Бизмут
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол,атомски број | Бизмут, Bi, 83 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | слабих метала | ||||||||||||||||||||||||||||||
| група, периода | VA, 6 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 9780 kg/m3, 2,25 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Боја | розесива |
||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 208,98038 u | ||||||||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 160 (143) pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 146 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [Xe]4f145d106s26p3 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 18, 32, 18, 5 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони бројеви | 3, 5 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | средње кисели | ||||||||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | - | ||||||||||||||||||||||||||||||
| физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | чврсто | ||||||||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 544 K (271 °C) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 1837 K (1564 °C) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 21,31×10-3 m³ /mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 104,8 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 11,3 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | 6,27×10-4 Pa (600 K) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | 1790 m/s (293,15 K) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 2,02 (Паулинг) 1,67 (Алред) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 122 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | 0,867×106 S/m | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 7,87 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 703 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| II енергија јонизације | 1610 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| III енергија јонизације | 2466 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| IV енергија јонизације | 4370 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| V енергија јонизације | 5400 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| VI енергија јонизације | 8520 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
| тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона |
|||||||||||||||||||||||||||||||
Бизмут (Bi, лат: bismutum) је метал VА групе. Име је добио по немачкој речи Wismut
Заступљеност: бизмут је заступљен у земљиној кори у количини од 0,048 ppm (енг. parts per million). Најважнији минерали бизмута су:
- бизмутин Bi2S3
- бизмутит (BiO)2CO3
Ове руде се најчешће јављају као споредни производ код добијања олова и бакра.
Бизмут има 35 изотопа чије се атомске масе налазе између 190-215. Постојан је само изотоп 209, који представља скоро 100% изотопског састава бизмута. У природи се јавља и изотоп 210 ( око 50 ppm природног састава изотопа), који је радиоактиван.
Бизмут је познат још од XV века. Коришћен је у Немачкој као додатак легурама.
Основна намена бизмута је за додавање нискотопљивим рудама. Нека његова комплексна једињења имају примену као катализатори.
Bi2O3 који је ружичасте боје користи се у козметичкој индустрији. Биолошки значај - нема. Налази се у костима и у крви али тамо ничему не служи. Његове соли као и оксиди су неотровне.
Чист бизмут је крх метал. Не реагује са кисеоником из ваздуха, као ни са водом. Раствара се у концентрованој азотној киселини.


