Валериј Борзов
Из пројекта Википедија
Валериј Борзов (украјински: Валерій Пилипович Борзов ) (Самбор, Лавовска област, 20. октобра 1949.), украјински атлетичар који је наступао за СССР. Завршио је Кијевски институт за физичку културу 1971. Заслужни је мајстор спорта1970.
Учесник је олимпијских игара у Минхену 1972 и у Монтреалу 1976., где је освајао медаље на 100 m, 200 m и штафети 4х100м. Двострука победа у спринту на Олимпијским играма у Минхену 1972. године најсјајнији је тренутак његове каријере. Након победе на 100 m чинило се да је дисквалификација два најбоља спринтера из САД-а, Реја Робинсона и Едиа Хејеса, због кашњења на старт олакшала Борзову пут до злата. Међутим, на 200 m је Борзов победио обојицу у директном обрачуну те тиме доказао заиста сјајну форму.
Осим олимпијских успеха био је троструки европски првак у трци на 100 м, шестоструки дворански европски првак у тркама на 60 м, једном на 50 m и вишеструки првак СССР.
По завршетку каријере оженио се олимпијском победницом у гимнастици Људмилом Туришћевом. Од 1991.-1999 је председник Олимпијског комитета Украјине, а од 1994 и члан МОКа и украјински министар за омладину и спорт.
Године 1982 написао је књигу "10 секунди -цео живот"
[уреди] Спортски успеси
- Минхен 1972.
- злато 100 m - 10,14
- злато 200 m - 20,00
- сребро штафета 4х100 m - 38,50
- Монтреал 1976.
- бронза 100 m - 10,14
- бронза 200 m - 38,78
Европско првенство у атлетици
злато 100 m (1969, 1971, 1974)
злато 200 m 1971
Европско првенство у атлетици у дворани
злато 50 m 1972
злато 60 m (1970-1972 и 1974-1977)
[уреди] Лични рекорди
- 100 m - 10,07
- 200 m - 20,00
| Овај незавршени чланак Валериј Борзов, везан је за биографије. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |

