Македонци
Из пројекта Википедија
| Македонци | ||
|---|---|---|
| Укупна популација: | око 3, 5- 4 милиона | |
| Популација: | 1.297.981 2002 попис
|
|
| Језик: | Македонски језик | |
| Религија: | Доминира македонска православна, али има и торбеша, римокатолика и протестаната. | |
| Етничка група: | Индо-Европска
|
|
Македонци, јужнословенски народ, који претежно живи у Републици Македонији, где чини око 64% становништва, али има их и у Бугарској (по последњем попису око 5.000) и Грчкој, где је њихова национална лојалност подељена између грчке ("Славофони Грци"),македонске и бугарске.
Македонци су већином православне вероисповести, али има их и муслимана (муслимански Македонци су познати под именом Торбеши)., као и мањи број католика и протестаната Македонски језик припада словенској групи индоевропске породице језика. Број Македонаца процењује се на око 2.000.000, од тога у Републици Македонији око 1.300.000.
Садржај |
[уреди] Антички Македонци
Антички Македонци су били стари балкански народ, који је оригинално говорио један посебан индоевропски језик, који је био сличан грчком језику,и који је живео углавном на подручју данашње грчке провинције Македоније а касније су остварили и политичко јединство са другим Грцима. Изузев имена Античку Македонију и данашњу Републику Македонију (као и античке Македонце и данашње Македонце) ништа не повезује.
[уреди] Историја
Словени, међу којима је био и један део племена аваро-бугарског порекла насељавају углавном подручје јужне географске Македоније у 6-том и 7-мом веку.На простору Македоније затеклу су поромањени и гркоговорећи староседеочки живаљ, потомке Дардана, Илира, Трачана, Пајонаца, античких Македонаца.Међу тим Словенима налазио се и један талас Срба, што је евидентно из имена града Сервиџе (Сервија) у грчкој Македонији и средњовековне колоније Гордосервон, настале од колонизованих Словена из Повардарја.Од 9 века па све до 1282 године Македонија пада спорадично под бугарску и византијску власт, да би до 1392 године била под влашћу Срба. Према званичнoj доктрини (која важи у Републици Македонији) Македонска држава успостављена је у време цара Самуила у X веку, али су је уништили Византинци 1018. године. О карактеру Самуилове државе постоје подељена мишљења.
Република Македонија формирана је 2. августа 1944. године на заседању АСНОМ-а у Манастиру Св. Прохор Пчињски који се данас налази у Србији, а независност је прогласила 1992. године.
[уреди] Етничко порекло
Антрополошки, Македонци представљају прелазни облик од, већинског на локалном нивоу, медитеранског антрополошког типа ка динарском, од којих је последњи углавном концентрисан у западним, брдским крајевима Македоније.
Македонци дуго времена нису имали јасно изграђену националну свест, имајући при том на уму да су преци данашњих Македонаца у етничком смислу вековима себе одређивали као припадници локалних племена, такође и као Бугари, Грци и Срби и били су сматрани као такви од стране суседа, путописаца и хроничара.
[уреди] Национална култура
Македонце одликује богат фолклор, колоритне народне ношње,јак утицај оријента донет преко Отоманске Империје култура окренута Православљу са словенским паганским елементима и усмено предање, које сеже до најранијег доба словенског живота средњевековног Балкана.На северу Македоније постоји обичај крсне славе, док већина становништва слави имендане. Трибалитет је био изражен све до новијег доба (племена и регионалне субкултуре: Брсјаци, Мијаци, Кецкари, Поливани, Шопови, итд.).
[уреди] Несугласице око имена
| За више информација погледајте Македонско питање. |
У Грчкој и Бугарској овај етноним се користи махом у регионалном значењу. Постоjе мишљења у Бугарској и Србији, али и власти у Грчкој коje негирају постојање словенског македонског етницитета и нације.
Док је у Грчкој званичан став да се појам Македонци искључиво односи на хеленски или хеленизовани народ регије Македонија, у Бугарскоj појам Македонац се разматра као знак регионалне припадности.
[уреди] Језик
| За више информација погледајте Македонски језик. |
Македонски језик спада у источну групу јужнословенских језика. Људи западномакедонског варијетета говоре дијалекте који чине прелаз од српског ка бугарском и веома брзо науче српски или бугарски књижевни језик.
Вук Стефановић Караџић наводи како су му двојица Македонаца говорила о свом језику, који је као нека мјешавина српског и бугарског, али опет ближи српском него правоме бугарскоме.
За време Краљевине СХС - Југославије језик македонских Словена је сматран јужним српским дијалектом. Бугари међутим сматрају њихов језик дијалектом или другом вариjантом бугарског.
Без обзира на ове тврдње, савремена лингвистичка наука либералног типа стоји на становишту да је македонски посебан језик, који има највише сличности са српским и бугарским, али се у извесним особинама и разликује од оба језика, тако да испуњава услове да буде сматран посебним језиком.Постоје и лингвистичке школе које га сматрају бугарским дијалектом, док је појава српског присвајања македонског језика ређа, мада се у овом случају потенцира сличност неких северних дијалеката са српским језиком.

