Београдска мумија
Из пројекта Википедија
Беградска мумија је покојник Несмин који је положен у дрвени ковчег и потиче из старог Египта. Ишчитавањем хијероглифа враћен је прави индетитет мумије. Име покојника Несмин, први пут изговорено после 2300 година, што значи "онај који припада богу Мину". Отац му је био Унефер, мајка Чаи-Хатор-Иму, а деда Џед-Хор. Несмин је био свештеник у храму бога плодности Мина, као и сви мушки чланови његове породице. Чак му је и мајка при храму свирала систрум, што је нека врста цимбала. Мумија потиче из Акхмима, града 200 километара низводно од Луксора.
Садржај |
[уреди] Београдска мумија
У просветитељском духу и жељи да свој народ упозна с делићем светске културне баштине Павле Хаџириђички купио је дрвени ковчег с мумијом фебруара 1888. године у Луксору, "не за себе, него за српски народ", Јула исте године га је поклонио београдском Народном музеју., а у августу је мумија први и последњи пут изложена само да би је Срби видели.
Народни музеј, основан 1844. године, мењао је своје локације. Од 1893. до Првог светског рата налазио се у задужбини капетана Мише Анастасијевића, где је мумија била изложена у стакленој витрини музеја. Приликом аустроугарског бомбардовања Београда. зграда музеја је погођена гранатом, при чему је оштећена просторија с мумијом и разбијена витрина у којој се налазила.
Ковчег је касније излаган само са затвореним поклопцем и мумију више није било могуће видети. Народни музеј се од 1919. до 1935. налазио у тадашњој Улици Великог Милоша ( данас Улици кнеза Милоша), а ковчег је био смештен у приземљу, уз збирку налаза из праисторије. Остао је у сталној поставци и по пресељењу у музеј кнеза Павла,где се до почетка Другог светског рата налазо у партеру. Приликом бобмбардовања 1941. погођена је зграда старог двора, баш насупрот прозорима партера иза којих је стајао ковчег. Преласком Народног музеја у зграду некадашње Управе фондова,, у поставци отвореној 1952, изложен је и ковчег с мумијом, али је 1962. скинут из сталне поставке и уклоњен у мрак и заборав музејског депоа.
[уреди] Сумњива позајмица мумије
После две деценије таворења у депоу ковчег с мумијом је дугорочно позајмљен Галерији умјетности несврстаних земаља Јосип Броз Тито у Подгорици, тадашњем Титограду. Пошто се нису уклапали у поставку Галерије и њен ирационални соцреалистички дух, ковчези су и Титограду лежали у депоу. Дејством политике Владе СФРЈ, која је мумију преселила у Подгорицу, опструирана су српска археолошка ископавања у Египту, за које је 1970. године у Каиру потписан уговор. Према овом уговору 50 одсто ископаног материјала требало је трајно да припадне Филозофском факултету.
[уреди] Политика
Иста политика спречила је да у Народни музеј 1974. године доспе поклон египатске владе: Ковчег, картонажа и мумија Каипамау, који су српски стручњаци добили као захвалност за помоћ приликом изградње асуанске бране у Египту. Овај вредан поклон прусмерен је тада у Археолошки музеј у Загребу, где се и данас налази.
[уреди] Повратак у Србију
Фебруара 1989. године на захтев Катедре за археологију Филозофског факултета у Београду покренута је иницијатива да Народни музеј уступи мумију факултету у студијске и едукативне сврхе.
Ковчег с мумијом пренет је октобра 1992. у Археолошку збирку Филозофског факултета. Тих неколико стотина метара од музеја до факултета пренели су га студенти, полако и пажљиво на рукама.
[уреди] Спектакуларна открића
Прва научна проучавања мумије су започета 1993. године, 105 година пошто је доспела у Народни музеј. Од тада се нижу спектакуларна открића. Прво испитивање било је заиста необично јер све што је у вези са цивилизацијом старог Египта носи специфичан шарм мистике. Међутим, стоји тужна чињеница да је ковчег био умотан у бачен танки сунђер, увезан гвозденом жицом, са шпер плочом закуцаном ексерима у постоље.
Мумија је била у лошем стању због нестручног руковања и неодговарајућих услова за чување, излагања и транспорта. Глава, труп и ноге лежали су раздвојени у иструлелим ланеним овојима и смоле, с комадићима амајлије и перли. У ковчегу је пронађен динар из 1953. и совјетска копејка из 1972. године, опушак мораве без филтера и старе музејске улазнице. Пронађене су амајлије и накит од злата, полудрагог камења и фајанаса. Према древном веровању, амајлија магијом штити власника, уклања несрећу, клетве и урокљиве погледе. Амајлија откривена на београдској мумији представља богињу Маат, срце Иб, египатско Уџат око, Џед стуб и Озиријачну тријаду. Ипак , најзначајније откриће је свитак папируса под мумијином руком с позлаћеним ноктима.
Београдска мумија је једина за коју се зна да има свитак папируса још in sity, на месту где су га иворно поставили балсамер и свештеник. Тако нешто немају ни Лувр ни Британски музеј. Мада је делимично оштећен, папирус је веома густо намотан и сасвим читко исписан. Верује се да је у питању једно од најпотпунијих верзија Књиге мртвих, а судећи по дебљини свитка, није искључено да је придодат наки загробни текст. Због тога је ово светски значајно откриће. Вађење свитка, размотавање и конзервација коштају много. Када се се буде располагало одговарјућим фондом, започеће се поступак екстрикције. До сада је мумија подвргнута ДНК анализи, испитивању рендгеном и скенером. Налази говоре да је мумија из птоломејског периода, негде око 300. године п. н. е. Покојник је обрезан мушкарац висок 165 центиметра. Од унутрашњих органа сачувано је срце, мозак је извучен из лобање, а на кичми су приметни знаци спондилозе и сколиозе.
Ковчег у коме се мумија налази, дугачак је 182,5 центиметра, израђен је од тамариковог дрвета. Осликан је плавом, зеленом, жутом, црвеном, црном и белом бојом, а неки делови су имали и позлату, што указује на виши друштвени статус покојника. Унутрашњост ковчега, на којој су видљиви трагови длета, није осликан. Испод овратника смештен је лик богиње Нут раширених крила, а испод ње већи хијероглифски натпис. На стопи ковчега између два лежећа бога Анубиса исписан је мањи хијероглифски запис намењен заштити покојника. Ковчег у облику људског тела је састављен од укупно 52 засебна дрвена дела, као и обрва и очију од стаклене пасте умотаних у поклопац, чији су плави остаци још видљиви. Дешифровање хијероглифа на ковчегу, започето 2003. године уз помоћ Емили Титер из Орјенталног института у Чикагу, донело је изненђујуће резултате. Позлаћени натпис изузетно је редак цитат из Књиге мртвих. У питању је је 191. поглавље "За повратак душе у тело". За скоро 200 година египтологије такав цитат откривен је у још само двадесетак случајева.
[уреди] Наставак истраживања
Наставак истраживања биће усмерен ка вађењу и размотавању папируса, чиме ће бити омогућена израда Несминовог здравственог картона. Применом нових технологија добиће се и виртуелна мумија, која ће моћи компијутерски да се испитије и размотава. У плану је реконструкција Несминовог лица, чиме ће и ликом употпунити индетитет строегипатског свештеника.
[уреди] Скривена од јавности
Београдска мумија скривена је од погледа јавност јер јер за протеклих 120 година, колико је у власништву српског народа, није било расположених донатора нити заинтересованих државних органа који би обезбедили специјалне заштитне витрине у којој би драгоценост била сачувана од пропадања.
[уреди] Извор
• Др. Бранислав Анђелковић, доцент Одељења за археологију Филозофског факултета • Биљана Јовић. Стандард

