Контрола
Из пројекта Википедија
Фаза процеса управљања у којој менаџери врше проверу остваривања управљачких одлука, ефикасности, организовања и лидерства, и где уколико је ти потребно предузимају корективне акције на отклањању поремећаја.
Контролни систем би требало:
- да разјасни менаџерска очекивања и оцени запослене
- да појача везу између резултата и награда
- да утиче на запослене у организацији да што боље раде свој посао
Разлози неопходности контроле:
- Избегавање поремећаја, проблема и девијација у пословању
- Она омогућава лакше суочавање са неизвешношћу и променама
- Ради ефикасног функционисања и рационалнијег понашања у организацији
- Да би се лакше уочиле и кориговале грешке, и то како у садашњости, тако и у будућности, при чему се тежи да се оне предупреде
- Помаже у идентификовању шанси које се могу искористити и опасности којих се треба чувати или које треба избегавати
- Даје информације и идеје за предузимање корективних акција
- Даје подстицај за бољ рад менаџера и запослених, јер повезује награду са резултатима...
Кораци контроле:
- Утврђивање стандарда и метода за мерење резултата
- Мерење резултата и перформанси организације
- Поређење остварених са утврђеним стандардима
- Предузимање корективних мера
Стандарди у контроли:
- Квантитативни - нпр. физички које се користе за контролу материјалних инпута
- КВАЛИТАТИВНИ- који понекад моги бити неопипљиви
- ФИНАНСИЈСКИ - могу бити исказани као трошкови, приходи или добит
- ВРЕМЕНСКИ - где се дају јасно дефинисани рокови за обављање одређених активности
СВРХА СТАНДАРДА
Омогућавају запосленима да схвате шта се од њих очекује и како ће се њихов рад оцењивати. Дају основу за откривање тешкоћа на послу повезаних са личном ограничењима чланова организације. Помажу смањивању могућих негативних ефеката услед неусклађености циљева између организације и њених чланова.
КРИТЕРИЈУМИ КВАЛИТЕТА КОНТРОЛНОГ СИСТЕМА
Тачност Правовременост Економичност Флексибилност Разумљивост Разумни критеријуми Контрола стратегијских тачака Истицање изузетка Вишеструки стандарди Корективна акција
ВРСТЕ КОНТРОЛЕ: Са аспекта разликовања отворених и затворених система: Управљачка контрола – односи се на контролу целе организације; ослања се на људе и стога је веома сложена Техничка контрола – односи се на контролу машина (једноставнија) и уређаја који су по природи затвореног типа
У односу на људски фактор:
Кибернетска – односи се на саморегулисани контролни систем који једном кад се покрене аутоматски се контролише Некибернетска – подразумева активно укључивање људског фактора као саставног дела контролног процеса
Према нивоима менаџера:
Стратегијска – води рачуна о интересима целине организације и има дугорочну оријентацију Тактичка – везана за средње линије менаџера; везана за одређивање рентабилности појединих производа, организационих делова, сегмената тржиште или потрошача Оперативна – везана за менаџере прве линије; односи се на праћење свакодневних активности
Према временском аспекту:
Корективна – менаџери реагују тек након појаве девијације Превентивна – антиципативна контрола; користи се пре предузимања акције са циљем да се обезбеде ресурси и да људи буду спремни да се ефикасно користе
Са аспекта стила:
Тржишна – заснива се на коришћењу тржишних стандарда Бирократизована – заснива се на ауторитету менаџера и низу регулативних ставова Контрола путем клана – заснована на настојању чланова организације да припадају одређеним групама
ИНТЕРНА – ради се о самоконтроли; везана за ниво појединаца, где свако осећа потребу да ствари ради што боље и на прави начин
ЕКСТЕРНА – по својој природи експлицитна; њу чини менаџерски контролни системи и везана је за хијерархијску структуру организације

