Тријас

Из пројекта Википедија

Тријас је геолошка периода која обухвата време од око пре 245 до око пре 202 Ма (милиона година). Као прва периода мезозоика, тријас се јавља након перма перм а пре јуре. И почетак и крај тријаса су обележени масовним изумирањем. Масовно изумирање којим је завршен период тријаса је однедавно јасније детерминисано, али, слично као и с многим другим геолошким периодама, наслаге стена које одређују почетак и крај су јасно идентификоване, док почетак и крај сваке периоде варира за неколико милиона година.

Каркатеристичне наслаге тријаса су црвени пешчари и евапорити који сугеришу постојањe топле и суве климе. Нема никаквих доказа о глацијацији; по ономе што се може закључити, није било леденог покрова нигде на копну. Суперконтинент Пангеа се почео раздвајати током тријаса, али се још није распао; ипак су забележене прве поморске наслаге које сведоче о првом раседу, којим је раздвојен Њуџерси од Марока, те се датирају у касни тријас. Због ограничене обале суперконтиненталне масе, морске наслаге тријаса су релативно ретке у свету, упркос њиховом присутству у Западној Европи, где се тријас први пут проучавао. У Северној Америци, на пример, морске наслаге су ограничене на неколико локација у западном делу. Тако је стратиграфија тријаса углавном темељена на организмима који су живели у лагунама или високо-сланом околишу, каоEstheria ракови.

Током тријаса је и морски и копнени живот показао адаптивну радијацију која је почела од нагло осиромашене биосфере која је била последица пермско-тријаског изумирања. Корали групе hexacorallia су се први пут појавили. За прве цветњаче (Angiosperme) се верује да су еволуирале за време тријаса, исто као и први летећи кичмењаци, птеросаури.

Ера:
Мезозоик
Периоде:
Тријас
Јура
Креда

Садржај

[уреди] Назив

Назив тријас је први пут употребљен године 1834. од странеФридриха фон Албертија како би се описала три различита слоја(trias на латинском значи три) : црвене наслаге, изнад којих се налази креда, и црни шкриљац шејлови - те наслаге, пронађене у Немачкој и Северозападној Европи, су познате као 'тријас'.

[уреди] Подела

Тријас се обично дели на епохе: доњи тријас, средњи тријас и горњи тријас. Фауналне фазе од најмлађе до најстарије су:

Горњи тријас
  Ретски (203,6 ± 1,5 – 199,6 ± 0,6 Ma)
  Норички (216,5 ± 2.0 – 203,6 ± 1,5 Ma)
  Карнијски (228,0 ± 2,0 – 216,5 ± 2,0 Ma)
Средњи тријаси
  Ладински (237,0 ± 2,0 – 228,0 ± 2,0 Ma)
  Анизијски (245,0 ± 1,5 – 237,0 ± 2,0 Ma)
Доњи тријас (Скитски)
  Оленекиј (249,7 ± 0,7 – 245,0 ± 1,5 Ma)
  Индуан (251,0 ± 0,4 – 249,7 ± 0,7 Ma)

[уреди] Спољни линкови

[уреди] Литература

  • Emiliani, Cesare, 1992, Planet Earth : Cosmology, Geology and the Evolution of Life and Environment
  • van Andel, Tjeerd, (1985) 1994, New Views on an Old Planet : A History of Global Change, Cambridge University Press