Трећа ударна дивизија НОВЈ
Из пројекта Википедија
| Трећа ударна дивизија | |||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део НОВЈ | |||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||
Трећа ударна дивизија НОВЈ формирана је наредбом Врховног штаба од Пете пролетерске бригаде, Десете херцеговачке бригаде и Прве далматинске бригаде 1. новембра 1942. у Тичеву. Сматрала се једном од елитних јединица НОВЈ. Након формирања дивизија као целина учествовала је крајем новембра и почетком децембра 1942. у борбама за Јајце. Затим је прешла у наступање на осовинске гарнизоне и комуникације у средњој Босни.
Током Битке на Неретви у офанзиви у долину Неретве представљала је средњу нападну колону и заузела италијански гарнизон у Прозору. Учествовала је у противудару код Горњег Вакуфа и у разбијању четника код Невесиња и Калиновика. У Невесињу је 28. марта 1943. погинуо командант Петар Ћетковић
Током Битке на Сутјесци била је део Јужне оперативне групе. Остала је у заштитници са Централном болницом. Приликом покушаја пробоја немачких положаја у долини Сутјеске 13. јуна 1943. дивизија је претрпела тешке губитке, разбијена је на више батаљонских група, од којих су се неке пробиле и спојиле са Оперативном групом Врховног штаба, док су се друге пробиле у Херцеговину, Црну Гору и Санџак. Приликом покушаја пробоја у јуришу је погинуо трећи командант дивизије Сава Ковачевић.
Током Битке на Сутјесци из састава дивизије изашла је Десета херцеговачка бригада , а уместо ње је у саставу дивизије била Трећа пролетерска бригада.
Почетком септембра 1943. дивизија је обновљена. Њен састав су чиниле Четврта пролетерска бригада, Пета пролетерска бригада и Десета херцеговачка бригада и потчињена је Другом ударном корпусу НОВЈ. Крајем 1943. уместо Десете херцеговачке и Четврте пролетерске у састав су ушле Шеста и Седма црногорска бригада. Од априла 1944. до краја рата у саставу дивизије налазе се Пета пролетерска бригада, Седма и Девета црногорска бригада, Артиљеријски дивизион (од 20. априла 1945. Артиљеријска бригада).
У саставу свог корпуса дивизија је водила готово непрекидне борбе са јединицама немачког 21. армијског корпуса и са четницима. Након ослобођења Црне Горе дивизија је учествовала у Сарајевској операцији и ослобађању Карловца. 12. маја 1945. код Зиданог Моста, заједно са Четвртом и Десетом дивизијом заробљава немачку 7. СС дивизије Принц Еуген и 373. легионарску дивизију.

