Егзит
Из пројекта Википедија
Егзит (Exit) је летњи музички фестивал који се одржава на Петроварадинској тврђави у Новом Саду. Одржава се једном годишње од 2000. године и обично траје четири дана. Егзит је брзо израстао у велики и признати фестивал. Данас је познат широм Европе. За то је делимично заслужно окружење у којем се фестивал одржава - живописна тврђава из 18. века која се налази на планини изнад Дунава.
Фестивал су покренули више студената Универзитета у Новом Саду, као покушај да младима Србије пруже нешто добро, неку врсту излаза (енг. exit = излаз) из иначе лоше ситуације која је тада владала у земљи. И поред финансијских и других проблема који су га пратили, фестивал је ипак истрајао и развио се оно што данас представља и наставља да обезбеђује релевантну забаву не занемарујући важна друштвена питања (нпр: борба против трговине људима). Фестивал је у почетку организован преко Студентске уније Факултета техничких наука и Универзитета у Новом Саду, да би се касније у организацију укључило и више невладиних организација и комерцијалних фирми. [тражи се извор]
Садржај |
[уреди] Историја
[уреди] Егзит 00
Првобитни Егзит је трајао 100 дана током лета 2000. на разним сценама смештених између зграде Филозофског факултета Универзитеа у Новом Саду и леве обале Дунава. [тражи се извор] У почетку је фестивал имао политичку позадину, представљајући још један облик анти-Милошевићевског протеста. Иако су, због страха од проблема које би могла да прави власт, активности Егзита биле под маском охрабривања омладине да се заинтересује за политички процес, везе фестивала са Отпором и осталим снагама који су тражили промену власти су биле јасне за све који су га посетили.
Кроз вишеструке појаве домаћих група попут Дарквуд даба, Ортодокс Келтса, Ајсберна, Ван Гога, Атеист репа, Деце лоших музичара, као и разне уметничке представе, маса је била охрабривана да се укључи. Фестивал се завршио неколико дана пре општих избора 24. септембра, који су били први корак у Милошевићевом поразу у насилној Булдожерској револуцији 5. октобра.
[уреди] Егзит 01
Након сређивања неких проблема са градским властима око употребе Петроварадинске тврђаве [1], Егзит је прешао Дунав и сместио се на ово историјско место. Фестивал из 2001. (6. јул-14. јул) је био постављен као слављење одласка Милошевића са власти, као и поновно отварање државе свету након година међународне изолације. Овогодишњи догађај се такође одвијао под слоганом "EXIT - Noise Summer Fest".
На много начина Егзит је постао чедо нових власти. Различити нивои влада (градске, покрајинске и републичке) су се побринуле да догађај добије довољне количине новца поред већ успостављеног тима спонзора. Присуство политичара је такође било велико - фестивал је отворио председник Скупштине Војводине Ненад Чанак и градоначелник Новог Сада Борислав Новаковић. Даље, министар финансија Божидар Ђелић и гувернер Народне банке Млађан Динкић су извели обраде песама Екатарине Велике.
Егзит 01 је трајао 9 дана, а наступали су страни извођачи као што су Финли Квеј, Банко де Гаја, Кошин, Тони Ален, Менчајлд, Максимум роуч, Фор хиро који су свирали на главној и ди-џеј сцени. Посетиоци су имали прилику да поново виде извођачи из бивше Југославије, као што су Дарко Рундек или КУД Идијоти, који су мало пре тога почели турнеју по Србији, након одсуствовања од скоро деценију.
Ово је такође била година када су организатори фестивала почели да развијају његов музички профил. Уз Главну сцену резервисану за најкомерцијалније извођаче (домаће и стране), уведене су Ди-џеј и Рок сцене.
Као додатак музици, на Егзиту 01 су се одржале представе бројних регионалних позоришта, као и радионице и социо-политички округли столови на којима се разговарало о питањима као што су помирење народа бивше Југославије.
