Џон Мајнард Кејнз
Из пројекта Википедија
Џон Мајнард Кејнз, први барон Кејнз од Тилтона (5. јун 1883 - 21. април 1946) је био енглески економиста чије су радикалне идеје имале огроман утицај на модерну економију и политичку теорију. Посебно је запамћен као заговарач владине политике интервенционисања, по којој би влада могла користити фискалне и монетарне мере да би циљано ублажила ефекте економске рецесије, депресије и експолозија.Многи га сматрају оснивачем модерне макроекономије.
Садржај |
[уреди] Биографија
[уреди] Образовање
Џон Мајнард Кејнз је био син Џона Невила Кејнза, економског лектора при Кембриџ универзитету, успешног аутора и социјалног реформатора. Кејнс се прво образовање добио на Итону, где је показао таленат за скоро сваку област његових широких интереса. Уписао је Краљевски колеџ при Кембриџу да би студирао математику, али су га његова интересовања према политици одвела на поље економије коју је студирао на Кембриџу.
[уреди] Каријера
Да би нашао неки извор прихода, Кејнз је одложио писање дисертације на Кембриџу и, уместо тога, узео сервис цивилног истраживања, на коме је био други. Интересантно, у економском делу је добио најмању оцену, за коју је после рекао: „Истраживачи највероватније знају мање од мене“. Најпожељније место у британском трезору је било намењено првопласираном, тако да је Кејнз прихватио посао у канцеларији Индије. За све то време, радио је и на дисертацији, која, на његову жалост, није била прихваћена када ју је предао што је значило да ни доживотно место на Кембриџу није, такође. Уместо тога, прихватио је лектурат из економије основан лично од стране Алфреда Маршала, са које позиције је и почео да гради своју репутацију као економиста. Ускоро је указан краљевској комисији за валуту и финансије Индије где је могао да искаже свој таленат примењујући економску теорију на практичне проблеме. Пошто је то и успео, његове услуге су тражене и после Првог светског рата. После рата је био задужен за креирање услова кредита између Британије и њених континенталних савезника за време рата. Постигао је знатне успехе који су, на крају, довели до места финансијског представника благајне на Париској мировној конференцији 1919.
Кејнова каријера се уздигла местом саветника финансија Велике Британије од 1915 до 1919 за време Првог светског рата, и као њиховог представника на Париској мировној конференцији 1919. Та посета је резултовала у публикацији Економске последице мира (The Economic Consequences of the Peace), исте године праћена Ревизијом уговора (A Revision of the Treaty). Ова дела су предвиђала да ће поправке које је Немачка требала да плати победницима рата бити толико велике да ће уништити Немачку економију. Ова предвиђана су се и остварила 1923 када се немачка економија урушила у хиперинфлацији, са само малим делом поправки икада плаћеним.
До 1942. године, Кејнз је већ био угледни економиста када је добио титулу барон Кејнз од Тилтона. За време Другог светског рата, Кејнз је расправљао у Како платити рат (How to pay for the war) да би се рат требао финансирати већим таксама (пре него трошењем дефицита), да би се избегла инфлација. Када је победа савезника већ изгледала сигурно, Кејнс је био у преговорима који су установили Бретон Вуд систем (Bretton Woods system), као представник британске делегације и председавајући комисије Светске банке.
[уреди] Инвеститор
Кејнзов бриљантни рекорд као инвеститора је демонстриран преко јавно доступуних података фонда који је он водио за Краљевски колеџ при Кембриџу.
Између 1928 и 1945, Кејнзов фонд је доживео просечни раст од 13,2% у поређењу са укупним тржиштем Велике Британије које је опадало 0,5% на годишњем нивоу.
Приступ који је генерално Кејнз усвојио са његовим инвестицијама може се свести на:
- 1. Пажљиву селекцију неколико инвестиција узимајући у обзир њихову јефтиноћу у поређењу са актуелним и потенцијалним реалним вредностима у периоду година, као и алтернативним инестицијама у времену;
- 2. Чврсто држање ових релативно великих јединица, могуће и на неколико година, док не испуне своја очекивања, или док не буде очигледно да су била грешка, и;
- 3. Балансирана позиција у инвестирању, тј. различит избор ризика индивидуалних деоница које су велике, и ако је могуће, супростављених ризика (нпр. држање деоница злата међу осталим једнакостима, јер је врло могуће кретање у супротном правцу због флуктуација)
[уреди] Дела
Најважније Кејнзово дело је Општа теорија запослености, камате и новца (The General Theory of Employment, Interest and Money), 1936. У њему је тврдио и покушао да докаже да слободан тржишни систем не тежи равнотежи, укључујући и пуну запосленост, већ баш неравнотежама израженим кризама и привредним циклусима. Овом књигом Кејнс је извршио револуцију у економској науци, будући да је довео у питање централну пропозицију (до)тадашње макроекономске теорије. Из Кејнзове теорије врло брзо је изведена потреба широке државне интервенције, а фискалне политике пре свега.
