Краљевина Југославија
Из пројекта Википедија
|
|||||
| Мото: | Један народ, један краљ, једна држава. | ||||
| Химна: | Боже правде + Лијепа наша домовино+ Напреј застава славе | ||||
| Постојала у периоду: | 1. децембра 1918. - 29. новембра 1943. |
||||
| Званични језици: | српско-хрватски језик и словеначки језик | ||||
| Главни град: | Београд |
||||
| Последњи краљ: | Петар II Карађорђевић | ||||
| Последњи Председник Владе: | Драгиша Цветковић | ||||
| Површина (1921.): | 247.542 km² | ||||
| Становништво: | 11.984.911 (1921.) 13.934.038 (1931.) |
||||
| Валута: | Динар (100 пара) | ||||
| Временска зона: | UTC +1 | ||||
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (од 3. октобра 1929. Краљевина Југославија) била је монархија под влашћу династије Карађорђевић која је постојала од 1. децембра 1918. до 17. априла 1941.
Садржај |
[уреди] Историја
[уреди] Настанак
За корене саме идеје јужнословенске државе погледати идеја Југословенства. Избијањем Првог светског рата створили су се услови за распад Аустро-Угарске монархије и стварање нових националних држава.
Први корак који је у том правцу направила Србија био је доношење Нишке декларације 7. децембра 1914. године. Убрзо је уследило формирање Југословенског одбора у Лондону 1915. године и Црногорског одбора за народно уједињење 1917. године.
Конкретни преговори о устројству будуће државе вођени су директно у два наврата - на Крфу 1917. године што је резултовало Крфском декларацијом и у Женеви 1918. године што ће довести до Женевског споразума. Под вођством Југословенског одбора у Загребу, формира се Држава Словенаца, Хрвата и Срба, док истовремено црногорски делегати на такозваној "Подгоричкој скупшштини" доносе одлуку о присаједињењу Црне Горе Србији. Са друге стране, и Делегати Скупштине Српске Војводине доносе истовету одлуку о припајању Србији.
Најзад, 1. децембра 1918. у Београду се потписује "Прводецембарски акт" о уједињењу Краљевине Србије и Краљевине Словенаца, Хрвата и Срба у јединствеу државу под влашћу династије Карађорђевић. Новостворена јединствена држава је названа Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца касније преименована у Kраљевина Југославија.
[уреди] Нестанак
| За више информација погледајте Априлски рат. |
После атентата на Краља Александра 1934. године у Марсеју (за који се сумњиче хрватски "усташки" покрет и македнонска националистичка радикална организација ВМРО, власт у земљи преузима намесништво, обзиром да је Краљевић Петар још увек био малолетан. У таквом стању, земљу затиче велика затегнутост на међународном плану, појавом нацистичког режима у Немачкој. У марту 1941. године, југословенска влада потписује пакт са Силама Осовине што изазива велики револт у народу, и већ 27. марта 1941. избијају велике демонстрације пре свега у Београду против пакта са Силама Осовине. Свега девет дана касније, у зору 6. априла 1941. Немачка мучким бомбардовњем Београда а затим и других градова Краљевине Југославије почиње свој блиц криг после чега Југославија пада под четворогодишњу окупацију Немачке, Италије и њихових савезника из дотадашњег југословенског окружења. Југославија бива подељена између земаља Сила Осовинеа на подручју данашње Хрватске, Босне и Херцеговине и Срема успоставља се фашистичко-усташка државна творевина названа "Независна Држава Хрватска".
[уреди] Живот у Краљевини
Основни проблем у Краљевини био је однос Срба и Хрвата. Хрвати су прилично невољно ушли у Краљевину (највише под претњом од потпуног освајања Хрватске територије од стране Италије), а и међу Србима је било негодовања. Силе Антанте су Италији понудиле Далмацију и Истру у замену за њено војно ангажовање на страни Сила Антанте 1915. Српска војска је спречила даљи италијански продор тако да су Италијани под своју контролу ставили нека острва и Задар.
Први устав краљевине донет је 1921. године и познат је као Видовдански устав. И код доношења овог устава виделе су се дубоке поделе између српских и хрватских политичара. Политички живот био је буран и испуњен тензијама.
Стање се заоштравало све већим међунационалним тензијама, захтевима Хрвата за образовање Бановине Хрватске (до тада Краљевину чинило девет бановина и десета Управа града Београда, али бановине биле географски одређене а не национално) и појавом радикалног хрватског сепаратистичког покрета МАСПОК. Кулминација оваквог стања је било убиство хрватског посланика Стјепана Радића у Скупштини Југославије кога је убио српски посланик Пуниша Рачић. Пуниша Рачић је тврдио да је извршио тај чин због увреда против Срба, у налету беса.
Име Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је промењено у Краљевина Југославија указом Краља Александра од 3. октобра 1929. године. После периода личног режима (Шестојануарска диктатура), уставност је враћена Септембарским уставом из 1931. године, којим је и уставноправно спроведено централистичко уређење и озбиљно сужавање политичких права. Ово је учињено у настојањима да се смири политички живот, али није дало очекиване резултате. У истом правцу је била спровођена и политика "наднационалног југословенства" током које су систематски забрањиване све организације са националним (српским, хрватским или словеначким) предзнаком а теорија о једном троименом народу је достигла свој врхунац.
Решавање националног питања није могло бити потискивано превише дуго. После атентата на краља Александра Карађорђевића у Марсеју 1934. године, национални програми оживљавају а Хрвати су најамбициознији у својим плановима.
Споразумом Цветковић-Мачек бива успостављена Бановина Хрватска, што је требало да задовољи хрватску страну и обезбеди политички мир. Но, тиме је практично отворено српско и словеначко национално питање, које неће стићи да буде решено.
[уреди] Демографија
Званични народи у држави су били Срби, Хрвати и Словенци све до 1929. године када су сви, одлуком Краља, постали једна нација - Југословени.
[уреди] Састав становништва на попису из 1921. (базиран на говорном језику)
- српско-хрватски: 8.911.509 (74,36%)
- Срби: 44,57%
- Хрвати: 23,50%
- Муслимани: 6,29%
- словеначки: 1.019.997 (8,51%)
- чешки: 115.532 (0,96%)
- русински: 25.615 (0,21%)
- пољски: 14.764 (0,12%)
- руски: 20.568 (0,17%)
- мађарски: 467.658 (3,90%)
- немачки: 505.790 (4,22%)
- арнаутски [1]: 439.657 (3,67%)
- турски: 150.322 (1,26%)
- румунски: 231.068 (1,93%)
- италијански: 12.553 (0,11%)
- остали: 69.878 (0,58%)
[уреди] Структура становништва по вероисповести према попису из 1921. године
- православна: 5.593.057 (46,67%)
- римокатоличка: 4.708.657 (39,29%)
- гркокатоличка: 40.338 (0,34%)
- евангелистичка: 229.517 (1,91%)
- муслиманска: 1.345.271 (11,22%)
- јеврејска: 64.746 (0,54%)
- остале: 1.944 (0,02%)
- без конфесије: 1.381 (0,01%)


