Жирафа
Из пројекта Википедија
| Жирафа | ||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Таксономија | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
|
||||||||||||||
| Giraffa camelopardalis Linnaeus, 1758 |
||||||||||||||
|
|
||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||
|
|
Жирафа (лат: Giraffa camelopardalis) је афрички сисар из реда папкара, највиши од свих копнених животиња. Mужјаци могу бити високи од 4.5 до 5.5 метара и тежити до 1,360 килограма. Рекордна тежина једног мужјака је износила приближно 2,000 kg, а висина 5.87 m.[1] Генерално, мужјаци су крупнији од женки, које су од мужјака ниже 70-100 cm.
Жирафе су сродству са јеленима и стоком, али су груписане у засебну фамилију, фамилију жирафида (Giraffidae) у коју још спада њихов најближи рођак, окапи. Жирафе живе на простору од Чада до Јужне Африке.
Садржај |
[уреди] Назив
Име камелопардалис је изведено из рано римског назива, где сједињује речи камиле и леопарда. Реч "жирафа" вероватно потиче од арапске речи الزرافة (ziraafa или zurapha), што значи "скуп, сакупљање" (животиња), или само "висок". Ова реч је ушла у енглески у 16. веку преко италијанске речи giraffa.
[уреди] Физичке особине
Оба пола имају рогове, мада су рогови код женки мањи. Рогови су заправо коштани израштаји лобање, покривени кожом и длаком, дуги до 13,5 cm. Код мужјака, калцијум се таложи на костима лобање током целог живота правећи нове израштаје. Рогови расту, пре свега, на челу, око очију и на носној кости, па глава током година постаје све крупнија и тежа. Очи жирафе су крупне и смеђе, заштићене дугим и црним трепавицама.
Жирафе поседују тачке које прекривају цело тело, осим доње делове њихових стомака. Не постоје две жирафе са истим распоредом шара на телу. То је као случај са човеком или зебрама; не постоје два човека са истим отиском прстију или две зебре са истим шарама. Жирафе имају дугачке и снажне вратове, прекривене гривом коју чине кратке и оштре длаке. Врат чини само седам пршљенова, као и код других сисара, али они код одраслих јединки могу да буду широки и до 28 cm. Тако врат може да достигне и два метра. Ове животиње такође имају незнатно издуженије предње ноге, око 10% дуже него њихове стражње ноге.
Имају веома дугачак и лепљив језик. Језик жирафе је дуг до 45 cm и прекривен густом пљувачком. Када једе, животиња га увија око лишћа и грања и повлачи га надоле. Користи га и за влажење и чишћење очију.
Да би се крв пумпала све до главе и доводила кисеоник до мозга, потребно је и посебно срце које је код жирафе дугачко 60 cm, тешко више од 11 kg (25 пута веће од човековог), и пумпа 60 до 75 литара крви у минуту. И крвни притисак двоструко је већи него код човека. Захваљујући једном веома истанчном крвном систему жирафе не падну у несвест кад нагло подигну главу јер им се крв сјури у главу и обратно. То је због система залистака који подешавају артеријски и венски крвоток, као и због зидова крвних судова који натапају мозак који су веома растегљиви.
[уреди] Социјални живот и репродукција
Женке жирафа се удружују у групу од дванаест или више јединки, повремено укључујући и неколико младих мужјака. Мужјаци живе у такозваним "младожењачким" стадима, док старији мужјаци често воде усамљени живот. Мужјак жирафе одређује плодност женке окушавањем њеног урина, да би одредили да ли је она "у терању".
И жирафама, као и другим биљоједима, размножавање се заснива на харемском начину живота: обично се главни мужјак пари с читавом групом женки како оне, једна по једна, улазе у "терање". Приступ женкама је могућ само ако постоји хијерархија, а она се постепено ствара још од младих дана да би, када дође време, била утврђена "некингом": реч је о "мачевању" снажним вратовима. Супарници постављени један наспрам другог почињу да њишу дугачким вратовима укрштајући их вијугавим покретима. Ударци се изводе благо, а сурове борбе су ретке. Обично побеђује онај који има дужи врат и тежу лобању, значи старији.
Трудноћа код жирафа траје између 14 и 15 месеци, после чега се рађа једно младунче. Женка се усправљено порађа и ембрионска кеса обично пуца када беба падне на земљу. Новорођена жирафа је отприлике 1.8 m висока. У року од неколико сати после рођења, младунче је већ способно да трчкара около. Оно тада постаје лак плен хијенама, лавовима, леопардима и афричким дивљим псима. Смртност малих жирафа је велика - до 70% у првој години живота. Само 25 од 50% младих жирафа достигне зрелост.
Животни век жирафа је између 20 и 25 година у дивљини, а 28 година у заточеништву.
[уреди] Понашање
Жирафа се храни лишћем и грањем дрвета мимозе и акације. Она може да поједе 63 kg лишћа и гранчица и попије око 30 литара воде дневно. Ретко пије воду, али да би то извела мора да се бави акробатиком: прво мора да размакне предње ноге највише што може, а често и да их савије у коленима.
Жирафин корак је елегантан, док може да прилично брзо да трчи. Одрасла жирафа се брани шутирањем ногу великом силином. Један једини ударац копитом може да смрска лобању лава, или му поломи кичму.
Жирафа током дана проведе склупчана само два-три сата дневно. Она за сан издвоји веома мало времена - од 10 минута до највише пола сата за један дан. То је најкраће време проведено у спавању од свих сисара.
Верује се да су жирафе скоро потпуно неме. Ипак, иако генерално тихе и нечујне, могле су се чути како грокћу, фркћу и мучу.
[уреди] Подврсте
Данас већина зоолога жирафе дели на девет подврста према посебним шарама и бојама крзна, иако постоје многи прелазни тонови.
- Мрежаста или сомалијска жирафа (G.c. reticulata) - са многугаоним, живахним шарама, уоквиреним белим линијама. Боја шара је често тамно наранџаста и црвена, покривајући и ноге. Распрострањеност: североисточна Кенија, Етиопија и Сомалија.
- Анголска или чађава жирафа (G.c. angolensis) - Распрострањеност: Ангола, Замбија.
- Жирафа из Кардофана (G.c. antiquorum) - има мање, више неправилне шаре чоколадне боје, са жутим линијама. Распрострањеност: источни и југоисточни Судан.
- Масаи жирафа (G.c. tippelskirchi) - има зупчасте, листолике шаре, тамно браон боје на жутој подлози. Распрострањеност: централна и јужна Кенија, Танзанија.
- Нубијска жирафа (G.c. camelopardalis) - има велике, четвороугаоне шаре боје кестена на белој подлози, без шара на унутрашњим деловима ногу. Распрострањеност: источни Судан и североиточни Конго.
- Ротшилдова или жирафа из Уганде (G.c. rothschildi) - има тамне, браон, замрљане, правоугаоне шаре, са лоше оцртаним крем линијама. Распрострањеност: Уганда и северно-централна Кенија.
- Јужноафричка жирафа (G.c. giraffa) - има заобљене шаре, понеке са звездоликим израштајима на светлој позадини које се протежу до копита. Распрострањеност: Јужноафричка Република, Намибија, Боцвана, Зимбабве и Мозамбик.
- Жирафа из Торникрофта (G.c. thornicrofti) - има звездолике или листолике шаре. Распрострањеност: источна Замбија.
- Нигеријска или западноафричка жирафа (G.c. peralta) - има бројне, жуто-црвене шаре. Распрострањеност: Нигер, Камерун.
[уреди] Референце
- ^ San Diego Zoo giraffe fact sheet Retrieved 14 August 2006.

