Ослободилачка војска Косова
Из пројекта Википедија
Ослободилачка војска Косова (ОВК) или UÇK (алб. Ushtria Çlirimtare e Kosovës) је била албанска терористичка организација, која се борила за независност и издвајање Косова и Метохије из Србије и Југославије и дјелимично за улазак истог у Велику Албанију.
ОВК је основана 1994. а први пут у јавност је изашла 1996. године. Циљ јој је био независно Косово а користила се свим средствима оружане борбе. Дијелови ОВК су заступали и циљ припајања свих већински албански насељених подручја Србије, Македоније и Црне Горе, држави Албанији и самим тиме стварање Велике Албаније. Оснивач и вођа ОВК је све до његове смрти 1998. године био Адем Јашари (алб. Adem Jashari), а после тога до распуштања 1999. Хашим Тачи (алб. Hashim Thaçi).
Та организација је учествовала у сукобима и нападима на српске цивиле на Косову и Метохији пре и након НАТО окупације 1999.
Садржај |
[уреди] Историја
[уреди] Настанак
У фебруару 1982. су Албанци у Њемачкој поријеклом са Косова, основали организацију Косовски народни покрет - КНП (алб. Lëvizja Popullore e Kosovës) као конкурентну организацију пацифистички орјентисаној Демократској лиги Косова - ДЛК (алб. Lidhja Demokratike e Kosovës) Ибрахима Ругове. КНП се од почетка залагала за оружану борбу против српске војске, полиције и народа, као и против колаборатера из сопственог албанског народа. У мају 1993. се у Приштини из КНП-а одваја десна фракција и назива Национални покрет за ослобођење Косова - НПОК (алб. Lëvizja Kombëtare për Çlirimin e Kosovës). Та организација је покушала да оснује оружане групе и учествовала је у набавци оружја како међу члановима организације у Њемачкој, тако и на Косову.
Ове двије партије су подржаване од стране млађих Албанаца поријеклом са Косова у земљама западне Европе. Руговина ДЛК је подршку добијала из владајућег слоја албанског друштва још из старе комунистичке Југославије.
По неким процјенама, око 5000 албанаца се у грађанском рату у Хрватској и Босни и Херцеговини борило против Срба а на страни Хрвата и Муслимана. Дио њих се касније прикључио ОВК.
ОВК почиње са масовном набавком оружја и војном обуком својих припадника од 1994. године. Та обука се дјелимично изводила на територији Албаније уз подршку њене регуларне војске.
[уреди] Први напади и јавни наступи
Од 1996. до 1998. ОВК је преузела одговорност за 21 убиства: 5 полицајаца (срби) и 16 цивила од којих је било 5 срба и 11 албанаца означених калоборатерима. По подацима Министарства унутрашњих послова Србије, ОВК је била одговорна за убиство 10 полицајаца и 24 цивила.
Интернационални медији по први пут ову организацију спомињу у мају 1997. године. Прве фотографије чланова ОВК у униформи се у медијима појављују 28. новембра 1997. на сахрани албанца Халита Гечаја (алб. Halit Gecaj), који је погинуо приликом напада ОВК на полицијску станицу.
[уреди] 1998: Офанзива и пораз
Борбе између полицијских снага Србије и ОВК су трајале од фебруара до октобра 1998. ОВК се до почетка јула налазила у офанзиви и под њеном контролом је имала око једне трећине Косова. Од августа су полицијске снаге кренуле у противофанзиву и вратиле под своју контролу већину заузетих територија. У офанзиви полицијских снага је учествовало око 20000 полицајаца.
Као посљедица борби у току 1998. долази до уништења многих српских и албанских насеља. У љето 1998. на подручју Косова се налази око 60000 избјеглица.
[уреди] 1999: ОВК и НАТО у косовском рату
Најкасније почетком НАТО агресије ан СР Југославију 24. марта 1999., ОВК постаје савезник НАТО. Током бомбардовања је НАТО - што се тиче циљева на Косову - био у сталном контакту са ОВК. Тај контакт је оствариван преко албанске армије и путем инофицијелних канала тј. преко шпијуна ЦИА-е, САС-а и других тајних служби. Од стране британског САС-а обучавани припадници ОВК су након обуке у Албанији, су опремљени модерном комуникационом техником прелазили на територију СРЈ и наводили бомбардере НАТО-а на циљеве на земљи.