[уреди] Егзит 02
Издање Егзита из 2002. (5. јул - 13. јул) је на много начина било понављање претходне године, што је значајно одступало од новог маркетиншког слогана фестивала "Србијо, јеси ли спремна за будућност?". Иако је довео много нових ди-џеј талената попут Дејвида Моралеса, Дарена Емерсона, Ел-ти-џи Букема, Лоти, Маршала Џеферсона, Ерика Морила, као и наступима на Главној сцени Ејжан даб фаундејшона, Трансглобал андерграундa, Смоук ситија, Плавих држава, итд. Егзит 02 је укључивао много већ виђених извођача попут Тонија Алена, Менчајлда, Банко де Гаје, Дарка Рундека, Ронија Сајза, Ван Гога и Лав Хантерса.
Иако је посећеност још једном била велика (више од 250.000 посетилаца за 9 дана), многи посетиоци су били помало разочарани одсуством великих и важних имена. Такође, прихваћено мишљење је било да 9 дана фестивала без прекида неибежно умањује његов укупан ефекат.
Одмах након краја Егзита 02, организатори су објавили губитак од 300.000 евра за тај догађај.
Ово је довело до критика и оптужби за лоше пословање од стране новосадског одбора Демократске странке Србије. Странка је објавила планове за оснивање специјалне комисије у скупштини Новог Сада који ће прегледати пословање фестивала. [2]
[уреди] Eгзит 03
Eгзит 03 се одржао од 3. јула до 6. јулa 2003. Организатори су услишили претходне савете публике дајући фестивалу велике организационалне и концептуалне промене. Он се скраћен на четири дана уз нову "State of EXIT" маркетнишку кампању. Даље, они су уклонили већину не-музичког особља означавајући почетак комерцијалног облика фестивала. Ово се видљиво одразило на агресивно присуство реклама, од којих се фестивал издржавао више него од финансирања владе. Свака од седам сцена је имала различитог спонзора, а цене улазница су подигнуте.
Оправдано, постава је била много више наклоњенија ширем укусу публике са извођачима попут Ролинс бенда, Трикија, Молока, Стерио ем-сија, Дерти Вегаса, Чамбавамбе, Соул ту соулa, Шејна Макгауана, Мисти ин рутс, Пита Тонга, Тима Делукса, Џефа Милса, Рамба Амадеуса, Мизара, заједно са старим знанцима Ронијем Сајзом, Дареном Емерсоном, Лотијем и другим.
[уреди] Егзит 04
Догађаји који су претходили Егзиту 04 (1. јул - 4. јул 2004) су били скоро интересантни као сам четвородневни фестивал. 7. јуна, три недеље пре предвиђене уводне вечери фестивала четворо организатора је ухапшено због наводне проневере 12 милиона динара кривотворењем финансијских папира. [3]
Сестре Деана и Ивана Глигорић, осумњичене за саучесништво, су брзо пуштене на слободу, док су Душан Ковачевић, председник Удружења Егзит и Бојан Бошковић, генерални менаџер Егзита задржани у тридесетодневном притвору како би били спречени да утичу на могуће сведоке, пошто су сада били осумњичени да нису пријавили стварни приход од продаје карата за Егзит 03 пишући лажне фактуре.
Тим Егзита, на челу са гласноговорницом Александром Колар, је чврсто негирао оптужнице, тврдећи да је фестивал био мета политичког прогона. Хапшење је била велика вест у српским новинама да су чак и председнички кандидати, који су били у кампањи у то време, учествовали у контроверзи.
15. јуна, након испитивања седам сведока који су потврдили раније полицијске исказе Ковачевића и Бошковића, њих двојица су пуштена након седам дана затвора.[4] Ниједна оптужница није подигнута.
Након отприлике недељу дана када је изгледало као да ће фестивал можда бити отказан, он је ипак одржан. Комерцијализација је узела маха са свуда присутним спонзорима, а MTV је дошао по први пут на Петроварадинску тврђаву да сними документарац о Новом Саду и фестивалу, као и да помогне акцију Егзита у борби против трговине људима.[5] Британска музичка штампа је такође присуствовала на фестивалу, што је резултовало врло афирмативним критикама у часописима NME и Моџо.
Егзит 04 је увео Балкан фјужон сцену за наступе бројних регионалних извођача. Главна сцена је била резервисана за главне госте: Масив атак, Соулфлај, Иги енд стуџиз (који су свирали сат времена углавном песме са своја прва два албума), Сајпрес хил као и за Бренд њу хевис, Голдфрап, Вејлерсе, Пичиз, Рамба Амадеуса, Партибрејкерсе, Дарквуд даб, Обојени програм, Адама Фриланда, Фор хиро, Нене Чери, и Луну, популарну групу из Новог Сада током осамдесетих, која је поновно окупљена само за ту ноћ.
На ди-џеј сцени су се појавила нека велика имена попут Тима Маса, Сандера Клејненберга, Роџера Санчеза, док је на Балкан фјужен сцени виђен повратак Канде, Коџе и Небојше након три године одсуствовања и незабораван наступ можда најнеобичнијег учесника Егзита икада - Звонка Богдана.
[уреди] Eгзит 05
2005. (од 7. јула до 10. јула ), Егзит је примио додатну подршку када је ББС Радио 1 објавио да ће уживо пратити фестивал. Уз тим ди-џејева Ени Мак, Ени Најтингејл, Џајлса Питерсона и Фабија који су дошли у Нови Сад, британски слушаоци као и слушаоци Би-Би-Сија широм света су могли да чују наступ уживо. MTV се такође вратио другу годину заредом.
Уз додатак музици, Егзит 05 је садржао и много политике пре и током фестивалских дана. На много начина ово је било очекивано од септембра 2004, када је кандидант Српске радикалне странке Маја Гојковић изабрана за градоначелницу Новог Сада. Видевши Егзит као прозападни, многи су очекивали проблеме од странке попут СРС, која је чврсто националистичка и традиционална. Било је чак и приче о преласку фестивала у Београд. [6] Многи су се плашили додатних препрека од стране власти Новог Сада, посебно када дође до питања попут увек актуелног финансирања од стране града или коришћења тврђаве, али, можда изненађујуће, није било никаквих проблема. Напротив, директор Егзита Душан Ковачевић и градоначелница Маја Гојковић су чак потписали једногодишњи "протокол о сарадњи" крајем марта 2005, утврдивши услове финансијског доприноса града фестивалу у износу од 13 милиона динара.
Ово је одмах привукло бес неких левичарских невладиних организација [7], као и левичарских политичара, попут бившег председника Скупштине Војводине Ненада Чанка који је оптужио организаторе да су "гладни за новцем". Такође је додао да је постало очигледно да Егзит није фестивал који промовише антиратну и антинационалистичку политику, демократске и европске вредности, већ само „начин да групица људи оствари своје личне финансијске интересе“ и да му је жао што је учествовао у церемонији отварања фестивала 2001.[8]
Ковачевић je одбацио такве тврдње, док је менаџер Егзита Бојан Бошковић протествовао што су камере и новинари били присутни током потписивања протокола, што је према њему СРС-у дало непотребан бесплатан публицитет.
Проблеми су пратили фестивал од самог почетка. Двадесетседмогодишњи посетилац фестивала је нађен мртав у свом шатору у привременом кампу Егзита поред тврђаве на десној обали Дунава. Узрок смрти је било предозирање дрогом.
