Стефан Првовенчани

Из пројекта Википедија

Фреска краља Стефана Првовенчаног
увећај
Фреска краља Стефана Првовенчаног
Прстен краља Стефана Првовенчаног. Сачуван је уз његове мошти у Студеници. Прстен је израђен од злата и украшен је орнаментом од филигранских плетеница.
увећај
Прстен краља Стефана Првовенчаног. Сачуван је уз његове мошти у Студеници. Прстен је израђен од злата и украшен је орнаментом од филигранских плетеница.
Донаторска повеља манастиру Св. Марије
увећај
Донаторска повеља манастиру Св. Марије

Стефан Првовенчани – Стефан Немањић. Српски жупан 1196-1217 и краљ 1217-1228. Син великог жупана Стефана Немање, родоначелника династије Немањић, и Ане. Имао је двојицу браће, старијег Вукана и млађег Растка.

После српског пораза у бици на Морави 1190. и немоћи Византије да Србији наметне неповољан мир и одрицање од територија, утврђен је брак између Стефана и Евдокије, синовице византијског цара Исака II Анђела. На Државном сабору у Дежеву 1196. Стефан Немања се одрекао престола остављајући га средњем сину Стефану. Старији син Вукан постаје удеони кнез Дукље, док се млађи, Растко, замонашио примивши име Сава. Вукан је себе прогласио за краља Дукље (титула коју су носили стари дукљански владари почевши од 1077), Далмације, Требиња, Топлице и Хвосна (Метохије).

Уз помоћ угарског краља Емерика, Вукан је збацио Стефана са власти и владао Србијом 1202-1204. године. Крсташи Четвртог крсташког рата су освојили Цариград, те слаби византијска моћ, али расте бугарска. Када су Бугари почели да освајају српске територије око Ниша, Вукану је ослабила власт. Године 1205. Стефан и Вукан су потписали споразум по ком Стефан постаје велики жупан, а Вукан удеони кнез "југозападне Србије".

Стефан је протерао Евдокију после пада Цариграда, наводно због шуге али историци су забележили да је обома пребацивано неверство у браку, и оженио се кћерком млетачког дужда Енрика Дандола (који је био идејни творац напада на Цариград у Четвртом Крсташком Рату), Аном Дандоло. За време сукоба Бугара са крсташима, Стефан је освојио Ниш, Врање и Полог. Бугарска и Латинско царство улазе у савез против Србије, али су претрпели пораз. Са југа је напао епирски владар Михајло I Анђео,кога је тадашњи српски архиепископ Сава покушао да одговори од напада, али га је слуга убио у кревету (Ово се тумачило као чудо св.Саве). Стефан је потом осигурао свој престо. Бугари и Латини му нису представљали опасност, са Угарском је имао пријатељске односе. Једина опасност је претила са југа од Епира. Стефан је своју сестру удао за Манојла, брата епирског деспота Теодора Анђела, и на тај начин осигурао јужне границе.

Стефан је тражио од папе Хонорија III венац (круну) како би Србија постала краљевина. Прво тражење круне било је још 1204. године, али се овоме успротивио брат Стефанов Вукан Немањић који је у Зети парадирао старом Дукљанском круном Зетских краљева желећи да он једини буде српски краљ. Због тога је и дошло до сукоба између браће које се завршило коначним Вукановим поразом. Приликом другог тражења круне, 1217. године папа је одговорио позитивно и послао круну. Сава је овенчао (крунисао) Стефана за краља 4. јануара 1217. године у манастиру Жича због чега је познат и као Стефан Првовенчани. Папска круна је представљала међународноправно признање Србије за независну државу. Имао је четири сина: Радослава, Владислава, Уроша и Предислава. Наследио га је најстарији син Радослав 1228.

[уреди] Битка код Пантина

И пошто је тада овај свети муж Симеон, расејао врагове своје по странама иноплеменим, за зла безакоња њихова и мисли њихове неподобне, они се, навођењем ђавољим, створише у грчком царству да ту помоћ улуче, таштећи се на заклање светога и разорење памети његове добре и хотећи дела његова искоренити до конца. Али их не послуша Бог. И најмивши грчке војнике и Фруге па и Турке и ине језике, придоше на светога и улегоше у отачаство његово, на место наречено Пантино. A он, уздигав очи и руке своје на небо, вапијаше из дубине срдачне владици својему и страстотрпцу Христову Георгију: „Суди господе, онима који ме обиде - и успротиви се онима који се боре са мном, прими оружје и штит и стани у помоћ меии. Заври пред онима који ме гоне. Реци души мојој: спасење твоје јесам ја!"

И узев знамење животворца крста и копље дано му од владике, иђаше са дрзновењем противу лицу многих језика. A кад је био близу града званога Звечан, на коме бејаше црквица утврђена светог и преславног мученика Христова Георгија, и изабрав од правоверних јереја својих једнога, посла га творити. обноћну молитву па и литургију и сву службу ноћну и дневну по реду. И кад је овај починуо од труда, приђе свети скори помоћник и јави се презвитеру у војничком образу. И упрашаше њега јереј: „Ко си ти, госпoде?" A oн рече: ,Ја сам роб Христов Георгије, који иде господину твојему на помоћ победити врагове његове".

И сутрашњи дан одмах снидоше се на бран крепку и силну, и Божијом помоћу и светога и преславнога мученика Христова Георгија победи враге своје и иноплемене језике и падоше од оружја сви и узе се памет њихова од земље., A учествујући у борби тој један од законо преступне браће његове сконча потопљен водама, да се збуде слово пророка Давида: ров изрив ископа и упаде у јаму коју створи и у истини обрати се болезан на главу његову и неправда његова сниде му врха (главе). Узвратив се свети у владичаство своје на стол отачаства својега, пребиваше благодарећи господу Богу нашему Исусу Христу и пречистој његовој и непорочној матери присно деви Богородици и светом чудотворцу и скорому у бедама помоћнику и архијереју Николају и овом светом и великом страстотрпцу и у бранима поборнику мученику Георгију, који га сахрани и укрепи га неповређена од противника ничим, и дневне и ноћне службе преизобилио свршаваше пред господом.

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе



Претходник:
Стефан Немања
Немањићи Наследник:
Стефан Радослав
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Други језици