Ткиво
Из пројекта Википедија
Ткиво представљају скуп ћелија које су једнаке по морфолошким (grč. morpha = облик) и физиолошким особинама и имају заједничко порекло и функciju.
Сва ткива се састоје од:
- ћелија и
- међућелијске супстанце.
Садржај |
[уреди] Врсте животињских ткива
Ткива се, према грађи и функцији коју обављају, деле на:
[уреди] Врсте биљних ткива
[уреди] (незавршено, радови у току)
У клицама биљака се формирају две основне различите групе ткива: прва, ћелије на врховима изданака и корена, одговорна за раст, чијом деобом настају ћелије свих осталих ткива - творна или меристемска ткива, и друга, коју изграђују диференциране ћелије (које су стекле свој коначан облик и величину, као и улогу) које имају посебну функцију и привремено су или трајно изгубиле способност деобе - трајна ткива.
[уреди] Творна ткива
Према пореклу, творна ткива могу бити примарна и секундарна.
Примарна творна ткива су она чије су ћелије настале директном деобом ембрионалних ћелија.
Секундарна творна ткива граде ћелије које су способност да се деле стекле накнадно (секундарно).
Према положају у биљци, творна ткива могу бити вршна или апикална, бочна или латерална, уметнута или интеркаларна и творна ткива рана или трауматична.
Вршна творна ткива се налазе на врховима (крајевима) изданака и коренова и деобом ћелија дају "материјал" за раст тела у дужину.
Бочна творна ткива се налазе у зони паралелној са страном - боком стабла или корена. У бочна ткива спадају камбијум и фелоген. Активношћу камбијума стабло и корен се дебљају (крећу се у ширину).
Уметнуто творно ткиво се налази "уметнуто" између трајних ткива.
Творна ткива рана настају на повређеним местима биљака. Она стварају творевину, масу ћелија звану калус, којом се рана затвара и тиме спречава сушење и продор микроорганизама. Калус може да образује било која жива ћелија.

