Битка за Ваљево 1941.

Из пројекта Википедија

Битка за Ваљево је започела око 10. септембар 1941. године. Четници су ступили у борбу против Немаца за ослобођеље Ваљева на основу плана о масовном устанку српског народа против окупатора. Командант четничког Штаба за напад на Ваљево, са седиштем у селу Пауне, најпре је био поручник Воја Поповић, а затим поручник Нешко Недић. Командант Групе ваљевских четничких одреда био је потпуковник Света Протић.

[уреди] Битка

Јединице Првог ваљевског четничког одреда затвориле су све прилазе граду, принудивши Немце да свој гарнизон снадбевају ваздушним путем. На страни Немаца борила се и жандармерија која се налазила у граду, одбивши да се придруже четницима. Док је битка увелико трајала, Ваљевски партизански одред налазио се на путу Ужице - Ваљево, где је спаљивао сеоске општинске архиве и "вишкове" пшенице да не би пали Немцима у руке, мада су сељаци те вишкове добро скривали.

Партизани су се придружили опсади Ваљева тек 20. септембра. Тада је северно од града заузео положаја њихов Ваљевски партизански одред, ојачан деловима Посавског одреда. Прву борбу имали су 21. септембра, када их је разбила немачка колона упућена из Београда да појача ваљевски гарнизон. Безуспешни напади на град, праћени немачким покушајима пробоја обруча, настављени су наредних месец дана. Партизани су изненада напустили положаје 22. октобра, отишавши да запоседну празан Крупањ, из којег су Немци управо кренули према Ваљеву. Следећег дана, 23. октобра, водиле су се најкрвавије борбе на ваљевском фронту, у присуству пуковника Драгољуба Михаиловића, мајора Александра Мишића, Ивана Фрегла, и Захарија Остојића, као и енглески капетан Хадсон. У против нападу 24. октобра, ваљевски четнички одреди бацили су Немце у град, заробивши 10 минобацача и 15 пушкомитраљеза. Али 25. октобра главнина немачке 342. дивизије улази у Ваљево и делимично разбила опсаду. " За време ових борби капетан Хадсон се лично уверио да борбу против Немаца воде искључиво четници пуковника Михаиловића".

Последњи напад на Ваљево Први ваљевски четнички одред предузео је 2. новембра. Дошао је до пољопривредне школе и Унковићеве централе, одакле је морао да се повуче. Тога дана скинута је опсада Ваљева, јер су претходне ноћи комунисти с леђа напали четнике на предстражи у Марковцу.

[уреди] Извор

• О борбама на Ваљево, из дана у дан, видети: С. Живановић, Трећи српски устанак, књига друга, 159 - 170.