Канбера
Из пројекта Википедија
Канбера (ен: Canberra) је главни град Аустралије и са популацијом до 332.000 становника, представља најнасељенији град у унутрашњости Аустралије. Смештен је у Аустралијској престоничкој територији, 300 километара јужно од Сиднеја и 650 километара североисточно од Мелбурна. За престоницу Аустралије изабран је 1908. као компромисно решење између Сиднеја и Мелбурна. Камбера представља необичан аустралијски град који који је од самог настанка, плански грађен. 1913. године, на међународном такмичењу Планског уређења и изградња града, архитекта Валтер Грифин из Чикага проглашен је за победника. Приликом планирања изградње Канбере, архитекта је веома обраћао пажњу на изглед самог града и на вегетацију која се тада налазила на том простору. Због тога град добија ласкави назив „Bush Capital“ (буш је аустралијски израз за природу). Због Првог и Другог светског рат изградња је била неколико пута прекидана. После 1945. уследили си озбиљни и видљиви радови.
Реч Канбера потиче из језика аустралијских староседелоца, Абориџана, и значи "место за сусрет".
Као престоница владе Аустралије, у Канбери су смештени кућа парламента и врховни суд, као и многобројне владине канцеларије и установе. Такође у граду се налази и неколико историјских и културних националних знаменитости Аустралије. Канбера је једна од најпосећенијих градова, како за домаће тако и за стране туристе.
Садржај |
[уреди] Историја
Пре досељавања Европљана, територију данашње Канбере насељавали су Нгунауал и Уалгалу племена. Археолошке истраживања доказала су да су прва насеље постојала 19.000 година пре нове ере. Данашња Канбера, носи име које је стотинама година старије од ње.
Европски истраживачи населили су град раних 1820-их година. Од 1820. до 1824. из Европе било је послато четири експедиције. Како археолози верују, Џ. Јохан Мор је био један од првих градитеља новие Канбере. Он је од староседелаца откупио велику површину града. Озбиљнија европска насељавања десила су се крајем 19. века.
Развојем Новог Јужног Велса, који је за кратко време прерасто од многобројних села до државе престонице, почела је дебата између Сиднеја и Мелбурна. Оба града која су се све више развијала, захтевали су од власти Аустралије да постану престонице аустралијског савеза. Како је надметање и расправа све више узимала маха, дошло је до компромисног решења. Одлучено је да се изгради нова престоница на територији између Сиднеја и Мелбурна. Договорено је да ће се током изградње града, све битне државне послове и функције одвијати неизменично у Сиднеју и Мелбурну. Један од захтева за изградњу нове престонице био је удаљеност новог града од Сиднеја не сме да буде мања од 165 км. Државни геомер Чарлс Скрајвенер дошао је на идеју да се уместо изградње новог града, искористи градско подручје Канбере која је била да задовољавајућој удаљености а и испуњавала је све прописе. 1908. власти из Мелбурна и Сиднеја сложили су се да је Канбера одлично подручје за нову престоницу. Званичници су расписали конкурс за уређење града. Коначно је 1. јануара за најбољи пројекат проглашена идеја Валтер Бурлеј Грифина. 1913, Грифин добија средства из националног инвестиционог плана. 12. марта 1913. град је службено назван Лејди Денмен. Сваког трећег мартовског понедељка обележавају се дани Канбере. Велике капиталне инвестиције улагане су у изградњу града. Захухтани односи у Европи, и почетак Првог светског рата, а касније и Другог, значајно су угрозили развој пројекта. Неке од планираних институција никада нису биле изграђене; као што је случај са Римо-католичком и Англиканском црквом. Привремена влада се у Сиднеју и Мелбурну задржала до касних 1950-их година. Због тога су настале бројне несугласице. Град је под хитно требао да се заврши како би се државне институције коначи и трајно преселиле у Канберу. Због тога је план изградње промењен.
27. јануара 1972. Абориџанска амбасада отворена је у новој престоници. 9. маја 1988. и кућа парламента је званично почела да ради у новој згради. До децембра 1988 све главне државне институције премештене су у Канберу. Први избори за градоначелника одиграли су се у фебруару 1989. на изборима је победила Роузмери Фолет која је ушла у историју као прва жена Аустралије која је била на челу владе.
Канберу је 18. јануара 2003. захватио пожар који је однео четири људска живота и уништио 491 кућа.
[уреди] Географија
Град Канбера простире се на 2396.54 квадратних километара и од околине планинског масива Бриндабела удаљен је 150 км. Налази се на надморској висини од 550 до 700 метара. Највиша тачка је планина Маџура – 888 метара. Остале планине су планина Тејлор, Црна планина и планина Муга Муга. Поред планина, град је окружен и еукалиптусовим саванама, пашњацима, мочварама и сувим еукалиптусовим шумама.
Река Молонго тече кроз сам град где је постављена брана на језеру Барли Грифин које се налази у самом центру града. Молонго се улива у реку Марамбиџи, северозападно од Канбере и тиме усмерава ток реке према граду Хеј. Река Олбари спаја Молонго и храстовске поседе.
