Протеогликани

Из пројекта Википедија

Протеогликани су посебна врста гликопротеина са великом количином полисахарида. Чини их протеинско језгро са ковалентно везаним ланцем гликозаминогликана (ГАГ). Ланци гликозаминогликана су дугачки карбоксилни полимери (од по два типа дисахарида). Они су негативно наелектрисани услед присуства сулфата и група уронске киселине.

[уреди] Протеогликани у организму

Налазе се у екстрацелуларном матриксу, али су и конституенти ћелијских мембрана. Због присуства полисахаида, протеогликани су хидратизовани и чине геласту, јако масивну супстанцу у којој су уроњени фибриларни протеини. Овакав састав протеогликана, врши сличну функциу као пектин биљака. Он омогућава отпорност матрикса на притисак, уједно допуштајући дифузију хране, метаболита и хормона. Значајни су у развоју зглобова, костију, мишића, обезбеђују затегнутост коже. Такође, важна је и улога протеогликана у ћелијској комуникацији преко адхезивних и сигналних молекула.

Хијалуронат је сахаридни молекул велике дужине, који обично није везан за протеин (чини га само гликозаминогликан). Има улогу у смањењу силе притиска, затим у ембрионалном развићу, зарастању рана, служи као адхезивни (везивни) молекул тим пре што се налази и као интегрални протеин ћелијске мембране и као конституент ЕЦМ-а.

Агрекан (енг. aggrecan) се налази у хрскавици, даје јој геласто својство и велику отпорност на деформације. То је највећи познати макромолекул, дужине и до 4 mm.

[уреди] Види још

  1. Екстрацелуларни матрикс
  2. Ћелијска коминикација