Из пројекта Википедија
Списак добитника нобелове награде за физику од 1901. до данас. До 2005. је додељено 177 награда.
Види такође Списак нобеловаца
1900-те - 1910-те - 1920-те - 1930-те - 1940-те - 1950-те - 1960-те - 1970-те - 1980-те - 1990-те - 2000-те
Нобелова награда за физику, 1910-те
| Година |
Име |
Област |
| 1910. |
Јохан Дидерик фан дер Валс |
"за рад на једначини стања за гасове и течности" |
| 1911. |
Вилхелм Виен |
"за открића у вези са законима зрачења топлоте." |
| 1912. |
Нилс Густав Дален |
„за изум аутоматских регулатора за коришћење у вези са сабирачима плина за осветљавање светионика и пловака.“ |
| 1913. |
Хајке Камерлинг-Онес |
„за истраживања на својствима материје на ниским температурама која су водила производњи течног хелијума.“ |
| 1914. |
Макс фон Лауе |
"за откриће дифракције X-зрака на кристалима." |
| 1915. |
Сер Вилијем Хенри Брег и Вилијем Лоренс Брег |
"за анализу кристалне структуре помоћу X зрака." |
| 1916. |
|
(Награда није додељена.) |
| 1917. |
Чарлс Гловер Баркли |
"за откриће карактеристичног рентгенског зрачења елемената." |
| 1918. |
Макс Планк |
"за откриће енергијских кванта quanta." |
| 1919. |
Јоханес Штарк |
"за откриће Доплеровог ефекта у каналним зрацима и цепања спектралних линија у електричном пољу (Штарков ефекат)." |
Нобелова награда за физику, 1920-те
| Година |
Име |
Област |
| 1920. |
Шарл Едуард Гијом |
"као признање за рад који је довео до прецизних мерења у физици открићем аномалија у никл-челичним легурама." |
| 1921. |
Алберт Ајнштајн |
"за заслуге у теоријској физици, и посебно за откриће закона фотоелектричног ефекта." |
| 1922. |
Нилс Бор |
"за испитивање структуре атома и зрачења које из њих извире." |
| 1923. |
Роберт Миликен |
"за рад на елементарном наелектрисању и фотоелектричном ефекту." |
| 1924. |
Карл Мане Георг Зигбан |
"за открића и истраживања у пољу спектроскопије х-зрака." |
| 1925. |
Џемс Франк и Густав Лудвиг Херц |
"за откриће законитости при судару електрона и атома." |
| 1926. |
Жан Батист Перен |
"за рад на дисконтинуираној структури материје, а нарочито за откриће седиметационе равнотеже." |
| 1927. |
Артур Комптон |
"за откриће ефекта који носи његово име". Види:Комптонов ефекат |
| Чарлс Томсон Рис Вилсон |
"за откриће методе која чини видљивим путање наелетрисаних честица кондензовањем паре." |
| 1928. |
Овен Виланс Ричардсон |
"за рад на термионичком феномену и посебно за откриће закона који је добио име по њему." |
| 1929. |
Луј де Брољ |
"за откриће таласне природе електрона." |
Нобелова награда за физику, 1930те
| Година |
Име |
Област |
| 1930. |
Сер Чандрасекара Венката Раман |
"за рад на расејању светлости и за откриће ефекта који носи његово име." |
| 1931. |
|
Награда није додељена. |
| 1932. |
Вернер Хајзенберг |
"за стварање квантне механике, чија је примена, inter alia, довела до открића алотропских облика водоника." |
| 1933. |
Ервин Шредингер и Пол Дирак |
"за откриће нових продуктивних облика атомске теорије." |
| 1934. |
|
Награда није додељена. |
| 1935. |
Џејмс Чедвик. |
"за откриће неутрона." |
| 1936. |
Виктор Франц Хес |
"за откриће космичких зрака." |
| Карл Дејвид Андерсон |
"за откриће позитрона." |
| 1937. |
Клинтон Џозеф Дејвисон and Сер Џорџ Паџет Томсон |
"за експериментални проналазак дифракције електрона на кристалима." |
| 1938. |
Енрико Ферми |
"за демонстрацију постојања нових радиоактивних елемената створених неутронским озрачивањем, и за сродна открића нуклеарних реакција изазваних спорим неутронима." |
| 1939. |
Ернест Орландо Лоренс |
"за проналазак и развој цилкотрона и за резултате постигнуте уз његову помоћ, посебно у вези са вештачки радиоактивним елементима." |
Нобелова награда за физику, 1940-те
