Исхрана
Из пројекта Википедија
Исхрана, односно нутриција је тумачи као наука о органским процесима помоћу којих организам присваја и користи храну и течности за нормално функционисање, раст и одржавање, као и одржавање равнотеже између здравља и болести.
Садржај |
[уреди] Преглед
Све до шездесетих година двадесетог века лекари су говорили својим пацијентима да исхрана има малог утицаја на њихово здравље. Сада знамо друго: "оно си што једеш!". Прецизније, сва материја у људима која чини ћелије њиховог организма (осим оних ћелија које су створене пре рођења) узета је из хране у систему за варење. Не користи се сва материја из хране у стомаку за тело; материја која чини отпад уклања се из организма.
Истраживање у овој области мора узети у обзир стање животиње пре храњења и након варења као и хемијски састав хране и измета. Специфичне врсте материје (хемикалија) које тело абсорбоује могу се установити поређењем хемијског састава измета са хемијским саставом хране пре конзумирања. Ефекат који абсорбована материја има на тело може се утврдити поређењем стања организма пре уноса хранљивих материја и стања организма након њиховог варења.
Ефекат исхране може се прецизније установити тек након протека дужег временског периода планског уноса хранљивих материја и анализе измета. Број варијабли релевантних за ову врсту истраживања је изузетно висок. Због тога свако валидно нутриционистичко истраживање захтева време што је и један од главних разлога зашто је наука о људској исхрани релативно млада.
[уреди] Историја и скорашњи развоји
Ова нова наука се брзо развијала. Витамине је први пут написао 1912.године Сер Фредерик Голанд Хопкинс који је због својих заслуга у овој области добио титулу Сера и Нобелову награду 1929.године.
У двадесетом веку, након сагледавања природе и улоге протеина, угљених хидрата, витамина и менерала у људској исхрани дошло се до становишта да је дотадашње знање о хранљивим састојцима потпуно. На храну се гледало као на гориво и све што је било потребно је да унесемо довољну количину одређених састојака како би смо наставили са животом. Међутим, убрзо је уследила серија брзих открића која је почела са открићем Дијететских влакана, што је указало на веома велике празнине у дотадашњем знању о утицају који храна има на наше здравље и нормално функционисање.
Данас знамо да постоји више хиљада фитохемикалија у нашој храни, а свака од њих има суштинску улогу у правилном функционисању нашег тела. Такође, сматра се да постоји још много фитохемикалија и других састојака хране које тек треба открити. Ту су још и ензими који играју кључну улогу у исхрани: они представљају хемијске супстанце (катализаторе) које се налазе у нашој храни али их такође производи и наш систем за варење. Они играју незамењиву улогу у одвијању метаболичких процеса у људском организму.
Антиоксиданти представљају још једно скорашње отркиће. Потрошња енергије у нашем организму и њен недостатак често доводе до оштећења ћелија, а поједини хранљиви састоји као што је витамин Ц имају кључну улогу у успоравању старења организма и смањењу негативних последица оксидирајућих процеса у нашем организму. Одређени научни кругови су пре извесног времена довели у сумњу позитивне ефекте на здравље људи који се приписују витамину Е.
[уреди] Обрада хране
Храна се може произвести сигурније и пикантније у процесу прераде. Прерада хране зато има веома битну улогу у обезбеђивању добре исхране. Међутим, неки препоручују опрез.
Прерада хране понекад може шкодити људском здрављу: прерађивани пиринач је идентификован као узрок "бери-бери" -ја када су људи схватили да је скидање коре пиринча процес којим се уклањају кључне хранљиве материје.
Крајем 18. века у Сједињеним Државама, бебе су почеле са стварањем прљавштине, што је довело до праве болештине. Испоставило се да је већина оболелих била храњена млеком које је било прекувавано (по предлогу Пастера) да би се уклониле бактерије. Пастеризација је успешно уклањала бактерије, али је такође уништила и витамин Ц, изазивајући прехрамбену заразу.
Остали примери нежељених ефеката прераде хране, заједно са лабораторијским налазима и потребом за опрезношћу у светлу нашег ограниченог и некомплетног знања, су довели прераду хране у питање.
Данашњи водећи прехрамбени стручњаци саветују да се хране, где год је то могуће, што мање прерађује, пошто неоткривени али вероватно значајни састојци могу бити уклоњени, или разни токсини могу бити додати или произведени током процеса обраде хране и кувања на високој температури. Такође, обрађивање хране може заменити неке од механичких/биохемичких телесних процеса који су кључни за пуно варење и побољшавају саму хранљивост производа.
"Cornell" прехрамбени биохемичар T. Colin Campbell, професор и директор Кина пројекат изјавио је нa симпозијуму епидемиологије:
- "Анализе података кинеских студија су нам показале да би требали бити пажљивији." Поменуо је три следећа:
-
- "Што је већа разноврсност биљне хране у дијети, већа је корист саме дијете. Разноврсност омогућава већу покривеност нам познатих и непознатих хранљивих потреба.
- Уколико је присутна разноврсност биљне хране, квалитета и квантитета, здрава и хранљива дијета може бити спроведена без хране на животињској бази.
