Гуштер
Из пројекта Википедија
| Гуштери |
||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Таксономија | ||||||||||||
|
||||||||||||
|
|
||||||||||||
| Многи
|
||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||
|
|
Гуштери су најчешћи гмизавци на свету.
Садржај |
[уреди] Грађа тела
На предњем делу тела гуштера је пљосната шиљаста глава која је широким вратом одељена од трупа. На глави су велике очи с поктерљивим очним капцима. Труп се завршава дугачким репом који гуштери у опасности могу откинути и тако побећи од непријатеља. То се назива самоосакаћивање. Откинути део репа може се делимично обновити. Креће се помоћу два пара кратких ногу на којима има пет прстију. Тело се не наслања на ноге, јер се оне налазе по страни. Стога код кретања стомаком дотичу земљу па кажемо да гмижу. Кожа гуштера је сува, без жлезда, покривена рожнатим љускама које спречавају губитак воде из тела. Ово "одело" гуштеру ограничава раст па се морају пресвлачити.
[уреди] Костур
Кретање гуштеру омогућује снажан костур и добро развијени мишићи. Гмизавци имају исте делове костура као и водоземци. Гмизавци имају ребра од којих је првих пет пари спојено с прсном кости.
[уреди] Унутрашња грађа
- Важнији органи
[уреди] Дисање
Ваздух улази кроз дисајне путеве у гркљан, затим у душник који се грана у две душнице. Оне доводе ваздух у плућа која имају већу површину од жабљих.
[уреди] Излучивање
На леђној страни тела су два бубрега која излучују мокраћу у чврстом облику. Имају и мокраћни мехур.
[уреди] Варење
Храна улази кроз уста у којима се налазе зуби које могу мењати целог живота. Ту је много жлезда и танак, дугачак рашљасти језик помоћу којег осећају мирис.
[уреди] Крвоток и температура тела
Срце гмизаваца је троделно. Грађено је од 2 преткоморе и 1 коморе која је делимично преграђена. У комори се због тога делимично мешају артеријска и венска крв.
Температура је промењива. У њене станице долази мала количина кисеоника. Томе је узрок релативно мала површина плућа, мали број црвених крвних зрнаца и мало срце с обзиром на величину тела и његови спори откуцаји.
[уреди] Размножавање
Сезона парења одређена је температуром и периодом промене светла (дана и ноћи), па ако је омогућена правилна клима и исхрана, до парења долази у пролеће. Женке захтевају појачану исхрану, посебно расту захтеви за калцијумом и фосфором, па се стандардна доза витамина и минерала удвостручује.
Већина јаја инкубира се на температури од 28°Ц са малим варијацијама у температури. Сама инкубација траје од 38-90, дана зависно од врсте.

