Еди Марфи

Из пројекта Википедија

Едвард "Еди" Реган Марфи (енг. Edward "Eddie" Regan Murphy) (рођен 3. априла 1961. године) је амерички глумац и комичар, добитник Златног Глобуса (Golden Globe), Греми награде (Grammy Award), награде Скрин Акторс Гилд (Screen Actors Guild) (на Српском, Награда еснафа филмских глумаца), а био је номинован и за награду Оскар, Америчке филмске академије. Еди Марфи, окушао се такође и као певач, али без неког већег успеха. Еди је започео своју каријеру у Рузвелтовом центру младих (Roosevelt Youth Center), у Њујорку на Лонг Ајленду, где је и одрастао. У 19. години он постаје извођач у НБЦ-овом шоу програму “Суботом увече уживо” (Saturday Night Live), недуго пошто је матурирао у Рузвелтовој јуниор-сениор средњој школи (Roosevelt Junior-Senior High School). У његове улоге биле су укључене: пародија Баквета (Buckwheat) из Малог Раскала (Little Rascals) и црначки-гето верзија (inner-city black version) Фред Роџерса (Fred Rogers) позната као “Мистер Робинсон” ("Mr. Robinson"). Бивши “СНЛ” (SNL) писац Маргарет Хумперт (Margaret Humphert) изјавила је да су Еди Марфи и Бил Мареј (Bill Murray) два најталентованије човека у историји шоу бизниса. Марфи напушта шоу средином сезоне 1983–1984, појављујући се у остатку те сезоне само у филмованим скечевима.

Марфи је касније глумио у многим комедијама укључујући у то и серију филмова “Полицајац са Беверли хилса” (“Beverly Hills Cop”), постајући тако један од највише плаћених глумаца у Холивуду. Био је почаствован номинацијама за Годлен Глобус (Златни глобус) награду за најбољег глумца у комедијама и мјузиклима, за његове улоге у филмовима “Полицајац са Беверли Хилса” (Beverly Hills Cop), “Берза” (“Trading Places”) (код нас приказиван такође под називом "Коло среће") и “Откачени професор” (The Nutty Professor). У 2007. години добио је награду Златни глобус за улогу у филму “Девојке из снова” (“Dreamgirls”).

Слика:Beverly Hills Cop.jpg
Полицајац са Беверли Хилса.

Он је добро познат и као “позајмљивач гласа” (voice actor) за улоге Пи-Џеја и Магарца у серији “Шрек” (“Shrek”) и улогу кинеског змаја Мушу у Дизнијевом “Мулану” (“Mulan”), у продукцији Компаније Волта Дизнија. Марфи је учинио значајан отклон од осталих и по томе што је глумио у више филмских серијала него било који други глумац у Холивуду. У ове његове филмове убрајају се “Полицајац са Беверли Хилса II” (1987) “Нових 48 сати” (Another 48 Hrs) (1990), “Полицајац са беверли хилса III” (1994), “Доктор Дулитл 2” (2001), “Откачени професор II” (2000), “Шрек 2” (2004) и долазећи “Шрек 3” (2007).

Слика:Nutty professor ver1.jpg
Еди Марфи у филму Откачени професор.

У неким од својих филмова он је играо вишеструке улоге као додатак његовом главном лику, као у филмовима, “Долазак у Америку” ("Coming to America"),, где игра четири радикално различита карактера, затим “Откачени професор”, где је одглумио већину чланова Клампс клана, и у филму који треба да се прикаже 2007 под називом Норбит (“Norbit”). Још један заштитини знак Едија Марфија је његов дубоки, заразни и у значајној мери шашави смех (“еХеХеХ” - смејање у "рикверц"). У анкети из 2005. године везаној за избор “Комедијског Комичара” (“The Comedian's Comedian”) он је изабран у врх топ листе међу 50 најбољих улога у комедијама икада одиграних, и то од стране својих колега комичара и других учесника комедија. Еди Марфијев старији брат, Чарли Марфи, је такође глумац, од скора највише познат захваљујући његовом појављиању у “Чапеловом шоу” (“Chappelle's Show”)

[уреди] Биографија

[уреди] Рани дани

Еди Марфи је рођен у Бруклину, Њујорк. Његов отац, Чарлс Марфи (Charles Q. Murphy), по занимању полицајац и уз то још и комичар аматер, напустио је његову породицу када је Еди имао три године, да би касније био избоден до смрти, у време када је Едију било осам година.[1]. Еди и његов брат Чарли и полубрат Вернон Линч, јуниор, (Vernon Lynch, Jr.) одрастали су уз њихову мајку Лилијен Марфи (Lillian Murphy), службеницу телефонске компаније, и њиховог поочима Вернона Линча (Vernon Lynch), који је био пословођа у Брејерсовој (Breyers) фабрици сладоледа. Марфија су сматрали за изванредно паметно и бистро дете, али уместо да се опроба у неким од програма предвиђених за младе таленте, он је највећи део времена трошио на извођење имитација и причање вицева пред публиком, запостављајући тако "школовање" свога талента. Негде у узрасту од 15 година, он је почео да пише и изводи своје сопствене програме заједно са његовим партнером, комичарем Мичелом Кисером (Mitchell Kyser), у омладинским центрима и локалним клубовима, једнако као и у пред публиком Рузвелтове средње школе. Ови програми били су под великим утицајем Била Козбија и Ричарда Прајора. Према речима његовог бившег менаџера, Ујиме (Ujima), који је први пут упознао Марфија када су се он и Кисер пријавили на аудицију за шоу талената који је одржан јула месеца, 1977, "Еди би тада, свакоме ко би хтео да га слуша, рекао да ће његово име ући у "свакодневну употребу" до времена када му буде 19. година, и да је то управо оно што ће се тачно десити."