Глаголи

Из пројекта Википедија

Глаголи су речи које означавају радњу (певати, цртати, писати), стање у коме се неко или нешто налази (спавати, сазрети) или збивање у природи (севати, грмети, наоблачити се). То су несамосталне речи. У реченици врше службу предиката, а глаголски прилози садашњи и прошли врше службу прилога за време. Промена глагола се назива конјугација.


Глаголи се мењају кроз:

  • Лица - 1., 2. и 3.
  • Бројеве - једнина и множина
  • Родове - мушки, женски и средњи (родове имају само глаголски придеви)
  • Глаголска времена (седам глаголски времена)
  • Начине (два глаголска начина)


[уреди] Глаголски облици

У српском језику постоји 14 глаголских облика и деле се на:

  • Личне (9)
  • Неличне (5)



Лични глаголски облици имају облике сва три лица.

Глаголски начини означавају став говорног лица према још неоствареној радњи.


Нелични глаголски облици немају лица.

  • Инфинитив
  • Радни глаголски придев
  • Трпни глаголски придев
  • Глаголски прилог садашњи
  • Глаголски прилог прошли

Глаголски облици се деле такође и на просте и сложене.


Прости глаголски облици се граде од презентске или инфинитивне основе и одређених наставака.

  • Инфинитив
  • Презент
  • Футур I ¹
  • Аорист
  • Перфекат
  • Имперфекат
  • Императив
  • Глаголски прилог садашњи
  • Глаголски прилог прошли
  • Глаголски придев трпни
  • Глаголски придев радни


Сложени глаголски облици се граде од помоћних глагола и глаголских придева или инфинитива.

  • Перфекат
  • Плусквамперфекат
  • Футур I ¹
  • Футур II
  • Потенцијал

¹ Футур I може имати и прост и сложен облик (певаћу - ћу певати)


[уреди] Глаголски род (Глаголи према предмету радње)

Глаголи се према глаголском роду деле на:

  • 1. Прелазне (трантитивне) - радња се врши на некоме или нечему и уз глагол стоји објекат (читати књигу, гледати телевизију)
  • 2. Непрелазне (интранзитивне) - радња се не врши ни на коме и увек је без објекта (спавати, ићи)
  • 3. Повратне (рефлексивни) - увек уз себе имају речцу СЕ:
    • Прави повратни - субјекат радњи врши на самом себи; уз глагол може стојати и СЕБЕ и СЕ (купати се - себе, умивати се - себе);
    • Неправи-повратни - вршиоцу врше радњу један на другом; може стајати само краћи облик СЕ (веселити се, смрзнути се);
    • Узајамно-повратни - више вршилаца врши исту радњу заједно (руковати се, свађати се);


[уреди] Глаголски вид (глаголи према трајању радње)

Глаголи се разликују и према трајању радње. Неки могу трајати неограничено (писати, гледати), а некима је трајање ограничено (сести, прочитати).

Деле се на:

  • 1. Несвршене (имперфективне) - радња траје неограничено;
    • Учестали - радња се стално понавља (претрчавати, долазити) ;
    • Трајни - радња траје неограничено (читати, писати)
  • 2. Свршене (перфективне) - радња траје ограничено
    • Почетно-свршени - почетак неке радње (полетети, запливати);
    • Завршно-свршени - завршетак радње (слетети, одпливати);
    • Тренутно-свршени - цела радња се завршила за тренутак (сести, трепнути);