Краљица Драга

Из пројекта Википедија

Драга Машин-Обреновић

Краљица Драга Машин-Обреновић
рођена: 23. септембар, 1861
Горњи Милановац
преминула: 30. мај, 1903
Београд

Садржај

[уреди] Младост Драге Луњевице

Краљица Драга је рођена 23. септембра 1867. године у Горњем Милановцу у богатој породици Луњевица. Драгин отац, Пантелије Луњевица је био окружни начелник Горњег Милановаца, а мајка Анђелија домаћица.


Поред Драге, Анђелија и Панта су у браку имали још синове Никодија и Николу и ћерке Христину, Војку и Ану. У својој деветој години,Драга је послата на школовање у Београд. Основу школу је завршила у Београду, затим и "Церманкин завод", односно "Женски завод". Ту је научила више страних језика, међу којима руски, француски и немаћки. За време боравка у Београду, Драга се почела бавити писањем романа и приповедака, превођењем књига за новац. И поред тога што је отац водио доста рачуна о њој, она је почела као врло млада девојка да зарађује за живот. Чак је објавила и неколико занимљивих прича за иностране часописе. Била је заљубљена у књигу, а нарочито је волела да чита Стендала.

У Бееограду се први пут заљубила у студента Богдана Поповића, касније професора и теоретичара књижевности, који је од Драге био старији три године. Често су се састајали у клубу књижевника, где је Драга често навраћала.

Међутим, жеље Драгиних родитеља одвешће је потпуно далеко од Поповића.


[уреди] Прва Драгина удаја

Још док је становала у предграђу Земуна за време свог боравка у Београду, догодила јој се тешка несрећа. Једном се враћала по поледици, оклизнула се и незгодно пала. Касније је установила да не може да рађа. Ову своју тајну је дуго брижљиво скривала, надајући се да ће се пронаћи лек за то. Једино је то рекла Краљици Наталији Обреновић за време свог боравка у Бијарицу, а ова је то искористила да у писмима саветује свог сина да нипошто не сме да узме жену која је нероткиња.

Драга Машин у млађим данима
увећај
Драга Машин у млађим данима
Чим је напунила шеснаесту годину, родитељи су почели да је спремају за удају.

Рударски инжењер Светозар Машин је био добар познаник њеног оца, а уз то имао је и богато порекло. Његов отац је био угледни лекар и служио је на двору код кнеза Михаила и краља Милана Обреновића. Драгин девер, а Светозаров брат, Александар Машин ће касније бити један од водећих завереника у њеној ликвидацији, а једно време биће и начелник Српског генералштаба. Драга Машин је рекла Богдану Поповићу да ће се због родитљеске присиле удати за Светозара, али да ту нема љубави, већ само користи. Тако су се растали у Београду.

Светозар Машин је био петнаест година старији од Драге. Венчали су се августа 1883. године у Саборној Цркви у Београду. Често је одлазила на двору Краља Милана Обреновића, који је био одличан пријатељ Светозара Машина. У браку са Светозаром Машином живела је три године, а затим је постала удовица. Драга је наследила његову пензију и име. Александар Машин се толико противио овоме, да је касније оптужио лично Драгу да је убила његовог брата. За време док је била удовица, Драга је наставила да пише романе и приповетке. Превела је роман "Мачије око". Становала је у Светозаревом државном станy у Смедереву, све док није била приморана да се исели. Драга се враћа у Београд и стара се о својим сестрама и браћи. За време свог боравка у Београду, умрли су јој оба родитеља и Драга је морала да се сада стара и о себи и о својим најближима. У Београду је била уредница у часопису "Домаћица", и члан српског новинарског друштва.

Због тешког материјалног стања, Драга Машин је покушала да се уда за једног француског инжењера, али безуспешно.

[уреди] На служби код Наталије Обреновић

Драга Машин као удовица
увећај
Драга Машин као удовица
По разводу краља Миланаса краљицом Наталијом Обреновић 1888. године, краљица је купила дворац звани "Сашино" у Бијарицу, по имену њеног јединог сина Александра Обреновића.

Краљица Наталија је на пут позвала и удовицу Драгу Машин, да јој буде пратња и дворска госпођица. Путовале су заједно возом у Русију, у посету царској породици Романов и најзад стигле у бањско лечилиште, на Атлантику. У Бијарицу је Драга одлазила са Наталијом на свечаности, на пријеме и старала се за њену гардеробу, шминку и козметику. Млади краљ Александар је стигао у марту 1895 године у Бијариц. За то време, Драга се старала о уређењу и одржавању купалишне плаже у Бијарицу. Љубав Драге и Александра се родила баш на том месту, када је по наводима хроничара, Драга спасила будућег краља да се не удави.