Такође, идеја организатора о комеморацији неких болних догађаја из недавне историја Балкана није ишла како је очекивано. Првобитна намера да се посвети минут ћутања жртвама Сребреничког масакра у поноћ задњег дана фестивала и јутра 11. јула - десетогодишњице масакра. Ипак, након протеста посетилаца на једној од мањих позорница који је пар дана раније изазвао Дубиоза колектив, када је ова група, која се састојала од босанских Mуслимана, пустила на екрану иза њих колаж сцена из Сребренице и испровоцирала публику, коју су углавном чинили Срби, да гађа извођаче пластичним флашама за воду, као и сталан притисак СРС којa је протествовала према оном што би било слављење жртава босанских Муслимана над жртвама босанских Срба, организатори су избацили минут ћутања плашећи се још проблема са публиком. Уместо тога, објавили су да ће пустити песму Ени Ленокс I Saved the World Today као успомену свим жртвама уз многе видео-бимове око места фестивала који би показивали поруку: „Десет година после, обећајмо својој деци и унуцима своје деце и деци унука своје деце, да се неће поновити Сребреница, Братунац, Вуковар, Олуја, Ахмићи, Ђаковица, Старо Гацко. Никад више“. [9]
Али је и овај план напуштен на препоруку полиције након што се за пар ранијих претњи бомбом испоставило да су лажне. Коначна одлука је остављена организаторима и они су одлучили да би могућа претња по безбедност била превелика. Ово је још више призвало бес левичарских кругова српског друштва који су у основи оптужили организаторе да су се продали. [10]
Потом је и Маја Гојковић изјавила да је примила анонимне претње које су јој поручивале да се клони тврђаве током фестивала.
Што се тиче саме музике, постава је била далеко најјача икад. Уз главне госте: Апокалиптику, Гарбиџ, Вајт страјпс, Фетбој Слима, Слејер, Андерворлд, Јана Брауна, Детсанс, Карла Кокса, Феликса да Хаусеката, ди-џеј Маркија и ди-џеј Патифа, Ту мени ди-џејс, ди-џеј Сашу и регионалних фаворита Еда Мајке, Дисциплине кичме, Лајбаха, Архангела, публика је имала прилику да ужива у разноврсној музици. На несрећу, време је два пута приморало фестивал да се привремено прекине због провале облака.
Више од 150.000 људи је прошло кроз капије тврђаве за четири дана. По први пут од свог оснивања, на Егзиту је виђено велико присуство странаца (изван бивше СФРЈ. Дошло је више од хиљаду Британаца, што је било резултат изузетно ниских цена улазница за просечног западњака, као и позитивних извештаја које је фестивал добио у британској штампи.
[уреди] Eгзит 06
Половином априла 2006, организатори Егзита су потписали уговор са градоначелницом Мајом Гојковић утврдивши услове трогодишње сарадње са стране градске владе.
Егзит 06 се одржао између 6. јула - 9. јула 2006. Отварању Егзита 06 је присуствовао и Европски комесар за проширење Оли Рен који је одржао трибину о могућностима олакшавања визног режима. Ове године је наступало више од 600 извођача на 26 бина.
По незваничним, проценама Егзит 06 је посетило око 150.000 људи. Највише посетилаца било је трећег дана фестивала када је на Петроварадинској тврђави било 45.000 људи на концерту Билија Ајдола. Ове године на Тврђави је било странаца више него икада пре и то највише Енглеза и Немаца.
Први извођач на главној бини је била Лара Би из Словеније, а на истом месту исте вечери су наступили и Кардиганс, Калт и Франц Фердинанд
Од осталих, вреди истаћи наступе Макса Кавалере, Дог ит дога, Шабана Бајрамовића, Дарквуд даба, Морисија, Хима, Пет шоп бојса и Сизор систерса.
На Денс арени (која је добила оцену најбоље овогодишње бине) су наступали између усталих и Дејвид Гета, Ерик Придс, Дејв Кларк, Дерек Меј, Џеф Милс, Стив Лолер, Џејмс Холден, Ник Ворен, Џејмс Забила и многи други.
Част да заствори овогодишњи Егзит је припала македонском музичару Кирилу Џајковском. Иако је била најаваљена, Есма Реџепова се није појавила.
