Офсет штампа

Из пројекта Википедија

Офсет штампа

Поступак офсет штампе

Офсет штампа је широко коришћена штампарска техника у којој се слика у мастилу преноси (или „офсетује“) прво на гумени прекривач а потом на штампајућу површину. Када се користи у комбинацији са литографским процесом, који се базира на одбијању воде и уља, офсет техника укључује раван (планографски) носилац слике на којем слика која треба да се штампа добија мастило са ваљака за мастило, док нештампајућа област привлачи филм воде, чиме нештампајуће области остају без мастила.

Неке од предности офсет штампе:

  • Постојан висок квалитет слике — оштрија и чистија штампа слова зато што се гумени покривач прилагођава текстури штампајуће површине
  • Могућност коришћења широког спектра штампајућих површина, сем глатког папира (на пример дрвета, тканина, метала, коже, грубог папипа)
  • Брза и лака израда штампарских плоча
  • Дужи животни век плоча него код директних лито преса — зато што не постоји директан додир плоче и штампајуће површине.

Прва литографска офсет штампарска преса је направљена у Енглеској око 1875. године и била је дизајнирана за штампање на металу. Преносни цилиндар је био покривен посебно третираним картоном који је преносио штампану слику са лито камена на површину метала. Неких пет година касније, картонски прекривач преносног цилиндра је замењен гумом, која је и данас најчешће коришћен материјал.

Прва особа која је употребила офсет пресу за штампање на папиру је вероватно био Американац Ајра Вашингтон Рабел (Ira Washington Rubel) 1903. године. Идеју је добио случајно, када је приметио да када год у преси током рада није постављен лист папира, камен штампа слику на гумом обложен цилиндар утиска и следећи утисак има слику са обе стране: директну лито слику са предње и и слику са гуменог покривача на задњој страни. Рабел је потом приметио да је слика на задњој страни много много оштрија и јаснија него директна лито слика зато што је мекана гума могла боље да утисне слику у папир него тврди камен. Убрзо је одлучио да направи пресу која је сваку слику са плоче штампала прво на гумени прекривач па потом на папир. Браћа Чарлс и Алберт Харис (Charles and Albert Harris) су у исто време независно посматрала процес и убрзо потом развила офсетну пресу за Harris Automatic Press Company.

Харис је своју офсетну пресу засновао на ротирајућој letterpress машини. Користила је металну плочу савијену око цилиндра на врху машине која је додиривала ваљке за мастило и воду. Преносни (офсетни) цилиндар је био постављен директно испод и у додиру са цилиндром за плочу. Цилиндар за притисак испод њега је притискао папир на покривач да би се слика пренела на лист (погледајте дијаграм). Док се овај поступак у основи и данас примењује, усавршавање је довело до двостране штампе и мержног улагања (web feeding, коришћење ролни уместо листова папира).

Током 1950-тих је офсет штампа постала најполуларнији облик комеријалног штампања и било је много побољшања на плочама, мастилу и папиру, чиме су предности ове технике — брзина израде и трајност плоча — доведене до врхунца. Данас се главнина штампе, укључујући и новине, врши овим процесом.

[уреди] Спољашње везе