Кју клукс клан

Из пројекта Википедија

Симбол Кју клукс клана

Кју клукс клан (познат и по акрониму KKK или само Клан), основан 24. децембра 1865, је организација која заговара надмоћност белаца протестаната у Сједињеним Државама. Сврстана у екстремну десницу у америчком политичком спектру, никада међутим није деловала као партија, већ више као организација за лобирање и заштиту интереса и предрасуда традиционалистичких елемената и ксенофобије код белих протестаната, White Anglo-Saxon Protestant (WASP), „етничко-религиозне“ заједнице која је имала главну улогу у насељавању и стварању државе.

У XXI веку, реч је о скупу више или мање формалних и структурисаних организација, јавних или тајних, често међусобно сукобљених. Премда и даље остаје јак симбол, у данашње време има јаке такмаце у мање архаичним и револуционарнијим организацијама, попут група неонациста, или приватних милиција самоодбране.

Кју клукс клан систематски заговара надмоћност „беле расе“ над осталим „расама: црнцима (потомцима некадашњих робова), азијатима (кинеским и јапанским имигрантима) и хиспаносима (Мексиканцима, Кубанцима, Уругвајцима и Порториканцима), као и антисемитизам, мржњу према католицима (ово се нарочито односи на имигранте из Пољске, Италије и Ирске) и хомофобију. Клан је, изнад свега, конзервативан и ксенофобичан. У великој мери, противи се централизму (непријатељски је расположен према ономе што сматра као уплитање савезних органа у права појединих држава и залаже се за изолационизам у спољној политици).

Кју клукс клан је првобитно настао поразом једанаест држава Конфедерације 1860. - 1861, и окупацијом територије популарно назване Диксиленд коју су извршиле трупе Федерације; и то спонтаном реакцијом најактивнијих елемената становништва на ексцесе које су извршиле стране трупе и њихови цивилни помагачи.

Клан је обновио деловање, много касније, у време Првог светског рата, али овог пута под фирмом легалног и културолошког удружења, отворен за чланство према свим белим англосаксонским протестантима, са Севера као и са Југа, жељним да бране фундаменталне вредности америчке „Беле нације“.

Садржај

[уреди] Почеци

Стварање Кју клукс клана првобитно је произашло као последица пораза држава Конфедерације у рату са унионистима са Севера. У почетку, било је то само једно удружење без политичког циља. Као свој главни циљ, имало је да продуби везе које су током рата створене међу војницима Конфедерације.

Кју клукс клан су основали у ноћи између 24. и 25. децембра 1865, шест младих јужњачких официра (Џонс, Мекорд, Рид, Кенеди, Лестер и Кроу) у градићу Пуласки, у Тенесију. Назив "Кју клукс клан" долази од грчке речи kuklos, што значи круг. Кроу је поделио реч на две и изменио крај, и тако добио ку клукс. С обзиром да су сви они били пореклом Шкотланђани, Лестер је предложио да додају реч clan (клан) на крају, замењујући латинично слово C словом K, како би изједначили почетна слова трију речи. Кју клукс клан је био рођен.

Удружење је у почетку било устројено као студентско братство, што је америчка традиција која је стигла са континента, пре свега са британских и немачких универзитета, где употреба грчких термина представља један вид пародије на ритуале масонских ложа чији су чланови можда били и сами оснивачи. Тумачење троструког K, које су доцније изнели високи достојанственици Клана, чланови високог ранга шкотске масонерије, означава термин Кадош (осветник у масонској митологији) помножен светим бројем три.

Био је смишљен целокупан фолклор: чланови су носили беле капуљаче на глави и широке одоре на телу; чак су и њихови коњи били прерушени на исти начин. Њихови први „коњаници“ имали су за циљ да тероришу црнце. Пошло им је за руком да црнце, лишене образовања и врло сујеверне, убеде да су то, заправо, духови војника Конфедерације палих у борби који су дошли да се освете.

Врло брзо, ово мало друштво спонтано је почело да окупља присталице са свих окупираних територија, а најактивнији јужњаци су се досетили да, уз подршку или благонаклон однос локалног становништва измореног насиљем северњака и њихових помагача, користе политичаре и проверене творце афера за организовање отпора федералној окупацији, у земљи потпуно уништеној грађанским ратом.

