Медоносна пчела
Из пројекта Википедија
| Медоносна пчела | ||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Таксономија | ||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||||
| Apis andreniformis Apis cerana Apis dorsata Apis florea Apis koschevnikovi Apis laboriosa Apis mellifera-Apis mellifica Apis nigrocincta Apis nuluensis |
||||||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||||||
|
|
Медоносна пчела (лат. Apis mellifera или Apis mellifica; остали називи: Европско-афричка медоносна пчела, Западна медоносна пчела, домаћа пчела) је врста пчеле која спада у ред хименоптера и подред апокрита. Од 20.000 познатих врста пчела, само шест до једанаест производи и складишти мед. Четири врсте имају традицију гајења од стране човека: Apis mellifera, (европско-афричка медоносна пчела), Apis florea (мала индијска пчела), Apis cerana и Apis dorsata (велика индијска пчела). Оне се гаје још из времена Старог Египта.
Распрострањена је по целом свету и једино се ова врста узгаја у кошницама. Истовремено, њене особине добро су познате па узгајивачи је називају »домаћа пчела«, што у ствари предсатвља ову врсту - Apis mellifera.
Садржај |
[уреди] Подела
Кожеников ову врсту медоносне пчеле дели на две подврсте: црну или тамну (Apis mellifera mellifica L.) и жуту (Apis mellifica faciata L.). Основа за ову поделу је боја пигмента кутикуле. Подврсте се деле на расе или сојеве, који имају азиве према крају у ком су настали.
Медононосна пчела има четири основне расе одређене према боји пигмента кутикуле, кубитални индекс, дужини језика пчела радилица, склоности према природном ројењу, склоности према крађи, отпорности према болестима и сл. Те расе су:
- Тамна европска пчела (Apis mellifica var. mellifica L.)
- Какавска сива пчела (Apis mellifica var. caucasica Gorb.)
- Италијанска пчела (Apis mellifica var. ligustica Spin.)
- Крањска пчела (Apis mellifica. var carnica Polm.)
[уреди] Најзаступљеније врсте медоносне пчеле
- Apis cerana
- Apis dorsata
- Apis florea
- Apis mellifera или Apis mellifica
- Apis melipolinae
| Врста | Порекло | Мед | Восак | Полен | Прполис | Матична млеч | Пчелињи отров |
| Apis mellifera | Европа, Африка | xx | xx | xx | xx | xx | xx |
| Apis cerana | Азија | xx | xx | x | x | x | x |
| Apis dorsata | Азија | xx | xx | x | x | x | x |
| Apis florea | Азија | xx | xx | x | x | x | x |
| Apis Meliponinae | тропска подручја | xx | xx | x | x |
- x = сакупљено и произведено од стране пчеле
- xx = производи за комерцијално тржиште
[уреди] Порекло и развој медоносне пчеле
Медоносна пчела је врста инсекта који потиче из југоисточне Азије (укључујући Филипине). Први трагови медоносне пчеле нађени су на фосилу од пре 40 милиона година током Еокенског периода. Пре око 30 милиона година пчеле су развиле своју прву друштвену заједницу.
Apis mellifera, као најзаступљенија пчела, вероватно потиче из тропске Африке одакле се ширила према Европи и Азији. Назива се и Западна пчела. Постоји много подврста пчела које су се адаптирале на свој географски и климатски простор. 1622. године први европски колонисти доносе подврсту Apis mellifera mellifera у Америку. Амерички урођеници пчелу су називали "човеков бели лет".
[уреди] Развојни циклус
Развој пчеле у данима
- Радилица - 21-24
- Трут - 24-32
- Матица - 16-17
[уреди] Опште особине
Медоносна пчела живи у друштвима која су састављена од великог броја радилица, чији број варира од 20 до 80.000 јединки, једне матице и у сезони пчелиње паше од неколико стотина до неколико хиљада трутова - мужијака. Пчела као јединка је неспособна за живот и као таква брзо пропада.
Пчелиње друштво је чврсто изграђена заједница, у којој је посао складно распоређен. Сав рад појединца једино служи друштву, па се може упоредити са организмом где свака ћелија има своју функцију. Друштвени живот темељи се на инстикту а не на неким умним способностима.
[уреди] Састав пчелињег друштва
Пчелиње друштво састоји се од женских (матица, радилице) и мушких (трутови) чланова друштва.
[уреди] Матица
Матица је једина полно зрела женка у пчелињем друштву, чији је задатак ношење јаја и тиме обезбеђивање опстанка друштва, као и држање пчелињег друштва на окупу путем феромона које лучи. Из оплођених јаја се развијају женке (радилице или матице), док из неоплођених се развијају мужјаци (трутови). Дневно матица може снети од 2500 до 5000 јаја.
Једно пчелиње друштво може да има само једну матицу. Уколико се деси да се излеже више матица, доћи ће до поделе друштва природним ројењем, или пак до сукоба међу матицама ривалкама, где ће најјача и најспособнија остати што се дешава при тихој смени матица.
Матицу оплођавају трутови. Током живота матица излеће из кошнице само једном при парењу и изузетно ако дође до ројења. Оплођена матица полаже јаја у ћелије саћа. Из највећег броја јаја излегу се радилице, из малог броја јаја излегу се трутови, а из неколико посебно уграђених матичњака излегу се матице.
Матица се од пчеле радилице разликује и по изгледу: њено тело је много дуже и трбушни део тела је отвореније (бронзане) боје, ноге су дуже, а леђа без длачица. На задњим ногама она нема корице за одлагање цветног праха (као радилице) и облик жаоке је другачији него код радилице.
Матица се у кошници креће у правцу кретања Сунца. Ујутро је на источном делу кошнице, у подне је између средишњих рамова, а увече на западној страни.
[уреди] Радилица
| За више информација погледајте Пчела радилица. |
Радилица је полно неразвијена женка пчеле. Излеже се из оплођених јаја и од полагања јаја до излегања јединке прође 21 дан. Она обавља све послове у пчелињем друштву: храни легло, сакупља нектар, цветни прах, прополис (пчелињу смолу), гради саће, одржава температуру и влажност ваздуха у кошници, одржава чистоћу, брани кошницу од уљеза, храни и негује матицу, производи мед, млеч итд. Број радилица у друштву је променљив и зависи од расе пчела, годишњег доба, плодности матице итд. Дужина живота радилице је такође променљив и пре свега зависи од годишњег доба.
[уреди] Трут
Трут је полно развијен мужјак и у једној кошници их је од пет до шест стотина, изузетно може их бити и више хиљада. Излеже се из неоплођених јаја тзв. Девичанским рађањем (партеногенезом). Циљ трута је спаривање са матицом, тако да никакве друге улоге немају у друштву. За разлику од женки они не поседују жаоку.
Нешто је већи од радилице, а мањи је од матице. Служи углавном да одржава микроклиму у кошници, за оплођавање матице и да једноставно буде психолошка подршка радилицама у смислу сигурности. Пчелиње друштво може да има неколико стотина трутова, а ако се деси да излеже велики број њих, радилице их побију.
[уреди] Стан пчела
| За више информација погледајте Кошница и Саће. |
Пчеле живе у мрачном простору који је заштићен од спољашњих негативних утицаја (топлоте, хладноће, влаге и др.). Таква места у природи се налазе у шупљунама дрвећа, стена и сл. Пчеле које живе у таквим срединама се називају »дивље пчеле«, које се анатомски, морфолошки и по инстиктина ни по чему не разликују од пчела које узгаја човек. Он је пчелама изградио заштићен простор - кошницу и ставио под контролу њихове инстикте.
Сва места у којима пчеле живе се могу, у ширем смислу, назвати кошницама.
Да би могло да живи пчелиње друштво, оно у кошници изграђује свој стан. Стан мора да има отвор кроз који улазе, односно излазе пчеле и назива се лето. За борављење, развој и смештај резерве хране (меда и полена), пчеле од воска ког луче изграћују саће. Саће изграђују младе пчеле радилице од воска који је производ њихових воштаних жлезда.
[уреди] Пчеларство
| За више информација погледајте Пчеларство. |
Медоносна пчела је колонијални инсект ког обично негују, хране и тренаспортују пчелари. Још се зову апитераписти и берачи меда.
Медоносна пчела сакупља нектар и складишти га као мед у свом саћу. Нектар и мед стварају пчели енергију и помажу при развитку мишића за летење као и за загревање кошнице током зимског преиода. Медоносне пчеле такође скупљају и полен који снадбева пчелу протеинима за раст. Током дугог неговања пчеле од стране човека, она је развила способност да произведе више меда него што је то друштву потрено.
Пчелари обично припреме место (кошницу) за друштво где ће оно живети и складиштити мед. Основне врсте кошница које се користе на простору бивше Југославије су: АЖ (Алберти-Жнидершичева), ДБ (Дадан-Блатова), ЛР (Лангстрот-Рутова) и полошка. Постоји још читав низ врста кошница које се користе. Углавном се ради о кошницама које су пчелари сами изумели мислећи да ће с њима лакше манипулисати и да ће имати бољи принос меда.
Модерне кошнице омогућавају пчеларима транспорт пчела, селећи их с једног поднебља на друго, у зависности од цветања одређене медносне биљке.
У хладним поднебљима неки пчелари кошнице стављају у затворене просторе како би друштвима било лакше да презиме.
[уреди] Видети такође
- Мед
- Пчелињи восак
- Прополис
- Матични млеч
- Пчелињи отров
- Полен
[уреди] Литература
- Др Хуснија Ћеримагић - Пчеларство, треће издање, НИП »Задругар«, Сарајево, 1977.
- Славко Јаковљевић - Радови на пчелињаку, II издање, Београд, 2001. год.