У Бијарицу су почели да се дописују, да се виђају и излазе заједно. Краљица Наталија се томе није противила јер је желела свог сина да спреми за могућу женидбу са неком принцезом високог ранга. Међутим, између њих се родила истинска љубав, много јача него што су то Наталија и Милан мислили. Александар је замолио Наталију да га остави самог са Драгом и да се врати у Београд. Краљица Наталија је отпутовала. У почетку нико није имао против ове љубави, мислећи да је то само пролазна авантура. Краљ је наговарао Драгу да напусти службу код његове мајке и да ће се он новчано старати о њој и њеној фамилији. Драга Машин је остала у служби краљице Наталије све до 1897. године када се вратила у Београд.

[уреди] Венчање Краља Александра и Краљице Драге

У време док је Краљ Милан још увек имао утицаја у земљи, нова Влада је оформљена и као председник Владе се појавио др Владан Ђорђевић. Прво питање које је Ђорђевић поставио министрима било је проналажење достојне жене младоме Краљу. Краљ Милан је предложио да то буде немачка принцеза Шамбург Липе, ћерка његовог великог пријатеља. У Београду се већ тада знало за љубав Александра и Драге. Драга Машин је често позивана на сваки важан пријем. Сви су тада хвалили њену тактичност, отменост, лепоту, памет и суздржаност. Краљ Милан је предао прeсто своме сину Александру и једно време остао у Србији.

Читаву Србију је узбунила вест коју је саопштио краљ Александар 8. јула 1900. да је испросио руку Драге Луњевице-Машин, унуке славног Николе Луњевице, борца у ратовима за ослобођење Србије. Патријархални Београд тада није био спреман да прихвати за нову краљицу жену која је дванаест година старија од краља, уз то и удовица. Нарочито су се овоме оштро супроставили министар полиције Ђорђе Генчић, који је одмах из полицијских архива извадио дванаест докумената о Драгиним наводним љубавницима, а из далеке Русије се јавила краљица Наталија Обреновић, оштро говорећи против Драге да је била блудница и да је нероткиња.

Венчана фотографија Краља Александра и Краљице Драге Обреновић
увећај
Венчана фотографија Краља Александра и Краљице Драге Обреновић
Нарочито се женидби супроставио краљ Милан који је у знак протеста напустио Србију и отпутовао за Букурешт, па за Беч, где је наредне године и умро. Краљ се потпуно окренуо против оца. Чак је помиловао и радикале који су лежали на робији због Ивањданског атентата на краља Милана.

Краљ је заказао свадбу са Драгом Машин за 23. јул 1900. Позивао је све добронамерне грађана да виде за краљицу праву Српкињу, и да је почео курс политике да се Срби жене Српкињама, а не више иностраним принцезама. Влада је због ове краљеве одлуке поднела оставке, а министар иностраних послова Андра Ђорђевић је отишао код београдског митрополита да га моли да не да благослов младом краљу. За то време Драга Машин је била предмет чаршијских оговарања. Сви су дискутовали о њој. Млади Краљ је отишао код београдског митрополита да моли благослов јер се жени правом Српкињом, на шта га је митрополит одбио. Краљ је запретио адбикацијом и одласком са Драгом у Бијариц и препуштању земље без краља. Митрополит је пристао и све је договорено за венчање краљевског пара у Београду. Још радоснија вест је прострујала Србијом кад се сазнало да ће кум на венчању бити нико други до руски Цар Николај II Романов.

