Јура (периода)
Из пројекта Википедија
Јура је геолошка периода мезозоика, којa је трајала од 206 до пре 144 милиона година, односно од краја тријаса до почетка креде. У доба јуре почеле су да се стварају континенталне масе какве ми данас познајемо. Развиjao се живот у мору, а на копну су почеле да расту папрати, маховине и зимзелене биљке. Јура је позната и као доба које је погодовало изузетном развоју диносауруса.
| Ера: |
|
||
|---|---|---|---|
| Периоде: |
|
|
|
Прелаз Тријас-Јура обележен је масовним изумирањем врста.
Садржај |
[уреди] Подела
Већина геолога у свету данас признаје и примењује поделу јуре на три епохе:
- Доња јура (Лијас)
- Средња јура (Догер)
- Горња јура (Малм)
Ранији називи епоха у јури су: црна јура (Лијас), мрка јура (Догер) и бела јура (Малм).
| Горња јура | |
| Титон | (150.8 ± 4.0 – 145.5 ± 4.0 Ma) |
| Кимериџ | (155.7 ± 4.0 – 150.8 ± 4.0 Ma) |
| Оксфорд | (161.2 ± 4.0 – 155.7 ± 4.0 Ma) |
| Средња јура | |
| Келовеј | (164.7 ± 4.0 – 161.2 ± 4.0 Ma) |
| Бат | (167.7 ± 3.5 – 164.7 ± 4.0 Ma) |
| Бајес | (171.6 ± 3.0 – 167.7 ± 3.5 Ma) |
| Ален (геол) | (175.6 ± 2.0 – 171.6 ± 3.0 Ma) |
| Доња јура | |
| Тоарс | (183.0 ± 1.5 – 175.6 ± 2.0 Ma) |
| Пленсбах | (189.6 ± 1.5 – 183.0 ± 1.5 Ma) |
| Синемур | (196.5 ± 1.0 – 189.6 ± 1.5 Ma) |
| Хетанж | (199.6 ± 0.6 – 196.5 ± 1.0 Ma) |
[уреди] Палеогеографија
За време доње јуре, суперконтинент Пангеа се раздвојио на Северну Америку, Еуразију и Годнвану. Међутим, рани Атлантски и Тетис океани били су релативно уски. У касној јури се јужни континент Гондвана почео распадати те како се Тетис затворио, тако је настао басен Неотетис. Клима је била топла без доказа о глацијацији. Исто као и у тријасу, изгледа да није било копна на половима, исто као ни великих поларних капа. Постоји богатство геолошких података о јури у Европи, где се морски талози могу пронаћи дуж обала. Плитко море (епиконтинентално море) је било смештено у данашњим равницама САД и Канаде. Већина јурских наслага у САД су континенталне. Важне јурске наслаге постоје у Русији, Индији, Јужној Америци, Јапану, Аустралазији и Великој Британији.
[уреди] Фауна
[уреди] Водене и морске животиње
За време јуре, "највиши" облици живота у морима су биле рибе и морски рептили. У ове друге су спадали ихтиосаури, плезиосаури и морски крокодили из породица Teleosauridae и Metriorhynchidae.
У свету бескичмењака, појавило се неколико нових група:
- планктонска фораминифера и калпионелиди, који су од велике важности за стратиграфију;
- рудисти, гребенска варијанта шкољке;
- белемнити - род Balemnites и Megateuthis; и
- брахиоподе из група terebratulida и rinchonelida
Амонити (ољуштурени главоношци) били су посебно распрострањени и формирали 62 биозоне. Најзначајнији родови: Psiloceras, Arietites, Hidroceras, Pleydelia, Garantiana, Parkinsonia, Macrocephalites, Perisphinetes, Aspidoceras, Ataxioceras и др.
[уреди] Копнене животиње
Крупни диносаури су били доминантни током јурске периоде. На копну су велики архозаури остали доминантни медју гмизавцима. Јура је била златно доба за сауроподе - Camarasaurus, Diplodocus, Brachiosaurus, и многе остале који су се појавили касније током ове периоде.
У слојевима горње јуре први пут се јављају птице које имају особине гмизаваца и птица - Arhepteryx.
[уреди] Види:
[уреди] Референце
- Д.Рабреновић,С.Кнежевић,Љ.Рундић, "Историјска геологија", Београд, 1996. ISBN 86-81019-17-1
| Овај незавршени чланак Јура (периода), везан је за геологију. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |

