Стеван Мољевић
Из пројекта Википедија
др Стеван Мољевић (Рудо, Босна и Херцеговина, 6. јануар 1888 - 15. новембар 1959, Београд). Српски правник, адвокат, политичар и публициста, члан Централног Националног Комитета Краљевине Југославије
[уреди] Биографија
Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију у Загребу, а потом и правни факултет, и докторат.
Још као гимназијалац приступио је омладинском српском покрету који се борио против Аустријске Монархије и против Анексије БиХ.У Бања Луци је организовао друштво “Соко“ и удружење „Побратимство“.
Као један од припадника српске интелигенције у БиХ, осуђен од аустро-угарских власти на Бањалучком процесу 1916.за велеиздају, када је осуђен на затворску казну коју је одробијао све до слома царевине.
Године 1918. био је иницијатор уједињења БиХ у састав државе СХС. По стварању СКК у Београду, постао је председник Бањалучког одбора клуба и на том положају остао све до почетка новог рата.
После стварања НДХ, напушта Босну и одлази у Црну Гору. У јуну 1941. написао је пројекат „Велика Србија“, а у августу 1941. изабран је за члана ЦНК. У Србију долази у априлу 1942, а са Дражом Михаиловићем се састаје први пут на Златару маја 1942. У октобру 1942.одлази у Врховну Команду ЈВуО у Ц.Гори и са Михаиловићем се поново враћа у Србију у лето 1943.
Био је уредник листа „Равна Гора“ и један од иницијатора Светосавског конгреса, када је био један од твораца резолуције. Након конгреса избран је у одбор тројице и председника Извршног Одбора ЦНК Краљевине Југославије.На том положају је био саветник Михаиловића све до напуштања Србије и одласка у Босну. У марту 1945. поднео је оставку, да би у околини Крајине био заробљен од снага Ј.А. На суђењу Дражи Михаиловићу у Београду 1946. осуђен на казну затвора у трајању од 20 година.
Умро је као тежак болесник за врема издржавања затворске казне у Сремској Митровици 15. новембра 1959.

