Титанијум
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол, атомски број | титанијум, Ti, 22 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | прелазних метала | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| група, периода | IVB, 4 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 4507kg/m3, , 6 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Боја | сребрнобела |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 47,867 u | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 140 (176)pm | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 136 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [Ar]3d24s2 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 10, 2 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони број | 4 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | амфотерни | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | хексагонална | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | чврсто | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 1941 K (1668 °C) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 3560 K (3287 °C) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 10,64×10-3 m³/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 421 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 15,45 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | 0,49 Pa (1933 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | 4140 m/s (293,15 K) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 1,54 (Паулинг) 1,32 (Алред) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 520 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | 2,34×106 S/m | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 21,9 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 658,8 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| II енергија јонизације | 1309,8 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| III енергија јонизације | 2652,5 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| IV енергија јонизације | 4174,6 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| V енергија јонизације | 9581 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| VI енергија јонизације | 11533 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| VII енергија јонизације | 13590 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| VIII енергија јонизације | 16440 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| IX енергија јонизације | 18530 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| X енергија јонизације | 20833 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Титанијум (Ti, латински - titanium) је метал IVB групе. Има 18 изотопа чије се атомске масе налазе између 46 do 50. Изотопи од 46 до 50 су постојани. Заступљен је у земљиној кори у количини од 5000 ppm (ang. parts per million), у облику минерала: илменита, рутила и титанита.
Открио га је G.W. Creeda 1791 године, и такође независно од првог открића открио га је M.H. Klaproth w 1795 године.
Најважније једињење титанијума је без сумње титанијумоксид TiO2 који се користи као додатак за избељивање у пастама, прашцима и фарбама.
Биолошки значај - Елементарни титанијум није отрован, али неке његове соли јесу.
Легуре титанијума су веома лаке и механички издржљиве - посебно на развлачење и због тога се користе у авиоиндустрији, а такође и за прављење бицикли и других спортских справа. Легуре титанијума имају много боље особине од легура алуминијума али су од њих значно скупље те су због тога мање заступљене


