Шимпанза
Из пројекта Википедија
| Шимпанза | ||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Слика:Pantroglol.jpg |
||||||||||||||
| Таксономија | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
|
||||||||||||||
| Pan troglodytes (Blumenbach, 1775) |
||||||||||||||
Распрострањеност подврста шимпанзе: 1. Pan troglodytes verus. 2. P. t. vellerosus. 3. P. t. troglodytes. 4. P. t. schweinfurthii.
|
||||||||||||||
|
|
||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||
|
|
Обична шимпанза (лат: Pan troglodytes) је човеколики мајмун који настањује прашуме централне и западне Африке. Назив troglodytes, грчки за "становника пећине", први пут је објавио Јохан Фрирдих Блуменбах 1779. у својоj књизи "Handbuch der Naturgeschichte" ("Приручник историје природе"). Обична шимпанза је једна од две врсте шимпанза у роду Pan. Њен блиски рођак је бонобо (Pan paniscus), други представник овог рода.
Неколико подврста шимпанзе је познато:
- шимпанза из централне Африке, Pan troglodytes troglodytes: Камерун, Централноафричка Република, Екваторијална Гвинеја, Габон, Република Конго и ДР Конго.
- западноафричка шимпанза, Pan troglodytes verus: Гвинеја, Мали, Сијера Леоне, Либерија, Обала Слоноваче, Гана и Нигерија.
- нигеријска шимпанза, Pan troglodytes vellerosus: Нигерија и Камерун.
- источноафричка шимпанза, Pan troglodytes schweinfurthii: Централноафричка Република, Судаn, ДР Конго, Уганда, Руанда, Бурунди, Танзанија и Замбија.
[уреди] Основне чињенице
Шимпанзе насељавају тропске шуме и влажне саване западне и централне Африке. Некада су живеле по целом овом региону, али њихово станиште је драматично смањено у скорашњим годинама.
Одрасли у дивљини теже између 40 и 65 kg. Мужјаци су и до 160 cm висине, а женке до 130 cm. Тело им је прекривено грубом, тамно браон длаком, изузев лица, прстију, ножних пртију, дланова и табана. Палчеви су им постављени насупрот осталим прстима, тако да шимпанзе имају прецизан и снажан стисак шаке. Мужјаци имају велике очњаке. Животни век у зоолошким вртовима је до 50 година.
Иако су сваштоједи, исхрана шимпанза је углавном вегетаријанска, и састоји се од воћа, лишћа, семенки, коштуњавог воћа, допуњена инсектима и мањим пленом. Шимпанзе лове и младе леопарде, газеле и мајмуне колобусе. Пријављени су и примери канибализма. Било је и ретких случајева да су шимпанзе нападалe и младу децу.
Западноафричка шимпанза је једина животиња, осим човека, да редовно прави и користи специјализоване алатке за лов. Посматране су шимпанзе у Сенегалу као праве копља, скидајући грање и кору са стабла дрвета, зашиљујући један крај својим зубима. Затим би их користили да убију галагосе скривене у шупљинама дрвета.
[уреди] Размножавање
Трудноћа траје осам месеци. Женка по правилу рађа једно младунче, но рађање близанаца је нешто чешће него код људи. Младунче се рађа тешко до 2 kg. Првих шест месеци беба се држи за мајчино крзно на трбуху, а касније "јаши" на њеним леђима. Сисање престаје када напуни 3,5-4,5 година, иако младунац остаје уз мајку и до 10 година. Женка рађа на сваких шест до осам година, осим ако младунац раније угине. Пубертет наступа у седмој години. Женке постају полно зреле са 13 до 14 година, а мужјаци са 15 до 16 година. Менопауза женки наступа у периоду после 40. године живота.
[уреди] Понашање
Обичне шимпанзе живе у друштвеној заједници која броји од 20 до више од 150 чланова, али време највише проводе путујући у малим групама од само по неколико јединки. Подједнако проводе време и на дрвећу и на земљи. Уобичајен начин ходања је четвороношке, користећи се табанима и зглобовима шака, док могу и да шетају усправно на малим раздаљинама. Шимпанзе имају исти начин кретања као и гориле, супротан од орангутана и бонобо мајмуна, који шетају на длановима шака.
Шимпанзе живе у помешаним заједницама, где је парење разнородно. Срж сваке друштвене структуре је мужјак.

