Суђеница

Из пројекта Википедија

Код Срба у форми судница, суђеница, усуде, суђаје али и ориснице, код Хрвата rojenica, rođenica, suđenica; код Словенаца sujenica, sojenica; код Бугара а делом и код Срба у источној Србији ориснице; код Чеха sudička, rodička; код Лужичких Срба sudžička, wosudnica; код Руса роженица, рођеница, уделвница, наречница. Сам термин "наречница" долази од глагола наричем, опредељујем, док српски и бугарски израз "орисници" од грч. orizw наређујем, опредељујем" (Георг., 1993: 164).

Суђенице су божанске жене које новорођеном детету одређују судбину. Као и друга демонска бића која су најчешће хтонске природе, и за суђаје важи магијски број три. Дакле, три су суђаје и сходно магији тога броја, оне судбину детета одређују најчешће треће ноћи по рођењу детета. Забележено је у неким српским крајевима да то може бити и седме ноћи, али и десете ноћи по рођењу детета. Зна се да у кућу улазе кроз оџак, уосталом, као и неки други демони. Како се понашају при одређнивању судбине? Судбину детета предлаже прва суђеница која је и најстарија и веома ружна и зла - она жели дететову смрт; средња - или друга по реду, такође је зла, али она тражи да дете буде са телесним недостацима; трећа и најмлађа, уједно и најлепша и најплеменитија, предсказује детету дуг живот и срећу у браку. Обично се прихвати средње решење. Дакле, суђенице одређују не само колико ће времена дете живети, већ и каквом ће смрћу умрети. Када се очекивао долазак суђеница у кући је морало бити све уредно. Дете у чистим пеленама, око њега су постављени, унапред спремљени погача, вино, босиљак, као и златни или сребрни метални новац. Све то представља својеврсну жртву, дар који се чини суђеницама, а за узврат, као уздарје од њих се очекује: благост у прорицању судбине.

У бугарској народној представи ориснице се замишљају као три сестре, девојке или жене, у узрасту око 30-35 година, а најмлађа има око 20 година. Оне на себи имају беле хаљине. На трпези испод оџака, која је намењена орисницама најчешће се налазе мед и слаткиши, при чему, ове треће вечери мора да се обрати нарочита пажња да дете буде обучено, никако голо; њему се навуче очева кошуља, а врат и део испод мишица намажу се машћу и катраном; на огњишту, као и код Срба, треба да гори ватра. Верује се да мајка детета треба те ноћи да је будна, јер је она једино у стању да чује глас судбине орисница.

Тако су исто мислили и стари Руси о својим најглавнијим божанствима: Роду и Рожаницама. Једном речи, оно што суђаје досуде те ноћи остаје трајни аманет, Постоји изрека: "Тако му је суђено". Или, уколико у кући није све спремно за долазак суђеница, а посебно уколико нису сви укућани будни, тада ће судбина детета кренути лошим путем. Отуда код Вука пословица: "Није трећу ноћ, дочуван". Према другом веровању и наше се суђенице замишљају као младе и лепе жене, обучене у беле хаљине, па се због тога често упоређују са вилама.

Функција наших суђеница има паралелу у грчком миту о Мелеагру. Када се Мелеагар родио, грчке Мојре - суђаје, досудиле су да ће дете живети све дотле док не изгори угарак који је ту на огњишту горео. Мајка Мелеагрова, Алтеја, угасила је одмах угарак и склонила га. Но, како то већ бива у митовима: када се после много година посвађала са Мелеагром, она је бацила угарак на ватру, и када је овај сасвим догорео, умро је и Мелеагар. И код Грка вазда наступају три Мојре, негде су то и Ериније, посебно у Софокловој трагедији Едип на Колону. Код Срба постоји пропис да се, док је мало дете у кући, не сме давати ватра из куће, а посебно не у вечерњим сатима. Ваљда и та појединост стоји у магијској вези са грчким митом. Јер, дати ватру, жар - који митски стоји у вези са умрлим прецима куће који бораве крај огњишта, и у којем је, метафорички, запретена судбина дететова, значи да ће његова егзистенција зависити од других, а не више кућних заштитника. Алекса Васиљевић је у Сврљигу забележио следећи обичај: "Не ваља ништа давати из куће после сунчева захода ако у кући има мало дете, да не би плакало, и да му се какво зло не догоди. Ако се, пак, мора дати, н. и. ватра, онда укућанин очакне угљен на прагу, и изнесе те му да преко прага, да не може зло у кућу ући".