Бане Секулић (Сомбор)
Из пројекта Википедија
Металопрерађивачка индустрија Бане Секулић Сомбор
Фабрика је основана 1946. године у њен састав је ушло осам национализованих приватних занатских радионица из Војводине са технички застарелом и физички дотрајалом опремом тако да није било ни услова ни могућности за савременом организацијом рада. Нешто слично је било и са грађевинским објектима. Зграда бившег млина са дрвеном међуспратном конструкцијом поред физичке дотрајалости није одговарала за ову врсту производње. С оваквим основним средтсвима Бане Секулић је новермбра 1947. почео са производњом.
[уреди] Производни асортиман у почетку се састојао из
- окова за гра]евинску столарију од месинга
- окова за грaђевинску столарију
- окова и прибора за намештај
- катанаца
- алата за пољопривреду(пресовани)
- алата и направа
- окова за сандуке и производа широке проиводње
Предузеће је имало неколико реконструкција. Најзачајнија извршена 1961. када је у згради међуспратна конструкција замењена бетонском, највећи инвестициони захват је извршен 1971. изградњом савремених производних хала и набавком савремене опреме. Упоредо са реконструкцијама и улагањима ишло се и на осавремењавање производње.
[уреди] Асортиман следеће групе (није наведено све)
- оков за грађевинску индустрију
- оков за намештај
- браве за улазна и међуспратна врата
- катанце
- бродски оков
- цилиндричне улошке за усадне браве
Сада није ни бледа сена некадашњег југословенског гиганта металске индустрије са преко 2000 запослених, радници су на неплаћеном одмору. Ови што раде добијају око 2.400 динара месечно и то не редовно. Предузеће је упало у кризу крајем деведесетих година из добро познатих разлога: рата, распада земље, санкција,... али и крађа. Поједини директори су изградили и опремили куће на рачун Банета. Још увек је у тајности шта се догађало деведесетих када је из фабрике преко ноћи нестала машина вредна 1,5 милона евра, ко је наредио увоз 500.000 брава из Турске на које се после штанцао грб Бане Секулића, па људима се браве распадале после два дана, па онда где је нестао онај бизнисмен из Ирака што је треба да уложи у предузеће и сада на крају ко хоће да прода предузеће за мале паре нудећи радницима који су радили по 30 и више година малу отпремнину.

