Владимир Бартол

Из пројекта Википедија

Владимир Бартол (24. фебруара 1903 до 12. септембра 1967) је био словеначки писац, драматик и публициста. Најпознатији је по његовом историјском роману Аламут (1938) који је превеђен у више језика и популаран широм света.

Са његовим романом Аламут, добио је велику међународну репутацију и то 70 година након објаве, јер Аламут добро описује збивања и данашње вјерске конфликте са исламским светом.

[уреди] Биографија

Рођен је у селу Св. Иван код Трста у грађанској породици као трече дете оцу Грегору (поштар) и мами Марици (учитељица). По родитељима је имао добро образовање. Школу је похађао у Трсту и завршио у Љубљани. Студирао је псхихологију и филозофију. Након дипломе 1925. студијe наставља на Сорбони у Паризу (1926-1927). Војни рок одслужио је у Петроварадину а од 1933. до 1934. боравио је у Београду где је био уредник вестника. Након рата живео је у Љубљани и био члан САЗУ-а.

[уреди] Наслови

  • Лопез (1932, драма)
  • Ал Араф (1935, кратке новеле)
  • Аламут (1938, роман),
  • Тржашке хумореске (1957, кратке новеле)
  • Чудеж на васи (1984, роман)
  • Дон Лорензо (1985, новела)
  • Мед идило ин грозо (1988, новеле)
  • Закринкани трубадур (1993, избор есеја)
  • Младост при Светем Ивану (2001, аутобиографија)
Други језици