Пруге узаног колосека
Из пројекта Википедија
Пруга узаног колосека је једна од три типова железничке пруге (узани, нормални и широки колосек). Пруга нормалног колосека је ширине 1,435 метара. Све што је мање потпада у пругу узаног колосека.
У Свету је некад постојало 30 типова узаног колосека, од 0,381 m do 1,397 m. На пругама бивше Југославије биле узане пруге су унале распон од 0,435 m до 1 m. Најчешће употребљаване су пруге од 0,76 m. За трамвајске пруге, по стандардима, допуштене су ширине 0,5 m, 0,6 m, 0,75 m и 0,9 m.
Прве пруге од 0,76 метара почели су градити Аустријанци 1878. у Босни, па се пруга те ширине назвала босанска ширина. Касније се тај тип пруге прошири и у Србију.
Те пруге су се делиле по следечим наменима:
-
- Пруге за јавни саобраћај
- војне или пољске пруге
- индустријске
- шумске
- градилишне
- рудничке
- јамске
[уреди] Прва железничка пруга (узаног колосека) у Србији
Након што је Србија на Берлонском конгресу 1878. добила независност, споразумом се обавезала да че што пре направити и своју железничку пругу.
Прва железничка пруга у историји Српких железница је била пруга узаног колосека, ширине 0,6 метара. Изграђена је 1882., две године прије завршетка нормалне пруге Београд-Ниш и коришћена је за потребе рудника Мајданпек. За потребе овог колосека направљена је и прва локомотива у Србији и на Балкану. Прва локомотива се звала Краљ Србије. Касније су добили још једну локомотиву и Краљ Србије су преименовали у Милан а другу локомотиву у Наталија (по именима тадашњег српског краља и краљице). Локомотива Милан данас је изложена у Пожеги.
Прва свечана вожња је била у јуну 1882. Локомотива је била окићена српским тробојкама и на првом путу прешла је 5 километара и затим се вратила у Мајданпек. Била је то прва железничка вожња у Србији.
[уреди] Види још
[уреди] Литература
- Пруге узаног колосека Југословенских железница; Желнид

