Апатит

Из пројекта Википедија

Апатит

Опште
Категорија Минерал
Хемијска формула Ca5(PO4)3(F,Cl,OH)
Идентификација
Боја Провидан до прозиран, обично зелен, ређе безбојан, жут, плав до љубичаст, ружичаст, браон.[1]
Кристални хабитус Tabular, prismatic crystals, massive, compact or granular
Кристални систем Хексагонални
Цепање [0001] indistinct, [1010] indistinct
Пуцање Conchoidal to uneven[1]
Тврдоћа по Мосу hardness 5[1]
Luster Vitreous[1] to subresinous
Polish luster Vitreous[1]
Индекс преламања 1,634 - 1,638 (+0,012, -0,006)[1]
Оптичке особине Двоструко преламајући, једноосно негативни[1]
Двојно преламање 0,002-0,008[1]
Дисперзија 0,013[1]
Плеохроизам Плави камен - јак, плави и жути до безбојног. Друге боје су слабе до врло слабих.[1]
Ултравиолетна флуоресценција Yellow stones - purplish pink which is stronger in long wave; blue stones - blue to light blue in both long and short wave; green stones - greenish yellow which is stronger in long wave; violet stones - greenish yellow in long wave, light purple in short wave.[1]
Огреб Бео
Специфична тежина 3,18 (+/- 0,05)[1]

Апатит, је минерал који припада групи фосфата, и по хемијском саставу је хлорофосфат или флуорофосфат калцијума. Има велику примену као вештачко ђубриво.

Садржај

[уреди] Драги камен

Апатит се ретко користи као драги камен. Провидни камен чистих боја и онај који се свиласто пресијава (en:chatoyant) глатко се полира (en:cabochon).[1] Камен који се свиласто пресијава познат је као апатит мачје око,[1] провидни зелени камен познат је као аспарагусни камен,[1] а плави камен се назива мороксит (en:moroxite).[2] Кристали рутила могу да урасту у кристал апатита па у правом светлу изрезани камен показује ефекат мачјег ока. Главни извори апатита квалитета драгог камена су:[1] Бразил, Бурма, и Мексико. Остали извори су:[1] Канада, Чехословачка, Немачка, Инидија, Мадагаскар, Мозамбик, Норвешка, Јужна Африка, Шпанија, Шри Ланка и САД.

[уреди] Видети још

Кристал апатита, Мексико.
Кристал апатита, Мексико.

[уреди] Литература

  1. ^ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Gemological Institute of America, GIA Gem Reference Guide 1995, ISBN 0-87311-019-6
  2. ^ Streeter, Edwin W., ] 6th edition, George Bell and Sons, London, 1898, p306

[уреди] Додатна литература

  • Schmittner Karl-Erich and Giresse Pierre, 1999. Micro-environmental controls on biomineralization: superficial processes of apatite and calcite precipitation in Quaternary soils, Roussillon, France. Sedimentology 46/3: 463-476.