Спонзорство у спорту
Из пројекта Википедија
| Управо овако су изгледали први чланци сада искусних Википедијанаца. Почетник треба сам, или уз помоћ других корисника, |
По Најџелу Поупу, спонзорство је обезбеђивање ресурса (новца, опреме и људи) од стране спонзора (неке организације), директно неком појединцу или некој организацији, са циљем да се оспособе за наставак неке активности, у замену за бенефиције везане за промотовину стратегију и циљеве спонзора.
Спонзорство подразумева спремност компаније да се укључи и преузме обавезу и пружи подршку спортском догађају, што значи приснији контакт са људима него што нуди оглашавање.
У периоду између 1980-1990. спонзорство је добило обим драматичних размера: у Северној Америци је 1994. издвојено 4.25 милијарде $, у Европи 3.4, у Латинској Америци 2.2 и 1.1 у преосталим регионима. Стопа раста издвајања је донекле успорена током 90-тих. Само у 1993. у спортске активности је било укључено преко 4.200 регистрованих компанија.
Интереси фирми које финансирају клубове су: 1) трансфер дела имиџа клуба, његових успеха и врхунских резултата на себе, позиционирање у окружењу
2) промоција одређеног производа, услуге или идеје те профитне организације преко имиџа клуба. Клуб има могућност да маркетиншки експлоатише име, логотип, боје, грб, маскоту или да то право за накнаду уступи другом лицу.
Спортски догађај је помоћно средство у постизању маркетиншких циљева, како би се осигурало сусретање циљева промотивне продаје, PR и интерних потреба запослених.
Сви спонзорски аранжмани имају неопипљиву и опипљиву компоненту (оглашавање у медијима, означавање, улазнице, програми и узорци), а свака има своју тржишну вредност. Најчепћи облик је оглшавање, при чему спонзори прилажу свој логотип у промотивној серији спортских догађаја.
Код спонзорисања спортских догађаја, важан чинилац је свест посетилаца о присуству спонзора. То подразумева вишеструко излагање визелног идентитета спонзора на спортским борилиштима, усмерено ка видном пољу посетилаца манифестација. Истраживања су довела до закључка да је могуће креирати и повећати снагу ставова и/или свести потенцијалних купаца, путем поновљених излагања производу/марки, чиме се изазива присећање на спонзоре, што треба да изазове сећања на његове производе и/или услуге.
Понекад су компаније које су укључене у спо. активности жртве тзв. „напада из заседе“: конкурентцке компаније стварају видљиву позицију за себе у склопу или око манифестације које директно или индиректно спонзоришу други. Примери су оглашавање неког производа током ТВ преноса манифифестације коју спонзорише конкурентска фирма, или ситуација где једна компанија спонзорише манифестацију, а њен конкурент спонзорише само њен део. Како би се избегле овакве ситуације, спонзори у уговоре о спонзорству уносе клаузуле о екскливности.
Један од примера "надапа из заседе" догодио се током Светског првенства у фудбалу 2002. године, које је одржано у Јапану и Јужној Кореји: Дејвид Бекам, капитен енглеске репрезентације, био је ексклузивни промотер компаније Pepsi, али је ривалска Coca-Cola потписала уговор са енглеском Фудбалском асоцијацијом (FA), по коме је на својим производима у промотивне сврхе могла да користи слике било ког репрезентативца националне селекција, под условом да се у на њој налазе још 2 саиграча. Као резултат тога, у продаји су се нашле флаше и конзерве Pepsi са ликом Дејвида Бекама, и флаше и конзерве Coca-Cole са ликом Дејвида Бекама и двојицом саиграча у позадини.
Зимске Олимијске игре 1998. су пример манифестације које нису оствариле медијске користи, а и компанијске користи компанијама спонзорима управо збот „напада из заседе“.
[уреди] Спонзорство Олимпијских игара
Савремене Олимпијске игре су комерцијализовани сет производа и услуга који релативно лако проналази пут до потрошачког дискреционог дохотка и слободног времена. Организатор игара присваја ефекат остварних резултата врхунских спортиста, и на бази потрошачке публике која се укључује, остварује приходе за покриће трошкова организације, а стечени профит дели у складу са уговореним учешћем подржавајућих партнера.
Почетком 60-тих отпочео је период савремене ере и профитабилности олимпијског спорта, када су накнаде за пренос ових права постале редован извор прихода за одржавање ОИ. Међународни олимпијски комитет је, користећи свој монополски положај, ТВ права употребио као левериџ, лицитирајући око сваке манифестације, што је резултирало линеарним повећањем цена производа које су спонзори покушавали да наметну новим тржиштима. Трошкови и финансирање припрема и учепћа спортиста подељени су између Олимпијских комитета и појединих ТВ мрежа.
1985. МОК је упослио ISL Marketing како би створио програм за корпорације које желе да учествују у спонзорисању ОИ. Створени су ТОП спонзорски олимпијски програм – који доноси и уређује права МОК, и путем двогодишњих или четворогодишњих спонзорских програма посредује између ОИ, 2 организациона комитета, националних ОК, с једне, и заинтересованих организација у свету, с друге стране. Од појаве ТОП-а, спонзорство је постало интегрални део спонзорског покрета са 2 стратешка циља: учинило је Међународни олимпијски комитет мање зависним од телевизијских прихода и помогло је свим земљама у свету које развијају спорт путем деобног система прихода.
ТОП програм је стратешки креиран са циљем да пружи посебан третман, могућност остварења добити, ексклузивитет и заштиту ограниченом броју спонзора глобалне производне оријентације путем О спонзорских активности. ТОП програмом добијају се: 1) ексклузивност производа, 2) употреба марке и означавање, 3) односи са јавношћу и промотивне могућности, 4) приступ олимпијској архиви, 5) олимпијска трговина и премије за подстицање куповине и маркетиншке активности, 6) приоритет код куповине улазница и размештаја, 7) рекламне могућности, 8) право на излагање, 9) истраживање, 10) право пречег уговарања за наредни 4-годишњи период.
Од 1985., настанком ТОП-а, спонзорство је постало интегрални део спонз. покрета, са 2 страт. циља: учинило је МОК мање зависним од ТВ прихода, и помогло је свим земљама у свету које развијају спорт путем деобеног система прихода.
[уреди] Олимпијско спонзорство осталих асоцијација
Сваки ентитет може да понуди специфична спонзорска права употребом знака игара који је неодвојих од националних обележја. Сваки О спорт има нац. управно тело, члана МОК, које је овлашћено да подстиче и склапа спонзорске уговор унутар свог региона, али под условима који су прописани и ограничени од стране организатора игара. Спонзорски аранжмани се крећу од 500.000-1.000.000 $ и потискују националне управне одборе, па се они склапају искључиво у зонама највећег досега излагања и препознавања од стране јавности.
[уреди] Историјски развој спонзорства у спорту
Спонзорство спорта има дугу традицију:
- У Античкој Грчкој аристократе су помагале атлетска надметања
- У Старом Риму богати патрицији су подржавали гладијаторске борбе
- Прва модерна примена спонзорства забележена је 1861. године када су компаније Спирс и Паунд спонзорисале турнир крикета у Аустралији
- Coca-Cola је од МОК-а откупила право промовисања својих производа на Олимпијским играма 1928. године
- Компанијско спонзорство (онако како га схватамо данас) развија се од 80-тих

