Википедија:Трг/Правописна питања

Из пројекта Википедија


Могући извори информација
Википедија:Основе српског правописа
Википедија:Правописна правила и језичке недоумице

Добродошли на википедијански ТРГ!

НАВИГАЦИЈА

НПП · Помоћ · Речник
Актуелности
е-пошта · Ирцање · Контакт

Делови трга
Упутства

Уређивање чланака
Обликовање чланака
Викивезе
Википројекти
Слике
Ауторско право
Таблице
Странице за разговор
Пријављивање
Именски простори
Не заборавите
Закључак

Foreign visitors?

You can contact the
english page of our Village pump and ask a question

Архива

Архиву страница Трга погледајте на Трг/Архива

Завршени разговори (архива)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40
Пишите...


Садржај

[уреди] Швајцарска терминологија и превод

Молио бих кориснике који имају приступ неком географском приручнику или сл. да погледају називе делова Швајцарске на српском. Конкретно питање: Како се зове романски део Швајцарске (Romandie)? Шта је коректни израз за немачку Швајцарску (Deutschschweiz)? А за италијански и реторомански део?--Vl 05:06, 24. септембар 2006. (CEST)

Романдија? Мислим да неке конкретне називе ми ни немамо. Просто кажемо: њемачки дио Швајцарске, француски, италијански, ретроромански дио... --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:53, 18. новембар 2006. (CET)

[уреди] Велики Брат или Велики брат

Да ли се Велики Брат пише овако или као Велики брат. На службеним сајту емисије пише Велики Брат. Замолио бих да стручна лица дају своје одговоре како би што боље разрешили дилему. --Поки |разговор| 18:03, 28. септембар 2006. (CEST)

Осим што сам лепо аргументовао на страни за разгово, да додам овде. Какве бре везе има шта пише на службеном сајту. На срећу, службени сајт Великог брата још увек није задужен да доношење правописа. (или ако је у међувремену постао, нек` ме неко обавести, да знам да започнем са оружаним устанком). -- Обрадовић Горан (разговор) 18:07, 28. септембар 2006. (CEST)
Hmm.. Ako ja hoću da napravim TV emisiju koja se zove RoberTOVE vraGOLIJE, ne vidim zašto to ne bih mogao? Zato što nije po pravopisu? Kolko znam, pravopis je skup smernica i pravila, ali ja mogu da ih kršim "iz fazona", i nema razloga zašto se tako ne bi i članak zvao... :) --Rainman 18:44, 28. септембар 2006. (CEST)
С тим што се у овом конкретном случају, нико није намеравао да се зове баш "Велики Брат", већ се ради о, ценим, неписмености. --Φ ί λ ι π 19:46, 28. септембар 2006. (CEST)
Kolko se sećam, u Orvelovoj knjizi 1984 gde se prvi put (valjda?) spominje Velik Brat, u srpskom prevodu je takođe pisalo Veliki Brat, a izdavač je bila jedna od renomiranih domaćih izdavačkih kuća, možda čak i Matica Srpska, ne sećam se (proveriću ako želite). Možda je prosto referenca na to (kao što verujem da jeste)? --Rainman 20:14, 28. септембар 2006. (CEST)

Ovde se ne radi o biću, nego o emisiji. Ako je odlučeno da se naziv emisije piše kako se piše, onda bi se to ovde trebalo poštovati. --Поки |разговор| 21:12, 28. септембар 2006. (CEST)



Три аргумента за Великог Брата:

  • Покрајчев
  • Кишни
  • Мој. А мој је да назив Велики Брат има везе са Орвеловом "'84" и са "ликом" из романа који заправо и није живо биће, већ представља свевидеће и свеприсутно око тоталитарне државе. То "биће" има своје (лично) име које гласи Велики Брат (као што ИНдијанци имају имена Бик Који Седи, Облак Који Плови, Кошута Која Трчи . . . и где се та вишечлана (лична) имена пишу са све великим почетним словом), а у случају реалног шоуа Велики Брат, публика заправо игра улогу Великог Брата и одлучује о екскомуникацији учесника емисије. Уосталом мислим да Велики Брат треба остати Велики Брат.

