Корисник:Millbot/Glavna strana (za Milbotov test)

Из пројекта Википедија

Dobrodošli na Vikipediju
Поздрав, Millbot/Glavna strana (za Milbotov test). Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, Millbot/Glavna strana (za Milbotov test). Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће Вам боравак са нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године; од тада смо успоставили различита правила наше заједнице. Молимо Вас да oдвојите који минут и прочитате следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
Пет стубова википедије
Шта је Википедија?
Помоћ
Општи приручник Википедије
Упутства
Брзо научите да правите измене, корак по корак
Песак
За увежбавање рада на Википедији
Основни курс
Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима
Научите како се уређује страница
Водич за уређивање страница
Ствари које не би требало да радите
Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати
Најчешће постављана питања
Питања која многи постаљају
Правила Википедије
Правила и смернице које је усвојила заједница
Трг
Место где можете питати друге Википедијанце
Дугме за аутоматски потпис

Молимо вас потписујте се на странама за разговор користећи четири тилде (~~~~) или дугме изнад прозора за прављење измена; то даје Ваше име, тренутно време и датум. Такође, молимо Вас да се не потписујете у чланцима.

За слање слика на Википедију, молимо Вас да прочитате:

Не правите измене латиницом у ћириличком тексту и обратно (наравно, изузимају се референце, оригинални називи и сл.)! Све измене које не поштују ова правила се поништавају.
Сви текстови писани ASCII-јем ће бити обрисани 24 часа након њиховог постављања уколико се не преправе по стандардима српског језика.

Верујемо да ћете уживати овде, дајући свој допринос и да ћете постати стални сарадник, Википедијанац! Уколико имате неких питања слободно ми се обратите. Још једном, добро дошли на пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад!

Novosti na Vikipediji
  • Информације о најважнијим актуелностима можете наћи на Актуелностима
  • Погледајте списак текућих гласања и дајте свој глас.
  • Енглеска википедија већ има више од 1.700.000 чланака.
  • Српска википедија има 44.134 чланка !!!!
  • Дођите на састанке википедијанаца. Више о томе на Википедија:Уживо
Događaji
Универзитет Вирџинија Тек
  • У пуцњави на Универзитету Вирџинија Тек (на слици) у Блексбургу, Вирџинија, убијено 33 људи (укључујући и нападача), а рањено 29 људи.
  • Масовне демонстрације у Турској против потенцијалне кандидатуре премијера Реџепа Ердогана на предстојећим председничким изборима.
  • Јелена Јанковић је освојила турнир у Чарлстону, победивши у финалу Динару Сафину резултатом 6:2, 6:2 и сада је на 7. месту ВТА листе.
  • У 129. вечитом дербију фудбалери Црвене звезде савладали су Партизан резултатом 1:0.
  • Спектроскопскa анализa планете HD 209458 b из сазвежђа Пегаз донела је први доказ постојања атмосферске водене паре изван Сунчевог система.



Enciklopedija
Категорија:Уметност
Уметности

Архитектура - Дизајн - Филм - Историја уметности - Књижевност - Музика - Сликарство - Вајарство

Категорија:Живот
Живот и доколица

Кухиња - Журналистика - Криптозоологија - Радио - Људска сексуалност - Спорт - Телевизија - Туризам - Саобраћај

Категорија:Религије
Религија

Атеизам - будизам - Хришћанство - Хиндуизам - Ислам - Јудаизам - Митологија - Паганизам - магија - Теологија

Категорија:Друштво
Људско друштво

Образовање - Економија - Политика - Здравље - Градови - Социологија - Народи - Ратови

Категорија:Географија
Географија

Европа - Геологија - Балканско полуострво - Хидрологија - Списак држава - Списак народа света - Космологија

Категорија:Друштвене науке
Друштвене науке

Антропологија - Археологија - Лингвистика - Демографија - Историја - Филозофија - Психологија - Социологија

Категорија:Природне науке
Природне науке

Астрономија - Биологија - Хемија - Логика - Математика - Физика

Категорија:Технологија
Технологија и примењене уметности

Електроника - Информатика - Инжењерство - Интернет - Медицина - Телекомуникације

Српски културни простори

Србија - Босна и Херцеговина - Црна Гора - Српска историја - Српске династије - Српски језик - Срби - Српска православна црква

Категорија:Википедија
Википедија

Вики Трг - Вики радионица - Википедијанци - Сусрети - Сјајни чланци - Нови чланци - Помоћ и Упутства - Како писати чланке - Како се мења страна - Правила и смернице - Вики Песак


Izabrani članak
Алберт Ајнштајн

Алберт Ајнштајн (нем. Albert Einstein) био је немачки теоријски физичар. Данас влада општа и потпуна сагласност да је он један од највећих умова и најзначајнијих личности у историји света. Рођен је у Улму, Немачка, 14. марта, 1879, а преминуо је у Принстону, Њу Џерси, САД, 18. априла, 1955.

