик је најпокретљивији говорни орган.
Основни делови говорног апарату су:
- плућа
- душник и гркљан
- гласне жице (гласнице)
- ресица
- усна и носна шупљина (дупља)
- меко (задње) непце
- тврдо (предње) непце
- језик
- усне
- зуби
[уреди] Подела гласова
Гласови у српском језику се деле на:
- самогласнике (вокале): а, е, и, о, у;
- сугласнике (консонанте): б, в, г, д, ђ, ж, з, ј, к, л, љ, м, н, њ, п, р, с, т, ћ, ф, х, ц, ч, џ, ш;
Самогласници су носиоци слога у речи. При њиховом изговору ваздушна струја слободно пролази не наилазећи на препреке. Понекад глас р може бити носилац слога и тада се назива слоготворно р.
При изговору сугласника ваздушна струја наилази на препреке и нема слободан пролаз па они не могу да се певају.
[уреди] Подела самогласника према положају у усној дупљи
Када се, при изговору самогласника, језик покреће хоризонтално, он може заузети предњи, средњи или задњи положај, а ако се језик покреће вертикално, може заузети високи, средњи или ниски положај.
| предњи | средњи | задњи | |
| високи | И | у | |
| средњи | Е | О | |
| ниски | А |
- И - високи предњи самогласник
- Е - средњи предњи самогласник
- А - ниски средњи самогласник
- О - средњи задњи самогласник
- У - високи задњи самогласник
[уреди] Подела сугласник према звучности
| звучни | Б | Г | Д | Ђ | Ж | З | Џ | |||
| безвучни | П | К | Т | Ћ | Ш | С | Ч | Ф | Х | Ц |
Сугласници М, В, Р, Л, Н, Љ, Њ, Ј су изразито звучни сугласници. При њиховом изговору, као и при изговору самогласника, гласнице трепере, али се ипак ствара нека препрека. Ови гласови се називају гласници или сонанти.
[уреди] Подела сугласника према месту изговора (творбе)
- уснени (лабијални): П, Б, М
- усненозубни (лабиодентални): Ф, В
- зубни (дентални): Т, Д, С, З, Ц
- надзубни (алвеоларни): Л, Р, Н
- предњонепчани (палатални): Ј, Љ, Њ, Ћ, Ђ, Ш, Ж, Ч, Џ
- задњонепчани (веларни): К, Г, Х

