Милошевац

Из пројекта Википедија

Милошевац је село у Србији на 44°26' северне географске ширине и 21°06' источне географске дужине. Налази се у Подунавском округу и припада Општини Велика Плана. Удаљено је око 15 километара од Смедеревске Паланке и исто толико од Велике Плане. Центар села је свега три километра удаљен од Велике Мораве и налази се на левој обали ове реке. Због велике близине највећој српској реци село носи надимак скела на Морави.

Милошевац
Miloševac

Центар Милошевца
Центар Милошевца
Опште информације
Површина 3.054 хектара
Становништво 3.620
Домаћинства 893
Поштански број 11318
Позивни тел. број 026
Регистарске таблице СД, SD
Географски положај

сгш. 44°26'
игд. 21°06'
Надморска висина 100 m

Надимак Скела на Морави
Скраћенице МШ, MŠ
Интернет страница www.milosevac.org.yu
E-Mail-адреса selo@milosevac.org.yu
Политика
Председник месне заједнице Љубиша Гмитровић
Владајућа политичка партија ДСС
Положај у Србији
Слика:Administrativna mapa srbije-milosevac.PNG

Садржај

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Милошевца.

[уреди] Географија

[уреди] Положај

Милошевац се налази у Доњем Поморављу, које се још назива и Смедеревско Поморавље. Доње Поморавље се простире од ушћа Јасенице у Велику Мораву на југу до ушћа Мораве у Дунав на северу. Јужно од Милошевца на неких 15 километара налази се Велика Плана, западно на такође 15 километара Смедеревска Паланка и северно на 40 километара налазе се Смедерево и Пожаревац. Источно од Милошевца тече река Велика Морава правцем југ-север. Од Велике Плане до Смедерева са размаком око 2-3 километара изграђена су следећа села: Велико Орашје, Крњево, Трновче, Милошевац, Лозовик, Сараорци, Лугавчина, Осипаоница, Скобаљ, Мала Крсна, Браново и Радинац. Сва ова села имају до пет хиљада становника и леже на такозваном Цариградском друму (Београд - Ниш - Цариград). То је тип груписаних, ушораних друмских села. Западно од Милошевца правцем север-југ простире се тзв. брдска греда као огранак (подножје) Шумадијских планина, а источно, преко Мораве, се простире брдска греда правцем север-југ од Свилајнца до Пожаревца као подножје (огранак) Хомољских планина.

Дужина Доњег Поморавља од Велике Плане до Смедерева износи око 50, а ширина од Велике Мораве до шумадијске брдске греде у просеку око 10 километара. Ширина се повећава у првцу севера, ка Смедереву. Милошевац лежи на половини те ширине Поморавља (3-4 километара до Велике Мораве, 3-4 километара до брда). На западу од Милошевца налази се Цариградски друм (Велика Плана - Смедерево), железничка пруга (Велика Плана - Мала Крсна) и аутопут (Ниш - Београд). Милошевац је од Београда удаљен око 80, од Ниша 180, и од Крагујевца 70 километара.

Атар села Милошевац се на северу граничи са Лозовиком, на западу са Голобоком и Крњевом, са јужне стране су Трновче и Велико Орашје, док се преко Мораве налази Општина Жабари.

[уреди] Клима

Клима Милошевца припада прелазу из континенталне у умерено континенталну, што значи да се познају и сва четири годишња доба. Током зиме, а неретко и у јесен, честа појава је изразито јак југоисточни ветар звани Кошава, који дува из предела Африке, преко Средоземља и простора централне Србије према Панонској низији. Дужина трајања Кошаве је углавном три до седам дана. Зимске температуре се најчешће крећу између -5°C и +2°C. Са друге стране лета су веома топла и жива у термометру неретко иде и преко четрдесетог потеока Целзијусове скале.

[уреди] Демографија

По овој записаној евиденцији у Милошевцу има 893 домаћинства и 3.620 становника. Постоји 128 презимена. Велика већина житеља Милошевца су Срби, православне хришћанске вероисповести. У 2000. години умрло је око 50 особа или 1,63%, а рођено је 36 деце или 1,07%. Овом броју становника треба додати и 270 деце смештене код породица у организацији Центра за породични смештај деце Рада Ђулић Младеновић-Црна.

Та деца су становници Милошевца од своје прве до двадесете године и више, односно до завршетка заната или школе када одлазе у своје општине на запослење, а нека остају овде.

Има доста Милошевчана који су становници Смедеревске Паланке, Велике Плане, Смедерева, Пожаревца, Крагујевца, Београда и шире. По завршетку свог радног века одјављују се из тих места и поново постају становници Милошевца. Милошевац има три богатства: Људе, земљу и створена материјална богатства. Када кажемо да је човек највеће богатство мислимо на њгово физичко и психичко здравље и његове радне навике. Поморавље је српски Мисир. Када се удруже човечији рад и плодност земље ето задовољства и богатства.