Физички насртаји били су усмерени против црнаца који су желели да се школују и посебно против њихових учитеља белаца, најчешће радикалних идеалиста придошлих са Севера. Дисциплиновање и довођење у ред црнаца, еманципованих и често нахушканих да сарађују са северњацима или чак да се свете својим бившим робовласницима, постао је један од приоритета организације. Образовање црнаца чланови KKK су видели као опасност усмерену против јужњака која је водила стварању једне нове елите способне да се ухвати у коштац са њима, иако су белци још увек чинили већину, изузев на територијама бивших великих плантажа.

Методе Кју клукс клана кретале су се од простог застрашивања, које је најчешће било довољно, до спектакуларних егзекуција, које су служиле за пример осталима и које су најчешће пролазиле некажњено из страха од репресалија над потказивачима или њиховим породицама.

[уреди] Први Клан или "Првобитни Клан"

Нејтан Бедфорд Форест, први Велики врач Кју клукс клана
Нејтан Бедфорд Форест, први Велики врач Кју клукс клана

Мало помало, Кју клукс клан постаје значајан и тражи да се структурише уз мање или више отворену помоћ истакнутих грађана или милитариста бивше јужњачке конфедерације.

Управо тако је млади и енергични бивши генерал Конфедерације Нејтан Бедфорд Форест изабран за шефа и организатора 1867. Форест је преузео контролу над организацијом и прокламовао Устав, који је зацртао циљеве и деловање Кју клукс клана. Овим се клан дефинише као

Викицитати „витешка, хуманитарна, милосрдна и патриотска институција“
({{{2}}})

са „светим циљем“

Викицитати „очувања надмоћности беле расе у овој републици“
({{{2}}})

Створен је органиграм, на челу са првим „Великим врачем Кју клукс клана“. Ова улога је припала 1867. самом Форесту који је хтео да ККК начини утицајном политичком силом.

Форест врло вешто користи победу северњака и све лоше што је из тога проистекло: повратак бивших држава Конфедерације 1860. у састав Уније, укидање ропства и последично уништење руралне економије Југа науштрб индустријске политике Севера. Принципи Клана су неспојиви са новим законима који прокламују једнакост између белаца и црнаца. Али ради се о притиску на савезне органе да омогуће становницима Југа да поврате контролу над својом земљом. Наставиће се са нелегалним акцијама, правничким жаргоном говорећи терористичким актима, али са остварљивим циљевима: најпре физичка ликвидација и застрашивање колаборациониста, ликвидација доушника избегавајући при том отворени сукоб са федералним снагама, које нису кадре да спроведу једну ефикасну акцију на тако пространој територији насељеној ако не грађанима саучесницима, а оно бар симпатизерима, и најзад заузимање институција уз подршку масе.

Форест ће, према томе, учинити све како би ККК остварио снажан утицај на изборима. То ће постићи користећи се свим средствима; застрашивањем, уцењивањем и подмићивањем како би наметнуо своје кандидате демократској партији, да би, даље, њеним тријумфом на изборима, који су постали неизбежни ради поновног успостављања институција сецесионистичких држава, ставио тачку на окупацију коју су успоставили северњаци. Сматрано је да су гласови белаца већ унапред осигурани, треба само навести црнце, који су, уосталом, мањина у скоро свим државама у којима се гласа, да не изађу на изборе.

Из тог разлога, Форест ће прећи земљу уздуж и попреко како би држао говоре. Свако његово појављивање биће праћено насиљем над црнцима. Чланови KKK пале крстове испред кућа црнаца, врше провале у њихове домове да би их бичевали или их чак убијају вешањем о дрвеће. Покоје трудне жене су распорене, а мушкарци кастрирани. Насиље чланова KKK не познаје границе.

Мало помало, њихове акције доносе резултате и поједини црнци дају своје гласове листама подржаним од стране ККК.

