Хрвати

Из пројекта Википедија

Хрвати
Марко Марулић, Никола Шубић Зрински, Андрија Мохоровчић, Иван Мештровић
Укупна популација: oкo 5.7 милиона (2005. године)
Популација: Хрватска:
   4.028.300
Аустрија
 60.000
Аустралија
 140.000
Босна и Херцеговина
 575.600 (2005.)
Канада
 97.000 (2001.)
Немачка
 229.200
Мађарска
 20.000
Италија
 50.000
Нови Зеланд
 1.400
Србија
 70.000
Црна Гора
 6.811
Јужна Африка
 80.000
Шведска
 50.000
САД
 300.000
Велика Британија
40.000
Језик: Хрватски језик
Религија: Доминира католичка, али има и православаца и муслимана.
Етничка група: Индо-Европска
  Словени
     Јужни Словени

Хрвати, јужнословенски народ, који претежно живи у Хрватској, где чини око 90% становништва. Хрвати су такође један од три конститутивна народа Босне и Херцеговине. Хрвати су већином римокатоличке вероисповести, а говоре хрватским језиком, који је веома сличан српском и бошњачком језику. Хрвата укупно има око 5.367.000 (Од тога 4.367.000 на подручју бивше Југославије (по попису из 1991.) и око 1.000.000 у дијаспори). Од тога броја око 3.656.000 живело је 1991. у Хрватској, а 755.000 у Босни и Херцеговини.

Садржај

[уреди] Порекло Хрвата

Хрвати су се доселили на Балкан почетком VII века (пре 626. године), за владавине цара Ираклија из своје прадомовине зване Бела Хрватска која се налазила између Беле Србије и Франачке. Цар их је позвао да избаце Аваре из Далмације и да се у њој населе место њих. Од тада можемо са сигурношћу причати о њиховој историји.

Порекло назива Хрват није скроз разјашњено,али се сматра да је реч изведена од западнословенске речи hrbat - брдо,што би значило они који живе у брдима тј. брђани чиме су чинили супротност Пољацима тј. пољанима који су живели у пољу односно у равници.Ова теза добија на значају ако се има у виду да се Бела Хрватска налазила на простору данашње Пољске.

[уреди] Историјски допринос

Иако је први писани документ из почетка 12. века, једно хрватско име (кнез Бранимир) записано је већ 880. године.


Од јужнословенских народа становници данашње Далмације међу првима долазе у додир са Арапима и први прихватају Ислам.

[уреди] Број Хрвата у иностранству

Њихов број у иносртанству се може само проценити. Највеће емигрантске групе живе у западној Европи, првенствено у Немачкој, а затим у Швајцарској, Шведској и Великој Британији. Од других континената, Северна Америка има најбројнију хрватску имиграцију, и то у Сједињеним Америчким Државама (Охајо, Калифорнија) и Канади (Мисисага), као и у Аргентини, Чилеу, Перуу, Бразилу и Боливији.

И у Северној и у Јужној Америци бројност се процењује на око три милиона Хрвата. Постоје и важне хрватске мањине у Аустралији (Перт, Сиднеј) и Новом Зеланду, као и у Јужној Африци.

[уреди] Види још