Абсинт

Из пројекта Википедија

Абсинт је ликер који се производи од аниса, пелина и шећера, а садржи и до 72 процента алкохола.

Наводно га је први пут произвео др. Пијер Ординар (Pierre Ordinaire) 1792. године као лек против дизентерије и маларије, и назвао га Artemisia Absinthium. Напитак убрзо добиjа надимак La Fée Verte или зелена вила, због своје специфичне боје. Овај лек убрзо постаје омиљено пиће, поготово међу француским војницима у Северној Африци, који су у абсинт почели додавати анис да му поправе укус.

Апсинт почиње стицати све већу популарност и ускоро га прихватају уметници и припадници високог друштва. Највећу популарност доживљава у периоду од 1880. до 1914., а само 1910. попијено је више од 36 милиoна литара овог пића. Осим у Француској, конзумирање абсинта брзо се проширило и у Сједињеним државама, највише у Њу Орлеансу, граду с француским коренима. Америчке власти забрањују абсинт 1912. због велика броја алкохоличара, а 1920. започиње доба прохибиције, потпуне забране алкохола.

Следећи пример САД-а, ускоро и остале државе забрањују абсинт, а Француска уводи забрану 1915. Но пиће је било толико популарно да се и даље продавало. Произвођачи су се на разне начине довијали како прикрити чињеницу да продају абсинт. Неки су ишли чак толико далеко да су абсинт продавали као тоник за косу. Занимљиво је да абсинт никада није био забрањиван у Великој Британији, нити у Шпанији.

Француска, међутим, поново обнавља производњу тог славног контроверзног пића. Тако Францис Гај (Francois Guy), наследник познате дестилерије из Понтарлијера, поновно почиње производити абсинт, но његов ће напитак морати бити знатно блажи од својих ,,оригиналних" претходника. У литру пића количина тујонеа – неуротоксина који је главни кривац за халуцинације уживатеља абсинта - не сме бити већа од 10 мг.

увећај

Абсинт се пије на специфичан начин. У високу чашу улије се мало абсинта, а затим се на кашичицу у којој је шећер, лагано долива ледена вода, која мора полако капати у чашу с абсинтом. Свака кап претвара се у бљештавобелу пахуљицу у зеленом апсинту. Шећер служи за ублажавање горчине пелина, а сама метода припремања даје пићу додатну чар. New Орлеанс Олд Абсинтхе Хоусе била је позната по великој фонтани из које је стално капала хладна вода у чаше с абсинтом.

Многи уметници и познате личности обожавали су абсинт. Сликар Тулуз Лотрек (Toulouse-Lautrec) радио је посебан коктел, који је назвао un tremblement de terre (потрес), а који се састојао од абсинта и коњака. Уместо воде, абсинт се може мешати и с црним или белим вином, а неки га пију чистог. Оскар Вајлд (Oscar Wilde), један од уживалаца овог необичног пића, једном је написао: "Први ступањ опијања абсинтом није ништа посебно, у другом вам се почињу привиђати чудовишне и окрутне ствари, али ако издржите, на крају ћете доћи до завршног ступња и тада ћете видети ствари које желите видети - прекрасне, неописиве ствари".