- Што је храна ближа свом природном стању -- са минималним загревањем, сољењем и прерадом -- резултат ће бити бољи."(Cornell Chronicle 28/6/01)[1]
[уреди] Начин живота и хранљиве потребе
Адеквантној исхрани дају прилог три исхода који су неопходни да би организам функционисао нормално.
То су:
- Адекватан ниво енергије
- Одржавање погодне телесне структуре и процеса, нпр. функције мишића, имуног система, чврстине костију и снаге
- Поправка и развој свих система органа.
У људском случају на нормално функционисање утичу многе ситуације, које су често отвореног избора. Физички радник, пецарош, бодибилдер, Сумо рвач, свештеник, дете и инвалид имају свако своје дефиниције нормалног функционисања, сви они имају другачији облик и величине, и њихове прехрамбене потребе су такође различите.
Према томе, правилна исхрана варира у складу са појединачном ситуацијом, и донекле обиму избора животног стила. Атлете могу захтевати висок ниво протеина и енергије за извршавање високих перформанси и поправке високих стресева нанетих њиховом телу. Људима који раде захтевно у хладном окружењу могу бити потребни високи нивои масти у њиховим дијетама, како би им помогли у задржавању нормалне телесне температура. Ова предност високог нивоа масти може бити веома шкодљива људима у другим ситуацијама, нпр. раднику у седећем положају у климатизованој канцеларији.
Тако да је намера добре исхране у терминима одржавања, поправке и функционисања тела често релативна изборима и околностима појединаца.
[уреди] Политички савети и упутства за исхрану
Већина Влада обезбеђује упутство добре исхране, и неке су такође наметнуле потребе обавезног етикетирања на све производе прерађене хране како би помогли потрошачима да сами прихвате та упутства.
[уреди] Види још
За детаљне информације погледајте чланке у вези са овим према следећим категоријама:
Храна:
- глад (несрећа)
- брза храна
- веганство
- вегетаријанство
- списак дијета
- спора храна
- фруктаријанство
Здравље:
- auxology
- холестерол
- варење
- поремећаји у исхрани
- здравље
- здрава исхрана
- болести повезане са лошом исхраном
- гојазност
- калоријска рестрикција
Истраживања:
- ћелије
- Кина пројекат
- ензими
- есенцијалне амино киселине
- есенцијалне масне киселине
- пирамида хране
- пирамнида здраве исхране
- фитохемикалије
- Листа публикација у области медицине и нутриционизма
[уреди] Библиографија
- Bluher, Khan BP, Kahn CR, Extended longevity in mice lacking the insulin receptor in adipose tissue. Science 299(5606): 572-4, Jan 24, 2003.
- The Times newspaper, January 31 2004 Could vitamins help delay the onset of Alzheimer’s? by Jerome Burne.
- The Times newspaper February 28, 2004 Autism: I can see clearly now . . . by Simon Crompton
- The Times newspaper March 10, 2004 Work up an Amish appetite by Anne-Celine Jaeger
- Das M, Gabriely I, Barzilai N.Caloric restriction, body fat and aging in experimental models. Obes Rev. 2004 Feb;5(1):13-9.
- William Eaton et al Coeliac disease and schizophrenia British Medical Journal, February 21, 2004.
- Janssen I, Katzmarzyk PT, Ross R. Waist circumference and not body mass index explains obesity-related health risk. Am J Clin Nutr. 2004 Mar;79(3):379-84.
- J Mei, SSC Yeung et al "High dietary phytoestrogen intake and bone mineral density in postmenopausal women."Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism, 2001, Vol 86, Iss 11
- Merritt JC "Metabolic syndrome: soybean foods and serum lipids."J Natl Med Assoc. 2004 Aug;96(8):1032-41.
- Sobczak S, et al Lower high-density lipoprotein cholesterol and increased omega-6 polyunsaturated fatty acids in first-degree relatives of bipolar patients Psychol Med. 2004 Jan;34(1):103-12.
- Walter C. Willett and Meir J. Stampfer,Rebuilding the Food Pyramid, Scientific American January 2003.
- Weindruch R, et al. The retardation of aging in mice by dietary restriction: longevity, cancer, immunity and lifetime energy intake. (Journal of Nutrition, 116(4), pages 641-54.,April, 1986.)
[уреди] Спољашње везе
- Texas University: A review of current nutrition academic articles
- Nutritional data for common food items, organized by food group
- Nutrientfacts.com - Searchable database of nutritional information for common foods
- Asian Diet Pyramid: An alternative to the American food guide pyramid
- USDA Frequently asked questions
- Nubella Health and Nutrition News
- Set of (orphaned!) slides on nutrition
- Nutrition Facts based on the USDA database
- Nutrition advice for sports people from Nicholas Institute for Sports Medicine and Trauma
- Institute of food additives and ingredients
- Burning Fat sound advices
- eLook Nutrition - Covers the nutritional value of common day food stuff
- Department of Agriculture's Food and Nutrition Information Center.
- Good Nutrition Habits. Are you getting enough vitamins?.
- Criticism of the Food Pyramid in the Wall Street Journal, 2002
- Discussion of China Project research
- Food analysis, BMI calculation etc.
- Rebuilding the Food Pyramid Scientific American.com
- Healthy eating guide and recipes
- Institute for Integrative Nutrition

