Стефан Вукчић Косача

Из пројекта Википедија

повеља, ца 1450 г.
увећај
повеља, ца 1450 г.

Стефан Вукчић Косача (?, око 1404.- ?, 22.5.1466.), оснивач војводства Светог Саве, односно Херцеговине који је носио титулу Херцега Светог Саве. Нећак и наследник Сандаља Хранића Косаче од 1435. године, најистакнутији међу Косачама. Од 1440. до 1443. проширио је власт на Омиш, Пољица, Горњу Зету, Бар, Требиње и Клобук. Угрожен од Млечана и зетскога војводе Стефана Црнојевића, који су му убрзо затим отели Бар, Горњу Зету и Омиш, помирио се с босанским краљем Стефаном Томашем, с којим је до тада ратовао. У знак помирења пристао је на удају кћери Катарине за босанског краља (1446). Године 1448. приклонио се Османлијама и српском деспоту Ђурђу Бранковићу у нападу на босанског краља и у манастиру Милешева прогласио се "Херцегом од Светог Саве". Територија под његовом влашћу, од тада позната под именом Херцеговина, протезала се од Лима до Цетине и од Раме до Которскога залива. На том је простору био самосталан владар. Тежње за привредним осамостаљењем Херцеговине дошле су до изражаја и у његовим напорима да Херцег Нови развије у поморско и трговачко средиште (1449. основао је радионицу сукна). Притом је избио рат с Котором и Дубровником, који је трајао 1451-1454, а у њега су се уплели и херцегови противници (краљ Стефан Томаш, херцегов син Владислав Херцеговић Косача, властела Влатковићи и поједини херцегови вазали). Османска војна помоћ упућена херцегу поколебала је његове противнике па се 1453. помирио са сином Владиславом, а 1454. с Дубровником. Пошто су Османлије почели упадати у његову земљу, помирио се и с новим босанским краљем Стефаном Томашевићем (1461). Након пада Босне 1463. његове су земље поступно, од 1465. године, освајали Османлије (Хум и Подриње) и Млечани (Неретванску крајину). Крајем живота власт му је била сведена на уско приморско подручје с Херцег Новим, који су Османлије заузели 1483.

[уреди] Види још

Други језици