Олово (град)
Из пројекта Википедија
[уреди] Географија
Олово је градић смештен 50 km североисточно од Сарајева, на магистралном путу који води од Сарајева према Тузли. У Олову су још од средњег века позната налазишта оловне руде, по чему је град и добио име. Река Ступчаница се у центру града, спаја са ријеком Биоштицом, и заједно са њом формира Кривају која тече даље према Завидовићима. Данас се општина Олово простире на 408 километара квадратних и има око 14 хиљада становника.
[уреди] Историја
Насеље Олово настало је прие више од шест векова на обалама три планинске ријеке. У писаним документима Олово се први пут спомиње 1382. године под именом Plumbum (лат. олово) што потврђује наводе да је овај град добио име по руди Олова. Тако у XIV и XV веку Олово је било познати рударски и трговачки центар. Због престанка експлоатације оловне руде национална структура становништва мењала се кроз протекле векове. Највећи део становништва Олова крајем средњег века чинили су Саси као рудари. Доласком Турака у Олову се повећава број муслиманског становништва које почетком XVI века гради џамију на локалитету данашњаг насеља Горње Олово, а већ у XVII веку муслимани чине три четвртине становништва у Олову. Вероватно због плаховитих планинских ријека (Биостице, што долази из Кнежине и Ступчанице из извора код Хан Пијеска) које су у пролеће плавиле околна поља, насеље Доње Олово настало је тек у XX веку. Развоју Доњег Олова, односно данашњег градског језгра, након аустроугарске окупације, знатно је допринијела изградња пруге Завидовићи-Олово-Хан Пијесак. То уједно представља почетак планске експлоатације богатих оловских шума, што и данас представља основни привредни ресурс.

