Мијанмар

Из пројекта Википедија


Координате: 10°-28° СГ Ш, 92°-101° ИГД

Мијанмарска Унија
Pyi-daung-zu Myan-ma Naing-ngan-daw
Застава Мијанмара Грб Мијанмара
Застава Грб
Мото: нема
Химна: Gba Majay Bma
Положај Мијанмара
Главни град Наи Паи То
Службени језик бурмански
Председник: Тан Шве
Премијер: Со Вин
Независност: Од ВБ
4. јануара 1948.
Површина  
 - Укупно 676.578 km² (40.)
 - Вода (%) 3,06
Становништво  
 - 2005. 50.519.000 (24)
 - Густина 7/km² 
Валута kyat (100 pya)
Временска зона UTC +6:30
Интернет домен .mm
Позивни број +95

Мијанмар, другим именом Бурма, службено Мијанмарска Унија је држава у југоисточној Азији на обалама Бенгалског залива и Андаманског мора (делова Индијског океана). Граничи на западу с Бангладешом, на северозападу с Индијом, на североистоку с Кином, на истоку с Лаосом а на југоистоку с Тајландом.

Садржај

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Мијанмара.

Миајнмар је од 1531. до 1885. био средиште независног краљевства које је свој врхунац доживјело средином 18. века када је под мијанмарском влашћу био велик дио сусједног Тајланда и неке индијске покрајине. Британци су постепено, у три рата од 1824. до 1885. освојили земљу и укључили је у састав Британске Индије.

Од независности 1948. Мијанмар је, успркос привредном опоравку, показивао знакове политичке нестабилности која је кулминирала 1958. када је војни врх преузео власт, а затим поновно 1962. када је војска свргнула демократски изабрану владу. Политика генерала Не Wина била је мјешавина марксизма и национализма већинских Бурманаца с готово потпуном изолацијом земље. Након његовог повлачења 1988. власт је преузела скупина њему блиских војника на челу с генералом Сау Маунгом која је испрва наставила реформе започете пред крај Wиновог раздобља, али је након 1990. појачала изолацију земље, не допустивши формирање демократске владе након избора на којима је побиједила странка предвођена Аунг Сан Су Кyи, кћерком оца мијанмарске независности Аунг Сана. Она је одбила да напусти Мијанмар и од тада се углавном налази у кућном притвору.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Мијанмара.

У рубним дијеловима земље те на истоку доминирају планински ланци и висоравни (највиши врх 5.881 м високи Хкакабо Рази на тромеђи с Индијом и Кином). У средишњем дијелу налази се долина главне мианмарске ријеке Ирраwаддy и њених притока, испресијецана ниским горјима која се пружају у смјеру сјевер-југ. Клима је, осим у најсјевернијим дијеловима, монсунска.

[уреди] Становништво

Доминирају етнички Бурманци (око 70% становништва) чија је традиционална религија теравадски Будизам. У планинама и висоравнима на сјеверу и истоку живе мањински народи који се често оружано сукобљавају са средишњим властима око захтјева за неовисношћу. Највећи међу њима су Схан (око 9%) и Карен (око 7%).

[уреди] Привреда

Десетљећа промашене политике марксизма и изолације учинила су Мианмар једном од најсиромашнијих земаља свијета. Већина становника још се увијек бави пољопривредом. Реформски напори у посљедњем десетљећу били су тек дјеломично успјешни, а санкције САД-а, Уједињеног Краљевства и Јапана уведене 2003. додатно су погоршале тешку господарску ситуацију.