Ада Циганлија

Из пројекта Википедија

Ада Циганлија и језеро Сава, сликано из авиона
Ада Циганлија и језеро Сава, сликано из авиона

На реци Сави, у непосредној близини ушћа у Дунав, на удаљености од само 4 км од центра Београда, налази се негдашње острво, а сада полуострво Ада Циганлија. Обрасла густом листопадном шумом, прошарана пропланцима и ливадама, Ада је постала највеће, најлепше и најпосећеније излетиште, купалиште и одмаралиште Београђана.

Неки хроничари назив овог острва проналазе у сложеници келтских речи синга (острво) и лиа (подводно земљиште), па се тако дошло до речи сингалија од које ће у каснијој транскрипцији настати реч циганлија. Ада је као ретко природно богатство била запажена још од Карађорђа и кнеза Милоша Обреновића, па је 1821. проглашена за државно добро, што је и данас. Доња и горња преграда на рукавцу реке Саве изграђене су 1967. године, па је тако Београд добио јединствено језеро, дуго 4,2 km, са просечном ширином 200 m, и дубином 4-6 m. У дане летње сезоне дневно се овде купа или на други начин рекреира и до 300.000 посетилаца. Укупна површина Аде Циганлије, са Адом Међицом и акваторијумом, износи 800 хектара.

Ада Циганлија је несумњиво један од централних еколошких пунктова, јер захваљујући благотворној комбинацији утицаја водених површина и шумских комплекса Ада има необично специфичну микроклиму, која се одликује повећаном влажношћу ваздуха и нешто нижим летњим дневним температирама у односу на остале делове града. Главна климатогена вегетација Аде су храстове и брестове шуме. Средином прошлог века она је битно обогаћена уношењем америчке тополе и зеленог јасена. Најдивљији делови прекривени су некултивисаном вегетацијом, што отежава пролаз, али и подстиче истраживачку страст и авантуристички дух полуострва. Ада Циганлија обилује животињским светом, при чему су најбројније заједнице птица, посебно дивљих патака и галебова, али и фазана и препелица. Ада је, такође, једно од ретких „градских“ места где још увек у природи можете видети срну, или зеца.

Ада Циганлија зими
Ада Циганлија зими

Плажа око Савског језера је у целости уређена и опремљена неопходним инфрастуктурним објектима, па је једна од највећих и најлепших плажа на вештачким језерима у Европи. Вода Савског језера је топлија од речне и чистија и језеро је погодно за масовну рекреацију. Савско језеро својим положајем, квалитетом воде, опремљеношћу објеката и дужином стаза је веома погодно за врхунска такмичења на мирним водама. Језеро је погодно за пливање, веслање, кајак, ватерполо, скокове у воду, једрење на дасци и друге спортове, па је на њему одржано више светских и домаћих првенстава.

На Ади Циганлији има и преко 50 различитих спортских терена на отвореном, међу којима је и голф терен и жичара за скијање на води. Постоје фудбалски терен, тениски, рукометни, одбојкашки и кошаркашки терени, као и игралишта за бејзбол, рагби и хокеј на трави. Ту су и терени за одбојку на песку и аква сокер, а од екстремних спортова: банџи џамп, вештачка стена и пеинтбол. За риболовце ту је и језеро Ада сафари.

Ада Циганлија је културно-забавни центар Београда, посебно у летњем периоду. Организују се бројне манифестације у којима учествују најпознатији књижевници, драмски и естрадни уметници, културно-уметничка друштва, хорови, оркестри и аматери из разних области. Угоститељску понуду Аде чини више десетина ресторана у рустик-стилу, сплав-ресторана и кућица на води, који својим садржајем чувају и негују боемску традицију Београда. На улазу су паркинг-простор за хиљаду возила и марина у Чукаричком рукавцу, погодна за пристајање чамаца, јахти и мањих бродова. Посетиоцима Аде Циганлије стоје на располагању и продавнице, простори за пикник, куглана, мини-голф, кочије са коњима, туристички возић, педалине и сандолине за вожњу језером, као и еко-брод на електрични погон.

На Ади Циганлијли срећу се и угрожене врсте птица, међу којима је посебно значајан мали вранац (Phalacrocorax pygmeus, Lat.; Pygmy Cormorant, Eng.) који зимске ноћи проводи по врбацима на доњем шпицу Аде. У категоризацији врста европских потреба заштите (SPEC) сврстава се у прву групу – у глобално угрожене врсте са неповопољним статусом заштите у Европи.

Са исушивањем Панчевачког рита ова врста је практично изумрла у околини Београда, да би се тек пола века касније вратила, и то само на зимовање. Крајем 1980-их је у Београду зимовало око 500 птица (М. Пауновић), да би до средине 2000-их тај број порастао на 3000 (истраживање у току, Лига за орнитолошку акцију, www.ptica.org).

У Србији је заштићен као 'природна реткост', а треба знати да Уредба о природним реткостима забрањује нарушавање њихових станишта (Службени гласник РС, 50/93). На самом шпицу Аде Циганлије ове године треба да почне градња моста чији ће пилон прекрити врбак у коме су птице ноћиле, а бројни каблови – носачи коловозних трака створити опасну баријеру у летном коридору угрожене врсте. Додајмо још да 3000 малих вранаца, колико зимује у Београду, представља међународно значајну популацију, односно око 5% укупне популације која се зими преброји у Европи.

Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:
Други језици