Википедија:Сјајни текстови/Април
Из пројекта Википедија
Јануар - Фебруар - Март - Април - Мај - Јун - Јул - Август - Септембар - Октобар - Новембар - Децембар
[уреди]
Изабране годишњице за април
Изабрани чланак за 1. април
Битка код рта Матапан је била поморска битка Другог светског рата која се водила крај обале грчког Пелопонеза између 27. и 29. марта 1941. Комбиноване снаге бродова британске и аустралијске морнарице под командом британског адмирала Ендрију Канингема пресреле су и тешко оштетиле снаге италијанске морнарице (ит. Regia Marina), под командом адмирала Анђела Јакина. Укупно је Италија изгубила три крстарице класе Зара.
→ {{Изабрани чланак за 1. април}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 2. април
Хиспанија (лат: Hispania) је име које су Римљани дали Иберијском полуострву. Освајање ће потрајати пуна два века, пуна крвавих битки и сурових епизода као и жилавог отпора аутохтоног становништва, са неким примерима херојства као што је Нуманција који ће остати упамћени у историји и опевани од стране самих Римљана. Међутим, кад су Римљани коначно успели да потчине непокорне становнике Хиспаније, процес романизације ће се одвијати мање више без проблема, јер колико је Рим допринео развоју Хиспаније, исто толико сама Хиспанија је допринела Риму својим природним богатствима као и људима. Римска владавина ће оставити неизбрисив траг како у култури тако и у обичајима и посебно језику будућих држава које ће се појавити на Иберијском полуострву.
→ {{Изабрани чланак за 2. април}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 3. април
Хиспанија (лат: Hispania) је име које су Римљани дали Иберијском полуострву. Освајање ће потрајати пуна два века, пуна крвавих битки и сурових епизода као и жилавог отпора аутохтоног становништва, са неким примерима херојства као што је Нуманција који ће остати упамћени у историји и опевани од стране самих Римљана. Међутим, кад су Римљани коначно успели да потчине непокорне становнике Хиспаније, процес романизације ће се одвијати мање више без проблема, јер колико је Рим допринео развоју Хиспаније, исто толико сама Хиспанија је допринела Риму својим природним богатствима као и људима. Римска владавина ће оставити неизбрисив траг како у култури тако и у обичајима и посебно језику будућих држава које ће се појавити на Иберијском полуострву.
→ {{Изабрани чланак за 3. април}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 4. април
Хиспанија (лат: Hispania) је име које су Римљани дали Иберијском полуострву. Освајање ће потрајати пуна два века, пуна крвавих битки и сурових епизода као и жилавог отпора аутохтоног становништва, са неким примерима херојства као што је Нуманција који ће остати упамћени у историји и опевани од стране самих Римљана. Међутим, кад су Римљани коначно успели да потчине непокорне становнике Хиспаније, процес романизације ће се одвијати мање више без проблема, јер колико је Рим допринео развоју Хиспаније, исто толико сама Хиспанија је допринела Риму својим природним богатствима као и људима. Римска владавина ће оставити неизбрисив траг како у култури тако и у обичајима и посебно језику будућих држава које ће се појавити на Иберијском полуострву.
→ {{Изабрани чланак за 4. април}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 5. април
Хиспанија (лат: Hispania) је име које су Римљани дали Иберијском полуострву. Освајање ће потрајати пуна два века, пуна крвавих битки и сурових епизода као и жилавог отпора аутохтоног становништва, са неким примерима херојства као што је Нуманција који ће остати упамћени у историји и опевани од стране самих Римљана. Међутим, кад су Римљани коначно успели да потчине непокорне становнике Хиспаније, процес романизације ће се одвијати мање више без проблема, јер колико је Рим допринео развоју Хиспаније, исто толико сама Хиспанија је допринела Риму својим природним богатствима као и људима. Римска владавина ће оставити неизбрисив траг како у култури тако и у обичајима и посебно језику будућих држава које ће се појавити на Иберијском полуострву.
→ {{Изабрани чланак за 5. април}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 6. април
Хиспанија (лат: Hispania) је име које су Римљани дали Иберијском полуострву. Освајање ће потрајати пуна два века, пуна крвавих битки и сурових епизода као и жилавог отпора аутохтоног становништва, са неким примерима херојства као што је Нуманција који ће остати упамћени у историји и опевани од стране самих Римљана. Међутим, кад су Римљани коначно успели да потчине непокорне становнике Хиспаније, процес романизације ће се одвијати мање више без проблема, јер колико је Рим допринео развоју Хиспаније, исто толико сама Хиспанија је допринела Риму својим природним богатствима као и људима. Римска владавина ће оставити неизбрисив траг како у култури тако и у обичајима и посебно језику будућих држава које ће се појавити на Иберијском полуострву.
→ {{Изабрани чланак за 6. април}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 7. април
Хиспанија (лат: Hispania) је име које су Римљани дали Иберијском полуострву. Освајање ће потрајати пуна два века, пуна крвавих битки и сурових епизода као и жилавог отпора аутохтоног становништва, са неким примерима херојства као што је Нуманција који ће остати упамћени у историји и опевани од стране самих Римљана. Међутим, кад су Римљани коначно успели да потчине непокорне становнике Хиспаније, процес романизације ће се одвијати мање више без проблема, јер колико је Рим допринео развоју Хиспаније, исто толико сама Хиспанија је допринела Риму својим природним богатствима као и људима. Римска владавина ће оставити неизбрисив траг како у култури тако и у обичајима и посебно језику будућих држава које ће се појавити на Иберијском полуострву.
→ {{Изабрани чланак за 7. април}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 8. април
Хиспанија (лат: Hispania) је име које су Римљани дали Иберијском полуострву. Освајање ће потрајати пуна два века, пуна крвавих битки и сурових епизода као и жилавог отпора аутохтоног становништва, са неким примерима херојства као што је Нуманција који ће остати упамћени у историји и опевани од стране самих Римљана. Међутим, кад су Римљани коначно успели да потчине непокорне становнике Хиспаније, процес романизације ће се одвијати мање више без проблема, јер колико је Рим допринео развоју Хиспаније, исто толико сама Хиспанија је допринела Риму својим природним богатствима као и људима. Римска владавина ће оставити неизбрисив траг како у култури тако и у обичајима и посебно језику будућих држава које ће се појавити на Иберијском полуострву.
→ {{Изабрани чланак за 8. април}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 9. април
Хеви метал (en: Heavy metal) је жанр рок музике. Одликује се агресивним и жестоким ритмом и веома појачаним и дисторзираним звуком гитара, најчешће са претенциозним текстовима и виртуозном свирачком техником. Хеви метал је настао под утицајем хард рока, али је мање комерцијалан, агресивнији и често са бржим ритмовима. У хеви металу су могу осетити и утицаји блуза, прогресивног рока и многих других стилова. Хеви метал групе су састављене скоро искључиво од гитариста, басиста и бубњара. Врхунац популарности бележи 80-тих година прошлог века.
→ {{Изабрани чланак за 9. април}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 10. април
Хеви метал (en: Heavy metal) је жанр рок музике. Одликује се агресивним и жестоким ритмом и веома појачаним и дисторзираним звуком гитара, најчешће са претенциозним текстовима и виртуозном свирачком техником. Хеви метал је настао под утицајем хард рока, али је мање комерцијалан, агресивнији и често са бржим ритмовима. У хеви металу су могу осетити и утицаји блуза, прогресивног рока и многих других стилова. Хеви метал групе су састављене скоро искључиво од гитариста, басиста и бубњара. Врхунац популарности бележи 80-тих година прошлог века.
→ {{Изабрани чланак за 10. април}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 11. април
Хеви метал (en: Heavy metal) је жанр рок музике. Одликује се агресивним и жестоким ритмом и веома појачаним и дисторзираним звуком гитара, најчешће са претенциозним текстовима и виртуозном свирачком техником. Хеви метал је настао под утицајем хард рока, али је мање комерцијалан, агресивнији и често са бржим ритмовима. У хеви металу су могу осетити и утицаји блуза, прогресивног рока и многих других стилова. Хеви метал групе су састављене скоро искључиво од гитариста, басиста и бубњара. Врхунац популарности бележи 80-тих година прошлог века.
