Кафа
Из пројекта Википедија
Кафа се у виду напитка oбичнo служи тoпла и припрема сe oд пржeних сeмeнки биљкe кафe. Oвo пићe јe јакo пoпуларнo у мнoгим зeмљама свeта. Кратко након конзумације долази до стимулације мозга што појачава концентрацију, узрокује осећај топлоте, несаницу, убрзани рад срца итд. У већим количинама кафа узрокује узбуђеност, психички немир, лупање и прескакање срца и несаницу. Постоји више врста кафа,а то су: турска кафа, филтер кафа, еспресо, нес-кафа, ирска кафа, капућино... Све врсте кафених напитака, од турске кафе до капућина, јесу раствори кафе у води. Кафа која се може купити у свакој продавници сачињена је од ситних гранула, добијених млевењем крупних зрна. Да би се начинио хомогени раствор потребно је кафу растворити у кључалој води. Када се кафа закува и преспе у шољу, она почиње да се хлади јер се топлота преноси на зидове шоље, а шоља својом површином емитује топлоту у околни ваздух. Зато се већа шоља, која има већу површину, хлади брже него мања. Занимљиво је то да се слатка кафа хлади брже него горка јер при растварању шећера у кафи долази до ослобађања једног дела топлоте.
[уреди] Историја
Дрво кафе (Coffea arabica) је цветајући зимзелени жбун чија је домовина регион Кафа у Етиопији. И друге врсте кафе укључујући C. liberica и C. robusta такође расту у дивљини у осталим деловима Африке. Постоји више легендарних прича о пореклу овог напитка. Најпознатија је вероватно прича о етиопијском пастиру Калдију. Једног дана је приметио да су његове козе живахније него иначе. Приметивши да једу црвене бобице једног жбуна и окусивши их, искусио је исти осећај живахности.
Добре ефекте кафе је познао већ у 10. веку велики доктор Ал Рази. Крајем 15. века кафу су раширили Средњим истоком и Магребом путници који су се враћали из Арабије. 1555. први пут кафу су упознали у Цариграду доневши је два Сиријца која су тамо отворили кафану. Уз кафану се подигла права кафађијска култура. У њима су се окупљали верници, играле разне игре, пушило и одржавали контакти. Из Царигарда је у 17. веку доспела у Млетачку републику одакле се са кафом упознала и цела Европа. 1645. године отворена је прва кафана у Италији. У Енглеској прва кафана је отворена 1583. у Корнхилу. Власник је био један турски трговац. До 1675. отворено је више од 3.000 кафана у Енглеској. У Паризу је прву кафану отворио Јермен Паскал. Кафа је убрзо надмашила вино у Француској и чај у Енглеској. У Бечу, прва продавница која је продавала кафу је отворена 1683. године.
[уреди] Спољашње везе
- Представљање Старе Српске Кафе
- Конзумација кафе и психичка обољења
- Just About Coffee - Вебсајт са детаљним информацијама о кафи
- Dangray.org - Како од тостера направити апарат за пржење кафе и како пржити кафу код куће
- CoffeeFaq.com: Информације о неколико главних начина припреме кафе
- The Coffee FAQ: Водич за кафу, припрему кафе, пржењу кафе и о прибору за припрему кафе
- about.com: Blade vs. Burr grinders
- TooMuchCoffee: Европска кафа и информације о еспресо кафи Некомерцијална презентација и дискусије о кафи, припреми кафе и пржењу кафе код куће.
- Coffeekid.com: Информације о припреми кафе те есеји о разним начинима презентације кафе.
- Слободна библиотека о кафи: Енциклопедија кафе са линковима и цитатима са других вебсајтова о кафи.
| Овај незавршени чланак Кафа, везан је за напитке. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |

