Флак 88
Из пројекта Википедија
Флак 88 противавионски топ је вероватно најпознатије и најсвестраније оруђе коришћено у току Другог светског рата.
Произведен је у Круповим фабрикама, у више варијанти. Заправо Флак 88 је назив за више различитих подтипова оруђа. Подтипови су Флак 18, флак 36, Флак 37, Флак 41 и Флак 37/41. Коришћени су у јединицама противваздушне одбране, али и у другим улогама. Најпознатија друга улога је била противтенковска; Флак топови су имали знатно већи домет од сваког тенковског оруђа којим су располагали савезници, тако да би захваљујући великом калибру сваки савезнички тенк страдао од овог оруђа. Касније у току рата, овај тип топа је уграђиван и у тенкове Тигар и Краљевски Тигар, као и у самоходне оклопљене топове (Panzerjäger) типа Јагдпантер и Јагдтигар. Оруђе се налази на четворокраком постољу, од ког се никад не одваја. У транспорту се два крака савијају нагоре, те се на два права крака монтира по један пар точкова на посебној приколици. Цео овај састав је тегљен са полугусеничаром.
У одређеним условима, топ је коришћен у противтенковској улози са приколице, те је на тај начин постизао велики степен покретљивости. У противтенковској улози топ је био опремљен оклопним штитом за посаду. Касније, у току рата, развијене су посебне верзије овог топа искључиво намењене за противоклопну борбу које су такође биле опремљене оклопним штитом за посаду и које су биле знатно ниже од противавионске верзије што их је учинило лакшим за сакривање и камуфлирање.
Ипак главна намена овог оруђа је била противавионска борба. Оруђа су имала вертикални домет од 8 до 15 километара, зависно од типа, док је хоризонтални домет био између 14 и 20 километара, зависно од типа. Увежбана посада је била способна да испали до 25 граната у минути (тип 41). Дужина цеви је била од 4,93 метара до 7,74 метара (ово посебно на типу 41, који је у суштини био непокретан, и коришћен у одбрани градова, на припремљеним противавионским положајима).
[уреди] Тип 41
Готово искључиво коришћен за одбрану немачких градова, у великим батеријама. Батерије су се састојале од великих рефлектора за претрагу ноћног неба, командне станице, коморе и топова. Комплексна електрика уграђена у топове је посади давала, на основу положаја светла, координате за паљбу, на које се нишанџија усмеравао. На дату команду, целокупна батерија би осула паљбу по одређеној тачки на небу. Гранате су биле темпиране на одређену висину, те је висина дејства ПВО била зона у којој пилоти немачког ратног ваздухопловства нису летели, док су испод и изнад зоне уништења улазили у борбе са непријатељским летелицама.
Један примерак Флак 88 топа се налази испод Војног музеја на Калемегдану. Цев овог конкретног примерка је намерно оштећена током превођења у музејски експонат. Овај топ је вероватно коришћен током 1943. и 1944. на подручју Шумадије за дејство по савезничким бомбардерским формацијама на путу до рафинерије нафте у Плоештију, Румунија, која је у другој половини рата била главни извор нафтних деривата Трећег Рајха.
Спекулише се да је ЈНА у склопу ратне репарације од Немачке добила одређени број топова Флак 88, калибра 128 милиметара, задњег типа произведеног, који су у ЈНА коришћени у улози обалске артиљерије на јадранској обали. Наводно су још у служби, и то на фиксним положајима у околини Бара и Херцег Новог.

