Стефка Костадинова

Из пројекта Википедија

Стефка Костадинова, (25. марта 1965., Пловдив, Бугарска - ) бивша је бугарска атлетичарка специјалита за скок увис и тренутна председница Бугарског олимпијског комитета.

[уреди] Спортски успеси

Стефка Костадинова освојила је златну олимпијску медаљу на Олимпијским играма у Атланти 1996., притом поставивши олимпијски рекорд за жене који је износио 2.05 m. Освојила је и сребрну медаљу на Олимпијским играма у Сеулу 1988. Двострука је светска првакиња у дворани, први пут на Светском првенству у атлетици 1987 у Риму ., а други пут на Светском првенству у атлетици у Гетеборгу 1995.

Такмичила се на пет ИААФ-ових светских првенстава у атлетици у дворани: Париз 1985., Индианаполис 1987., Будимпешта 1989., Торонто 1993. и Париз 1997. Освојила је златну медаљу на свих пет такмичења. Такођер је освојила златне медаље на свим Европским атлетским првенствима на којима је наступила. Еуропска је првакиња на отвореном из Штутгарта 1986. и четверострука европска дворанска првакиња из Атине 1985.,Lievin 1987. Будимпеште 1988. и Париза 1994.

Костадинова и даље држи светски рекорд у скоку увис с прескочених 2.09 m које је прескочила на Светском првенству 1987. у Риму. Њен светски рекорд је један од најстаријих у савременој атлетици. Укупно је поставила седам светских рекорда - три на отвореном и четири у дворани. Прескочила је 2 метра више од стотину пута, што је још непоновљени успех у женском скоку увис. Овај успех добија на тежини још више знајући да већина скакачица никад не прескочи два метра.

[уреди] Награде и признања

Костадинова је проглашена бугарском спортисткињом године четири пута (1985., 1987., 1995. и 1996.). Уврштена је у Топ 10 ( Најбољих десет) атлетичарки 20. века, према ИААФ (Међународна Асоцијација Атлетских федерација).

Родила је сина Николаја 1995., само неколико месеци пре освајања златне медаље на Светском атлетском првенству 1995. Четири године касније, 1999., развела се од дугогодишњег супруга, Николаја Петрова. Исте године одлучила је и службено прекинути професионалну каријеру, иако није наступила ни на једном важнијем спортском такмичењу од Светског првенства у дворани 1997.

Након спортског пензионисања почела се бавити спортском администрацијом. Од 1999. била је на разним местима у бугарском спорту, као нпр. потпредседница Бугарског атлетског савеза или заменица министра спорта у Бугарској од 2003. до 2005. године.

11. новембра 2005. изабрана је за председницу Бугарског олимпијског комитета заменивши Ивана Славкова који је отпуштен од стране МОКа (Међународног олимпијског комитета) због непоштивања неких етичких норми.

[уреди] Резултати и медаље

Врста такмичеља Место и година резултат медаља рекорд Датум
Олимпијске игре Сеул 1988. 2,01 сребро
Атланта 1996. 2,05 злато ОР (олимипијски рекорд)
Светско првенство Рим 1987 2,09 злато СР (светски рекорд) 30. август 1987.
Гетеборг 1995. 2,01 злато
Европско првенство Штутгарт 1986. 2,00 злато
Светско првенство у дворани Париз 1985 1,97 злато
Индијанаполис 1987. 2,05 злато СР у дворани 8. март 1987.
Будимпешта 1989. 2,02 злато
Торонто 1993. 2,02 злато
Париз |997 2,02 злато
Европско првенство у дворани Пиреј 1985. 1,97 злато 2. март 1985.
Lievin 1987. 1,97 злато
Будимпешта 1988. 2,04 злато 5. март 1988
Ђенова 1992. 2,02 сребро 28. фебруар 1992.
Париз 1994. 1,98 злато 11. март 1994.
Остала такмичења Софија 1986. 2,07 изједначен СР 25. мај 1986.
Софија 1986. 2,08 СР 31. мај 1986.
Остала такмичења у дворани Ђенова 1987. 2,04 - СР у дворани 31. јануар 1987
Пиреј 1988. 2,06 СР у дворани 20. фебруар 1988.


спортиста Овај незавршени чланак Стефка Костадинова, је везан за спортисте.
Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.