Мартин Лутер (реформатор)

Из пројекта Википедија

Мартин Лутер (немачки: Martin Luther) (1483.-1546.) је оснивач хришћанске протестантске (лутеранске) цркве у Немачкој и један од вођа реформације (покрета за реформу католичке цркве), свештеник, професор моралне философије на Универзитету у Ерфурту и библијске егзегезе у Витенбергу.

Непосредни повод за његову активност усмерену на реформу и обнову хришћанског учења било је настојање папе Лава X да продајом индулгенција обезбеди средства за довршење храма Светог Петра у Риму. Лутер је своје захтеве изложио у 95 теза, које је 1517. године објавио, прикуцавши спис са тезама на врата дворске цркве у Витенбергу. Тражио је повратак новозаветном хришћанству, одбацивање теологије светих отаца и посредништва црквене организације и хијерархије у спасењу, те могућност да сваки верник открива Бога у споственој савести. Његов ученик Меланхтон бранио је то реформистичко учење на сабору у Аугсбургу 1530. године, под видом тзв. аугсбуршке вероисповести. Покушаји врхова тадашње Римокатоличке цркве да екскомуникацијом Лутера онемогуће реформистички покрет нису успели, те је друга велика "схизма" (шизма) у хришћанству од тада постала коначна. Нова (протестантска) црква је установљена.

Лутер је поред теолошких списа, аутор првог превода Библије на немачки језик, чиме је, насупрот интернационалном карактеру католичанства, афирмисан национални карактер протестантизма.