Старост Земље

Из пројекта Википедија

Староcт Земље се рачуна познајући закон радиоактивног распадања и концентрацију Уранијума-235 и Уранијума-238.

Овде треба предпоставити, да је у почетку стварања Земље концентрација свих Уранијумових изотопа била иста. А данас је та концентрација, због различитог времена распадања и осталих хемијских реакција, другачија. Тачније, однос концентрације U-235 и U-238 је 1:138,5. Тај однос је познат податак, табелaран је и независан од локације било где на Земљи. Такође је познато време (период) распадања за све хемијске елементе, па и Уранијум.


[уреди] Прорачун

Једначина нуклеарног распадања: N = N0e^\left ( \frac{t}{\tau} \right )

  • t - време
  • τ - време распадања

Распадно време:

  • τ (U-235) = 1,03• 109 година
  • τ (U-238) = 6,54•109 година


Однос концентрације на почетку стварања Земље: \frac{U(235)}{U(238)} = \frac {1}{1}

Однос концентрације данас: \frac{U(235)}{U(238)} = \frac {1}{138,5}


Када поделимо oднос U-235 i U-238 добијамо следећу једначину:


\frac{1}{138,5} = 1•e^\left ( \frac{-t}{\tau_(235)} \right ) e^\left ( \frac{t}{\tau_(238)} \right )

Логаритмом изразимо време (t), које износи 6,028•109 година. Тако у пракси говоримо, да је Земља стара приближно 6 милијарди година.