Виктор Томић

Из пројекта Википедија

Тврди се да није јасан основ за укључење овог чланка у Википедију. Молимо вас погледајте шта Википедија није и покушајте да оставите своја разјашњења на страници за разговор овог чланка.

Презиме и име: ТОМИЋ ВИКТОР Народност: Хрват Јединица, званични положај и чин: повјереник равнатељства за јавни ред и сигурност за вријеме НДХ. од 28/В. 941. - неустановљеног дана, и један од шефова У.Н.С.-а.


[уреди] КРАТАК ОПИС И КВАЛИФИКАЦИЈА ЗЛОЧИНА:

  • 1. Пљачка имовине свих особа доведених у логор Јасеновац за време од 1941 - 1945 године уз млаћење а кадкада и убијање затвореника; све извршено у усташком логору Јасеновац.
  • 2. Убијање затвореника логора Јасеновац изгладњивањем и лошом храном од 1941-1945 године услед чега је умирало око 10-20 затвореника дневно .
  • 3. Убијање затвореника на индиректан начин у логору Јасеновац од 1941 -1945 године и то одређивањем тешког рада на насипу (велики и мали), у шуми, на економији, пољу бајеру и разним радионицама логора Јасеновац, услед чега су затвореника ослабили и умирали. У току самог рада усташе су тукли затвореника а посрнуле од слабости убијали цело време постојања логора Јасеновац .
  • 4. Ликвидирање старих и болесних затвореника у логору Јасеновац од 1941 - 1945 године. На тај начин је у Градини убијенона хиљаде и хиљаде затвореника .
  • 5. Убијство 85 затвореника логора Крапје у новембру 1941. године стрељањем (по Макси Лубуричу).
  • 6. Стрељање око 50 затвореника логора Крапје око 15/XI. 1941. године (по усташама).
  • 7. Ликвидација 1. логора клањем 500-800 затвореника 15/XI. 1941. године( по усташама).
  • 8. Стрељање 25 затвореника у логору Јасеновац 23/XII. 1941. године на јавном наступу (по Љуби Милошу), ради одмазде за нападај на усташког војника наводно од стране неког затвореника .
  • 9. Убијање око 800 затвореника 24/XII. 1941. год. маљем у непосредној близини логора Јасеновац (по Љуби Милошу и другим усташама).
  • 10. Клање око 45 затвореника православаца доведених у логор Јасеновац 25/XII. 1941 године (по Љуби Милошу и Јоци Матијевићу).
  • 11. Ликвидирање око 40-50 хиљада затвореника доведених из Срема, Босне и Славоније у периоду од новембра 1941 до фебруара 1942 године секирама у близини Кошутарице (по усташама).
  • 12. Усмрћивање око 300 затвореника такозване поштедне болнице логора Јасеновац у јануару 1942. године клањем и ударањем батовима по глави (по усташама).
  • 13. Убијство 5О затвореника у фебруару 1942 године у логору Јасеновац стрељањем (по Матковић Ивици) .
  • 14. Убијање тољагама 72 затвореника логора Јасеновац приликом градње централне кухиње између 3 и 6 марта 1942 (по усташама)
  • 15. Убијство 56 затвореника у логору Јасеновац у јануару 1942 године (по МИилош Љуби и другим усташама).
  • 16. Ликвидација око 400-500 сељака из околице Млаке код Глине доведени у лог. Јасеновац по ЈУСИЋ МУЈИ и другим усташама на 1/II. 1942. год.
  • 17. Ликвидација неустановљеног броја мушкараца, жена и деце од фебруара до краја маја 1942. године спаљивањем у пећи (по усташама).
  • 18. Убијање затвореника рома у логору Јасеновац око 40.000 и неустановљеног броја осталих затвореника до августа 1942. извршено све у Градини и Уштицама маљем, клањем и чекићем (по усташама).
  • 19. Ликвидација неколико хиљада, жена и дјеце доведених до логора Јасеновац од пролећа до касне јесени 1942. године а који су сви ликвидирани у Градини и околини Јасеновца маљевима и ножевима (по усташама).
  • 20. Масовно убијство око 3.000 затвореника логора Јасеновац у првој половини марта 1942 године који су покопани на гробљу изван жице а убијени клањем и маљем (по усташама) .
  • 21. Убијство 150-200 српских сељака тупим оружјем у логору Јасеновац око 26 јануара 1942 године. Жртве су мртве или живе натоварене на саонице те гажене и мотикама дотучене а затим на гробљу закопане. (по Милошу Љуби, Матијевић Јоци и Сабљић Иилији).


