Демографија Републике Српске
Из пројекта Википедија
У Републици Српској је просечна густина насељености 59 становника на km², што је сврстава у ред ретко насељених европских региона[1]. Уз то је, регионални размештај становништва веома неравномеран (нпр. Херцеговина 20 ст/km2 а Посавина и Семберија 150 ст/km2), што представља додатни проблем за економски и укупни развој Републике Српске.
Садржај |
[уреди] Број становника
[уреди] Историја
Још у прошлом вeку већинско становништво у Босни и Херцеговини је било православно, што показује и попис из 1865. године када је забиљежено 46,3% православних, 30,4% муслимана и 22,7% католика. Сличан однос у оквиру етничке структуре биљежи и посљедњи аустроугарски попис из 1910. године (43,4% православних, 32,3% муслимана и 23,3% католика). Већинско православно становништво забележено је и пописима у периоду између два светска рата (из 1921. и 1931. године), као и у знатном делу послератног периода (пописи из 1948, 1951. и 1961). Попис из 1971. године први пут је показао да је измењена етничка структура становништва бивше СР БиХ и да су Муслимани у њој постали релативна већина (39,6% Муслимани, 37,2% Срби и 20,6% Хрвати). Попис становништва из 1991 године је показао да на територији Републике Српске (у данашњим границама) број становника износи 1.623.842 од тога је Срба било 918.646 или 56,6%, Муслимана је било 435.379 или 26,8%, Хрвата је било 155.863 или 9,6%, Југословена је било 77.534 или 4,8%, а осталих етничких група 36.420 или 2,2%.
1993. године је у ратним условима организован нови попис становништва на територији тадашње Републике Српске и популација је бројала 1.378.852. када се тај податак сведе на данашње границе Републике Српске добија се број од 1.104.105 становника савремене територије Српске. 1996. године је спроведен попис домаћинстава, избеглица и расељених лица. Тим пописом је регистровано 410.173 домаћинства и број укупног становништва је процењен на 1.391.593 становника. 2000. године је процењена популација од 1.469.182 становника.
[уреди] Савремени подаци
Данас је укупан број становника Српске износи скоро 1.480.000 становника (без дела некадашње општине Брчко који је изашао из састава Републике Српске и чини Дистрикт Брчко. Oд тог броја по проценама стално-настањеног становништва има нешто више од 1.215.000. По подацима Републичког завода за статистику број становника Републике Српске је у порасту[1].
По њиховим проценама у РС је:
- 2001. године живело 1.447.477 становника
- 2002. - 1.455.446 становника
- 2003 - 1.463.465 становника
- 2004. - 1.471.529 становника и
- 2005. 1.479.634 становника
[уреди] Националности, вероисповести и језици
У Републици Српској већину становништва чине Срби, а конститутивни народи су и Бошњаци и Хрвати. Од националних мањина најбројнији су Јевреји, Украјинци, Словаци и други. У општини Прњавор живе Италијани и Чеси. Како није било пописа становништва после рата постоје само процене о тренутном етничком саставу становништва: Срби чине 91,8% (1.116.711), Бошњаци 7,5% (91.229), Хрвати 0,7% (8.297). Број Бошњака је у апсолутном износу велики у општинама: Зворник (14.100), Приједор и Бијељина (по 13.100), Добој (9.000), Бања Лука (6.400), Братунац (4.000), Нови Град и Сребреница (по 3.500) и Теслић (2.600). Процентуално највише их има у општинама: Вукосавље 57,1%, Осмаци 47,5%, Источно Горажде 40%, Сребреница 37,3% и Језеро 33%. Хрвата највише има у општинама: Добој (1.900) и Бања Лука (1.800), а процентуално Пелагићево 5,3%, Дервента и Котор Варош по 3,6%. Службени језици Републике Српске су језик српског народа, језик бошњачког народа и језик хрватског народа. Службена писма су ћирилица и латиница. Већина становништва Републике Српске је православне вероисповести, а поред Српске православне цркве постоје и друге верске заједнице: католичка, исламска, јеврејска и др.
[уреди] Територијални распоред становништва
Процес индустријализације и модернизације саобраћајне мреже након Другог светског рата нису значајније утицали на просторни размештај градских насеља, али су подстакли процес урбанизације. Наиме, развијени градски центри су се ширили и на околна рурална насеља и истовремено њихов број функција се повећавао. Поред тога, нека рурална насеља попримила су бројне урбане функције (изграђени индустријски погони, отворене трговине, амбуланте, школе, спортски терени и сл.) и имају тенденцију прерастања у градска насеља.
