Хемијска равнотежа
Из пројекта Википедија
Хемијска равжнотежа је стање у реакционом ситему при којем се концентрације реактаната и продуката не мењају током времена. До равнотеже обично долази када се код повратних хемијских реакција брзине ракција у оба смера изједначе. То не значи да су брзине једнаке нули него да су, ма колике биле, брзине хемијских реакција у оба смера изједначене.
Општи пример би изгледао овако:

На основу закона о дејству маса и чињенице да су, по постизању равнотеже, брзине реакције у лево и у десно једнаке може се написати следеће:
![K_{eq} \equiv \frac{k_{AB}}{k_{CD}} = \frac{\left[C\right]^{p} \left[D\right]^{q}} {\left[A\right]^{m} \left[B\right]^{n}}](../../../math/6/e/f/6ef5fb43fe262e3829e065f0049d3f61.png)
Знајући константу равнотеже (Keq) на основу равнотежних концентрација осталих учесника могуће је израчунати непознату равнотежну концентрацију преосталог учесника у реакцији.
Далеко занимљивији и важнији су утицаји промене фактора под којима се реакција одвија (температура, притисак, концентрације...) на равнотежу реакције. Претпоставке у вези са овим даје Ле Шатељеов принцип. Он има велике практичне импликације.