Алберт Ајнштајн је формулисао Специјалну и Општу теорију релативности. Поред тога, учинио је значајан напредак на пољу квантне теорије и статистичке механике. Иако је најпознатији по својој теорији релативности (посебно по еквиваленцији масе и енергије E=mc2), награђен је Нобеловом наградом за физику 1921. године за своје радове објављене 1905. (његова Annus Mirabilis или “Година чуда”) и то пре свега за објашњење фотоелектричног ефекта као и за свој допринос развоју теоријске физике. Међу обичним светом, име Ајнштајн постало је синоним за човека високе интелигенције или за генија.


...даље...


Širom Interneta
O poduhvatu
Међународни симбол Википедије

Википедија је енциклопедија слободног садржаја на Интернету коју развијају добровољци уз помоћ вики софтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом Интернету.

Пројекат је почео 15. јануара 2001. године као подршка Нупедији, енциклопедији коју су писали експерти. Сада њоме руководи непрофитна Задужбина Викимедија. Википедија има више од 7 милиона чланака на 251 језику, од чега је више од 1,7 милиона чланака на верзији писаној енглеским језиком и преко 40.000 чланака написаних српским језиком (подаци су од марта 2007).

Википедијина популарност расте великом брзином, а њен успех је покренуо и неколико других братских пројеката (Викивести, Викикњиге, Викиречник, Викицитате и Викиврсте). Често се доводи у питање поузданост података објављених на Википедији.

Сада је већ уобичајено цитирање Википедије у средствима масовног информисања као и у академским круговима. Некада се то чини уз критику, а некада уз похвалу: за слободно умножавање, честе измене, за покривеност различитости. Сарадници се охрабрују да се придржавају политике "неутралне тачке гледишта" под којом се подразумева да су значајни погледи представљени без покушаја да се установи објективна истина. Статус Википедије као референце за рад је упитан јер њена отворена природа омогућава вандализме, нетачности, неконзистентности и лош квалитет.

Графички приказ бројева чланака на Википедијама
Графички приказ бројева чланака на Википедијама

Такође, критикују је због систематских грешака, давању предности концензусу уместо научном ауторитету, као и недостатку ауторитета у поређењу са традиционалним енциклопедијама. Али, разноврсност и детаљност њених чланака, као и свакодневно обнављање, чине је корисним референтним извором за милионе људи.

Википедија има издања на 251 различитих језика, од чега су 182 издања активна, односно свакодневно се унапређују. Од тог броја 14 има преко 100.000 чланака (подаци су од марта 2007). Немачко издање Википедије, које има око пола милиона чланака, се дистрибуира на DVD-Rom-овима, док су многа друга издања умножена на другим сајтовима.

Особине

Слободни садржај

Википедијини чланци су доступни под Лиценцом за слободну документацију ГНУ-а (ГЛСД). Ова лиценца је данас једна од многих "копилефт" лиценци које омогућавају умножавање, стварање изведених радова, као и комерцијално коришћење садржаја све док се назначују аутори дела и све док рад и радови остају под истом лиценцом. Када аутор да свој оригинални материјал пројекту, ауторско право остаје њему, али он се слаже да га даје доступним под ГЛСД-ом. Тако материјал са Википедије може бити инкорпориран у она дела која такође користе ову лиценцу.

ГНУ-ова Лиценца за слободну документацију (ГЛСД, или GFDL), лиценца под којом су доступни Википедијини чланци, је једна од многих „копилефт“ лиценци за ауторско право која допушта даљу дистрибуцију, изведене радове као и комерцијалну употребу садржаја, под условом да се ода поштовање ауторима тј. да се они помену, као и да тај садржај остане доступан под ГЛСД.

