Оријент експрес

Из пројекта Википедија

Огласни постер воза Оријент експрес
Огласни постер воза Оријент експрес

Оријент експрес је један од најславнијих возова у историји железница. Саобраћао је на линији Париз - Истанбул. Био је у власништву подузећа Компањ Интернационал де Вагон-Лит (Compagnie Internationale des Wagons-Lits). Оријент екпрес је постао синоним за луксузно путовање возом, иако то на почетку није био.


Садржај

[уреди] Оригинална траса

Трасе Оријент експреса
Трасе Оријент експреса

Првобитна рута отворена је 4. октобра 1883. од Париза до Гјоргија (Румунија) са станицама у Минхену и Бечу. У Гјоргију путници су пребацивани трајектом преко Дунава до града Русе у Бугарској. Тамо се пут настављао другим возом који је ишао за Варну где су путници опет морали да пређу на трајект који би их пребацио до Истанбула. Године 1885. отворена је славна траса преко Беча, Београда, до Ниша. Од Ниша до Пловдива путовало се кочијом а од Пловдива до Истанбула поново возом. Године 1889. завршена је и дионица Ниш - Пловдив па је комплетиран саобраћај возом на траси Париз-Беч-Београд-Ниш-Софија-Истанбул. У то доба Оријент екпрес је саобраћао дневно од Париза до Будимпеште а три пута седмично последља станица му је била у Београду и Истанбулу. За Букурешт, Констанцу и Црно море возио је једном седмично.

Крајна станица на истоку је била Сиркечи гари (Sirkeci Gari) у Истанбулу. Саобраћај је био активан до 19. маја 1977. Путници настављали пут ка Азији трајектом од железничке станице Хајдарпаша (Haydarpasa).

[уреди] За време првог светског рата

Споразумом у Сан-Жермену Аустрија је била приморана прихватити међународне возове. Са отварењем швајцарског тунела Симплон рута је прелазила и кроз Миланo, Венецију, Трст, Љубљану и настављала је даље према Београду. Овај воз је био познат као Симплон Оријент експрес и био је додатак оригиналној рути.

Огласни постер за Симплон Оријент експрес
Огласни постер за Симплон Оријент експрес

[уреди] Златне године

Четрдесете године 20.века биле су врхунац Оријент експреса. Пут према истоку се спроводио на три паралелне трасе, Оријент експрес, Симплон Оријент експрес и Арлберг Оријент екпрес који је возио преко Цириха, Инсбрука до Будимпеште. Од Будимпеште возили су вагони за спавање до Букуреште и Атине. У то време Оријент експрес добио је репутацију комфорног и луксузног воза. Возови су састављали вагоне за спавање и ручавање , који су били познати по одличној храни и специјалитетима. На њему се нашло све што је симболизовало богату буржоазију, пословне људе, дипломатију и племство. Тих година траса је продужена од Париза до Калеа, где су се укрцавали Енглези.

Посебно за путнике Оријент експреса у Истанбулу је недалеко од железничке станице Сиркечи саграђен и луксузни хотел Оријент експрес.


Соба Агате Кристи у хотелу Оријент експрес у Истанбулу-овде је написала Убиство у Оријент експресу
Соба Агате Кристи у хотелу Оријент експрес у Истанбулу-овде је написала Убиство у Оријент експресу

[уреди] За време другог светског рата и хладног рата

Саобраћај је био прекинут али је њемачка твртка Митропа преузела неке дјелове руте Оријент експреса. Због честих диверзија пруге на Балкану саобраћај је био заустављен. Приликом завршетка рата саобраћај је поново успостављен али без грчког дјела пруге, због неспоразума између Југославије и Грчке. Године 1951. је успостављен нормалан транзит али тада се, због хладног рата и гвоздене завесе, затворила турско-бугарска граница. Саобраћај се некако одржао, али су се на границама комунистичних земаља вагони мењали вагонима државе кроз коју је воз пролазио.

[уреди] Директни Оријент експрес

Године 1962. обустављена је оригинална траса Оријент експреса и Арлбег Оријент експреса. Тако је радио само још Симплон Оријент експрес који је те године трансформисан у спорији Директ Оријент екпрес и који је саобраћао дневно између Париза и Београда и два пута седмично између Париза, Истанбула и Атине.

Године 1971. власник саобраћајне линије се променио. Линија Париз-Атина је уклоњена 1976. а 1977. Оријент екпрес је сасвим престао са радом. Последњи воз Оријент екпреса је пошао за Истанбул 19. маја 1977.

Данас, Оријент експерес саобраћа дневно на три линије: Париз-Беч, Беч-Београд и Београд-Истанбул.

Столна игра
Столна игра

[уреди] Оживљавање легенде

Године 1982. приватна компанија је поново отворила Симплон Оријент екпрес користећи оригиналне, реновиране вагоне из 1930. и 1940.. Саобраћај се одвијао од Лондона преко Париза до Беча. Данас овај воз саобраћа једном седмично (од марта до новембра) и користе га богатији путници, који за карту издвоје око 1.800 €.

Такође су славно име преузели и у Америци, где Амерички Оријент експрес циркулише у северном делу америчког континента (САД, Канада, Мексико).

Убиство у Оријент експресу
Убиство у Оријент експресу

[уреди] Оријент експрес у популарној култури

Легендарни Оријент екпрес убрзо је постао главни протагониста у разним филмовима и књигама у којима су се обично дешавали мистериозни злочини са невероватним заплетима и узбудљивим романсама. Најпознатије дело је роман Агате Кристи, Убиство у Оријент експресу (енг. Agatha Cristie Murder on the Orient Express). Још један добро познати роман је Воз за Истанбул аутора Грахама Грина (шп: Graham Greene Stamboul train).

Први филм о Оријент експресу био је приказан 1934. Немачки филм Orient-Express био је приказан 1945. Од савременијих филмова вреди поменути Смрт и судбина на Оријент експресу из 2000. године и Пут око света за 80 дана из 2004. Славни воз појављује се у многим другим књигама.

Један од најпознатијих филмова у коме се појављује Оријент експрес је филм о Џејмс Бонду, Из Русије с љубаљу и о Поароу Агате Кристи, сниман по истоименом роману Убиство у Оријент експресу.

Постоји и компјутерска игра Посљедњи експрес (The last express).

[уреди] Види још


[уреди] Спољашње везе