Вишеград
Из пројекта Википедија
Координате: 43° 47' СГ Ш, 19° 17' ИГД
- За остале употребе, погледајте Вишеград (вишезначна одредница).
Вишеград је град и седиште општине који се налази у котлини ријеке Дрине, на истоку Републике Српске (БиХ).
|
|||||||||||||||||||||||||||
Општина лежи на обалама ријека Дрине и Рзава, и акумулационог језера хидроелектране Вишеград и Бајина Башта. У центру града се налази ушће ријечице Рзав и Дрине.
Површина општине је 448 km² и има 20.000 становника, или 45 ст/km2. Просјечна надморска висина је 303 m.
Повезан је путном комуникацијом преко Ужица са Београдом, преко Рогатице са западним дијеловима БиХ а преко Србиња/Фоче са Јадранским морем.
После изградње узане жељезничке пруге 1906. године у Вишеграду се почиње развијати дрвна и хемијска индустрија, савремено занатство и трговина.
Ријеке Дрина, Лим, Рзав, као и два акумулациона језера дуга 88 км, околне планине Панос, Сјемећ, Столац, богате шумом и великим зеленим површинама, природним љепотама и дивљачи чине основу за развој планинарства, лова и риболова, спортова на води и др.
Позната је Вишеградска бања са богатим извором радиоактивне термалне воде којом се у Рехабилитационом центру "Вилина влас" лијече реуматска, неуролошка, гинеколошка, ороптедска и друга обољења.
Вишеград је познат по старом каменом мосту саграђеном 1571. године, на 11 лукова, познатијег свима као “на Дрини ћуприја”, затим по средњовјековном граду и српском православном манастиру "Благовештење" у Добруну.
У пољопривреди већи значај имају воћарство и сточарство.
У периоду послије другог свјетског рата изграђена су предузећа као што су Хидроелектране Вишеград, "УНИС-УСХА", "Металац", "Гранит", "Метал гас", "Варда", "УНИС-УТЕЛ", "Вишеградтранс", "Панос", "Напредак и друга.