Историја

Осим за време техничких проблема и доградњи, Википедија је оперативна од 10. јануара 2001. Историја Википедија почиње 2. јануара 2001. у Сан Дијегу у Калифорнији, у разговору између два стара пријатеља, Лерија Сенгера, главног уредника Нупедије, и Бена Ковица, компјутерског програмера. Ковиц је током вечере концепт Викија објаснио Сенгеру, који је одмах схватио да би вики формат одлично пристајао енциклопедији. Сенгер је потом наговорио шефа Нупедије да направи Вики од Нупедије, и прва верзија је била постављена уживо 10. јануара. Међутим, многи корисници Нупедије нису хтјели да Нупедија буде Вики, па тако 15. јануара на својој сопственој страници http://www.wikipedia.org настаје „Википедија“.

Многи су брзо сазнали за Википедију и пројекат је растао изванредним темпом. 12. фебруара 2001. Википедија већ има 1.000 чланака, а 7. септембра 2001. има 10.000 чланака. Од тада, Википедија на енглеском језику расте све брже и брже. Ускоро су јој се придружиле међународне Википедије на језицима попут кинеског, немачког, француског, италијанског, руског итд. Од марта 2006. има преко 1.000.000 чланака.

Што се тиче подручја бивше Југославије, највећи број чланака имају Википедије на словеначком језику и српском језику, обе са преко 40.000.

Претече

Замисао да се сво знање света скупи на једном месту датира из античког доба. Може се видети у старој Библиотеци код Александрије, или код Пергамона. Модерна идеја штампане енциклопедије се први пут појављује мало пре Дени Дидроа и енциклопедија осамнаестог века.

Замисао да се при формирању енциклопедије користи аутоматизована машинерија се може пратити до Х. Г. Велса и његове књиге World Brain (1937.) и Ваневара Буша и његовог чланка As we may think (1945.), у којем он износи визију Мемекса (Мемеx) заснованог на микрофилму. Важан допринос на овом путу је и пројекат Ксанаду (Xanadu) Теда Нелсона из 1960. године као и идеје које је у свом говору 1959. изнио амерички физичар Ричард Фејнман.

Идеја за енциклопедију која није само штампана је до појаве Интернета била сматрана фантазијом. Међутим, тренутно постоје многе енциклопедије на мрежи, а Википедија је тренутно вероватно највећа од њих. Изумитељ и заговарач слободног софтвера, Ричард Сталман (Richard Stallman) је 1999. изразио корисност „Слободне универзалне енциклопедије и ресурса знања“ и његова организација „Задужбина за слободан софтвер“ (Free Software Foundation) позива кориснике да посећују и доприносе Википедији.

Главне карактеристике

Постоје три главне карактеристике пројекта Википедије, које заједно уређују њену улогу на Интернету.

  1. Она јесте, или покушава да буде, углавном енциклопедија.
  2. Она је Вики, по томе што је може изменити било ко (осим избачених корисника).
  3. Она је слободна и употребљава ГНУ-ову Лиценцу слободне документације.

Када се говори о вишејезичким Википедијама, важно је напоменути да не постоје националне Википедије. Из тог разлога не постоји ни аустријска ни аустралијска ни британска Википедија, него Википедије на немачком и енглеском језику.

Вандализам

Велики проблем Википедије је вандализам, који доносе разни вандали. Они често праве бесмислене и увредљиве измене на слободним Википедијиним чланцима.

„Због тога што је Википедија радикално слободна и јаван пројекат, она привлачи анархистички елемент,“ признао је медијима Лари Сенгер, оснивач Википедије. „На срећу, већина нас је спремна да заустави вандализам... И да га се реши чим се појави.“

Најмање неколицина корисника (ако не стотине или више у неким случајевима) генерално дневно прати измене на одређеним чланцима. Вандализам на чланцима обично не траје дуже од неколико минута у зависности од броја корисника на одређеној Википедији. Недавна студија коју је спровео ИБМ-ов тим је нашла да већина вандализама које Википедија на енглеском језику претрпи бива преправљен након пет минута. „Били смо изненађени колико често смо наилазили на вандализам и били смо опет изненађени како брзо је вандализам бивао преправљен,“ изјавио је Мартин Ватенберг (Martin Wattenberg), истраживач који ради при ИБМ-овом истраживачком центру TJ Watson у Кембриџу у Масачусетсу, САД. [1]