→ {{Изабрани чланак за 11. април}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 12. април
Хеви метал (en: Heavy metal) је жанр рок музике. Одликује се агресивним и жестоким ритмом и веома појачаним и дисторзираним звуком гитара, најчешће са претенциозним текстовима и виртуозном свирачком техником. Хеви метал је настао под утицајем хард рока, али је мање комерцијалан, агресивнији и често са бржим ритмовима. У хеви металу су могу осетити и утицаји блуза, прогресивног рока и многих других стилова. Хеви метал групе су састављене скоро искључиво од гитариста, басиста и бубњара. Врхунац популарности бележи 80-тих година прошлог века.
→ {{Изабрани чланак за 12. април}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 13. април
Хеви метал (en: Heavy metal) је жанр рок музике. Одликује се агресивним и жестоким ритмом и веома појачаним и дисторзираним звуком гитара, најчешће са претенциозним текстовима и виртуозном свирачком техником. Хеви метал је настао под утицајем хард рока, али је мање комерцијалан, агресивнији и често са бржим ритмовима. У хеви металу су могу осетити и утицаји блуза, прогресивног рока и многих других стилова. Хеви метал групе су састављене скоро искључиво од гитариста, басиста и бубњара. Врхунац популарности бележи 80-тих година прошлог века.
→ {{Изабрани чланак за 13. април}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 14. април
Хеви метал (en: Heavy metal) је жанр рок музике. Одликује се агресивним и жестоким ритмом и веома појачаним и дисторзираним звуком гитара, најчешће са претенциозним текстовима и виртуозном свирачком техником. Хеви метал је настао под утицајем хард рока, али је мање комерцијалан, агресивнији и често са бржим ритмовима. У хеви металу су могу осетити и утицаји блуза, прогресивног рока и многих других стилова. Хеви метал групе су састављене скоро искључиво од гитариста, басиста и бубњара. Врхунац популарности бележи 80-тих година прошлог века.
→ {{Изабрани чланак за 14. април}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 15. април
Хеви метал (en: Heavy metal) је жанр рок музике. Одликује се агресивним и жестоким ритмом и веома појачаним и дисторзираним звуком гитара, најчешће са претенциозним текстовима и виртуозном свирачком техником. Хеви метал је настао под утицајем хард рока, али је мање комерцијалан, агресивнији и често са бржим ритмовима. У хеви металу су могу осетити и утицаји блуза, прогресивног рока и многих других стилова. Хеви метал групе су састављене скоро искључиво од гитариста, басиста и бубњара. Врхунац популарности бележи 80-тих година прошлог века.
→ {{Изабрани чланак за 15. април}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 16. април
Алберт Ајнштајн (нем. Albert Einstein) био је немачки теоријски физичар. Данас влада општа и потпуна сагласност да је он један од највећих умова и најзначајнијих личности у историји света. Рођен је у Улму, Немачка, 14. марта, 1879, а преминуо је у Принстону, Њу Џерси, САД, 18. априла, 1955.
Алберт Ајнштајн је формулисао Специјалну и Општу теорију релативности. Поред тога, учинио је значајан напредак на пољу квантне теорије и статистичке механике. Иако је најпознатији по својој теорији релативности (посебно по еквиваленцији масе и енергије E=mc2), награђен је Нобеловом наградом за физику 1921. године за своје радове објављене 1905. (његова Annus Mirabilis или “Година чуда”) и то пре свега за објашњење фотоелектричног ефекта као и за свој допринос развоју теоријске физике. Међу обичним светом, име Ајнштајн постало је синоним за човека високе интелигенције или за генија.
→ {{Изабрани чланак за 16. април}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 17. април
Алберт Ајнштајн (нем. Albert Einstein) био је немачки теоријски физичар. Данас влада општа и потпуна сагласност да је он један од највећих умова и најзначајнијих личности у историји света. Рођен је у Улму, Немачка, 14. марта, 1879, а преминуо је у Принстону, Њу Џерси, САД, 18. априла, 1955.
Алберт Ајнштајн је формулисао Специјалну и Општу теорију релативности. Поред тога, учинио је значајан напредак на пољу квантне теорије и статистичке механике. Иако је најпознатији по својој теорији релативности (посебно по еквиваленцији масе и енергије E=mc2), награђен је Нобеловом наградом за физику 1921. године за своје радове објављене 1905. (његова Annus Mirabilis или “Година чуда”) и то пре свега за објашњење фотоелектричног ефекта као и за свој допринос развоју теоријске физике. Међу обичним светом, име Ајнштајн постало је синоним за човека високе интелигенције или за генија.
