Самоа
Из пројекта Википедија
| Мото: Fa'avaei le Atua Samoa (Самоа се заснива на Богу) | |
| Химна: The Banner of Freedom | |
| Главни град | Апиа |
| Службени језик | самоански, енглески |
| Влада | Парламентарна демократија |
| - О ле Ао О ле Мало | Малиетоа Танумафили II |
| - Премијер | Туилаепа Саилеле Малиелегаои |
| Независност: | од Новог Зеланда 1. јануар 1962 |
| Површина | |
| - Укупно | 2.831 km² (174.) |
| - Вода (%) | 0,3 |
| Становништво | |
| - 2005. | 185.000 (185) |
| - Густина | 65/km² |
| Валута | Самоанска тала (100 сена) |
| Временска зона | UTC -11 |
| Интернет домен | .ws |
| Позивни број | +685 |
Независна Држава Самоа (самоански: Malo Sa'oloto Tuto'atasi o Samoa, енглески: Independent State of Samoa) је држава у јужном Пацифику. Ова држава обухвата већи, западни, део архипелага Самоа, па се зове још и Западна Самоа, за разлику од Источне (Америчка Самоа − америчка територија).
Пре стицања независности била је УН протекторат, новозеландска административна прекоморска територија и немачка колонија. Налази се 2900 km североисточно од Новог Зеланда. Површина износи 2831 km², а главни град је Апиа са 38.000 становника.
Главни извозни производи Самое су риба и копра.
[уреди] Природне одлике
Састоји се од 9 острва (највећа су Саваи и Уполу). Лежи на вулканском тлу, клима је тропска влажна, а температуре се крећу од 23°С до 30°С. Вегетација је тропска (јединствена за ова острва).
[уреди] Историја
Самоа је била насељена већ 1000 година пне. Европски истраживачи су до Самое стигли у 18. веку.
Уговором из Берлина 1899. Немачка и САД поделиле су архипелаг Самоа. САД су узеле мањи, источни део архипелага, а Немачка већи, западни део (Немачка Самоа).
На почетку Првог светског рата Нови Зеланд је без борбе преузео Западну Самоу од Немачке.
Западна Самоа је стекла независност 1962.
[уреди] Друштвене одлике
становништво: 178.173 становника (2003. процена)
урбано 22% рурално 78%
већи градови: Апиа, Сиуму, Фалеалуло, Фагамало...
народности:
- Самоанци (Полинежани) 92,6%
- Евронежани 7,4%
религија:
- хришћани (протестанти) 97%
- бахаји 2%
- остали 1%
облик власти: конститутивна монархија
буџет: 95,30 милиона $
монетарна јединица: 1 тала (100 сена)
чланство: Комонвелт, Светска здравствена организација, ММФ
| Аустралија | Аустралија · Острво Норфолк | |
| Меланезија | Источни Тимор · Фиџи · Молучка острва и Западна Нова Гвинеја (део Индонезије) · Нова Каледонија · Папуа Нова Гвинеја · Соломонска острва · Вануату | |
| Микронезија | Гуам · Кирибати · Маршалска острва · Северна Маријанска острва · Савезна држава Микронезије · Науру · Палау | |
| Полинезија | Америчка Самоа · Кукова острва · Француска Полинезија · Хаваји · Нови Зеланд · Ниуе · Острва Питкерн · Самоа · Токелау · Тонга · Тувалу · Валис и Футуна |