[уреди] Клима
Због велике количине ветрова и високе влажности која долаз са обала, у Канбери се разликују сва четири годишња доба. Топли копнени ветрови и хладни ваздух са Тихог океана, стварају умерену климу чије су карактеристик топла врела лета и умерене хладне зиме пропраћене густом маглом и учесталим мразовима. Најтоплији дан у Канбери био је 1. фебруар 1968., када је температура износила 40.2ºC. Најхладнији дан са -10.0°C, био је 11. јул 1971. Снег је током зимског периода веома редак. Јавља се скоро сваке треће године, али у врло малим количинама које се брзо отопе. Олуја са грмљавином честа је у периоду између септембра и марта, док су падавине најзаступљеније на пролеће и лето.
| Месец | јан | феб | мар | апр | мај | јун | јул | авг | сеп | окт | нов | де | годишње |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Ср. макс. дневне температуре (°C) | 27.8 | 27.1 | 24.4 | 19.9 | 15.4 | 12.2 | 11.3 | 12.9 | 16.0 | 19.2 | 22.5 | 26.1 |
|
| Ср. мин. дневне температуре (°C) | 13.0 | 13.0 | 10.7 | 6.7 | 3.1 | 0.9 | -0.2 | 0.9 | 3.2 | 6.0 | 8.6 | 11.3 |
|
| Извор: | |||||||||||||
[уреди] Урбанизам
Канбера је град грађен по пројекту Валтера Грифина, који је један од најзначајнијих америчких архитеката 20. века. Центар града је саграђен око језера Барли Грифин. Најзначајнији делови града су Јаралумла, Дикин и О'Мали где су претежно смештене дипломатска представништва, Брадон, рајн Актон и Бартон где се налазе главне пословне четврти. Актон је четврт где се налазе све значајне школе, клинике, музеји и истраживачке институције. Најзначајније улице су Авеније Аделејд, Мелбурн, Канбера, Вентворт, Кингс, Комонвелт, Нортбарн, Лиместон, и авенија Фербери.
Град Канбера са састоји од низа градских и приградских насеља. Град је подељен у седам области од којих је свака подељена на више засебних делова.
[уреди] Влада
[уреди] Економија
Према подацима из јула 2006, незапосленост у Канбери износила је 2.8% што је испод националног нивоа на којем она износи 4.8% и са недостатком радне снаге у појединим секторима. Као резултат велике запослености, где трговачки и комерцијални сектор заузима значајни део, трговина у Канбери је веома развијена, што доприноси прилив значајне количине новца. Због тога Канбера, од туризма, зарађује више него било који други престонички град у Аустралији. Просечна недеља зарада износи око 1.208,50 аустралијских долара, док на државном нивоу износи око 1.043.10. Просечна цена куће у Канбери, у јуну 2005, износила је 352.500 долара, што је ниже него у Сиднеју или Мелбурну, али виша него у осталим градовим. Цена некретнина су скочиле од мартовских 375.00,00$ 2006, до 411.305,00$ у новембру исте године. Недељни закуп стана је виши него у свим аустралијским градовима и територијама. Једна породица је у септембру 2006, за трособни стан недељно морала да одвоји 320$. У другим градовима рента не износи више од 300$ недељно, што представља уштеду више од 1.000$ годишње
Главна градска „индустрија“ су државна министарства и представљала су у периоду 2003-4, 26.1% бруто доходка града. Око 40% запослених Канберана запослено је у владином сектору и одбрани. Јавни сектор запослених у Канбери укључује и канцеларије владе, финансијске секторе и послове са иностранством. Многе значајне војне институције смештене су надомак Канбере укључујући и бившу војну авио базу која је продата међународном аеродрому али се и даље користи за превоз важних војних лица.
Послови везани за некретнине, грађевинарство, болнице и друптвене заједнице, образовање највише доприносе економском развитку Камбере. Велики број домаћих и иностраних посетилаца допринели су развитку туризма. Туриста највише има на пролеће и јесен. Сектембарски сајам цвећа привлачи бројне посетиоце како из земље тако и из иностранства.
[уреди] Демографија
У Канбери живи 323.004 становника и густина насељености износи 401,0 становник па километру квадратном. Према подацима из 2001. 1,2% становништва је било абориџанског порекла док је 21,6% рођено ван Аустралије. Највећи број имиграната је дошао из држава енглеског говорног подручја, највише Британаца и Новозеланђана. После енглеског међу становништвом најзаступљенији су кинески, италијански, хрватски грчки и око 5.000 Срба (од којих сви не говоре српски језик).
Становништво је релативно младо, покретно и образовано људи. Просечна старост становника је 32 године. Само је 8.3% оних који су старији од 65 година. Између 1996. и 2001, чак 61.9% становника се или уселило или иселило из Канбере што је највећа покретљивост становништва у Аустралији. Маја 2004, 30% људи из АПТ, старости 15-65 година, поседовало је факултетске дипломе.