→ {{Изабрани чланак за 17. април}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 18. април
Алберт Ајнштајн (нем. Albert Einstein) био је немачки теоријски физичар. Данас влада општа и потпуна сагласност да је он један од највећих умова и најзначајнијих личности у историји света. Рођен је у Улму, Немачка, 14. марта, 1879, а преминуо је у Принстону, Њу Џерси, САД, 18. априла, 1955.
Алберт Ајнштајн је формулисао Специјалну и Општу теорију релативности. Поред тога, учинио је значајан напредак на пољу квантне теорије и статистичке механике. Иако је најпознатији по својој теорији релативности (посебно по еквиваленцији масе и енергије E=mc2), награђен је Нобеловом наградом за физику 1921. године за своје радове објављене 1905. (његова Annus Mirabilis или “Година чуда”) и то пре свега за објашњење фотоелектричног ефекта као и за свој допринос развоју теоријске физике. Међу обичним светом, име Ајнштајн постало је синоним за човека високе интелигенције или за генија.
→ {{Изабрани чланак за 18. април}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 19. април
Алберт Ајнштајн (нем. Albert Einstein) био је немачки теоријски физичар. Данас влада општа и потпуна сагласност да је он један од највећих умова и најзначајнијих личности у историји света. Рођен је у Улму, Немачка, 14. марта, 1879, а преминуо је у Принстону, Њу Џерси, САД, 18. априла, 1955.
Алберт Ајнштајн је формулисао Специјалну и Општу теорију релативности. Поред тога, учинио је значајан напредак на пољу квантне теорије и статистичке механике. Иако је најпознатији по својој теорији релативности (посебно по еквиваленцији масе и енергије E=mc2), награђен је Нобеловом наградом за физику 1921. године за своје радове објављене 1905. (његова Annus Mirabilis или “Година чуда”) и то пре свега за објашњење фотоелектричног ефекта као и за свој допринос развоју теоријске физике. Међу обичним светом, име Ајнштајн постало је синоним за човека високе интелигенције или за генија.
→ {{Изабрани чланак за 19. април}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 20. април
Алберт Ајнштајн (нем. Albert Einstein) био је немачки теоријски физичар. Данас влада општа и потпуна сагласност да је он један од највећих умова и најзначајнијих личности у историји света. Рођен је у Улму, Немачка, 14. марта, 1879, а преминуо је у Принстону, Њу Џерси, САД, 18. априла, 1955.
Алберт Ајнштајн је формулисао Специјалну и Општу теорију релативности. Поред тога, учинио је значајан напредак на пољу квантне теорије и статистичке механике. Иако је најпознатији по својој теорији релативности (посебно по еквиваленцији масе и енергије E=mc2), награђен је Нобеловом наградом за физику 1921. године за своје радове објављене 1905. (његова Annus Mirabilis или “Година чуда”) и то пре свега за објашњење фотоелектричног ефекта као и за свој допринос развоју теоријске физике. Међу обичним светом, име Ајнштајн постало је синоним за човека високе интелигенције или за генија.
→ {{Изабрани чланак за 20. април}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 21. април
Алберт Ајнштајн (нем. Albert Einstein) био је немачки теоријски физичар. Данас влада општа и потпуна сагласност да је он један од највећих умова и најзначајнијих личности у историји света. Рођен је у Улму, Немачка, 14. марта, 1879, а преминуо је у Принстону, Њу Џерси, САД, 18. априла, 1955.
Алберт Ајнштајн је формулисао Специјалну и Општу теорију релативности. Поред тога, учинио је значајан напредак на пољу квантне теорије и статистичке механике. Иако је најпознатији по својој теорији релативности (посебно по еквиваленцији масе и енергије E=mc2), награђен је Нобеловом наградом за физику 1921. године за своје радове објављене 1905. (његова Annus Mirabilis или “Година чуда”) и то пре свега за објашњење фотоелектричног ефекта као и за свој допринос развоју теоријске физике. Међу обичним светом, име Ајнштајн постало је синоним за човека високе интелигенције или за генија.
