ИЦЕ
Из пројекта Википедија
ИЦЕ (InterCityExpress) су брзи возови немачке производње. Возе углавном у Немачкој и деломично у суседним земљама. ИЦЕ Возови су парадни коњ немачких железница (DB-DeutscheBahn).
Развој ИЦЕ возова је почео у осамдесетим годинама 20. века. Тренутно постоје три верзије, ИЦЕ 1 (1981.), ИЦЕ 2 (1996.) и најновији ИЦЕ 3 (1999.). Најновији ИЦЕ 3 је познат као Сименс Веларо и производи га истоимена фирма.
ИЦЕ 1 и ИЦЕ 2 такође возе за Швајцарску и Аустрију, док ИЦЕ 3 возе за Белгију. За јул 2007. планирано је отварање руте Париз-Франкфурт, на којима ће возити Талис и ИЦЕ.
ИЦЕ 3 користи и Шпанија, Кина (пруга Пекинг-Тианјин) и Русија (Москва-Санкт Петерсбург, Москва-Нижњи Новгород).
Садржај |
[уреди] Историја ИЦЕ
Прве тестирајуће вожње обављене су 1985. са такозванима ИЦЕ-В возовима. 1. маја 1988. ИЦЕ је оборио тадашњи рекорд са брзином 406,9 km/h. Тај тип је 1996. наследио ИЦЕ-С.
По уговору са Немачким министарством за транспорт, наручен је 41 воз 1988., 1990. бројка је била већ код 60, због унификације са Источном Немачком. ИЦЕ мрежа је званично отворена 29. маја 1991.
[уреди] Прва генерација
Први возови (ИЦЕ 1) били су разреда 401, који је пуштен у саобрачај 1989.. Први регуларни воз у саобраћају је био 2. јуна 1991. на траси : Хамбург-Хановер-Касел-Вилсхелмхое-Фулда-Франкфурт-Манјахм-Алтона. Исте године се траса продужи до Минхена, Штутгарта и Вурцбурга. Због недостатка возова, саобрачај је заживео тек 1992.
[уреди] Друга генерација
1997. је пуштена у рад новија генерација возова, ИЦЕ 2 (разред 402). Ти возови су били бољег баланса током вожње. Прво су били коришћени на траси Берлин-Келн. Ови возови смањили су путовање и до 2,5 сата. Возови су имали максимално оптерећење веће него што је препоручивао међународни железнички савез (UIC), па су неки имали уграђене мање пантографе. ИЦЕ 1 и ИЦЕ 2 радили су на електричном напону 15 kV, и због тога саобраћали само у земљама немачког говрног подручја.
[уреди] Трећа генерација
Да би возови били прихваћени по међународним стандардима, Немци су направили и трећу генерацију, ИЦЕ 3. Са мањом масом, возови су могли да путују и по Европи. Направљена су два нова разреда, 403 (domestic ICE 3) и 406 (ICE 3M), где слово М значи Мерсистем, значи може да се користи у електричним мрежама са различитим напонима. Означени су као Сименс Веларо.
Најновија брза траса је отворена у мају 2006., Нирнберг-Инголштат и поред пруге Франкфурт-Келн, једина дозвољава брзине до 300 km/h.
[уреди] ИЦЕ Т и ИЦЕ ТД
Заједно са ИЦЕ 3 направљени су и дужи возови ИЦЕ Т па и дизелски ИЦЕ ТД. Сличног су дизајна као ИЦЕ 3. Ти возови су служили за спорије трасе. 2003. дизелски возови су одстрањени из саобраћаја због кварова и нерентабилности. Од 2004. служи и ИЦЕ Т2 генерација возова (разред 411.5).
[уреди] Несрећа у Ешедеју
Најпознатија и најтрагичнија несрећа са брзим возовима, десила се са ИЦЕ у граду Ешеде. Воз ИЦЕ 884 "Вилхелм Конрад Рендген" се искочио из шина при брзини 200 km/h при чему је погинуло 101 људи а 88 било рањено. Разлог несреће је био оштећен точак, чији обод се распао. Касније истраживање показало је, да је вероватно грешку направио механичар, који није уочио пукотину на точку. Након тога, ИЦЕ је почео радити модиларне точкове, којима се не могу десити такви кварови.
Немачке железнице платиле су путницима велику одштету.
[уреди] Техничке карактеристике
| Воз | Максимална брзина | Број седишта |
Јачина мотора |
|---|---|---|---|
| ИЦЕ 1 | 328 km/h | 345 | 9.600 kW |
| ИЦЕ 2 | 310 km/h | 400 | 4.800 kW |
| ИЦЕ 3 | 368 km/h | 415 | 8.000 kW |
| ИЦЕ Т | 253 km/h | 367 | 4.000 kW |
| ИЦЕ ТД | 222 km/h | 195 | 2.240 kW |
[уреди] Спољашње везе
|
|
|
|---|---|

