Летње олимпијске игре 1924.
Из пројекта Википедија
| VIII Олимпијске игре - Париз 1924. | |
|
|
|
| Град домаћин | Париз, Француска |
| Број држава | 44 |
| Број спортиста | 3.092 |
| Број спортова | 17 |
| Број такмичења | 126 |
| Отварање игара | 4. мај |
| Затварање игара | 27. јул |
VIII Олимпијске игре 1924. године су одржане у Паризу, граду у Француској. Град Париз је изабран од стране МОК-а у конкуренцији преосталих градова кандидата: Амстердама, Берлина, Лос Анђелеса, Рио де Жанеира и Рима. Ово су биле задње Игре за време којих је председник МОК био Пјер де Кубертен. Као пратећа манифестација овим играма одржан је и 'Међународна недеља зимских спортова', и то од 25. јануара до 5. фебруара 1924. године, који је касније од стране МОК-а означен као Зимске олимпијске игре 1924..
Од посебности на овим Играма треба истакћи да је као деоница маратонске трке одабрана дистанца 42 км и 195 м, иста она која се трчала на Играма у Лондону 1908., а од Игара у Паризу постаје стандардна дужина свих маратона.
Од такмичара, посебно се памте атлетичари на средњим и дугим стазама из Финске: Паво Нурми који је победио у тркама на 1.500 м и 5.000 м (које су одржане у размаку од једног сата!) и у крос трци. Вил Ритола је победио на 10.000 м и 3.000 м са препонама, док је био други на 5.000 м и у крос трци иза Нурмија. Албин Стенрос је победио у маратону, док је финска екипа (са Нурмијем и Ритолом) победила у екипним тркама на 3.000 м и крос трци. Због тога је та сјајна генерација тркача касније била позната под називом „летећи Финци“. Запажене су биле и три златне медаље које освојио пливач Џони Вајсмилер (чему је додао и бронзу у ватерполу), пет медаља, од чега 3 златне, мачеваоца Роџера Дукрета из Француске.
[уреди] Списак спортова
|
[уреди] Земље учеснице
[уреди] Добитници медаља
(Медаље земље домаћина посебно истакнуте)
| Олимпијске игре 1924. | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Пласман | Држава | Укупно | |||
| 1 | 45 | 27 | 27 | 99 | |
| 2 | 14 | 13 | 10 | 37 | |
| 3 | 13 | 15 | 10 | 38 | |
| 4 | 9 | 13 | 12 | 34 | |
| 5 | 8 | 3 | 5 | 16 | |
| 6 | 7 | 8 | 10 | 25 | |
| 7 | 5 | 2 | 3 | 10 | |
| 8 | 4 | 13 | 12 | 29 | |
| 9 | 4 | 1 | 5 | 10 | |
| 10 | 3 | 7 | 3 | 13 | |
| 11 | 3 | 1 | 2 | 6 | |
| 12 | 2 | 5 | 2 | 9 | |
| 13 | 2 | 3 | 4 | 9 | |
| 14 | 2 | 0 | 0 | 2 | |
| 15 | 1 | 4 | 5 | 10 | |
| 16 | 1 | 3 | 2 | 6 | |
| 17 | 1 | 1 | 4 | 6 | |
| 18 | 1 | 1 | 1 | 3 | |
| 19 | 1 | 0 | 0 | 1 | |
| 20 | 0 | 3 | 1 | 4 | |
| 0 | 3 | 1 | 4 | ||
| 22 | 0 | 1 | 1 | 2 | |
| 23 | 0 | 0 | 1 | 1 | |
| 0 | 0 | 1 | 1 | ||
| 0 | 0 | 1 | 1 | ||
| 0 | 0 | 1 | 1 | ||
| 0 | 0 | 1 | 1 | ||
| Укупно | 126 | 127 | 125 | 378 | |
|
|
||
|---|---|---|
|
Атина 1896. | Париз 1900. | Сент Луис 1904. | Лондон 1908. | Стокхолм 1912. | Антверпен 1920. | Париз 1924. | Амстердам 1928. | Лос Анђелес 1932. | Берлин 1936. | Лондон 1948. | Хелсинки 1952. | Мелбурн 1956. | Рим 1960. | Токио 1964. | Мексико Сити 1968. | Минхен 1972. | Монтреал 1976. | Москва 1980. | Лос Анђелес 1984. | Сеул 1988. | Барселона 1992. | Атланта 1996. | Сиднеј 2000. | Атина 2004. | Пекинг 2008. | Лондон 2012. Шамоне 1924. | Сент Мориц 1928. | Лејк Плесид 1932. | Гармиш-Партенкирхен 1936. | Сент Мориц 1948. | Осло 1952. | Кортина Дампецо 1956. | Скуо Вели 1960. | Инсбрук 1964. | Гренобл 1968. | Сапоро 1972. | Инсбрук 1976. | Лејк Плесид 1980. | Сарајево 1984. | Калгари 1988. | Албертвил 1992. | Лилехмер 1994. | Нагано 1998. | Солт Лејк Сити 2002. | Торино 2006. | Ванкувер 2010. |
||