--делија 21:26, 28. септембар 2006. (CEST)

Dakle, Veliki Brat. I bez velikih reči i strasti. --Ford Prefekt 11:34, 29. септембар 2006. (CEST)

Мислим да је „Велики Брат“ просто обичан енглески фазон писања свих ријечи у наслову великим почетним словима. Заиста нисам стручан да кажем да ли се ради о бићу са свевидећим оком индијанског поријекла, али док год се ради о телевизијској емисији, ваљда би требало писати „Велики брат“. А и да се термин односи на „биће“, брат је ипак брат, а не Брат. Али ако му је то име, онда треба Велики Брат. Стварно не знам... --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 13:54, 29. септембар 2006. (CEST)
Елем, чланак се зове по емисији - није наше да процењујемо колико су аутори писмени, него да забележимо како се емисија зове. --Бране Јовановић <~> 13:56, 29. септембар 2006. (CEST)



Ђорђе, то и ЈЕСТЕ нека врста личног имена и по том имену добила је назив и емисија. А у вишечланом личном имену сви делови имена се пишу великим почетним словом. И тако су га превели преводиоци у угледној српској издавачкој кући. Па су тако ови на ТВ (успут, сумњиве писмености уопште) одлучили да њихова емисија има наслов Велики Брат. Да ли су то они умишљајно урадили, или у незнању, то и није тако важно. Роман Џејн Остин "Љубав и пријатељство" у оригиналу се зове "Love and Freindship" и енглеским издавачима не пада на памет да га издају са исправљеним насловом и да лупају главу над писменошћу и неписменошћу Џејн Остин! Добро, није умесно поредити Џејн Остин и ове "лингвисте" са ТВ, али мислим да смо се добро разумели. Енциклопедија евидентира чињенично стање.

--делија 14:14, 29. септембар 2006. (CEST)

Ја сам и даље уверења да се ради о трипу са превођењем са енглеског. Енглези све фурају великим словом, а велика већина оних који преводе то само тако преузму. Али да, што се тиче једног, у праву сте у Кентауровом издању књиге из 1977, у преводу Владе Стојиљковића, стоји Велики Брат. -- Обрадовић Горан (разговор) 16:59, 29. септембар 2006. (CEST)



Па нека је и трип у превођењу са енглеском (иако мислим да није). Ми само треба да евидентирамо постојеће стање (па макар то стање било "погрешно"). Недавни пример: У Википедији идемо са обликом Мики Рурк, иако је та транскрипција потпуино нетачна и треба да гласи Рорк. Чињенично стање је да је облик Рурк преовладао (иако се и други, правилни облик јавља у српском језику, али нешто ређе од првог) и Википедија га бележи као Рурк. Ово је била мала дигресија, али мислим да је добар аргуменат за Великог Брата. И колико се само труда и времена потрошило на две тривијалности везане за ову дебилну емисију: на Микија и на наслов.

--делија 17:19, 29. септембар 2006. (CEST)

Жали боже времена, ту се слажем :( Па ипак, не слажем се да се аргумент са Рурком може применити овде. Једно је транскрипција а друго је писање великих слова. Колико знам, транскрипциона правила се примењују осим уколико у српском језику постоји већ устаљен начин на који се нека реч изговара. Зато је правилно Лондон а не Ландн (или како већ). Вероватно нико не би разумео о ком се граду ради ако би смо писали Браселс (нисам сигуран да га и Белгијанци тако зову, само илуструјем примером). Међутим, никад у животу нисам чуо за сличну праксу по питању писања великих слова. Сећам се прилично ригорозних контролних задатака где су нас терали да попамтимо велика-мала слова у свим могућим случајевима и изузецима, а не успевам да се сетим ниједне професорке српског како шеретски каже: Ма, само опуштено децо, ако довољно упорно будете писали "Аутомобилски Савез београда", то ће постати правилно. -- Обрадовић Горан (разговор) 17:40, 29. септембар 2006. (CEST)



Али, Велики Брат је лично име!