Политике и принципи

Корисници Википедије (који се називају Википедијанци), држе се неколико једноставних принципа:

  • Корисници Википедије настоје да сви чланци буду непристрасни. Ово не значи да се чланци требају писати само једним објективним начином и да постоји одређено „стање непристрасности“, него значи да сва различита мишљења о некој теми требају бити представљена на објективан начин.
  • Постоји неколико конвенција око именовања чланака. Кад постоји неколико различитих имена за једну тему, предност има име које је уобичајеније у српском језику.
  • Википедијанци употеребљавају странице за разговор о некој теми (а не страницу самог чланка) да би одлучили како изменити чланак.
  • Постоји неколико врста садржаја који су непожељни на Википедији, јер у ствари нису енциклопедијски чланци. На пример, Википедијини чланци нису дефиниције из речника нити су складишта за читаве текстове књига, докумената, чланака, говора исл. За ту врсту садржаја постоје сродни пројекти (детаљније под секцијом „Сродни пројекти“, испод).
  • Некад постоје противречна правила и конвенције. Кад дође до таквог случаја, Википедијина заједница корисника одлучује о сваком случају засебно.

Корисници

Википедију уређују многи (Википедијанци). Не постоји ни један „главни корисник“ или шеф. Оснивачи Википедије су Џими Велс и Лери Сенгер.

Софтвер и хардвер

Девет сервера смештених на Флориди Испоручују Википедију свету
Девет сервера смештених на Флориди Испоручују Википедију свету

Првобитни софтвер Википедије је УсеМодВики, који је написао Килфорд Едамс (Прва фаза). Почетком 2002. године, Википедија је почела употребљавати ПХП вики мотор који је, користећи базу података MySQL, додао много нових могућности и био направљен искључиво за пројекат Википедије. Направио га је Магнус Менски, и познат је као Друга фаза.

Недуго након што је Друга фаза била у употреби, појавили су се велики проблеми. Википедија је постала толико спора да је било скоро немогуће изменити чланак. Ли Дењел Крокер је потом написао потпуно нов софтвер. Ова нова верзија је била велики напредак, и постала је стандард Википедије у јулу 2002. године. и још увек се употребљава. Трећа фаза се зове МедијаВики, и употребљавају је и многи други вики пројекти.

Пред крај 2003. године поново су се појавиле тешкоће у раду Википедије. Разлог проблема је загушења једног јединог Википедијиног сервера. Проблеми су у превазиђени пошто је у јуну 2004. године Фондација Викимедија набавила девет сервера, тренутно смештених на Флориди. У саставу нове конфигурације је један сервер за базу података и четири веб сервера који сви раде на оперативном систему Fedora Core.

Узимање комплетне Википедијине базе података

Пошто је Википедија слободна енциклопедија чији је садржај одређен ГНУ-овом Лиценцом слободне документације, било ко у било које време може да преузме „скоро текућу“ верзију комплетне Википедије. За детаље посетите страницу о преузимању комплетне Википедије на енглеском језику.

Сродни пројекти

Википедија има неколико сродних пројеката. Они су:

Награде

2004

  • Прикс Арс Електроника, победник - у категорији Прикс Арс Електроника Дигиталне заједнице.
  • Веби (Webby) награде, победник секције "Заједница".

Види још


Pisanje članaka

Ова страна је део званичне политике Википедије. Широко је прихваћена међу уредницима и сматра се стандардом који свако треба да поштује.

За све сем мањих исправки користите страну за разговор, ако желите да предложите промену правила.

Савршенство није неопходно или радост уређивања

Дивно је када неко постави довршену, добро написану и коначну верзију чланка на Википедију. То увек треба охрабривати.

Међутим, једна од великих предности вики система је да непотпуне или лоше написане прве верзије чланка могу кроз поступак заједничког уређивања да прерасту у дотерано и наочито ремек-дело. Ово нашем приступу даје предност у односу на друге начине писања и објављивања. Стога треба што је више могуће охрабривати и додавање првих, још увек недовршених, верзија текста.

Неко ће можда започети чланак прегледом насумичних чињеница. Други ће додати неко мањинско мишљење. Неко трећи уоквириће чланак додатним гледиштима на тему о којој се говори. Неко ће обрадити запостављено становиште, или преформулисати претходно исказано мишљење да би било у складу са неутралном тачком гледишта. Следећа особа ће можда додати још чињеница, бројке или графиконе, или исправити правописне граматичке грешке које су се поткрале у току бројних измена.

