Хилари Клинтон

Из пројекта Википедија

Хилари Клинтон
увећај
Хилари Клинтон

Хилари Клинтон (енг. Hillary Diane Rodham Clinton) рођена је 1947. године у Чикагу. Адвокат је, сенатор и супруга бившег председника Сједињених Држава Била Клинтона. За време председничке изборне кампање 1992. године када се Клинтон први пут кандидовао за америчког председника постала је снажан симбол промењене улоге и статуса жене у америчком друштву. На правном факултету универзитета Јел срела је будућег супруга Била Клинтона и своју дугогодишњу менторицу Маријан Врајт Еделман, која је основала Дечији одбрамбени фонд - организацију која лобира у корист деце. Хилари је у тој организацији радила као адвокат годину дана након што је завршила правни факултет 1973. године, а касније је и председавала управним одбором организације. Године 1974. након што је суделовала у посебној истрази у вези могућег опозива америчког председника Ричарда Никсона (афера позната као Вотергејт) преселила се у савезну државу Арканзас где је предавала право на универзитету у Арканзасу. Годину дана касније удала се за Била Клинтона. Из тог брака родила се ћерка Челзи. Године 1977. Хилари се запослила у адвокатској канцеларији Росе где је радила до 1992. године специјализујући се за заштиту ауторских права и интелектуалног власништва. У америчком Националном Правном веснику у два наврата је уврштена међу 100 најутицајнијих америчких адвоката.

Након прве председничке трке у којој је до изражаја дошла и њена професионална каријера Клинтон је претрпео критике од оних којима је дража била традиционалнија улога прве даме Сједињених Држава. Након преузимања дужности, председник Клинтон ју је именовао за председницу посебног савета за реформу здравства што је био његов најзначанији потез у унутрашњој политици у првој години његове владавине. Тај савет је разрадио опсежан план здравствене реформе који је предочен Конгресу у септембру 1993. године. У септембру 1994. вођа сенатске већине Џорџ Мичел објавио је да Конгрес неће подржати предлог о реформи здравства, тако да је та реформа пропала, што је био највећи пораз Клинтонових. Након пропасти здравствене реформе Хилари се повлачи из круга јавних сарадника председника Клинтона. Године 1993. обоје су дошли под оштру контролу за време истраге везане уз аферу Вајтвотер (бела вода) у којој се истраживала њихова евентуална умешаност у новчане манипулације у доба када је Клинтон био гувернер Арканзаса. У јануару 1996. Клинтонови су позвани да сведоче пред великом поротом у вези те афере. Исте године излази њена књиге It Takes a Village која се бави тематиком одговорности друштва према деци.

Званични портрет председника и прве даме
увећај
Званични портрет председника и прве даме

Док је била прва дама Америке посебно се залагала за програм здравственог осигурања деце који је требао осигурати здравствено осигурање милионима радничких породица. Заузимала се и за повећавање фондова за истраживање рака дојке, простате и дебелог црева, остеопорозе и дијабетеса. Тада, а и сада, борила се за повећање државних фондова за вакцинисање деце те борбу против астме и епилепсије. На светској позорници појавила се као борац за демократију, верску толеранцију и људска права. С Билом Клинтоном активно је учествовала у мировним процесима у Северној Ирској, на Блиском Истоку и на подручју бивше Југославије; премда је тако нешто у америчкој јавности приписивано Клинтону јер је он изабран за председника Сједињених Држава, а не његова супруга.

Након победе на изборима за сенаторско месту у Њујорку (7. новембра 2000.) очекивало се да ће се сви будући потези некадашње прве даме Сједињених америчких држава усмерити на освајање номинације за председничког кандитата Демократске странке већ за 2004. годину. Но, Хилари Клинтон је у априлу 2001. изјавила да се не намерава кандидовати за председника Сједињених држава 2004... "То није нешто чиме ће се бавити следећих година. Сенатор сам Њујорка и намјеравам до краја одрадити свој шестогодишњи сенаторски мандат." Политички прагматична изјава или искреност? Тешко је рећи, но тренутно је баш Хилари Клинтон најоштрија критичарка актуелног америчког председника Џорџа Буша. Тако је Бушов трогодишњи план порезног растерећења оценила ризичним у најбољем и погубним у најгорем случају. У новембру 2004. године је потврдила да ће се 2006. кандидовати за други сенаторски мандат, тиме додајући ватру на питање њене могуће председничке кандидатуре 2008.

Корице њене аутобиографије „Living History“
увећај
Корице њене аутобиографије „Living History“

Хилари Клинтон заузима се за финансијски систем који ће повољне кредите учинити доступнима најширем слоју грађана. Као сенатор Њујорка бори се за порезне повластице малим предузетницима, инвестирање у телекомуникације и истраживање нових технологија како би се младе породице задржале у Њујорку. Иначе, Хилари је, преузевши сенаторску дужност у Њујорку, најбогатијем граду северне Америке, постала прва жена у неком федералном телу власти која заступа овај град. Године 2003. у продаји се појавила књига у издању издавачке куће Simon & Shuster (која је већ исплатила Хилари аванс од 8.000.000 долара) у којој је Хилари описала како је она доживела аферу с Моником Левински и шта је тада осећала.

[уреди] Спољне повезницe