Германијум
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол, атомски број | Германијум, Ge, 32 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | металоида | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| група, периода | IVA, 4 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 5323 kg/m3, 6 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Боја | сребрнаста |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 72,64 u | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 125 (125) pm | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 122 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [Ar]3d104s24p2 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 18, 4 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони број | 4 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | амфотерни | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | регуларна зидно центрирана |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | чврсто | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 1211,4 K (938,2 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 3093 K (2820 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 13,63×10-3 m³/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 330,9 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 36,94 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | 7,46×10-5 Pa (1210 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | 5400 m/s (293,15 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 2,01 (Паулинг) 2,02 (Алред) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 320 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | 2,17 S/m | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 59,9 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 762 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| II енергија јонизације | 1537,5 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| III енергија јонизације | 3302,1 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| IV енергија јонизације | 4411 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| V енергија јонизације | 9020 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Германијум (Ge, латински germanium) је металоид IVA групе. Има неколико изотопа чије се атомске масе налазе између 64-83. Постојано је пет: 70, 72, 73, 74 i 76.
Заступљена је у земљиној кори у количини од 1,8 ppm (енг. parts per million), као пратилац руда цинка и бакра.
Откривен је 1886 године од стране Clemens Alexander Winklerа
Слично као и код галијума његове соли- посебно флуориди и арсениди показују особине полупроводника, али због веће доступности галијума соли германијума се у пракси ретко користе.
Биолошки значај - нема.
Чист германијум је крх, сребрнобео металоид. Не реагује са водом, ваздухом, чак ни са киселинама и базама (сем азотне киселине). Понекад се његове соли додају силицијуму при производњи електричних елемената. стакло коме је додат германијум је прозрачно за инфрацрвено зрачење.


