Светозар Боројевић
Из пројекта Википедија
Светозар Боројевић од Бојне, (13. октобар. 1856, Уметићи – 23. мај 1920), Целовец; барон, фелдмаршал аустро-угарске војске.
Рођен је у Бојни (стара Војна Граница), у српској православној породици. По неким изворима сматрао је себе православним Хрватом, мада је могуће да је у питању историјски фалсификат. Завршио је Војну Академију у Винер Нојштаду (Wiener Neustadt, Бечко Ново Место), произведен за пешадијског потпоручника и ускоро завршио ратну школу (генерал-штабну академију) у Бечу и преведен у генералштабну струку. Командовао је основном јединицом у пешадији, као генералштабни официр био је на положајима, који су одговарали чину, а као генерал био је командант домобранске дивизије и домобранскоиг дистрикта (Домобранског окружног заповједништва) у Загребу. Пред I Светски Рат произведен је за фелдмаршал-лаjтнанта. У рату 1914—18. командовао је корпусом (6), а 12/9 1914 добио је команду над армијом (3 аустро-угарском) до маја 1915, када је примио армију на италијанском фронту (Isonzo -Армија), којом је командовао и 1918 приликом одступања аустроугарске војске од Пиаве к Исонзу (Соча).
После слома монархије живео у Целовцу (нем. Klagenfurt), где је и умро 1920 у великом сиромаштву и беди сломљеног духа и усамљен. Као аустријски генерал није био добродошао у новоформираној Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Међу аустријским војним редовима је кружила и прича да је извршио самоубиство утапљањем у Врбском језеру. Сахрањен у Бечу у гробу који је платио свргнути цар Карло VI.