Белци, радикали и аболиционисти, који школују црнце или долазе са њима у додир су такође на нишану Кју клукс клана. ККК се бори да црнци остану на дну друштвене лествице, и све особе које им помажу сматрају се de facto као неприхватљиве за Кју клукс клан.

Схвативши да ће убрзо уследити званична, премда закаснела, акција Вашингтона, Форест распушта Клан 1869.

Након убиства, 18. марта 1870. републиканског сенатора Џона Стефанса у крцатој судници и растућег насиља припадника Клана, савезна влада бива принуђена да званично реагује. Тако је 20. априла 1871, Закон о Клану (The Klan Act) изгласан у Конгресу. Одобрена су велика средства, тадашњи председник Сједињених Држава, генерал Симпсон Грант, иницијатор Закона о Клану, проглашава закон који одобрава употребу војне силе у 9 округа Јужне Каролине. Неколико хиљада чланова ККК су ухапшени. Већина је ослобођена, у недостатку доказа. Без обзира на то, Кју клукс клан као организација је убрзо престао да постоји.

Добрим делом је остварио своје циљеве и није више ни било потребе да и даље постоји као формална организација, већина институција бивших држава Конфедерације препуштена је у руке белаца јужњака а принцип расне сегрегације наметнуо се, јер су државе Севера биле против великог прилива некадашњих робова који су разочарани и незапослени кренули према великим индустријским центрима.

Друге организације као што су White League или Shot Gun основали су бивши припадници Клана. Оне су наставиле да воде кампање линчовања и терора, али никад нису повратиле значај и утицај некадашњег Кју клукс клана.

[уреди] Други Кју клукс клан или "Савремени Клан"

Виљем Џ. Симонс, оснивач другог Кју клукс клана
Виљем Џ. Симонс, оснивач другог Кју клукс клана

Књига The Clansman (Човек из Клана) Томаса Диксона која је изашла 1906, али поготово њена филмска адаптација The Birth of a Nation (Рађање једне нације) из 1915, обележила је поновно рађање ККК. То је углавном заслуга Виљема Џ. Симонса. Искористио је популарност филма, и једног дела филма, који говори о Клану и јужњацима да би ујединио неколицину особа и поново основао Клан. Званично је објавио поновно рађање Клана на врху Stone Mountain (Стоун маунтин), у савезној држави Џорџији.

У то време они узимају учешћа у Првом светском рату под вођством прогресистичког председника, али уједно и јужњака и партизана који види право народа на самоопредељење у међународном јавном праву (теза која a posteriori оправдава сецесију и на тај начин осуђује, помало парадоксално, Абрахама Линколна и чини неважећом одлуку Врховног суда о вечној Унији); бели Американци из свих држава, по први пут, имају утисак да уистину учествују у стварању нације окренуте изворним вредностима које су поставили оснивачи нације: самоопредељењу, слободи привређивања, индивидуализму и беспоговорном поштовању туђег власништва.

Други Кју клукс клан биће дакле веома различит од првог, иако се и он, исто тако, бори за „надмоћност беле расе“. Овај други Клан неће бити толико оспораван, он сада додаје својој проблематици и одбацивање нове имиграције која није протестантска и која не потиче из Северне Европе, и очување оних вредности за које мисли да их оличавају оци оснивачи нације. Нови Кју клукс клан није више само организација произашла из пораза јужњака, сада је потпуно легална, отворена за све беле Американце, протестанте и конзервативце, тежи да превазиђе старе регионалне поделе, и да окупи све "аутентичне" Американце које забрињавају неповољни утицаји који долазе како споља тако и изнутра (комунизам, револуционарни синдикализам, социјализам, феминизам, атеизам, католицизам, организовани криминал, нови морал, итд.)

Чланови Кју клукс клана дефилују на Пенсилванија авенији у округу Вашингтон 1928.
Чланови Кју клукс клана дефилују на Пенсилванија авенији у округу Вашингтон 1928.

Под прикривеним патронатом председника Вилсона, касније и његових наследника, покрет се за свега неколико година значајно проширио и није се више бавио само старим Југом. Истицао је братство маса, а припадност покрету тумачена је као одраз патриотизма.

