Власи (Србија)
Из пројекта Википедија
Власи - традиционалан српски назив за Румуне у источној Србији, који живе на подручју између Мораве, Тимока и Дунава на територији четири округа: Борски, Браничевски, Зајечарски и Поморавски. У мањем броју насељавају и Подунавски, Нишки и Расински. У погледу конфесије, Власи припадају православној вероисповести, али су се у њиховом верском и обредном животу до данас задржали у знатној свежини многи прехришћански, индоевропски и палеобалканси елементи.
Власи нису компактни у етничком смислу, већ се деле на више група, међу којима су три основне: Царани, на истоку, око Кладова, Неготина и Зајечара, Унгурјани на западу у Хомољу, Звижду, Стигу, Браничеву, Млаву, Ресави и околини Ћуприје, и Мунћaни у средини, насељавају сливове Поречке и Црне Реке. Засебну групу Влаха чине Буфани у Мајданпеку. Власи говоре архаичним наречјима румунског језика, и то Унгурјани банатским а Царани олтенским дијалектом, док је подручје Мунћана, у лингвистичком смислу, лимитрофни говорни ареал.
Према подацима са пописа становништва из 2002. године, у Србији живи 40.054 Влаха. У Бугарској такође живи око 10.500 етничких Влаха, који су сродни Власима у Србији, тачније речено Царанима.
Према незваничним подацима стваран број Влаха износи око 250.000. Власи су предстаљени преко Националног савета влашке националне мањине .
[уреди] Спољашње везе
Студије из влашке религије, митологије и магије
- Влашка митолошка песма о пореклу зла
- Елементи титаномахије у влашким митолошким песмама
- Култ мртвих као основа за одређење религије Влаха
- Небеска тела и обред "мартурија" у култу мртвих код Влаха
- Рајска свећа у култу мртвих код Влаха
- Магијска статистика и алиби - два аспекта дуговечности магије код Влаха
Изворна влашка музика, теренски снимци

