Пионирски парк

Из пројекта Википедија

Један од централних београдских паркова, смештен између Булевара краља Александра и улица краља Милана, кнеза Милоша и Драгослава Јовановића.

Пионирски парк, поглед са градске скупштине
Пионирски парк, поглед са градске скупштине

До 1944. био је опасан високим зидом и служио је као башта Старог двора (сада Скупштина града Београда). Уклањањем зида парк је предат на јавно коришћење и добио име Пионирски парк, по истоименој организацији најмлађих. На углу улица Булевара Краља Александра и кнеза Милоша је остала гомила камења поређана да личи на осматрачницу на Кајмакчалану где су се млади краљевићи Александар, Томислав и Андреј играли рата. Данас су ту спомен плоче са ликом и именом свих српских војсковођа из Првог светског рата.

Здање Новог двора је било грађено као резиденција краљевске породице. Према пројекту архитекте Стојана Тителбаха је градња започела 1912. године а завршена је тек после Првог светског рата. У Новом Двору је боравио краљ Александар I Карађорђевић до изградње Двора на Дедињу. Од 1934. до 1948. године се ту налазио Музеј Кнеза Павла односно Народни Музеј. Данас је то зграда у којој је кабинет председника Републике Србије.

У част великана југословенске књижевности и нобеловца Иве Андрића, између Пионирског парка и улице Краља Милана уређено је шеталиште које носи назив Андрићев венац, и подигнут његов споменик.

У парку се налазе и стабла ретких и заштићених биљних врста. То су стабла која су обележена таблама, и то копривић (лат: Celtis Australis) и гинко (лат: Ginkgo Biloba L.).

Из улице Драгослава Јовановића је улаз у подземну гаражу на три нивоа. Отворена је 1. априла 2005. године и има 455 паркинг места.

[уреди] Галерија фотографија

[уреди] Види још