Двадесетих година прошлог века број чланова Кју клукс клана процењен је на више од четири милиона[1]. Врло брзо, постао је утицајан политички чинилац на који су политичари морали да рачунају. Званично седиште другог Кју клукс клана било је у Вашингтону, чак је и неколико величанствених парада било приређено у његову част.

1924. једанаест гувернера, бројни сенатори међу којима и будући председник Труман, као и многе судије Врховног суда, били су чланови или присталице Клана. Председник Кулиџ је вероватно био члан, а председник Хардинг је, према легенди, проглашен чланом баш у Белој кући.

Али Кју клукс клан је убрзо постао жртва сопственог успеха. Жеља оснивача да од Клана начини једно велико братство маса без присуства традиционалних елита водила је, а све то из разлога великог новчаног прилива од чланарина, ка регрутовању свакојаких индивидуа и насилних и корумпираних авантуриста, који ни изблиза нису одговарали романтичном и патриотском идеалу "Белог витеза" Кју клукс клана.

Ти чланови су наставили да прогањају црнце, имигранте, Јевреје и све оне који су са њима долазили у додир или су им помагали. Некима су усијаним гвожђем утиснута три слова Кју клукс клана, други су умазани врелим катраном затим покривени кокошијим перјем, а кампања линчовања на гранама дрвећа се наставила. Ови насилни акти водили су до губитка подршке појединих одговорних политичара. Луизијана је чак изгласала закон којим се забрањује покривање лица на отвореном, на неким фештама, као што је Марди гра (Мрсни уторак). Друге државе су пошле стопама Луизијане. И сам председник Хардинг се обавезао да ће оштро казнити и спречити линчовања, и дозволити ФБИ да интервенише у случајевима очевидне злоупотребе власти.

Да ствар буде гора, један број криминалних случајева открио је корупцију налогодаваца, што малих што великих, који су се на својој територији понашали као мафија. Сви ови чиниоци, као и велика економска криза из 1929. ослабили су организацију која је сада контролисала само неке од потребног броја гласова неопходних за демократску инвеституру. Појавила се и гласина према којој су Франклин Рузвелт и његове присталице требало да уплате велику своту новца др Хираму Евансу, императору Клана, потребну за његов реизбор 1937. Исте године, Представнички дом америчког Конгреса основао је Комисију за испитивање антиамеричког деловања, која је за циљ имала борбу против Кју клукс клана.

Размимоилажења у срцу Клана избијају уочи почетка рата. Успон нацизма у Немачкој придобија симпатију извесних чланова. Чак су успостављене и неке везе, али све пада у воду после напада јапанске авијације на Перл Харбор. Многобројни чланови Клана узимају учешћа у рату против Јапана. Нацистичка Немачка, савезник Јапана, означена је као непријатељ, прекидају се везе које су проткали поједини чланови Клана.

Избор Харија Трумана, некадашњег симпатизера Клана, за Рузвелтовог потпредседника 1944, протумачен је као подилажење гласачима са Југа. Иако конзервативни демократа, Труман је одувек био један од најчвршћих ослонаца Рузвелтове социјалне политике утолико пре што је долазио из Мисурија, тешко захваћеног економском кризом.

Други Кју клукс клан званично је ишчезао 1944. Те године, Служба директних доприноса потражује од Клана 685.000 долара дуга који је потицао почев од 1920. Кју клукс клан није могао да исплати ту суму, те га је Еванс дао под стечај.

[уреди] Мање групе

После Другог светског рата, многи ће покушати да по трећи пут обнове рад Кју клукс клана, али им то неће поћи за руком. Долазиће, каткад, до обнављања активности појединих мањих група, у време таквих догађаја као што су закон против сегрегације из 50-их и 60-их година. Неке групе ће се чак окушати и у борби против комунизма, али на том пољу ништа није урађено ; Кју клукс клан у својој некадашњој форми више не постоји. 1978. бројао је отприлике 10 000 чланова, али од тада до данас бројно стање је у драстичном опадању.

Кју клукс клан је, исто тако, повезан и са другим покретима екстремне деснице у Америци, као што су Aryan Nations, WASP, The Order, или Posse Comitatus.

