Мауританија

Из пројекта Википедија


Координате: 15°-27° СГ Ш, 5°-17° ЗГД

Исламска Република Мауританија
الجمهورية الإسلامية الموريتان
Застава Мауританије Грб Мауританије
Застава Грб
Мото: Honor, Fraternity, Justice
Химна: National Anthem of Mauritania
Положај Мауританије
Главни град Нуакшот
Службени језик арапски
Председник: Ели Улд Мохамед Вал
Премијер: Сиди Мохамед Улд Бубакар
Независност: Од Француске
28. новембар 1960.
Површина  
 - Укупно 1.030.700 km² (28.)
 - Вода (%) занемарљиво
Становништво  
 - 2005. 3.086.859 (129)
 - Густина 2,6/km² 
Валута Ouguiya (100 центи)
Временска зона UTC 0
Интернет домен .mr
Позивни број +222

Мауританија (арапски: موريتانيا, службено Исламска Република Мауританија, је држава у северозападној Африци. Излази на Атлантски океан на западу, граничи се са Сенегалом на југозападу, Малијем на истоку и југоистоку, Алжиром на североистоку, и на северозападу са Западном Сахаром, територијом коју је анектирао Мароко. Име долази од античког берберског краљевства Мауретаније. Главни и највећи град је Нуакшот, који се налази на атлантској обали.

[уреди] Историја

Од петог до седмог века миграција берберских племена из северне Африке је отерала Бафуре, прве становнике Мауританије и претке народа Сонинке. 1076 Алморавиди су напали и освојили Гана царство. Мауританијски тридесетогодишњи рат (1644−76) је неуспешни покушај Бербера да зауставе инвазију арапских племена које је предводило племе Бени Хасан. Потомци овог племена чине горње слојеве Мауританијског друштва.

Француска колонизација на почетку двадесетог века је донела укидање ропства и крај међуплеменских ратова. Током колонијалног доба становништво је остало номадско, али велики број црнаца чији су претци вековима раније били протерани из земље је почео да се враша на југ земље.

Мауританија је постала независна 28. новембра 1960. Председник Моктар Улд Дада је реформисао Мауританију у ауторитарну једнопартијску државу 1964. својим новим уставом. Његова Партија Мауританијског Народа је постала владајућа организација. Дада је поново изабран за председника [1966, 1971 и 1976. 1975. делимично због националистичких разлога и делимично због страха од мароканског експанионизма, Мауританија је напала и анексирала јужну трћину бивше Шпанске Сахаре (данашња Западна Сахара) 1975. променивши јој име у Тирис ал−Гарбија. 1978. пуковник Мустафа Улд Салек је извршио државни удар и уклонио председника, власт је прешла на Војни Комитет за Национални Опоравак (ЦМРН). 1979. њега је отерала друга група официра која је променила име хунте у Војни Комитет за Национални Спас(ЦМСН), чији шеф је постао пуковник Мухамед Куна Улд Хаидала. Децембра 1984. Мауја Улд Сид`Ахмед Таја је уклонио Хаидала и прогласио се шефом ЦМСН-а. Августа 2005. део Мауританијске војске , укључујући и чланове председничке гарде, је заузео главне тачке главног града Нуакшота, док је председник Улд Таја био ван земље. Улд Таја више није могао да се врати и остао је у егзилу. Нова Хунта се назвала Војни Савет за Правду и Демократију, чији вођа је пуковник Ели Улд Мохамед Вал.

[уреди] Административна подела

Мауританија је подељена у 13 региона који су подељени у 44 департмана.Региони и њихови главни градови су:

• Адрар - Атар

• Асаба - Кифа

• Бракна - Алег

• Даклет Нуадибу - Нуадибу

• Горгол - Каеди

• Гуидимака - Селибаби

• Ход Еч Чаргуи - Нема

• Ход Ел Гарби - Ајун ел Атрус

• Инчири - Акјујт

• Нуакшот (главни град)

• Тагант - Тиџикџа

• Тирис Земур - Фдерик

• Трарза - Росо

[уреди] Економија

Мауританија је тринаести произвођач гвожђа на свету које претставља 50% извоза земље. Мауританија годишње произведе 10,4 милиона тона и њене залихе су процењене на 200 милиона тона. Мауританија је постала произвођач нафте 2006. Нафтно поље је откривено у Атлантском океану и аустралијско предузеће Вудсајд је добило право на експлоатацију. Резерве овог поља су процењене на 120 милиона барила. Власти су процениле да ће у 2006. зарадити 180 милиона долара, што представља четвртину државног буџета. Мауританија је један од региона света најбогатијих рибом. Око половина становништва је још увек запослена у пољопривреди која је у паду због честих суша током 70-их и 80-их година двадесетог века.