Битка за Козару

Из пројекта Википедија

Споменик жртвама усташко-нацистичког терора на Мраковици
Споменик жртвама усташко-нацистичког терора на Мраковици

Битка за Козару се одиграла 3. јула 1942. у југозападном дијелу Козаре, 15 km источно од села Међувође, у североисточној Босни.

Читав устанак на Козари је био важан за партизански покрет отпора током Другог светског рата. Касније је постао саставни део послератне југословенске митологије, која је славила јунаштво и мучеништво слабијих и лошије наоружаних партизана и цивила.

Неки извори (погрешно) наводе битку на Козари као Трећу анти-партизанску офанзиву.

У пролеће 1942. партизани у централној и западној Босни су ослободили Босански Петровац, Дрвар, Гламоч и Приједор. 20. маја је основана I крајишка бригада, а следећег дана је добила тенкове и старе авионе. Слободна територија се простирала од реке Саве на југ до планина Козаре и Грмеча.

Немачке и усташке су схватиле да су град Бања Лука и рудник гвожђа Љубија у опасности и организовале су офанзиву да униште покрет. Немци су ангажовали 15.000 војника, усташе и домобрани око 22.000, а Мађари су учествовали са 5 бродова за надгледање.

Партизанска група је имала око 3.000 војника, али је регрутовала резерве из 60.000 цивила на слободној територији.

Након интезивне битке, у ноћ 3. јула неке партизанске јединице су пробиле обруч, али је главна група следеће ночи опет остала опкољена и углавном је уништена. Само неколико стотина бораца са делом становништва пробило је обруч и успело да се извуче према планини Грмеч. Велики број оних који се нису успјели провући кроз обруч пали су у руке усташама и Немцима, и тада су почињени велики злочини над њима. На мјесту пробоја обруча, у југозападном дијелу Козаре данас се налази споменик назван "Патрија".

Жртве су усташе убијале клањем на лицу места непосредно након заробљавања или маљевима на обали Саве код Босанске Дубице, а неки су по захтеву немачких власти, првенствено Глеза фон Хорстенау, одведени на рад у Немачку.Тако су се спасили многи за које се већ спремао крвави усташки нож за вратом. Преостали су одведени у хрватске концентрационе логоре,махом у Јасеновац и Стару градишку.

После заробљавања народ је стрпан делимично у Јасеновац ,а делимично у оближње привремене логоре код Босанске Дубице,Костајнице и друге одакле је затим пребациван у Јасеновац у групама по неколико хиљада људи. Жртве су убијане одмах. Према сведочењима Јевреја сабраним у књизи "Сећања Јевреја на логор Јасеновац" усташе су се брзо решиле огромног људства са Козаре. Према тим сведочењима , усташки кољачи су се тих дана највећих покоља Козарчана "по цијели дан вуцарали по логору и смијали се пред заточеницима,пјевали и хвалили се како су данас имали много посла".

По усташким и немачким документима у козарачкој офанзиви заробљено је 68 000 људи. Спомен парк Козара прикупио је непотпуни списак од 33 398 побијених козарачких цивила док судбина многих несталих ни до данас није позната.

Око 900 преживелих партизана је основало Пету крајишку бригаду. У исто време, главнина партизана са Титом се кретала из источне у заапдну Босну. Након што су се снаге Осовине повукле, делови изгубљене територије су повраћане у септембру 1942. Крвава епопеја на Козари претворила је ову планину у легенду.Она је постала симбол партизанског отпора и страдања.О Козари је након рата написано на десетине књига, на Козари подигнут монументални споменик.

Током осамдесетих откривено је да је тадашњи аустријски председник и бивши први човек Уједињених нација Курт Валдхајм заправо некадашњи нацистички официр умешан у ратне злочине те да је учествовао у усташко-немачкој операцији на Козари. То је подстакло појачано интересовање страних публициста и новинара за крваву драму на Козари, а књиге о козарачкој епопеји преведене су на многе светске језике.

[уреди] Спољашње везе


Други светски рат у Југославији - навигација кроз историју:
Догађаји Ратни злочини Учесници Посебни чланци

1941.

1942.

1943.

1944.

1945.