Светозар Вујковић
Из пројекта Википедија
Светозар Вујковић-Тоза (1899. - 1949.), управник логора на Бањици.
[уреди] Биографија
Рођен је 1899. у Смедеревској Паланци у сиромашној породици. Као младић одлази у Београд где је завршио Основну школу, а затим се запослио у фабрици метала у Смедереву. Као омладинац исказивао је симпатија према комунистима, па је убрзо постао члан Савеза металских радника Смедерева, а затим и члан СКОЈ-а. После једног неуспешног штрајка скојеваца, оптужен је од истих да је извршио проневеру новца па је искључен из чланства. Тада је заоштрио своје односе са комунистима и постао њихов велики противник. Године 1930. запослио се у полицији. На тој дужности је све до почетка рада вршио улогу иследника затворених присталица КПЈ пошто је као њихов бивши присталица знао много. Радио је једно време у антикомунистичком Четвртом одсеку у згради Специјалне полиције, а такође и у затвору Главњача.
Априлски рат је дочекао као резервни потпоручник. Капитулација га је затекла у Чачку, али се ускоро пријавио новим властима и ставио на располагање. У мају 1941. био је командант жандармеријске станице у селу Гостиљ код Ужица, а затим је прешао на рад у Ужицу. У јуну долази у Београд и кратко време ради у Четвртом одсеку Специјалне полиције. По формирању логора на Бањици, постављен је за њеног управника. Ову дужност је обављао од јула 1941. до октобра 1944, када је логор расформиран.
Побегао је у Аустрију, али су га ту заробили службеници Озне и вратили у земљу на суђење. Иако је његова пресуда на смрт донета још 1945. није одмах ликвидиран. Био је у затвору дуго времена. Нова власт га је чувала, а такође и користила као иследника похапшених присталица Информбироа 1948. и 1949. године јел су многи пролазили кроз његове полицијске руке у време предратне Југославије и за време логора на Бањици.
Године 1949. је тајно ликвидиран, а постоји и вероватноћа да је умро природном смрћу.

