Географија Индије

Из пројекта Википедија

Неки појмови у овом чланку нису написани фонетски.
Ако сматрате да сте способни да довршите чланак, кликните на картицу уреди и преведите га.

Сателитски снимак Индије
Сателитски снимак Индије

Географија Индије екстремно варира од крајолика који се протежу од снегом покривених планинских ланаца до пустиња, низија, брежуљака и висоравни. Клима се креће од екваторијалне на крајњем југу до климе тундре на хималајским висинама. Индија обухвата већину Индијског потконтинента и има обалу дугу преко 7.000 km од које већина лежи на полуострву који је истурен у Индијски океан. Индија граничи на западу с Арапским морем, а на истоку с Бенгалским заливом.

Плодна индо-гангска низија заузима већину северне, средње и источне Индије, док висораван Декан заузима већину јужне Индије. На западу земље налази се пустиња Тар, која се састоји од мешовите стеновите и пешчане пустиње, док индијске источне и североисточне границе чини високи хималајски ланац. Највиша тачка у Индији је спорна због територијалног спора с Пакистаном. Према индијској тврдњи највиша тачка (смештена у спорној територији Кашмира) К2 на висини од 8.611 m. Највиша тачка на неоспорној индијској територији је Канчењунга на 8.598 m.

Индија граничи с Пакистаном, Народном Републиком Кином, Бангладешом, Мианмаром, Непалом, Бутаном и Афганистаном[1]. Шри Ланка и Малдиви су острвске државе јужно од Индије. Земља је подељена на 28 држава, шест федералних административних савезних територија и Територију националног главног града. Политичке поделе углавном следе лингвистичке и етничке границе уместо географских прелаза.


Садржај

[уреди] Положај и величина

Рт Коморин је најјужнија копнена точка Индије.
Рт Коморин је најјужнија копнена точка Индије.

Индија лежи северно од екватора између 8° 4' и 37° 6' северне географске ширине и 68° 7' и 97° 25' источне географске дужине. По величини је седма највећа земља на свету с укупном површином од 3.287.263 km2. Удаљеност од севера до југа износи 3.214 km, а од истока до запада 2.933 km. Индија има копнену границу дугу 15.200 km и обалску линију од 7.516,5 km. Андаманска и Никобарска острва у Бенгалском заливу и Лакадиви у Арапском мору такође су делови Индије.

Индија је омеђена Арапским морем на југозападу и Бенгалским заливом на југоистоку. На северу, североистоку и северозападу налазе се Хималаји. Кањакумари чини јужни врх индијског полуострва који се сужава прије завршетка у Индијском океану.

За више информација погледајте Крајње тачке Индије.

[уреди] Политичка географија

За више информација погледајте Индијске државе и територије.

Индија је подељена на 28 држава (које су даље подељене на дистрикте), шест савезних територија и Територија Делхи. Државе имају властите изабране владе, док савезним територијима управљају администратори које поставља савезна влада.

Индија полаже право на државу Џаму и Кашмир, али то оспоравају Пакистан и Кина, који управљају деловима територије. Кина полаже право на државу Аруначал Прадеш, која се налази под управом Индије.

[уреди] Географске регије

Индија се дели на седам географских регија. Оне су

  1. Северне планине које укључују Хималаје и североисточне планинске ланце.
  2. Индо-гангска низија
  3. Пустиња Тар
  4. Средишња побрђа и висораван Декан
  5. Источна обала
  6. Западна обала
  7. Гранична мора и острва

[уреди] Планине

Карта брдовитих регија у Индији.
Карта брдовитих регија у Индији.

Велики лук планина, састављен од ланаца Хималаја, Хиндукуша и Паткаја, дефинише индијски потконтинент. Те планине су обликоване тектонским сударима индијске и евроазијске плоче који су започели пре отприлике 50 милиона година и трају и данас. Ови планински ланци су дом неким од највиших планина на свету, и осигуравају природну препреку против хладних поларних ветрова. Они такође омогућују монсуне који покрећу климу у Индији. Бројне реке које извиру у тим планинама осигуравају воду за плодну индо-гангску низију. Биогеографи означавају те планине границом између две велике екозоне: умереног Палеоарктика који прекрива већину Евроазије, те тропске и суптропске Индомалајске екозоне која укључује индијски потконтинент и простире се на Југоисточну Азију и Индонезију. Наведени ланци су у историји служили као препрека освајачима.

