Разговор о Википедији:Чланци за брисање
Из пројекта Википедија
Ја се залажем да Велико пролетње чишћење. Милан Тешовић 14:43, 20 апр 2005 (CEST)
Veoma me interesuje zasto je obrisan moj clanak o budizmu? -Marko Petrovic-Gusar007 18:58, 8 мај 2005 (CEST)
- Чланак није обрисан, далеко било. Он и даље стоји тамо где и треба, на Будизам (молим те, исправи ме ако грешим, сва брисања се могу вратити ако је потребно). Ја сам само обрисао латинични редирект на њега, који је непотребан као и у свим осталим сличним случајевима. Питање читања ове енциклопедије на латиници ће, како се чини, коначно бити системски решено за око два месеца, а до тада нема смисла да за 100 одредница имамо латиничне редиректе, а за остале немамо --Dzordzm 21:29, 8 мај 2005 (CEST)
Ja nemam cirilicu,ni nasu latinicu jer kad sam instalirao novi windows nisam instalirao i nasu cirilicu. Znaci, bolje da nista ne pisem dok ne nabavim cirilicu,moji clanci samo prave probleme -Marko Petrovic-Gusar007 21:00, 9 мај 2005 (CEST)
- Па, не може се енциклопедија писати без основних средстава. Чак и да имаш само латиницу, па бисмо некако направили координацију... Постоји могућност, такође, да ако немаш ни нашу латиницу, користиш тзв. кодни распоред дуал и да га помоћу Вучка пребациш у ћирилицу или латиницу. (На самој страни ћеш наћи упутство шта је то дуал распоред.) Сем тога, на Windows-у имаш и ћирилицу и латиницу, осим ако немаш Windows 95 OS1. Дакле, све касније, укључујући и Windows 95 OS2 има могућност врло лаке надоградње за све што ти је потребно. У сваком случају, биће ти теже, али бисмо, да не инсистирамо на бар једном стандардном писму (у случају да пишеш латиницом би се нашао неко ко би то пресловљавао у ћирилицу, мада би и то могао ти сам да радиш помоћу Вучка), имали папазјанију уместо енциклопедије. --Милош Ранчић (разговор) 23:03, 9 мај 2005 (CEST)
Садржај |
[уреди] предлажем за брисање
1. чланке о француским селима 2. године (све пре 600. године пре Христа).
Да ли овај предлог треба некако формализовати, да ли је потребно гласање, да ли је потребно гласање за оба предлога заједно или гласање раздвојити? Да ли је потребно објашњење за изнете предлоге? --Манојло 16:38, 9. септембар 2006. (CEST)
[уреди] Словеначки масакр војника ЈНА
Ovaj članak je predložen za brisanje (označen šablonom na samom članku), ali nigde u arhivi ne nalazim diskusiju o predloženom brisanju. Jel sam propustio ja nešto ili je propust tuđi? --Slobodan Kovačević prič prič 11:50, 10. новембар 2006. (CET)
Odgovoreno ovde. BokicaK 13:47, 10. новембар 2006. (CET)
[уреди] VII Симфонија (Брукнер)
ОК, цијела прича је бесмислена сви који смо учествовали у расправи смо џабе трошили вријеме, умјетност је срање, знате она прича са емоцијама, емоције су субјективне, не постоји емпиријски начин анализе умјетничких дјела, па према томе не треба ни да стоје у енциклопедији. ---Славен Косановић- {разговор} 12:11, 2. фебруар 2007. (CET)
Е сад, ви који се разумијете у „емпиризам“, дајте нам упуства како да пишемо о тим чланцима, пошто размишљам да су чланци из умјетности које сам писао сви ПОВ, примјер Апстрактни експресионизам и треба их обрисати. Мислим, дајте да будемо озбиљни овдје, нико није рекао да су ови чланци перфектни, нити да их не треба прерадити, или дорадити. Затим, дајте приједлоге за рјешења и не константно постављање питања, зашто може ово, а зашто не може оно, итд... ---Славен Косановић- {разговор} 12:11, 2. фебруар 2007. (CET)
Ево ја ћу покушати да појасним пар ствари. У класичним енциклопедијама, није се писало о умјетничким дјелима, нема описа појединих дјела. Чланци везани за умјетност се углавном баве историјским прегледом, без описа стилова (и ако се то ради то су штури описи које ријетко шта говоре о стварној природи одређеног стила), значајних дјела, итд. Нема фабула романа, нема биљежења пјесама са албума у посебним чланцима, чак уопште нема чланака о рок групама, нити чак уопште историје рок музике. Нема описа опера, симфонија, итд... Дакле, тако је у класичним енциклопедијама и они су тиме рјешили проблем. Примјер једне такве енциклопедије је Британика. ---Славен Косановић- {разговор} 12:11, 2. фебруар 2007. (CET)
