Српски рјечник Вука Стефановића Караџића

Из пројекта Википедија

Садржај

[уреди] Српски рјечник

Прво издање Рјечника изашло је 1818. године и садржи у себи 26.270 ријечи које је Вук чуо у народном говору. Не зна се тачно када се родила намјера за стварањем овог дјела, јер је он сам рекао да је још док је радио на суду у Србији знао да запише понеку ријеч која му се учинила занимљивом. Рјечник је био један од најважнијих корака у борби за језик зато што је постављао за основу књижевног језика чисти народни језик, а уз њега је долазило и друго издање граматике.
Занимљиво је да је рјечник завршен чак двије године прије него што је угледао свјетлост дана. Два главна разлога ток кашњења су били недостатак средстава као и митрополит Стеван Стратимировић. У Вуку је видио непријатеља српске цркве и државе који је имао намјеру да преко реформе правописа започне унијаћење Срба.
Вук у једном писму Мушицком на питање како напредује издавање Рјечника одговара: "Не да се. Али ће се дати!"
У овом издању Рјечника нема слова Х. Вук је био да се оно избаци из азбуке јер је тврдио да се оно и не појављује у Српском језику. Али, на инсистирање Мушицког и Соларића унио је Х и Ф, и то како каже, само за туђе ријечи. У Рјечнику нема слова Х, али су неке ријечи написане са Х (архимандрит, архиђакон, захвалити...)

[уреди] Предговор

Предговор Рјечнику је у ствари, завршна Вукова ријеч која је упућена Миловану Видаковићу, Јовану Хаџићу и осталим Славено-Србима са којима је био у полемици дуго времена. Разлоге који су га натјерали да изда Рјечник навео је у једном одломку, којим се на неки начин може протумачити сав његов рад.

"Ја сам из љубави к српскоме језику и из жеље да би му се што брже помогло, прије неколике године написао и издао на свијет "Писменицу српскога језика" само као мали углед како Србљи склањају имена и спрежу глаголе. Који су сумњали да што не знаду, могли су се чему и из ње поучити; а који мисле да све знаду,они ће се подерати онакви какви су, макар им неко написао сто најбољих граматика. Из којих сам узрока издао ону прву српску граматику, из онијех издајем и овај први Српски рјечник (и другу граматику)."

[уреди] Напади

Добар повод својим противницима да појачају нападе на њега дао је тим што је у Рјечник унио велики број ласцивних ријечи. То је дјелимично урадио по наговору Копитаревом и Јакоба Грима. Грим се веома интересовао за опсцене ријечи у српском и у преписци са Вуком је тражио њихов еквивалент у њемачком. Напади на Вукову реформу нису престали ни након 1847. која се рачуна као година Вукове побједе.

[уреди] Види још