--делија 17:54, 29. септембар 2006. (CEST)

Кад смо већ код тога, „како они пишу име своје емисије, тако морамо и ми“, па они увијек пишу овако: VELIKI BRAT. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 14:02, 30. септембар 2006. (CEST)
Очигледно овдје треба разјаснити двије ствари. Прво, да ли је чланак о емисији или о личности/појави/свевидећој тоталитарној држави? И друго, важније, које за собом повлачи прво, јесте: да ли је емисија добила име по личности/појави/свевидећој тоталитарној држави? Уколико је одговор на друго питање не, онда је једино логично писати Велики брат. А ако је, пак, одговор да, онда - Велики Брат. Просто ко пасуљ. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 14:02, 30. септембар 2006. (CEST)

[уреди] Кинеска имена

До сада нисам наишао на транскрипциона правила у српском која препоручују писање апострофа на месту полугласника. Молио бих и друге за мишљење овим поводом. В. чланак Лао Ц'. --Милош Ранчић (р|причај!) 12:47, 11. октобар 2006. (CEST)

Такође, имамо систематично проблематичне транскрипције кинеских имена. --Милош Ранчић (р|причај!) 12:47, 11. октобар 2006. (CEST)



Има у Правопису одељак о транскрибовању кинеских личних имена, а такође би било корисно завирити и у "Правописни приручник" Анића и Силића који такође има одељак о транскрипцији са кинеског. Пошто, колико је мени познато, нема других извора којисе баве том проблематиком, најбоље јби било да се придржавамо нашег Правописа (а Анића и Силића по потреби). Па ћемо тамо наћи да није више Мао Це Тунг већ Мао Цедунг, а да није Чу Ен Лај већ Џоу Енлај итд.

--делија 15:28, 11. октобар 2006. (CEST)

Могао би да бациш поглед на прилоге Wu-а. Систематски је транскрибовао кинеска имена по методу: србизована енглеска транскрипција. Има доста чланака који се тичу тога. Углавном сам био суздржан све док нисам схватио да је написао Лао Ц', а не Лао Це (што је стандард, колико је и Шекспир а не Шејкспир стандард). --Милош Ранчић (р|причај!) 15:45, 11. октобар 2006. (CEST)

Очигледно да Ву познаје материју, али само донекле. Наиме, он, као и неколицина сарадника Википедије, сматра да је његово познавање кинеског (енглеског, француског) и више него довољно да се прихвати транскрипције на српски. А ја по ко зна који пут понављам: добро познавање страног језика мора бити подржано одличним познавањем српског правописа и транскрипционих правила е да би транскрипција била успешна. Ја не сумњам у Вуово познавање кинеског, али чисто сумњам да је он код транскрибовања на српски имао пред собом отворен правопис или Анић-Силићев приручник. Занемаривање правописних правило при транскрибовању једног дана ће нам се обити о главу, а већ на овом нивоу развоја Википедија уочава се лагани хаос када је у питању транскрипција страних личних имена (поготову са енглеског, донекле француског, а сада се тој групи придружује и кинески).

--делија 16:24, 11. октобар 2006. (CEST)


Погледајте Српска транскрипција кинеског језика и ако можете допуните правилима из тих правописа итд. тако да може успешно да се користи. --Ђорђе Стакић (р) 10:46, 14. октобар 2006. (CEST)

Па у том чланку управо и пише: ce – ц’. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 15:31, 14. октобар 2006. (CEST)

Хм. Српска ортографија не познаје интензивно коришћење апострофа за означавање полугласника. Осим ако се много тога није изменило, оно тамо је солидна произвољност. Сем тога, на основу које литературе је писано? --Милош Ранчић (р|причај!) 17:06, 14. октобар 2006. (CEST)

Знам. У том чланку пише да је таблицу направио Филолошки факултет. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 11:07, 15. октобар 2006. (CEST)

[уреди] Како се правилно пише: Ћирилично писмо или ћириличко писмо?

Како се правилно пише: Ћирилично писмо или ћириличко писмо?

