Велика језера

Из пројекта Википедија

Велика језера (сателитски снимак)
Велика језера (сателитски снимак)

Велика језера (енг. The Great Lakes) су група језера на граници САД-а и Канаде.

Садржај

[уреди] Карактеристике

Површином су највећа група слатководних језера на свету, са 246 744 km², а састоје се од језера Горње језеро или Супериор, Мичиген, Хјурон, Ири и Онтарио. Реком Сент Лоренса уливају се у Атлански океан. Језера леже на граници архајског Канадског штита и палеозојских слојева. Њихов је настанак у вези са постглацијалним тектонским покретима. Сва језера осим језера Ири су криптодепресије. Међусобно су повезана воденим токовима, уметним каналима, с бранама или језерским теснацима. Укупна дужина језерских обала износи 25 540 km. од чега 8700 km припада САД, а 6750 km Канади. Колебање водостаје је од 0,3 до 1,2 m. Зими (децембар-април)вода се у пличацима и заливима заледи. На свим језерима постоје слабе струје које се креће смером супротним казаљкама сата.

Језеро Површина (km²) Дубина
макс. (m)
Надморска
висина (m)
Горње језеро 83 000 406 183
Језеро Хјурон 58 100 266 177
Језеро Мичиген 57 750 281 177
Језеро Ири 25 900 64 175
Језеро Онтарио 18 760 225 75

[уреди] Привредни значај

Велика језера повезују аграрна (узгајање пшенице) и рударска (гвоздена руда) подручја на западу с индустријским центрима и великим градовима ( Чикаго, Детроит, Кливланд, Торонто и др.) и извозним лукама на истоку. Дужина пловног пута од Дјулута на Горљем језеру до Кингстона (Онтарио) износи 1873 km. Теретни промет у источном (сировине) је знатно јачи него у западном смеру (индустријски производи). Највећи промет имају луке Дјулут (САД) и Тундер Беј у Канади преко којих се на исток превози гвоздена руда и пшеница. Језерска флота надмашује морнарице многих поморских држава.Године 1877. САД су на језерима имале флоту од 1 557 327 brt., а Канада 1759 670 brt. Језера су 1787. проглашена међународним пловидбеним водама. Језерске воде употребљавају се и за добијање електричне енергије. Велике хидроцентрале се налазе између језера Ири и Онтарио у подручју реке и слаповаНијагаре. Пројект прве хидроцентрале на реци Нијагари израдо је Никола Тесла.

[уреди] Историја

Прве паробродске линије уведене су на језеру Ири 1818. Канали који омогућавају међујезерску пловидбу, везу са Њујором (Атлантски океан), реком Хадсон и пловним системом Мисисипи-Охајо изграђени су су у периоду од 1825-1855 године. Године 1959. успостављена је реком Ссент Лоренса и друга , најважнија пловидбена веза између Великих језера и Атлантског океана.

[уреди] Откриће

Велика језера су открили и истраживали Французи у току XVII века. На доња језера је вероватно први дошао Самуел де Шамплен S.de Champlain 1615 године, док је Горње језеро открио Етиен БрилеE. de Brûlé 1622.

[уреди] Језера




Региони света

Африка Африка · Источна Африка · Северна Африка · Средња Африка · Јужна Африка · Западна Африка
Афричка велика језера · Гвинеја · Рог Африке · Магреб · Средоземно море · Средњи Исток · Сахел · Подсахарска Африка · Судан

Америке Северна Америка Кариби · Средња Америка · Северна Америка
Велика језера · Велике висоравни · Латинска Америка · Пацифички северо-запад · Пацифички обруч
Јужна Америка Државе Анда · Гијана · Латинска Америка · Патагонија · Пацифички обруч · Јужна купа

Евроазија Азија Централна Азија · Источна Азија · Северна Азија · Јужна Азија · Југоисточна Азија · Југозападна Азија
Мала Азија · Арабијско полуострво · Кавказ · Далеки Исток · Индије · Индијски потконтинент · Левант · Средњи Исток · Блиски Исток · Пацифички обруч · Сибир
Европа Источна Европа · Северна Европа · Јужна Европа · Западна Европа
Балкан · Балтички регион · Бенелукс · Британска острва · Кавказ · Средња Европа · Средоземно море · Нордијски регион · Скандинавија

Океанија Аустралазија · Меланезија · Микронезија · Полинезија
Пацифички обруч

Поларни Арктик · Антарктик



језеро Овај незавршени чланак Велика језера, је везан за језера.
Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.