Док се сав тај материјал додаје, било ко може да допринесе и преуреди чланак у јединственију целину. Потом, додаће се још текста; па још прераде и чланак ће се постепено развијати у коначну верзију текста.

У току овог процеса, чланак може да изгледа као прва верзија — или још горе, као насумична збирка белешки и фактоида. Уместо да се згражавамо над његовом ружноћом, требало би да се радујемо могућностима које пружа, и да имамо вере да ће се поступком уређивања претворити у бриљантну прозу. Наравно, чланак не мора да нам се свиђа; с времена на време можемо да критикујемо рад који је заиста испод сваког нивоа, осим што га једноставно преправљамо. Најважније је да се исправи, ако је то могуће. Безнадежне текстове ћемо померити на одговарајуће стране за разговор или, у случајевима када у чланку не постоји ништа што би га искупило, сместа обрисати. Овог последњег, међутим, не треба се латити олако.

О стиловима уређивања

Важи правило да различити људи имају различите „стилове“ уређивања. Неко уређује мало и тежи да допринесе новим садржајем. Неко други више воли да побољшава и значајно проширује постојеће „клице“ и чланке. Има и оних који воле да се баве лектуром (исправке граматичких грешака, појашњавањем и синтаксом), или додавањем нових повезница и премештањем страна (променом наслова да не би дошло ди брисања историје и стране са дискусијом).

На Википедији има места за све набројано.

Такође, има и различитих стилова уређивања у односу на то колико су људи слободни или колико су вољни да то буду:

  • Већина нас углавном сматра да треба да будемо храбри при уређивању страна.
  • Готово нико не мисли да треба да се посаветује са претходним аутором пре прављења измене; када би сматрали да треба тако да радимо напредовали бисмо веома споро.
  • Напротив, неки Википедијанци сматрају да уопште не треба околишати — ако уочите проблем, уместо да чекате расправу о измени за коју сматрате да је потребна, једноставно одмах измените. Расправа је крајње средство.
  • Гледиште између ова два држи да дијалог треба испоштовати, али да у исто време треба прихватити ситније измене. По овом ставу, да ли или не направити корениту измену зависи од контекста — ово се чини сасвим разумним.

На Википедији има места за све ове ставове.

Када се припремају велика брисања или замене, можда је најбоље измене предложити у расправи, да првобитни аутор не би био обесхрабрен за будуће измене. Оно што је за једну особу побољшање, за другу може бити скрнављење, а нико не воли да му се рад уништава без упозорења.

Дакле, што год да радите, покушајте да сачувате информацију. Неки од разлога за брисање дела чланка могу бити:

Неке од могућности насупрот брисању:

  • преправка текста или навођење тачног извора, уз истовремено настојање да се очува садржај
  • премештање текста у оквиру чланка или у други чланак (било нови или постојећи)
  • додавање појашњења (текст, мултимедијални саржај, фусноте итд.) за која мислите да су битне за уравнотежење чланка

Ако, по вашем мишљењу, текст просто треба поново написати или знатно изменити, слободно то и урадите. Међутим, сачувајте било који стари садржај за који сматрате да би могао бити од значаја за расправу, заједно са коментаром зашто сте направили измену, на страни за разговор. Чак иако сте обрисали нешто што је сасвим очигледно погрешно, велике су шансе да то стоји на страници зато што је неко веровао да је то истина; због тога сачувајте коментар да је текст погрешан да би сте обавестили будуће уреднике. Имајте на уму и то да ћете можда морати да браните своје ставове и поступке уколико обришете страницу - има корисника који се оштро противе било каквом брисању садржаја из Википедије.

О било којем поступку да се ради, било да сте одлучили да ревносно мењате или да се прво распитате на страни за разговор, имајте на уму да Википедија није форум за дискусију. Википедија зна да буде веома живо место, и за пројекат у целини је најбоље да своју енергију усресредимо на унапређивање чланака уместо на одбрану омиљених теорија, идеологија, религија итд. Није на одмет ни имати бонтон у виду.

Уређивање и преобликовање страна за разговор

За додатна упутства о измени и преобликовању страна за разговор, погледајте:

Такође погледајте

Pomoć pri radu

Википедија је енциклопедија слободног садржаја која се пише у сарадњи широм света на преко 200 језика. Свако може да уређује Википедију, њени чланци су слободни и отворени за измене. Чланци који следе садрже савете и информације око читања, уређивања, и учествовања у Вики заједници.

