Калцијум
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол, атомски број | Калцијум, Ca, 20 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | земљаних алкалних метала | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| група, периода | IIA, 4, | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 1550 kg/m3, 1,75 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Боја | сребрнобела |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 40,078 u | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 180 (194) pm | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 174 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [Ar]4s2 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 8, 2 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони број | 2 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | јако базни | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | регуларна просторно центрирана |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | чврсто | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 1115 K (842 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 1757 K (1484 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 26,20×10-3 m³/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 153,6 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 8,54 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | 254 Pa (1112 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | 3810 m/s (293,15 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 1,00 (Паулинг) 1,04 (Алред) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 632 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | 29,8×106 S/m | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 201 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 589,8 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| II енергија јонизације | 1145,4 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| III енергија јонизације | 4912,4 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| IV енергија јонизације | 6491 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Калцијум (Ca, латински calcium) је метал IIA групе. Електронска конфигурација му је: 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 , гради 2+ јон. Поседује 6 стабилних изотопа. То су 40Ca, 42Ca, 43Ca, 44Ca, 46Ca и 48Ca.
Садржај |
[уреди] Особине
Калцијум је сребрнобео, мекан и лак метал. Једињења калцијума се јављају и у води, и проузрокују њену тврдоћу. Калцијумови сулфати и хлориди чине сталну тврдоћу воде која се кувањем не може отклонити. Тврда вода је непогодна за коришћење(за кување, прање и индустрију).
[уреди] Заступљеност
Калцијум је најраспрострањенији земноалкални метал, а и један од најраспрострањенијих елемeната у природи. Заступљен је у земљиној кори у количини од 3,54%. Калцијумкарбонат је главни састојак седиментних стена. Као кречњак чини многе планинске масиве. Веома је распрострањен и калцијум сулфат у виду анхидрита и гипса.
Најбитнији минерали калцијума су: калцит, аргонит, мермет, креда, гипс, доломит, кречњак, калцијумфлуорит ...
[уреди] Једињења
Загревањем уз присуство ваздуха гради оксид (CaO) и нитрид (Ca3N2). Реагује са хладном водом градећи хидроксид уз ослобађање кисеоника. Сем ових једињења битна су и калцијумпероксид и многе соли.
[уреди] Добијање и употреба
Калцијум се добија електролизом безводног раствора калцијум хлорида. Употребљава се за легирање олова, алуминијума, за дезоксидацију бакра и неких легура.
биолошки значај Кости човека и животиња садрже калцијум у виду фосфата и карбоната. Недостатак калцијума у костима изазива болест рахитис. Јон калцијума налази се и у крви и убрзава згрушавање крви у додиру са ваздухом. Код биљака улази у неке облике ћелијских зидова. Оне складиште калцијум у стабиљци и лишћу. Недостатак калцијума код биљака проузрокује слаб развој корена и лишћа.
Калцијум је заступљен у човековом организму између 1,4 и 1,66 % што претставља преко 1 килограм. Калцијум има велику улогу у људском организму:
активатор ензима провођење биоелектричних импулса удео у згрушавању крви удео у грчењу мишића удео у производњи хормона Ниво калцијума у крви зависи од:
количине калцијума која се уноси исхраном количине калцијума у намирницама степене избацивања калцијума са мокраћом Калцијуум је такође неопходан састојак у ћелијама биљака.
Катјони Ca2+ спадају у IV групу катјона.

