Нилс Бор
Из пројекта Википедија
Нилс Хенрик Дејвид Бор (7. октобар, 1885 – 18. новембар, 1962.) је дански физичар. Један је од најистакнутијих научника 20. века. Творац је савремене атомистике.
Завршио је универзитет и докторирао у Копенхагену, а затим је 1911. године отишао у Енглеску, у Манчестер. Тамо је са Радерфордом изучавао структуру атома. После пет година рада у Енглеској, враћа се у Копенхаген и постаје директор данског Института за теоријску физику. Низ година је потом изучавао нуклеарну физику, а од 1939. године посебно је проучавао уран.
Када су Немци окупирали Данску, Бор је 1943. године избегао у Сједињене Америчке Државе и тамо учествовао у истраживањима која су касније омогућила израду прве нуклеарне бомбе.
По заврштеку другог светског рата, 1945. године. Бор се вратио у Копенхаген где је изабран за председника Данске академије наука. Заузимао се за ограничење нуклеарног наоружања и забрану коришћења атомских бомби. Нобелобу награду за физику добио је 1922. године.
[уреди] Доприноси физици
- Модел атома
- Принцип кореспонденције
- КОпенхагенска интерпретација квантне механике.
- Принцип компленентарности: појава може бити посебно анализирана као да има неколико контрадикторних особина на пример,таласно-честични дуализам.

