Сисак
Из пројекта Википедија
Сисак је град у средишту данашње Хрватске. Сисак је седиште Сисачко-мословачке жупаније.
| Сисак | |
| Жупанија | Сисачко-мословачка |
| Градоначелник | Динко Пинтарић (ХДЗ), од 31.12. 2005. |
| Географска дужина и ширина | 45°48′00″N, 16°36′00″E |
| Становништво | 52.236 (2001) |
| Позивни број | + 385(0)44 |
| Поштански број | HR-44000 |
| Регистарске таблице | SK |
| Званична презентација града | |
Град се налази на површини од 422,75 km², са 35 самосталних насеља на надорској висини од 98 m. У Сиску живи 52.236 становника (2001).
На подручју данашњег града постајала су насеља пре око 2.000 година.
Сисак је један од ретких градова код којих уз континуитет трајања насеља можемо пратити и континуитет његовог назива: Сегеста, Сегестика (у време када су град насељавали Јаподи), Сисција (за време Римског царства), Сисцијум у раном средњем веку, Sissek, Sziszek (мађарско име у доба Аустро-Угарске)... па све до српског и хрватског назива Сисак.
Садржај |
[уреди] Клима
- Средња годишња температура: 10,6°Ц
- Годишњи пресек релативне влаге: 80%
- Магла: 82 дана годишње
Град Сисак сместио се на утоку реке Одре у Купу и Купе у Саву, у плодном и често мочварном подручју Панонске низине, обележеном умереном континенталном климом. Кроз историју град се развијао уз Купу, сад с њезине десне, сад с њезине леве стране. Развоју града особито је допринела чињеница да су Сава и Купа пловне управо до Сиска, што је потакло господарски развој и трговину.
[уреди] Име
Сисак је кроз своју историју променио више имена, но - након илирско-келтске Сегестике - сва су каснија имена утемељена на римском имену Сисција (лат. Siscia). Тако ће се у раном средњем веку град звати Siscium, а потом ће се појављивати разне графије које упућују на кајкавски облик имена града: Sissek, Sziszek, Sciteck, Zusek, Sziscium, Scutzuc, Zitech, Scuteck. На концу се појављује штокавски облик Sziszak и Сисак.
[уреди] Историја
Сисак спада међу најстарија насеља северозападне Хрватске, пошто се трагови његове урбане насељености могу пратити све до 4. века п.н.е. Ипак, већ и пре знакова урбаног насеља овај су крај обитавали људи, те су приликом археолошлих истраживања нађени преисторијски остаци оруђа и фигура идола.
[уреди] Илири, Келти и Римљани
У 4. веку п.н.е. у ово подручје проваљују Келти из племена Сегестани (грч. Сегестанои) те се мешају са Илирским староседеоцима, а заједничком насељу дају своје име - Сегестика. Чини се да је овај град, смештен с десне обале Купе, тада био највећи град западног дела Панонске низине.
Римљани су у више наврата покушавали освојити Сегестику, но то им је пошло од руке тек 35. п.н.е., кад млади Октавијан, који ће постати римски цар Октавијан Август, након једномесечне опсаде, са војском од 12.000 људи, осваја келтско-илирски град, а са леве обале Купе оснива римски војни логор - Сисцију. Овај је логор убрзо добио статус града, а његова је географска чозиција допринела јачању војног, саобраћајног и управног значења тога урбаног центра, а особито развоју трговине и обрта. Римска је Сисција имала луку на Купи, а од средине 3. века и ковницу новца који се користио на читавом подручју Римског Царства (неколико је примерака новца кованог у Сисцији нађено чак у Палестини), пошто су га обично користиле војне јединице. Осим тога, уз обалу Купе биле су смештене и терме.
Археолошка истраживања са краја 20. и почетка 21. века донела су на видело и делове градских зидина, особито њихов крајњи северни и јужни део. Из тога су раздобља познати планови многих грађевина које се налазе испод данашњег центра града, а у Градском музеју, као и у приватним збиркама Сишчана могу се наћи бројне кованице, геме и »римске цигле«, као и делови керамичких посуда.
У доба цара Диоклецијана, римска провинција Панонија подељена је 297. на четири дела, а Сисција постаје главним градом провинције Pannonia Savia (Савска Панонија).
