Гну
Из пројекта Википедија
- За "Гну" комјутерски, погледајте GNU.
| гну | ||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Плави Гну у Етоша националном парку
|
||||||||||||||
| Таксономија | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
|
||||||||||||||
| Connochaetes gnou Connochaetes taurinus |
||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||
|
|
Гну или Вилдебист (Connochaetes) је род великиџ папкара који укључује две врсте које обе живе у Африци: црни гну (Connochaetes gnou) и плави гну (Connochaetes taurinus). Гну је висок од 1.15 до 1.4 метара у раменима и може да тежи од 150 до 250 килограма. Насељавају равнице и ретке шуме у јужној Африци, посебно Серенгети. Гну може да живи и више од 20 година.
Претежно се хране травама. Сезонски карактер Афричких травњака-савана присиљава гнуове да мигрирају у току године. Главна миграција је у мају, када више од милион животиња напушта ливаде и одлази у шуме. У новембру са првим кишама се враћају у равницу са првим кишама.
Краве гнуа се теле лети у равницама. Теле моше да хода неколико минута после рођења, а после неколико дана може да прати крдо.
После телења почиње сезона парења. Доминантни бикови бране територију коју су обележили балегом и феромонима који су произведени у мирисним жлездама у копитима. Потчињени мужјаци формирају крда самаца.
Гну је важан део екосистема савана. Њихова балега ђубри земљиште а њихова паша и гажење копитама подстиче нови раст траве.
Они су важан плен за грабљивице као што су лавови и хијене.
У Зимбабвеу се Гну налази у нижим пределима централног платоа на северо истоку, југу и југозападу. Нису присутни у долини Замбезија највероватније због мува Це-Це. Спактакуларне концентрације Гнуа се могу видети у Хванге националном парку на степама Нгамо за време кишног периода.
Име Гну је настало од ономатопеје гласова Гнуа а име Билдебист је настало од Африкаанске речи Wildebeest што значи дивља крава.
Књиге: Колумбија енциклопедија

