Задушнице
Из пројекта Википедија
Најважнији помен за преминуле је Проскомидија која се служи на свакој Светој Литургији. Поред ових помињања и молитава за преминуле, Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове.
Задушнице су обележавања дана одвајања душе од тела, члана Цркве. Увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. Кољиво или кувано жито се носи у парохијски или манастирски храм, као и на гробље. На дан задушница се служи Света Литургија, и тада свештеник вином прелива жито, а после службе се иде до гробова покојника. Поред гробова се пале свеће, а свештеник обави обред и окади гробове. Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи нањихове гробове, увек може да се оде у цркву, где се одслужи помен, а Господ види и зна.
- Жито нас символично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је символ смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског.
- Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха.
- Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: Jа сам светлост свету. Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.
- Даће и подушја се не дају да се "нахрани" покојник, односно, да душа његова "једе", него да се сиротиња нахрани и у молитвама помене покојника.
- На задушнице се дели милостиња. Постоји још један вид милостиње који је код нас заборављен: духовна милостиња. Духовна милостиња је поклањање духовних књига.
Задушнице могу бити ускршње, петровске, великогоспојинске, божићне, а негде и јесење – митровске или “велике” задушнице. Овом треба додати и установу задужбина или разних доброчинстава која се чине за покој душа, односно да би се очувала успомена на умрле.
[уреди] Спољашње везе
| Српски црквени и народни празници | |
|---|---|
| јануар: | Туциндан, Бадњи дан, Божић, Стевањдан, Васиљевдан, Крстовдан, Богојављење, Јовањдан, Савиндан, Часне вериге |
| фебруар: | Три јерарха, Тривундан, Сретење, Теодорова субота |
| март: | Младенци |
| ускршњи празници*: | Врбица, Цвети, Велики четвртак, Велики петак, Ускрс, Спасовдан, Тројице |
| април: | Благовести |
| мај: | Ђурђевдан, Марковдан, Јеремијин дан |
| јун: | Видовдан |
| јул: | Ивањдан, Петровдан, Павловдан, Огњена Марија |
| август: | Илиндан, Блага Марија, Свети Пантелија, Преображење, Свети Стеван Ветровити, Велика Госпојина |
| септембар: | Усечење, Мала Госпојина, Крстовдан |
| октобар: | Михољдан, Томиндан, Срђевдан, Трнова Петка, Лучиндан |
| новембар: | Митровдан, Врачеви, Ђурђиц, Аранђеловдан, Мратиндан |
| децембар: | Ваведење, Алимпијевдан, Никољдан, Детињци, Материце, Оци (или Очеви) |

