Жива
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол,атомски број | Жива, Hg, 80 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | прелазних метала | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| група, периода | IIB, 6 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 13579,04 kg/m3, 1,5 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Боја | сребрнобела |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 200,59 u | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 150 (171) pm | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 149 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | 155 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [Xe]4f145d106s2 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 18, 32, 18, 2 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони број | 2, 1 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | средње базни | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | - | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | течно | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 234,32 K (-38,78 °C) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 629,88 K (356,73 °C) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 14,09×10-3 m³/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 59,229 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 2,295 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | 2×10-4 Pa (234 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | 1407 m/s (293,15K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 2,00 (Паулинг) 1,44 (Алред) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 140 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | 1,04×106 S/m | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 8,34 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 1007,1 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| II енергија јонизације | 1810 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| III енергија јонизације | 3300 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| IV енергија јонизације | 4400 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Жива (Hg, лат: hydragyrum) - је прелази метал.
[уреди] Заступљеност
Жива је заступљена у земљиној кори у количини од 0,05 ppm (енг. parts per million). Најважнији минерали живе су:
- цинобер HgS
- каломел Hg2Cl2
[уреди] Особине
Жива раствара метале (изузетак су: гвожђе, платина, волфрам и молибден. Поседује велику испарљивост - при температури од 20oC у ваздуху се налази 14 mg Hg m-3 у стању динамичке равнотеже. Праг безбедности живе у ваздуху износи 0,05 mg Hg m-3 ваздуха, зато просута жива претставља потенционалну опасност од тровања.
[уреди] Примена
Жива се користи за пуњење термометара, барометара, манометара... Велике количине живе се користе за добијање сребра и злата и за продукцију експлозивних матерјала.
Једињења живе такође имају велику примену:
- хлорид живе(I) - каломел, користи се у медицини, за прављење електрода и као средство за заштиту биљака
- хлорид живе (II) - сублимит, служи као катализатор у органским синтезама, у металургији, као средство за дезинфекцију.
- Hg(CNO)2 има примену у производњи детонатора.
Ако жива доспе у водену средину, микроорганизми је прерађују тако да настаје металоорганско једињење које се раствара у мастима.
Многе трагичне догађаје су изазвала баш органска једињења живе на пример у Јапану, Гватемали, Ираку, Пакистану. Сви ти случајеви су били изазвани коришћењем намирница које су биле затроване живом. У ираку је 1971-1972 помрло преко 3000 људи због коришћења пшенице која је у себи садржала фенилживе. Уношење алкалних једињења живе у људски организам жива помоћу крвотока долази до можданих ћелија онемогућавајући мозгу долив крви и изазивајући поремећаје у нервном систему. Катјони живеHg2+ и Hg22+ имају различите особине. Катјон Hg22+ припада I групи катјона, а катјон Hg2+ II.