[уреди] Хришћанство
Хришћанство се рано јавља у овом подручју. У Сисцији је већ крајем 3. века седиште епархије. Први нама познати епископ био је свети Квирин, који је био епископ од 284. до 303., а за време Диоклецијановог прогона хришћана ухваћен је и мучен. На концу је бачен у реку Сибарис (мађ. Gyöngyös) у данашњој Мађарској. Св. Квирин је заштитник града Сиска, а његов је благдан, 4. јуна, Дан града.
У 4. веку почео се умањивати сјај Сисције, а након пропасти Римског царства потпуно је запуштена. Доласком Хрвата у 7. веку град се поново буди и расте, а хрватски кнез Људевит Посавски овде столује почетком 10. века, утврђује град, те се од 819. до 822. бори против Франака.
Нема точних података о тренутку кад је престала постојати Сисачка епископија (мада никад није и званично укинута), но претпоставља се да је то било током 10. века, те ће 1094. оснивањем Загребачке бискупије Сисак постати феудални посед загребачког бискупа, који ће га потом, 1215., поклонити Загребачком каптолу. У време угарског краља Беле IV Сисак добива статус градске општине са градском управом и судом. Сисак се отада развија као трговиште и седиште жупаније, чијег је жупана Каптол бирао сваке године на дан св. Лаврентија.
[уреди] Борбе са Турцима
| За више информација погледајте Битка код Сиска. |
1591. године турски султан Мурат III именује Хасан-пашу Предојевића босанским беглербегом, а упади Турака према западу, па и према Сиску и Туропољу, све су чешћи. Након пада Бихаћа, Сисак долази у незавидну ситуацију. Ускоро су се Турци, њих око 12.000, почели окупљати код Петриње чије су зидине биле спаљене одлуком Хрватског сабора, а хришћанску војску, која се састојала од око 5.000 Хрвата, Немаца и Словенаца, предводе бан Тома Бакач Ердöдy, војвода Рупрехт Егенберг и Андрија Ауершперг.
У сисачкој тврђави (данас се назива Стари град) која је већ раније изграђена уз помоћ грађевинског материјала из старе Сисције, налазило се свега 800 бранитеља које су предводили каноници Блаж Ђурак и Матија Финтић. 22. јуна 1593. одиграла се велика битка у којој је погинуо сам Хасан-паша Предојевић, као и велики део његове војске. Ова је битка била прекретница која је назначила заустављање турског продирања даље у Европу, а имала је и посебан психолошки уплив, јер је њоме по први пута након Крбавске битке постигнута равнотежа на хрватско-турској граници. Европу је убрзо обишао и штампани летак на којем је била приказана прва велика победа уједињених хришћанских снага Средње Европе против турске војске, а војсковође хришћанске војске похвалили су папа Клемент VIII, немачки цар Рудолф II и шпански краљ Филип II.
[уреди] Урбани развој 18. и 19. veka
Повлачењем Турака из тих крајева, почетком 18. века, престаје и дуготрајна стагнација у развоју града. Поново се отварају трговачки путеви, а град постаје све важнији као речна лука. Управо ће речно бродарство постати његовим симболом.
У 18. и 19. веку град је подељен реком Купом, те се његов живот одвија у два одвојена насеља, која међусбно нису имала много веза. Са леве обале Купе наставља се развијати Цивилни Сисак (називан касније и Стари Сисак) који још увек припада Каптолу, а са десне обале реке расте Војни Сисак (називан и Нови Сисак или Пречки Сисак) који је био под управом Банске крајине.
На почетку овог раздобља Сисак је малено насеље, а становништво живи у дрвеним кућама типичног покупског стила градње, смештеним уз обалу Купе, која је први извор зараде, због луке, али и због сплаварења и риболова. Прва зидана грађевина, након зидања Старог града у 16. веку, сада је жупна црква св. Крижа, на месту где су некад завршавале јужне зидине старе Сисције и где је у римско доба био градски форум.
