Прва пролетерска дивизија
Из пројекта Википедија
| Прва пролетерска дивизија | |||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део НОВЈ | |||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||
Прва пролетерска дивизија НОВЈ формирана је од Прве пролетерске бригаде, Треће пролетерске бригаде и Треће крајишке бригаде 1. новембра 1942. у Босанском Петровцу. Сматрала се једном од елитних јединица НОВЈ. Након формирања предузела је наступање према централној Босни. Од 19. новембра до 4. децембра 1942. ликвидирала је гарнизоне у Ситници, Чађавици, Мркоњић Граду, Јајцу (у садејству са 3. дивизијом), Скендер Вакуфу и Котор Вароши. Током јануара 1943. заузела је Теслић и Прњавор. Током Битке на Неретви у офанзиви у долину Неретве представљала је леву нападну колону, учествовала је у противудару код Горњег Вакуфа и у разбијању четника код Невесиња и Калиновика.
Током Битке на Сутјесци учествовала је у нападу у области Фоче крајем маја, и одиграла је главну улогу приликом пробоја обруча на Зеленгори, наневши тежак ударац 369. легионарској дивизији.
Трећа пролетерска бригада изашла је из састава дивизије 4. јуна 1943. Од 1. септембра дивизија је у саставу Првог пролетерског корпуса. Од новембра 1943. у њен састав укључена је 13. пролетерска бригада "Раде Кончар", с којом ће проћи кроз оштре борбе током зимских операција 1944, операције "Реселшпрунг", операције "Рибецал", офанзиве у западној Србији септембра 1944., Београдске операције и Сремског фронта.
У саставу дивизије биле су још и 7. крајишка од средине јула до средине августа 1943; 8. црногорска од 6. новембра 1944. до 7. марта 1945; бригада Италија (састављена од италијанских добровољаца) од 29. октобра 1944. и Артиљеријска бригада од 21. новембра 1944. Крајем 1944. Дивизија је имала 12.367, а 15. априла 1945. године 11.775 бораца. Од 1. јануара 1945. у саставу 1. армије Југословенске армије.
Прва пролетерска дивизија завршила је свој ратни пут 20. маја 1945. стационирањем у области Трста и Горице.