Кејнзијанизам је владао макроекономским мишљењем око пола века, да би његову доминацију угрозила тзв. нова класична економија 1980-тих година. Данашњи неокејнсијанизам врло мало подсећа на свог утемељивача.
- 1909. Скорашњи економски догађаји у Индији ("The Recent Economic Events in India), EJ
- 1911. "Principal Averages and Laws of Error which Lead to Them", J of Royal Statis Soc
- 1911. Утицај родитељског алкохолизма (Influence of Parental Alcoholism"), J of Royal Statis Soc
- 1911. "Irving Fisher's Purchasing Power of Money", EJ
- 1912. Џевонсова теорија политичке економије (W.S. Jevons's Theory of Political Economy), EJ
- 1912. "The Foreign Trade of the UK at Prices of 1900", EJ
- 1913. "J.A. Hobson's Gold, Prices and Wages", EJ
- 1913. Indian Currency and Finance
- 1914. "Ludwig von Mises' Theorie des Geldes", EJ
- 1914. "The Prospects of Money", EJ
- 1914. "War and the Financial System", EJ
- 1914. Град Лондон и Народна Банка Енглеске (The City of London and the Bank of England), QJE
- 1915. "Walter Bagehot's Works and Life", EJ
- 1915. "The Economics of War in Germay", EJ
- 1919. Економске последице мира (The Economic Consequences of the Peace)
- 1920. "Ralph G. Hawtrey's Currency and Credit", EJ
- 1921. A Treatise on Probability
- 1922. Revision of the Treaty
- 1922. "The Inflation of Currency as a Method of Taxation", MGCRE
- 1923. A Tract on Monetary Reform
- 1923. "Some Aspects of Commodity Markets", Manchester Guardian
- 1923. "A Reply to Sir William Beveridge's Population and Unemployment", EJ.
- 1923. "Population and Unemployment", EJ
- 1923. "The Measure of Deflation: an inquiry into index numbers", N&A
- 1923. "Mr. Bonar Law", N&A
- 1923. Монетарна политика и незапосленост (Currency Policy and Unemployment), N&A
- 1924. "Does Unemployment Need a Drastic Remedy?", N&A
- 1924. "Edwin Montagu", N&A
- 1924. "Alfred Marshall, 1842-1924", EJ and Memorials of Alfred Marshall, 1925.
- 1924. "Monetary Reform", with E. Cannan, Addis and Milner, EJ
- 1924. "A Comment on Professor Cannan", EJ
- 1925. "The Gold Standard Act", EJ
- 1925. "The Balfour Note and Inter-Allied Debts", N&A
- 1925. The Economic Consequences of Mr. Churchill
- 1925. A Short View of Russia
- 1925. "Am I a Liberal?", N&A
- 1926. The End of Laissez-Faire
- 1926. "Liberalism and Labour", N&A
- 1926. Laissez Faire and Communism
- 1926. "Francis Ysidro Edgeworth", EJ
- 1926. Троцки о Енглеској (Trotsky on England), N&A
- 1927. "A Note on Economy", N&A
- 1927. "A Model Form for Statements of International Balances", EJ
- 1927. "The British Balance of Trade", EJ
- 1928. "The United States Balance of Trade", EJ
- 1928 "Amalgamation of the British Note Issue", EJ
- 1928. "Postwar Depression in the Lancashire Cotton Industry", J of Royal Statistical Society
- 1928. "Lord Oxford", N&A
- 1928. "The Great Villiers Connection", N&A
- 1928. Réflexions sur le franc
- 1928. "The French Stabilisation Law", EJ
- 1928. "Frederic C. Mills' Behavior of Prices", EJ
- 1928. "The War Debts", N&A
- 1929. "A Rejoinder to Ohlin's The Reparation Problem", EJ
- 1929. Can Lloyd George Do It? with H.D. Henderson
- 1929. Винстон Черчил (Winston Churchill), N&A
- 1930. Расправа о новцу (A Treatise on Money), у два тома
- 1930. "The Industrial Crisis", N&A
- 1930. "The Great Slump of 1930", N&A
- 1930. "Economic Possibilities for Our Grandchildren", N&A and Saturday Evening Post.