29. октобра 1838. Каптол загребачки доноси документ којим Сисак постаје слободно трговиште са својим статутом, печатом и грбом. Већ од 1828. Сисак има и своју урбанистичку систематизацију која почива на регулаторној основи града што ју је израдио архитект Иван Фистровић. Тај је план предвиђао наставак раста града према растеру улица које су у темељу почивале на организацији улица древне Сисције. Стога ће и остаци Сисције остати закопани испод каснијег града, а до сазнања о њима долазиће се постепено приликом каснијих грађевинских радова. Фистровићев план улица предвиђа четири уздужне улице (север-југ), које прате обалу Купе. Без обзира на њихове касније називе, који су се мењали са политичким променама, Сишчани их увек зову једноставно Прва, Друга, Трећа и Четврта улица (бројећи од Купе). Ове су четири улице међусобно повезане помоћу више попречних улица.
Уз обалу Купе почињу расти житни магацини, ако и остале трговачке зграде, које ће битно одредити изглед и данашњег града. Трговци су се међусобно такмичили, не изгледом својих кућа, него изгледом и квалитетом градње магацина, те ће они постати готово статусни симбол. Тек ће се након тога мислити на изградњу градских палата, а граде их опет имућни трговци који су у свему имали одлучујућу улогу у граду.
Први дрвени мост на реци Купи изграђен је тек 1862., а кад је преоптерећен прометом дотрајао, заменио га је 1934. зидани мост, који ће постати један од симбола града, а Сишчани ће га назвати Стари мост. У време кад је бетон већ био у широкој употреби, овај је мост изграђен од традиционалних сисачких материјала, камена и опеке, те се истиче својим складним облицима.
Године 1874. коначно су уједињени Цивилни и Војни Сисак под јединствену управу, а први градоначелник јединственога и отада слободног краљевског града био је угледни трговац Фрањо Ловрић. Кроз 25 година свога градоначелниковања постао је једно од најомиљенијих лица у граду, а Сисак је од трговачко-обртничког средишта успео да доведе до савременог изгледа и до контура које су у центру града и данас препознатљиве.
1862. изграђена је и прва железничка пруга у Хрватској, која је повезивала Сисак и Зидани Мост, а речни и железнички саобраћај постају претпоставке снажног индустријског развоја града.
[уреди] Индустријски развој у 20. веку
Начином на који су се из угарских интереса развијале Мађарске железнице, Сисак је остао изван главних саобраћајних токова, што је ослабило позицију трговине, али и довело до већег развоја индустрије. Индустријска постројења, која су особито никла након Првог свестког рата, грађена су ван старог градског језгра, а особито на Цапрагу, где се смешта постројење Шела, а у близини и оно за прераду железа. Око њих су убрзо израсла и приградска насеља, која се начином изградње битно разликују од дотадашње слике Сиска.
Други светски рат није заобишао ни Сисак, где је 22. јуна 1941. основан и први партизански одред на подручју тадашње Југославије. Пред крај рата град су бомбардовали Савезници, а особито његова приградска насеља, железничку пругу и индустријска постројења која су готово у потпуности уништена. Немци су, приликом повлачења, намеравали срушити и Стари мост, но неколико је Сишчана омело ту њихову накану.
Након рата започела је убрзана обнова и индустријализација града, а главне гране остају металургијска, хемијска, прехрамбена и дрвна индустрија. Велику важност и даље има сисачка лука. У време Хрватског пролећа у Сиску је била изузетно жива политичка активност, пошто су у граду били моћни припадници обе стране. Већином су »пролећари« били окупљени око Рафинерије и њезине управе, а њихови противници око Железаре, што је одражавало и националну структуру запослених у тим предузећима.
У рату 90-тих поново су дошла под удар индустријска постројења, посебно сисачка Рафинерија, али и стамбене зграде и цркве, а многи су Сишчани погинули и расељени. Сисак је био под готово непрекидном општом опасношћу.
У послератном периоду, кроз претворбу, присутност тешке индустрије у граду није олакшала транзицију, те су многи остали без посла. Посебно је за тај период карактеристичан случај Железаре и вишеструки покушаји њезина спашавања.
[уреди] Економија
За развој Сиска и даље индустрија има велику улогу. Ту је ИНА Рафинерија нафте Сисак, потом некадашња Железара, која је раздељена у више мањих предузећа, те остала индустријска постројења. Оваква важна улога индустрије у граду утицала је и на оформљивање школства, али и на смер целокупног развоја града.