Материјална добра су саграђене грађевинe за све намене. Када мало дубље загледамо занимања Милошевчана у фамилијарним и породичним списковима видимо прво богатство професија и занимања која се протежу од пољопривредника до академика и генерала. Али тај поглед на занимања носиоца домаћинстава не даје потпуну слику занимања. Има доста породица у којима има пољопривредника, електричара, машин-бравара, ауто-механичара, пекара, сточара, зидара, просветних радника, пензионера, возача, механичара итд. Лепеза занимања у оквиру једне породице и Милошевца као целине прилично је разграната и разноврсна.

Своје слободно време Милошевчани проводе у посетама родбини и пријатељима, на славама, свадбама, прославама, рођенданима, фудбалским утакмицама, у шах-кулбу, биоскопу, библиотеци (школска, центрова и месна библиотека), гледању ТВ филмова и дгугих ТВ емисија, читању штампе итд. Има једна лепа навика Милошевчана, нарочито оних вредних пољопривредника, да се скупе у групама код споменика, паркића, посластичарници и продискутују о орању, копању, семену, сетви, ђубривима, берби, ценама и другим пољопривредним радовима.

Поред породичних слава Милошевчани масовнo славе Ђурђевдан 6. маја и Малу госпојину 21. септембра. Тих дана је село препуно гостију.

Светог Николу слави 296, Светог Луку 16, Светог Јоакима 18, Светог Петра 9, Свете Врачи 46, Свету Ђурђицу 120, Светог Алимпија 98, Светог Илију 4, Светог Симеона 14, Свету Петку 5, Светог Аранђела 8, Светог Јована 25, Светог Игњата 8, Свету Госпојину 8, Светог Стефана 1 породица.

[уреди] Црква

У центру села налази се црква Рођења Пресвете Богородице која датира још из 1870. године. У месној цркви ради актуелни свештеник протонамесник Драгиша Никодијевић. Црква има своју Црквену општину и по благослову епископа браничевскога др Игнатија парохијски лист Православни пастир који има за циљ да верски, духовно и морално подигне и обнови образовање мештана. Излази три пута месечно, а главни и одговорни уредник уз уређивачки одбор је поменути свештеник. При Црквеном одбору оформљен је Хор који је имао запажене наступе. Већ више година при Црквеној Општини постоји и ради драмска секција чији је оснивач милошевачки парох Драгиша Никодијевић који је уједно режисер и сценограф док текстове пише студент Надица Станојевић. Секција је приредила доста драмских представа - Свети Сава принц небески, Исус Христос цар небески, Од Мрака до Светлости и неколико духовних академија: божићних, светосавских, васкрешњих и видовданских. Обележили су јубилеје 800 година манастира Хиландар и 2000 година хришћанства.

[уреди] Школа

Основна школа Академик Радомир Лукић добила је ово име у 2000. години, а до тада се звала ОШ Бранко Радичевић. У школској 2000/2001. години школа има од I до VIII разреда 590 ученика, 39 наставника, једног секретара, шефа рачуноводства, благајника и 13 помоћних радника. Директор школе је Живорад Илић, а помоћник Срђан Симеоновић. У 2000. години школа је изменила свој лик. Добила је нов кров, прозоре, врата, паркет, ђачке столове, табле, ламперију, спомен-бисту Радомира Лукића и бетонску ограду између црквене порте и школског дворишта.

Школа обавља своју законску и педагошку образовано-васпитну функцију. Има добро вођен свој летопис и монографију са подацима до школске 1979/1980. године. У оквиру школе ради ђачка кухиња са свим потребним сваременим инвентаром. У школској згради у центру држи се настава за ученике од V до VIII разреда у две смене. У другој згради држи се настава за ученике од I до IV разреда такође у две смене, а у школској згради у Трновчу држи се настава за ученике од I до IV разреда у једној смени. Због близине трновачки ученици од V до VIII разреда похађају наставу у Милошевцу.

Данас у школи има 566 ученика од I до VIII разреда разврстаних у 21 одељење. Наставу држи 5 учитеља, 15 наставника разредне наставе, 18 наставника предметне наставе и један професор. 1965/1966. године школа је имала близу 1.200 ученика.

[уреди] Забавиште

У забавишту раде две васпитачице и један васпитач са седамдесеторо деце. Обданиште је у саставу забавишта у Великој Плани.

[уреди] Центар за породични смештај деце

Центар за породични смештај деце Рада Ђулић Младеновић-Црна тренутно има 270 штићеника. Социјалну, педагошку, психолошку и сваку другу бригу о њима воде директор центра, један психолог, један педагог и три социјална радника. Они су размештени по породицама. Општине плаћају хранитељима за негу те деце. Педагошки, психолошки и социјални надзор и помоћ хранитељима пружају психолог, педагог и три социјална радника. Актуелни директор центра је Војислав Павловић, који је и сам некада био штићеник дома. Данас Центар изгледа овако: или 69 деце од 1 до 5 година, у забавишту има 17, 57 ученика од I до IV разреда, 59 ученика од V до VIII разреда, 29 ученика у специјалним одељењима од I до IV разреда и 29 ученика у специјалним одељењима од V до VIII разреда, 8 ученика по средњим школама, 2 студента биших школа све то у 125 хранитељска породице.

