Светионик
Из пројекта Википедија
Светионик је грађевина која се подиже на обалама, острвима, стенама да буде оријентир морским пловилима.
Прве светионике су градили Египћани и међу њима је чувени Фарос у Александрији, на ушћу реке Нил. Овај светионик спада међу Седам светских чуда старог света.
Први светионик у Америци је подигнут 1716 а светло се добијало сагоревањем дрвета, тј. ложила се права ватра. Касније су светионици користили гас и ацетилен.
Светионик на електричну енергију је реализован 1858. Тада су се већ користила и огледала и сочива ради бољег уснопљавања светлости.
Поред тога се користе (за време магле) и сирене, али и ротациона светла.
Први светионици који су користили и радио сигнал се користе још од 1921 а прва пут су примењени у Њу Јорку, САД.
Радио сигнал се данас користи и за оријентацију авиона.
Светионичари - људи који су опслуживали светионике, су обично са породицом и нешто мало домаћих животиња, живели у великој изолацији, на обично, врло малом острву, где је светионик подигнут. Са цивилизацијом нису долазили у контакт и по годину дана, у зависности од метеоролошких прилика али и потреба.
Светионици су данас углавном без посаде, теледириговани.
Интересантно је да се светионик користи као симбол тајних друштава, а примера ради у свом логоу га је користио и познати програм, Интернет претраживач, Нетскејп (Netscape)

