Крушевац

Из пројекта Википедија


Координате: 43° 58′ СГ Ш, 21° 32′ ИГД

Крушевац
Грб града

Грб Крушевца

Опште информације
Назив у оригиналу Крушевац (Kruševac)
Површина 854 m²
Становништво (2002.) Град (75.256)

Општина (149.732) (2002)

Географски положај 43°58' - 21°32'
Поштански број 37000
Позивни број +381(0)37
Саобраћајна ознака
Интернет адреса http://www.krusevac.org.yu
Положај
Покрајина ван територија покрајина
Округ Расински
Општина Крушевац
Политика
Градоначелник др Драган Аздејковић
Политичка партија ДСС
Локација

Локација Крушевца

Крушевац, средњевековна српска престоница, је град који се налази у средишњем делу Србије. Крушевац данас има преко 75.000 становника на територији града и око 150 хиљада становника на територији општине. Општина Крушевац обухвата 101 насеље. Крушевац је економски, административни, културни, здравствени, образовни, информативни и спортски центар Расинског округа. Општина Крушевац захвата површину од 854 km².

Налази се у крушевачкој котлини која обухвата композитну долину Западне Мораве и простире се између Левча и Темнића на северу, Жупе, Копаоника и Јастрепца на југу и Краљевачке котлине и Ибарске долине на западу.

Садржај

[уреди] Историја

Крушевац 1933 године
Крушевац 1933 године

Крушевац је као своју престоницу подигао кнез Лазар 1371. године. Први пут се помиње 1387. године, у повељи којом кнез Лазар потврђује раније трговачке привилегије Дубровчанима. Град је постао привредно и културно средиште Србије. Место из кога се руководило и које је давало иницијативу за организацију државе. Предање каже да је Крушевац добио име по камену крушцу, облом речном камену којим је већим делом град и сазидан. После Косовског боја, Крушевац постаје престоница вазалне Србије којим управља Милица, а касније њен и Лазарев син, деспот Стефан, који касније престоницу сели у Београд. Турци нападају Крушевац више пута а освајају га тек 1427., после смрти деспота Стефана. Од 1444. године, Крушевац је у рукама Ђурђа Бранковића, а Турци га коначно поробљавају 1454. године. У то време - има турско име: Алаџа Хисар (Шарени град). У време аустријско - турског рата 1689., град је био ослобођен од Турака. То се десило још два пута у XVIII веку: 1737-1739. године и за време Кочине крајине, 1789. године. Град је враћен Турцима 1791., Свиштовским миром. Крушевац је коначно ослобођен од турака 1833. године. После ослобођења град почиње нагло да се развија и напредује, и постаје један од већих регионалних центара тадашње Србије.

[уреди] Привреда

Крушевац је јак привредни центар са посебно развијеном метало-прерађивачком („14. октобар“) и хемијском индустријом ( ХИ „Жупа“, „Мерима“, „Тrayal“). Ту је и фабрика алкохолних и безалкохолних пића „Рубин“, као и фабрика мазива „ФАМ“. Осим великих друштвених колектива, у граду има и преко 1200 приватних предузећа и преко 2500 самосталних радњи различитих делатности.

[уреди] Градске славе и прославе

У народној свесловенској митологији Свети Вид означава врховно, свевидеће божанство. У српској народној традицији Видовдан се обележава као дан Косовског боја 1389. године. Стога га је српска црква од 1892. године, озваничила и уврстила у своје празнике, а после пророка Амоса и светог кнеза Лазара. Најзначајнији празник за град Крушевац свакако је Видовдан, дубоко укорењен у свести становништва на овим просторима као дан погибије кнеза Лазара у борби за очување своје државе и народа. Прославља се са свим атрибутима градске славе, као и Духови или Св. Тројица. На Видовдан се такође сваке године, у цркви Лазарици, даје помен косовским, али и свим другим изгинулим српским ратницима у ослободилачким ратовима. У прошлости се тога дана одржавао и вашар, највећи у Крушевцу. Вашари или сајмови, некада важан вид трговине, уведени су у Крушевцу кад и у целој Србији, законском уредбом 1839. године. Осим Видовданског, одржавали су се на Благовести, 7. априла, Св. Илију, 2. августа и на "Малу Госпојину", 21. септембра, што се одржало до данашњих дана. Еснафске славе, некада важна карактеристика грађанског друштва, када су разни еснафи, друштва и удружења, углавном хуманитарног карактера, прослављали свог патрона - заштитника (најстарији еснафи у Крушевцу су лончарски из 1839, мумџијски из 1842, трговачко-бакалски из 1846, меанџијски из 1848...) задржале су се још само код хуманитарног друштва "Добра нарав", или "Баксузи, угурсузи и намћори", специфичног за овај град, које се окупља сваке године деветог уторка од Божића, гајећи своја правила понашања.

[уреди] Градови побратими

Град Крушевац остварује интезивну сарадњу и са следећим градовима:

[уреди] Галерија

[уреди] Познати крушевљани

[уреди] Медији у Крушевцу

ТЕЛЕВИЗИЈСКЕ СТАНИЦЕ:

  • РТВ Крушевац,
  • РТВ Плус,
  • РТВ Јефимија,
  • РТВ Ластавица,
  • РТВ Рубин
  • Хот ТВ
  • ТВ Омега

РАДИО СТАНИЦЕ:

  • Радио Крушевац 1
  • Радио Крушевац 2
  • Радио ФИМС
  • Радио ОК студио
  • Радио Некст
  • Радио Парламент
  • Радио Пума
  • Радио Плус
  • Радио Невен
  • Радио Ластавица
  • Радио Чигра
  • Радио Антена
  • Радио Супер ФМ
  • Радио Јефимија
  • Радио Макс

ГРАДСКЕ НОВИНЕ:

  • Град
  • Победа

[уреди] Спољашње везе

[уреди] Види још


 
Градови у Републици Србији
Застава Србије
Преко милион  становника: Београд
Преко 100.000 становника: Крагујевац | Ниш | Нови Сад | Призрен | Приштина
Преко 19.000 у централној Србији: Аранђеловац | Бор | Врање | Горњи Милановац | Зајечар | Јагодина | Краљево | Крушевац | Лесковац | Лозница | Нови Пазар | Параћин | Пирот | Пожаревац | Прибој | Прокупље | Смедерево | Смедеревска Паланка | Ћуприја | Чачак | Ужице | Шабац
Преко 19.000 у  Војводини: Апатин | Бачка Паланка | Бечеј | Врбас | Вршац | Зрењанин | Инђија | Кикинда | Кула | Панчево | Рума | Сента | Сомбор | Сремска Митровица | Суботица | Темерин
Преко 19.000 на Косову и Метохији: Гњилане | Ђаковица | Косово Поље | Косовска Митровица | Обилић | Ораховац | Пећ | Подујево | Урошевац
Види још : списак градова и списак насељених места