Земаљска Комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача федералне државе хрватске је донела одлуку о утврђивању злочина окупатора и њихових помагача Зх. број 6933


[уреди] МАСОВНИ ЗЛОЧИН "АКЦИЈА ВИКТОРА ТОМИЋА И ПОКРЕТНИ ПРЕКИ СУД У СРЕМУ"

1) убијства и покољи-систематски терор. 2) убијање талаца, 3) мучења грађанских лица. 4) силовања, 5) интернирање грађана под нехуманим условима. 6) намерно рушење и пустошење имовине, 7) пљачке.


[уреди] ПОЈЕДИНОСТИ О ЗЛОЧИНУ:

За циљеве "акције" ставио је градоначелник града Загреба Доктор Вернер на располагање Виктору Томићу 9 великих аутобуса, којима су жртве превожане до губилишта. Упоредо са "акцијом Виктора Томића" у градовима и пре те "акције" вођена је војна акција по Фрушкој гори. Ову "акцију" водиле су домобранске и усташке јединице на челу са пуковником Бегићем, потпуковницима Едер Људевитом и Јагићем, мајором Турковићем и другима. Уз учешће свих горе именованих извршено је масовно хапшење недужнога становништва Срема и то људи, жена и деце, који су по извршеном хапшењу спроведени за Вуковар. На овај начин спроведеним већим и мањим хапшењима скупљен је у Вуковару велики број лица из Баноштра, Батајнице, Белегиша, Бешке, Бингуле, Борова, Буковца, Великих Радинаца, Визића, Војке, Врдника, Голубинаца, Деча, Дивоша, Ердевика, Земуна, Илока, Ирига, Јаска, Јарка, Краљеваца, Крушедола, Крчедина, Кузмина, Купинова, Лаћарка, Леђинаца, Мали Радинаца, Марадика, Моровића, Нових Карловаца, Павловаца, Пећинаца, Раче, Ривице, Сремске Митровице, Стејановаца и још неких других места.

Ухапшена лица смештена су у магацин грофа Елтза, где је на брзу руку импровизиран затвор и где је затворен већи део ухапшеника. Мањи део затворен је у затворима: у подруму жупске редарствене области, у затвору котарског суда и затвору котарске области у Вуковару. Саслушавањем ухапшених лица руководио је Виктор Томић а на раду око саслушања учествовало је више иследника. Сви су се они служили тешким батинањем и злостављањем као средством принуде, било да су сами лично тукли, било да су то препуштали усташама и агентима који су се уз њих налазили. Они су осим тога у даном случају прибегли разним врстама физичког и психолошког мучења са циљем да од ухапшеника изнуде признање па да се по том изведу на кланицу. Када је поступак саслушавање над ухапшеницима био завршен ухапшеници су по том извођени пред Покретни преки суд, који је тада заседао у Вуковару или би ухапшеници постали жртве најстрашнијег оруђа које је у "акцији Виктора Томића" дошло до примене и то законске одредбе о поступку код комунистичких нападаја, када се починитељ не пронађе. По довршеном поступку пред Покретним преким судом или по цитираној законској одредби Виктор Томић и његови агенти, превозили су аутобусима жртве у Дудик, где је започело и извршено масовно убијање.

Масовно убијање вршено је на тај начин што су жртве доведене пред раку којој су лицем биле окренуте а потом су специјална гарда усташа "Аскера" извршила стрељање метком у потиљак. Обично је довођено по 5 везаних жртава и на тај начин убијено. Стрељањем је руководио Виктор Томић, а пред само стрељање добацивао је циничне реци "даме имају предност", сви сте ви криви и биће те стрељани, или сви сте ви криви нећемо дангубити, ја сам ваш бог", тим рецима одвраћао је Виктор Томић на очајне молбе и изјаве жртава да су невини и да недужно треба да изгубе живот.

Тако је Дудик код Вуковара постао гробље жртава Виктора Томића, па и ако је постојало уверење да тамо мора бити преко 2.000 жртава, приликом ексхумације ископано је само 455 лешева па се верује да су жртве морале бити убијане на другим местима.

Из Вуковара тадањег центра "акције" кренуо је Виктор Томић са 10 агената и 40 усташа 21. августа 1942 год. за Ириг где је стигао у ноћ. Тада је извршено масовно хапшење од преко 300 особа. 23. августа 1942 год. извео је Виктор Томић ухапшена лица у двориште котарског суда где је извршио категорисање у две главне групе и то групу одређену за суђење и групу одређену за таоце. По завршеном суђењу извршена је с јустификација оптужених на "Касарнама" а стрељани су покопани и ако су још увек давали знаке живота а на ивици гробнице стајао је Виктор Томић са својим помоћницима и све ово посматрао. Лица одређена за таоце т.ј. њих 86 на броју спроведена су по налогу Виктора Томића аутобусима за Вуковар да ту над њима настави своју злочиначку работу.

