Историја Милошевца

Из пројекта Википедија

Садржај

[уреди] Милошевац у периоду турске владавине 1459-1718. год.

Приликом поробљабаља Србије Турци су основали своје административно-управне територије (санџаке). На овом простору формиран је Смедеревски санџак, јужно од њега је био Крушевачки санџак, источно Видински санџак и западно Зворнички санџак. Турска реч санџак значи барјак или застава. Сваки санџак је био подељен на нахије, а нахије на кадилуке. Милошевац је био у саставу Смедеревског санџака. На челу санџака је био санџак-бег, нахије, субаша и кадилука кадија. Турска феудална имања звала су се хасови (најкрупнија), зеамети (средња) и тимари (ситна). Хасови су били у власништву турских султана и везира, а тимари ситних феудалаца. Бројчано, највише је било тимара.

Приликом заузећа Београда 1521. године управа Смедевског санџака пренета је у Београд. Поморавље је било хас смедеревског санџак-бега. Смедеревски санџак-бег имао је приходе од 550.840 акча (турски новац), а од уловљених риба 18.325 акчи.

У турском дефтеру број 16, 195-6 од 1476/1478. се наводи да је Милошевац удаљен од Мораве 3-4 километара, да има 242 куће са приходом од 1.089 акчи. Смедерево је саграђено 1430. године, а Милошевац се помиње 1476. Што значи да је Милошевац млкађи од Смедерева 46 година.

Године 1476/1478. Турци су издали закон о власима (сточарима). По том закону власи су били дужни да дају Турцима по један дукат на кућу (филурија), две овце са јагљадима и једног овна. Двадесет влашких кућа чинило је катун (главна угледна жена). Постојале су колективне обавезе влаха. Сваки катун је био дужан да даје за потребе рата по један шатор, један сир, три конопца, шест улара, једну мешину масла и једног војника на пет кућа. Милошевац је тада имао 26 влашких кућа, што значи да је давао око пет војника за потребе ратова Турака.

Године 1516. у Милошевцу је било 244 куће, 21 неожењен, 2 удовице и 26 кућа номада (сточара). 1521/1523. године у Милошевцу је било 257 кућа, а 1528. године 318 кућа. Од тих 318 кућа било је 19 дунђера (зидара), 18 великих кућа са 6 одраслих мушких глава. 1536. године у Милошевцу је било само 36 кућа. Овај податак је или административна грешка, рат или куга. 1560. године у Милошевцу се налазио један примићур који је био старешина села , које је имало 225 кућа и 69 кућа номада. Нешто касније број кућа се пење на 357, а 1570. се смањује на 198 кућа и 27 кућа номада. Да би се за време султана Мурата трећег попео тај број на 207 кућа и 33 номадске куће.

Године 1476. војска мађарског краља Матија Корвина провалила је у ове крајеве гонећи Турке. Приликом повлачења те мађарске војске на север преко Дунава српско становништво се масовно повлачило у Војводину не смејући да чека турску власт.

Насељавање влаха у ове крајеве (Поморавље и Подунавље) ишло је из Старог влаха, Гуче, Драгачева, Ивањице, Ариља, Нове Вароши са Дрине и из Херцеговине (Требиња и Билећа). Новодосељени власи из тих крајева били су ослобођени рајинских радних обавеза. Имали су свог влашког кнеза. Године 1506. укинуте су претходне обавезе влаха. Уведене су нове обавезе. Власи су давали Турцима једну десетину жита, две акче у време жетве, кола сена у време косидбе, кола дрва у време Божића и тако даље. Дужност влашког кнеза била је да организује досељавање влаха што више у ове полуопустеле крајеве.

Мала дигресија са теме о власима. Појам влах има два значења. Једно значење је да влах значи сточар (романизирани или грцизирани Илири и Трачани). Друго значење је да је порекло влаха из Влашке низије у Румунији. Карактеристично је да су се степски становници (Панонска низија, Влашка низија, Молдавија и Украјина) већином бавили сточарством. Одећа им је била вунена шубара, чакшире (панталоне) са везаним гајтанима и великим туром, кожним опанцима и дугачким везеним вуненим чарапама.

Постоји карта путева Поморавља и Подунавља из 1459-1683. године, траса Поморавског пута. Траса Поморавског пута полази од Баточине преко Паланке, Трњане, Ливадице, Милошевца, Голобока, Лозовика, Вранова, Смедерева и даље од Смедерева према Гроцкој и Београду.

Од 1683-1690. године вођен је такозвани велики рат, рат Аустрије и Турске. Аустријска војска под командом Пиколоминија допрела је до Скопља. Српски народ је био на страни аустријске војске. Због напада Француске на Аустрију, аустријска војска је морала да се повлачи са ових простора. Српски народ је бежао од Турака заједно са овом аустријском војском (Сеобе, Милош Црњански).

Данас се зна да је прво писано помињање Милошевца из 1476. године када је имао 242 куће. Дефинитивно нема грешке ако се старост Милошевца помери у дубљу прошлост, јер 242 куће нису изграђене преко ноћи или у току две три године.

[уреди] Милошевац у периоду аустријске владавине 1718-1739. и 1788-1791. год.

[уреди] Милошевац у периоду Првог 1804-1813. и Другог српског устанка 1815-1830. год.

[уреди] Милошевац у периоду српске аутономности у оквиру турске царевине 1830-1878. год.

[уреди] Милошевац у периоду Србије као краљевине 1878-1912. год.

[уреди] Милошевац у периоду Балканских ратова 1912/13. и периоду Првог светског рата 1914-1918. год.

[уреди] Милошевац у периоду Краљевине Југославије 1918-1941. год.

[уреди] Милошевац у периоду Другог светског рата 1939/41-1945. год.

[уреди] Референце

  • Војислав Обрадовић, Милошевац: 1476-2000: монографија, ОШ "Радомир Лукић", 2001.

[уреди] Милошевац у периоду СФРЈ 1945-1990. год.