Милица Мићић Димовска

Из пројекта Википедија

Музичка пратња уз текст

Милица Мићић Димовска је рођена 1947. године у Новом Саду. Дипломирала је Општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду.

До сада је објавила четири збирке приповедака:

Приче о жени, 1972,
Познаници, 1980,
Одмрзавање, 1991,
У процепу, 1998;
Заручнице (избор из прозе), 2003;

три романа:

Утваре, 1987,
Последњи заноси МСС, 1996, 1997,
Мрена, 2002, 2003;
Путописи, 1999.

и водич кроз књижевне изразе и појмове за ученике основних и средњих школа Од А до Ш, у коауторству са Стеваном Бељанским, 1987, пет издања.

Приче су јој превођене на енглески, мађарски, пољски, словачки, италијански и шведски језик.. Заступљена је у неколико домаћих и страних антологија српске прозе.

Живи и ради у Новом Саду. Један је од уредника Летописа Матице српске.

Насловна страна књиге
увећај
Насловна страна књиге

Књига «Последњи заноси МСС» је прича о животу врдничке виле Милице Стојадиновић Српкиње, трагичне фигуре нашег романтизма. За живота слављена а потом брзо заборављена, песникиња је парадигма једног времена у коме су узвишени заноси врло брзо пали у блато животног прагматизма. Роман је поема о човековом паду и поразу у бурном времену.

Приказ и биографија су преузети из књиге (наведене горе) чији је садржај заштићен копирајтом.

[уреди] Награде и признања

Опширнији приказ књиге може се прочитати на адреси:

http://www.nastrag.org.yu/trag1/garonja-zenski%20likovi.htm

Види још: Милица Стојадиновић Српкиња