Највеће општине у Српској су (подаци из 2004. године):
- Општина Бања Лука 224.647 становника,
- Општина Бијељина 109.211 стан.,
- Општина Приједор 98.570 стан.,
- Општина Добој 80.464 стан.,
- Општина Градишка 61.440 стан.,
- Општина Зворник 51.688 стан.,
- Општина Прњавор 49.821 стан.,
- Општина Теслић 49.021 стан.,
- Општина Дервента 42.747 стан.,
- Општина Лакташи 40.311 стан.,
- Општина Козарска Дубица 34.916 стан.,
- Општина Требиње 31.299 стан.,
- Општина Нови Град 31.144 стан.,
- Општина Модрича 28.581 стан.,
- Општина Пале 26.959 стан.,
- Општина Фоча 25.489 стан.,
А најмање су:
- Општина Источни Дрвар 62 стан.,
- Општина Петровац 189 стан.,
- Општина Купрес 483 стан.,
- Општина Источни Мостар 794 стан.,
- Општина Језеро 1.316 стан.,
- Општина Крупа на Уни 1.949 стан.,
- Општина Трново 2.594 стан.,
- Општина Берковићи 2.799 стан.,
- Општина Доњи Жабар 2.912 стан.,
- Општина Устипрача 3.095 стан.,
- Општина Источни Стари Град 3.185 стан.,
- Општина Оштра Лука 3.319 стан.,
- Општина Љубиње 4.258 стан.,
- Општина Осмаци 4.807 стан.,
- Општина Калиновик 4.871 стан.,
- Општина Хан Пијесак 4.902 стан.,
[уреди] Пројекција становништва према полу и старости
| Година | Пол | Укупно | 0-19 | 20-39 | 40-59 | 60-79 | 80 + |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2001. | Мушки | 737.147 | 221.144 | 213.036 | 184.286 | 110.572 | 8.109 |
| Женски | 753.846 | 208.262 | 205.933 | 186.971 | 136.933 | 15.747 | |
| Свега | 1.490.993 | 429.406 | 418.969 | 371.275 | 247.505 | 23.856 | |
| 2006. | Мушки | 757.288 | 225.672 | 215.827 | 190.836 | 112.836 | 12.117 |
| Женски | 773.205 | 212.049 | 209.650 | 193.318 | 136.634 | 21.554 | |
| Свега | 1.530.493 | 437.721 | 425.477 | 384.154 | 249.470 | 33.671 | |
| 2011. | Мушки | 777.213 | 230.055 | 219.174 | 197.412 | 114.250 | 16.322 |
| Женски | 792.280 | 214.111 | 214.006 | 199.670 | 136.869 | 27.624 | |
| Свега | 1.569.493 | 444.166 | 433.180 | 397.082 | 251.119 | 43.946 | |
| 2015. | Мушки | 792.635 | 234.620 | 217.182 | 199.744 | 123.651 | 17.438 |
| Женски | 805.258 | 219.182 | 209.455 | 201.327 | 144.795 | 30.499 | |
| Свега | 1.597.893 | 453.802 | 426.637 | 401.071 | 268.446 | 47.937 |
[уреди] Види још
[уреди] Референце
- ^ 1,0 1,1 Мјесечни статистички преглед за децембар 2006. год. на сајту Републичког завода за статистику РС
Демографија: Азербејџан • Албанија • Андора • Аустрија • Белгија • Белорусија • Босна и Херцеговина • Бугарска • Ватикан • Грузија • Грчка • Данска • Естонија • Ирска • Исланд • Италија • Јерменија • Казахстан • Кипар • Летонија • Литванија • Лихтенштајн • Луксембург • Мађарска • Малта • Молдавија • Монако • Немачка • Норвешка • Пољска • Португалија • Република Македонија • Румунија • Русија • Сан Марино • Словачка • Словенија • Србија • Турска • Уједињено Краљевство • Украјина • Финска • Француска • Холандија • Хрватска • Црна Гора • Република Чешка • Швајцарска • Шведска • Шпанија - Европска унија
Територије: Акротири и Декелија • Гренланд • Гернзи • Гибралтар • Јан Мајен • Џерси • Оландска Острва • Острво Ман • Свалбард • Фарска Острва

