Гама зрачење

Из пројекта Википедија

Гама зрачење или гама зраци, гама фотони (γ-зрачење, γ-зраци) је облик електромагнетног зрачења са најпродорнијим фотонима, односно најмањим таласним дужинама у електромагнетном спектру. Настају у интеракцијама субатомских честица као што су анихилација честице и античестице и радиоактивни распад; већина зрачења потиче из нуклеарних реакција које се одигравају у међузвезданој средини у свемиру.

Име γ-зраци (γ-зрачење) су добили зато што је то била трећа врста продорних зрака откривена после α- и β-зрака.


Садржај

[уреди] Историја

Гама зрачење је открио француски истраживач Пол Вилард (Paul Ulrich Villard) 1900., док је испитивао уранијум. Он је пронашао да гама зрачење (за разлику од алфа- и бета-) не скреће са праволинијске путање у магнетном пољу.


[1]

[уреди] Особине

[уреди] Заштита

[уреди] Интеракција са материјом

Тотални коефицијент апсорпције гама зрака у алуминијуму (атомски број 13) нацртан у функцији енергије гама зрачења и допринос три ефекта. Скоро у целом показаном опсегу доминира Комптонов ефекат.
Тотални коефицијент апсорпције гама зрака у алуминијуму (атомски број 13) нацртан у функцији енергије гама зрачења и допринос три ефекта. Скоро у целом показаном опсегу доминира Комптонов ефекат.
Тотални коефицијент апсорпције гама зрака у олову(атомски број 82) нацртан у функцији енергије гама зрачења и допринос три ефекта. ОВде, фото ефекат доминира на ниским енергијама. Изнад 5 MeV, стварање парова постаје доминантан процес.
Тотални коефицијент апсорпције гама зрака у олову(атомски број 82) нацртан у функцији енергије гама зрачења и допринос три ефекта. ОВде, фото ефекат доминира на ниским енергијама. Изнад 5 MeV, стварање парова постаје доминантан процес.

Када се гама зрачење пропушта кроз материју, вероватноћа за апсорпцију у танком слоју пропорционална је дебљини тог слоја. Због тога у слоју коначних димензија интензитет зрачења експоненцијално пада са дебљином слоја


I(d) = I_0 \cdot e ^{-\mu d}


Овде је μ = n×σ апсорпциони коефицијент мерен у cm−1, n број атома по cm3 у материјалу, σ апсорпциони пресек у cm2 и d дебљина материјала у cm.

При проласку кроз материју, гама зрачење је јонизује преко три главна процеса: Фотоелектрични ефекат, Комптонов ефекат и стварање парова.




Схема распада 60Co
Схема распада 60Co
{}^{60}\hbox{Co}\;\to\;^{60}\hbox{Ni*}\;+\;e^-\;+\;\overline{\nu}_e.
{}^{60}\hbox{Ni*}\;\to\;^{60}\hbox{Ni}\;+\;\gamma.


Слика целог неба добијена гама зрацима енергије преко 100 MeV. Слика је направљена са CGRO (Комптонова гама-зрачна опсерваторија) помоћу EGRET (телескоп високоенергијских гама зрака) инструмента. Сјајне тачке унутар галактичке равни су пулсари а оне изнад и испод равни квазари.
Слика целог неба добијена гама зрацима енергије преко 100 MeV. Слика је направљена са CGRO (Комптонова гама-зрачна опсерваторија) помоћу EGRET (телескоп високоенергијских гама зрака) инструмента. Сјајне тачке унутар галактичке равни су пулсари а оне изнад и испод равни квазари.


[уреди] Употреба

Месец виђен гама зрацима са Комптонове гама-зрачне опсерваторије. Изненађујуће је да је Месец у овој спектралној области сјајнији од Сунца.
Месец виђен гама зрацима са Комптонове гама-зрачне опсерваторије. Изненађујуће је да је Месец у овој спектралној области сјајнији од Сунца.



[уреди] Литература

  1. Kelly, K. (2005). Radiation may have positive effects on health: study -- Low, chronic doses of gamma radiation had beneficial effects on meadow voles University of Toronto
  1. ^ NASA EM spectrum infopage – http://imagers.gsfc.nasa.gov/ems/gamma.html

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе

Шаблон:EMSpectrum