Општина Кула
Из пројекта Википедија
Општина Кула је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Западно-бачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 481 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 45404 ha, а на шумску 279 ha).
| Општина Кула | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Површина (2004.) Пољ. површина ¹ Шуме |
481 km² 45404 ha 279 ha |
| Становништво (2002.) | 48353 становника |
| Природни прираштај (2004.) | -4,5 ‰ |
| Број насеља | 7 |
| Положај | |
| Административна јединица | АП Војводина |
| Округ | Западно-бачки округ |
| Седиште општине | Кула |
| Остало | |
| Дужина путева (2004.) | 138 km |
| Број запослених становника (2004.) | 10592 |
| Број основних школа (2003/2004) Број ученика |
8 4351 |
| Број средњих школа (2003/2004) Број ученика |
4 2465 |
| подаци су преузети са сајта републичког завода за статистику Републике Србије ¹ друштвена и индивидуална пољопривредна газдинства |
|
Центар општине је град Кула. Општина Кула се састоји од 7 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 48353 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -4,5‰, а број запослених у општини износи 10592 људи. У општини се налази 8 основних и 4 средњих школа.
Садржај |
[уреди] Географија
Општина Кула истиче се средишњим положајем у Бачкој регионалној јединици. Међуфункционална спона и фактор окупљања своје територије је град Кула. Иако је у својој општини ексцентрично положена, по својим вишеструким функцијама Кула има централно значење. Тако изражени функционални централитет сем Врбаса и Сомбора нема ни једно насеље каналске зоне. Специфичност саобраћајно-географског положаја Кулске територије наглашена је моментом транзитно-чворишне деконцентрације на шире подручје Великог Канала, због чега је и Црвенка могла преузети део транзитно-чворишних функција. У том смислу Црвенка се појављује као секундарна поларизацијска тачка која према себи привлачи део Кулске територије и има одговарајућу улогу у функционалној регионализацији. С релативно комплекснијим регионалним учинцима.
[уреди] Рељеф
Рељефна једноличност овог подручја је привидна, јер при детаљнијем проматрању долазе до изражаја одређени контрасти, најизразитији у појави и распрострањености повишене лесне заравни (лесног платоа), која у односу на нижу лесну терасу оставља утисак повишеног и засеченог рељефног блока. И један и други рељефни елеменат истичу се тлима високог бонитета што се одражава у појму аграрне вредности ових крајева.
[уреди] Клима
Климатска континенталност одражава се негативним јануарским и високим јулским температурама. За годишњи ток температура је упадљиво да се екстреми не подударају с летњим и зимским солстицијем, али с изузецима од ове претежне правилности.
[уреди] Насељена места
- Кула
- Крушчић
- Липар
- Нова Црвенка
- Руски Крстур
- Сивац
- Црвенка
[уреди] Демографија
Насеља са већинским српским становништвом су Липар, Нова Црвенка, Сивац и Црвенка. Кула има релаативну српску већину, Крушчић релативну црногорску. Руски Крстур има русинску већину.
Демографска кретања становништва показују позитивне износе механичког кретања броја становника општине у целини. Позитивна кретања показују и два водећа насеља општине - Кула и Црвенка. Остала насеља исказују наизменично осцилаторне тенденце с негативним вредностима у последњем пописном цензусу.
Хетерогеност и измешаност битна је карактеристика националног састава овог краја. Најбројније је српско становништво, а од националности најзаступљенији су Мађари. Црногорци су најзначајнија имиграциона компонента. Етнички спецификум краја су Русини са својом занимљивом и богатом културном баштином.
Национални састав општине Кула према попису из 2002. године:
- Срби (52,01%)
- Црногорци (16,34%)
- Русини (11,16%)
- Мађари (8,44%)
- Украјинци (3%)
- Хрвати (1,66%)
- Југословени (1,53%)
[уреди] Привреда
У привредним функцијама основно значење имају индустрија и пољопривреда. Индустрија са својим капацитетима и производњом далеко прелази општинске оквире. Неке индустријске гране попримају по важности и врсти производње државне релације, а неке се појављују и на страном тржишту са својим квалитетним производима. Индустрију у целини карактерише правилан избор производне оријентације и динамичан развој. У просторном распореду, поред агломеративних, долазе до изражаја и дисперзне тенденције.
У слици аграрног пејзажа долазе до изражаја друштвени поседи. Визуелно наглашени великим пространством и индивидуални поседи с правилном краћом и ужом пацелацијом. Бројчану превласт имају ливаде, а остале категорије тла одраз су еколошке средине рељефних елемената. Иако је водеће насеље Кула положено на источној периферији општинске територије, распоред насеља у целини одражава готово изотелно растојање. На додиру двају рељефних елемената простиру се Кула Црвенка и Сивац. Руски Крстур је најзначајније насеље лесне терасе на којој се налази и Крушчић. На лесној заравни налазе се свега два насеља општине - Липар и Нова Црвенка. Кула и Црвенка као водећа насеља сврстана су у категорију градских насеља с градским проспектима и реконструисаним централним деловима. И у осталим насељима наилазимо у централним деловима на елементе градске архитектуре. Распрострањење и вертикалне линије архитектонских објеката су пропорционалне с величином и значењем насеља.
[уреди] Литература
- Кулска комуна, Економска политика - Београд)
- Кула, „Пословни монитор“, мај 1994.
- Монографија фабрике „Слобода“, Јеж, Београд, 1970.
- Каталог Кула, 1973.
- Војводина - знаменитости и лепоте, књижевне новине, Београд, 1968.
- Франц Бланц - Kula und seine deutschen, Волфлфганг Хен, Штутгарт, 1976.
- Општина Кула - Географска монографија, Кула - Нови Сад, 1982. (стр. 268, 269) Др Јосип Плеше, проф. универзитета.
[уреди] Спољашње везе
| Западнобачки округ |
|---|

