Милутин Јанковић

Из пројекта Википедија

Милутин Јанковић
Милутин Јанковић

Милутин Јанковић, четнички поручник и војвода Драгачевски.

(селоДљин код Лучана - 28.јун 1944, Студеница)

[уреди] Биографија

Један од првих равногорских првобораца.

Пре рата био жандармеријски потпоручник у Драгачеву.

За време априлског рата, потпоручник Јанковић је пратио повлачење владе до Пала, одакле се вратио у своје родно место са униформом и карабином.

Током маја 1941. године одлази у Београд где је већ био тражен од Немаца. Потера Гестапоа за њим није успела захваљујући услугама његових пријатеља у полицији као и командира жандармеријске станице у Чачку. Истог месеца је формирао једну групу четника у свом родном селу, а затим створио и прве наоружане чете и десетине.

Организацији пуковника Михаиловића приступио је одмах по његовом доласку на Равну Гору. Као једног од поверљивих људи у организацији, Михаиловић је поставио потпоручника Јанковића за команданта четничких одреда у Драгачеву.

Након тога, потпоручник Јанковић добија задатак да организује срез Ариљски, да учврсти дисциплину и да привуче што више народа за предстојећи устанак.Вршио је одређене задатке и у Врховној Команди, а учествовао је и у борбама за Краљево и Ваљево. Након слома устанка прикрио се у околини Драгачева као један од нелегалних локалних команданата.

По устројствуЈВуОи њеног посебног дела при самој Врховној Команди-"Телесне страже генерала Михаиловића",постављен је за њеног команданта. Поред тога,вршио је и дужност команданта Драгачевске бригаде у II Равногорском корпусу у времену од почетка 1942 до 1. јануара 1944, а такође и дужност команданта пратећег батаљона Врховног Штаба ЈВуО, од почетка 1942. до априла 1944.Године 1943. унапређен је у чин поручника и добио је титулу војводе Драгачевског.

Почетком 1944. против војводе Јанковића почели су да стижу први негативни коментари и прве жалбе. У извештајима Врховне Команде наводило се да се потпуно осамосталио и да је изигравао самосталног војводу по Драгачевском крају.Први који је желео да га спаси, био је генерал Михаиловић, али за то није хтео да чује командант II Равногорског корпуса, мајор Предраг Раковић који је већ планирао да питање војводе Јанковића стави пред преки војни суд.Оптужбе против њега су настављене и у наредним месецима.На Видовдан приликом одласка на службу у манастиру Студеници, смртно је страдао од једног локалног четничког команданта.

Војвода Милутин Јанковић се окумио са генералом Михаиловићем који му је био сведок на венчању и крштењу првенца.


Фотографија преузета од НИУП Погледи Крагујевац.