Индија има неколико већих планинских ланаца чији се врхови налазе изнад 1.000 m. Хималаји су једини планински ланци који имају снегом прекривене врхове. Ти ланци су:

  1. Аравали
  2. Источни Гати
  3. Хималаји
  4. Паткај
  5. Виндхyа
  6. Сахyадри или Западни Гати
  7. Сатпура
  8. Каракорум
Композитна слика Хималаја.
Композитна слика Хималаја.

Хималајски планински ланац највиши је планински ланац на свету. Он формира индијску североисточну границу која је одваја од остатка Азије. Хималаји су један од најмлађих планинских ланаца на свету, који се простиру готово непрекинуто на удаљености од 2.500 km и прекривају површину од 500.000 km2.

Хималаји се протежу од државе Џаму и Кашмир на западу до државе Аруначал Прадеш на истоку. Те државе уз Химачал Прадеш, Утаранчал и Сиким леже углавном у хималајској регији. Неки од хималајских врхова прелазе висину од 7.000 m, а снежна граница се протеже између 6.000 m у Сикиму до око 3.000 km у Кашмиру. Канчењунга, која се налази у Сикиму, највиша је тачка на индијској територији (неоспорно). Већина врхова у Хималајама остаје прикована снеом теком читаве године.

Шивалик или ниже Хималаје се састоји од мањих брда према индијској страни. Већина стеновитих формација је млада и врло нестабилна, па је током кишне сезоне клизање терена редовна појава. Многе индијске брдске станице смештене су на том ланцу. Клима варира од суптропске у подножју планина до тундре на вишим висинама планинских ланаца.

Планине које се налазе на источној индијској граници с Мијанмаром називају се Паткај или Пурванчал. Оне су створене истим тектонским процесима који су узроковали формирање Хималаја. Постоје три брдска ланца који спадају под Паткајем: Паткај-Бум, Гаро-Кхаси-Јаинтиа и Лусхаи брда. Ланац Гаро-Кхаси се налази у индијској држави Мегхалаyа. Клима се протеже од умјерене до алпске овисно о висини. На привјетринској страни ових брда налази се Цхеррапуњи, највлажније мјесто на Земљи које прима највишу годишњу количину падалина [2].

Слика:Vindhua.jpg
Виндхyа у средњој Индији.

Ланац Виндхyа пролази кроз већину средишње Индије и покрива удаљеност од 1.050 км. Просјечна висина тих брда је 300 м. Вјерује се да су се формирали од остатака који су настали трошењем старе планине Аравалли. Виндхyа одваја географски сјеверну Индију од јужне Индије. Западни крај ланца лежи у источном Гујарату близу границе с државом Мадхyа Прадесх, док се остатак протеже на исток и сјевер скоро до ријеке Гангес код Мирзапура.

Сатпура је ланац брда који се налази у средишњој Индији. Започиње у источном Гујарату близу обале Арапског мора, затим иде источно кроз Махарасхтру, Мадхyју Прадесх те завршава у држави Цххаттисгарх. Простире се на удаљености од 900 км, а многи се врхунци издижу изнад 1000 м. Углатог је облика, па му се тјеме налази код Ратнапурија, а двије су стране паралелне с ријекама Тапти и Нармадом. Успоредно се креће с ланцем Виндхyа, који лежи на сјеверу па та два ланца у смјеру исток-запад дијеле индогангеску раван на сјеверу и висораван Декан на југу Индије. Нармада тече кроз депресију између ланаца Сатпура и Виндхyа, преузима воде са сјеверног нагиба ланца Сатпура и тече на запад према Арапском мору.

Ланац Аравали у Раџастану.
Ланац Аравали у Раџастану.

Аравали је најстарији планински ланац у Индији који се протеже од североистока до југозапада преко Раџастана у западној Индији. Дугачак је приближно 500 km. Северни крај ланца се наставља у Харyану у облику изолированихх брда и стеновитих хрптова, а завршава близу Делхија. Највиши врх чини Маунт Абу који се уздиже на 1.722 m те лежи близу југозападног завршетка ланца близу границе с Гуџаратом. Град Ајмер са својим језером лежи на јужној падини ланца у Раџастану. Ланац Аравали је еродирани остатак старог набораног планинског система који је некада био прекривен снегом. Ланац се уздигао у прекамбријском догађају названом Аравали-Делхи орогенеза. Аравали спаја два стара сегмента који сачињавају индијски кратон: сегмент Марвар на северозападу ланца и сегмент Бунделханд на његовом југоистоку.

