Константин XI Палеолог Драгаш

Из пројекта Википедија

Константин Палеолог Драгаш

Икона Константина Драгаша
рођен: 9. фебруар, 1404.
Цариград, Византијско царство
преминуо: 29. мај, 1453.
Цариград, Византијско царство
Викицитати „Предаја града није нити моје лично право нити право било ког појединца која у њему живи,јер је наша заједничка одлука да погинемо сви заједно,а не да спасемо свој живот.“
(Одговор Константина Драгаша Мехмету II)

Константин XI Палеолог (понекад означен и као Константин XII или Константин XIII), познат као Константин Драгаш (грчки: Κωνσταντίνος ΧΙ Δραγάσης Παλαιολόγος), (9. фебруар 1404. - 29. мај 1453.) био је последњи владар Византијског царства од 1449. године до смрти.

Садржај

[уреди] Порекло

Рођен је у Цариграду, као осмо дете (од десеторо), Манојла II и Јелене Драгаш (ћерке Константина Драгаша (Дејановића)), обласног господара који је владао источном Македонијом. По мајчиној линији Константин, као и његов брат Јован VIII, је био чукунунук српског краља Стефана Дечанског и по тој основи потомак Немањића. Константин је одрастао у Цариграду и по свему је био прави Византинац, али је свом имену додао и мајчино презиме Драгаш.

[уреди] Константин, деспот Мореје

Константин 1443. постаје деспот Мореје (Пелопонез) са седиштем у Мистри (тврђава на брду изнад Спарте). Исте године напао је Ахајску кнежевину и без муке освојио Тебу и Атину, натеравши их да му плаћају данак, међутим врло брзо су га одатле протерали Турци.

[уреди] Константин, цар Византије

Смрт његовог брата цара Јована VIII Палеолога (грчки: Ιωάννης VIII Παλαιολόγος) отвара спор око престола између Константина и његовог брата Димитрија (грчки: Δημήτριος), који на њихов захтев решава турски султан Мурат II. Он "пресуђује" у корист Константина који је проглашен за цара у Мистри 06. јануара 1449. Нови цар је већ други пут био удовац и покушао је да се ожени удовицом Мурата II, Маром, ћерком српског деспота Ђурђа Бранковића, иначе својом даљом рођаком.Мара је била поштована на османском двору и Константин се уздао у њен утицај на новог султана. Млади султан Мехмет II, је отворено почео да претендује на Цариград. Константин је био у безизлазној ситуацији пошто је Константинопољ био окружен турским поседима и морао је да тражи помоћ од запада. Међутим запад је од њега тражио исто што и од његових претходника - црквену унију у виду прихватања папе као универзалног поглавара хришћанства . Након фирентинског сабора 1452. он објављује унију, али је одбацују апсолутно сви слојеви византијског друштва, а овај потез га удаљује војног заповеднника надвојводе (грчки: Μέγας Δούκας) Луке Нотараса (грчки: Λουκάς Νοταράς).

[уреди] Константин, бранилац Цариграда

Константин Драгаш пред јуриш,споменик у Мистри
Константин Драгаш пред јуриш,споменик у Мистри

Турски султан Мехмет II, му је понудио пред почетак опсаде Цариграда да се повуче у Мистру и независно управља Морејом, ако му преда град. Константин је то одбио, одлучивши да се бори, макар га то стајало живота, за Царство. Приликом коначног напада, јуначки гине у покушају да заустави продор јаничара у град 29. маја.

Када су Турци већ почели да надиру у град, Константин одбацује све знаке царског достојанства и креће у последњии јуриш праћен:

  • својим рођаком Теофилом Палеологом
  • заповедником Бранасом
  • дон Франциском од Толеда
  • Димитријем Кантакузином
  • Матијасом Скоромалисом
  • Јованом Далматусом.

Нико од њих седморице више није виђен нити се зна где почива због чега се сматра да је Константин покопан у масовној гробници.

[уреди] Константин, бесмртни цар

Пошто његово тело никада није пронађено, у грчком народу постоји легенда да Константин приликом последњег јуриша није погинуо, већ да га је смрти спасао анђео који га је претворио у мермерну статуу да спава. Потом га је анђео сместио у пећину која се налази под Златном капијом да ту спава и чека да хришћани ослободе Цариград, када ће се пробудити и предводити их у завршној борби, после чега ће ући у град кроз Златну капију, капију кроз коју су византијски цареви од Теодосија I тријумфално улазили у град. Због овога су многи турски султани држали зазидану Златну капију.

Константина Драгаша православни верници широм света сматрају свецем, а спомен на њега се слави 29.05. када је он мученички погинуо у борби за свој Град, Народ и Веру.

[уреди] Константинова породица

Женио се два пута:

Остаје нејасно да ли је имао деце, јер неки извори наводе да је имао ћерку Магдалену, док други тврде да уопште није имао деце.



Претходник:
Јован VIII Палеолог
Византијски цареви Наследник:
-
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}