[уреди] Велике твртке
- ИНА Рафинерија нафте Сисак налази се у делу града који се зове Цапраг, уз десну обалу Купе, у близини њеног утока у Саву. Део је пословног система ИНА - Индустрија нафте, а годишње може прерадити око 4 милиона тона нафте. Данас прерађује између 2 и 2,5 милиона тона. Ова фабрика користи изузетно повољан геостратешки положај Сиска са његовим добрим транспортним путовима, пловним рекама и нафтоводом. Првих година 21. века воде се интензивни преговори између града и Рафинерије о заштити околиша, а посебно о смањењу загађења ваздуха.
- Некадашњи Индустријски комбинат »Жељезара Сисак« раздељен је током претворбе и приватизације на више металуршких предузећа, међу њима су:
- Ваљаоница цијеви Сисак
- Металинг, који се бави производњом и монтажом челичних конструкција
- Фелис, ваљаоница челичних одљевака
- Творница алкохолних и безалкохолних пића »Сегестица« основана је 1918, а смештена је уз саму железничку станицу и у близини купске луке.
- Фирма »Хербос« основана је 1946. ради производње винске киселине, но 1953. под именом »Радоња - творница кемијских производа« почиње производњу за заштиту биља. Од 1993. твртка се зове »Хербос«, а од 1998. бави се и производњом материјала за градитељство.
- Термоелектрана Сисак налази се на подручју Чрет, на десној обали Саве, 4 км низводно од урбаног подручја Сиска. То је кондензацијска термоелектрана са два блока укупне снаге 420 МW, а ради на тешко лож уље и плин. Производи електричну енергију и технолошку пару. Први је агрегат изграђен 1970, а други 1976.
- Млин и пекаре »Људевит Посавски« је предузеће основано 1967. под називом »5. мај«, а од 1994. носи данашње име. Силоси у власништву ове твртке капацитета су око 30.000 тона жита. Осим складиштењем жита, твртка се бави и производњом брашна, те финалних пекарских производа и њиховом продајом. Силоси и млин налазе се у близини железничке станице и купске луке.
- »Дунавски Lloyd« највећи је хрватски речни бродар, а седиште му је уз сисачку луку на Купи. Бави се превозом робе европским рекама.
[уреди] Пословне зоне
Од краја 2005. године у граду делује и предузеће у власништву града »Пословне зоне«, чија је сврха да осигурају претпоставке за развој привреде и предузетништва, те створе базу за стратешко планирање развоја Сиска. Две пословне зоне које тренутно делују смештене су уз излаз из града према Загребу (Комунална зона), те уз заобилазницу (зона Танина Горички). Град има у плану основати још три специјализиране зоне: Јужну индустријску зону на простору Железаре, Новог Праћна и Црнца; Зону Барутана; те Зону Ступно.
Ипак, унаточ наизглед високој индустријализацији и великим могућностима, незапосленост је у граду висока, па према подацима Хрватског завода за запошљавање од јануара 2006. у граду има 5.768 незапослених.
[уреди] Туризам
Крајем 20. века и почетком 21. века у Сиску се све више развија и туризам, посебно захваљујући заштићеном мочварном подручју Лоњског поља, раритетној руралној дрвеној архитектури, сисачком Старом граду, те привлачном средишту града уз обалу Купе и археолошком парку »Сисција.« Овамо ваља прибројити и ловни туризам у околним шумама. Ипак, туристичка је делатност још увек недовољно развијена и не користи све могућности које јој се пружају. Највећи је проблем недостатак смештајних капацитета.
[уреди] Демографија
У годинама појачаног индустријског развоја, од краја Првог светског рата, па до 1931. број становника града више је него удвостручен, па је порастао са 4.000 на чак 11.000 становника. Подручје града Сиска, према попису становништва из 2001. (подаци Државног завода за статистику [1]), има 52.236 становника, од чега на ужем подручју града живи 37.491. Према истом попису средња је старост становништва била 40,4 године, индекс старења 104,5, а коефицијент старости 22,7.
Национални састав становништва према попису из 2001.:
Обзиром на матерински језик, 50.696 или 97,05% изјаснило се да им је матерњи језик хрватски. Према вероисповести, 41.204 или 78,88% изјаснило се као римокатолици, 2.537 или 4,86% као муслимани, 19 или 0,03% као православци, 2.389 или 4,57% као агностици или неопредељени, те 1.820 или 3,48% као атеисти.
