Тврђава

Из пројекта Википедија

"Хисар" се преусмерава овде. За остале употребе, погледајте Хисар (вишезначна одредница).
Крак де Шеваље, једна од најпознатијих тврђава на свету
увећај
Крак де Шеваље, једна од најпознатијих тврђава на свету

Тврђава (Утврда,Хисар) је облик војне грађевине са сталном војном поставом, са превасходно одбрамбреним и заштитним задатком, коју карактерише систем кула и јаких бедема. Грађене су на тешко приступачним местима, тако да им се могло прићи само са једне стране, док су их са других чувале природне препреке попут стена или река. Раније је коришћен и израз „град“ (градина, градиште), али он у данашње време има потпуно другачије значење.

Садржај

[уреди] Војне Тврђаве

Војне тврђаве су грађене на караванским путевима, уским пролазима или мостовима. У њиховој унутрашњости су биле смештене само зграде неопходне за нормалан живот и рад војне посаде у утврђењу. У њима је била смештена само војна постава, као и нешто мало цивилног људства неопходног за рад поставе. (Видети Голубац)

[уреди] Властелинске Тврђаве

У властелинским тврђавама је живео и из њих је својом облашћу управљао велможа. Испред или око саме утврде се обично налазило село или трг, у зависности од велможине снаге. У самој утврди су поред зграда за војну поставу, биле и зграде неопходне за нормалан рад домаћинства и двор, или пак само јача кула (тзв. Донжон кула) у којој је боравио велможа. Поред јаче војне поставе у утврди су боравили велможа са породицом, дворски службеници (логотет, протовестијар, писар,...) и чланови домаћинства. (Видети Маглич)

[уреди] Градске Тврђаве

Градске тврђаве су својим системом кула и бедема обухватале велика насеља (односно насеља у којима је већи део кућа изграђен од камена). Обично су грађене око великих лука, на местима укрштања караванских путева или око великих тргова. Унутар градских бедема налазиле су се како стамбене зграде (куће и дворци), тако и судови, већнице, веће цркве (катедрале), магацини, крчме, итд. Чести су у приморју (Котор, Дубровник, Будва), где је скоро сваки град био утврђен, док су на копну код нас врло ретки (Смедерево, Београдска тврђава за време деспота Стефана), али их је било по Европи где су најчешће били тзв. слободни градови тј. градови-републике. (Видети Смедерево)

[уреди] Манастирске Тврђаве

У средишту манастирских тврђава се налазила црква са конаком. Њихова основна улога била је одбрана и заштита монаха, цркве и црквеног блага, од пљачкаша. (Видети Манасија)

[уреди] Утврђене Куле

Утврђене куле нису имале бедеме, већ се цео утврђени комплекс састојао од ојачане куле (Донжон Куле) уз коју су се налазиле зграде за домаћинство, а неретко и село. У таквој кули живео је велможа са породицом (Тодорова кула) или војна посада (Вршачка кула) због чега су оне имале статус утврде. Могле су се наћи и у близини насеља (Сењска кула) и у њих се становништво склањало пред пљачкашима. (Видети Кула Тодора од Сталаћа)

[уреди] Види још

Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:


 
Тврђава
Тврђава Голубац
Шанац Бедем око Тауера Бедем   Кула Ненадовића Кула   Зиндан Капија Капија
Врсте тврђава
Каструм - Каштел - Чардак - Паланка - Цитадела