Имануел Кант
Из пројекта Википедија
| Западна филозофија Филозофија XVIII века |
|
|---|---|
| Име: | Имануел Кант |
| Рођен: | 22. април, 1724. (Кенигзберг, Пруско Краљевство) (данас Калињинград, Русија) |
| Умро: | 12. фебруар, 1804. (Кенигзберг, Пруско Краљевство) |
| Школа/традиција: | кантијанитам, просветитељска филозофија |
| Главна интересовања: | епистемологија, метафизика, етика |
| Значајне идеје: | категорички императив, трансцедентални идеализам, синтетички априори, ноуменон, Sapere aude |
| Утицаји од: | Волф, Тетенс, Хачесон, Емпирикус, Монтањ, Хјум, Декарт, Малебранш, Лајбниц, Спиноза, Лок, Беркли, Жан-Жак Русо, Њутн |
| Утицао на: | Фихте, Шелинг, Хегел, Шопенхауер, Ниче, Пирс, Хусерл, Хајдегер, Витгенштајн, Сартр, Касирер, Хабермас, Раулс, и многе друге |
Имануел Кант (Kant Immanuel (1724-1804) професор Универзитета у Кенигсбергу, родоначелник класичне немачке идеалистичке филозофије. Његово филозофско учење носи назив "трансцендентални идеализам", што значи да је за њега свет објективно реалан само у границама искуства, док је преко тих граница "трансцендентално" идеалан, дат само у мисли. Искуство је сједињена делатност чулности и разума, двају ступњева људске сазнајне моћи, који помоћу својствених, датих им "а приори" форми - простора, времена, узрочности, супстанцијалности и других категорија сређују и прерађују хаос утисака који у нашој свести изазива дејство објективног света ствари по себи (Ding an sich). Ван оквира тих форми свет је принципијални незазнајан и ми о њему нити шта знамо нити можемо знати. Према томе, метафизика као наука о свету какав је он ван граница искуства (могућег само у оквиру поменути форми сазнања) је немогућа и немогуће је доказати нпр. постојање бога и бесмртности душе, али човек као носилац моралног закона, категоричког императива има могућност да се увери у постојање бога и бесмртности душе, јер му тај закон потврђује његову припадност вишем, ноуменалном свету. Систем те своје "трансценденталне философије" Кант је изложио у познатим делима: Критика чистог ума, Критика практичног ума и Критика моћи суђења, написаним у току последњих 30 година живота (у тзв. критичком периоду). Општа црта тог његовог критицизма је идеализам и агностицизам. Пре тога, у тзв. "доктричком периоду", Кант је дао низ других дела, већином природно-научног и далеко мање агностичког карактера, међу која се особито истиче Општа историја природе и теорија неба, у којој је изнео своју хипотезу о природном постанку Земље и небесних тела (Кантова космологијска хипотеза).
[уреди] Спољашње везе
- Кант и етика - много линкова и дискусија Лоренса Хинмана на Универзитету у Сан Дијегу
- Напомене о деонтологији - Кратка расправа о Кантовој деонтологији
- Северноамеричко Кантово друштво (НАКС) (много корисних линкова)
- Кант на вебу
- Линкови о Канту
- Епистемологија и Метафизика
- Kant and the project of enlightenment
- Неколико Кантових дела у ПДФ-у
- Станфорд енциклопедија филозофије (много уноса о Канту)
- Рутлеџ енциклопедија филозофије (14 одељака о Канту)
- Дела Имануела Канта на Пројекту Гутенберг
- Сва Кантова дела (на немачком)
- Кант о раси и развоју


