Светлећа диода

Из пројекта Википедија

Црвена, плава и зелена светлећа диода
Црвена, плава и зелена светлећа диода

LED диода, односно светлећа диода (енг. LED; Light-emiting diode) је посебна врста полупроводничке диоде која емитује светлост када је пропусно поларисана, тј. када кроз њу тече струја. Фотони светла се емитује приликом рекомбинације пара електрон-шупљина. Такво својство имају полуводоници, галијум-фосфид (GaP), галијум-арсенид (GaAs), галијум-нитрид (GaN), галијум-арсенид-фосфид (GaAsP), цинк-селенид (ZnSe), дијамант (C), алуминијум-нитрид (AlN), сафир (Al2O3), силицијум-карбид (SiC), итд. 1955. године, Рубин Браунстин из Америчке радио корпорације први је дао извештаје о инфрацрвеној емисији светлости галијум-арсенида (GaAs). Научници Тексас инструментса, Боб Бајард и Гари Питман, 1961. године открили су да галијум-арсенид пушта светло када има електричне струје, након чега су дали патент на инфрацрвену диоду. Ник Холоњак Јуниор из Џенерал електрика први је пронашао видљиви спектар светлеће диоде. Боја емитованог светла зависи од врсте половодоника, као и од примеса у њему, и варира од инфрацрвеног до ултраљубичастог спектра.