У Википедији, фабуле романа, анализе романа, чланци о албумима познатих музичких група, описи појединих значајних умјетничких дјела, све је то постала пракса. Е сад. Ајде дајте ми приједлоге за емпиријски начин обраде тих тема, а да се не ради искључиво о каталогији. Дакле, овдје се ради о једном терену у којем је главни предмет сенсоријални доживљај. Оперишемо са апстрактним појмовима, који су језичке илустрације емоција које та дјела проузрокују. Наравно сва умјетничка дјела је могуће описати са техничке стране. Тако за једну слику можемо рећи да је рађена платну, уљаном техником, да предоминирају апстрактне форме, топли колорит...итд. То исто можемо рећи за стотине слика. Али по чемо се оне разликују? Разликују се углавном у сенсоријалном доживљају који проузрокују, разликују се у суптилним варијацијама комбинација елемената које их чине раличитим једни од других. Разликују се у суптилним варијацијама, колорита, форми, итд. Иста је ствар са музиком. Е сад. Ако се ограничимо само на технички опис, уопште нема разлога да описујемо више дијела, јер довољно је описати једну слику рађену на платну, уљаном техником, са предоминантним апстрактним формама, топлим колоритом и она представља стотине других слика, чак и од различитих аутора. ---Славен Косановић- {разговор} 12:11, 2. фебруар 2007. (CET)
Дакле, питање које се отвара је да ли уопште треба описивати умјетничка дјела? Да се ограничимо на методологију класичне енциклопедије? Или можда да оставимо простор за кратки опис којим се покушава умјетничким језиком дочарати дио умјетничког доживљаја. Дакле, циљ није да се замјени дјело. Умјетничка дјела се немогу у потпуности описати, него једино доживјети. Нико није рекао да треба претјеривати са асоцијацијама. За једну фигуративну слику уопште није значајно са умјетничке стране, што представља неку причу. Није значајно колико фигура, портрета, пејзажа дочарава. Значајан је онај умјетнички дио, пошто има хиљаде слика које имају за тему сличне композиције фигура, портрета, пејзажа. Није значајна ни прича коју покушава да преприча, ако са умјетничке стране та слика нема вриједност. Итд... ---Славен Косановић- {разговор} 12:11, 2. фебруар 2007. (CET)
Опет кажем, питања која се постављају овдје су важна пошто се отвара дебата за глобални приступ обради умјетничких дјела на Википедији. Затим у конкретном случају симфонија (почиње да ми се гади ријеч симфонија), ако се на енглеској Википедији пишу слични кратки описи и тамо то није ПОВ (наравно опет кажем да не треба претјеривати са асоцијацијама), по чему се ми разликујемо овдје? Мрзим да поредим ствари, али у овом случају постоји одређени разлог зашто се та дјела описују на тај начин кратким описом. О разлозима писах надуго и нашироко на сусједној страници, мада их неки прогласише бесмисленим, шупљом причом! Захваљујем се на комплименту! Али имам итекако појма о чему причам! ---Славен Косановић- {разговор} 12:11, 2. фебруар 2007. (CET)
- Немој да се нађеш лично увријеђен, али ја стварно не разумијем у чему је проблем са представљањем умјетничких дјела у једној енциклопедији. Све је јасно као на длану. Не треба истраживати или интерпретирати умјетничко дјело него представити познате чињенице (у шта спадају и мишљења критичара тј. компетентних из дате материје). У те чињенице спадају:
- аутор (са евентуалним описом тадашњег тренутног животног или умјетничког "стадијума"; нпр. "Јесењин је у то вријеме веома много пио, због чега су многи књ. критичари карактерисали ту пјесму као суреалну.")