Кју клукс клан још постоји у виду бројних, и данас активних, организација у САД, размештених по разним савезним државама где пружају отпор различитим доктринама, неке од њих имају само туце чланова док друге представљају праве организације.

Деведесетих година прошлог века, број чланова једне групе која се ослањала на Кју клукс клан процењен је на 3 000, али национални извештај Друштва за борбу против клеветања, који је изашао из штампе фебруара 2007., [2] износи оцену да се тај број повећао после 2000. године. Тренутно се рачуна да се њихов број креће од 5 000 до 8 000 припадника, разврстаних у 179 секција, који сарађују са другим покретима скинхедса у милитантним акцијама (организовање окупљања, регрутних кампања, дистрибуције летака и расистичких памфлета) [3].

Најзначајније групе су :

  • Bayou Knights of the Ku Klux Klan, који делују у Тексасу, Оклахоми, Луизијани и у другим јужним пределима САД
  • Црква америчких витезова Кју клукс клана
  • Империјалистички кланови Америке
  • Knights of the White Kamelia
  • Витезови Кју клукс клана, под вођством националног директора пастора Тома Роба, са седиштем у Zinc-у, у Арканзасу. Сматра се да је то данас највећа организација која носи име Кју клукс клана у Америци. Сами себе доживљавају као „ шесту зону Клана “ настављајући да буду расистичка група.

[уреди] Покушај социо-историјске анализе

Премда се национална организација добровољно растурила, потпуно дискредитована после рата, можда и по наговору самог Трумана који се, иако је делио њене идеје, брзо оградио од организације чије илегалне и неумесне акције није одобравао поготову после нацистичких испада, темељи структуре и данас опстају и њима се приписује отпор покрету за грађанска права током 60-их година.

Прави Клан није фашистичка или нацистичка организација, иако може да одржава везе са групама које заступају такве доктрине; социјализирајуће, централистичке и аутократске тежње таквих покрета су чак у супротности са његовим принципима. Насупрот томе, близак је идеолошки разним милицијама, одборима за будност, групама које се боре против федералног уређења, плаћања пореза, и разним другим завереничким групама.

То, уосталом, није партија, већ више нека врста "синдиката" састављених од мноштва ћелија скоро потпуно независних једне од других још од времена офанзива ФБИ 1960-1970, које су га и отерале у дискрецију, ограђивање, на "званичан" одлазак на спавање, под скуте малих неформалних структура са ограниченом могућношћу регрутовања нових чланова, речју, у неку врсту повратка на корене и рад у илегали; званичне структуре и декларисани чланови нису били ништа друго до његов "бучан" параван.

Клан, међутим, чини темељ расистичке и провинцијалне америчке деснице, његови корени, у неку руку, сежу у срце душе те земље, њене историје и њеног друштва. Данас је то више једна традиција, легенда или културна референца пре него стварна организација. Управо из тог разлога, против њега се не може водити борба институционалним путем него само површински, јер је увек спреман да поново исплива на површину са новим људима, ако разлози који су довели до његове појаве у прошлости и даље постоје и ако се створе повољне околности за тако нешто.

Клан је конзервативан и расистички. Не залаже се за револуцију, већ за повратак на законски оквир из 50-их година заснован на сегрегацији, јер су по цену те сегрегације јужњаци прихватили властити пораз, укидање ропства и губитак економског утицаја у корист Севера.

Његов програм се може сажето изнети у реченици позајмљеној од генерала Фореста :

Викицитати „Морате осигурати надмоћност беле расе у овој Републици.“
({{{2}}})

[уреди] Референце

  1. ^ Према попису из 1920, мушкараца белаца старијих од 18 година у САД је било око 31 милиона али многи од њих не би могли да буду чланови клана јер су били имигранти, Јевреји или католици. Број чланова клана је у врхунцу износио око 4–5 милиона: Кју клукс клан, кратка биографија!, преузето 19. фебруара, 2007.
  2. ^ ((en))The Ku Klux Klan Today
  3. ^ ((fr)) Le Ku Klux Klan reprend du poil de la bête, dans le Courrier international