Клеменс Венцел фон Метерних

Из пројекта Википедија

Клеменс Венцел фон Метерних
Клеменс Венцел фон Метерних

Клеменс Венцел фон Метерних или кнез Метерних (15. мај 1773. -11. јун 1859.) је био аустријски државник, политичар и вероватно најзначајнији дипломата свога времена. Одиграо је велику улогу током преговора на Бечком конгресу. Од 1809. је министар спољних послова Аустрије и око 40 година је био стварни владар у Аустрији, где је изградио полицијски режим, који је гушио револуционарне и националне покрете у крхком аустријском царству. Заједно са руским царем оснивач је Свете Алијансе, чија је улога била да гуши револуционарне покрете у Европи.

Садржај

[уреди] Рани живот

Рођен је у вестфалској племићкој породици 15. маја 1773. у Кобленцу у Немачкој, тада делу надбискупије Тријер. Оженио се 1795. унуком веома моћног и богатог аустријског канцелара. Метерних је био амбасадор у Берлину, а од 1806. у Паризу. Сматра се присталицом дипломатског реализма са дубоко укорењеним постулатима равнотеже великих сила.

[уреди] Министар

Након аустријског пораза против Наполеона, Метерних је 1809. постао министар спољних послова. После Наполеоновога пораза у Русији 1812, Метерних се окренуо политици неутралности, па је постао посредник у преговорима Наполеона са Русијом и Пруском. У јуну 1813. срео се са Бонапартом у Дрездену и при томе му је рекао да је изгубио. После неуспелих преговора са Наполеоном Метерних је Аустрију увукао у рат против Француске. Наполеон му је рекао "Срешћемо се у Бечу".

[уреди] Пост-наполеонска Европа

Кнез Метерних
Кнез Метерних

Метерних је био кључни и доминантни преговарач Бечког конгреса. За време преговора посебно се свађао са руским царем Александром I због руских планова о Пољској. Најтеже питање конгреса је била Пољско-Саксонска криза. Руси и Пруси су предложили да пруски и аустријски део при деоби Пољске припадне Русији, која ће створити независно пољско краљевство у персоналној унији са Русијом са Александром I Романовом као краљем. Метерних је покушао да створи коалицију са британским преговарачима и са пруским канцеларом. План му није успео, јер су Пруси подржали руски план. Због тога је Метерних шокирао Прусе својим потписивањем савеза 3. јануара 1815. са Британијом и Француском. Тим споразумом су претили ратом, ако Прусија анектира Саксонију. Саксонија је представљала компензацију, коју су Руси нудили Пруској у замену за Пољску. Због тога су Русија и Пруска морале мало попустити, па је Прусија добила 40% Саксоније. Русија није добила све што је желела у Пољској, јер је војводство Познањ припало Пруској, а Краков је постао слободан град. Метерних је тако спасио Саксонију, али Аустрија није добила делове Пољске, које је имала из треће деобе Пољске.

Метерних је имао са Пруском, Хановером, Баварском и Виртембергом тешке преговоре о организацији Немачке. Новонастали савез зван Немачка конфедерација носио је Метернихов печат.

Метернихово најзначајније достигнуће у годинама после Бечког конгреса било је наговарање и пристанак руског цара да постане заштитник старога реда. Тако је руски цар 1820. на конгресу у Тропау пристао да се гуши Наполитанска побуна и одбио је да помогне грчку побуну против Отоманског царства. Претворили су Свету Алијансу у антиреволуционарну организацију и бастион конзерватизма. Метерних је постао реакционарни заштитник права краљева и царева у времену појаве демократских тежњи. Иамо је слободне руке да преко 30 година предводи спољашњу политику Аустрије, а посебно након смрти 1835. цара Фрање I Аустријскога. Због чињенице да је Метерних доминирао аустријском политиком и да је најбоље оличавао дух европске политике, период од 1815. до револуција 1848. назива се Метернихово доба.

[уреди] Оставка

Револуција 1848. године означила је крај његове власти. Народ Беча је захтевао његову смену, тако да је дао оставку 13. марта 1848. Уз помоћ Ротшилда побегао је у Енглеску. Вратио се у Аустрију три године касније. Иако није поново био на положају, постао је близак саветник цара Фрање Јосипа, Умро је у Бечу 11. јуна 1859.

[уреди] Конзервативизам

Метернихов конзервативни погледи на свет снажно су утицали на исход Бечког конгреса. Веровао је да су људи навикли на старе институције и да су незаконите националне револуције, као оне у Француској или Грчкој. Прицип легитимитета имао је кључну улогу у поновном успостављању старих држава, као нпр Папске државе или враћања бурбонске династије у Француској. Метерних је издао посебне декрете 1819. да се врши полицијски надзор универзитета, јер је сматрао студенте и професоре одговорним за ширење радикалних либералних идеја.

[уреди] Кисинџерово проучавање

Метерниха су савременици сматрали бриљантним, а многи се и касније диве бриљнтном управљању спољном политиком. Хенри Кисинџер је проучавао Метерниха. О њему је писао и у својој докторској тези. Хвалио је Метерниха због успостављања равнотеже великих сила у Европи и одржања крхког Аустријског царства на окупу.

[уреди] Литература

  • Palmer, A., Metternich: Councillor of Europe. London : Orion, 1997 ed.
  • Kissinger, H., "A World Restored: Metternich, Castlereagh and the Problems of the Peace 1812-1822". London: Weidenfeld & Nicolson, 1999 ed.

[уреди] Спољашње везе

  1. Metternich on censorship
  2. Fürst von Metternich sparkling wine
  3. Reaction and Regeneration: Prince Klemens Von Metternich a National History Day-winning documentary on Metternich
  4. Castle Kynžvart (Königswart) in Western Bohemia - Metternich's residence with collections, now open to the public

[уреди] Види још