Гргур Вуковић Бранковић
Из пројекта Википедија
Гргур Вуковић Бранковић је најстарији син Вука Бранковића и унук кнеза Лазара . Учествовао је у Боју на Косову у одреду свога оца. Када је султан Бајазит прогнао Вука а овај касније умро 1398. његове области су предате Стефану Лазаревићу. Гргур је са мајком Маром и браћом Ђурађем и Лазаром остао са уским појасом земље око Вучитрна и Трепче, тек толико да се могу издржавати. После пар година Бранковићи су уз помоћ новца које је још Вук оставио у Дубровнику успели да поврате већину територија. Ово их је поред новца коштало и вазалних обавеза према султану. Гргур са братом Ђурађем учествује у биткама на страни Турака а у бици код Ангоре командују једним одредом и Гргур бива заробљен од стране Монгола али га Ђурађ откупљује. Не зна се да ли је био на слободи у време борби на Косову између Турака и Бранковића са једне и браће Лазаревић с друге стране. Године 1406. после посете султану Сулејману у функцији турских вазала Гргур је задржан на двору као таоц вероватно из неповерења према Бранковићима а Ђурађ се вратио у Србију. Није дуго остао у Турској и после повратка у Србију одлучује да се окане политике и замонашује се а стрешинство предаје Ђурађу. Недуго затим умире као монах Герасим на Хиландару 13. марта 1408. године.

