Сребреница

Из пројекта Википедија

Сребреница
Srebrenica
Грб општине
Положај у Републици Српској (БиХ)
Општи подаци
Ентитет Република Српска
Површина 527 km²
Становништво
- по процјени

?
- по попису (1991) 36.666
Насеља 81
Положај 44°06′СГШ 19°17′ИГД
Позивни број +387 53
Временска зона CET (UTC+1)
CEST (UTC+2)
Званична страница www.srebrenica-opstina.org
Политика
Начелник Абдурахман Малкић (СДА) [1]

Сребреница је град и општина у источном делу Републике Српске, БиХ.

Садржај

[уреди] Историја

[уреди] Средњи век

Сревреница се спомиње од друге половине 14. века као важно рударско место[1], које је добило име по рудницима сребра[1]. У средњем веку је променило разне више господара док није потпала под Турке у 16. веку[1].

[уреди] Модерно доба

[уреди] Босански рат

Током Босанског рата Сребреница је више пута прелазила „из руке у руку“. Испрва лојална Сарајеву, 19. априла 1992 становништво је предало оружје и доспело под контролу Републике Српске[2]. У мају је опет преузимају снаге босанских муслимана и контролишу до 1995 изводећу константно диверзантска дејства ка положајима ВРС и цивилном становништву околних села.[тражи се извор] Као одговор на те бројне инциденте и низ злочина Војска Републике Српске 1993 покренула офанзиву која је заустављена под притиском међународне заједнице и проглашењем Сребренице резолуцијом 824 Савета безбедности Уједињених нација од 6. маја 1993. године демилитаризованом зоном под заштитом УН.. Користећи присуство UNPROFOR-а и заштиту зоне снаге под командом Насера Орића су наставиле са сталним диверзантским нападима који су за резултат имали бројне жртве међу српским цивилима и војницима.[тражи се извор]

[уреди] Становништво

Прије Другог свјетског рата, по попису становништва из 1931. године, сребренички срез (обухватао данашње општине Сребреница и Братунац) имао је српску већину од 50,5%.

По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Сребреница имала је 36.666 становника, распоређених у 81 насељу.

Национални састав:

Национални састав 1981. године, био је сљедећи:

Национални састав 1971. године, био је сљедећи:

укупно: 33.357

Послије потписивања Дејтонског споразума, општина Сребреница у цјелини, ушла је у састав Републике Српске.

Град Сребреница, 1991.

укупно: 5.746

[уреди] Насељена мјеста

Бабуљице, Бајрамовићи, Беширевићи, Блажијевићи, Бостаховине, Божићи, Браковци, Брезовице, Брежани, Бучиновићи, Бучје, Бујаковићи, Црвица, Чичевци, Димнићи, Добрак, Доњи Поточари, Фојхар, Гај, Гладовићи, Гођевићи, Горњи Поточари, Гостиљ, Калиманићи, Карачићи, Клотијевац, Костоломци, Крњићи, Крушев До, Кутузеро, Лијешће, Ликари, Липовац, Лука, Љесковик, Мала Даљегошта, Међе, Михољевине, Милачевићи, Моћевићи, Ногачевићи, Обади, Опетци, Ораховица, Осатица, Осмаче, Осредак, Пале, Палеж, Пећи, Пећишта, Петрича, Подгај, Подосоје, Подравно, Постоље, Познановићи, Прибидоли, Прибојевићи, Прохићи, Пусмулићи, Радошевићи, Радовчићи, Рађеновићи, Ратковићи, Сасе, Скелани, Скендеровићи, Слатина, Сребреница, Староглавице, Сућеска, Сулице, Шубин, Токољак, Топлица, Урисићи, Велика Даљегошта, Виогор, Жабоквица и Жедањско.

[уреди] Географија

Сребреница

Сребреница
Положај Сребренице у РС

Оштина Сребреница је подељена на следеће месне заједнице:

[уреди] Види још

[уреди] Референце

  1. ^ 1,0 1,1 1,2 Opća enciklopedija, „Srebrenica“
  2. ^ "Srebrenica story" A journey through evidence and documents

[уреди] Спољње везе


 
Административна подела Босне и Херцеговине
Застава Босне и Херцеговине