Заробљавање генерала Михаиловића

Из пројекта Википедија

Садржај

[уреди] Припреме за акцију заробљавања Драже Михаиловића

После слома четничких снага у Босни, после катастрофе која је погодила ЈВуО, Одељење за Заштиту Народа (ОЗНА) отпочела је са првим припремама на ацију заробљавања Драже Михаиловића. Као погодност у том циљу користило им је помоћ ухваћених четничких команданата, а такође и стална веза са савезницима и координација са тајном совјетском полицијом НКВД. Највеће погодности у предстојећој акцији Озне било је присуство некадашњег Михаиловићевог команданта Центра за везу бр.2, капетана Николе Миловановићаи заробљавање помоћника команданта 2.Равногорског корпуса, мајора Трифуна Ћосића и заплењена документа.

[уреди] Акције у периоду децембар-фебруар 1946

Независно од акције београдске Озне, на подухвату је радила и ценрала Озне БиХ, која је вршила сталне потере на терену, претраживање села и ликвидирања преосталих четничких војника који су се скривале у ширем реону Босне.Сви подаци о Михаиловићу и његовој групи слати су централи у Београду. Ове акције су биле у то време најстрожија војно-партијска тајна у читавој Југославији.

[уреди] Пад Драже Михаиловића у руке Озне по званичној верзији

На том подухвату је било ангажовано најелитније људство из разних централа Озне Србије и БиХ. Један број је био ативан у НОП-у за време окупације, док је други био на високим положајима у Врховном Штабу. По заробљавању потпуковника Николе Калабића, комаданта Горске Гарде Краља Петра Карађорђевића, и његовим пристанком да сарађује са органима ОЗНЕ, генерал Дража Михаиловић је на превару заробљен 13. марта 1946. у селу Репушевићи и истог дана пребачен у највећој тајности у зграду ОЗНЕ Републике Србије у Београду. Био је смештен у једној канцеларији која је на брзину претворена у затворску собу. У првим данима његове изолације једино су га посећивали високи партијски и државни функционери КПЈ. У том периоду се десио и један мали инцидент који је условио да контакт са Михаиловићем може имати искључиво његов иследник. Два млађа официра ОЗНЕ су покуашали на некоректан начин да врше ислеђивање, на шта је Михаиловић одбио да сарађује.

[уреди] Пад Драже Михаиловића у руке Озне по незваничној верзији

На том подухвату су органи службе безбедности користили и помоћ енглеских официра који су им предали шифре после чега су га службеници ОЗНЕ пратили преко радио-станице и лоцирали место његовог боравка. У акцији заробљавања коришћени су авиони који су били удешени да изгледају као савезнички. У један такав авион који се спустио недалеко од Вишеграда службеници ОЗНЕ су прерушени у савезничке униформе и снабдевени савезничким пропусницама наговорили већ болесног генерала Михаиловића да пође са њима у иностранство, али уместо иностранства авион је одлетео за Београд, а касније је колима пребачен у зграду ОЗНЕ Републике Србије где је био затворен и изолован.


[уреди] Боравак Драже Михаиловића у згради ОЗНЕ

Александар Ранковић, тадашњи шеф ОЗНЕ ФНРЈ званично је саопштио јавности 24. марта 1946. да се Михаиловић налази у рукама народне власти и да ће му бити суђено као народном непријатељу и ратном злочинцу. Генерала Михаиловића је првобитно на суду требала да заступа Деса Берић, угледни београдски адвокат, али се Михаиловић определио за вође Демократске странке у ЈНОФ-у, Николу Ђоновића и др Драгића Јоксимовића који су били активни за време окупације као антифашистички настројени људи. Иследни поступак је трајао од 9. априла до 31. маја 1946. Главни иследник био је партизански првоборац Јосиф Маловић, који је на том положају замењивао главног тужиоца ФНРЈ Јосипа Хрнчевића, тада одсутног.Одлуку о постављењу Маловића за иследника потпиао је Политбиро ЦК КПЈ на седници одржаној 29. марта 1946. у Београду.Оптужница је уручена 3. јуна 1946. и њу је заступао пуковник ЈА Милош Минић, адвокатски приправник.Уочи суђења генерал Михаиловић је премештен у помоћним одељењима Гардијског комплекса на Топчидеру који су били претворени у затворе. Суђење је отпочело 10. јуна 1946.године у дворани Пешадијског училишта на Топчидеру.

[уреди] Литература

-Лист Борба од 20. марта до 2. јуна 1946.

-Јован Кесер и Драгоје Лукић "Не осећам се кривим"-Стенографске белешке са суђења Дражи Михаиловићу 1946, Београд, 1991.

-Жан Кристоф Бусон "Херој кога су издали савезници". Јагодина,2006.