Пре тога т.ј. 20. августа 1942 год. био је Виктор Томић са Кватерник Еугеном у Земуну, где је одржао састанак са пуковником Др. Шефером, шефом београдског "Гестапоа" са којима се споразумео да се као одмазда за једног погинулог немачког официра стреља 10 земунаца. Томић је сам одабрао из затвора земунске полиције 8 радника и 2 ратара, који су стрељани на "Говеђем броду" крај Земуна, сви осим једног коме је успело побећи. 27. августа 1942 год. пренето је званично седиште Вишег редарственог повереништва из Вуковара у Сремску Митровицу. Виктор Томић са својим техничким апаратом стигао је на неколико луксузних аутомобила и великих плавих аутобуса загребачке градске општине. Казнени завод постао је главно седиште Томићевом пословања, где се је већ било накупило неколико хиљада ухапшених лица и куда су приспевали све нови и нови хапшеници.

У самој Сремској Митровици извршено је масовно хапшење у ноћи између суботе и недеље 29 на 30 августа 1942 године. Дан пре тога Виктор Томић је примио припаднике усташке припремне бојне ове поделио у мање групе и свакој таквој групи додао једног или два своја полициска агента са исписаним цедуљама на којима су стајала имена жртава које треба ухапсити. За ноћ када је требало извршити хапшење а које је држано у највећој тајности похапшено је у Сремској Митровици све што је било одређено за хапшење то јест око 400 мушкараца. Ухапшеници су доведени прво у полицију, где су били категорисани, па кад би се скупило 40 онда би везани били и утоварени у аутобус и уз псовке, батинање и злостављање превезени у младићску зграду казнионе. Ту у казниони нарочито у младићској згради Томићеви иследници злогласни крволоци вршили су саслушавања уз уобичајено злостављање и страшно мучење. Зградом су се без престанка разлегали јауци, разабирали потпуни ударци и чули разни повици разуларених усташа као на пример: "цркни мајку ти српску, говори ко је партизан у твом селу". У једној прилици разабрала се вика жене у порођајним мукама која је молила: "дајте ми бабицу", па затим врисак новорођенчета, а потом запомагање женино дајте ми бар мало воде а одмах затим чуо се суров глас усташе, тупи ударци и самртни ропац, који је прекинуо муке мајке и детета. У дворишту мадићске зграде лежала је жена којој су биле обе дојке отсечене. Сваког јутра Виктор Томић је наређивао да се насече и донесе по пет великих снопова штапова и да на сваком од њих мора бити по пет чворова најмање. Увече су од тих штапова остали само изломљени комади. Ту у казниони вршена су силовања младих девојака, а сам Виктор Томић откинуо је једном приликом ухо једном ухапшенику и тим га ухом тукао по носу и очима.

Ухапшеници су били смештени у 3 велике собе младићске зграде и тамо закључани и нису знали тачно шта се изван истих догађа. Међутим већином ноћу чуло се тешко ударање и јаукање, па неко дуго трчање по степеницама од подрума до крова уз ударање, запомагање, псовање што би трајало до пред поноћ. Ухапшеници су морали по неколико степеница прескакати и трчати по истима и дугим ходницима а иза сваког угла усташе, батинаши и агенти би сваког ударали било чим, што би трајало неколико сати док ухапшеници не би од клонулости попадали. Најтежа злостављања трпели су ухапшеници који су били одређени да у току ноћи буду изведени на гробље и тамо побијени. Ту у казненом заводу деловао је тада Покретни преки суд пуном паром и своје осуђенике предавао Виктору Томићу на убијање.

Рад око стрељања почео је копањем гробница на српско-православном гробљу у Сремској Митровици 29. августа 1942 године започело је са копањем рака. Виктор Томић је навраћао да види како рад напредује и форсирао копање истих, јер се те ноћи имало да изврши прво стрељање. У казненом заводу укрцане су испребијане жртве у аутобусе, које су од одела имале само гаћице а неки ни то. Полазак аутобуса из казненог завода јављан је пуцањем из пушке, па су тада паљене ватрогасне бакље и забадане у хумке крај рака. Првог дана стрељања т.ј. 30. августа стигли су 4 аутобуса у којима је било око 200 људи највећим делом шиђана. Стрељање је провођено по групама од 10 лица. Жртве су вођене кроз шпалир наоружаних усташа везаних руку до раке, где су морали клекнути. На команду нишани пали, усташе су из непосредне близине пуцале у потиљак. Из ове групе шиђана један је искористио прилику и побегао, што је Виктора Томића толико разљутило па је из следећих десетина изабрао неколико крупнијих и јачих па их је сам убио. Приликом стрељања од 2. септембра 1942 год. Виктор Томић је наредио "Аскери" чините своје, када су жртве прилазиле раки. У једном моменту из раке се чуо глас: "ја нисам убијен, а Томић је подвикнуо: "е живео сад ћеш добити" и један немачки војник који се ту нашао пришао је сасвим рубу раке и пуцао.

