Српска лична имена

Из пројекта Википедија

Српска народна имена су испуњавала српски антропонимски фонд све до примања хришћанства код Срба, а затим су се одржавала током средњег века и турске владавине као основица српског именослова.

Хришћанство је са собом донело календарска имена тј. имена светитеља претежно хебрејског и грчког порекла, и увело их у именослове хришћанских народа. Цркве многих народа су признавале искључиво календарска имена. Ипак, Српска православна црква је била доста попустљива по питању српских народних имена, па су се многа и данас одржала.

Има пуно имена која почињу или се завршавају са мил, рад, љуб, драг, која су настала као родитељско тепање детету.

У неким именима су изражене жеље родитеља за своје дете, која детету треба да донесу срећу, здравље, лепоту, доброту, богатство.

  • имена која призивају здравље: Гвозден, Здравко, Невен
  • имена која призивају лепоту: Лепоје, Дивоје, Витко, Борко
  • имена која призивају доброту: Благоје, Добривоје, Доброчин, Добрача

Садржај

[уреди] Имена против урока

  • Зломаница, оставиће је свако зло
  • Завида, не треба нико да му завиди
  • Отмич, отеће се од сваке болести
  • Живан и Живка, даје се детету кад се деца у кући не одржавају

[уреди] Паганска имена

  • Весна, по словенској богињи пролећа
  • Перун, по словенском богу громовнику
  • Лада, по словенској богињи лепоте

[уреди] Нека значења

  • Ранко и Ранка су рођени рано изјутра, или су прерано рођени
  • Недељко је рођен у недељу

[уреди] Литература

[уреди] Погледај даље


Овај текст је клица. Можете га проширити тиме што ћете га