→ {{Изабрани чланак за 21. април}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 22. април
Алберт Ајнштајн (нем. Albert Einstein) био је немачки теоријски физичар. Данас влада општа и потпуна сагласност да је он један од највећих умова и најзначајнијих личности у историји света. Рођен је у Улму, Немачка, 14. марта, 1879, а преминуо је у Принстону, Њу Џерси, САД, 18. априла, 1955.
Алберт Ајнштајн је формулисао Специјалну и Општу теорију релативности. Поред тога, учинио је значајан напредак на пољу квантне теорије и статистичке механике. Иако је најпознатији по својој теорији релативности (посебно по еквиваленцији масе и енергије E=mc2), награђен је Нобеловом наградом за физику 1921. године за своје радове објављене 1905. (његова Annus Mirabilis или “Година чуда”) и то пре свега за објашњење фотоелектричног ефекта као и за свој допринос развоју теоријске физике. Међу обичним светом, име Ајнштајн постало је синоним за човека високе интелигенције или за генија.
→ {{Изабрани чланак за 22. април}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 23. април
Стаљинградска битка је била главна прекретница у Другом светском рату, и сматра се најкрвавијом битком у људској историји. Битку су обележили бруталност и небрига за цивилне жртве са обе стране. Битка се састојала из немачке опсаде јужног руског града Стаљинграда (данашњи Волгоград), битке унутар града, и совјетске контра-офанзиве у којој су коначно биле заробљене и уништене немачке и остале снаге сила Осовине око града. Укупни губици се процењују на између 1 и 2 милиона. Силе Осовине су изгубиле око четвртине укупног људства на источном фронту, и никад се нису опоравиле од овог пораза. За Совјете, који су изгубили преко милион војника и цивила за време битке, победа код Стаљинграда је значила почетак ослобођења Совјетског Савеза, и пут ка коначној победи над Нацистичком Немачком, 1945.
→ {{Изабрани чланак за 23. април}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 24. април
Стаљинградска битка је била главна прекретница у Другом светском рату, и сматра се најкрвавијом битком у људској историји. Битку су обележили бруталност и небрига за цивилне жртве са обе стране. Битка се састојала из немачке опсаде јужног руског града Стаљинграда (данашњи Волгоград), битке унутар града, и совјетске контра-офанзиве у којој су коначно биле заробљене и уништене немачке и остале снаге сила Осовине око града. Укупни губици се процењују на између 1 и 2 милиона. Силе Осовине су изгубиле око четвртине укупног људства на источном фронту, и никад се нису опоравиле од овог пораза. За Совјете, који су изгубили преко милион војника и цивила за време битке, победа код Стаљинграда је значила почетак ослобођења Совјетског Савеза, и пут ка коначној победи над Нацистичком Немачком, 1945.
→ {{Изабрани чланак за 24. април}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 25. април
Стаљинградска битка је била главна прекретница у Другом светском рату, и сматра се најкрвавијом битком у људској историји. Битку су обележили бруталност и небрига за цивилне жртве са обе стране. Битка се састојала из немачке опсаде јужног руског града Стаљинграда (данашњи Волгоград), битке унутар града, и совјетске контра-офанзиве у којој су коначно биле заробљене и уништене немачке и остале снаге сила Осовине око града. Укупни губици се процењују на између 1 и 2 милиона. Силе Осовине су изгубиле око четвртине укупног људства на источном фронту, и никад се нису опоравиле од овог пораза. За Совјете, који су изгубили преко милион војника и цивила за време битке, победа код Стаљинграда је значила почетак ослобођења Совјетског Савеза, и пут ка коначној победи над Нацистичком Немачком, 1945.
→ {{Изабрани чланак за 25. април}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 26. април
Стаљинградска битка је била главна прекретница у Другом светском рату, и сматра се најкрвавијом битком у људској историји. Битку су обележили бруталност и небрига за цивилне жртве са обе стране. Битка се састојала из немачке опсаде јужног руског града Стаљинграда (данашњи Волгоград), битке унутар града, и совјетске контра-офанзиве у којој су коначно биле заробљене и уништене немачке и остале снаге сила Осовине око града. Укупни губици се процењују на између 1 и 2 милиона. Силе Осовине су изгубиле око четвртине укупног људства на источном фронту, и никад се нису опоравиле од овог пораза. За Совјете, који су изгубили преко милион војника и цивила за време битке, победа код Стаљинграда је значила почетак ослобођења Совјетског Савеза, и пут ка коначној победи над Нацистичком Немачком, 1945.
