Јура (периода)

Из пројекта Википедија

Јура је геолошка периода мезозоика, којa је трајала од 206 до пре 144 милиона година, односно од краја тријаса до почетка креде. У доба јуре почеле су да се стварају континенталне масе какве ми данас познајемо. Развиjao се живот у мору, а на копну су почеле да расту папрати, маховине и зимзелене биљке. Јура је позната и као доба које је погодовало изузетном развоју диносауруса.

Ера:
Мезозоик
Периоде:
Тријас
Јура
Креда

Прелаз Тријас-Јура обележен је масовним изумирањем врста.


Садржај

[уреди] Подела

Већина геолога у свету данас признаје и примењује поделу јуре на три епохе:

  • Доња јура (Лијас)
  • Средња јура (Догер)
  • Горња јура (Малм)

Ранији називи епоха у јури су: црна јура (Лијас), мрка јура (Догер) и бела јура (Малм).

Горња јура
  Титон (150.8 ± 4.0 – 145.5 ± 4.0 Ma)
  Кимериџ (155.7 ± 4.0 – 150.8 ± 4.0 Ma)
  Оксфорд (161.2 ± 4.0 – 155.7 ± 4.0 Ma)
Средња јура
  Келовеј (164.7 ± 4.0 – 161.2 ± 4.0 Ma)
  Бат (167.7 ± 3.5 – 164.7 ± 4.0 Ma)
  Бајес (171.6 ± 3.0 – 167.7 ± 3.5 Ma)
  Ален (геол) (175.6 ± 2.0 – 171.6 ± 3.0 Ma)
Доња јура
  Тоарс (183.0 ± 1.5 – 175.6 ± 2.0 Ma)
  Пленсбах (189.6 ± 1.5 – 183.0 ± 1.5 Ma)
  Синемур (196.5 ± 1.0 – 189.6 ± 1.5 Ma)
  Хетанж (199.6 ± 0.6 – 196.5 ± 1.0 Ma)

[уреди] Палеогеографија

За време доње јуре, суперконтинент Пангеа се раздвојио на Северну Америку, Еуразију и Годнвану. Међутим, рани Атлантски и Тетис океани били су релативно уски. У касној јури се јужни континент Гондвана почео распадати те како се Тетис затворио, тако је настао басен Неотетис. Клима је била топла без доказа о глацијацији. Исто као и у тријасу, изгледа да није било копна на половима, исто као ни великих поларних капа. Постоји богатство геолошких података о јури у Европи, где се морски талози могу пронаћи дуж обала. Плитко море (епиконтинентално море) је било смештено у данашњим равницама САД и Канаде. Већина јурских наслага у САД су континенталне. Важне јурске наслаге постоје у Русији, Индији, Јужној Америци, Јапану, Аустралазији и Великој Британији.


[уреди] Фауна

[уреди] Водене и морске животиње

За време јуре, "највиши" облици живота у морима су биле рибе и морски рептили. У ове друге су спадали ихтиосаури, плезиосаури и морски крокодили из породица Teleosauridae и Metriorhynchidae.

У свету бескичмењака, појавило се неколико нових група:

Амонити (ољуштурени главоношци) били су посебно распрострањени и формирали 62 биозоне. Најзначајнији родови: Psiloceras, Arietites, Hidroceras, Pleydelia, Garantiana, Parkinsonia, Macrocephalites, Perisphinetes, Aspidoceras, Ataxioceras и др.

[уреди] Копнене животиње

Крупни диносаури су били доминантни током јурске периоде. На копну су велики архозаури остали доминантни медју гмизавцима. Јура је била златно доба за сауроподе - Camarasaurus, Diplodocus, Brachiosaurus, и многе остале који су се појавили касније током ове периоде.

У слојевима горње јуре први пут се јављају птице које имају особине гмизаваца и птица - Arhepteryx.

[уреди] Види:


[уреди] Референце

  • Д.Рабреновић,С.Кнежевић,Љ.Рундић, "Историјска геологија", Београд, 1996. ISBN 86-81019-17-1


геологија Овај незавршени чланак Јура (периода), везан је за геологију.
Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.