Време
Из пројекта Википедија
- Ово је чланак о физичкој величини. За друга значења погледајте Време (вишезначна одредница).
Време је истовремено једна од основних физичких величина и један од основних појмова природе повезан са простором и материјом. Постоје два основна начина схватања времена. Један је класичан, реалистичан, и потиче од Исака Њутна. По њему је време део фундаменталне структуре универзума, димензија у којој се догађаји дешавају у низу. Дакле, време је појава која се може мерити. По другом схватању је време фундаментална мисаона структура (као што су простор и број) у којој се догађаји нижу и где можемо мерити догађаје и размаке између њих. Овакво схватање су поставили Лајбниц и Кант.
Садржај |
[уреди] Дефиниције
Иако је свима интуитивно јасан појам времена постоје разне дефиниције које наглашавају поједине стране феномена времена:
- То је бесконачан и непрекидан ток постојања и догађаја у прошлости, садашњости и будућности, посматрано као целина.
- То је ванпросторни линеарни континуум у коме се дешавају догађаји у очигледно неповратном низу.
- То је систем опажања догађаја, димензија која омогућује да разликујемо два догађаја која су се десила у истој тачки простора, мерењем интервала између догађаја.
[уреди] Мерење времена
[уреди] Стандарди
Време је једна од седам основна физичких величина СИ система, а секунда је једна од седам основних јединица. Веће јединице времена, као што су минут, сат и дан јесу уобичајене мада не спадају у СИ систем. Ипак, оне су прихваћене као придружене СИ систему. Прво је секунда дефинисана као 1/86.400 просечног соларног дана, али је касније прихваћена неупоредиво прецизнија дефиниција која је везана за атомску физику:
- Секунд је трајање од 9.192.631.770 периода зрачења које одговара прелазу између два хиперфина нивоа основног стања атома цезијума 133.
Време је јединица за коју се не користи децимални систем реда величина за веће умношке као што су килосекунд или мегасекунд, док се користи за мање јединице као што су милисекунда или микросекунда.
[уреди] Светско време
Обзиром да постоји потреба да се у целом свету, на целој кугли земаљској кугли, време може мерити и изражавати на једниствен начин, то је цела земаљска кугла подељена на 24 часовне зоне. Једна од њих, Гриничка је проглашена за референтну, нулту, и у односу на њу се све остале мере. За научне и друге потребе постоје постоје прецизни атомски часовници који дају референтно време и у односу на које се остали часовници намештају.

