Итријум
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол,атомски број | Итријум, Y, 39 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | прелазних метала | ||||||||||||||||||||||||||||||
| група, периода | IIIB, 5 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 4472 kg/m3, без података | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Боја | сребрносива |
||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 88,90585 u | ||||||||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 180 (212) pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 162 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [Kr]4d15s2 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 18, 9, 2 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони број | 3 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | слабо базни | ||||||||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | хексагонална | ||||||||||||||||||||||||||||||
| физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | чврсто | ||||||||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 1799 K (1526 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 3609 K (3336 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 19,88×10-3 m³/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 363 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 11,4 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | 5,31 Pa (1799 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | 3300 m/s (293,15 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 1,22 (Паулинг) 1,11 (Алред)</ |
||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 300 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | 1,66×106 S/m | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 17,2 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 600 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| II енергија јонизације | 1180 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| III енергија јонизације | 1980 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| IV енергија јонизације | 5847 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| V енергија јонизације | 7430 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| VI енергија јонизације | 8970 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| VII енергија јонизације | 11190 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| VIII енергија јонизације | 12450 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| IX енергија јонизације | 14110 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| X енергија јонизације | 18400 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
| тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона |
|||||||||||||||||||||||||||||||
Итријум (Y, латински ytrium) - је метал IIIB групе
Има 32 изотопа чије се атомске масе налазе између 80-99. Постојан је само један - изотоп 89, који представља 100% природног састава тог елемента.
Заступљен је у земљиној кори у количини од 30 ppm (енг. . parts per million) у облику минерала ксенотимита.
Откривен је 1794 године од стране J. Gadolina у Финској.
То је један од четри елемената који су добили имена по Шведским градовима.
Гради хидриде, оксиде, флуориде и хидроксиде. Хидриди итријума се користе као врло јака редукциона сретства.
Биолошки значај - претпоставља се да изазива рак.
У чистом облику итријум је сребрносив метал. На његовој површини се ствара постојан слој оксида, као и код алуминијума. Његове хемијске особине подсећају на магнезијум. Лако се пали али не сам од себе. Са водом реагује веома споро градећи хидроксид. У чистом облику се користи као један од елемената у производњи телевизијских екрана. Лампе од легуре итријума са Волфрамом се користе у рендгенографији.


