Кан Крум
Из пројекта Википедија
| Радови у току! |
|---|
|
Један корисник управо ради на овом чланку. Моле се остали корисници да допусте да заврши са радом. |
Кан Крум (803. - 814.) је био један од три канова који су имали назив кан субиги. Био је наследник кана Кардама и родом је од панонских Татара, који су били у служби Авара. 805. се ослободи надвладе Авара и искористи прилику за експанзију преко Карпата у Трасилванију све до Дунава и источне Паноније. Са тиме је граничио на Франке и краљевство Карла Великог.
[уреди] Односи са византијским царем Ниђифором I
Кан Крум се залагао са ослобођење Словена на Балкану и њиховим потпадањем у Бугарску државу. 807. Бугари победе византијску армију у сутјесци реке Струме. 809. успешно опсадује Сердику (данашња Софија), при томе упркос обећањима византијској војсци за сигуран излазак из трвђаве Крум направи масакр. То је навело цара Ниђифора I, да је населивао људства из Мале Азије на бугарско-византијску границу. Такође је пробао повратити Сердику, али неуспешно. 811. Ниђифор предводи велику армију против Бугара и стиже до Карнобата. Ту се Крум 11. јула 811. залаже за преговоре, али Ниђифор настави са походом. Византијска армија успешно пређе балканске планине и бугарске сачекуше и потуче бугарски одред од 12.000 војника, који је покушавао спречити упад у Мезију. Други бугарски одред од 50.000 војника је био потучен поред зидина престолнице Плиске 20. јула 811.

