Сасанидско Царство

Из пројекта Википедија

Сасанидско царство или Сасанидска Персија је назив за државу, са политичким центром у данашњем Ирану, која је под влашћу династије Сасанида од 226. до 651. године представљала доминантну силу на Блиском истоку. Сасанидско царство се понекад назива и Новоперсијско или Друго Персијско царство како би се раздвојило од Староперсијског или Ахеменидског царства (550.-330. год. пре н.е.).

Сасаниди су своју државу називали Ираншар (Erānshahr ايرانشهر) тј Посед Иранаца (Аријеваца), а владар је носио титулу краља над краљевима тј шаханшах (Shahanshah). Царство Сасанида основао је 226. године Ардашир I који је збацио последњег парћанског краља Артабана IV, представника династије Арсакида. Сасанидска држава је обухватала територије данашњег Ирана, Ирака, Јерменије, Авганистана, источне делове Турске, као и делове Закавказја, Средње Азије, Пакистана и Арабије. Већ је Ардашир прокламовао за свој циљ обнову граница из времена Ахеменида и отпочео је серију тешких ратова са Римским царством тежећи освајању римске Мале Азије, Сирије, Палестине и Египта. Једини међу Сасанидима који је успео у овом науму, додуше краткотрајно, био је Хозроје II почетком 7. века, који је 626. чак опсео римску престоницу Константинопољ.

Сасанидско царство почетком 7. века на врхунцу територијалног распростирања у време Хозроја II.
Сасанидско царство почетком 7. века на врхунцу територијалног распростирања у време Хозроја II.

Римско (и касније Византијско) и Сасанидско царство су у правом смислу те речи представљале две суперсиле античког света. Сасанидски краљеви су од стране римских царева једини сматрани за владаре равноправног ранга и због тога је у дипломатској преписци персијски краљ ословљаван као царев "брат". Персијски утицај на Римско царство, очигледан од краја 3. века, огледао се у усвајању компликованог дворског церемонијала, раскошних владарских инсигнија, дипломатске етикете, али и војне тактике засноване на употреби тешке коњице и стрeлаца на коњима.

Дуготрајан ривалитет и тежак рат, окончан Ираклијевом победом 627. године, оставио је оба царства у стању тешке економске и војне исцрпљености. Појава новог непријатеља, Арапа надахнутих Мухамедовим исламским учењем, довела је до пропасти Сасанидског царства 651. године и убиства његовог последњег краља Јаздергерда III. У исто време, Византија је на Истоку изгубила све своје територије сем Мале Азије. Међутим, муслимански Арапи су освајањем Персије прихватили сасанидску културу, архитектуру, писмо и остале тековине и пренели је у друге делове исламског света.

[уреди] Хронологија Сасанидског царства

226–241: Владавина Ардашира I:

  • 224–226: Збацивање Парћанског (Арсакидског) царства.
  • 229–232: Рат против Рима
  • Зороастризам проглашен за државну веру .
  • Сакупљена колекција текстова позната као Зенда (Авеста).

241–271: Владавина Шапура I:

  • 241–244: Први рат са Римом.
  • 258–260: Други рат са Римом. Заробљавање римског цара Валеријана који доцније умире у персијском заточеништву.
  • 215–271: Мани, оснивач верског учења манихејства.


Заробљавање римског цара Валеријана: фино израђена персијска камеја која приказује сукоб Шапура I и Валеријана у току које је 256. римски цар ухваћен по Шапуровом натпису, “мојом руком”.
Заробљавање римског цара Валеријана: фино израђена персијска камеја која приказује сукоб Шапура I и Валеријана у току које је 256. римски цар ухваћен по Шапуровом натпису, “мојом руком”.

271–301: Доба династичких унутрашњих сукоба.

  • 299: Римски цар Галерије осваја пет провинција на левој обали Тигра.

309–379: Владавина Шапура II "Великог":

  • 337–350: Први рат са Римом, Констанције II успешно брани римске границе.
  • 358–363: Други рат са Римом. После смрти цара Јулијана, његов наследник Јовијан приморан је да Персијанцима врати Галеријева освајања.

399–420: Владавина Јaздергерда I "Грешника":

  • 409: Хришћанима је дозвољено да јавно практикују своју веру и граде цркве.
  • 416–420: Језергерд мења своју политику према хришћанима и подвргава их прогону.

420–438: Владавина Бахрама V:

438–457: Владавина Јаздегерда II:

  • 441: Рат са Римом.
  • 451: Побуна Јермена угушена у битки код Вартананца.

483: Едикт о толеранцији према хришћанима.

488.-531: Владавина Кавада I:

491: Јерменска црква одбацује одлуке Четвртог васељенског сабора:

  • 513: Кавадова коначна победа над Белим или Хефталитским Хунима

531–579: Владавина Хозроја I, "Бесмртне душе" (Ануширван)

Хозроје I у лову, сребрни тањир са представом Хозроја I Ануширвана у лову, данас у Лувру.
Хозроје I у лову, сребрни тањир са представом Хозроја I Ануширвана у лову, данас у Лувру.

532: "Вечни мир" између Хозроја и Јустинијана I.

540–562: Рат око Лазике.

590–628: Владавина Хозроја II

603–628: Рат са Византијом. Освајање Сирије, Палестине, Египта и Мале Азије, Сасаниди закратко обнављају границе Ахеменидске државе.

610: Арапи наносе пораз Персијанцима у бици код Ти Кара.

626: Неуспешна опсада Цариграда од стране удружених Авара и Персијанаца.

627: Византијски цар Ираклије упада у Асирију и Месопотамију. Византијска војска наноси одлучан пораз Персијанцима у бици код Ниниве.

628–632: Доба анархије и низа кратковеких владара.

632–642: Владавина Јаздегерда III.

636: Одлучан пораз Персијанаца код ал Кадисије од стране муслиманских Арапа.

642: Арапи коначно уништавају персијску војску код Нахаванда.

651: Последњи сасанидски краљ Јаздегерд III је убијен код Мерва, у данашњем Туркменистану. Његов син Пероз заједно са једним делом сасанидских великаша одлази у Кину у изгнанство.

[уреди] Листа сасанидских владара

  • Ардашир I (224.-241.)
  • Шапур I (241.-272.)
  • Хормизд I (272.-273.)
  • Бахрам I (273.-276.)
  • Бахрам II (276.-293.)
  • Бахрам III (293.)
  • Нарзес (293.-302.)
  • Хормизд II (302.-310.)
  • Шапур II (310.-379.)
  • Ардашир II (379.-383.)
  • Шапур III (383.-388.)
  • Бахрам IV (388.-399.)
  • Јаздегерд I (399.-420.)
  • Бахрам V (420.-438.)
  • Јаздегерд II (438.-457.)
  • Хормизд III (457.-459.)
  • Пероз I (457.-484.)
  • Балаш (484.-488.)
  • Кавад I (прва владавина:488.-496., друга владавина:498.-531.)
  • Дјамасп (496.-498.)
  • Хозроје I (531.-579.
  • Хормизд IV (579.-590.)
  • Бахрам Чобин (590.-591.)
  • Хозроје II (591.-628.)
  • Кавад II (628.)
  • Ардашир III (628.-630.)
  • Шахрбараз (630.)
  • Краљица Пурнадокт (630.-631.)
  • Краљица Азармидокт (631.)
  • Хормизд VI (631.-632.)
  • Јаздегерд III (632.-651.)