Повлачењем српске војске и полиције почетком јуна 1999. и закључним уласком НАТО-а на Косово, почео је и крај ОВК: УН и КФОР су захтијевали њено разоружавање и распуштање. Чак је и за ОВК примамљива опција стварања "војске Косова" одбачена од стране УН-а. ОВК је званично распуштена 20. септембра 1999. године; Фактички је она у ствари трансформирана у различите нове организације.
[уреди] Организација
Јачина, наоружање и степен организованости ОВК, су кроз историју њеног постојања били веома различити. На почетку је ОВК била наоружана претежно калашњиковима кинеске, југословенске и руске производње, уз нешто мина. Пошто јачина зависи и од обучености, може се рећи да је тек при крају свог постојања, бар дјелимично постигла степен обучености, који се могао мјерити са професионално обученим српским полицајцима и војницима. И то првенствено захваљујући обуци САС-а и ЦИА-е.
[уреди] Јачина
Процјене јачине ОВК у 1997. се креће од 1000 до 2000 припадника. У току 1998. због масовног прилива добровољаца, регрутирања у иностранству и у избјегличким логорима, тај број расте до 15000, по неким процјенама и до 20000 припадника.
[уреди] Наоружање
У борби против регуларних снага војске и полиције СР Југославије, ОВК је могла употребљавати само оружје, које се могло их транспортовати мазгама и магарцима преко пограничних брда са Албанијом. Веће оруђе по правилу јој није било на располагању.
На почетку се наоружање ОВК састојало од аутоматских пушака калашњиков AK-47, нешто тромблонских мина, минобацача и противтенковског наоружања (RPG-7 и RPG-8).
Оружје је долазило највећим дијелом из Албаније, затим из залиха ТО и ЈНА са подручја цијеле СФРЈ, као и из других извора. Један дио наоружања је набављан и од НАТО. Тако је на примјер немачка новинска агенција ДПА (нем. dpa), 12. априла 1999. јавила, да је италијанска полиција открила велики магацин оружја намијењеног ОВК. У магацину је пронађено око 30 тона ратног материјала и опреме. Између осталог пронађене су и противавионске и противтенковске ракете, бацачи ракета и муниција. Све је требало бити транспортовано у камионима босанскохерцеговачке регистрације декларисаним као помоћ хуманитарне организације Каритас избјеглицама на Косову.
[уреди] Војна обука
Обука ОВК од стране албанске армије трајала је од 1996. године. Њима се 1998. прикључују приватне фирме за војну обуку из САД-а (нпр. енг. Military Professional Resources Incorporated), Велике Британије и Њемачке. Најкасније 1999., њима се придружују и припадници ЦИА-е када се активности обуке проширују и на прецизна упутства за борбу против српских полицијских станица и војних постројења и јединица, уз употребу обавјештајних података ЦИА-е и НАТО.
[уреди] Командна и војна структура
ОВК је до 1999. године, била релативно хаотична, између ривалских банди и наоружаних цивила, расцјепкана творевина, без јасне вертикалне структуре командовања. Тек у фебруару 1999. се почињу назирати командне структуре када се оснива главни штаб под вођством Сулејмана Селимија. Почетком маја 1999. га наслеђује Агим Чеку (алб. Agim Çeku). Истовремено Хашим Тачи постаје "политички" представник ОВК, без икаквог утицаја на главни штаб Агима Чекуа.
[уреди] Логистика
Пошто ОВК није посједовала вертикалну командну структуру, једини облик шире сарадње између ривалских ОВК кланова је била набавка муниције. Све остало је пљачкано и отимано (српска села). Један дио су чиниле и "донације" из иностранства (дијелом на силу скупљени ратни порез од Албанаца са Косова у земљама западне Европе) и од локалног албанског становништва. У љето 1998., ОВК је посједовала три пољске болнице, веома мало квалификованог медицинског персонала и занемариву количину медикамената.
[уреди] Финансирање
О финансирању ОВК постоји веома мало поузданих података који су дјелимично контрадикторни. Кратко речено, највећи дио финансијских средстава је стизао од албанаца из иностранства (САД, Швајцарска, Њемачка и Аустрија) од чега већина потиче из криминалних извора и илегалних активности (трговина дрогом, уцјене, прање новца, итд.). Сматра се, да је до почетка 1999. ОВК располагала средствима висине између 500 и 900 милиона марака.
[уреди] Види још
| Овај чланак је део Портала о Распаду СФРЈ више о Распаду СФРЈ |


