Стјепан Месић
Из пројекта Википедија
| Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. Молимо Вас да погледате страницу за разговор овог чланка. |
|
Стјепан Месић (или Стипе Месић) други је председник Републике Хрватске, тренутно на власти. Бивши председник председништва СФРЈ.
Месић је био заступник у Хрватском сабору у 1960-им, а након тога ван политике до 1990.-е када је постао члан Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) а потом и премијер Хрватске. Осим тога, био је хрватски члан председништва Југославије, где је прво постао потпредседник, а затим 1991. последњи председник председништва Југославије и тада је нагласио да је извршио задатак "Југославије више нема". Године 1992. постао је председник Хрватског сабора.
Иако никада није подигнута оптужница против њега, остало је ѕапамћено да су се рушења породичних кућа, протеривања и убиства по Западној Славонији дешавали управо када је он посећивао родно место у току рата.
Године 1994. изашао је из ХДЗ-а с истомишљеницима и основао странку Хрватски независни демократи (ХНД). Касније је већина чланова ХНД-а, укључујући Месића, прешла у Хрватску народну странку (ХНС).
Након смрти Фрање Туђмана, децембра 1999. године, Месић је у 2. кругу гласања изабран за председника Хрватске (фебруар 2000.). Поново је изабран за Председника јануара 2005. г.
Садржај |
[уреди] Ране године
Месић је рођен у славонском месту Ораховици где је и похађао гимназију, а дипломирао је право на Универзитету у Загребу. Након студија, Месић је радио у Ораховици и Нашицама. Одслужио је војску, положио правосудни испит и радио као општински судац. Оженио се Милком рођ. Дудунић, с којом има две кћерке.
Са целом породицом преселио се у Загреб и године 1964. постао директор сектора општих послова у предузећу Universal Corporation, а затим је постао члан Савеза комуниста, јер је то било мандаторно за све особе које су вршиле дужности директора предузећа у СФРЈ.
Године 1966. изабран је као зависни кандидат у Општинско веће Ораховице, победивши кандидате из Савеза комуниста те из Социјалистичког савеза радног народа. Године 1967. постао је градоначелник Ораховице, и члан ондашњег Сабора СР Хрватске.
Покренуо је грађење прве приватне фабрике у Југославији, па га је Тито оптужио да потихо уводи капитализам (незаконит по уставу). После доношења "Декларације о положају и имену хрватскога језика" 1967., Месић ју је јавно осудио у говору пред Сабором, где је њене састављаче прозвао као: "политичке диверзанте који разарају темеље Југославије", и позвао да их се кривично гони на суду. Ипак, у 1970-има Месић је подржао МАСПОК и био један истакнутијих организатора репресије над Србима (претње, застрашивања, откази, попис школске деце Српске националности...). Због организације покрета осуђен је на годину дана затвора. Суђење је трајало 3 дана, а од 55 сведока само је 5 сведочило против њега. Након призива, процес се одужио до 1975., када је одслужио годину дана у затвору у Старој Градишки. У родном месту није се појавлјивао до оснивања ХДЗ-а на просторима Славоније када поново почиње са организацијом застрашивања Срба на тим подручјима. Основано се сумња да је Стјепан Месић лично наређивао убиства виђенијих Срба, паљење и рушење породичних кућа као и друге разне облике застрашивања. Индикативно је то да је група задужена за рушења кућа ухапшена тек пошто су грешком срушили кућу блиских рођака Стјепана Месића у селу Чачинци поред родне му Ораховице.
[уреди] Први вишестраначки избори, распад СФРЈ-а, грађански рат
Изабран је 1990. као кандидат ХДЗ-а на првим вишестраначким изборима у Хрватској након 2. св. рата. Постао је премијер Хрватске, и на тој функцији био од маја до августа 1990.-е. Ипак, убрзо је дао оставку како би био изабран у федеративно председништво, где је прво био потпредседник.
Председници су се годишње аутоматски измењивали по кључу република/покрајина. Кад је био ред да Месић буде председник, члан предсједништва из Сбије Борисав Јовић тражио је гласање. 4 члана (Србија, Црна Гора, Војводина, Косово) били су против њега, а 4 члана (Хрватска, Словенија, Босна и Херцеговина, Македонија) били су за. Посредовањем Европске заједнице Месић је ипак постао председник.
Кад је Хрватска прогласила независност, Месић се вратио у домовину и дао оставку на место председника. Године 1992. изабран је у сабор и постао његов председник.
Године 1994. иступио је из ХДЗ-а и основао нову странку, Хрватске независне демократе. Супротставио се владиној политици према Босни и Херцеговини, оптужујући Туђмана да жели да подели БиХ с Милошевићем. Критиковао је и приватизацију због пљачке и профитерства.
Током свог дисидентског раздобља покушао је, заједно са Јосипом Манолићем, фактички извести државни удар. Но, то му није пошло за руком.
Месић је 1997. заједно с већим делом своје странке прешао у Хрватску народну странку (ХНС) где је постао извршни потпредседник странке.
[уреди] Први председнички мандат
Изабран је за председника Хрватске 2000. године након што је победио у првом кругу избора, а затим у другом кругу поразио ХСЛС-овог кандидата Дражена Будишу. Месић је наступио као кандидат странака ХНС, ХСС, ЛС затим ИДС. Након што је постао председник, иступио је из чланства у ХНС-у.
Током свога првог мандата у спољној политици, Месић се залаже да Хрватска постане чланица Европске уније и НАТО-а. Такође је покренуо обострана извињења за могуће ратне злочине са председником Србије и Црне Горе, што је већина хрватске јавности лоше примила, јер се друга страна није извинила у оној мери у којој се председник Месић извинио.
[уреди] Други председнички мандат
У председничким изборима 2005. је као кандидат осам политичких странака освојио скоро половину гласова, али му је натполовична већина ускраћена за пар постотака. У другом кругу се суочио с противкандидаткињом Јадранком Косор и победио. Други петогодишњи мандат му истиче 2010-е.
Крајем 2006.године на интернету су објављени снимци његових говора хрватској емиграцији у Аустралији и Швајцарској у којима релативизује усташке злочине и практично изједначава усташку борбу са антифашистичком борбом партизана. Након објављивања тих снимака на ХРТу, по кратком поступку су смењени уредници дневника Данко Дружијанић и Горан Ротин због емитовања говора, без додатне провере њиховог порекла. После буре која се подигла због тих говора, Месић се извинио јавности и признао да је погрешио, рекавши да се тог говора не сећа, али да су:
[уреди] Цитати
[уреди] Спољашње везе
| Председници Социјалистичке Федеративне Републике Југославије | ||
|---|---|---|
| Рибар | Тито | Колишевски | Мијатовић | Крајгер | Стамболић | Шпиљак | Ђурановић | Влајковић | Хасани | Мојсов | Диздаревић | Дрновшек | Јовић | Месић | ||
| Председници Хрватске | ||
|---|---|---|
| Фрањо Туђман | Стјепан Месић | ||
| Овај чланак је део Портала о Распаду СФРЈ више о Распаду СФРЈ |

