Летње олимпијске игре 1980.
Из пројекта Википедија
ХХІІ. Олимпијске игре одржане су 1980. године у Москви, у тадашњем СССР-у. Део такмичења се такође одвијао и у Лењинграду, Кијеву, Минску и Талину. Симбол Олимпијаде био је олимпијски медведић „Миша“.
| XXIV Олимпијске игре - Сеул 1988. | |
|
|
|
| Град домаћин | Москва, Совјетски Савез |
| Број држава | 80 |
| Број спортиста | 5217 |
| Број спортова | 21 |
| Број такмичења | 203 |
| Отварање игара | 19. јул 1980. |
| Затварање игара | 3. август 1980. |
Будући да се 1980. између држава које су чиниле Варшавски пакт и НАТО водио Хладни рат, учествовање на московској олимпијади отказале су Сједињене Америчке Државе и још неке земље, укупно њих 64. Непосредан повод отказа био је рат у Авганистану. Совјетско руководство је одговорило истом мером и одбило учествовање на Олимпијским играма у Лос Анђелесу четири године касније. Ту су одлуку следиле и многе земље чланице Варшавског пакта, односно блиске СССР-у.
На Играма су се у такмичарском програму истакли следећи појединци и тимови:
- Гимнастичар Александар Дитyатин из СССР-а је освојио медаљу у свакој од 8 дисциплина, од чега три злата.
- Владимир Салников (СССР) је освојио три злата у пливању. Први је пливач у историји који је у дисциплини 1550 м слободно пливао брже од 15 минута.
- Уладзимир Парфианович (СССР) је освојио три злата у кајаку на мирним водама.
- Валентyн Манкин је освојио злато у класи "Стар" у једрењу. Како је раније већ освајао злата на ОИ у класама "Фин" и "Темпест", постао је први једриличар у историји којем је то успело.
- Тркач Мурус Јефтер из Етиопије је победио на тркама на 5000 m и 10000 m.
- Валдемар Церпински из Источне Немачке је освојио друго узастопно злато у маратону.
- Источна Њемачка је доминирала у веслању, освојивши 11 злата од 14 веслачких дисциплина.
- Теофило Стивенсон из Кубе је боксер који је у Москви остварио узастопну трећу победу на Олимпијским играма.
[уреди] Списак спортова
(Пливање, ватерполо и скокови у воду су сматрани различитим дисциплинама истог спорта)
|
|
|
[уреди] Списак поделе медаља
| Олимпијске игре Москва 1980. | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Пласман | Држава | Укупно | |||
| 1 | 80 | 69 | 46 | 195 | |
| 2 | 47 | 37 | 42 | 126 | |
| 3 | 8 | 16 | 17 | 41 | |
| 4 | 8 | 7 | 5 | 20 | |
| 5 | 8 | 3 | 4 | 15 | |
| 6 | 7 | 10 | 15 | 32 | |
| 7 | 6 | 6 | 13 | 25 | |
| 8 | 6 | 5 | 3 | 14 | |
| 9 | 5 | 7 | 9 | 21 | |
| 10 | 3 | 14 | 15 | 32 | |
| 11 | 3 | 3 | 6 | 12 | |
| 12 | 3 | 1 | 4 | 8 | |
| 13 | 2 | 3 | 9 | 14 | |
| 14 | 2 | 3 | 4 | 9 | |
| 15 | 2 | 2 | 5 | 9 | |
| 16 | 2 | 1 | 2 | 5 | |
| 17 | 2 | 0 | 2 | 4 | |
| 2 | 0 | 2 | 4 | ||
| 19 | 2 | 0 | 0 | 2 | |
| 20 | 1 | 3 | 2 | 6 | |
| 21 | 1 | 2 | 1 | 4 | |
| 22 | 1 | 0 | 2 | 3 | |
| 23 | 1 | 0 | 0 | 1 | |
| 1 | 0 | 0 | 1 | ||
| 1 | 0 | 0 | 1 | ||
| 26 | 0 | 3 | 2 | 5 | |
| 27 | 0 | 2 | 2 | 4 | |
| 28 | 0 | 2 | 0 | 2 | |
| 29 | 0 | 1 | 3 | 4 | |
| 30 | 0 | 1 | 2 | 3 | |
| 31 | 0 | 1 | 1 | 2 | |
| 32 | 0 | 1 | 0 | 1 | |
| 0 | 1 | 0 | 1 | ||
| 34 | 0 | 0 | 3 | 3 | |
| 35 | 0 | 0 | 1 | 1 | |
| 0 | 0 | 1 | 1 | ||
| Укупно | 204 | 204 | 223 | 631 | |
|
|
||
|---|---|---|
|
Атина 1896. | Париз 1900. | Сент Луис 1904. | Лондон 1908. | Стокхолм 1912. | Антверпен 1920. | Париз 1924. | Амстердам 1928. | Лос Анђелес 1932. | Берлин 1936. | Лондон 1948. | Хелсинки 1952. | Мелбурн 1956. | Рим 1960. | Токио 1964. | Мексико Сити 1968. | Минхен 1972. | Монтреал 1976. | Москва 1980. | Лос Анђелес 1984. | Сеул 1988. | Барселона 1992. | Атланта 1996. | Сиднеј 2000. | Атина 2004. | Пекинг 2008. | Лондон 2012. Шамоне 1924. | Сент Мориц 1928. | Лејк Плесид 1932. | Гармиш-Партенкирхен 1936. | Сент Мориц 1948. | Осло 1952. | Кортина Дампецо 1956. | Скуо Вели 1960. | Инсбрук 1964. | Гренобл 1968. | Сапоро 1972. | Инсбрук 1976. | Лејк Плесид 1980. | Сарајево 1984. | Калгари 1988. | Албертвил 1992. | Лилехмер 1994. | Нагано 1998. | Солт Лејк Сити 2002. | Торино 2006. | Ванкувер 2010. |
||

