Логор Сајмиште

Из пројекта Википедија

Логор Сајмиште, Јеврејски логор или логор Земун налазио се на делу Београда где се налазио сајамски простор од 15.000 m² који је био изграђен 1938. године, и којим је током рата управљао немачки СС.

У почетку је логор био само за српске Јевреје , да би се касније проширио и на друге политичке осуђенике, као и на антифашистичке борце оба покрета отпора у Југославији. За време окупације близу 32.000 Срба и 8.000 Јевера је умрло у том логору или стрељано у Јајинцима. Логор је радио од октобра 1941. до јула 1944. године.

Логор се налазио на левој обали реке Саве, поред железничког моста. Ова територија, која је у то време била напуштена, је била неколико километара од Земуна и улазила је у састав Независне Државе Хрватске, па су Немци тражили да логор припадне њима, односно, да они имају контролу над логором.

Садржај

[уреди] Оснивање логора

Логор Сајмиште је основан 28.октобра 1941. као логор за Јевреје. Одлуку о оснивању логора потписао је војноуправни командант Србије. Пре доласка у новоосновани логор, Јевреји су били затворени у логору код Топовских шупа. По доласку Јевреја, Немци су довели и прву групу Рома.

Командант логора био је СС-подофицир Едгар Еге. Дужност команданта логора од априла 1942. преузима поручник Ферстер, а у марту и априлу 1943. дужност су вршили СС поручници Мајнеке и Шерцингер. Од тада па до уступања логора усташама командант логора био је Ернст Бекер. Логор је у почетку чувала фелджандармерија а касније и 64 полицијски батаљон. Унутрашњост логора водили су представници Јевреја, који су се старали о снабдевању и амбуланти.

[уреди] Категорије логораша

Већ у новембру 1941. године, наређењем главног заповедника Србије у логор пристижу и устанички затвореници из логора у Шапцу. Тако су се у логору поред 10.000 Јевреја и 5.000 Рома нашли и партизанско-четнички кривци, да би они ускоро са Ромима били пребачени на Бањици, а у логору су остали само Јевреји. У исто време, стигла је наредба из Берлина да се отпочне са масовним уништавањем Јевреја и да се јеврејско питање реши најпре у Србији.


[уреди] Логорски павиљони

За разлику од других концентрационих логора, логор Сајмиште је имао у свом комплексу неколико логорских зградица које су се називали логорски павиљони. Логорски павиљони су служили за смештај и исхрану логораша. Немци су их називали различитим именима попут: Пешта, Беч, Дунав, Сава итд. Услови у логорским павиљонима су били крајње неподношљиви. Логорска болница била је препуна болесника. У логору Сајмиште за време окупације умрло је највише логораша него у било ком другом логору у Србији.

[уреди] Уништавање Јевреја

Масовно уништење Јевреја према немачком плану имало се спровести у Београду и то ликвидирањем свих заточених Јевреја из логора на Бањици и Сајмишта. За ту сврху је из Берлина послат камион-убица звани "Душегупка" који је одмењивао стрељачке водове. Према немачким показатељима број заточених Јевреја се у логору кретао овако:

Датуми (1942) Број Јевреја у логору
6-15.III 5.150
16-23.III 5.293
26.III-4.IV 4.005
15-24.IV 2.974
25.IV-5.V 1.184

Тако је у периоду од почетка марта до почетка маја 1942. уништено 4.049 Јевреја у душегупкама. Њихови лешеви су сахрањени у Јајинцима. До краја маја уништено је још 3.000 Јевреја а остатак је послат у Аушвиц. Немачки генерал Александар Лер констатовао је у августу да је питање Јевреја и Цигана у Србији решено. Након масовног уништавања Јевреја у Београду, логор Сајмиште се делимично испразнио, али не задуго. Већ у августу исте године у логору је било регистровано 12.700 логораша. Био је то нови-устанички прилив логораша. Од тада, па све до свог расформирања логор је био сабиралиште устаничких затвореника и није више носио епитет јеврејског логора.


[уреди] Долазак заробљених партизанско-четничких устаника

Први већи долазак партизанских бораца забележен је после немачке акције на Козари у јуну и јулу 1942.године. Највећи број заробљеника у претресу је послат у логор Јасеновац, а један број на Сајмиште. Ускоро су пристигли и заробљени партизани из Црне Горе и Херцеговине, а затим и са подручја Лике, Кордуна и Баније. Укупно је према једном немачком извештају у јуну, јулу и августу било затворено 7.000 партизана. Партизански устаници и симпатизери су у логору били као допуна квоте за одмазду у случају да је из логора на Бањици није било у предвиђеном броју. Велики број њих је стрељан у Јајинцима.