- 1930. "Frank P. Ramsey", EJ and 1931, NSN
- 1931. "A Rejoinder to D.H. Robertson, EJ
- 1931. "Spending and Saving", The Listener
- 1931. "The Problem of Unemployment", The Listener
- 1931. "On the Eve of Gold Suspension", Evening Standard
- 1931. "The End of the Gold Standard", Sunday Express
- 1931. "After the Suspension of Gold", Times
- 1931. "Proposals for a Revenue Tariff", NSN
- 1931. "Some Consequences of the Economy Report", NSN
- 1931. Essays in Persuasion
- 1932. "The World's Economic Outlook", Atlantic Monthly
- 1932. "The Prospects of the Sterling Exchange", Yale Review
- 1932. "The Dilemma of Modern Socialism", Political Quarterly
- 1932. "Member Bank Reserves in the United States", EJ
- 1932. The World's Economic Crisis and the Way of Escape with A. Salter, J. Stamp, B. Blackett, H. Clay and W. Beveridge
- 1932. "Saving and Usury", EJ
- 1932. "A Note on the Long-Term Rate of Interest in Relation to the Conversion Scheme", EJ
- 1933. "A Monetary Theory of Production", in Festschrift für Arthur Spiethoff.
- 1933. "Mr. Robertson on Saving and Hoarding", EJ
- 1933. "An Open Letter to President Roosevelt", New York Times
- 1933. "The Means to Prosperity", Times
- 1933. "National Self-Sufficiency", Yale Review
- 1933. "The Multiplier",NSN
- 1933. Essays in Biography
- 1933. The Means to Prosperity
- 1935. "Commemoration of T.R. Malthus", EJ
- 1935. "The Future of the Foreign Exchange", Lloyds Bank Review
- 1936. "William Stanley Jevons", JRSS
- 1936. "Herbert Somerton Foxwell", EJ
- 1936. "The Supply of Gold", EJ
- 1936. "Fluctuations in Net Investment in the United States", EJ
- 1936. Општа теорија запослености, камате и новца (General Theory of Employment, Interest and Money)
- 1937. "The General Theory of Empoyment", QJE PDF
- 1937. "Professor Pigou on Money Wages in Relation to Unemployment", with N. Kaldor, EJ
- 1937. "Alternative Theories of the Rate of Interest", EJ
- 1937. "The Ex Ante Theory of the Rate of Interest", EJ
- 1937. "The Theory of the Rate of Interest", in Lessons of Monetary Experience: In honor of Irving Fisher
- 1937. "Some Economic Consequences of a Declining Population", Eugenics Review
- 1938. "Comments on Mr. Robertson's `Mr Keynes and Finance'", EJ.
- 1938. "Storage and Security", NSN.
- 1938. "The Policy of Government Storage of Foodstuffs and Raw Materials", EJ
- 1938. "Mr. Keynes's Consumption Function: A reply", QJE - reply to Holden (1938).
- 1938. "Mr Keynes on the Distribution of Income and the Propensity to Consume: A reply", RES
- 1938. Адам Смит као ученик и учитељ (Adam Smith as Student and Professor), EJ
- 1938. "Introduction to David Hume, An Abstract of a Treatise on Human Nature", with P. Sraffa
- 1938. "James E. Meade's Consumers' Credits and Unemployment", EJ
- 1939. "The Process of Capital Formation", EJ
- 1939. "Professor Tinbergen's Method", EJ
- 1939. "Relative Movements of Real Wages and Output", EJ
- 1939. "The Income and Fiscal Potential of Great Britain", EJ
- 1940. "The Concept of National Income: Supplementary note", EJ
- 1940. How to Pay for the War: A radical plan for the Chancellor of the Exchequer
- 1943. "The Objective of International Price Stability", EJ.
- 1944. "Mary Paley Marshall", EJ
- 1946. "The Balance of Payments of the United States", EJ
- 1947. "Newton the Man", Newton Tercentenary Celebrations
[уреди] Критика
Рад Расправа о новцу (Treatise on Money) у 2 тома је сматран Кејнсовим најбољим делом од његовог честог интелектуалног противника, Милтона Фридмана. Фридман и остали монетаристи су расправљали да кејнезијански економисти (Keynesian Economists) не обраћају довољно пажње на стагфлацију и остале проблеме инфлације.
Фридрих Хајек је тако жестоко искритиковао Расправу о новцу (Treatise on Money) да је Кејнз одлучио да постави Пјера Срафу да искритикује (ништа мање жестоко) Хајеково конкурентско дело. Кејнс-Хајек конфликт је била права мала битка на линији Лондонска економска школа - Кембриџ.