Може и једно и друго. У српском стандарду се преферира ћириличко. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:48, 17. октобар 2006. (CEST)
А може и ћирилско, мада то ипак дјелује помало архаично. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 21:48, 17. октобар 2006. (CEST)

Da li je ispravno reči i 'granički prelaz'? --Поки |разговор| 18:52, 19. октобар 2006. (CEST)

Теоретски није немогуће, али вјерујем да је ипак гранични, ако не једини правилан, а оно бар правилнији облик. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:31, 19. октобар 2006. (CEST)
А можемо се тако јурити довијека: Да ли је исправно рећи и статистичНа метода (од статистика)? :) ФизичНи закони (од физика)? МорнаричНи одред (од морнарица)? ЛијечничНи налаз (од лијечник)? ТопличНи округ (од Топлица)? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:31, 19. октобар 2006. (CEST)
А онда ти кажеш: А да ли је правилно рећи и хлороводоничКа киселина (HCl)? маларичКи комарац (од маларија), и тако у круг и све изнова и изнова... :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:31, 19. октобар 2006. (CEST)

[уреди] Црвена звезда

или Црвена Звезда? Шта год да је тачно, треба испреправљати по чланцима ФК Црвена Звезда и СД Црвена звезда. Све је збрчкано - ФК има велико слово али у самом чланку се зове са малим словом, док СД има мало слово али се у самом чланку зове са великим словом :) --Dzordzm 05:36, 2. новембар 2006. (CET)

  • nazivi ustanova, preduzeća, društava: Matica srpska, Osnovna škola "Mladost", Vojvođanska banka, Beogradsko dramsko pozorište, Sportsko društvo "Crvena zvezda". --Ford Prefekt 12:13, 2. новембар 2006. (CET)

[уреди] Бернхард Риман или Бернард Риман

Име чувеног немачког математичара Римана, по моме мишљењу, погрешно је промењено и страница преусмерена са Бернхард Риман, као што је првобитно стајало, на Бернард Риман. Иако нисам неки посебан познавалац немачког језика разлози зашто мислим да је ово погрешно су следећи:


- У свим чланцима о Риману на српском језику које сам могао наћи на интернету (укључујући и овај чланак-претражити Гоогл латиницом) користи се име Бернхард, а не Бернард Риман.

- Поређења ради, име бившег немачког канцелара Герхарда Шредера, такође је уобичајено да се на српском пише и изговара управо тако, дакле, Герхард, а не Герард, па би, у складу с тиме, онда и Риман требало да се на српском зове Бернхард, а не Бернард.

- Уколико се ипак одлучите да је правилније рећи Бернард Риман неголи Бернхард Риман, односно да је ово преусмеравање правилно извршено, онда би било лепо, ем практично, да неко буде вредан па да и унутар чланка свуда где се помиње ово Риманово име Бернхард такође промени у Бернард, а не само, да као што је тренутно случај, у наслову пише Бернард а у остатку текста Бернхард.Ја иначе за овакав један подухват нит' имам воље, а нит' жеље.

Вратио сам твоју измену, јер је вршила дуплирање чланка, а уосталом - тако се не премешта страница. По питању правилног изговора сам индиферентан. --Φ ί λ ι π 22:05, 6. новембар 2006. (CET)

С обзиром да ја, као што си и сам приметио, не умем правилно да премештам странице, онда бих те замолио да то уместо мене урадиш, да се не би дуплирали чланци. А неко други ко по питању изговора није индиферентан као ти, може увек касније да је поново преусмери као што је тренутно стање, ако мисли да је у праву.; наравно узимајући у обзир и сугестије које сам ја изнео у овој поруци.

Хајде да сачекамо да се појави нека "компетентнија" (трећа) особа да да своје мишљење. Не бих баш да премештам, па препремештам, па... --Φ ί λ ι π 22:19, 6. новембар 2006. (CET)

Слажем се и само бих још имао да додам, да овде није у питању само правопис или правилан изговор, него и могућност да неко уопште пронађе овај чланак на српској Википедији ако на неком претраживачу (Гугл или Јахуу, на пример) укуца Бернард Риман или Бернхард Риман. А вероватно ће бити више оних који ће га тражити као Бернхард Риман, што очигледно иде у прилог овој мојој интервенцији.



Бернхард (ако је судити по Малој Просветиној енциклопедији).

--делија 22:41, 6. новембар 2006. (CET)


Ево још једног важног разлога: Не знам како вам се чини, али мени Бернхард више звучи по немачки него Бернард што је важно јер је реч ипак о немачком математичару.


Страница је већ премештена. :) --Φ ί λ ι π 23:14, 6. новембар 2006. (CET)


Браво мајсторе, и хвала !


