Звечан
Из пројекта Википедија
Звечан је град на Косову и Метохији, у близини Косовске Митровице. Административни је центар Општине Звечан. Према попису становништва из 1991. године, у Општини Звечан било је: Срба и Црногораца (78.58%), Албанаца (19.28%). Назив је добио по старој утврди чији се остаци данас уздижу недалеко од града, а за коју се сматра да је једна од најстаријих тврђава на овим просторима.
[уреди] Историја
Звечан је био средњовековни град, сада у рушевинама, на ушћу реке Ситнице у Ибар,али се претпоставља да се на том месту налазило насеље још у праисторији. Сазидан је на истоименом купастом брду на улазу у Ибарску клисуру и доминира долином у којој су се укрштали важни каравански путеви.
Први пут се помиње у вези с пограничним борбама између Србије, којом је владао жупан Вукан, и Византије на Косовом пољу између 1091. и 1094. Постоје записи да је Стефан Немања, после победе над Византиницима 1170. код Пантине, наредио да се молитва за успешни исход битке одржи у цркви Светог Ђорђа у Звечану. Током владавине Немањића у Звечану се налазио један од краљевских дворова. У њему је умро(задављен) Стефан Дечански 1331. године, а ту је 1323. године сахрањен и његов брат Константин Немањић. Стефан Душан је 1337. године управу поверио млађем сину властелинке Данице, док је његов син Урош град доделио челнику Муси, зету кнеза Лазара. Кнез Војислав Војиновић (око 1355-1363) је 1363.године заменио Брвеник на Ибру са челником Мусом и град се од тог доба налази у његовом поседу односно његовог наследника великог жупана Николе Алтомановића (1366-1373). После Николиног слома 1373.године,град улази у састав државе Вука Бранковића.
Турци освајају Звечан крајем XIV века и њему са прекидом држе јаке војне поставе све до XVIII века када дефинитивно напуштају тврђаву и она је од тада препуштена зубу времена.
[уреди] Тврђава Звечан
| За више информација погледајте Тврђава Звечан. |
Основа тврђаве прилагођена је конфигурацији терена и има неправилан, издужени облик. Састојала се из три дела. Горњи град се налазио на самом врху брда. Нижи појас се састојао од бедема ојачаних кулама, а обимни зид је обухватао јужне падине и подножје брда. Горњи град, окружен са пет кула, чува остатке главне - донжон куле осмоугаоне основе, цркве Св. Ђорђа(коју је подигао Стеван Немања) и цистерни. Црква је имала основу у облику сажетог уписаног крста, мању олтарску апсиду, кубе над средишњим делом и била је живописана. Унутар Доњег града постоји неколико грађевина чија намена није прецизно утврђена, а на западном крају налазио се главни улаз у град.
Основна намена града била је контрола:
- Босанског
- Ибарског
- Метохијског
пута који су се ту укрштали, док је касније служио и као заштита за рудник у Трепчи.
Путописац Ами Буе, који је посетио Звечан 1840. године нашао је остатке цркве, док је Гиљфердинг 1859. године у граду видео:
Поред тога у северном делу граду је пронађен подземни лагум који се спуштао до извора у подножију брда на коме је Звечан подигнут, а пронађени су остаци још једног потенцијалног излаза из подземних лагума.
[уреди] Култура и наука
У Звечану се од 2001. године налази Факултет уметности у Приштини са привременим седиштем у Звечану. [1]
|
|
|
|---|---|
| Шанац |
|
| Врсте тврђава Каструм - Каштел - Чардак - Паланка - Цитадела |
|

