Алберт Абрахам Мајклсон
Из пројекта Википедија
Алберт Абрахам Мајклсон (19. децембар 1852.-9. мај 1931.) је био амерички физичар рођен у Пољској. Познат је по свом раду на мерењу брзине светлости и посебно по Мајклсон-Морлијевом експерименту, којим је побијена хипотеза о етру. Добитник је Нобелове награде за физику 1907. Био је први Американац, који је добио Нобелову награду за физику.
[уреди] Живот
Рођен је у пруском делу подељене Пољске, као син јеврејског трговца. Са родитељима је емигрирао у Америку 1855, кад је имао само две године. Живели су у Калифорнији и Невади. Добија 1869. председничку стипендију за студијe на америчкој војнопоморској академији. Истицао се у оптици, термодинамици и климатологији. Након дипломирања 1873. и две године службе на мору вратио се на Академију, где је био инструктор за физику и хемију до 1879. Од 1880. до 1882. боравио је на последипломским студијама у Берлину код Хермана Хелмхолца, па онда у Паризу.
Био је фасциниран природним наукама, а посебно проблемом мерења брзине светлости. Прве експерименте са мерењима брзине светлости изводи 1877. Прихватио је позицију професора физике 1883. у Школи примењених наука у Кливленду у Охају.
[уреди] Епохални Мајклсон-Морлијев експеримент
Ти је радио на развоју и унапређењу интерферометра. Мајклсон и Едвард Морли су 1887. извели чувени Мајклсон-Морлијев експеримент, којим се показало да не постоји етар. Дотад се претпостављало да светлост и електромагнетски валови путују у замишљеном медију етру, као што звук путује зраком. Они су замислили да измере брзину кретања Земље у односу на етар. Због тога светлост упућују у два различита смера, сматрајући да ће интерферометром открити разлику брзина по аналогији са звуком, где се звук различито креће у смеру кретања и вертикално на смер кретања.
Међутим резултат експеримента је био да нема разлике у брзини светлости, односно то је значило да нема етера. Експеримент је потпуно објашњен тек 1905. помоћу Ајнштајнове специјане теорије релативитета, где је претпостављено да светлост у свим медијима путује истом брзином. Тачније је рећи да је тај експеримент помогао да специјална теорија релативитета постане опште прихваћена теорија.
[уреди] Нобелова награда и каснији рад
Каснији ради на астрономским интерферометрима и мерењима дијаметара звезда. Постао је 1889. професор на Кларк универзитету у Ворчестеру, а 1892. постаје први шеф физичког одела Универзитета Чикаго. Постао је 1907. први Американац, који је добио Нобелову награду за физику "за оптичке прецизне инструменте и спектроскопска и метролошка истраживања, која је изводио уз њихову помоћ". Тачније добио је Нобелову награду за мерење брзине светлости. Умро је у Пасадени у Калифорнији.