→ {{Изабрани чланак за 26. април}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 27. април
Стаљинградска битка је била главна прекретница у Другом светском рату, и сматра се најкрвавијом битком у људској историји. Битку су обележили бруталност и небрига за цивилне жртве са обе стране. Битка се састојала из немачке опсаде јужног руског града Стаљинграда (данашњи Волгоград), битке унутар града, и совјетске контра-офанзиве у којој су коначно биле заробљене и уништене немачке и остале снаге сила Осовине око града. Укупни губици се процењују на између 1 и 2 милиона. Силе Осовине су изгубиле око четвртине укупног људства на источном фронту, и никад се нису опоравиле од овог пораза. За Совјете, који су изгубили преко милион војника и цивила за време битке, победа код Стаљинграда је значила почетак ослобођења Совјетског Савеза, и пут ка коначној победи над Нацистичком Немачком, 1945.
→ {{Изабрани чланак за 27. април}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 28. април
Стаљинградска битка је била главна прекретница у Другом светском рату, и сматра се најкрвавијом битком у људској историји. Битку су обележили бруталност и небрига за цивилне жртве са обе стране. Битка се састојала из немачке опсаде јужног руског града Стаљинграда (данашњи Волгоград), битке унутар града, и совјетске контра-офанзиве у којој су коначно биле заробљене и уништене немачке и остале снаге сила Осовине око града. Укупни губици се процењују на између 1 и 2 милиона. Силе Осовине су изгубиле око четвртине укупног људства на источном фронту, и никад се нису опоравиле од овог пораза. За Совјете, који су изгубили преко милион војника и цивила за време битке, победа код Стаљинграда је значила почетак ослобођења Совјетског Савеза, и пут ка коначној победи над Нацистичком Немачком, 1945.
→ {{Изабрани чланак за 28. април}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 29. април
Стаљинградска битка је била главна прекретница у Другом светском рату, и сматра се најкрвавијом битком у људској историји. Битку су обележили бруталност и небрига за цивилне жртве са обе стране. Битка се састојала из немачке опсаде јужног руског града Стаљинграда (данашњи Волгоград), битке унутар града, и совјетске контра-офанзиве у којој су коначно биле заробљене и уништене немачке и остале снаге сила Осовине око града. Укупни губици се процењују на између 1 и 2 милиона. Силе Осовине су изгубиле око четвртине укупног људства на источном фронту, и никад се нису опоравиле од овог пораза. За Совјете, који су изгубили преко милион војника и цивила за време битке, победа код Стаљинграда је значила почетак ослобођења Совјетског Савеза, и пут ка коначној победи над Нацистичком Немачком, 1945.
→ {{Изабрани чланак за 29. април}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 30. април
Велизар (грч: Βελισαριος, лат: Belisarius, рођ. између 500. и 505. год.- умро 565. год.) био је истакнути војсковођа источноримског (византијског) цара Јустинијана I који је, углавном успешно, водио ратове против Персијанаца на источној граници Царства, против Вандала у Африци и Острогота у Италији.
Велизар је био нешто млађи од Јустинијана, али прецизна разлика у годинама између цара и његовог највећег војсковође није позната. Може се само претпоставити да је рођен између 500. и 505. године. Место Велизаровог рођења је ипак забележено. У питању је било село Германија у Доњој Мезији (данас село Сапаревска Бања у западној Бугарској у близини Ћустендила/Велбужда). Судећи по имену, Велизар је припадао романизованом слоју становништва Балкана, можда је био пореклом Трачанин или чак Гот. Није познато када је ступио у војну службу нити када је дошао у Константинопољ. По Прокопију, Велизар је био висок и наочит и као такав је привукао пажњу врховног заповедника римске војске (лат: magister utrisque militum) и царевог сестрића Јустинијана. Јустинов наследник је Велизара уврстио међу своје гардисте.
→ {{Изабрани чланак за 30. април}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Јануар - Фебруар - Март - Април - Мај - Јун - Јул - Август - Септембар - Октобар - Новембар - Децембар

