Реализам
Из пројекта Википедија
Реализам (термин потиче из латинског језика res – ствар, realis – стваран, предметан) je вишезначан појам који се јавља у уметности, књижевности и сликарству, филозофији.
Садржај |
[уреди] Реализам у књижевности
| За више информација погледајте Реализам (књижевност). |
У науци о књижевности јавља се у више значења.
Као књижевноисторијски типолошки појам означава:.
- књижевни и уметнички правац који настоји да стварност приказује верно, без страсти, објективно и безлично,
- стилску формацију, односно књижевноисторијску целину као надиндивидуално и наднационално стилско јединство,
- књижевну епоху у којој доминира правац реализма између тридесетих и деведесетих година 19. века.
Као ванвремена категорија, реализам означава:
- књижевни метод, (комплекс поступака, изражајних средстава и уметничких афинитета), који се јавља у свим књижевностима од антике до данас. Реалистички метод означава књижевност која приказује стварност каква јесте, али и каква је могућа према закону вероватноће и нужности, односно књижевност која је уверљива у односу према објективној стварности.
[уреди] Реализам у сликарству
| За више информација погледајте Реализам (сликарство). |
Крупне економске и друштвене промене те развој позитивизма узроковао је нову улогу уметности - одражавање друштвене стварности. Нови погледи на уметност примењени на сликарство значили су да сликари имају у задатак да приказују савремени свет и живот, одбацујући религијску, митолошку и алегоријску тематику. Највећи представник реалистичког сликарства Гистав Курбе изразио је ове тежње следећим речима: „Не сликам анђеле, јер их не видим.“ Реализам у сликарству доноси нове теме и мотиве (друштвена неправда коју трпе радници и сељаци) док је реалистичка обрада била позната и раније у шпанском и холандском сликарству.
Најзначајнији представници реализма у сликарству су Гистав Курбе, Иља Репин, а са простора бивше Југославије Паја Јовановић, Урош Предић, Ђорђе Крстић, Влахо Буковац и браћа Шубић.
[уреди] Реализам у филозофији
| За више информација погледајте Реализам (филозофија). |
У филозофији појам реализам се користи различито.
У расправи о универзалијама реализам означава гледиште које је насупрот номинализму. Појам универзалије (од латинског universalis са значењем „оно што припада свему“) односи се на појмове врсте, род и класа. Њему су супротни појмови партикуларија и индивидуа. Платон је за означавање универзалије користио речи eidos или идеја. Аристотел је користио реч „to katholon“. Проблем настаје када се питамо какав је онтолошки статус универзалија, односно, какав је њихов статус у стварности. Филозоф реалиста сматра да оне постоје изван духа. За концептуалисту универзалија има стварност само у духу, а за номиналисту универзалија је само име, и не постоји ни у духу ни изван њега. Дакле, за филозофа реалисту универзалија има извесну стварност, постоји, изван духа. Платон се сматра апсолутним реалистом. По њему идеје или универзалије постоје независно од било чега у свету, оне имају властито царство и заправо су узори према којима су створене појединачне ствари. Аристотел се сматра умереним реалистом. На позицији реализма у вези са универзалијама су Плотин, Порфирије, св. Августин, Еригена, Анселмо, Тома Аквински, Хегел. Расел, Мур.
Друго значење реализма јавља се у вези са проблемом независности спољашњег света. У том случају реализам означава гледиште супротно идеализму. Ново значење реализма односило се на гледиште према коме знање постоји независно од наше свести.
[уреди] Реализам у хришћанству
| За више информација погледајте Реализам (хришћанство). |
Било који вид уверења који је опрезан по питању размишљања и укорењен у трезвеној чињеници. У овом смислу, хришћанство тврди да је реалистично јер није засновано на апстрактном теоретисању или симболичким митовима, већ на историјским чињеницама за које се поуздано зна време и тиче се конкретних чињеница људског искуства. Тако Л. Лабертонијер (L. Laberthonnière) супротставља ‘хришћански релизам’ ‘грчком идеализму’.
[уреди] Литература
- Александар Флакер, Стилске формације, Загреб
- Сава Пенчић, Реализам, Цетиње
- О реализму, Београд, 1968. Приредио Света Лукић
- Душан Иванић, Српски реализам, Нови Сад
- Roger Garaudy, O realizmu bez obala, Zagreb
- Erich Auerbach, Mimesis (Prikazivanje stvarnosti u zapadnoj književnosti), Beograd

