Летње олимпијске игре 1912.
Из пројекта Википедија
| VI олимпијске игре - Стокхолм 1908. | |
|
|
|
| Град домаћин | Стокхолм, Шведска |
| Број држава | 28 |
| Број спортиста | 2.407 (2.359 м. и 48 ж.) |
| Број спортова | 14 |
| Број такмичења | 102 |
| Отварање игара | 5. мај 1912. |
| Затварање игара | 22. јул 1912. |
VI олимпијске игре су одржане у Стокхолму у Шведској. По први пут су учествовали такмичари са свих 5 континената, па је тако по први пут симбол 5 олимпијских кругова био потврђен у пуној мери. На Играма у Стокхолму су победницима последњи пут додељиване медаље од чистог злата; након ових Игара уобичајено је да је златна медаља од позлаћеног сребра.
Садржај |
[уреди] Најзначајнији догађаји
- Организатор је одабрао да не уврсти у програм уметничко клизање као једини предложени зимски спорт, јер су желели промовисати нордијске игре. Такође, на жељу организатора нису дозвољена ни такмичења у боксу, који је оцењен као прегруб и насилан спорт.
- Португалац Франсиско Лазаро је колабирао током трке и убрзо преминуо, што је био први такав случај у историји Игара.
- Американац Џим Торп је победио у петобоју и тек измишљеном десетобоју, али је дисквалификован због кршења принципа аматеризма. Рехабилитован је 1982.
- Будући генерал из Другог светског рата Џорџ Патон се такмичио у првом такмичењу у модерном петобоју.
- У атлетици су први пут коришћени електронски уређаји за мерење времена.
- Шведски стрелац Оскар Сван је са 64 године постао најстарији до тада освајач златне медаље.
[уреди] Списак спортова
Одржана су такмичења у следећим спортовима:
|
[уреди] Земље учеснице
[уреди] Списак поделе медаља
(Медаље земље домаћина посебно истакнуте)
| Олимпијске игре 1912. | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Пласман | Држава | Укупно | |||
| 1 | 25 | 19 | 19 | 63 | |
| 2 | 24 | 24 | 17 | 65 | |
| 3 | 10 | 15 | 16 | 41 | |
| 4 | 9 | 8 | 9 | 26 | |
| 5 | 7 | 4 | 3 | 14 | |
| 6 | 5 | 13 | 7 | 25 | |
| 7 | 4 | 2 | 0 | 6 | |
| 8 | 4 | 1 | 4 | 9 | |
| 9 | 3 | 2 | 3 | 8 | |
| 3 | 2 | 3 | 8 | ||
| 11 | 3 | 1 | 2 | 6 | |
| 12 | 2 | 2 | 3 | 7 | |
| 13 | 2 | 1 | 3 | 6 | |
| 14 | 1 | 6 | 5 | 12 | |
| 15 | 1 | 0 | 1 | 2 | |
| 16 | 0 | 2 | 3 | 5 | |
| 17 | 0 | 2 | 2 | 4 | |
| 18 | 0 | 0 | 3 | 3 | |
| Укупно | 103 | 104 | 103 | 310 | |
|
|
||
|---|---|---|
|
Атина 1896. | Париз 1900. | Сент Луис 1904. | Лондон 1908. | Стокхолм 1912. | Антверпен 1920. | Париз 1924. | Амстердам 1928. | Лос Анђелес 1932. | Берлин 1936. | Лондон 1948. | Хелсинки 1952. | Мелбурн 1956. | Рим 1960. | Токио 1964. | Мексико Сити 1968. | Минхен 1972. | Монтреал 1976. | Москва 1980. | Лос Анђелес 1984. | Сеул 1988. | Барселона 1992. | Атланта 1996. | Сиднеј 2000. | Атина 2004. | Пекинг 2008. | Лондон 2012. Шамоне 1924. | Сент Мориц 1928. | Лејк Плесид 1932. | Гармиш-Партенкирхен 1936. | Сент Мориц 1948. | Осло 1952. | Кортина Дампецо 1956. | Скуо Вели 1960. | Инсбрук 1964. | Гренобл 1968. | Сапоро 1972. | Инсбрук 1976. | Лејк Плесид 1980. | Сарајево 1984. | Калгари 1988. | Албертвил 1992. | Лилехмер 1994. | Нагано 1998. | Солт Лејк Сити 2002. | Торино 2006. | Ванкувер 2010. |
||