| Година |
Име |
Област |
| 1940. |
|
Награда није додељивана. |
| 1941. |
| 1942. |
| 1943. |
Ото Штерн |
"за допринос развоју методе молекулских снопова и откриће магнетног момента протона." |
| 1944. |
Исидор Раби |
"за резонантну методу снимања магнетних особина атомских језгара." |
| 1945. |
Волфганг Паули |
"за откриће принципа искључења познатог као Паулијев принцип." |
| 1946. |
Перси Вилијамс Бриџмен |
"за откриће апарата који производи екстремно високе притиске и за открића на пољу физике високих притисака" |
| 1947. |
Сер Едвард Виктор Аплтон |
"за истраживања физике горње атмосфере, посебно за откриће тзв. Аплтоновог слоја" |
| 1948. |
Патрик Мајнард Стјуарт Блекет |
"за развој Вилсонове методе маглене коморе, и открића у вези са њеном применом у пољу нукеларне физике и космичког зрачења." |
| 1949. |
Хидеки Јукава (湯川 秀樹) |
"за предвиђање постојања мезона на основу теоријске анализе нуклеарних сила." |
Нобелова награда за физику, 1950-те
| Година |
Име |
Област |
| 1950. |
Сесил Френк Пауел |
"за развитак фотографске методе проучавања нуклеарних процеса и његова открића у вези мезона извршена помоћу ове методе." |
| 1951. |
Sir Џон Даглас Кокрофт and Ернест Томас Синтон Волтон |
"за њихов пионирски рад на пољу трансмутације атомског језгра путем вештачки убрзаних атомских честица." |
| 1952. |
Феликс Блох and Едвард Милс Парсел |
"за развој нових метода за нуклеарно магнетна прецизна мерења и проналаске у вези са њима." |
| 1953. |
Фриц Фредерик Цернике |
"за његов приказ методе фазног контраста, нарочито за изум фазно контрастног микроскопа." |
| 1954. |
Макс Борн |
"за фундаментална истраживања у квантној механици, посебно за статистичко тумачење таласне функције." |
| Валтер Боте |
"за коинцидентну методу и открића уз њену помоћ." |
| 1955. |
Вилис Јуџин Лемб |
"за открића у вези са фином структуром спектра водоника." |
| Поликарп Куш |
"за прецизно одређивање магнетног момента елетрона." |
| 1956. |
Вилијем Бредфорд Шокли, Џон Бардин, and Волтер Хаусер Бретејн |
"за истраживања полупроводника и проналазак транзисторског ефекта." |
| 1957. |
Чен Нинг Јанг и Цунг-Дао Ли |
"за открића у материји паритетних закона која су довела до значајних открића у вези елементарних честица" |
| 1958. |
Павел Алексејевич Черенков, Иља Михајлович Франк и Игор Јевгенијевич Там |
"за откриће и објашњење Черенковљевог ефекта." |
| 1959. |
Емилио Ђино Сегре and Овен Чемберлен |
"за откриће антипротона." |
Нобелова награда за физику, 1960-те
| Година |
Име |
Област |
| 1960. |
Доналд Артур Глејзер |
"за проналазак мехурасте коморе" |
| 1961. |
Роберт Хофштатер |
"за пионирска испитивања расејања електрона на атомским језгрима и за тако постигнута открића у вези са структуром нуклеона." |
| Рудолф Лудвиг Месбауер |
"за истраживања у вези са резонантном апсорпцијом гама зрачења и открића са тиме у вези ефекта који нису његово име". Види:Месбауеров ефекат |
| 1962. |
Лав Давидович Ландау |
"за његове пионирске теорије у области кондензоване материје, нарочито течног хелијума" |
| 1963. |
Јуџин Пол Вигнер |
"за његов допринос теорији атомског језгра и елементарних честица, делимично кроз откриће и примену основних принципа симетрије" |
| Марија Геперт-Мајер and Ј. Ханс Д. Јенсен |
"за њихова открића која се односе на структуру нуклеарног језгра" |
| 1964. |
Чарлс Хард Таунс, Николај Генадијевич Басов и Александар Михајлович Прохоров |
"за фундаментална истражвиња на пољу квантне електронике, што је довело до конструкције осцилатора и појачивача заснованих на масер-ласер принципу" |
| 1965. |
Син-Итиро Томонага (朝永 振一郎), Џулијан Швингер, и Ричард Фајман |
"за фундаментална истраживања у квантној електродинамици, што је оставило далекосежни значај на физику елементарних честица" |
