Гај Марије

Из пројекта Википедија


Радови у току!

Један корисник управо ради на овом чланку. Моле се остали корисници да допусте да заврши са радом.
Користите страну за разговор ако имате коментаре и питања у вези с чланком. Хвала на стрпљењу.
Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен
Шаблон ће бити уклоњен уколико кроз 3 дана од датума постављања нема измена на чланку!



Гај Марије (лат: Caius Marius, рођ. 157. - умро 13. јануара 86. год. пре Хр.) био је знаменити римски државник и војсковођа. Најпознатији је по војним реформама којима је омогућио регрутовање најсиромашнијих римских грађана који су по истеку двадесетогодишње војне службе добијали у име часног отпуста комад земље у Италији. Маријева реформа војске довела је до професионализације римске војске, али и за њено трајно везивање за успешне војсковође које су војницима могли да обезбеде што више плена и земље за насељавање. На тај начин, амбициозне војсковође попут Марија, Суле, Помпеја и Цезара су почели да користе војску у политичкој борби што је довело до заоштравања римских грађанских ратова.

 Гај Марије (?), биста знаменитог Римљанина из 2. века пре Хр., копија из времена цара Августа. Биста се данас налази у минхенском музеју Глиптотека.
Гај Марије (?), биста знаменитог Римљанина из 2. века пре Хр., копија из времена цара Августа. Биста се данас налази у минхенском музеју Глиптотека.

Садржај

[уреди] Почеци каријере

Марије се родио 157. године пре Хр. у граду Арпинију у јужном делу Лација. Римљани су освојили Арпиниј у 4. веку пре Хр. и становници града су 188. добили пуно римско грађанско право. По биографу Плутарху, који је живео у 2. веку наше ере, Маријев отац је био незнатног порекла и морао је да обавља физичке послове. Међутим, традиција сачувана код Плутарха ипак није веродостојна. Маријева породица је родбински била повезана са локалном, муниципијалном аристократијом, одржавала је контакте са нобилитетом у Риму, а сам Гај Марије се кандидовао за магистратуре у свом родном граду. По овим показатељима Маријева породица је вероватно припадала коњаничком сталежу. Потешкоће на које је наишао касније у Риму биле су типичне за сваког "скоројевића" (homo novus).

[уреди] Метелов легат

[уреди] Први конзулат

[уреди] Маријеве војне реформе

[уреди] Југуртин рат

[уреди] Кимбри и Тевтонци

[уреди] Нови конзулати

[уреди] Обрачун са германским племенима

[уреди] Шести конзулат

[уреди] Савезнички рат

[уреди] Први грађански рат

[уреди] Седми конзулат и смрт

[уреди] Епилог

[уреди] Хронологија

[уреди] Референце

[уреди] Спољне везе