Готски рат

Из пројекта Википедија

Готски рат (535-552) је трајао скоро 17 година и настао је као резултат одлуке Јустинијана да поврати провинције у Италији које су припадале Римском царству док их нису преузели Одоакар и онда Теодорик Велики.

Садржај

[уреди] Прва кампања

Јустинијан I је као повод за рат узео убојство Амаласунте 535. године, насљеднице Теодорика Великог. Амаласунта је била склопила пакт са Јустинијаном који је омогућавао царској војсци под водством Велизараада користи Сицилију као базу за кампању против Вандала у Африци.

Велизар, као најуспешнији царски генерал, предводио је напад на Остроготе.

Велизар је одмах заузео Сицилију, прешао у Италију и до новембра заузео Напуљ, а Рим до децембра 536. Из Рима је побегао готски краљ Витигес.

Следеће године Велизар је успешно одолевао опсади Рима од стране Гота (од јануара 537 до марта 538), при том понекад водећи и мање битке ван Рима. Кад је добио појачање из Константинопоља прешао је у офанзиву. Ослобођен је Римини, а дио Велизареве војске под водством Мундалиаса дошао је до Медиоланума (Милана).

Следеће године (540) у рат су ушли и Франци и заузели Милано. Велизар заузима престолницу остроготског краљевства Равену и заробљава готског краља Витигеса. Готи су понудили Велизаруу да он буде западни цар, али овај то одбија. Та готска понуда је вероватно изазвала сумњу код Јустиниана о Велизару, па овај одлучује да Велизараа пошаље да ратује у Перзији и Сирији.

[уреди] Друга кампања

Године 541. Остроготи убијају једног свог вођу који је почео преговоре са царством. Одмах бирају Тотилу као свог новог вођу. Тотила је започео силовиту и успешну кампању против Византинаца, заузимајући целу северну Италију и чак успевајући да заузме Рим после дуге друге опсаде. Велизар се вратио у Италију 544. Успео је да спаси Рим, али његов поход је овог пута био неуспешан, због проблема у опскрби и додатним појачањима, које Јустинијан I није слао. Неки хисторичари сматрају да је био љубоморан. Јустинијан 548. године смењује Велизара и поставља Нарзеса за комаданта. Нарзес успешно завршава другу кампању.

[уреди] Трећа кампања

Рим је опет под опсадом. Тотила га заузима и нуди мир Јустинијану, али бива одбијен. Вођа нове кампање је Јустинијанов рођак Герман. Герман је умро 551, па Нарзес преузима команду и напада Тотилу. У бици код Тагине Нарзес побеђује и убија Тотилу.Готи у Риму се предају, а у коначној бици на Везуву у октобру 553. Нарзес побеђује задње остатке готске армије у Италији.

[уреди] Последице готског рата

Победа у готском рату за Византију је била Пирова победа, јер су истрошени ресурси, који су могли другде, где је ближа опасност, бити паметније употребљени.

У Италији рат је имао разарајући ефект по градове. Велики градови као Рим ће дуго бити скоро напуштени како је Италија пала у дуги период назадовања. Осиромашена Италија није сама да издржава византијску администрацију и војску, него је само постала терет. Економско разарање Италије је било толико велико да је било потребно неколико векова за опоравак. Само 3 године након Јустинијанове смрти велики део Италије пао је у руке Лангобарда. Византији је остао само Равенски Егзархат(делови територије од централне Италије до Тиренског мора и јужно до Напуља) и јужна Италија. Јустинијан I је успео да освоји територије у јужној Шпанији, али и то су Визиготи повратили до 620. године. После Готских ратова царство више не предузима тако скупе и амбициозне подухвате на Западу, а Равенски Егзархат Лангобарди заузимају 751. године. Јужна Италија је остала под Византијом до 11. века.

[уреди] Види још

Други језици