Рајнско злато

Из пројекта Википедија

Рајнско злато (Das Rheingold) је опера немачког композитора Рихарда Вагнера. То је прва опера у тетралогији Прстен Нибелунга, огромном и величанственом циклусу епских опера заснованих на старогерманској митологији. Остале три опере у циклусу су Валкира, Зигфрид и Сумрак богова. Премијера Рајнског злата је изведена 22. септембра 1869. године у Народном позоришту у Минхену.

Садржај

[уреди] Лица

[уреди] Богови

  • Вотан (Один), баритон.
  • Логе, тенор.
  • Фрика, алт.
  • Фреја, сопран.
  • Донер, баритон.
  • Фро, тенор.
  • Ерда, алт.

[уреди] Нибелунзи

  • Алберих, бас.
  • Миме, тенор.

[уреди] Џинови

  • Фазолт, бас.
  • Фафнер, бас.

[уреди] Рајнске кћери

  • Воглинда, сопран.
  • Велгунда, сопран.
  • Флосхилда, мецосопран.

[уреди] Синопсис

[уреди] Сцена прва

Река Рајна. Три рајнске кћери (водене виле) весело пливају у Рајни. Долази патуљак Алберих и почиње да им се удвара.

Згађење његовим изгледом, рајнске кћери га одбијају и исмевају. Увређен, Алберих у води види сјај и упита их шта је то. Оне му објашњавају да је то чаробно рајнско злато које им је отац наложио да чувају. Ако би неко узео злато и од њега исковао прстен, уз помоћ тог прстена могао би да завлада светом. Али да би неко успео да узме злато, мора најпре да се одрекне љубави, па се оне не плаше, јер све што живи жели да воли. Алберих, међутим, се одмах одриче љубави и краде њихово чаробно злато.

[уреди] Сцена друга

Планински врх. Вотан и Фрика се буде и у даљини угледају замак који су за њих изградили џинови, браћа Фазолт и Фафнер. Док се Вотан радује свом новом дому, Фрика изражава своју стрепњу: у замену за изградњу замка, Вотан је џиновима обећао прелепу богињу Фреју, Фрикину сестру. Он, како каже, не намерава да им је заиста преда, али Фрика је свеједно забринута.

У том тренутку дотрчи Фреја, бежећи од џинова, и моли Вотана за помоћ. За њом стижу и џинови, као и богови Донер и Фро, браћа Фрике и Фреје, и Вотан с муком зауставља крвопролиће. Када џиновима објашњава да не може да им преда Фреју, они су запањени, јер је Вотан најпознатији по одржавању задате речи.

У прави час стиже и Логе, бог ватре (кога остали богови, изузев Вотана, не воле, јер сматрају да је непоуздан и преварант), и скрене пажњу Вотану на богатство патуљака Нибелунга, као и на Алберихову крађу рајнског злата. Џинови су спремни да прихвате злато као награду, али Вотану дају времена само до вечери да га донесе; у међувремену, Фреју ће држати код себе. Ако злато до тада није ту, узеће Фреју. У том случају би и остали богови страдали, јер их златне јабуке из Фрејине баште одржавају вечно младима.

Након одласка џинова и Фреје, Вотан и Логе силазе у Нибелхајм, подземни дом патуљака. Током овог силаска је чувен и тренутак када се оркестар утишава, а зачује се хор од 18 наковања, који дочарава патње поробљених патуљака.

[уреди] Сцена трећа

Нибелхајм. Алберих је исковао прстен и, уз његову помоћ, поробио остале патуљке. Натерао је свог брата Мимеа да му начини чаробни шлем - Тарнхелм - који му дозвољава да се претвори у шта пожели. Ишибавши Мимеа из чистог задовољства, Алберих одлази са Тарнхелмом да терорише своје поданике.

Долазе Вотан и Логе и испитају Мимеа о Тарнхелму и Албериховом прстену (Миме не зна ко су они). Затим се враћа Алберих са мноштвом патуљака који носе злато и стављају га на гомилу. Пошто је отерао њих и Мимеа, Алберих се посвећује својим придошлицама. Хвали се како ће владати светом. Логе се спрема да га ухвати на превару: најпре од њега тражи да докаже моћ Тарнхелма тако што ће се претворити у змаја, а затим у жабу. Када се претвори у жабу, Вотан и Логе га хитро ухвате и поведу са собом. Враћају се на планински врх.

[уреди] Сцена четврта

Планински врх. Вотан и Логе су се вратили са Алберихом и приморају га да им преда сво злато. Алберих дозове своје робове, који доносе злато и одлазе. Напослетку, Вотан од њега захтева и чаробни прстен. Алберих одбија, па је Вотан приморан да му га лично скине са прста и стави на свој. Алберих је очајан и на прстен баца страшну клетву: док му се не врати прстен, свако ко га не поседује желеће га, а свако ко га поседује - умреће. Алберих с тим речима одлази.

Долазе остали богови, а ускоро и џинови. Џинови су задовољни благом, али захтевају и прстен. Вотан одбија да им га да, али се појављује тајанствена богиња земље и прорицања, Ерда, и упозорава га да мора да преда прстен, иначе ће страдати. Невољно, Вотан је послуша, и џинови ослобађају Фреју.

Коначно срећни, богови се спремају да уђу у свој нови дом. Донер призива муњу да рашчисти чудну маглу која се била накупила у Фрејином одсуству (симбол старења богова), а Фро ствара дугу до замка којом ће богови премостити небеса. Вотан екстатично пева речит поздрав свом замку и крсти га Валхала. Логе, који зна да се приближава крај богова, одбија да уђе са осталима у Валхалу. Он чак размишља да уништи остале богове и оно што су добили на превару.

Зачује се плач рајнских кћери за њиховим златом. Вотан их проклиње што му ремете мир и богови улазе у Валхалу. Пада завеса.

[уреди] Спољашње везе