Мали
Из пројекта Википедија
Координате: 10°–25° СГ Ш, 12° ЗГД–4° ИГД
| Мото: One people, one goal , one faith | |
| Химна: Pour l'Afrique et pour toi | |
| Главни град | Бамако |
| Службени језик | француски, бамбара¹ |
| Председник: | Амаду Тумани Туре |
| Премијер: | Ousmane Issoufi Maïga |
| Независност: | Од Француске 22. септембра 1960. |
| Површина | |
| - Укупно | 1.240.278 km² (24.) |
| - Вода (%) | 1,6 |
| Становништво | |
| - 2005. | 13.518.000 (65) |
| - Густина | 10,9/km² |
| Валута | Франак ¹ (100 центи) |
| Временска зона | UTC (UTC+0) (UTC+1) лети |
| Интернет домен | .ml |
| Позивни број | +223 |
| ¹ (није службен, широко се користи) | |
Мали (фр. République du Mali) је пустињска држава у Африци без излаза на море, а главни град је Бамако. Незавсна је од 1960. године. Површина око 1.238.000 km², број становника око 13,5 милиона. Граничи се са Алжиром, Нигером, Мауританијом, Сенегалом, Буркином Фасо, Гвинејом и Обалом Слоноваче.
Садржај |
[уреди] Историја
Најстарији становници су семитска и берберска племена. Француска колонија од 1895, као Француски Судан, а касније Француска западна Африка. Учествовао је у неколико државних конфедерација. Мали је независна држава од 1960. У њој се 1968. догодио државни удар, преседник - диктатор постаје Муса Траоре, који је владао све док није збачен 1991.
[уреди] Влада
По уставу Малија из 1992, председник се бира на 5 година. Председник је шеф државе и врховни командант оружаних снага. Такође именује председника владе. Устав дефинише Мали као вишепартијску демократију.
[уреди] Административна подела
Осам округа и један дистрикт (главни град Бамако).
[уреди] Географија
Налази се у западном делу северне Африке. Рељеф претжно чине побрђа и пустињски део. Највиши врх је Мандиги са 1.150 метара. Клима је тропска на југу, те степска и пустињска ка северу. 65% државе је пустиња. Колебања температуре су од 21-33°C. Биљни свет степе и саване. Једине важне реке су Нигер и Сенегал.
[уреди] Привреда
Слабо је развијена, а слабе су и природне могућности. Од 1981-1985 постојао је петогодишњи план за образовање државних добара, како пољопривреде тако и индустрије. Данас, највећи удео има пољопривреда са 40%. Пољопривреду чине културе: памук, дуван, шећерна трска, кукуруз, ананас, банане. Развија се у долинама река. Руде: манган, злато, боксит, гвоздена руда, фосфати. Индустрија: текстилна, индустрија намештаја, прехрамбена, машине..
[уреди] Становништво
Има око 13,5 милиона становника, око 9 стан./km². Главни део чине судански народи. Неки од њих живе номадским начином живота.
| Северна | Алжир · Египат · Либија · Мароко · Судан · Тунис · Западна Сахара | |
| Западна | Бенин · Буркина Фасо · Зеленортска острва · Обала Слоноваче · Гамбија · Гана · Гвинеја · Гвинеја Бисао · Либерија · Мали · Мауританија · Нигер · Нигерија · Сенегал · Сијера Леоне · Того | |
| Централна | Ангола · Камерун · Централноафричка Република · Чад · Демократска Република Конго · Екваторијална Гвинеја · Габон · Република Конго · Сао Томе и Принципе | |
| Источна | Бурунди · Комори · Џибути · Еритреја · Етиопија · Кенија · Мадагаскар · Малави · Маурицијус · Мозамбик · Руанда · Сејшели · Сомалија · Танзанија · Уганда · Замбија · Зимбабве | |
| Јужна | Боцвана · Лесото · Намибија · Јужноафричка Република · Свазиленд | |
|
|
||
|
Зависне територије |
||


