Аглабиди

Из пројекта Википедија

Аглабиди су династија емира, чланова арапског племена Бани Тамим, који су владали Ифрикијом (северна Африка), номинално у име абасидског Калифа, око једног века, док нису збачени од стране Фатимида.

Оснивач династије је Ибрахим ибн ал-Аглаб којем је Харун ал-Рашид дао 800 у наследни посед Керуан с Тунисом, западном Триполитанијом и источним Алжиром. Аглабиди су своју власт ширили према Сицилији и византијским областима јужне Италије (Сарацени). Василије I потиснуо их је из јужне Италије (876 - 886), а устанак Бербера сломио им је власт. Године 909. Бербери протерују у Египат последњег Аглабида, калифа Зијадата Алаха III.

[уреди] Аглабидски владари

  • Ибрахим I ибн ал-Аглаб ибн Салим (800-812)
  • Абдулах I ибн Ибрахим (812-817)
  • Зијадат Алах I ибн Ибрахим (817-838)
  • ал-Аглаб Абу Афан ибн Ибрахим (838-841)
  • Мухамед I Абул-Абас ибн ал-Аглаб Аби Афан (841-856)
  • Ахмед ибн Мухамед (856-863)
  • Зијадат Алах II ибн Аби л-Абас (863)
  • Мухамед II ибн Ахмед (863-875)
  • Ибрахим II ибн Ахмед (875-902)
  • Абдулах II ибн Ибрахим (902-903)
  • Зијадат Алах III ибн Абдила (903-909)