Хрвати

Из пројекта Википедија

Хрвати
Марко Марулић, Никола Шубић Зрински, Андрија Мохоровчић, Иван Мештровић
Укупна популација: oкo 6.2 милиона (2005. године)
Популација: Хрватска:
   4.028.300
Аустрија
 131.307[1]
Аустралија
 105.747[2]
Аргентина
 120.000
Чиле
 80.000
Босна и Херцеговина
 575.600 (2005.)
Канада
 97.000[3]
Немачка
 229.200
Словенија
 35.642[4]
Мађарска
 15.597[5]
Италија
 50.000
Нови Зеланд
 4.000
Србија
 77.413[6]
Црна Гора
 6.811
Јужна Африка
 8.000
Шведска
 30.000
САД
 374.241[7]
Велика Британија
40.000
Језик: Хрватски језик
Религија: Доминира католичка, али има и православаца и муслимана.
Етничка група: Индо-Европска
  Словени
     Јужни Словени

Хрвати, јужнословенски народ, који претежно живи у Хрватској, где чини око 90% становништва. Хрвати су такође један од три конститутивна народа Босне и Херцеговине. Хрвати су већином римокатоличке вероисповести, а говоре хрватским језиком, који је веома сличан српском и бошњачком језику. Хрвата укупно има око 6.367.000 (Од тога 4.367.000 на подручју бивше Југославије (по попису из 1991.) и око 2.000.000 у дијаспори). Од тога броја око 3.656.000 живело је 1991. у Хрватској, а 755.000 у Босни и Херцеговини.

Садржај

[уреди] Порекло Хрвата

Хрвати су се доселили на Балкан почетком VII века (пре 626. године), за владавине цара Ираклија из своје прадомовине зване Бела Хрватска која се налазила између Беле Србије и Франачке. Цар их је позвао да избаце Аваре из Далмације и да се у њој населе место њих. Од тада можемо са сигурношћу причати о њиховој историји.

Порекло назива Хрват није скроз разјашњено,али се сматра да је реч изведена од западнословенске речи hrbat - брдо,што би значило они који живе у брдима тј. брђани чиме су чинили супротност Пољацима тј. пољанима који су живели у пољу односно у равници.Ова теза добија на значају ако се има у виду да се Бела Хрватска налазила на простору данашње Пољске.

[уреди] Историјски допринос

Иако је први писани документ из почетка 12. века, једно хрватско име (кнез Бранимир) записано је већ 880. године.


Од јужнословенских народа становници данашње Далмације међу првима долазе у додир са Арапима и први прихватају Ислам.

[уреди] Број Хрвата у иностранству

Њихов број у иносртанству се може само проценити. Највеће емигрантске групе живе у западној Европи, првенствено у Немачкој, а затим у Швајцарској, Шведској и Великој Британији. Од других континената, Северна Америка има најбројнију хрватску имиграцију, и то у Сједињеним Америчким Државама (Охајо, Калифорнија) и Канади (Мисисага), као и у Аргентини, Чилеу, Перуу, Бразилу и Боливији.

И у Северној и у Јужној Америци бројност се процењује на око три милиона Хрвата. Постоје и важне хрватске мањине у Аустралији (Перт, Сиднеј) и Новом Зеланду, као и у Јужној Африци.

[уреди] Види још

[уреди] Референце

  1. ^ http://www.statistik.at/gz/umgangssprache1.pdf
  2. ^ http://www.crc.nsw.gov.au/statistics/Sect1/Table1p08Aust.pdf
  3. ^ http://www.bcstats.gov.bc.ca/data/cen01/profiles/01000000.pdf
  4. ^ http://www.stat.si/popis2002/en/rezultati/rezultati_red.asp?ter=SLO&st=7
  5. ^ http://www.nepszamlalas.hu/eng/volumes/18/tables/load1_28.html
  6. ^ Извештај Савезног министарства националних и етничких заједница СРЈ, 2002.
  7. ^ http://www.census.gov/prod/2004pubs/c2kbr-35.pdf