23. јула 1900. био је празник у целом Београду. Још од ранoг јутра, пред кућом Драге Машин појавили су се хиљаде грађана, који су носили њене слике и клицали јој. Та поворка је кренула према Саборној Цркви где се требао обавити чин венчања. Свештеници су од раног јутра износили иконе, кандила и свеће. Краљ Александар се појавио тог јутра на венчању у војној униформи, cа еполетама и одликовањима, а Драга Машин у венчаници од беле чипке са брилијантском дијадемом на глави. У цркви су чин венчања обавила два митрополита, епископи и двадесет шест архимандрита. Почасну пратњу су чинили официри српске војске, међу њима и Драгутин Димитријевић- Апис, са чином капетана. После обављеног венчања, по излазу из цркве народ је повикао: Живео Краљ! Живела Краљица Драга! Краљ је одржао свечани говор где је рекао да се од данас прекидају блиске везе које је бивши краљ Милан чинио са Аустијом и да се Србија окреће миру и благостању. Из иностранства су почели да стижу лоши гласови. Краљица Наталија се јавно у писму одрекла свога сина и зажалила је што га је родила, а Краљ Милан се јавио из Беча и поручио да његова нога више неће крочити у срамотну Србију којом влада његов син и жена која је десет година старија од њега. Увече, после венчања, оджана је свечаност у Двору и направљен је почасни бал, а једно коло које је тада одиграно, по жељи Краља названо је "Коло Краљице Драге".

[уреди] Краљица Драга Обреновић

увећај

Није прошло ни годину дана од венчања краљевског пара, а већ 8. маја 1901. Краљ Александар је саопштио да се Краљица налази у благословеном стању и да ће Србија да добије потомка Обреновића. Пре самог објављивања, Драга се налазила у краљевски летњиковац у Смедереву када је стигао др Коле из Париза и саопштио јој да је у благословеном стању. Као прву меру за ову радосну вест, Краљ Александар је помиловао све политичке затворенике-нарочито радикале и оне који су се противили његовој женидби. Тако су тада на слободу пуштени Никола Пашић, Ђорђе Генчић и многи други. Краљ је у част краљичине трудноће приредио бесплатни бал где су се сакупили 800 гостију. Краљица Драга се појавила у свечаној ампир хаљини. Драга је поздравила све присутне и добронамерне људе који су дошли и рекла је да се ради одржавања трудноће налази у краљевском летњиковцу у Смедереву, да мало једе, да се мало креће и да по цео дан чита и пише. Драга је баш тада започела да пише своје аутобиографско дело "Ја Драга", коју су после њене смрти однели завереници са собом. Кум Николај Романов је у знак добрих вести из Србије купио и послао за Србију златну колевку за будућег наследника-цу. У читавој радости због трудноће Драге, краљ је добио вест да је његов отац умро у Бечу. Краљицу Драгу је погодило то што је желео да буде сахрањен изван Србије, јер је био љут на њу и краља. Краљ Александар је послао своје изасланике на сахрану, а у помен свога оца одржао је молевствије за покој душе у Саборној Цркви у Београду, где се у црнини појавила и Драга. Међутим, све ове лепе снове о наследнику је распршио угледни руски лекар Сњегирев, кога је заједно са професором Губарeвом, по наговору краљица Наталије послао у Србију Николај Романов да потврди налазе доктора Колеа. Конзилијум је дошао у мају 1901. у Смедеревo и прегледао Драгу. Налаз је био да трудноће нема, нити је икада и било. Оваква вест је запрепастила Краља Александра. Тражио је пиштољ од ађутанта да убије гинекологе јер су они прекинули трудноћу. Уопште им није веровао. Као знак пажње према својој жени, он је издао заповест да се 4. коњички пук Краља Милана од 23. маја зове "Коњички пук Краљице Драге." Краљ се морао помирити са одлуком да трудноће није било и заједно са Драгом се вратио у Београд. Отада је личност Краљице Драге била срозана у народу. Краљица Драга се са Александром настанила у Старом Краљевском Двору, где је једну собу уредила по своме укусу. Наручила је мноштво ствари из француске и Швајцарске. Имала је своју пратњу, спремачицу, кројачицу и дизајнерку. Често је одлазила на свечане балове и пријеме. Одлазила је у клуб књижевника, чији је била некадашњи члан, стипендирала младе књижевнике, помагала дечијем сиротишту и увела је велику штедњу на двору. Уз то, веома је ценила Бранислава Нушића и поставила га за управника Народног позоришта, а Јовану Скерлићу је плаћала студирање у Женеви. Поред тога, краљица Драга је финансирала Змајев Невен и споменик Војиславу Илићу.

Фотографија Краљице Драге из 1902. године
увећај
Фотографија Краљице Драге из 1902. године
У то врме, краљ је био заузет политичким проблемима у земљи. Стално је доносио Уставе, да би их преко ноћи обарао. Мењао је владе према свом нахођењу.

