Анти-бирократска револуција
Из пројекта Википедија
Анти-бирократска револуција је уобичајени назив за серију митинга који су приређивани широм Србије током лета и ране јесени 1988.године. Митинзи су одржавани у скоро свим градовима Србије, и на њима је слављена политика будућег српског председника (а тада председника ЦК СК Србије) Слободана Милошевића.
Садржај |
[уреди] Почетак
Протести су почели 9. јула,митингом косовских Срба у Новом Саду.Они су захтевали смену највиших руководилаца тадашње Социјалистичке аутономне покрајине Војводине,позивајући народ да им се придружи у том захтеву.Косовски Срби су,наиме,овим чином наставили протесте против "албанског геноцида" којим су изложени на Косову.Милошевић је одлучио да искористи њихов гнев и усмери га против покрајинских руководилаца Војводине,који су одбијали да стану на његову страну.
Током целог јула и августа,није било већег места у Србији у ком није одржан митинг у част Милошевића и за "усправљање Србије".Певале су се песме "'Ој Србијо из три дела,поново ћеш бити цела'" ,а пароле које су ношене биле су у том стилу.
Председништво СФРЈ и ЦК СКЈ захтевали су од Милошевића да уложи свој ауторитет како би окончао митинге и каналисао гнев народа кроз институције.Он је,међутим,то одбио.На заједничкој седници Председништва СР Србије и ЦК СК Србије,5. септембра 1988,рекао је да су митинзи "поштена,демократска,и очекивана реакција" - "Уосталом,људи могу да се окупе само на оној основи на којој се осећају нападнутима и угроженима.Нападнути су као Срби и Црногорци,напуштају своје домове као Срби и Црногорци и,према томе,бране се као Срби и Црногорци.Не могу се окупити као Холанђани или као протестанти,или као радници на плантажама памука,кад нико од њих није угрожен на тој основи" - извод из говора Слободана Милошевића на тој седници.
Након тромесечног митинговања на улицама,дешавања у Војводини добила су епилог - 5. октобра,више десетина хиљада људи је на митингу у Новом Саду каменицама и флашама јогурта гађало зграду Председништва САП Војводине и тиме натерало покрајинско руководство да се преда.Милошевић је тиме обезбедио други глас у савезним институцијама,а да би се наметнуо као владар Југославије била су му потребна још три.
[уреди] "Извоз револуције"
Само два дана након пада војвођанског руководства,7. октобра почели су митинзи у Црној Гори.И овде је ситуација била иста - протести су трајали три месеца,с тим што је долазило и до физичких инцидената масе са милицијом.На крају,11. јануара 1989.године,црногорско руководство поднело је оставку.
[уреди] Дешавања на Косову
Милошевић је одлучио да исти сценарио примени и на Косову.Међутим,косовски Албанци видели су шта се спрема па су одлучили да предухитре митинговања.20. фебруара '89.године,проглашен је генерални штрајк у скоро свим институцијама система у покрајини.Међутим,најважнији је био митинг рудара у руднику Стари Трг.Они су се забарикадирали у рударска окна тражећи обуставу најављених политичких и уставних промена,као и најављену смену покрајинских функционера.Због озбиљности ситуације,Милошевић и тадашњи председник Председништва ЦК СКЈ,Стипе Шувар,отишли су на Косово.Милошевићев говор није убедио Албанце да прекину штрајк. 27. фебруара,ситуација је почела да се заоштрава.Словеначки државни врх,на челу са Миланом Кучаном,дао је подршку косовским рударима у њиховом штрајку.Следећег дана,28. фебруара,у Београду је пред савезним парламентом демонстрирало милион људи,тражећи решавање ситуације на Косову и хапшење Азема Власија - високог државног и партијског лидера на Косову.Милошевић се обратио маси истога дана и обећао његово хапшење.
Добивши подршку југословенског државног и партијског врха,Милошевић је одлучио да крене у акцију - 3. марта, Председништво СФРЈ заводи ванредно стање на Косову.Готово истовремено,специјалне снаге српске полиције упале су у рударска окна и,уз жртве,угушиле штрајк албанских рудара.Целом покрајином прелио се вал хапшења.На стотине и стотине Албанаца похапшено је и осуђено,а комплетно покрајинско руководство је смењено.На њихове позиције доведени су људи одани државном врху Србије.
[уреди] Епилог
28. марта,Скупштина Србије усваја амандмане на републички Устав.Тим амандманима знатно су смањена права и овлашћења покрајинама Војводини и Косову.Оне су и даље имале своје представнике у савезним институцијама,али су њихова права и овлашћења унутар Србије знатно сведена.
Милошевић је завршивши "анти-бирократску револуцију" у Србији,планирао њен наставак у осталим југословенским републикама како би се наметнуо као стварни и неприкосновени владар Југославије.Тек тада је наишао на озбиљан отпор,и то највише од стране Словеније и Хрватске.Тада је почела озбиљна политичка криза у СФРЈ,која је касније водила распаду Савеза комуниста Југославије а убрзо и почетку оружаних сукоба на тлу СФРЈ.