Старија зграда је подигнута 1963. године, а новија 1980. године, У новијој згради је библиотека са врло великим бројем књига и две сале за потребе рада се хранитељима и децом.

[уреди] Спорт

[уреди] Фудбал

Фудбалске утакмице у Милошевцу увек су биле изузетно популарне. Формирањем фудбалског клуба "Слога" 1932. године фудбал почиње да се игра на пољанама у свим милошевачким малама. Толико је било фудбалера да за све није било места у "Слоги", па из тих разлога 1936. године трговац Светислав Ђурић са оцем Владом у Табачини формира још једну фудбалску екипу коју звог превелике борбености у почетку прозваше "Стршљенови", а касније ФК "Србија". Предстедник ФК "Србија" био је Пaвле Стојановић Миџа. Љути ривали били су им фудбалери "Слоге" за које је играо у то време најбољи играч у селу Миодраг Радојковић-Лаца. На кратко време постојао је и трећи клуб у Милошевцу формирао га је кафеџија Драгослав Богдановоћ-Госа и Петар Атанасковић-Шваба у Богданској мали и назвали га "Славија". "Славија" се расформирала 1943. године тако што су сви играчи из Богданске мале и из Табачине прешли у "Слогу" која је ипак била први тим у селу.

Данас се ФК "Слога" такмичи са клубовима Моморавског и Подунавског округа. Издржава се од продатих улазница, томболе, добровољних прилога и донатора. Председник клуба је Ратибор Пауновић. Мајка познатог фудбалског тренера Љубише Тумбаковића је из породице Радуловића у Милошевцу.

[уреди] Шах

Шаховска игра има веома дугу традицију у Милошевцу, а по неким подацима љубав према шаху стара је и читав век. И док је у предратном периоду, ипак то била забава ретких појединаца који су имали могућности да путују или се школују у градовима после Другог светског рата, са општим развојем друштва и таласом младих, школованих људи, шах бележи невероватни процват популарности и постаје после фудбала најмасофнија игра у селу. НА разним пригодним такмичењима Милошевчани доказују да међу сеоским екипама немају конкуренте и да чак могу да се равноправно носе са много искуснијим градским шахистима. Мика Миловановић, Дила Станковић, Бора Пашић су само неки од предводника тог таласа које веома успешно замењују новије генерације данас носиоци шаховског клуба "Слога".

Шездесетих година шахисти добијају своју просторију, шаховске столове и гарнитуре, касније и шаховске часовнике. Са великим полетом и ентузијазмом млади просветни радници: Мика Миловановић, Слободан Митић, Милорад Јовичић и Радивоје Ђорђевић преносе стечено шаховско знање на своје ученике кроза акцију "шах у школе" одакле се ствара велика база играча, те формирање клуба бива неминовно.

Током 1975. године група шаховских заљубљеника на челу са шаховским педагогом Драганом Станговићем успева да оформи клуб, обезбеди клупске просторије, у почетку у Дому културе, касније у Месниј заједници и укључи га у званично такмичење-лигу Подунавско-браничевског округа, где се већ годинама са више или мање успеха такмичи. Клуб је регистрован код Министарства за спорт, код ШСС и у ШС Подунавског региона, а у Скупштини клуба су Драган Станковић, Горан Јелић и Првослав Добрић.

Данас шах клуб "Слога" има педесетак чланова и двадесетак регистрованих играча који чине окосницу екипе.

Највећи успеси клуба до сада су прво место на општинском купу Велике Плане 1984. године, те друго место на регионалном купу у Кучеву исте године.

У Милошевцу живе и раде два међународна фиде-мајстора шаха: Станковић Драган-Зука и Обрадовић Блажимир-Блажа. Они су организатори шаховских турнира у месту и учитељи другим шаховским заљубљеницима.

[уреди] Кошарка

Кошаркашки клуб, један од млађих спортских клубова формиран је пре скоро три деценије, 1980. година на иницијативу групе младих заљубљеника у овај спорт, а уз несебичну помоћ покојног Драгољуба Јовановића-Циге, председника клуба и главног организатора рада клуба. Кошаркашки клуб се такмичио у Српским лигама са реномираним градским екипама као што су биле Смедеревска Паланка, Свилајнац, Ћуприја, Рача, Младеновац, Смедерево, Пожаревац, Крагујевац, Костолац и друге. На жалост, клуб се није дуго могао одржати те се гаси 1987. године, а мештанима остају успомене на узбудљиве утакмице одигране на кошаркашком терену поред фудбалског игралиша у Милошевцу.

[уреди] Стони тенис

Стонотениски клуб је основан 1982. године и такмичио се у Српској лиги десетак година са променљивим успехом. Данас је стони тенис у Милошевцу, као рекреација, врло популаран спорт.

[уреди] Знамените личности

[уреди] Референце

  • Војислав Обрадовић, Милошевац: 1476-2000: монографија, ОШ "Радомир Лукић", 2001.


Координате: 44° 26' сгш, 21° 06' игд