Поред официрске завере, која се тада јавила у главама младих официра због срозавања земље минулим догађајима, први отворени протест против Краља Александра и Краљице Драге догодио се 23. марта 1902. када су на улице изашли социјалисти предвођени Димитријем Туцовићем и Љубомиром Јовановићем јер им је влада Цинцар-Марковића забранила марксистички скуп. Маса је кренула према Теразијама, у намери да се домогне Краљевског двора. Ту је дошло до сукоба са жандармеријом где су два протестанта страдала. Краљица Драга почиње све випше да буде незадовољна. Предлаже да се она повуче из краљевог живота и да се он ожени женом која може да му роди наследника. Краљ је одвраћа од таквих предлога и тражи да остане с њим. Заједно су прославили нову, 1903. годину у Двору, и ушли у нову годину, последњу у њиховим животима. Овакву ситуацију користи завереничка организација да још више убрза извођење атентата. Повод за завршетак одлагања јесте било убиство једног српског жандарма од стране Николе Луњевице у Смедереву, када се налазио у пијаном стању. Организацији се прикључлује и пуковник Александар Машин. Прави се план ликвидације, а официри почињу полако да се окрећу на завереничку страну.

[уреди] Убиство Краља Александра и Краљице Драге Обреновић

Као дан за почетак акције одређена је ноћ између 29-ог и 30-ог маја 1903. јер се тада у Двору налазила завереничка група на дужностима. Од стражарног официра на капији, па до чувара на задњем улазу Двора. Те вечери, краљ и краљица су се враћали са вечере кочијама. Драга је последњи пут у животу поздравила своју браћу и сестре. Краљевски пар је отишао на ноћни починак. Акција је почела тачно десет минута после поноћи. Захваљујући завереницима у Двору, официри су полетели у собу краља Александра и краљице Драге. У брачној постељи није било никог. На тоалетном сточићу су пронашли Драгин омиљени роман "La trahison", окренут на 80. страни. Али, краљевског пара није било нигде. Официри су претражили целу собу, отварали ормане и превртали ствари.

Пре самог чина проналажења скривеног краљевског пара, официри су заробили Драгину браћу, потпоручнике Николу и Никодија Луњевицу и одвели их у месну команду града, где их је по наређењу пуковника Машина, извео у једно двориште потпоручник Воја Танкосић и стрељао. Драгине сестре Ана, Војка и Христина су отпремљене на железничку станицу и послате за Минхен.

Краљ Александар и Краљица Драга на разгледници у Србији 1903. године
увећај
Краљ Александар и Краљица Драга на разгледници у Србији 1903. године
После већих натезања, завереници су довели краљевог ађутанта Лазу Петровића да открије где су се краљ и краљица сакрили. Тада су се у краљевској соби налазили поред Петровића и поручник Ђорђе Ристић, потпоручник Велимир Вемић и капетан Илија Радивојевић.

Потпоручник Вемић је пронашао зарез на једним вратима и узвукнуо : "Секиру!" "Ево врата!"

Коначно су се појавили иза скривених врата краљ и краљица у белим пиџамама, видно уплашени и припијени једнo уз друго. Нишлија, капетан Михаило Ристић био је тај који је усмртио краља, па краљицу, која се на први пуцањ бацила, да својим телом заштити краља. Потом су и остали завереници пуцали, празнили револвере и сабљама боли убијена тела. Онда су их бацили кроз прозор у двориште, одакле су их одвукли у оближњу приземну собу, где су припремљени за сахрану, која је обављена идуће ноћи, у Марковој цркви.

У тренутку кад се овај атентат десио било је тачно 3.50 минута изјутра. Беживотна тела краља и краљице су стављена у лимене ковчеге и под највећом тајношћу превезена кочијама ка старом београдском гробљу. Кочије су стигле иза поноћи у цркви Светог Марка, опкољена војницима Чину сахрањивања су присуствовала двојица завереника. Ковчези су спуштени, један поред другог, у гробницу краљеве бабе Анке Обреновић, која је заједно са кнезом Михаилом погинула у Кошутњаку 29. маја 1868.

Након немачког заузећа Београда, у октобру 1915. Макензенови војници су подигли споменик над њиховом гробницом, обележи ли га, али је он после рата био уклоњен.

[уреди] Литература

  • Драгиша Васић, Деветсто трећа, Београд, 1920.
  • Драгана Букумировић, Драга Машин, Београд, 2000.
  • Љубиша Јоцић, Драга Машин, Нови Сад 1961.
Други језици