Разговор:Теотивакан

Из пројекта Википедија

Теотиуакан је ломљење језика, а осим тога, није у складу са правописним правилом да се између "и" и "у" убацује "ј". У том случају, било би Теотијуакан или Теотјуакан, али ми се најбољим решењем чини варијанта Теотивакан, иако то решење у већој мери поштује енглески изговор, а у нешто мањој шпански, али изгледа да је код овог имена потребна замашнија адаптација код транскрибовања него код неких других имена.

--делија 16:47, 1. септембар 2006. (CEST)

Ја ипак мислим да је Теотиуакан приближније српском језику. Реч која је већ годинама присутна у нашим преводима. Ако неко буде тражио овај град преко претраге, никада неће написати ТЕОТИВАКАН, јер, без увреде, то заиста ништа не значи. Апелујем да се наслов под хитно коригује.

--Tadija 20:32, 18. јануар 2007. (CET)



Правопис:

178. Шпанско H је редовито немо, и не треба га преносити (осим кад је створен обичај: Хавана, Хондурас, Алхамбра). Његово испадање, међутим, ствара проблеме ако за њим следи неслоговно U, као у именима COAHUILA, CHIHUAHUA, TEOTIHUACAN; наиме, добију се низови самогласника неприродни за наш језик, а ј које се по општем правилу мора (мој болд) уметнути између и и у сувише удаљава облик и од писаног облика и од изговора у шпанском: "Коауила", "Чијуауа", "Теотијуакан". Боље би од ове била транскрипција Коавила, Чивава, Теотивакан (мој болд), која је блиска изговору (koawila), (čiwawa), (teotiwakan); па и задржавање H (Коахуила . . .) боље је него правити низове од четири или чак пет вокала ("Чиуауа")."

Дакле, ово су моји аргументи. Молио бих Тадију да уместо аргумената "ја мислим", "реч која је већ годинама присутна у нашим преводима" и "то заиста ништа не значи" наведе мало уверљивије аргументе за своје тврдње.

--делија 20:55, 18. јануар 2007. (CET)

Не сумњам да је све то тачно, али и ја и ви знамо да је превод и лекторисање текста могуће и овако и онако. За ово ми уверљиви аргументи не требају. Моја једина жеља је била да се на Википедији нађе жељени чланак, а то ће се преко Теотивакана тешко десити. Мој главни аргумент је и мој једини битни, а специјално када су у питању јавне енциклопедије за широке народне масе као што је ова. Дакле цитирам: ...осим кад је створен обичај: Хавана, Хондурас, Алхамбра... Колико већ генерација Срба не говори Теотивакан? Но нема везе, нека буде како ви кажете, имате мало више измена на Википедији од мене. Поздрав.

--Tadija 21:20, 18. јануар 2007. (CET)



У овом, конкретном случају не ради се ни преводу (лична се имена транскрибују) ни о лекторисању. Овде се једноставно ради о транскрипцији личног имена (географског појма) из шпанског језика у српску ћирилицу. Затим, ако се жељени чланак не може наћи преко Теотивакана, може преко Теотиуакана, јер тај наслов, чини ми се, није избрисан, већ је само преусмерен на Теотивакан.

Очекујем од тебе одговор на питање "колико већ генерација Срба не говори Теотивакан" пошто ја то не знам, а сумњам да ико зна. И још да ми одговориш на питање "колико је Срба УОПШТЕ чуло за Теотивакан/Теотиукан)?" Не можеш поредити учесталопст јављања појмова Хавана, Хондурас и Алхамбра у српском језику и њихову уобичајеност у истом, са бројем појављивања и са укорењеношћу појма Теотивака/Теотиукан.

И на крају, овде уопште није битан број измена.

--делија 22:53, 18. јануар 2007. (CET)


Ако је нешто противно транскрипционим правилима али ипак признато као уобичајено, онда је наведено у Правопису (дакле, као што се види, тамо се јасно каже да су Хавана, Хондурас, Алхамбра изузеци). Теоти(ј)уакан не само што није сврстан под изузетке, већ је јасно наглашено да није изузетак.

Не знам зашто мислиш да ће се чланак тешко пронаћи ако се буде звао Теотивакан. Видим да си нов овде, па можда ниси приметио могућност преусмерења. Једноставно, кликни на Теотиуакан па види где ћеш стићи. :)

Поздрав,

Bbasic 23:01, 18. јануар 2007. (CET)


Случајно спадам у мали број Срба који су чули за Теотивакан тј. Теотиуакан. Ево овако:

  • Теотиуакан - Илустрована енциклопедија "Историја 1", ИРО "Вук Караџић", Београд 1985, стр. 236.
  • Теотиуакан - "Религија и култура Маја", аутор Александар Бошковић, "Кодекс", Београд 1990, стр. 64.
  • Теотихуакан - "Дан када су сишли богови", аутор Ерих фон Деникен, "Дивит", Београд 1997, стр. 217.

Чуо сам за разне облике транскрибовања назива овог локалитета, али никада нисам чуо да га неко назива Теотивакан. Поздрав, --Краљевић Марко 00:14, 19. јануар 2007. (CET)



Очигледно ниси читао правопис. И треба већ једном разрешити дилему:

шта има већу "тежину", односно ко се више пита: Правопис или енциклопедија?

Ако је правопис, онда хајде да се придржавамо правописа. А ако је енциклопедија (или уџбеник географије, или атлас), онда хајде да ритуално спалимо правопис, да довикнемо његовим писцима да су незналице и да се придржавамо енциклопедија, уџбеника, атласа . . . Ставимо то на гласање, па ако заједница одлучи - и ја сам ЗА. Па ће свак писати како зна и уме, а у спорним случајевима свако ће доказивати ваљаност и оправданост његове верзије и сви ће бити у праву. А аргументација типа "ја сам тако чуо", ја "тако говорим" и "тако пише у Блицу" биће све чешћа. Па онда, нека нам Бог помогне.

--делија 00:31, 19. јануар 2007. (CET)

Делија, опусти се. По начину на који си написао одговор изгледа као да се осећаш лично нападнутим. Наравно да правопис треба да се поштује. Тадија се ни крив ни дужан и поред најбоље намере нашао на удару правописне полиције. Колега је само употребио транскрипцију која се заиста најчешће употребљава код нас. Извори које сам навео нису дневне новине и неписмени новинари, већ енциклопедија, стручна књига и белетристика. Нисам за то да спаљујемо правопис па макар наша Википедија деловала помало чудно са Ал Пачином, Теотивканом или Џорџ Змит Петоном. Све се то може решити преусмеравањем. Констатације типа "Очигледно ниси читао правопис." су конфронтативне и заиста непотребне. Већина проблема се може решити цивилизованим разговором. Поздрав, --Краљевић Марко 09:40, 19. јануар 2007. (CET)