Липицанери

Из пројекта Википедија

Липицанер
Липицанер

Липицанери (нем. Lipizzaner, слв. Lipicanci) су светски позната раса словеначких[1] коња, који су одгојени у крају Липица, Словенија. Раса је настала 1580. године у истом граду у тадашњој хабсбуршкој монархији.

Око липицанера се води расправа са Аустријом о њиховој припадности. Основу за узгој те расе су дали домаћи крашки, шпански и касније арапски коњи. Узгајање јаких коња у Красу, је имало традицију још од римског доба.

Кобиларницу Липица је установио аустријски надвојвода Карло, тадашњи регент тих крајева. Село Липица је откупио од тршћанског надбискупа. Имао је план да у Липици узгоји елегантне и добре коње за јахање, који су били потребни у коњушарници у Грацу (Graz), где је Карло имао своју резиденцију. Први управник кобиларнице је 1585. године постао Словенац Франц Јурко. Прве шпанске коње су добили 1580. године а у наредним годинама су увезли још коња из Палестине. Велики утицај на расу је имао 1701. године набављени коњ Кордова. Довели су још немачке и данске коње из краљевске кобиларнице Фредериксборг.

Данас је одржано пет линија а то су Плуто, Наполитано, Конверзано, Маестозо и Фејвори. Године 1816. своју крвну линију основао је и арапски коњ.


[уреди] Липицанери у популарној култури

Липицанери на словеначком новчићу од 20 стотина €
Липицанери на словеначком новчићу од 20 стотина

Липицанцери се често појављују у разним филмовима. Својих „5 минута славе“ су добили у холивудском филму Црвена плима (енг. Crimson tide), где се на запрепашћење познаватеља, Дензел Вашингтон и Џин Хекман такође свађају око њиховог порекла, само да ли су у питању биле Шпанија и Португал, а не Словенија и Аустрија.

У новим предлозима за словеначку заставу[2] је и предлог са тробојницом и липицанером.

Липицанери су разлог настанка стереотипа о „Бечким коњушарима“.

[уреди] Занимљивости

Млади ждребци липицанера су потпуно црни, а кад порасту сви су потпуно бели.

[уреди] Референције

  1. ^ Властништво над липицанерима тражи и Аустрија.
  2. ^ Словенија већ једно време настоји да промени заставу због великих проблема са врло сличном Словачком заставом. Тако је рецимо амерички председник Словенију сматрао за Словачку (Џорџ Буш се након састанка са Јанезом Дрновшком похвалио новинарима како има добре односе са Словачком), чак се у часописима често меша. Словеначким политичарима су приредили частан дочек уз Словачку химну а словеначке спортисте приказују уз Словачку заставу.