[уреди] Грешка....

Пријављивање успешно Из пројекта Википедија Скочи на: навигација, претрага Успешно сте се пријавили на Википедију као „Ива Т“.

Уколико имате питања у вези Википедије, можете их поставити на Тргу.


Правилно је "уколико имате питања У ВЕЗИ СА ВИКИПЕДИЈОМ". Ово треба исправити. —Претходни непотписани коментар остави Iva T (разговорприлози) .

У праву си, ”у вези Википедије”, би се односило на општа питања о самој Википедији, док ”у вези са Википедијом” се односи на сва питања која су резултат дјеловања, или рада на Википедији..., мада Трг може да служи за постављања питања и једне и друге природе... :) Поздрав. --Славен Косановић {разговор} 09:33, 12. новембар 2006. (CET)

Ne, čovek je u pravu. Jedino ispravno je "u vezi sa Vikipedijom". --Ford Prefekt 10:06, 12. новембар 2006. (CET)

ОК у сваком случају, исправљено је на конструкцију ”у вези са Википедијом”... --Славен Косановић {разговор} 10:38, 12. новембар 2006. (CET)



У вези с горенаведеним: у Правопису пише: "у вези с" (а не "у вези са"). Хеби га, дежурно зановатало се морало јавити. А ионако сам себе почињем подсећати на нашег благопочившег другара Јола!

Поздрав.

--делија 11:23, 12. новембар 2006. (CET)


С је основна варијанта предлога, а а додајемо да бисмо олакшали изговор, као што кажемо пред (нечим), али преда мном. Није погрешно ни употребљавати дужу варијанту у „нормалним“ ситуацијама (што ни Правопис не спори), али се препоручује да се она употребљава само када предлог долази испред слова с, з, ш, ж и сугласничких група тешких за изговор (немогуће је рећи с сестром, с зидарем, с мном, већ једино са сестром, са зидарем, са мном), а у свим осталим случајима боље је употребити краћу варијанту — с Википедијом.

Наравно, у вези нечега неисправно је у сваком контексту. Да ли би неко за заљубљени пар Марка и Марију рекао да је „Марко у вези Марије“, или пак да је „Mарко у вези с Маријом“?

Поздрав,

Bbasic 12:06, 12. новембар 2006. (CET)

А то с иде без апострофа? -- Обрадовић Горан (разговор) 12:16, 12. новембар 2006. (CET)

Дефинитивно без апострофа. :) Понекад ми дође да стријељам људе кад видим да пишу с "с' апострофом". Срећа што имам добру душу. ;) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 12:32, 12. новембар 2006. (CET)
Ах, има оних који се саосећају са мном :) И ја сам баш пиздео када сам у јавном простору виђао тај апостроф. Слично је било и када су, баш поводом тог "са", негде с почетка деведесетих огромним билбордом на Теразијама рекламирали филм "Спавај самном". Хм. Ипак су то основне ствари... --Милош Ранчић (р|причај!) 12:44, 12. новембар 2006. (CET)

[уреди] Етимологија ријечи ”наука”

Има ли неко неку литературу у вези са етимологијом ријечи ”наука” у српском језику? --Славен Косановић {разговор} 11:06, 12. новембар 2006. (CET)

Ево мене опет са етимологијом ријечи ”наука”... Дакле, у чланку Наука, почео сам ”из главе” да пишем о етимологији наше ријечи ”наука”, неко је измјенио да је ријеч руског поријекла..., дакле, стигла као позајмица, што можда јесте тачно, а можда није..., можда је у нашем језику постојала и прије конкретнијег дефинисања ”науке” као посебне области људског сазнања... Када би могли наћи неку литературу да то квалитетно обрадимо, пошто је занимљиво да на Интернету, нисам успио да нађем никакву референцу на тему... --Славен Косановић {разговор} 12:24, 12. новембар 2006. (CET)
Пресреле су ме сукобљене измјене. Видиш, не могу да ти дам литературу, али ако хоћеш могу да ти кажем овако, ако ћеш ми вјеровати на слијепо. :) Коријен је домаћи, ук, и то је био и назив једног слова у старословенској азбуци. је уобичајени суфикс, а на- уобичајени префикс за свршени вид. Од овог коријена потичу и (на)учити (ук > уч), научник, ученик, уџбеник (уч > уџ ипред звучног б) и сл. Сама ријеч наука је ипак, упркос свом јако старом коријену и другим изведеницама, мало новијег датума, из 18-19. вијека (Вук је користио овај облик, и сасвим је могуће, сад кад си то поменуо, да га је управо он сковао по угледу на руски, или можда неко прије њега. То заиста не знам. Мораћемо ипак да сачекамо некога ко има литературу. :)). А отуд (такође мало новије) знанство у западној верзији. Сам коријен ук је, у ствари, древна именица - изворни облик савременог наука. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 12:30, 12. новембар 2006. (CET)

