Римска уметност
Из пројекта Википедија
Римска уметност имала је највећи домет година 200. - 500. н.е. и дала је мноштво уметничких дела, али није дала неких нарочитих новина. Развијала се од апенинског полуострва а затим се са римским освајањима проширила на цео Медитеран и цео “познати свет”. Ова уметност која је прешла апенински полуоток добила је одређене карактеристике и особености и није имала онај облик који је био у самом Риму.
И ако се рачуна да је основан Рим од стране Ромула и Рема 773. година пре н.е.- права римска уметност се развијала и сеже од 2.- 1. века старе ере. 510. године Римљани су се ослободили, постигнута су права Римљана а са друге стране појавили су се и занати и занатлије, као робови долазећи из различитих страна, доносили су собом и одређене традиције. У Риму је дошло до развоја уметности која је користила уметност ранијих епоха превасходно уметност старе Грчке.
Садржај |
[уреди] Римска архитектура
| За више информација погледајте Римска архитектура. |
Архитектура античког Рима и израсла из преисторијског развоја градње на Апенинском полуострву као и утицаја грчке архитектуре и оријенталних култура.
Што се тиче архитектуре у Римској уметности појављује се једно другачије схватање простора и конструкције, за разлику од схватања храмова као пластике, појављује се схватање које не затвара већ покрива простор- и статичност јесте једна нова карактеристика. Базиликарни облик јесте такође карактеристика за римску архитектуру (базилика Улпија или Санта Сабина у Риму).
Од 2. века пре н.е. у римској архитектури се употребљава бетон. У бетон се може умешати камен и лакше га је обликовати. Тако су изграђени многи објекти а елементи лука и купола које он омогућава су постали карактеристика римске архитектуре.
За разлику од грчке архитектуре значај римске архитектуре је у зидовима који су конструктивни елементи док се стубови налазе упуштени у зидове у виду пиластера и у куполи. Под снажним утицајам Грчке употребљавали су се и стилски ступови дорски јонски и коринтски но они су били само додани елементима зидних конструкција који су се градили као носећи елементи а зграде су огромних диманзија по правилу се граде од опека у малтеру а на површини се употребљава камен који се доноси из Азије и Африке. Пошто су били заљубљени у сјај и раскош то се огледало у унутрашњем простору.
По конструктивној и уметничкој страни развој римске уметности се завршава тек у 6. веку. Утицај римске архитектуре на околне земље био је огроман.
[уреди] Значајна дела римског градитељства
- Терме,
- Храмови,
- Позоришта,
- Тријумфални лукови,
- Римске базилике,
- Мостови
- акведукти
- виадукти
- тврђаве
- улица.
[уреди] Кипарство
Кипарство се развијало од 6. века пре н.е. под утицајем Етрураца а после од 3. века пре.н.е. и Грка. У свим добима је присутан портрет који тежи за реализмом. Значајне су бисте Цезара и Цицерона. Присутни су и рељефи који славе историјске личности и догађаје из доба Аугуста, као и рељефи на Титовом луку, на Трајановим ступовима као и Марка Аурелија. Рељефно су украшавани сагкофази који симболизују посмртни живот. Из ситне пластике на цени су рељефи на слоновачи као и гвозденом посуђу.
Римско кипарство је утицало на европско доба ренесансне уметности.
[уреди] Сликарство
У сликарству можемо пратити исте тенденције као и у архитектури и у кипарству.Сликарство је било под снажним утицајем грчког сликарства. Ту се јавља облик зидног сликарства које украшава унутрашње зидове на профаним објектима, приватних зграда и вила. Примери су у Помпеји, Хераклеуму и Риму. Нарочита пажња се поклања очима. Тежња ка натурализму, детаљу и интерес за перспективу су изражени а што се тиче технике нарочито се развила поред фрески и мозаик, техника која је присутна у свим уметностима а нарочито се развијала у Византији. Мозаик је у Римској уметности имао велики значај и преовлађивао је над сликом. Мотиви су бирани из лова, морепловства, појављују се и ведуте па и прикази вртова, митолошке фигуре а у малим спаваћим собама нису недостајале ни еротске сцене. Перспектива се такође појављује и настојање да се прикаже шта је ближе и шта је даље за разлику од египатских схватања које се карактерише приказима по важности. Грци нису поклањали нарочиту пажњу изради стакла већ су више радили на изради керамике, међутим у Римској уметности се изради стакла поклања нарочита пажња и у 1. веку распрострањана је била и употреба и провидног стакла те стакла бојеног а врхунац представља и употреба тзв. диатрета то је у ствари ваза од стакла израђена дувањем и превучена мрежом од стакла. Приликом украшавања се комбинује и гравирани камен. Израда накита такође је распрострањена, у прво време накит је једноставнији него у Грчкој но времном постаје врло компликован и на крају и упадљив- познат је и гравирани накит.
У позно доба се јављају утицаји александријског портретног сликарства и египатски мозаици.
[уреди] Литература
- HW Jonson Istorija umetnosti, Beograd 1982.
- Istorija slikarstva NOLIT Beograd 1973.
- Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976.
- Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
- Tvorivosť, tvar a farba M.C. Prette a A. Capaldo,Martin 1976
- Istorija drevne umetnosti, J.J. Vinkelman, Novi Sad 1996.
- Dejiny estetiky, Wladislaw Tatarkiewitz, Bratislava 1985.

