Фермијев парадокс

Из пројекта Википедија

Графичка представа Аресибо поруке (Arecibo message) - Први покушај човечанства да ванземаљске цивилизације упозна са својим постојањем
Графичка представа Аресибо поруке (Arecibo message) - Први покушај човечанства да ванземаљске цивилизације упозна са својим постојањем

Фермијевим парадоксом се назива наводна контрадикција између процењене високе вероватноће постојања ванземаљских цивилизација и недостатка доказа о контакту са таквим цивилизацијама.

Старост свемира и велики број звезди наговештавају да би ванземаљски живот требао да буде уобичајена појава. Разматрајући ово питање са колегама, физичар Енрико Ферми је 1950. године је наводно упитао: „Где су?“ (енг. "Where are they?")[1]. Ферми је запитао зашто не постоје докази у виду сонди, свемирских летелица и радио емисија, ако већ у Млечном путу постоји обиље високо напредних ванземаљских цивилизација.

Могући одговори на Фермијев парадокс да ван-земаљске цивилизације постоје и да човечанство није свесно тога или да ван-земаљске цивилизације не постоје или да су толико ретке, да човечанство никада неће успоставити контакт са њима. Данас постоје многе научне теорије и модулације ван-земаљског живота и цивилизација, и при том је Фермијев парадокс значајна теориска основа.

[уреди] Основе парадокса

Величина и старост свемира указују на постојање бројних вам-земаљских цивилизација. Међутим, ово је нелогично будући да нема доказа који то потврђују. На ово следе три могућа одговора: 1.Иницијална изјава је нетачна и ван-земањска интелегенција је много ређи феномен него што се предпоставља 2. Наше тренутне обзервације нису адекватне и зато још увек нисмо открили друге цивилизације 3. Наше методологије су погрешне

Прва тачка парадокса: аргумент величине је ,,функција чистих бројевних вреднсости”. Верује се да постоји око 250 милијарди звезда само у нашој (Млечни Пут) галасији и око 70 сикстелиона (7х10 са експонетом 22) у видљивом свемиру. Чак иако се живот појави на веома малом броју планета око ових звезди, онда би требало да постоји велики број цивилизација у самом Млечном Путу. Овај аргуменат узима у обзир прицип да Земља није ни у ком случају посебна већ сасвим уобичајена планета која подлеже природним законима као и било која друга планета у свемиру. Да би се добио неки приближан број користи се тзв. Дрејкова (Drake) једначина, али су често вредности у овој једначини оспораване.

Друга тачка парадокса: се такође своди на величину. Ако се узме у обзир мали број могућих ван-земаљских цивилизација и предпостави да интелегентна бића имају тенденцију да колонизују нове светове, онда се верује да би напредне цивилизације колонизовале прво околне планете а затим планетарне системе. Пошто нема доказа на Земљи или било где другде о таквим активностима у (како се верује) 13 милијарди година старог свемира, значи да је ван-земаљска интелегенција веома ретка или да су наше предпоставке о понашању интелегентних бића погрешне.

Неколико аутора је покушало да процени време потребно да једна цивилизација колонизује галаксију. Ако се узме у обзир да је ово експоненцијално прогресиван процес, процене се крећу око 5 до 50 милиона година; што је веома мало времена имајући у виду старост свемира. Иако би колонизација била тешко изводљива или непожељна (независно да ли је могуће путовати брже од светлости или не), још увек је могућа жеља ових цивилизација да истраже свемир, и том приликом би слали своје летелице и инструменте без посаде. Међутим, нема доказа да се тако нешта икада десило.

На проблем Фермијевог парадокса постоји много више могућих одговора, овај проблем је детаљно дискотован на сајту SETI института (Институт за Проналажење Ван-Земаљске Интелегенције). Види www.seti.org

[уреди] Дрејкова једначина

N = R X fp X ne X f1 X fi X fc


N је број цивилизација у нашој галаксији са којима смо би смо могли да комуницирамо

R је густина звезданих формација у нашој галаксији

fp је број звезди које имају планете ne је просечан број планета на којима може да постји живот fl је део броја (зависан од ne) који означава број планета на којима у ствари заиста постоји живот fi је део броја (зависан од fl) који означава у ствари број планета на којима постоји интелигенција fc је део броја (зависан од fi) који означава број цивилизација које желе и могу да успоставе контакт L је очекиван животни век тих цивилизација

Дрејк је заједно са својим колегама 1961 дао следеће бројеве за вредности његове једначине:

R = 10/годишње,

fp = 0.5,

ne = 2,

fl = 1,

fi = 0.01,

fc = 0.01,

и L = 10,000 година

Иначе сама идеја о постојању ван-земаљског живота је много старија него што се уобичајено мисли. Стари Вавилонци су имали идеје да наш свет није једини, али њихове идеје су мешавина веровања и митологије. Такође старо Грчки филозофи Леукип и Демокит - творци атомистичке теорије су веровали да постоји много више светова од нашег. Такође Никола Коперник, творац хелиоцентричне теорије је веровао да постоји много више светова и цивилизација од наше земајске. Због овога је спајен на ломачи од стране Католичке цркве због јереси. Идеје о постојању цивилизација на другим планетама узимају маха када се први пут виде канали на Марсу.

[уреди] Референце

  1. ^ Shostak, Seth (25 October 2001). "Our Galaxy Should Be Teeming With Civilizations, But Where Are They?". Space.com. Space.com. Постављено April 08, 2006.