Око 63% Канбераца изјашњава се као Хришћани, док је нешто мање од 9.500 људи који припадају не хришћанској цркви 62.000 људи изјашњава као атеисти.
Према подацима из 2002. године, највише лакших прекршаја извршено је упадом на туђи посед и крађом моторних возила. Годишње се на сваких 100.000 људи украде између 630 возила и изврши 1961 крађа или упад на посед. Тешки злочини као што су убиства и покушај убиства изимају статистички 1,5 живота на 100.000 људи, док је тај број на националном нивоу 4,9. Проценат силованих и сексуално узнемирених је релативно мали и испод је просечног броја.
[уреди] Образовање
У Канбери постоји два универзитета; Аустралијски национални универзитет (АНУ) у Актону и Универзитет у Канбери у Брусу. Аустралијски национални универзитет основан је 1946. Захваљујући свом стручном и ефикасном раду, проглашен је за један од најбољих универзитета у свету. Поред универзитета, град поседује две богословије; Аустралијски католички универзитет (АЦУ) и колеџ Светог Марка.
Аустралијска војна академија и Краљевски војни колеџ, Дантрон налазе се у унутрашњости Канбере.
До фебруара 2004, у Канбери је постојало 96 државних и 44 приватне школе (укупно 140 школа). Гувернер АПТ, саопштио је да ће током 2006, затворити 39 школе, како би се тиме побољшало само школство. То је један од првих корака у реформи школства која би се по плану завршио 2020. Званичници су саопштили да ће се до краја 2008. све планиране школе затворити. Тада би по речима гувернера, требало почети са отварањем супер-школе (великих јавних школа за децу до 12 година), које би биле у потпуности завршене до краја 2020. Многи су предложили да се основне школе и предшколске установе отварају близу отворених јавних, травнатих површина, како би се се тиме побољшала здравствена активност најмлађих. Предшколско образовање није још увек обавезно, али већина деце, похађа предшколско образовање 12 сати недељно (које је до 2006. било 10,5 сати). Основна школа се састоји из седам разреда; деца од 1 до 6 година похађају вртић. Од 7 до 10 године похађају среднњу школу, а у 11 и 12 години похађају колеџ. У Новом Јужном Велсу и Викторији средња школа траје од 7 до 12 године.
[уреди] Култура
[уреди] Уметност и забава
Канбера је седиште многобројних националних институција као што су музеји Споменик аустралијског рата, Национална галерија Аустралије, Галерија националних портрета сада смештена у здање Старог парламента, Национална библиотека Аустралије, Национална архива Аустралије и Национални музеј Аустралије. Многа здања владе, отворена су за ширу јавност. Ту спадају зграда парламента, Врховни суд и Краљевска Аустралијска ковница. На земљишту језера Барли Грифин налази се споменик капетана Кука и Национални карилон. Такође, велики значај имају и Телстра торањ, Аустралијска национална ботаничка башта и Национални зоолошки врт и акваријум као и музеј диносауруса Квестакон – Национални научно-технолошки центар.
Музеј и галерија Канбере представља ризницу локалне историје и уметности. Неколико историјских здања доступна су јавности; као што су Мајур Лениона и Тагеранунга у долини Тагеранунг, Муга-Муга, Бландерова колиба у Парксу, које представљају некадашњи живот раних Европљана. На чувеном Ред Хилу или Црвеном брегу, постоје куће које датирају из 1920-их.
Канбера поседује многобројна места где се изводи жива музика и позоришта, као што су Театар Канбере и Левелин Хол. Улични Театар представља и место на коме студенти музичке школе са Аустралијског националног универзитета стичу своје знање. Улично позориште, такође је смештено на АНУ. Оно представља један од почетних корака у усавршавању аматерских уметника глуме и плеса. Музички фестивал Стонфест Универзитета у Канбери ја највећи фестивал тог типа. У свету музике лидерски положај имају о Национални фолк фестивал и Краљевски Канбера Шоу. Значајну пажњу добија и сајам аутомобила.
[уреди] Медији
[уреди] Спорт
[уреди] Инфраструктура
[уреди] Болнице
Канбера поседује две велике јавне болнице. Већа болница Воден Воли Хоспитал са 500 лежајева налази се у Гарану, док је мања болница, Калвари Паблик Хоспитал, са 174 кревета смештена у Брусу. Обе болнице, опремљене су најсавременијом опремом. Највећа приватна болница је Јохан Џејмс Меморијал болница смештена у Дикину. АПТ хитна помоћ је једана од четири хитне службе која је на располагању грађанима Аустралијске престоничке територије.
[уреди] Транспорт
[уреди] Види још
[уреди] Референце
[уреди] Спољашње везе
- Генерални туристички сајт Камбере
- Званични туристички сајт Камбере
- Регионалне мапе - цео округ
- - Сајт владе АПТ
- Поглед на пејзаш архитектура Камбере.
- Canberra & The Griffins; A Theosophical View
- Савршен град? Такмиченје за најболје планско уређење одржано 1912
- Сателитски снимци са Google Maps
Координате: 35° 20' 14" ЈГ Ш 149° 10' 41" ИГД