Узвишене регије у Индији.
Узвишене регије у Индији.

Западни Гати или планине Сахyадри пролазе дуж западног краја индијске висоравни Декан коју одвајају од уске обалне равни дуж Арапског мора. Ланац започиње јужно од ријеке Тапти близу границе Гујарата и Махарасхтре те се креће приближно 1.600 км кроз државе Махарасхтру, Гоу, Карнатаку, Кералу и Тамил Надуу готово до јужног вршка индијског полуотока. Просјечна висина износи око 1.000 м, а највиши се врхунци налазе у јужном дијелу ланца у Махарасхтри. Два најпознатија врха који леже у Западним Гатима су Калсубаи 1.646 м и Махабалесхwар 1.438 м.

Источни Гати су дисконтинуирани ланац планина којега еродирају и одсијецају четири главне ријеке јужне Индије: Годавари, Маханади, Крисхна и Кавери. Ти се планински ланци шире од Западног Бенгала на сјеверу затим кроз Ориссу и Андхра Прадесх све до Тамил Надуа на југу. Они иду паралелно с Бенгалским заљевом те нису високи као Западни Гати, иако неки врхови прелазе 1000 м висине.

Источни и Западни Гати се сусрећу код чвора Нилгири у Тамил Надуу. Анаи Муди у брдима Цардамом на 2.695 м висине највиши је врх у Западним Гатима, а налази се у Керали. Нилгири се сматрају дијелом Западних Гата.

[уреди] Индогангеска раван

За више информација погледајте Индогангска раван.
Слика:IndoGangeticPlain Map.jpg
Простор индогангеске равни преко Јужне Азије.

Индогангеске равни су велике алувијалне равни речних система Инда и Ганг-Брамапутра. Оне се протежу паралелно с Хималајима од Џамуа и Кашмира на западу до Асама на истоку. Простор алувијалних равни сачињавају државе Пуњаб, Харyана, источни Раџастан, Утар Прадеш, Бихар, Јхаркханд и Западни Бенгал. Индогангска раван заузима површину од 700.000 km&суп2;, а ширина се кроз читаву дужину разликује за неколико стотина километара. Главне реке које обликују дио тог сустава су Ганга (Гангес) и Инд с притоцима Беас, Yамуна, Гомти, Рави, Цхамбал, Сутлеј и Цхенаб.

Индогангески појас је најопсежнији простор непрекинутог алувија на свијету, који је обликован депозицијом (одлагањем) наноса бројних ријека. Равни су низијске и већином без шума што их чини погоднима за наводњавање кроз бројне канале. Подручје такође обилује подземним изворима воде.

Равни су једна од најинтензивнијих пољопривредних подручја на свету. Усеви узгојени на индогангској равни првенствено су рижа и пшеница, које се узгајају у ротацији. Остали усеви укључују кукуруз, шећерну трску и памук. Познате такође као Велике равни, индогангске се равни налазе међу најгушће насељеним подручјима на свету.

[уреди] Пустиња Тар

За више информација погледајте Пустиња Тар.
Слика:Jailsalmer-3.jpg
Јаисалмер у Рајастхану налази се у срцу пустиње Тхар. Регија је аридна и прашњава.

Пустиња Тар (такођер позната под именом Велика индијска пустиња) обликује значајан део западне Индије. Простире се кроз четири државе у Индији - Пенџаб, Харајану, Раџастан и Гуџарат, и покрива површину од 208.110 km2. Пустиња се наставља у Пакистану где се назива пустиња Цхолистан. Већина пустиње Тар налази се у Раџастану где покрива 61% његове површине. Пустиња је већином стеновита, док је њен мали део на крајњем западу песковит.

Порекло пустиње Тар је несигурно. Неки геолози сматрају да је пустиња стара од 4.000 до 10.000 година, док остали тврде да је аридност у овој регији започела много раније. Подручје карактеризирају екстремне температуре које лети прелазе 45 °C, а зими се спуштају испод 0 °C. Падавине су непредвидљиве и неправилне, и крећу се од испод 120 mmm на крајњем западу до 375 mm према истоку. Недостатак падалина је углавном посљедица јединственог положаја пустиње у односу на ланац Аравали. Пустиња лежи у подручју кишне сјене коју ствара грана југозападног монсуна из Бенгалског залива. Паралелна нарав ланца с граном из Арапског мора такође значи да пустиња не прима пуно падалина.