Уколико сте нов корисник и желите брзе основне информације, погледајте Добродошлицу за нове кориснике.


Помоћ

  Почетак
  Преглед Википедије
  Подешавања налога
  Википедија заједница
  Више о Википедији
  Правила, смернице и руковођења
  Комуникација
  Најчешће постављана питања
  Уређивање Википедије
  Доприноси Википедији
  Напредна уређивања
  Праћење измена
  Техничке информације
  Забава
Да бисте видели све ово на једној страници погледајте: Мапа целокупне помоћи
Трик недеље
Преусмерења

Преусмерење је једноставна страница која корисника који покуша да отвори неку страницу са погрешним називом преусмерава на прави назив. Да бисте направити пресусмерење, унестите име странице коју желите да пресумерите и кликните „Можете написати овај чланак“. Након тога укуцајте #Преусмери [[Тест]] како бисте преусмерили ту страницу на чланак Тест.

Servisne informacije

Википедија је енциклопедија слободног садржаја која се пише у сарадњи широм света на преко 200 језика. Свако може да уређује Википедију, њени чланци су слободни и отворени за измене. Чланци који следе садрже савете и информације око читања, уређивања, и учествовања у Вики заједници.

Уколико сте нов корисник и желите брзе основне информације, погледајте Добродошлицу за нове кориснике.


Помоћ

  Почетак
  Преглед Википедије
  Подешавања налога
  Википедија заједница
  Више о Википедији
  Правила, смернице и руковођења
  Комуникација
  Најчешће постављана питања
  Уређивање Википедије
  Доприноси Википедији
  Напредна уређивања
  Праћење измена
  Техничке информације
  Забава
Да бисте видели све ово на једној страници погледајте: Мапа целокупне помоћи
Трик недеље
Преусмерења

Преусмерење је једноставна страница која корисника који покуша да отвори неку страницу са погрешним називом преусмерава на прави назив. Да бисте направити пресусмерење, унестите име странице коју желите да пресумерите и кликните „Можете написати овај чланак“. Након тога укуцајте #Преусмери [[Тест]] како бисте преусмерили ту страницу на чланак Тест.

Pogled u prošlost

Шаблон:Догодило се од 6. до 13. јула, укратко


Naša vikipedijanska zajednica

Afrikaans (африкански)العربية (арапски)Български (бугарски)Беларуская (беларуски)বাংলা (бенгалски)Bosanski (бошњачки)Català (каталонски)Česká (чешки)Kaszëbsczi (кашупски)Cymraeg (велшки)Dansk (дански)Deutsch (немачки)Ελληνικά (грчки)English (енглески)Esperanto (есперанто)Español (шпански)Eesti (естонски)Euskara (баскијски)فارسی (персијски)Suomeksi (фински)Français (француски)Frysk (западнофризијски)Gaeilge (ирски)Galego (галицијски)Gujarati (гуџаратскиעברית (хебрејски)हिन्दी (хинду)Hrvatski (хрватски)Magyar (мађарски)Interlingua (интерлингва)Bahasa Indonesia (индонезијски)Ido (идотски)Íslenska (исландски)Italiano (италијански)日本語 (јапански)Bahasa Jawa (јавански)한국어 (корејски)Kurdî (курдски)Latina (латински)Lëtzebuergesch (луксембуршки)Lietuvių (литвански) – Hō-ló-oē (јужномински) – मराठी (маратијански)Bahasa Melayu (малајски)Plattdüütsch (доњесаксонски)Nederlands (холандски)Norsk (норвешки)Polska (пољски)Português (португалски)Română (румунски)Русский (руски)Simple English (једноставни енглески)Slovenščina (словеначки)Basa Sunda (судански)Svenska (шведски)தமிழ் (тамилски)తెలుగు (елегушки)ไทย (тајландски)Türkçe (турски)Tatarça (татарски)Українська (украјински)اردو (урду)Tiếng Việt (вијетнамски)Walon (валонски)繁體中文 (традиционални кинески)简体中文 (упрошћени кинески)


пуна листа језикавишејезичка координацијазапочињање Википедија на другом језику

Bratski projekti



Други језици