Из пројекта Википедија
Унутрашњи репродуктивни систем жене
Јајовод (лат: Tuba uterina) су парни органи женског репродуктивног система.
[уреди] Изглед и грађа
Јајоводи су мишићно слузокожни органи. Цјевастог су облика, благо накривљени. Њихова дужина износи између 8 и 14 cm. Повезани су са горњим дијелом материце, тачније са рогом материце, и смјештени су на оба њена краја. Други крај јајовода је слободан у малој карлици или пелвису. Служе као тунели којима се до материце допремају јајне ћелије из јајника. Њима се такође крећу и сперматозоиди, јер се оплодња јајне ћелије дешава у њима.
Овулацијом из де Графовог фоликула, зрела јајна ћелија доспијева у лумен јајовода, гдје бива опкољена сперматозоидима који настоје продријети у њу. По пробијању спољашње опне јајне ћелије и уласка сперматозоида у њу, долази до згушњавања опне која на тај начин спречава остале сперматозоиде да продру у њу. При продору у јајну ћелију долази до мјешања садржаја сперматозоида са једром јајне ћелије.
Оплођена јајна ћелија под дјеловањем перисталтичких покрета јајовода и водене струје која настаје кретањем трепљи епитела у тубама доспијева у шупљину материце и тада долази до нидације, односно инплантације оплођеног јајашцета.
Разликују се четри регије јајовода од јајника према утерусу:
- Infundibulum tubae uterinae - који садржи фимбрије
- Ampulla tubae uterinae - најчешће мјесто оплодње
- Isthmus tubae uterinae
- pars interstitialis s. pars uterina - матерични дио јајовода
Infundibulum tubae uterinae је дуг око 2 cm и има облик лијевка. На њему се налазе фимбрије, прстаси наставци, десет до петнаест њих, а најдужа је фимбрија оварица. Ampulla tubae uterinae, мјесто гдје се најчешће дешава оплодња се налази одмах поред инфундибулума, а њена дужина износи од 6 до 8 mm. На њу се надовезује Isthmus tubae uterinae чија дужина износи 3 до 4 cm и који допире до одговарајућег рога утеруса.
[уреди] Хистологија
Просјечна дебљина зида јајовода износи 2 до 3 mm и састављен је од три слоја:
- серозни омотач (tunica serosa)
- мишићни слој (tunica muscularis)
- слузокожа (tunica mucosa)
[уреди] Види још
| Анатомија човјека |
|

|
 Скелетни апарат
| Скелет главе |
|
Кости главе: Слепоочница • Чеона кост • Темена кост • Потиљачна кост • Сфеноидална кост • Етмоидална кост
Кости лица: Максила • Носна кост • Сузна кост • Непчана кост • Доња носна шкољка • Вомер • Зигоматична кост • Мандибула • Хиоидна кост
|
| Скелет екстремитета |
|
Горњи екстремитети: Лопатица • Кључна кост • Хумерус • Улна• Радијус • Ulna
Шака: Карпалне кости • Метакарпалне кости • Фаланге
Доњи екстремитети: Карлична кост • Кољено • Фемур • Патела • Тибија • Фибула
Стопало: Тарзус • Метатарзус • Фаланге
|
| Скелет трупа |
|
Абдомен: Кичма • Пршљен • Крсна кост • Репна кост Грудни кош: Ребра • Грудна кост
|
|
 Мишићни апарат
| Мишићи главе |
|
Мимични мишићи: Епикранични мишић • Кружни мишић уста • Кружни мишић ока • Носни мишић • Мишићи усана
Мишићи жвакачи: Темпорални мишић • Мастикаторни мишић • Спољашњи криласти мишић • Унутрашњи криласти мишић
|
|
 Лимфни систем
| Лимфни систем |
|
Линфни судови • Грудни канал • Лимфа
|
| Лимфоидни и хемопоетични органи |
|
Грудна жлезда • Слезина • Лимфни чворови • Мождина
|
|
|
|
Носна дупља • Усна дупља • Ждрело • Гркљан • Душник • Бронхије • Плућа
|
|
 Дигестивни тракт
 Урогенитални апарат
 Тегументални апарат
 Чула
| Чула слуха и равнотеже |
|
Спољашње ухо
Средње ухо: Бубна опна • Бубна дупља • Еустахијева туба • Мастоидна пећина
Унутрашње ухо: Коштани лабиринт • Мембранозни лабиринт
|
| Чуло вида |
|
Очна јабучица: Рожњача • Беоњача • Судовњача • Цилијарно тело • Мрежњача • Очне коморе • Сочиво • Стакласто тело
Видни живац • Помоћни органи ока
|
|
|
| О шаблону |
 |
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама о здрављу (медицини). |