Пустиња се може поделити у двије регије, Велику и Малу пустињу. Велика се пустиња протеже сјеверно од краја регије Ранн оф Кутцх у Гуџарату. Мала пустиња се простире од реке Луни између градова Јодхпура и Јаисалмера све до северних подручја. Тла у аридној регији опћенито имају пјесковиту до пјесковито-иловасту текстуру. Постојаност и дубина се разликују према топографским обиљежјима. Ниско положена иловаста тла су тежа и могу имати чврсту кору од глине, калцијева карбоната или гипса. Због слабе густоће насељености учинак становништва на околиш је мањи у успоредби с остатком Индије.

[уреди] Побрђа

Средишње је побрђе састављено од трију главних висоравни - висораван Малwа на западу, висораван Декан на југу (прекрива већину индијског полуотока) и висораван Цхота Нагпур у Јхаркханду према истоку.

Слика:Deccan.jpg
Сателитска слика регије Декан у јужној Индији

Висораван Декан је велика тространична висораван омеђена Виндхyама на сјеверу те Источним и Западним Гатима с обију страна. Декан заузима укупну површину од 1,9 милијуна км&суп2;. Углавном је заравњен с висинама које се протежу од 300 до 600 м [3].

Име Декан долази из санскртске ријечи даксхина што значи "југ". Висораван се благо нагиње од запада према истоку и пружа успон за неколико полуоточних ријека попут Годаварија, Крисхне, Каверија и Нармаде. Регија је већином семиаридна будући да лежи на завјетринској страни оба Гата. Велик дио Декана прекрива трновито грмље раштркано с малим регијама бјелогоричне широколисне шуме. Климу обиљежавају врућа љета и благе зиме.

Висораван Цхота Нагпур се налази у источној Индији, те заузима велик дио државе Јхаркханд као и сусједне дијелове Ориссе, Бихара и Цххаттисгарха. Укупна површина висоравни Цхота Нагпур износи приближно 65.000 км&суп2;. Висораван је састављена од трију мањих висоравни Ранцхија, Хазарибагха и Кодарме. Висораван Ранцхи је највећа висораван с просјечном висином од 700 м. Велик дио висоравни је пошумљен и прекривен сухим бјелогоричним шумама Цхоте Нагпура. Висораван је позната по својим огромним резервама руда и угљена.

Полуоток Катхиаwар у Гујарату је уз Велики индијски полуоток још један велик полуоток у Индији.

[уреди] Источна обала

Источна обална раван је широк простор земље који лежи између Источних Гата и Бенгалског заљева. Простире се од Тамил Надуа на југу до Западног Бенгала на сјеверу. Делте многих индијских ријека обликују велик дио тих равни. Ријеке које теку овим подручјем су Маханади, Годавари, Кавери и Крисхна. Регија једнако прима кишу од сјевероисточног и југозападног монсуна, па годишњи просјек падалина износи између 1.000 и 3.000 мм. Ширина равни варира између 100 и 130 км [4].

Равни су подијељене у седам регија: делта Маханадија, јужна раван Андхре Прадесх, делте Крисхне и Годаварија, обала Канyакумари, обала Цоромандел и пјесковити литорал.

[уреди] Западна обала

Поглед на индијску западну обалу код Гое близу границе с Махарасхтром.
Поглед на индијску западну обалу код Гое близу границе с Махарасхтром.

Западна обална раван је узак појас земље укљештене између Западних Гата и Арапског мора. Појас започиње у Гујарату на сјеверу и простире се кроз државе Махарасхтру, Гоу, Карнатаку и Кералу. Равни су уске те се протежу од 50 до 100 км у ширину.

Малене ријеке и бројне баре поплављују регију. Ријеке које извиру у Западним Гатима имају брзи ток и већином су трајне. Природа брзих ријечних токова резултира у формирању естуарија умјесто делта. Веће ријеке које утјечу у море су Тапи, Нармада, Мандови и Зуари.

Обала се дијели у три регије. Сјеверна регија Махарасхтра и Гоа позната је као обала Конкан, средишња регија Карнатака позната је као обала Канара, а јужна обална црта у Керали позната је као обала Малабар. Вегетација је у регији већином листопадна. Обала Малабар има своју властиту јединствену екорегију познату као влажне шуме обале Малабар.

[уреди] Острва

Индија има два већа приобална оточна посједа: отоци Лаксхадwееп те Андамански и Никобарски отоци. Обје оточне групе налазе се под управом Савезне владе Индије као Савезни територији.

Отоци Лакадиви леже у Арапском мору 200 до 300 км подаље од обале Керале. Састоје се од дванаест кораљних атола, три кораљна гребена и пет обала. Десет отока је насељено.

Андамански и никобарски оточни ланац лежи у Бенгалском заљеву близу мианмарске обале. Смјештен је 950 км од Колкате (Цалцутте) и 193 км од рта Неграис у Мианмару. Териториј се састоји од двије оточне групе, Андаманских и Никобарских отока. Андамански отоци састоје се од 204 отока чија укупна дуљина износи 352 км. Никобарски отоци леже јужно од Андамана и састоје се од двадесет два отока укупне површине 1.841 км². Највиша точка је Моунт Тхуллиер на 642 м надморске висине. Индира поинт, најјужнија индијска точка смјештена на Никобарским отоцима, лежи само 189 км од индонезијског отока Суматре на југоистоку.

Значајни отоци који се налазе подаље од индијске обале укључују Диу, бившу португалску ексклаву; Мајули, највећи азијски слатководни оток; оток Салцетте, најнасељенији индијски оток на којем се налази град Мумбаи (Бомбаy); Елепханта у бомбајској луци; те баријерни оток Срихарикота у Андхри Прадесху.

[уреди] Реке

За више информација погледајте Реке Индије.
Реке у Индији.
Реке у Индији.

Све главне ријеке Индије извиру из једне од трију главних разводница. Оне су:

  1. Ланци Хималаја и Каракорум
  2. Ланац Виндхyа и Сатпура у средишњој Индији
  3. Сахyадри или Западни Гати у западној Индији

Мреже хималајских ријека имају сњежни режим и сталан ток кроз читаву годину. Остале двије мреже овисе о монсунима те се тијеком сушне сезоне смањују у поточиће.

Дванаест се индијских ријека класифицирају као главне, а укупна површина њихова слијева прелази 2,528.000 км&суп2;.

Река Тееста, притока Брамапутре у сјеверном дијелу Западног Бенгала.
Река Тееста, притока Брамапутре у сјеверном дијелу Западног Бенгала.

Хималајске или сјеверне ријеке које теку западно у Пакистан су Инд, Беас, Цхенаб, Рави, Сутлеј и Јхелум.

Сустав Ганга-Брахмапутра-Мегхана има највеће слијевно подручје које заузима 1,100.000 км&суп2;. Ријека Ганга извире на ледењаку Ганготри у Уттаранцхалу. Она тече у југоисточним смјеру према Бангладешу. Ријеке Yамуна и Гомти такођер настају у Западним Хималајама, те се у равнима спајају с ријеком Гангом. Брахмапутра, друга притока Ганге, извире у Тибету, а у Индију улази у најисточнијој држави Арунацхал Прадесх. Њен се ток наставља према западу све до Бангладеша у којему се спаја с Гангом.

Река Нармада у средишњој Индији.
Река Нармада у средишњој Индији.

[[Цхамбал, друга притока Ганге, извире из разводнице Виндхyа-Сатпура и тече даље према истоку. Ријеке које теку западно од својих разводница су ријеке Нармада (такођер названа Нербудда) и Тапти (такођер писано Тапи), које отјечу у Арапско море у држави Гујарат. Ријечна мрежа која тече од истока према западу чини 10 посто укупног протока.

Западни Гати творе извориште свих деканских ријека. У веће ријеке на Декану спадају ријеке Маханади, Годавари, Крисхну и Кавери (такођер писано Цауверy), које све утјечу у Бенгалски заљев. Ове ријеке чине 20 посто укупног индијског протока. <бр цлеар="алл">

[уреди] Воде

Слика:Пангонг лаке бy мартинл.јпг

Главни заљеви укључују заљев Цамбаy, заљев Кутцх и заљев Маннар. Важни пролази су Палк пролаз који одваја Индију од Шри Ланке, Десетступањски канал који одваја Андамане од Никобарских отока, те Осамступањски канал који одваја Лакадиве и Аминдивске отоке од отока Миницоyја на југу. Важни ртови укључују рт Цоморин, јужни вршак индијског копна, Индира поинт, најјужнија локација Индије, Рамин мост и Поинт Цалимере.

У мања мора спадају Лакадивско и Андаманско море. У Индији постоје четири кораљна гребена која се налазе у Андаманским и Никобарским отоцима, Маннарском заљеву, Лаксхадwеепу и заљеву Кутцх.