- умјетнички правац (евентуално цитат неког критичара или ауторовог колеге савременика који то илуструје)
- вријеме настанка (евентуалне паралеле са сл. дјелима тог времена)
- мјесто настанка (уколико је релевантно)
- опис дјела (зависно од врсте; али у кратким цртама и без епитета; чисто технички као нпр. "пастелним уљаним бојама као и већина дјела тог аутора")
- гдје је изложено; ко га је изводио (музика)
- итд.; надам се да је поента јасна
Ако о неком умјетничком дјелу ради о коме нико компетентан никад ништа није рекао, онда и не заслужује да буде у енциклопедији. --Kaster 19:10, 2. фебруар 2007. (CET)
Ма нисам увријеђен, него сам се беспотребно иритирао зато што нисам у стању да објасним неке ствари, или можда се те ствари и немогу објаснити. Пастелним, уљаним бојама није никакв опис дјела, као ни свира десет виолина. Такав опис се може приписати стотинама дјела без разлике. Остало стоји. Проблем је у томе што је на Википедијама направљен преседан па се описују умјетничка дјела у односну на класичне енциклопедије, гдје то није случај. Иначе, то никада није била популарна литература, него су је читали само људи које стварно занима умјетност, или који су се бавили неком умјетности. Погледајте брате те чланке на енглеској Википедији. Мислим ради се о апстрактним умјетничким дјелима, да не дужим даље. Са модерним и савременим плесом је исти случај. Преко покрета се представљају субјективни доживљаји. Нико не каже да треба претјеривати са описима, али у инструменталној музици су они једноставно једини начин да се дјелимично дочара та умјетност. И никада им није намјера да замјене само умјетничко дјело. Иначе, полемика је била да симфоније уопште не треба да постоје као чланци, или да није могуће писати о њима. Постоји цијела теорија музике која се бави том врстом музике, на стотине хиљада страница. Иначе, доживљај поп и рок музике, као и опис стилова је потпуно субјективан. Али то је популарна култура па људи и не постављају питања на тему. Једноставно прихватају да хард рок = хард рок, да је хеви метал = хеви метал, да гитара оног звучи метално, а трећег џезерски, да онај пјевач има мистичан глас, итд. Све су то субјективне констатације, дакле причамо о истим стварима само се овдје користе други појмови, као ироничан звук, величанствен звук (не у смислу вриједности), сабласни тонови, весела алегорија...итд... Сама имена симфонија често носе „фигуративна имена“, како би се дочарало дјелимично о чему се у њима заправо ради. ---Славен Косановић- {разговор} 19:51, 2. фебруар 2007. (CET)
[уреди] Измене
Људи, а шта кажете да дате више гласова одједном уместо хиљаду узастопних измена? Није тешко кликнути на "уреди" на врху странице. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 12:28, 11. март 2007. (CET)
- Ja sam razmišljao da se ova stranica preuredi da bude kao stranica na meti gde se glasa o novim projektima, tj da se menjaju podstranice, a da se one ukljucuju u glavnu stranu. --BokicaK Got something to say? 12:46, 11. март 2007. (CET)
- То би решило проблем великог броја измена на једној страни, али би опет било доста измена. Ово јесте решење ако имамо велики број чланака за брисање. До сада то није био случај, па је овај садашњи систем функционисао како ваља. Међутим, све ми се више чини да ћемо стално имати велики број чланака за брисање, с обзиром на то да нам следи (незванично) пролећно спремање/чишћење. У том случају, мислим да је ок. Шта други мислу? :) --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 13:05, 11. март 2007. (CET)
- Уколико су те измене у великом броју начин да се решимо једног дела хаоса на нашој Википедији ја мислим да итекако вреди. Значи, није ми битно уопште колико ће измена бити на овој страници, битно ми је да се један део тих чланака обрише. Наравно треба избегавати веће дискусије и препирке директно на овој страници, а и неке чланке можемо одмах брисати, а не слати као предлог, са овим бисмо умањили број измена на овој страници. --СашаСтефановић • 13:41, 11. март 2007. (CET)
- То би решило проблем великог броја измена на једној страни, али би опет било доста измена. Ово јесте решење ако имамо велики број чланака за брисање. До сада то није био случај, па је овај садашњи систем функционисао како ваља. Међутим, све ми се више чини да ћемо стално имати велики број чланака за брисање, с обзиром на то да нам следи (незванично) пролећно спремање/чишћење. У том случају, мислим да је ок. Шта други мислу? :) --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 13:05, 11. март 2007. (CET)
- Проблем је што се често дешавају сукобљене измене, уколиок се мења све одједном. Јуче сам два пута пробао да одрадим све одједанпут и оба пута имао сукобљене измене. Када се мењајку поднаслови вероватноћа сукоба измена се умањује --Јован Вуковић (р) 16:11, 11. март 2007. (CET)
Кад би свако уређивао само једном, не би (толико) долазило до сукобљених измена. Уосталом, не морате "одмах сада одмах" забележити својњ гласове. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 23:50, 11. март 2007. (CET)

