Офанзива Керенског
Из пројекта Википедија
| Офанзива Керенског | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Првог светског рата | |||||||||||||
Операције на источном фронту 1917. |
|||||||||||||
|
|||||||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||||||
Аустро-Угарска |
|||||||||||||
| Заповедници | |||||||||||||
| Алексеј Брусилов | фон Ботмер | ||||||||||||
| Јачина | |||||||||||||
| XI,VII,VIII армија | јужна немачка армија и VII и III аустријска армија | ||||||||||||
| Губици | |||||||||||||
| 400.000 | ? | ||||||||||||
| {{{подаци}}} | |||||||||||||
Офанзива Керенског или Јулска офанзива или Галицијска офанзива је била задња руска офанзива у Првом светском рату. Одиграла се у јулу 1917.
Садржај |
[уреди] Увод
Министар рата Привремене руске владе Александар Керенски одлучио је да подузме офанзиву у јулу 1917. Таква одлука је дошла у јако лоше време. Након Фебруарске револуције у Русији је постојало јако расположење за миром, посебно унутар армије, чија се бојева готовост битно смањивала највише захваљујући револуционарним агитаторима и смањивањем ауторитета официрског кадра.
[уреди] Смањење дисциплине у руској војсци
После царове абдикације дисциплина се битно смањивала унутар руске војске . Привремена влада је декретом значајно ослабила официрску моћ и дала је права војничким комитетима. Један од значајних фактора смањења дисциплине унутар војске је и укидање смртне казне, а и присуство револуционарних агитатора, првенствено бољшевичких агитатора, који су ширили дефетистичку пропаганду. Побуне у јединицама на фронту постале су редовна појава, а официри су редовно били претучени или чак убијани. Политика нове привремене владе је била више усмерена на испуњење руских обавеза према савезницима, а мање на борбу да се победи, тако да је војска била слабо мотивисана да ратује.
Ипак, Керенски се надао да ће значајном победом на фронту подићи популарност своје владе и на тај начин повратити војнички морал. Надао се да ће победом ојачати слабу привремену владу и доказати ефикасност "најдемократскије војске на свету", како је сам описивао руску војску.
[уреди] Офанзива
Офанзива је започела руским нападом на аустро-угарску војску у Галицији 1. јула 1917. Напад је био усмерен према Лавову. Операције су укључивале 11., 7. и 8. руску армију. Аустро-Угарска војска је у Галицији располагала са аустро-немачком јужном армијом под командом генерала фон Ботмера и 7. и 3. аустријску армију.
После почетнога успеха офанзива је заустављена, јер су се руски војници побунили и одбили да се боре. Офанзива је пропала 16. јула. Аустријске и немачке снаге су извршиле контранапад 18. јула суочавајући се са веома слабим отпором. Напредовале су кроз Галицију и Украјину до реке Збруч. Руске линије су пробијене 20. јула, а до 23. јула Руси су се повукли 240 километара.
Руска привремена влада је јако ослабљена са том војном катастрофом, а повећала се могућност бољшевичког државнога удара. Уместо да ојача руски морал, та офанзива је доказала да више нема војничкога морала у руској војсци. Више ниједан руски генерал није могао рачунати да ће војници под његовим заповедништвом заиста извршавати наређења.
Још једна битка се одвијала између Немаца и Руса у томе рату. Немци су 1. септембра напали и освојили Ригу. Руски војници , који су требали бранити град, одбили су да се боре и побегли су испред Немаца.
[уреди] Спољашње везе
| Источни фронт |
|---|
| Сталупонен – Гумбинен – Таненберг – 1. Лавов – Красник – Мазурска језера I – Пшемисл – Висла – Лођ – Болимов – Мазурска језера II – Горлице-Тарнов – Варшава – језеро Нароч – Брусиловљева офанзива – Офанзива Керенског |

