Средњовековна уметност

Из пројекта Википедија

Слика која представља Адама и Еву из катакомби
Слика која представља Адама и Еву из катакомби
Фреска Христа унутар цркве Хагиа Софија
Фреска Христа унутар цркве Хагиа Софија


Средњовековном уметношћу називa се уметност која се развијала у Европи као и у новоствореним и јаким цивилизацијама, између старог и новог века и датирана је падом (западног) Римског царства 476. године на једној страни и открићем Америке 1492. године.

У време појављивања хришћанства ковитлао се ту зачарани круг који је разорно деловао као точак који се не може зауставити. Роб је био потпуно незаинтересован за рад. У време инванзије варварских племена ова велика држава се распала. Формира се феудални систем када је кмет имао више слобода. Од 5. па све до 10. века доба натуралне привреде; произведе се – потроши се! Непостоје резерве и вишкови. Од 11. века појављују се вишкови у производњи, и у Европи се формирају градови и развијају се занати. Градови постају жаришта културе.

У јужним областима (Италија) може се пратити утицај Византије, постоје радионице које искључиво раде на византијски начин као и радионице које су сликале на грчки начин “pictores greaci”. За рани средњи век јесте карактеристично да има исто тако развијено сликарство као и скулптуру, и за разлику од Византије где је скулптура била врло мало развијена и прихватана.

Током 9. и 11. века врши се урбанизација и стварају се градови и насеља у Европи. Уметност из манастира прелази у градове. Млади занатлијски сталеж иде за тим да уметност доведе у реалне оквире. Уметност се све више хуманизује. Тема се мења. Била је везана за религију и за мистичне списе и имала је задатак да вернике држи у покорности а мотив страшнога суда често се понавља и сусреће. У готици се тема страшног суда такође јавља али су распрострањене и друге и оптимистичкије теме. Јављају се теме које у себи носе и поетичније квалитете. Богородица постаје насмешена и све више кокетна.


Садржај

[уреди] Уметнички правци у средњовековној уметности

У средњовековној уметности разликујемо правце којих има више него техника.Тако разликујемо:

Поглед на Катедралу Нотер- Дам у Паризу
Поглед на Катедралу Нотер- Дам у Паризу


  • Ранохришћанску уметностХришћанство је допринело образовању идеологије, па и естетике и слободнијег начина мишљења и схватања живота средњовековног света. Основне идеје које је донело хришћанство су биле опасне и стране робовласничком друштву. Скупови хришћана су у прво време били тајни, они су били прогањани и скривали су се и организовали у катакомбама.
  • Византијску уметностУметник Византије се користи ортогоналном композицијом. Присутна је и инверзна перспектива у којој видимо законе перспективе примењене на један другачији начин да би се искористили за постављање и указивање на приказивање идејнога центра догађаја и овај се користи композиционо. Светлост и сенка не расипа се на начин који одговара стварности и простору су намерно дата одређена иреална својства. Ова се уметност не занима за тело које увек нестаје под богатим наборима тканине, и осеће се присутност аскетског и бестелесног, а када треба приказивати наго тело осећа се схематизација која се из деценије у деценију понавља и са истим грешкама које су једном учињене. Нарочита пажња се поклања глави и очима- очи су прозори душе. Ова уметност постаје средство помоћу кога се уводи мисао из света реалног у свет спиритуални. Ту се развија сликарство и као фреска и као мозаик а познато је и раширено и књижно сликарство.
  • Уметност у раном средњем векуУ свом општем концепту ова уметност је интернационална и има свеобухватни карактер а настала је и развијала се из античке традиције чији су елементи прерађени и трансформисани и упијени. Традиција варварских, гераманских и словенских племена утицала је на уметност. Германи су били традиционални мајстори и уметници у обради метала. У јужним областима (Италија) може се пратити утицај Византије.Уметник раног средњег века представља мотиве птица или вегетативне мотиве који су развијени и распрострањени и упрошћени и јављају се мотиви лука или завојноце, дакле геометријски мотиви или стилизовани архитектонски елементи. (меровејска уметност,каролиншка уметност, отонска уметност)
  • РоманикуУ романској уметности долази до мешања античке и барбарске уметности из доба сеобе народа. У архитектури романске уметности је карактеристичан полукружни лук.
  • ГотикуГотика је уништила велике зидне површине које су биле погодне за осликавање. Скелетна готска конструкција је уништила зидне слике и нема више могућности да се развијају али су ову функцију прихватили отвори и прозори који се овде налазе и омогућавају једну нову технику сликања на стаклу- витраж. Сликарство готике не уме да реализује дубину слике. За архитектуру готске уметности је карактеристичан изломљени лук.


За време средњег века у Европи се спаја античка цивилизација римске империје са барбарском културом и уметношћу Германа, Келта и Славена.


[уреди] Споменици

Култура средњег века створила је споменике културе;

  • у архитектури (базилике, катедрале, куле и градове),
  • у сликарству (олтаре, фреске мозаике),
  • у скулптури (апликације декорација катедрала и самосталне скулптуре),
  • у примењеној уметности (таписерије, тканине, оружије, накит, керамику),
  • као и у музици и литератури.


У смотри врхунских остварења у уметности упоредо са египатским пирамидама средњовековна уметност би могла бити представљена катедралама у Паризу или Ремсу. До сада се радило о променама у оквиру једног истог схватања међутим сада се ради о промени самог тог схватања тако да развој уметности завршава као једна целина до тог доба развоја људске цивилизације.


[уреди] Види још

[уреди] Литература

  1. Istorija umetnosti, H.W. Janson, Beograd,1982.
  2. Opšta istorija umetnosti, Đina Piskel, Beograd,1974.
  3. Како препознати уметност, Ljubljana, 1980.
  4. Istorija slikarstva, Fernand Hazar, Beograd,1973.
  5. Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976.
  6. Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
  7. Tvorivosť, tvar a farba M.C. Prette a A. Capaldo, Martin 1976
  8. Dejiny estetiky, Wladislaw Tatarkiewitz, Bratislava 1985.


Покрети у уметности
Ренесанса · Маниризам · Барок · Рококо · Неокласицизам · Романтизам · Реализам · Прерафаелитас · Академска уметност · Импресионизам · Неоимпресионизам
ХХ век
Модернизам · Кубизам · Експресионизам · Апстракција · Der Blaue Reiter · Die Brücke · Дадаизам · Фовизам · Нова уметност · Plakatstil · Баухаус · Поп арт · Де Стијл · Декоративна уметност · Апстрактни експресионизам · Футуризам · Супрематизам · Конструктивизам · Надреализам · Минимализам · Концептуална уметност · Постмодернизам