Важна су језера Цхилка језеро, највеће индијско слано језеро у Орисси; Коллеру језеро у Андхри Прадесху; Локтак језеро у Манипуру, Дал језеро у Касхмиру, Самбхар језеро у Рајахстану и Састхамкотта језеро у Керали.

[уреди] Мочваре

Индијски мочварни екосустав широко је раздијељен од хладног до аридног, од оних у регији Ладакх у држави Јамму и Касхмир до оних у влажној и хумидној клими полуотока Индије. Већина мочвара је изравно или неизравно повезано с индијским ријечним мрежама. Индијска влада је идентифицирала укупно 22 мочваре предвиђене за заштиту. Међу заштићеним мочварним земљиштима налазе се тропске шуме мангрове на полуоточној Индији те слане блатне заравни у западној Индији.

Шуме мангрове се појављују дуж читаве индијске обале у заклоњеним естуаријима, драгама, жабокречинама, сланим барама и блатним заравнима. Површина мангрова износи укупно 6.740 км&суп2; и обухваћа 7 посто укупног мангровског покривача на свијету. Велике покриваче мангрова имају Андамански и Никобарски отоци, Сундарбани, заљев Кутцх, делте Маханадија, Годаварија и Крисхне, те дијелови Махарасхтре, Карнатаке и Керале.

Већина идентифицираних мочварних земљишта граничи са светиштима и националним парковима (или чине њихове дијелове), па су стога заштићени.

[уреди] Сундарбани

Делта реке Ганг у Бангладешу и Индији
Делта реке Ганг у Бангладешу и Индији
За више информација погледајте Сундарбани.

Делта Сундарбана представља највећу шуму мангрове на свијету. Смјештена је на ушћу реке Ганг и простире се преко површина Бангладеша и Западног Бенгала у Индији. Бангладешки и индијски дијелови џунгле уписани су у листу свјетске баштине Унеска засебно под именом Сундарбанс и Национални парк Сундарбани, иако су то дијелови исте шуме. Сундарбани су испресијецани сложеном мрежом плимних водених путова, блатних заравни и малених отока ксерофилних шума мангрове, те представљају изврстан примјер текућих еколошких процеса.

Подручје је познато по својем широком распону фауне. Најславнији примјерак фауне је [[бенгалски тигар, али осим њега ту живе бројне врсте птица, тачкастог јелена, крокодила и змија. Процјењује се да ондје тренутно обитава 400 бенгалских тигрова и око 30.000 тачкастих јелена.

[уреди] Ранн оф Кутцх

За више информација погледајте Ранн оф Кутцх.

Ранн оф Кутцх је мочварна регија смјештена у индијској држави Гујарат, која граничи с пакистанском државом Синдх. Име Ранн долази из хинди ријечи ран што значи "слана мочвара." Ранн оф Кутцх заузима укупну површину од 27,900 км&суп2; [5].

Регија је првотно чинила дио Арапског мора. Геолошке силе, највјеројатније потреси, узроковали су преграђивање регије, претворивши је у велику слановодну лагуну. Ово се подручје поступно напунило муљем који је створио сезонску слану мочвару. Теком монсуна подручје се претвара у мочварни плићак чија висина досеже до кољена. Након монсуна регија се исушује и постаје опржена.

[уреди] Клима

За више информација погледајте Клима Индије.

Индијска се клима налази под јаким утјецајем Хималаја и пустиње Тхар. Хималаје, уз планине Хиндукуша, осигуравају препреку хладним вјетровима из средишње Азије. То чини већи дио индијског потконтинента топлијим од већине локација на сличним географским ширинама. Пустиња Тхар је одговорна за привлачење влагом крцатих монсунских вјетрова који осигуравају већину индијских падалина.

Тешко је генерализирати климу Индије. Њена огромна величина увјетује да су климатски увјети у Касхмиру мало повезани с онима на крајњем југу. Штовише, различита топографија земље узрокује да малене регије имају властиту микроклиму. Клима се у Индији протеже од тропске на југу до умјерене климе на сјеверу. Дијелови Индије на Хималајама имају поларну климу.

Метеоролози дијеле годину у већини земље на четири главна годишња доба: монсун, љето, зима и повлачење монсуна. Дијелови Индије који леже у хималајској регији пролазе кроз пет годишњих доба: прољеће, љето, монсуни, јесен и зима. Равномјерно падање снијега појављује се само на узвишеним дијеловима.