Први већи долазак четничких устаника забележен је у новембру и децембру 1942. године. Из околине Чачка, Ужице, Пожеге и Ивањице пристигла је група од 500 ухваћених четника, од којих је велики број био прикривен у редове четника Косте Миловановића Пећанца.

У јануару 1943. године стигла је још једна већа група четника и њихових присталица из Косова и Метохије и Рашке. Највећи долазак четника забележен је после операције "Шварц" у Црној Гори која је била у почетку уперена против четничког покрета Драже Михаиловића. Према депеши коју је генерал Михаиловић упутио влади у Лондону, у логору Сајмиште је дошло 4.000 људи после прве фазе операције Шварц, а у логору је било заточено укупно 6.000-7.000 људи. У депеши коју је послао у јуну 1943. поменуо је да се број заточеника попео на 12.000 заточеника, од којих је било и 1.500 жена. Наравно, у овај број су улазили и заробљени партизани и њихови симпатизери из друге фазе операције "Шварц" (битке на Сутјесци). Као и партизански заточеници, и четнички су допуњавали квоту за одмазду. Један број устаничких затвореника је послат у логору на Бањици, један у интернацију, један број је стрељан, а један већи број је умро за врема логорског живота.

[уреди] Интернације устаничких логораша

Први већи транспорт из логора Сајмиште за Солун кренуо је у јануару 1943. када је 500 логораша било интернирано. Други транспорт за Норвешку и Немачку је кренуо у августу и септембру 1943. са још 2.000 логораша, тако да је у логору почетком 1944. године остало укупно 3.500 заточеника. У логору се налазило и 4.500 италијанских заробљеника који су послати на рад у борски рудник. У фебруару 1944. већ се помишљало на распуштање логора или да се логор преда у надлежност НДХ.

[уреди] Савезничко бомбардовање логора

У пролеће 1944. англоамеричка авијација почела је бомбардовање Београда. Прво велико бомбардовање било је 16. и 17. априла. Другог дана бомбе су погодиле и логор. Том приликом погинуло је 60 а рањено 150 логораша. После бомбардовања Немци су почели масовно да отпуштају логораше.

[уреди] Уступање логора усташама и његово расформирање

Када су Немци испразнили логор, усташе су повеле преговоре да им се предају просторије логора на употребу, што су Немци прихватили. Тако је главно усташко Равнатељство за јавни ред и сигурност из Загреба у мају 1944. обавестило све потчињене органе да под своју управу преузело логор Сајмиште. Усташе нису до краја задржале логор. Већ у јулу 1944. они су га напустиле. Тада је и логор званично расформиран. После ослобођења Београда, јединице Југословенске Армије затекле су празан логор са спаљеним документима и разрушеним баракама.

[уреди] Коначни показатељи

Према сачуваним немачким документима и изјавама логораша, кроз логор Сајмиште је за време читаве окупације прошло преко 200.000 људи. Према сачуваним књигама логорске болнице у периоду од јануара до децембра 1942. умрло је тачно 711 логораша од тешког физичког рада, глади и тортура, да би се тај број попео у наредној години на тачно 2.000 умрлих. Савезници су после бомбардовања логора усмртили још 60 логораша, па је тако укупан број погинулих и умрлих износио 2.060. У душегупкама је уништено 8.000 Јевреја, а остали број је стрељан у Јајинцима. Било је случаја и да се логораши стрељају у самом логору, а њихова тела сахрањују у Јајинцима, а такође и да се транспортују за Јесеновац, где их је такође чекала сигурна смрт.

Према подацима Комисије за утврђивање ратне штете окупатора, из логора Сајмиште је за време читаве окупације стрељано, угушено и убијено укупно 40.000 логораша. Логор на Сајмишту је ипак остао упамћен као "Јеврејски логор".

Данас је на том месту подигнут један споменик у знак сећања на пострадале јеврејске жртве.

Међутим, према свему изложеном, логор је био заправо Јеврејско-устанички логор, јел је поред Јевреја служио за тамничење и уништавање устаничких бораца и њихових присталица.

[уреди] Извори и литература

  • Историјски архив града Београда (сведочанства преживелих логораша)
  • Архив Војноисторијског института у Београду (немачка документа, документа Избегличке Владе и документа НДХ)
  • Милан Кољанин, Немачки логор на Сајмишту, Београд, 1991.
  • Др Јаша Романо, Јевреји Југославије 1941-1945, Жртве геноцида и учесници народноослободилачког рата, Београд, 1980.
  • Венцеслав Глишић, Терор и злочин нацистичке Немачке у Србији 1941-1944, Београд, 1970.
  • Равногорска Историја (приређивач Радован Калабић), Београд, 1991.


[уреди] Спољашње везе

Други језици