Јанез Вајкард Валвазор
Из пројекта Википедија
| Јанез Вајкард Валвазор | |
|---|---|
|
|
|
| рођен: | мај, 1641. Љубљана, Аустроугарска |
| преминуо: | 19. септембар, 1693. Кршко, Аустроугарска |
Барон Јанез Вајкард Валвазор (мај 1641. - 19.септембар 1693.,Кршко) је био словеначки племић, географ, историчар, етнограф, сликар и члан Краљевског друштва
[уреди] Биографија
Рођен је на Старом Тргу у Љубљани оцу Вартоломеу Валвазору и мами Ана-Марији Раубер. Потомац је старе племишке родбине из Бергама, Италија. Валвазори су били властници Гамберка и Медија у Излакама, где је млади Валвазор преживео детинство заједно са 16 брача и сестри. Гимназију је завршио јод Језуита у Љубљани. По тадашној племичкој навици знање је набирао са путовањима (Нјемачка, Африка, Француска, Швајцарска) и у војсци. Од 1663. до 1664. узео је учешче у боју против Турака. Вратио се 1672. и купио град Богеншперк, Црни поток, разрушени Лихтенберг и кучу у Љубљани. Те године се ожени са Аном Максимилино. Имао је 11 деца али их 5 умире при рођењу. Јанез је преминуо у 53. години живота у Кршком. Сахрањен је у фамилиској гробници на Излакама.
[уреди] Рад
Упркос занимању војника, свој живот је провео као научник. Посебице је истраживао дежелу Крањску - осредњи део данашњње Словеније. Притоме је написао опсежна дјела и био један првих картографа у Словенији. Први је установио је бакроштампарију и имао графичну радњу. Оставио је и велику библиотеку његових колексција и дела. Трошкови његовог занимања су прелазили имање па је вечину имања распродао 1692.
Проучавање Церкнишког језера
Истажња Церкнишког језера било је Валвазорјев главни истраживачки рад. То је језеро сезонско проницало у земљу и тако био тада мистерија. Дужим просматрањем настао је и опид у 4. глави Славе војводине Крањске. Крањске. То му је донјело и једино признање у животу, 1687 је био изабран за члана енглеске краљевског друштва (Royal Society) у Лондону а списови преведни.
Слава војводине Крањске
Књига Слава војводине Крањске представља његово највечје дело. Издана је у Нирнбергу 1689. и написана у нјемачком језику, да би била разумљивија ширим људским масама. Сабрао је податке који су били веома важни за приказ живота у Словенији 17. века. С тиме је желео представити Словенију странцима. Књига је доста опсежна, 15 глава са 3532 страница и драгоцјеним цртежима. Упркос слави књиге профита није имао.