Вјерујем ти :), али већ сам био погријешио што сам почео да пишем без литературе, о етимологији те ријечи, јер се ради о никако обрађеној теми на ”Српском” Интернету, односно нико од наших стручњака није објавио неки ”спис” на Интернету о теми, не би било лоше позвати се на неку књигу, штампани есеј, штампану енциклопедију, или гдје већ се може наћи нешто више, као референцу, тако да неко ко прочита објашњење у чланку, може да провјери у неком провјерљивом извору, да објашњење има смисла... У сваком случају, Ђорђе теби хвала за објашњење. --Славен Косановић {разговор} 12:43, 12. новембар 2006. (CET)

Најбоље погледати у "Етимологијском рјечнику хрватског или српскога језика" I-IV П. Скока (Загреб, 1971-1974). --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 12:57, 12. новембар 2006. (CET)

У часопису Наш језик из 1935. године (св. 5), М. С. Московљевић у чланку „Наук или наука“, проучавајући разлику између ових двеју речи, на једном месту наводи „да су обе речи [наук и наука] прасловенске“.

Поздрав,

Bbasic 13:00, 12. новембар 2006. (CET)

[уреди] Бања Лука

Да ли је испавно написати ,,у Бањој Луци" или ,,у Бања Луци", тј. ,,у Бањалуци"? Имамо бању, и каже се у бањи, а не у бањој. --Поки |разговор| 16:53, 15. новембар 2006. (CET)

Што се правописа тиче, може Бањалука, Бања Лука и Бања-Лука. Такође може у Бањалуци и у Бања-Луци (пишу људи и у Бања Луци, али ја кажем да то није правилно). А чуо сам људе да говоре и у Бањој Луци, али заиста немам коментара на то. Стварно не знам каква је то чудновата придјевска промјена ове бање. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 17:11, 15. новембар 2006. (CET)
Овог у ,,Бањој Луци" има доста на чланцима и увек се запитам, како некоме може да падне на памет та промена. --Поки |разговор| 17:16, 15. новембар 2006. (CET)
Ово су званичне стране Универзитета у Бањој Луци. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 17:41, 15. новембар 2006. (CET)



Послушајте једног Бањолучанина/Бањалучанина:

Дакле, може и Бања Лука и Бањалука, а никако не може Бања-Лука!

Од Бања Лука имамо: Бањолучанин, Бањолучанка, бањолучки, у Бањој Луци (сиц!), генитив: (из) Бање Луке ... (коме није јасан генитив, нек се сети генитива назива Стари Град где се, као и у називу Бања Лука, по падежу мењају оба дела назива, па имамо: у Старом Граду, из Старог Града, односно староградски, Старограђани итд.) Напомена: Бања у називу није именица "бања", него придев "бања, бањи, бањо", односно "бајни, бајна, бајно" (по неким лингвистима), а по другима та је "лука" (подручје уз воду) припадала неком бану, па је у почетку била Банова Лука, а касније Бања Лука.

Од Бањалука имамо: Бањалучанин, Бањалучанка, бањалучки, у Бањалуци, генитив: из Бањалуке (опет аналогија, али овај пут с називом Стариград, где се по падежима мења као: у Стариграду, из Стариграда, етник је Стариграђанин и Стариграђанка, а придев стариградски.)

Први облик - Бања Лука - препоручују српски лингвисти, али је други облик уобичајенији у говорном језику и вероватно више од 90 процената грађана Бањалуке каже Бањалука - и све што следује из тога.

