Елефтериос Венизелос

Из пројекта Википедија

Елефтериос Венизелос
Елефтериос Венизелос

Елефтериос Венизелос (грчки: Ελευθέριος Βενιζέλος) (1864-1936), је најважнија политичка фигура у модерној Грчкој историји.

Садржај

[уреди] Образовање и рана политичка каријера

Рођен је у месту Мурнијес, које данас носи име по њему, близу Харније на Криту. Студирао је права на Универзитету у Атини, након чега се вратио на Крит где је изабран за представника Либералне Партије у локалној скупштини.

[уреди] Критски устанак

Венизелос је био заговорник уједињене Грчке и борио се у устанку на Криту 1897. Овај устанак је завршен тако што је Крит добио аутономију од Отоманског царства. Британска, руска, италијанска и аустро-угарска ратна морнарица дошле су на Крит са циљем да протерају турску војску са острва. Грчки принц Ђорђе је под притиском европских сила постављен за Високог Начелника острва а Венизелос је постао његов саветник за правду. Европске силе су такође помогле да се оформи Жандармерија како би осигурала поштовање закона.

Венизелос је помогао у писању критског устава и постао је министар у влади принца Ђорђа, високог начелника.

[уреди] Разилажење са Принцем Ђорђем

Принц Ђорђе и Венизелос су се убрзо разишли јер је Ђорђе, непоколебљиви ројалиста, почео да влада апсолутистички. Венизелос је постао предводник опозиције, а затим и оружану буну након које је принц протеран са острва. Заменио га је Александрос Заимис.

[уреди] Избори за скупштину Грчке

Скупштина је распуштена, 1910, након политичке кризе. Венизелос се преселио у Атину и на изборима у 8. августа исте године изабран је за посланика заједно са својим тимом. Тада је основао Либералну Партију (Κόμμα Φιλελευθέρων). У октобру је оформио бладу и започео економске, политичке и друге реформе од националног значаја.

Због обазриве реформе војске и морнарице, Грчка је била добро припремљена за балканске ратове што је омогућило ослобођење територија на северу - Епир и Македонију као и егејска острва. Остале су упамћене дебате између принца Константина I и Венизелоса око тога које градове прво треба ослободити. Ово су били први знаци сукоба са Константином, који ће убрзо постати краљ Грчке након атентата на његовог оца 1913. године.

[уреди] Улога Грчке у Првом светском рату

Следећи сукоб Венизелоса и Константина је уследио током Првог светског рата. Иако је Грчка на почетку била неутрална, Венизелос је подржавао савез са Антантом, верујући да ће у рату победити Британија и Француска. С друге стране Константин је желео да Грчка остане неутрална. После серије расправа, Венизелос је поднео оставку 21. фебруара 1915. Венизелосова партија је поновно победила и формирала владу. Иако је обећао да ће се придржавати неутралности, напад Бугарске на Србију која је била савезник Грчке, га је приморао да напусти такву политику. Велики сукоб са краљем га је приморао да још једном поднесе оставку. На следећим изборима није учествовао јер је сматрао да је распуштање Скупштине противуставно. У међувремену у Солуну се искрцала савезничка војска као помоћ Србији.

[уреди] Раскол

Сукоб између краља и Венизелоса је био разлог за Велики Народни Раскол, који је био социјална рана у наредних неколико деценија. Следбеници Венизелоса су, 1916. у Солуну, организовали војни покрет "Привремена Влада народне одбране". Основали су нову државу која је обухватала северну Грчку и егејска острва.

[уреди] Повратак у Атину

У мају 1917, враћа се у Атину где улази у пакт са Антантом. Грчка војска (иако подељена на присталице монархије и присталице Венизелоса) започеле су борбе са бугарском војском у пограничним пределима. До јесени 1918. грчка војска са 9 дивизија, била је највећи део савезничке војске у Грчкој.

Под командом француског генерала Франше д' Епереа, савезничке снаге су отпочеле велику офанзиву против бугарских и немачких снага почев од 14. септембра 1918. Бугарска војска се убрзо дала у повлачење. Већ 30. септембра, бугарска Влада је затражила примирје. Грчка војска је одиграла малу улогу у завршници рата.

[уреди] Послератни преговори

Након завршетка рата, Венизелос је био учесник париске мировне конференције, 1919. и потписник нејског мировног уговора у име Грчке као и мировног уговора у Севру. Као резултат ових уговора Грчка је (само привремено) добила Источну Тракију и Смирну. При повратку био је суочен са покушајем атентата на главној железничкој станици у Паризу. Након опоравка, вратио се у Грчку где је дочекан као херој због ослобођења области насељених грчким становништвом.

Споменик Елефтериосу Венизелосу у истоименој улици у Београду
Споменик Елефтериосу Венизелосу у истоименој улици у Београду

[уреди] Повлачење из политике

И поред ратне победе, Венизелос је изгубио на изборима 1920. на велико незадовољство ослобођеног народа у Малој Азији. Након пораза, отишао је у Париз и објавио повлачење из политике.

У име Грчке, 24. јула 1923, потписао је мир са Турском у Лозани након грчко-турског рата.

[уреди] Повратак

На изборима 5. јула 1928, Венизелосова партија је поново освојила већину и преузела власт. Обећала је нове изборе за август исте године када је освојила 228 од 250 места у Скупштини. Венизелос је управљао Грчком до 1932. Током 1933 поново је био мета атентатора након чега је дошло до великих нереда који су довели до формираша војне управе под вођством Венизелоса и капетана Николаоса Пластираса. Овакав покрет је пропао а Венизелос је прогнарн.

Након одласка, суђења и егзекуције његових присталица су спровођена заједно са повратком монархије. Краљ Ђорђе II је враћен на престо након сумњивог референдума

[уреди] Изгнанство и смрт

Преминуо је у Паризу, 1936. године док је одседао у хотелу Риц. Велики број присталица из локалне грчке заједнице је испратила тело до станице пред последњи одлазак за Грчку.

Сахрањен је у месту Акротири на Криту.

[уреди] Занимљивости

50 евроценти са ликом Венизелоса
50 евроценти са ликом Венизелоса

По Елефтериосу Венизелосу је назван политички правац Венизелизам који је био свеприсутан у Грчкој од почетка прошлог века па све до 70их година.

Лик Елефтериоса Венизелоса се налази на грчком новчићу од 50 евро центи.

Након 50 година Улица Ђуре Ђаковића у Београду, на Дорћолу, је преименована у Венизелосову.

По њему је такође назван и атински аеродром.

[уреди] Спољашње везе