Маражо

Из пројекта Википедија

Острво Маражо
Острво Маражо

Маражо (порт. 'Ilha de Marajó') је великo речнo острво (ада) на делти Амазона у бразилској држави Парá, површине 40,145 км². Острво се налази у истоименој групи од 3000 острва у којој је највеће, по површини веће од Белгије, прекривено бујном тропском вегетацијом на западу, и саванама на истоку. Острво је познато и по феномену великих плимних таласа, познатих као pororoca, који настају на месту гдје се сусрећу воде Амазона са Атлантиком. Таласи високи око 4 метра путују 300 km узводно Амазоном, брзином од 30 километара на сат, што је почело привлачити и сурфере.

Велику атракцију представља и грнчарија древног народа Маражо,која се може видети у музеју Маражо, Cachoeira do Arari. Древни народ Маражо живео је на острву око 1000 година, градили су земљане хумке, канале и бране. Млађег датума су свакако фолклорни плесови carimbó и lundu, пореклом од доведених црначких робова.

Црвени ибиси на острву Маражо
Црвени ибиси на острву Маражо

Током раздобља интензивних киша, од јануара до маја, територија острва Маражо је углавном поплављена. Острво је познато и по великом броју бивола, јер тамо живи највеће крдо у Бразилу. Биволи служе за транспорт и у селу и у граду, а њихово месо је основ типичним јелима тог подручја. Прастановници Индијанци Aruã, који су говорили језиком Аравакан су нестали, а први покушај да се упознају десио се 1877., када је уз помоћ последњег Аруã Индијанца састављен речник од 200 речи.

Маражо је највеће слатководно острво на свету.

[уреди] Види још