Температурни просеци у Индији изражени у степенима целзијуса.
Температурни просеци у Индији изражени у степенима целзијуса.

Љето траје између ожујка и липња у већини дијелова Индије. Температуре тијеком дана прелазе 40 °Ц. У обалним регијама температура прелази 30 °C, а повезана је с високим разинама хумидности. У подручју пустиње Тхар температуре могу прелазити 45 °C.

Након љета слиједе кише које доноси југозападни монсун, а које осигуравају падалине за већину Индије. Кишоносне облаке привлачи сустав ниског тлака које ствара пустиња Тхар. Службени датум доласка монсуна је 1. јуна када монсун прелази обалу Керале. Југозападни се монсун раздваја у двије гране, грану из Бенгалског заљева и грану из Арапског мора. Грана из Бенгалског заљева креће се према сјеверу и прелази сјевероисточну Индију у раном липњу. Она даље напредује према истоку и до 29. липња прелази Делхи. Грана из Арапског мора креће се према сјеверу и већину своје кише одлаже на привјетринској страни Западних Гата. Од почетка српња већина Индије прима кишу из монсуна.

Монсуни се од коловоза започињу повлачити из сјеверне Индије, а од рујна из Керале. Тај кратки период након повлачења познат је као повлачење монсуна и карактеризира га постојано вријеме. Од студеног у сјеверним подручјима започиње појављивање зиме.

Зиме започињу у сјеверној Индији у студеноме, а у јужној Индији у касном просинцу. Зиме на Индијском полуотоку карактеризирају благи до топли дани и прохладне ноћи. Даље према сјеверу температура је нижа. Температуре у неким дијеловима индијских равни понекад падају испод ледишта. Већина се сјеверне Индије тијеком ове сезоне налази под маглом.

Највиша температура забиљежена у Индији износила је 50,6 °C, а измјерена је у Алwару 1955. године. Најнижа је измјерена у Касхмиру, а износила је −45 °C. Недавне тврдње говоре да је температура у Орисси досегла 55 °C, али Индијски метеоролошки одсјек је изразио скептичност према методи забиљежавања тог податка.

За више информација погледајте Климатске регије Индије.

[уреди] Геологија

За више информација погледајте Геологија Индије.
Геолошке регије Индије
Геолошке регије Индије

Индија има разнолику геологију која обухваћа читав спектар геолошких временских раздобља. Геолошка се обиљежја Индије класифицирају на темељу њихове ере формирања.

Из прекамбријског периода потјечу формације сустава Цудаппах и Виндхyа, који су раширени преко источних и сјеверних држава. Малени дио тог раздобља се простире преко западне и средишње Индије.

Формације из палеозојске ере камбрија, ордовиција, силура и девона пронађене су у регији Западних Хималаја у Касхмиру и Химацхал Прадесху.

Из мезозојске ере потјечу формације Деканских ступица које се налазе над већином сјеверног Декана. Геолози вјерују да су Деканске ступице посљедица субаералне вулканске активности. Тло Ступице је црне боје, па је погодно за пољопривреду. Карбонски, пермски, тријаски и јурски сустави могу се видјети у западним Хималајама. Јурски сустав је такођер виђен у Рајастхану.

Обиљежја из терцијарног раздобља се налазе у дијеловима Манипура, Нагаланда, дијеловима Арунацхала Прадесха и дуж хималајског појаса. Кредски сустав је заступљен у средишњој Индији у Виндхyама и дијелу индогангеских равни. Гондвански сустав се такођер може видјети у подручју ријеке Нармаде у Виндхyама и Сатпурама. Еоценски сустав је пронађен у западним Хималајама и Ассаму. Олигоценске су формације заступљене у Кутцху и Ассаму.

Плеистоценски сустав је пронађен над средишњом Индијом. Богат је минералима попут лигнита, жељезне руде, мангана и алуминија. Вјерује се да су у тој ери вулкани формирали оточне групе Андамана и Никобара.

Хималаје су резултат конвергенције и деформације индоаустралске и еуроазијске плоче. Посљедица њихове непрекидне конвергенције је уздизање Хималаја сваке године за 1 цм.

[уреди] Природне катастрофе

Регије у Индији које су склоне катастрофама
Регије у Индији које су склоне катастрофама

Индија је склона природним катастрофама које су одговорне за огромне губитке живота и благостања. Природне катастрофе у Индији укључују суше, изненадне поплаве, као и раширене и деструктивне поплаве узроковане монсунским кишама, те неколико циклона и потреса.

