Париз
Из пројекта Википедија
| Застава | Грб |
|---|---|
| Париз | |
| Држава: | Француска |
| Градоначелник: | Бертран Делано (Bertrand Delanoë) |
| Површина: - град - агломерација |
105,40 km² 14 518,30 km² |
| Становништво (попис 1999.): - град - агломерација |
2 125 246 11 174 743 |
| Густина насељености: (попис 1999) - град - агломерација |
20 164/km² 770/km² |
| Партнерски градови: | Рим |
| Интернет презентација: | www.paris.fr |
Париз (фр. Paris) је главни и највећи град Француске. Налази се у центру Париског басена, над реком Сеном (Seine), и подељен је на два дела: на северну „Десну Обалу“ и на јужну, мању, „Леву Обалу“. Град представља политички, економски и културни центар државе, а такође и Европе. Овде се налазе многе знаменитости и туристичке атракције, услед чега сваке године Париз посети на милионе туриста.
Град има преко два милиона становника (2.147.857 по попису 1999.), а шира урбана зона има око 11 милиона становника (11,174,743 по попису 1999.). Ова агломерација је највећа у Европској Унији.
Париз је засебан департман у Француској са бројем 75 и седиште административног региона Ил-д-Франс (Île-de-France). Сем Париског департмана у његов састав улазе и: Есон (Essonne) број 91, От-д-Сен (Hauts-de-Seine) број 92, Сена-Сен-Дени (Seine-Saint-Denis) број 93, Сена и Марна (Seine-et-Marne) број 77, Долина Марне (Val-de-Marne) број 94, Долина Оазе (Val-d'Oise) број 95 и Ивелин (Yvelines) број 78.
Париз је подељен у двадесет нумерички организованих области (арондисмана). Арондисмани су распоређени по спиралној шеми, са првим арондисманом у центру града. Такође је познат по имену 'Град Светлости' и представља значајан извор туристичких прихода Француске.
Претпоставља се да је Париз име добио по племену Parisii.
[уреди] Демографски развој
| година | број становника | коментар |
|---|---|---|
| 59 p.n.e. | 25 000 | |
| 150 n.e. | 80 000 | највише у време Римског царства |
| 510 | 30 000 | губици по најездама у III и IV в. |
| 1000 | 20 000 | најниже стање после напада Викинга |
| 1200 | 110 000 | развој у касном средњем веку |
| 1328 | 250 000 | процват у XIII и XIV в., златан век краља Лудвига |
| 1500 | 200 000 | губици после стогодишњег рата и епидемије |
| 1550 | 275 000 | развој за време ренесансе |
| 1594 | 210 000 | смањење после грађанских и верских ратова |
| 1634 | 420 000 | веома брз развој за време Хенрика IV |
| 1700 | 515 000 | |
| 1750 | 565 000 | |
| 1789 | 630 000 | врхунац напредовања у XVIII в. |
| 1801 | 548 000 | губици за време француске револуције |
| 1835 | 1 000 000 | |
| 1860 | 2 000 000 | развој за време Наполеона III |
| 1885 | 3 000 000 | |
| 1905 | 4 000 000 | |
| 1911 | 4 500 000 | |
| 1921 | 4 850 000 | стагнација услед последица Првог светског рата |
| 1931 | 5 600 000 | |
| 1936 | 6 000 000 | |
| 1946 | 5 850 000 | губици после Другог светског рата |
| 1950 | 6 460 000 | |
| 1960 | 7 600 000 | |
| 1970 | 8 750 000 | |
| 1982 | 9 500 000 | |
| 1990 | 10 291 851 | |
| 1999 | 11 174 743 |
| година | Број становника |
|---|---|
| 1801 | 547 800 |
| 1831 | 714 000 |
| 1851 | 1 053 000 |
| 1881 | 2 240 000 |
| 1901 | 2 661 000 |
| 1926 | 2 871 000 |
| 1936 | 2 829 746 |
| 1946 | 2 725 374 |
| 1954 | 2 850 189 |
| 1962 | 2 753 014 |
| 1968 | 2 590 771 |
| 1975 | 2 317 227 |
| 1982 | 2 188 918 |
| 1990 | 2 152 423 |
| 1999 | 2 125 246 |
Координате: 48° 51' С, 02° 20' И

