Тицанова буна
Из пројекта Википедија
Тицанова буна је буна сремских сељака - кметова на румском спахилуку грофа Пејачевића и илочком спахилуку грофа Одескалкија у априлу 1807. Избила је као последица незадовољства због регулјације земљишта и великог повећања феудалних дажбина, а обухватала је 15.000 сељака из 45 села. Циљ буне је био укидање феудалних односа. Центар буне је било село Вогањ у близини Руме, одакле су 3.априла послати побуњенички прогласи, а зачетници су били Вогањци: месни кнез Теодор Аврамовић - Вогањац, учитељ Андрија Поповић, Пантелија Остојић и Марко Огњановић. Међутим, буна је добила име по Теодору Аврамовићу - Тицану из села Јаска, једном од вођа , који је заузимао став бескомпромисе борбе против спахија и цркваних великодостојника. После угушења буне, Тицан једини није био обухваћен амнестијом, него је осуђен на смрт мучењем на точку и черечењем. Војнички је буна угушена 9. априла код села Бингуле, али се потуно стишала 14 априла. За десетодневно гушење буне Аустрија је употребила војне снаге у јачини готово једне армије. У смиривању буне ангажовало се и православно свештенство на челу са митрополитом Стефаном Стратимировићем. Власти су биле приморане да у временима наполеонових ратова и борби устаничке Србије буду благе према сељацима у низу побуна у Срему и Славонији током (1806.-1808.) и да Интиматом Угарског намесничког већа из 1810 сузбију претерану експлоатацију сељака, а спахије присиле на поштовања Славонског урбара. У народној традицији сећање на буну и Тицана одржало се до данашњих дана.
[уреди] литература
- Енциклопедија Југославије том 8 (Србија-Ж) - Југославенски лексикографски завод - Загреб 1971 год.
- Мала енциклопедија Просвете (М-Ш) - Просвета - Београд 1969 год.