[уреди] Култура и спорт
Док се у периоду пре 19. века не може говорити о некој већој културној делатности, од прве половине 19. века, потакнути и трговачким, а онда и индустријским напретком, развијају се најпре култура, па онда и спорт.
[уреди] Култура
У Сиску је 2. октобра 1839. године приказана прва позоришна представа на хрватском језику и штокавском нарјечју. Била је то драма Јуран и Софија или Турци под Сиском Ивана Кукуљевића Сакцинског. До тог времена представе су извођене на немачком или мађарском језику.
Данас у Сиску делује већи број културних институција:
- Културни центар »Кристална коцка ведрине« је институција која покрива четири главне гране културе: позориште и музика, објављивање књига, изложбе, те кинематографија.
- Градски музеј Сисак смештен у Томиславовој улици, на месту где је некад била радиона мајстора Караса у којој је браварски занат изучио Јосип Броз Тито. Данас музеј садржи археолошку збирку преисторије; археолошку збирку антике; археолошку збирку раног средњег века; нумизматичку збирку; збирку 13-17. века; историјску збирку 18. и 19. века; историјску збирку 20. века. Усто, музеј води бригу о Старом граду, згради Великог каптола, те омогућује обилазак града уз стручну пратњу. Редовито се организују тематске изложбе и предавања. Музеј има и сопствене публикације.
- Музичка школа »Фран Лотка« утемељена је 28. јуна 1894. одлуком краљевске земаљске владе, а након Другог светског рата поново је отворена 27. августа 1948. Од 1967. школа делује у згради некадашње сисачке синагоге. Данас је то јавна и уметничка школа с делатношћу основног и средњег музичког образовања.
- Позориште Д.А.С.К.А. и алтернативни културни центар Даскалиште делује од 1976., а по њему је Сисак постао међународно познат на подручју истраживачког, експерименталног позоришта. Ова се институција бави и драмским одгојем деце и младих.
Уз ове и друге институције, у Сиску делује и низ уметника из разних подручја. Ту је познати академски сликар Славко Штригл, а у припреми је отварање сталне поставе његове галерије.
Од 1995. делује и бенд The Bambi Molesters који свира garage и surf музику, а постигао је запажени успех у свету.
[уреди] Спорт
Град Сисак је традиционално везан уз спортске активности, а за нагласити је историјско значење неких спортских грана које су у Сиску први пута организоване, не само на подручју Републике Хрватске него и овом делу Европе. Међу таквим спортовима треба истакнути коњички спорт на подручју сисачког предграђа Галдова.
Име града Сиска везано је и уз први бициклистички клуб, прву хокејашку утакмицу, хрвање, као и најстарији фудбалски клуб на подручју Републике Хрватске, који и данас делује.
Хрватски ногометни клуб "Сегеста" основан је далеке 1906. године и у дугогодишњем деловању овај спортски колектив прошао је сва лигашка такмичења. Од 1992. до 1997. године члан је 1. хрватске фудбалске лиге, а од 1997. наступа у 2. и 3. лиге.
Уз фудбал, те шах који је у 1998. години обележио 90 година организованог деловања, Сисак је познат и по куглачком, ронилачком, кошаркашком, као и борилачким спортовима, чији се представници такмиче у 1. односно 2. лигама и постижу запажене спортске резултате. Уз њих запажен је Хокејски клуб ИНА Сисак, а делују и Рагби клуб Сисак, Бејзбол клуб Сисак Строукс, хрвачки клуб "Сисак" те ватерполски клуб "Сисција".
Укупан спортски живот одвија се на спортским објектима који су у саставу Спортско-рекреационог центра "Сисак", градском фудбалском стадиону, затвореном олимпијском басену с дворанским просторима, отвореном клизалишту, четверостазној аутоматској куглани, те објектима који су изван спортске установе, фудбалском стадиону "Металац", спортској дворани "Брезовица", као и отвореним и затвореним спортским теренима предузећа за спортску делатност "Сисаx" д.д. и спортским дворанама.