Посетиоцима је било омогућено да прате полуфунале и финале Светског првенства у фудбалу 2006. између Португалије и Француске а затим и између Италије и Француске.
[уреди] Егзит 07
| Овај део чланка прати актуелни догађај. Могуће су честе промене информација током развоја догађаја. |
Егзит 07 ће се одржати од 12. до 15. јула 2007. За сада је потврђени наступ Бејсмент џекса, Бисти бојса и Роберта Планта.
Одлазећи министар финансија Млађан Динкић и генерални менаџер Егзита Бојан Бошковић су 9. новембра 2006. потписали протокол којим је предвиђена финансијска подршка фестивалу у минималном износу од 30 милиона динара годишње у року од три године.[11] Поред њих, састанку су присутвовали Рамбо Амадеус и Кебра, фронтмен Обојеног програма, док је било видно одсуство једног од оснивача Егзита Душана Ковачевића.
Истог дана се сазнало да је Ковачевић поднео тужбу против удружења Егзит, а посебно против његових чланова Бојана Бошковића, Ивана Миливојева и Владана Јолера, као и против интернет првоајдера Необија и Верата, оптуживши их за наводно нелегално пререгистрацију интернет домена exitfest.org на Бошковићево име. Ковачевић је оптужио Бошковића да је ово урадио без његове дозволе и затражио је 40 милиона динара одштете.[12]
Убрзо су поднете још две тужбе од стране Душана Ковачевића против "Удружење Егзит" у којима се тражи да се удружењу забрани коришћење ауторског дела и жига Егзит, као и да се утврди претежно Душаново ауторство над ауторским делом Егзит. [13] Душан Ковачевић је, такође, покренуо кампању "Сачувај Егзит", кампању која пропагира идеју Егзит не постане само комерцијални пројекат а потом оснива "Ексит фондацију" која има прокламовани циљ да Ексит бренд пропагира у сврху хуманитарног и друштвено корисног рада.
У међувремену су Бошковић и председник извршног већа Војводине Бојан Пајтић потписали протокол о реализацији пројекта „Зимски Егзит“ који ће трајати од 5. до 20. јануара у шест војвођанских градова. Извршно веће је за овај пројекат издвојило 4 милиона динара. [14]
Позната продукцијска кућа Комуна је 19. јануара понудила Егзитовом тиму помоћ у организовању и финансирању фестивала у наредних 5 година. [15] Такође, хрватска кућа Ариан забава је понудила да преузме права на Егзит и три милиона евра ауторима Егзита уз обавезу да активно програмски учествују у уређивању фестивала првих 10 година. [16] Ипак, Ковачевић, Бошковић и Миливојев су 14. фебруара потписали коауторски уговор којим су решена сва спорна питања. Тим споразумом, поред осталог, предвиђено је да се повуку све међусобне тужбе и обуставе поступци који се воде, као и да се Удружењу Егзит уступи организација овогодишњег фестивала, уз одређене услове. [17]
[уреди] Референце
- ^ Zabranjen festival “EXIT”?
- ^ DSS: Anketna komisija za EXIT
- ^ Pritvor za dva čelnika “Exita”
- ^ Organizatori Egzita na slobodi
- ^ Ugovor o saradnji Egzita i MTV-ja
- ^ Beograd se nudi za organizaciju Exita
- ^ "Egzit" ili princip, pitanje je sad
- ^ Nenad Čanak kritikuje "Egzit"
- ^ Završen "EXIT 05"
- ^ «Guča» forever - «EXIT» zauvek
- ^ Ministarstvo finansija podržava razvoj Egzita
- ^ Svađa u vrhu Exita
- ^ EXIT на суду - прво рочиште 10. јануара
- ^ http://www.exitfest.org/index.php?option=com_content&task=view&id=1147&Itemid=87
- ^ "Komuna" nudi pomoć EXIT-u
- ^ Још једна понуда
- ^ Помирили се Егзитовци

