Палеозоик

Из пројекта Википедија

Палеозоик је дуга геолошка ера у развоју Земље која је почела прије око 542 а трајала је до око 251 милиона година рачунајући од садашњег времена. Дели се на периодe: камбријум, ордовицијум, силур, девон, карбон и перм.

У камбријуму, пре око 540 милиона година, на копну није било никаквог живота, али су зато у мору живеле разноврсне биљке и животиње меког тела: мекушци, медузе, сунђери. У то доба прва створења с ногама селе се на морско дно: трилобити.

Током следећих 160 милиона година појављују се нове морске животиње: корали и морски љиљани, као и необичне рибе без чељусти зване агнати или "округлоусташи". Оне су уједно и први кичмењаци. Убрзо мора и океане настањују разне врсте риба које потом крећу у слатку воду: језера и реке. На копну, на обалама мочвара, почињу да расту биљке. Сада на тлу има хране па се појављују кукци. Почетком карбона, прије 360 милиона година, биљке мало-помало освајају обале. Први кичмењаци излазе из воде: то су водоземци који су научили удисати ваздух и имају 4 ноге за ходање. Постају све бројнији, а из њих се развијају гмизавци који су у стању да се ван воде легу из љуске.

Ера:
Палеозоик
Периоде:
Камбријум
Ордовицијум
Силур
Девон
Карбон
Перм

[уреди] Види

Геолошка доба