| 1966. |
Алфред Каштлер |
"за откриће и развој оптичких метода за проучавање Херцових резонанци у атомима" |
| 1967. |
Ханс Албрехт Бете |
"за његов допринос теорији нуклеарних реакција, нарочито открићима која се тичу стварања енергије у звездама" |
| 1968. |
Луис Валтер Алварез |
"за његов пресудан допринос физици елементарних честица, делимично кроз откриће великог броја резонантних стања, што је остварио проналаском технике коришћења водоничне мехурасте коморе и анализе података" |
| 1969. |
Мари Гел-Ман |
"за његове доприносе и открића која се тичу класификације елементарних честица и њихових интеракција" |
Нобелова награда за физику, 1970-те
| Година |
Име |
Област |
| 1970. |
Ханс Олаф Геста Алфвен |
"за фундаментални рад и открића у магнетној хидродинамици што је омогућило огромну примену разних области физике плазме" |
| Луј Ежен Феликс Нел |
"за фундаментални рад и открића која се тичу антиферомагнетизма и фероматгнетизма, што је довело до важних примена у физици чврстог стања" |
| 1971. |
Денис Габор |
"за проналазак и развој холографске методе" |
| 1972. |
Џон Бардин, Лион Нил Купер, и Џон Роберт Шрајфер |
"за њихов заједнични развој теорије полупроводника, познатијој као BCS-теорија" |
| 1973. |
Лео Есаки (江崎 玲於奈) and Ivar Giaever |
"за њихова експериментална открића која се тичу тунел-ефекта код полупроводника и суперпроводника, респективно" |
| Брајан Дејвид Џозефсон |
"за теоријска предвиђања својтава суперструјања кроз тунелску баријеру, познатог као Џозефсонов ефекат" |
| 1974. |
Сер Мартин Рајл and Антони Хјуиш |
"за њихова пионирска истаживања у радио астрономије: Рајл за откирћа и запажања у техници, а Хјуиш за његову одлучујућу улогу у открићу пулсара" |
| 1975. |
Oге Нилс Бор, Бен Рој Мотелсон, и Лео Џејмс Рејнвотер |
"за октриће повезаности између заједничког и честичног кретања у атомском језгру и развијању теорије структуре атомских језгара базираних на овој повезаности" |
| 1976. |
Бартон Рихтер and Семјуел Чао Чунг Тинг |
"за пионирски рад у открићу тешке елементарне честице нове врсте". Заправо: откриће Ј/Пси честице која је показала кварковску структуру језгра. |
| 1977. |
Филип Ворен Андерсон, Сер Невил Френсис Мот, и Џон Хасбрук фан Флек |
"за фундаментална теоријска истраживања електоничке структуре магнетичких и неорганизованих система" |
| 1978. |
Пјотр Леонидович Капица |
"за основна открића и изуме у области физике ниске температуре" |
| Арно Алан Пензиас и Роберт Вудроу Вилсон |
"за проналазак космичког микроталасног позадинског зрачења" |
| 1979. |
Шелдон Ли Глесхоу, Абдус Салам, и Стивен Вајнберг |
"за њихов допринос теорији јединствене слабе и електромагнетске интеракције између елементарних честица" |
Нобелова награда за физику, 1980-те
| Година |
Име |
Област |
| 1980. |
Џејмс Кронин и Вал Фич |
"за открића поремећаја фундаменталне симетрије у рападу неутралних К-месона" |
| 1981. |
Николас Блемберген и Артур Леонард Шолоу |
"за њихов допринос развоју ласерске спектроскопије" |
| Каи Мане Берје Зигбан |
"за његов допринос развоју електронског спектроскопа високе резолуције" |
| 1982. |
Кенет Г. Вилсон |
"за његову теорију критичних феномена у вези са фазним прелазима" |
| 1983. |
Субрахманјан Чандрасекар |
"за његова теоријска учења о физичким процесима од значаја за структуру и еволуцију звезда" |
| Вилијем Алфред Фаулер |
"за његова теоријска и експериментална учења о нуклеарним реакцијама од значаја за формирање хемијских елемената у свемиру" |
| 1984. |
Карло Рубија Симон фан дер Мер |
"за њихов одлучујући допринос великом пројекту који је довео до открића честица W и Z, комуникатора слабе интеракције" |
| 1985. |
Клаус фон Клицинг |
"за откриће квантум Хал ефекта" |
| 1986. |
Ернст Руска |
"за фундаментални рад у оптици електрона, и дизајн првог електронског микроскопа" |
| Герд Биниг и Хајнрих Рорер |
"за дизајн микроскопа са тунелским скенирање" |
| 1987. |
Јохан Георг Беднорц и Карл Александер Милер |
"за важан пробој у открићу суперпроводништва у керамичким материјалима" |
| 1988. |
Лион Лeдермен, Мелвин Шварц, и Џек Штајнбергер |
"за неутрино зрак методу и демонстрацију дублетске структуре лептона кроз откриће муон неутрина" |
| 1989. |
Норман Фостер Ремзи |
"за откриће методе одвојених осцилаторних поља и његову употребу у водоничним масерима и другим атомским часовницима" |
| Ханс Георг Демелт и Волфганг Паул |
"за развој технике јонске замке" |
Нобелова награда за физику, 1990-те
| Година |
Име |
Област |
| 1990. |
Џером Исаак Фридман, Хенри Веј Кендал, и Ричард Едвард Тејлор |
"за пионирска истраживања дубоког нееластичног расејања електрона на протонима и везаним неутронима, што је било од суштинског значаја за развој модела кварка у физици честица" |
| 1991. |
Пјер-Гиј де Ген |
"за откриће примене метода проучавања феномена уређености у комплексније сврхе, посебно код течних кристала и полимера" |
| 1992. |
Џорџ Чарпак |
"за откриће и развој детектора честица. поготово вишежичане пропорционалне коморе" |
| 1993. |
Расел Алан Халс и Џозеф Хутон Тејлор, млађи |
"за откирће нове врсте пулсара, што је отворило нове могућности за проучавање гравитације" |
| 1994. |
|
"за пионирски допринос у развоју неутронког расејања у истраживању кондензоване материје" |
| Бертрам Брокхаус |
"за развој неутронске спектроскопије" |
| Клифорд Гленвуд Шал |
"за развој технике неутронске дифракције" |
| 1995. |
|
"за пионирски експериментални допринос физици лептона" |
| Мартин Луис Перл |
"за откриће тау лептона" |
| Фредерик Рејнс |
"за откриће неутрина" |
| 1996. |
Давид Морис Ли, Даглас Дин Ошроф, и Роберт Колман Ричардсон |
"за њихово откриће суперфлуидности у хелијуму-3" |
| 1997. |
Стивен Чу, Клод Коен-Тануџи, и Вилијем Денијел Филипс |
"за развој метода за хлађење и хватање атома помоћу ласерске светлости" |
| 1998. |
Роберт Б. Лефлин, Хорст Лудвиг Штормер, и Денијел Чи Цуи |
"за откриће нове форме квантног флуида." |
| 1999. |
Герардус 'т Хофт и Мартинус Ј.Г. Велтман |
"за објашњење квантне структуре електрослабих интеракција у физици" |
Нобелова награда за физику, 2000-те
| Година |
Име |
Област |
| 2000. |
| Жорес Иванович Алферов и Херберт Кремер |
"за развој полупроводничких хетероструктура коришћених у оптоелектроници и електроници великих брзина" |
| Џек Килби |
"за улогу у проналаску интегрисаних кола" |
| 2001. |
Ерик Алин Корнел, Волфганг Кетерле, и Карл Виман |
"за постизање Бозе-Ајнштајнове кондензације у разређеним гасовима алкалних атома, и за рана фундаментална истраживања особина кондензата." |
| 2002. |
Рејмонд Дејвис, млађи и Масатоши Кошиба |
"за пионирски допринос астрофизици, посебно за детекцију космичких неутрина." |
| Рикардо Ђакони |
"за пионирски допринос астрофизици, које је довело до открића извора космичких икс-зрака" |
| 2003. |
Алексеј Алексејевич Абрикосов и Ентони Џејмс Легет |
"за пионирски допринос теорији суперпроводника и суперфлуида" |
| 2004. |
Дејвид Грос, Дејвид Полицер и Френк Вилчек |
"за откриће асимптотске слободе у теорији јаких интеракција."Види:кварк |
| 2005 |
Рој Ј. Глаубер |
"за допринос квантној теорији оптичке кохеренције." |
| Џон Л. Хол и Теодор В. Хенш |
"за допринос развоју прецизне спекторскопије базиране на ласеру, укључујући и технику оптичког фреквентног чешља" |
| 2006. |
Џон Метр и Џорџ Смут |
"за откриће анизотропских особина и особина зрачења црног тела код космичког микроталасног позадинског зрачења." |
[уреди] Спољашње везе