Раде Михаљчић
Из пројекта Википедија
Раде Михаљчић (21. јануар 1937, Средња Јурковица, Босанска Градишка), је српски историчар.
Основну школу похађао је у Сиску и Котор Вароши а гимназију у Бањалуци. Групу за историју на Филозофском факултету у Београду завршио је 1960. године где је две године касније изабран за асистента на Катедри за националну историју средњег века. Магистарски рад Селишта, прилог историји насеља у средњовековној српској држави одбранио је 1965. Током 1966. и 1967. провео је три месеца на специјализацији у Екс ан Провансу код професора Жорж Дибиа, а седам месеци на универзитету у Атини као стипендиста грчке владе. Докторску дисертацију Крај Српског Царства одбранио је 1971. на Филозофском факултету у Београду где предаје националну историју средњег века, од 1984. у звању редовног професора. Објавио је више радова у домаћим и страним часописима. Један је од аутора Историје српског народа у издању Српске књижевне задруге. Огледао се као писац уџбеника и приручника за основне и средње школе. Одговорни је уредник Историјског гласника часописа савеза друштава историчара Србије. За књигу Јунаци косовске легенде добио је Октобарску награду града Београда и Књижевну награду БИГЗ-а. Члан је удружења књижевника Србије по позиву.
[уреди] Важнији радови
- Крај Српског царства, 1975,1989, 1989.
- Лазар хребељановић- историја, култ, предање, 1984, 1989,1989.
- Јунаци косовске легенде, 1989,1989,1993.
- The Battle of Kosovo in History and in Popular Tradition, 1989.
- Безимени јунак, 1995.
- Бој на Косову у бугарштицама и епским песмама кратког стиха, 1995, заједно са ј. Ређепом
- Прошлост и народно сећање, 1995.

