Мала Антанта
Из пројекта Википедија
Крајем новембра 1932. краљ Александар је иницирао ванредни састанак министара држава чланица Мале Антанте (Југославије, Румуније и Чехословачке), који је одржан 18-19. децембра у Београду. Најважнија одлука донета на том састанку била је да ће убудуће Мала Антанта наступати као јединствена политичка заједница. Одлука да се самостално политички делује образложена је чињеницом „да су се три државе умориле од тога да буду играчке у рукама великих суседа".
Пакт o новој организацији Мале антанте потписан је на конференцији у Женеви, одржаној 14-16. фебруара 1933. године. Три државе - истиче се у уводном делу овог документа - образују „вишу међународну заједницу, којој могу приступити и друге државе". У организационом погледу, у ову заједницу уграђено је нешто што до тада није постојало ни у једном билатералном или регионалном савезу. Kao управни орган заједничке политике држава Антанте установљен је Стални савет, састављен од министара иностраних послова, који одлуке доноси консензусом. Састаје се обавезно најмање три пута годишње, у престоници сваке државе чији министар те године председава Саветом.
Узимајући у обзир број становника, велику стајаћу војску којом је располагала и огромно пространство на коме се простирала, Мала Антанта je сматрана „петом силом у Европи".
[уреди] Литература
- Др Бранислав Глигоријевић, „Краљ Александар Карађорђевић у европској политици“

