Драгослав Страњаковић

Из пројекта Википедија

Др Драгослав Страњаковић, српски историчар, члан Централног Националног Комитета Краљевине Југославије

[уреди] Биографија

Рођен је у Ужицу, 31. маја 1901.

Студије историје је завршио 1927. у Београду. За време свог наставничког занимања највише је посветио пажњу на историју 19. века и период владавине династије Обреновића.

Од 1925. је радио као асистент на катедри за националну историју Филозофског факултета. Ванредни професор је постао уочи новог рата 1940. Био је такође ангажован и у Српском културном клубу као уређивач текстова.

За време окупације, наставио је да предаје на Београдском Универзитету, али је ускоро напустио службу. Од тада, па све до почетка 1943. није активно деловао.

У јануару 1943. године улази у састав београдског политичког Одбора Равногорског покрета, а затим и у Централни Национални Комитет Краљевине Југославије.

По успостављању нове послератне власти у Београду, Страњаковић се предаје. Ускоро је био и пензионисан а затим политички гоњен и затваран.

Затворску казну је издржао у Сремској Митровици. Поново се враћа у друштвену сферу 1954. Од 1955.ради је као предавач Богословском факултету.

Умро је 27.новембра 1966.године у Београду.


[уреди] Објављена дела

  • Влада Уставобранитеља, Београд, 1935.


Поред ових књига написао и објавио близу 300 научних радова.