Авганистан

Из пројекта Википедија


Координате: 33° 56' СГ Ш, 66° 11' ИГД

Исламска Република Авганистан
دولت اسلامی افغانستان
Застава Авганистана Грб Авганистана
Застава Грб
Мото: Не постоји
Химна: Sououd-e-Melli
Положај Авганистана
Главни град Кабул
Службени језик пашту, персијски дари
Председник: Хамид Карзаи
Премијер: Хамид Карзаи
Независност: Од Персије 1747.
Површина  
 - Укупно 647.500 km² (40.)
 - Вода (%) 0
Становништво  
 - 2002. 28.717.213 (38)
 - Густина 43/km² 
Валута Афгани (100 пула)
Временска зона UTC +4
Интернет домен .af
Позивни број +93

Авганистан (службени назив Исламска Република Авганистан) је држава у централној Азији. Нема излаз на море и дужина копнене границе је 5.529 km. На западу се граничи са Ираном (936 km), северу Туркменистаном (744 km), Узбекистаном (137 km) и Таџикистаном (1206 km), североистоку Кином (76 km) а на истоку и југу Пакистаном (2430 km). Авганистан је једна од најсиромашнијих земаља света.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Авганистана.

1979. Совјетски Савез покреће инвазију Авганистана након сукоба који су започели државним ударом најприје Сардара Мохамеда Дауда а касније комунистичке Демократске народне партије Авганистана. Након међународних притисака, учесталих напада Муџахедина (тренираних од стране САД-а) те губитка око 15 хиљада војника, СССР се повлачи десет година касније, 1989. (погледај Совјетска инвазија Авганистана).

Након совјетског повлачења Муџахедини руше с власти авганистанског комунистичког председника Наџибулаха и освајају Кабул. Уз компромис, муџахедински лидери, Узбек Абдул Рашид Достам и Таџик Ахмад Шах Масуд постављају као председника Бурханудина Рабанија 1993.

1994. појављују се Талибани, дотад непозната фракција муџахедина која себе идентификује као верске ученике. Они убрзо започињу своје ширење из суседног Пакистана у смеру Кабула и тиме авганистански грађански рат. Талибани постижу брзе успехе у борби чији је циљ успостављање крутог исламског закона у земљи. Уз помоћ сукоба између самих бивших против-совјетских муџахедина, Талибани освајају у септембру 1996. Кабул. Рабани, Масуд и Достам повлаче се на сјевер у тзв. Северну алијансу, противталибански савез етничких Узбека, Таџика и Хазара. Наставком талибанске офензиве, овом је савезу крајем 90-тих остао само мали, северни дио Авганистана.

Талибански режим одмах након освајања Кабула намеће исламски фундаменталистички поредак грађанима под својом влашћу. Исламски закони најтеже погађају жене, које су присиљене да облаче бурке и забрањено им је да похађају школу. Неретка је и смртна казна. 1998. након терористичких напада на америчке амбасаде у Африци, САД напада неколико логора за обуку терориста ал Каиде у Авганистану крстарећим пројектилима. Наиме, талибански режим пружао је уточиште тој организацији чији су чланови ветерани рата против Совјета, као и њеном челнику Осама бин Ладену.

9. септембра 2001. проталибански бомбаши самоубице убијају вођу Северне Алијансе Ахмад Шах Масуда, док се два дана касније догађају Напади 11. септембра 2001.

Седињене Америчке Државе 7. октобра 2001. као одговор на терористичке нападе од 11. септембра покрећу тзв. Рат против тероризма ваздушним ударима на циљеве талибанског режима и логоре за обуку ал-Каиде, глобалне терористичке мреже Осама бин Ладена. Уз помоћ опорбене Северне Алијансе успеле су да сруше талибански режим и да истерају већину терориста из земље. Преживели Талибани и терористи беже у планине на југу земље и покрећу тихи герилски рат.

Након талибанског повлачења у герилу држава долази под окупацију САД-а и међународних снага ИСАФ-а. Чланови Северне Алијансе улазе у нову афганистанску војску и бира се нови предсједник, Хамид Карзаи.

[уреди] Административна подела

Aвганистан је поделен на 34 провинције:

Мапа са авганистанским провинцијама
увећај
Мапа са авганистанским провинцијама


Провинције Авганистана Застава Авганистана

Баглан | Бадахсан | Бадгис | Балк | Бамијан | Вардак | Газни | Гоур | Даиконди | Ђузан | Забул | Кабул | Кандахар | Каписа | Коуст | Кунар | Кундуз | Лангмар | Лугар | Нангархар | Нимруз | Нурестан | Орузган | Пактија | Пактика | Пањшир | Парван | Саманган | Сарипол | Такар | Фарах | Фарјаб | Хелманд | Херат