Ридбергова формула
Из пројекта Википедија
Ридбергова формула (или Ридберг-Рицова формула) се користи у атомској спектроскопији за предвиђање емисионог спектра атома водоника или система сличних атому водоника (позитронијума, мионијумa, He+, Li2+, итд).
Садржај |
[уреди] Историја
[уреди] Ридбергова формула за атом водоника
}-
где је
таласна дужина светлости емитоване у вакууму;
Ридбергова константа водоника;
а
и
су цели бројеви при чему је
.
| n1 | n2 | Назив | Конвергује ка |
| 1 | ![]() |
Лајманова серија | 91nm |
| 2 | ![]() |
Балмерова серија | 365nm |
| 3 | ![]() |
Пашенова серија | 821nm |
| 4 | ![]() |
Бракетова серија | 1459nm |
| 5 | ![]() |
Пфундова серија | 2280nm |
| 6 | ![]() |
Хамфријева серија | 3283nm |
[уреди] Ридбергова формула водонику сличног система
}-
где је
таласна дужина светлости емитоване у вакууму;
Ридбергова константа за посматрани елемент;
атомски број, т.ј., број протона у атомском језгру посматраног елемента;
а
и
су цели бројеви при чему је
.
[уреди] Литература
Mike Sutton, “Getting the numbers right – the lonely struggle of Rydberg” Chemistry World, Vol. 1, No. 7, July 2004.
С. Мацура, Ј. Радић-Перић, АТОМИСТИКА, Службени лист, Београд, 2004., стр. 92.
[уреди] Видети
- Рицов комбинациони принцип
- Балмерова константа







