Битка код Лавова (1914.)
Из пројекта Википедија
| Битка код Лавова | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Првог светског рата | |||||||||||||
|
|||||||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||||||
| Аустро-Угарска | |||||||||||||
| Заповедници | |||||||||||||
| Николај Иванов | Конрад фон Хецендорф | ||||||||||||
| Јачина | |||||||||||||
| 1.200.000 | 1.000.000 | ||||||||||||
| Губици | |||||||||||||
| 255.000 | 300.000 жртава 130.000 заробљеника | ||||||||||||
| {{{подаци}}} | |||||||||||||
Битка код Лавова или битка код Лемберга је прва велика битка између Русије и Аустро-Угарске у Првом светском рату. Битка се одвијала од 26. августа 1914. до 11. септембрa 1914. Руси су заузели Лавов и помакли су фронт за 160 километара. Аустро-угарска војска је била десеткована.
Садржај |
[уреди] Увод
Пошто су Руси били поражени у Источној Пруској, начелник генералштаба аустро-угарске војске Конрад фон Хецендорф је одлучио да започне са офанзивом у Галицији, пре него што Руси буду имали још већу бројчану надмоћ. Руски комадант Николај Иванов је очекивао офанзиву близу Лавова. Због тога је покренуо две руске армије са југа и још две армије, које би нападале са севера.
[уреди] Битка
[уреди] Северни фронт
Аустро-угарска 1. армија под командом Виктора Данкла кретала се према Брест-Литовску, да би прекинула железничку пругу Кијев-Варшава. Данкл је напао и потиснуо руску 4. армију у бици код Красника. Десно од аустријске 1. армије, аустријска 4. армија је потиснула руску 5. армију под командом Павела Плехве.
[уреди] Јужни фронт
Како су Руси били потискивани на северном фронту аустријска армијска група под командом Ковеса је у исто време напредовала против Ивановљева левога крила. На јужном фронту Иванов је имао 3. армију под командом Николаја Руска и 8. армију под командом способнога Алексеја Брусилова. У бици код Гњиле Липе 26. августа-30. августа 1914. руска 3. и 8. армија су оставрили велику победу над аустро-угарском војском. Аустријска војска се нашла у расулу да се дуго није могла регрупирати. Није им помогло ни то што су Руси имали застој због лоших путева.
[уреди] Лемберг
Пошто се цела Ковесова група јако повлачила , Конрад фон Хецендорф је повукао снаге са севернога фронта, јер је сматрао да ту Руси више не представљају опасност након пораза у бици код Красника. Међутим Руси су и ту представљали опасност, јер је Иванов наредио руској 5. армији да нападне и потисне аустро-угарску војску, чим су почели са премештањем војске на југ у битку познату под називом битка код Раве Рускаје. Позвали су брзо и аустријску 2. армију из Србије, али било је прекасно, јер је разбијен цели аустријски фронт у Галицији, а Руси су преузели контролу над Лавовом.
[уреди] Резултати
| Источни фронт |
|---|
| Сталупонен – Гумбинен – Таненберг – 1. Лавов – Красник – Мазурска језера I – Пшемисл – Висла – Лођ – Болимов – Мазурска језера II – Горлице-Тарнов – Варшава – језеро Нароч – Брусиловљева офанзива – Офанзива Керенског |
Кад се аустро-угарска војска почела повлачити војници Словени су се предавали, а неки су чак прешли да се боре у руској војсци против Аустро-Угарске. До 11. септембра Руси су заробили 130.000 аустријских војника. Аустро-угарска војска је имала 300.000 жртава. Руси су померили линију фронта за 160 километара на Карпате, а аустријска тврђава у Пшемислу је остала опкољена, а опсада Пшемисла је трајала преко 100 дана. Та битка код Лавова је десетковала аустро-угарску војску, остали су без великога дела обучених официра. Иако су Руси били тешко поражени у бици код Таненберга, руска победа код Лавова спречила је да тај дебакл има свој пуни одраз на руско јавно мјење.
[уреди] Литература
- Tuchman, Barbara, The Guns of August (1962)
- Tucker, Spencer, The Great War: 1914-18 (1998)

