Осман бин Афан

Из пројекта Википедија

Осман бин Афан (око 580.- 17. јул 656.) је био трећи калиф . Сунити га сматрају трећим од четири праведна калифа. Владао је од 644. до 656. Шиити сматрају да је први легитимни калиф Алија.

Садржај

[уреди] Пре избора за калифа

Рођен је у богатом Умајадском (Омејидском) клану Кураиш племаена у Меки. Оженио се за Мухамедову ћерку. Када је она умрла оженио се њеном сестром. Рано је прешао на ислам, а велики део свога богатства је потрошио на хуманитарну активност. Његов прелазак на ислам разљутио је његов клан. Учествовао је у хиџри. Није учествовао у првој бици код Бадра, јер је остао да се брине о својој болесној жени. Имао је истакнуту улогу током калифата Абу Бекра. Пред смрт калиф Омер је одабрао групу од шест људи да обаберу новога калифа. Група је одабрала Османа.

[уреди] Калиф

Владао је 12 година од 644. до 656. и за време његове власти под исламску власт су дошли Кавказ, Кипар, већина Северне Африке и цели Иран. Његова власт је карактеризована појачаном централизацијом контроле прихода од провинција. Гувернери провинција би углавном били његови саплеменици из Омејидскога клана. Муслимански калифат је остао тако велик да је било јако тешко владати. Осман је могао веровати само својим саплеменицима да се неће побунити.

[уреди] Куран

Осман је познат по томе да је оформио групу људи да сакупе основни текст Курана. Различити муслимански центри започели су властитима исписивањима Курана. Осман се бојао да ће се калифат распасти ако сви не буду имали приступ оригиналном тексту Курана. Религиозне контраверзе би могле бити опасност по царство. При крају Османове власти коначно је комитет саставио Куран. Осман је у све муслиманске градове послао куран и наредио да се униште све друге различите верзије Курана и да се користи само оригинална верзија.

[уреди] Побуна и Смрт

Пошто је свуда постављао само своје рођаке, који су уз то били и коерумпирани на много места је настало незадовољство, које се претворило у побуне. Побуне су избиле у Куфу, Басри и Египту. У Египту су припремали и напад на калифа. Осман је убијен након двадесет дана опсаде, коју је предводио Мухамед бин Абу Бекр. Побуњеници су настојали да спрече покоп и да мрцваре мртво тело Османа. Када су кренули да то учине две удовице су покриле Османово мртво тело и гласним јадиковкама су спречиле побуњенике да оскрвнаве мртво тело. Побуњеници су спречавали сахрану, а Османово мртво тело је лежало три дана. Постоје различите приче како је ипак дошло до сахране. Сахрањен је у јеврејском гробљу, јер је спречена сахрана у муслиманском гробљу.