Церска битка 1941.

Из пројекта Википедија

Церска битка се одиграла 10. октобра 1941. године после обустављања четничког напада на Шабац. Немци су спремили казнену експедицију на Мачву и Подриње због устанка у том крају. Општи немачки противнапад је започео 26. септембра 1941. године. Четничке снаге су из Мачве одступиле пред борбом и на падинама Цера заузели одбрамбене положаје од Лешнице па преко манастира Петковице, манастира Радовашнице, села Милошевац, до пута Шабац - Текериш. Немци су наступили у три правца: једна је колона напредовала у правцу Лешнице, друга средином у правцу манастира Радовашница и трећа колона у правцу Текериша. Иза њихових тенкова и борних кола кретало се неколико стројева пешадије, који су претресали сваки жбун.

[уреди] Битка

Главни напад Немаца уследио је у правцу манастира Радовашнице, где се на положају налазио капетан Драгослав Рачић. Истурене предстраже и осматрачнице приметиле су приближавање непријатеља, о чему је Драгослав Рачић био обавештен. Он је наредио да се борци уздрже од преурањеног отварања ватре. Знак за отварање ватре даће он лично избацивањем црвене ракете.

Четнички су положаји били добро припремљени и са великим нестрпљењем се очекивао наступ Немаца. Непосредно пред појаву немачких тенкова, код манастирског рибњака, постављено је на путу неколико нагазних мина од стране командира аутоматске чете Боре Теодоровића, уз помоћ поднаредника Ашковића и Душана Трбојевића. Први тенк је активирао мину која му је разнела гусенице, па је био онеспособљен за даље кретање и запречио иначе узан пут према манастиру. После експлозије Немци су отворили ватру из тенкова и осталих оруђа и правцу четника. Пошто су четници имали добре заклоне од букових стабала, нису им узвраћали ватром све док им се немачка пешадија, кроз манастирски воћњак и виноград, са неколико стрељачких стројева, није приближила на 100 метара.

На знак команданта капетана Драгослава Рачића црвеном ракетом за напад, отворена је жестока ватра из свих четничких оруђа на Немце са блиског одстојања. Немци су падали као снопље са узвицима: "Мајн фатер"! Мајн мутер!" У тој борби су Немци имали око стотину мртвих и рањених. Сељаци су потом били натерани да мртве немачке војнике запрежним колима превозе у Шабац. Четници су први напад Немаца одбили уз њихове велике губитке.

Немачки авиони су надлетали изнад Цера и митраљирали четничке положаје. Немци су затим напали четничко десно и лево крило, где су такође претрпили знатне губитке. Било је и губитака и са четничке стране на оба крила. У тим борбама се нарочито истакао резервни потпуковник Дабић, који је Немце напао са бока и тиме омогућио осталим четничким јединицама повлачење са простора Милошевац - Текериш. Немачка моторизација успела је да се пробије на правцу Лешнице, а исто тако на правцу Милошевац - Текериш.

Четничке снаге на простору манастира Радовашнице морале су се повући преко Цера да не би дочекали појаву Немаца са леђа. Озлојеђени због тешких губитака. Немци су по упаду запалили конак и сам манастир, а околне зграде сравнили са земљом. Командат Драгослав Рачић је потом издао наређење да се све четничке јединице пребаце у долину реке Јадар.

[уреди] Види још


[уреди] Литература

• Душан Трбојевић, Церско - мајевичка група корпус пуковника Драгослав Рачић, стр. 35 - 38.