Поплаве су најуобичајенија природна катастрофа у Индији. Тијеком монсунске сезоне падалине узрокују изљевање ријека из својих корита, које онда поплављују своје обале и околна подручја. Ријека Брахмапутра је склона непрестаном поплављивању тијеком сезоне монсуна. Поплаве су одговорне за бројне смрти и губитак имовине у многим дијеловима Индије. Готово је читава Индија склона поплавама с изнимком неколико држава.

Индијска пољопривреда јако овиси о монсунима као изворима воде. У неким дијеловима Индије изостанак монсуна резултира у оскудици воде у регијама што узрокује огромне губитке усјева. Регије склоне сушама укључују јужну Махарасхтру, сјеверну Карнатаку, Андхру Прадесх, Ориссу, Гујарат и Рајастхан. У прошлости је изостанак монсуна довео до глади које су узроковале велику штету.

Тектонске плоче испод Земљине површине одговорне су за годишње потресе дуж хималајског појаса и у сјевероисточној Индији. Ова регија је класифицирана као зона В, што значи да представља подручје врло великог ризика. Дијелови западне Индије око регије Кутцх у Гујарату и Коyне у Махарасхтри класифицирани су као регија зоне ИВ (високи ризик). Остала подручја имају средњи до ниски ризик за појављивање потреса.

Циклони су друга природна катастрофа која погађа на тисуће људи које живе у обалним регијама. Циклони су озбиљни и доносе са собом обилне кише које одсијецају опскрбу и помоћ погођеним подручјима. Снажан потрес у Индијском оцеану 26. децембра 2004. године узроковао је цунами који је опустошио Андаманске и Никобарске отоке, те источну индијску обалу, а у њему је погинуло преко десет тисућа људи. До тада се сматрало да Индија има незнатну активност повезану с тсунамијима, иако постоји повијесни анегдотални доказ његова појављивања у прошлости.

Индија има један активни вулкан који се налази на отоку Баррен. Задњи пут је еруптирао у свибњу 2005. Ондје је такођер и успавани вулкан Нарцондум и блатни вулкан код Баратанга. Сви се наведени вулкани налазе на Андаманским отоцима.

Клизање терена уобичајено је у Доњој Хималаји захваљујући лабилним стјеновитим формацијама које су карактеристичне за младе планине. Дијелови Западних Гата такођер пате од клизања терена ниског интензитета. Лавине се јављају у Касхмиру, Химацхал Прадесху и Сиккиму.

Тијеком љетних мјесеци пјешчане олује узрокују несагледиве имовинске штете у сјеверној Индији. Те олује доносе са собом велике количине прашине из аридних регија. Туче су уобичајене у дијеловима Индије гдје узрокују озбиљне штете стајаћим усјевима.

[уреди] Природна богатства

Индија је обилује разним природним богатствима. Уз 56 посто обрадиве земље Индија има значајне изворе угљена (четврте највеће резерве на свијету), жељезне руде, мангана, тињца, боксита, титанијеве руде, кромита, природног плина, дијаманата, нафте, вапненца, торија (највише на свијету дуж обала Керале).

Нафта је откривена близу обала Махарасхтре и Гујарата те у Ассаму, али покрива само 40 посто индијске потражње. Откривају се све веће количине природног плина, посебице подаље од обале Андхре Прадесх. У Андхри Прадесх се такођер ископава ураниј, док је најзначајнији рудник злата Колар Голд Фиелдс у Карнатки.

[уреди] Међународни споразуми

Индија је чланица неколико међународних споразума повезаних с околишем и климом, а најважнији међу њима су:

Споразуми и уговори
Специфичне регије и мора споразум о Антарктици, Поморско право, бродско загађивање (МАРПОЛ 73/78), китолов
Атмосфера и клима климатске промјене, Протокол из Кyота, заштита озонског омотача, забрана нуклеарног тестирања
Биоразноликост, околиш и шуме дезертификација, угрожене врсте, модификације околиша, тропско дрво 83 и тропско дрво 94, мочваре
Отпади опасни отпади
Река Споразум о водама Инда

[уреди] Више информација

  • Крајње точке Индије
  • Геологија Индије
  • Клима Индије
  • Екорегије Индије
  • Национални паркови Индије
  • Регије Индије
  • Индијски потконтинент