Тесла (јединица)
Из пројекта Википедија
Тесла (симбол: T) је СИ изведена јединица за густину магнетног флукса или магнетну индукцију. На Генералној конференцији тежина и мера у Паризу 1960. године, јединица је названа у част Николи Тесли.

Ознака јединице (Т), као и код свих других СИ јединица које су назване по именима познатих научника пише се великим словом, док се назив пише малим почетним словом (тесла), осим ако се не налази на почетку реченице.
[уреди] Примери
- у свемиру, магнетна индукција је између 10-10 T и 10-8 T
- у Земљином магнетном пољу на географској ширини од 50° је 5,8 · 10-5 T, а на екватору (0° географске ширине) је 3,1 · 10-5 T
- у магнетном пољу потковичастог магнета је 0.001 T
- у медицини, на магнетној резонанцији износи до 3 T за стандардне прегледе и до 12 Т за истраживања
- У спектрометрима за нуклеарна магнетна резонанција износи до 21 Т
- на сунчевим пегама је 10 T
- најјаче стално магнетно поље постигнуто је у лабораторији (Флорида државни универзитет: Национална лабораторија за велика магнетна поља [1] у Талахасију) је 45 T [2]
- најјачи пулс магнетног поља добијен недеструктивним методама у лабораторији (Коичи Киндо на Осака Универзитету [3]) је 80 T
- најјачи пулс магнетног поља (користећи експлозивне методе) у лабораторији (Саров, Русија) је 2800 T
- на неутронској звезди је од 106 T до 108 T
- на магнетару је од 108 до 1011 T
- највећа теоретска јачина поља за неутронску звезду, и тиме за све макроскопске појаве, је 1013 T
- највеће поље субмикродимензија 2•10-14 м, од 8•1014 Т постигнуто је у Релативистичком сударачу тешких јона у Брукхевенској националној лабораторији приликом судара два атомска језгра злата
- године 2008. Велики хадронски сударач у ЦЕРН-у у околини честица које се сударају постизаће поља од 2•1016 Т [4]
Геофизика користи не-СИ јединицу која се зове гама; 1 γ = 10 -9 T.
ЦГС јединица је гаус = 10-4 T
[уреди] СИ јединице за електрицитет
| СИ јединице за електромагнетизам | |||
|---|---|---|---|
| Име | Симбол | Дефиниција | Величина |
| ампер (СИ основна јединица) | A | A | Јачина електричне струје |
| кулон | C | A·s | Количина наелектрисања |
| волт | V | J/C = kg·m2·s−3·A−1 | Потенцијална разлика, Напон |
| ом | Ω | V/A = kg·m2·s−3·A−2 | Отпор, Импеданса |
| ом метар | Ω·m | kg·m3·s−3·A−2 | Специфични отпор |
| ват | W | V·A = kg·m2·s−3 | Електрична снага |
| фарад | F | C/V = kg−1·m−2·A2·s4 | Електрични капацитет |
| фарад по метру | F/m | kg−1·m−3·A2·s4 | Пермитивност |
| реципрочни фарад | F−1 | kg1·m2·A−2·s−4 | Еластанца |
| сименс | S | Ω−1 = kg−1·m−2·s3·A2 | Електрична проводност |
| сименс по метру | S/m | kg−1·m−3·s3·A2 | Специфична електрична проводљивост |
| вебер | Wb | V·s = kg·m2·s−2·A−1 | Флукс магнетног поља |
| тесла | T | Wb/m2 = kg·s−2·A−1 | Магнетна индукција |
| ампер по метру | A/m | m−1·A | Јачина магнетног поља |
| ампер по веберу | A/Wb | kg−1·m−2·s2·A2 | Магнетна отпорност |
| хенри | H | V·s/A = kg·m2·s−2·A−2 | Индуктивност |
| хенри по метру | H/m | kg·m·s−2·A−2 | Пермеабилност |
| (без димензија) | - | - | Магнетна осетљивост |