3. септембра 1942 године одиграло се на гробљу једно од највећих масовних стрељања. Радило се једновремено у пет рака а на гробље је суптезивно превезено 18 аутобуса пуних жртава. Чим је прва партија стигла Томић је наредио јамари напред. Крвници су били већ приправни и своју крваву работу су наставили као свакидашњи посао. Те ноћи уморено је на гробљу око 800 невиних жртава. Овај крвави посао вршен је на исти начин и идућих дана 4, 7 и 8. септембра 1942 године, када су вршена опет масовна убиства великих размера. За време једног ноћног убијања доведено је пред раку једно десетогодишње дете. Био је потпуно наг и када су га довели до раке и када је видео да ће га усташе заклати тужно је вриснуо "јао немојте ме заклати". Али ове речи детета нису коснуле злочиначко срце усташе већ га је одмах заклао. Но није на овај начин прошло само то дете, већ је међу убијеним и покланим жртвама био приличан број деце, која су прешла тринесту и четрнесту годину.

Када су раке биле напуњене лешевима исти су били преливени кречним млеком што је страшно деловало на жртве које нису биле дотучене. По том је вршено затрпавање и у оном случају, када се из гробнице чуло јецање и кркљање још живих жртава. Ово затрпавање још живих људи јесте дивљаштво своје врсте и због чега су се у два маха два Немачка официра револтирали, говорећи даје то заиста скандал што се штеде метци.

На овај начин у времену од 29. августа до 10. септембра 1942 год. побијено је 2.180 људи, жена и деце, што је ископавањем на митровачком гробљу утврђено. У том броју нису садржани они несретници, који су убијени још у митровачком казненом заводу, међу којима је била и једна велика група убијених дебелим тољагама, крампом и пијуцима на очиглед сведока из Бешке.

Велики број ухапшених лица, којима је успело да не постану жртве судовања покретног преког суда или да не буду стрељани као таоци, упућени су у логоре НДХ, који су својом окрутношћу свога система и дивљачким начином усмрђивања надмашили све логоре у Немачкој.

Виктор Томић није се лако мирио са мишљу да пусти на слободу људе, које је већ имао у рукама већ је прибегао средству упућивању у логоре. Прикупљени доказни материјал недопушта да се са сигурношћу утврди у колико је махова вршено одашиљање у логоре, али је ипак извесно даје из Сремске Митровице упућено најмање 3 транспорта.

У првом транспорту који је отишао за Јасеновац налазило се је 319 лица, који су стигли у Јасеновац а у животу је остало само 11. У другом транспорту било је 52 сељака радника и занатлија који су стигли у Стару Градишку где су сви осим једног стрељани.

Трећи транспорт путовао је за Јасеновац а био је састављен од лица из Карловаца, Петроварадина, Каменице, Бешке, Чортановаца и још неких села, те од преосталих Буковчана. Кренули су 16 или 17. септембра 1942 год. у затвореним свињским вагонима на којима је било исписано заробљени партизани, а трајало је 48 сати. Када је композиција приспела до логора ухапшеници су уз злостављање натерани на једну подводну ледину ограђену бодљикавом жицом, где су провели 3 дана и 3 ноћи без хране. После 3 дана овај транспорт је враћен кућама. У низу масовних злочина хапшења, мучења, злостављања и убијања, којима је руководио Виктор Томић извршена су и масовна злочинства пљачке. Ухапшеницима су одузимане све драгоцености а пред полазак на губилиште одузимано им је и одело, тако да су на исто одилазили само у гаћицама. Сва та злочинства вршена су са знањем и одобрењем Виктора Томића. Осим наведених ратних злочинстава у Томићевој акцији сусрећемо и злочинства силовања, масовног интернирања грађана под нехуманим условима, намерно рушење и пустошење имовине.

Нови Сад. 17. јуна 1946 год.

По утврђивању злочина окупатора и њихових помагача Ф. бр. 1214

Овај чланак је део
 Портала о Независној Држави Хрватској 

више о НДХ