[уреди] Образовање
Основне школе:
- ОШ Иван Кукуљевић Сакцински;
- ОШ 22. липња;
- ОШ Викторовац;
- ОШ Браћа Бобетко;
- ОШ Браћа Рибар;
- ОШ Галдово;
- ОШ Села;
Средње школе:
- Гимназија Сисак;
- Економска школа Сисак;
- Техничка школа Сисак;
- Индустријско-обртничка школа Сисак;
- Обртничка школа Сисак;
- Угоститељско-трговачка школа Сисак;
- Медицинска школа Сисак
Дислоцирани стручни студији:
- Пословна економија (организује Економски Факултет Загреб);
- Примјена информацијске технологије у пословању (организује Факултет организације и информатике, Вараждин)
Високошколска наобразба:
- Свеучилиште у Загребу - Металуршки факултет, Сисак
[уреди] Споменици и занимљивости
- Археолошки парк »Сисција« - остаци зидина римске Сисције
- Стари град - тврђава из 16. века под којом се одиграла Битка код Сиска
- Црква св. Крижа у центру града (18. век)
- Црква св. Марије Магдалене у Селима крај Сиска
- Дрвена капелица св. Мартина из 17. века у Старом Броду
- Стари мост - зидани мост од камена и опеке из 1932.
- Велики и Мали каптол - некадашња свратишта каноника Каптола загребачког
- Стари кран - дрвена дизалица из старе сисачке луке, данас постављен као музејски примерак уз обалу Купе
- Лоњско поље - парк природе; мочварно подручје с познатим европским селом рода, Чигоћем
- Старо градско језгро с трговачким кућама и палатама у сецесијском стилу
[уреди] Славни људи
- Октавијан Август - освојио град
- Свети Квирин Сисачки - сисачки бискуп
- Људевит Посавски - кнез
- Тома Бакач - победио Турке код Сиска
- Фрањо Ловрић - дугогодишњи градоначелник
- Антун Радић - хрватски политичар
- Стјепан Радић - хрватски политичар
- Владо Јањић Цапо - командир Првог сисачког партизанског одреда
- Мика Шпиљак - хрватски политичар и председник Председништва СФРЈ
- Јанко Бобетко - хрватски генерал
- Даворко Видовић - бивши министар у Влади и градоначелник Сиска, данас саборски заступник
- Славко Штригл - академски сликар
- Вера Хорват-Пинтарић - историчарка уметности
- Норберт Вебер - утемељитељ Железаре
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
Бакар | Бели Манастир | Белишће | Бенковац | Бјеловар | Биоград на Мору | Бује | Бузет | Валпово | Вараждин | Вараждинске Топлице | Велика Горица | Винковци | Вировитица | Вис | Водице | Водњан | Врбовец | Врбовско | Вргорац | Врлика | Вуковар | Гарешница | Глина | Госпић | Грубишно Поље | Дарувар | Делнице | Доња Стубица | Доњи Михољац | Дрниш | Дубровник | Дуга Реса | Дуго Село | Ђаково | Ђурђевац | Жупања | Забок | Задар | Загреб | Запрешић | Златар | Илок | Имотски | Иванец | Иванић Град | Јастребарско | Карловац | Кастав | Каштела | Клањец | Книн | Комижа | Копривница | Корчула | Краљевица | Крапина | Крижевци | Крк | Кутина | Лабин | Лепоглава | Липик | Лудбрег | Макарска | Мали Лошињ | Метковић | Мурско Средишће | Нашице | Нин | Нова Градишка | Новаља | Нови Мароф | Нови Винодолски | Новиград | Новска | Обровац | Огулин | Омиш | Опатија | Опузен | Ораховица | Орославје | Осијек | Оточац | Озаљ | Паг | Пакрац | Пазин | Петриња | Плетерница | Плоче | Пореч | Пожега | Преграда | Прелог | Пула | Раб | Ријека | Ровињ | Самобор | Света Недеља | Свети Иван Зелина | Сењ | Сињ | Сисак | Скрадин | Слатина | Славонски Брод | Слуњ | Солин | Сплит | Стари Град | Супетар | Триљ | Трогир | Умаг | Хрватска Костајница | Хвар | Црес | Цриквеница | Чабар | Чаковец | Чазма | Шибеник
Координате: 45.488° СГ Ш, 16.374° ИГД

