Лажни пријатељи

Из пројекта Википедија

Лажни пријатељи су парови речи или графема у два језика која изгледају или звуче исто (или слично), али имају различито значење. Лажни пријатељи представљају велики проблем људима који тек савладавају страни језик и усвајају његове речи, а затим, представљају проблем и у споразумевању и комуникацији.

[уреди] Врсте

Са етимолошке тачке гледишта, постоји неколико начина да се креирају лажни пријатељи:

  • хомоними: Језик А и језик Б имају реч која звучи (изгледа) исто, а у ствари означава различите појмове. На пример, реч банка, постоји и у српском и у руском језику, али на српском значи банка (новчани завод, установа која послује новцем), а на руском значи кутија (предмет израђен од различитог материјала, најчешће у облику правоугаоног паралелопипеда). Тако је на пример, француска реч ignorer (не знати) слична енглеској речи ignore што значи не обазирати. Под лажним пријатељима најчешће се подразумевају међујезички хомоними.
  • различити алфабети: проблеми се јављају код графема које изгледају исто, али се не читају исто. Пример су лажни парови ћириличних и латиничних графема: В (В и V), Н (Н и N), Р (Р и R), C (C и S), У (У и испилон) и Х (Х и икс).
  • псеудо – англицизми: на пример: реч олдтајмер (оldtimer) у енглеском језику се користи како би се описала особа, а у немачкој се користи искључиво да се опише ауто. Има речи које су и у енглески и у српски језик стигле из неког трећег језика, углавном са латинског и немају у њима иста значења. Чак и изворно енглеске речи могу да значе нешто друго у српском из неколико разлога:
    1. погрешно су схваћене када су стигле у српски језик
    2. добро су схваћене, али сад у енглеском значе нешто друго
    3. добро су схваћене, али сад у српском значе нешто друго

[уреди] Место у лингвистици

Довољно је да нека страна реч само зазвучи слично нашој речи, па да њено значење, због језичке интерференције, поистоветимо са значењем одређене српске речи. Због тога се под лажним пријатељима не сматрају само међујезички хомоними, већ и међујезички пароними. Код њих се и поред знатних разлика у звучном облику, због делимичне формалне сличности, која је ипак упадљива па се изазивају погрешне асоцијације и поистовећивање значења која су напротив различита. Посматрани на међујезичком плану, тешко је раздвојити појаве међујезичке хомонимије и међујезичке паронимије. Разлика је у степену звучне сличности. Ако је та звучна сличност већа уз истовремене разлике у значењу, реч је о међујезичкој хомонимији, а ако је мања, тада говоримо о језичкој паронимији. Може се закључити да је појава лажних пријатеља врло сложене природе, а чињеница која додатно отежава изучавање ове појаве је постојање позајмљеница.

Међујезички пароними уочени су првенствено као језички феномен приликом усвајања страног језика. У славистици су најчешће разматрани без озбиљније теоријске анализе у виду случајне појаве која приликом усвајања страног лексичког система онемогућава правилно одвијање комуникације. Њихове прве класификације у славистичким радовима, базирају се стога на формалним обележјима.

Они су сврстани у сферу нормалних, углавном случајних, подударања речи двају језика у контакту, које се одликују знатним семантичким дистинкцијама, међујезички пароними третирани су као језички баласт.

Да овакав скуп лексема, формиран на пресеку скупова двају језика у контакту поседује категоријална обележја, показала су најновија лингвистичка истраживања.