Угљеник
Из пројекта Википедија
Хемија > Хемијски елемент > H - He - Li - Be - B - C - N - O - F - Ne - Na - Mg - Al - Si - P - S - Cl - Ar - K - Ca - Sc - Ti - V - Cr - Mn - Fe - Co - Ni - Cu - Zn - Ga - Ge - As - Se - Br - Kr - Rb - Sr - Y - Zr - Nb - Mo - Tc - Ru - Rh - Pd - Ag - Cd - In - Sn - Sb - Te - I - Xe - Cs - Ba - La - Ce - Pr - Nd - Pm - Sm - Eu - Gd - Tb - Dy - Ho - Er - Tm - Yb - Lu - Hf - Ta - W - Re - Os - Ir - Pt - Au - Hg - Tl - Pb - Bi - Po - At - Rn - Fr - Ra - Ac - Th - Pa - U - Np - Pu - Am - Cm - Bk - Cf - Es - Fm - Md - No - Lr - Rf - Db - Sg - Bh - Hs - Mt - Ds - Rg - Uub - Uut - Uuq - Uup - Uuh - Uus - Uuo
|
|||||||||||||||||||||||||
| Опште | |||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол, атомски број | Угљеник, C, 6 | ||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | неметала | ||||||||||||||||||||||||
| група, периода | IVA, 2 | ||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 2267 kg/m3, 0.5 (графит) 10.0 (дијамант) |
||||||||||||||||||||||||
| Боја | црна; безбојна(дијамант) |
||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | |||||||||||||||||||||||||
| Атомска маса | 12.0107 u | ||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 70 (67)pm | ||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 77 pm | ||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | 170 pm | ||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [He]2s22p2 | ||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 4 | ||||||||||||||||||||||||
| оксидациони број | 4, 2 (благо кисео) | ||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | слабо кисели | ||||||||||||||||||||||||
| Кристална структура | Хексагонална | ||||||||||||||||||||||||
| Физичке особине | |||||||||||||||||||||||||
| Агрегатно стање | чврсто | ||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 3773 K | ||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 5100 K | ||||||||||||||||||||||||
| Молска запремина | 5.29 ×10-6 m³/mol | ||||||||||||||||||||||||
| Топлота испаравања | 355.8 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
| Топлота топљења | без података | ||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | 0 Pa | ||||||||||||||||||||||||
| Брзина звука | 18350 m/s | ||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | |||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 2.55 (Паулинг) | ||||||||||||||||||||||||
| Специфична топлота | 710 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||
| Електропроводљивост | 0.061 × 106/(m·ohm) | ||||||||||||||||||||||||
| Топлотна проводљивост | 129 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||
| 1. енергија јонизације | 1086.5 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
| 2. енергија јонизације | 2352.6 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
| 3. енергија јонизације | 4620.5 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
| 4. енергија јонизације | 6222.7 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
| 5. енергија јонизације | 37831 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
| 6. енергија јонизације | 47277.0 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||
| Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||
Угљеник (C, латински carboneum) је неметал, IVA групе. Стабилни изотопи су му: 12C и13C. Битан нестабилан изотоп је 14C (настаје од 14N у горњим слојевима атмосфере). Овај четворовалентни неметал има неколико алотропских модификација:
- дијамант (најтврђи познати минерал). Везивна структура: 4 електрона у 3-димензионим sp3-орбиталама
- графит (једна од најмекших супстанци). Везивна структура: 3 електрона у 2-димензионалним sp2-орбиталама и 1 електрон у p-орбитали.
Угљеник је заступљен у земљиној кори у количини од 0,018%.
Угљеник је био познат још у праисторији. Да је хемијски елемент први је утврдио Antoine Lavoisier.
Број познатих једињења угљеника је преко 10 пута већа од познатих једињења свих осталих елемената. Сем органских једињења велики значај имају угљен(II)оксид, угљеник(IV)оксид, угљена киселина, карбиди и карбонати

