Обична алоја

Из пројекта Википедија

Обична алоја

Таксономија
царство: Биљке (Plantae)
раздео: Скривеносеменице (Magnoliophyta)
класа: Монокотиледоне биљке (Liliopsida)
ред: Asparagales
фамилија: Asphodelaceae
род: Aloë
врста: A. vera
Биномијална номенклатура
Aloë vera
(L.) Burm.f.
Екологија таксона
Цветови
Цветови
Листови из близине
Листови из близине

Обична алоја, Права алоја, Алоје вера, Алое вера (лат: Aloë barbadensis Miller; A. vulgaris Lam.) је биљка из породице Asphodelaceae.

Ово је релативно ниска, зељаста, биљка кој расте око 80-100 cm у висину.

Садржај

[уреди] Историја и име

Обична алоја је од давнина је позната као „еликсир дуговечности“. Због своје храњиве вредности и лековитих својстава називају је „Краљицом лековитих биљака“. Име је добила по ботаничару Милеру који ју је открио на острву Барбадос и уврстио у регистар лековитог биља. Реч Алое потиче из латинске форме арапског назива „Aloeh“, сиријског „Alwai“ или хебрејског „Halal“, чије је значење „изузетно горка материја“, што указује на изузетно горку жуту течност, млеко, односно сок, коју садржи биљка а налази се непосредно испод танког кожастог ткива (коре). Комерцијални назив Алоје вера је латинског порекла и значи „права Алоја“. Жути „лековити“ сок су у ове сврхе користили још у 4 веку п.н.е.

[уреди] Изглед и састав

Обична алоја има розету сабљастих, шпицастих листова са тестерастим ивицама, из чије средине израста цветна дршка која се завршава у виду жутих или црвенкастих цеволиких цветова сакупљених у гроздасте цвасти.

Науцници су установили да гел Обичне алоје садржи преко 240 храњивих и лековитих састојака и међу њима: *Витамине: А, Б1, Б2, Б3, Б6, Б9, Б12, Ц, Е и фолну киселину;

  • Минерале: (више од 20); Гел садржи магнезијум, манган, цинк, бакар, хром, калцијум, калијум и гвожђе.
  • Полисахариде: имуно-модулатори (помажу код АИДС-а, карцинома, имунолошких поремећаја), антиоксиданси, имају противупално, антибактеријско и антивирусно деловање.
  • Аминокиселине - Људском организму су неопходне 22 аминокиселине које су неопходне за изградњу беланчевина. Гел Алое обезбеђује 20 од ових аминокиселина. Оно што је још важније је да овај гел обезбеђује свих осам есенцијалних амионокиселина које није могуће произвести у људском органмизму и које се због тога морају уносити храном.;
  • Ензиме: (16 ензима) из групе протеаза, амилаза, липаза и целулаза (помажу варење беланчевина, угљених хидрата, масти и целулозе)

Обична алоја је : имуностимуланс (јача општу отпорност, превенција болести - рак, сида, псоријаза, колагенозе), детосиканс (од отрова, алкохола, наркотика), антиоксиданс (слободни радикали), има антивирусно дејство (херпес...), бактерицидно (уништава бактерије), фунгицидно (уништава гљивице), антифлогистик (упални процеси свих система), аналгетицно (смањује болове), адстригентно (стеже површину коже и слузокоже), лаксантно (регулише столицу), стимуланс (регулише статус психе) и антидијабетично (смањује ниво шећера).

[уреди] Употреба

Алоја је хранљива биљка за сваку ћелију људског организма. Када је ћелија здрава, онда је отпорна и способна да изврши све функције које јој је природа дала. Биљка је ради властитог опстанка развила богат садржај витамина, аминокиселина, ензима и минералних материја да би осигурала свој опстанак у оскудним животним условима. Сама лековитост алоје се налази у компонентама које имају различите и специјалне енергетске вредности. Алоја је биљка која спада у породицу љиљана и у свету је познато преко 250 врста од којих свега 4 имају лековито дејство, а највеће алоја. Сечењем листова и њиховим пресовањем цеди се сок који се стабилизује папајом, а има хранљиви и лековити учинак који дају преко 200 активних састојака алоје потребних за свакодневно функционисање сваке ћелије. Природно расте само у подручјима са топлом и сувом климом (најбољи услови су тамо гдје је просечна годишња температура изнад 22°C нпр. Јужна Америка). Од биљке највише се употребљава њен гел, желатинаста маса која се налази у унутрашњости листа.

[уреди] Спољашње везе

[уреди] Напомена

  • Чланак је великим делом преузет са сајта www.herbateka.com, са ове странице. Дозволу за коришћење матерјала са овога сајта можете видети овде.