--делија 19:01, 15. новембар 2006. (CET)

У принципу најчешће чујем Бањалучане да кажу Бањој Луци. -- Обрадовић Горан (разговор) 19:08, 15. новембар 2006. (CET)



Добро, то и није толико важно. Важно је да се определимо за једну варијанту и да је доследно користимо на Википедији. Ја предлажем облик Бања Лука, али могуће је да ће "Бањалучани" надвладати, па у том случају нека буде Бањалука.

--делија 19:15, 15. новембар 2006. (CET)


Правопис, као што је већ речено, наводи облике Бања Лука — Бањој Луци и Бањалука—Бањалуци. Да бисмо видели шта је оправданије, морамо мало заћи у етимологију овог топонима. Постоје две претпоставке: да први део потиче од именице „бања“, или да потиче од давно ишчезлог придева „бань“ (значи банов). Наравно, праву истину је готово немогуће утврдити, али стручњаци сматрају да је друга варијанта вероватнија: прво, сматра се да је овим крајем некад владао бан, откуда и топоними Бановци и Банова пета; друго, врло је битно то што се ова реч у називу места изговара Бȃњā, као у поменутом придеву, а не по именици Бȁња. Гледано на овај начин, Бања Лука је оправданији облик.

С друге стране, у оваквим случајима врло је релеватно мишљење тамошњег становништва, а ако бисмо то узели у обзир свакако предност има Бањалука (за шта и Правопис констатује да је чешће).

Изнео сам шта знам, ту су аргументи и за један и за други облик, па бих се сад повукао из дискусије и оставио осталима да процене шта би било боље. Најбитније је то што шта год да одаберемо, нећемо погрешити.

Поздрав,

Bbasic 00:41, 17. новембар 2006. (CET)


Заборавио сам напоменути да дневни лист "Глас Српске" и РТВ РС употребљавају само облик Бања Лука.

--делија 02:02, 17. новембар 2006. (CET)


Смета ми једна ситница:

У одељку Трга званом "Правописна питања" стоји реченица добродошлице "Добродошли на Википедијански ТРГ!", а треба "википедијански" (мало "в"!).

--делија 20:39, 15. новембар 2006. (CET)

Сад је „википедијански“... :) --Славен Косановић {разговор} 21:05, 15. новембар 2006. (CET)

[уреди] Грешка или намјера?

Код неких биљака у табели за таксономију се наводи "потфамилија". Грешка или намјера, пошто ваљда треба "подфамилија"? Поз, --Kaster 22:15, 5. новембар 2006. (CET)

Не, треба потфамилија, јер је д звучно, а ф безвучно. Оно што је можда проблем је то што је овај спој ријечи неуобичајен, па се стога између под и фамилија налази једна мисаона пауза. Због ње се ваљда може писати и подфамилија. Друго психичко супротстављање једначењу овдје је то што је ф крајње риједак сугласник у већини наших говора, па и не учествује у једначењу, иако је безвучан и има „потенцијала“ за то. Мада, једначење се може избјећи ако проузрокује промјену значења и теже разумијевање ријечи (нпр. поддијалекат - ако би се изједначило, онда би било подијалекат, што није баш најјаснија ријеч - исто тако и подтип). О овоме (потфамилија или подфамилија) би се заиста могло озбиљно дискутовати. :) Волио бих да чујем шта други језикословци мисле о томе. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:43, 18. новембар 2006. (CET)

Ипак се нема шта озбиљно дискутовати, пошто Правопис наводи облик потфамилија.

Поздрав,

Bbasic 18:22, 18. новембар 2006. (CET)

  • Слично томе правилно је потформула, претходник, а не подформула, предходник. Филипов бот је између осталог вршио и поправке у правопису. --Ђорђе Стакић (р) 15:37, 19. новембар 2006. (CET)

[уреди] Kako se kazhe...

na srpskom, kada se govori o religiji, Children of Abraham? To jest kako se prevodi Abraham? Da li se uopshte prevodi na neko 'nashe' pravoslavno ime (Avraham mozhda?), ili ostaje tako kakvo je kao Abraham.

Svetlana Miljkovic 11:35, 23. новембар 2006. (CET)



У српском језику, имена светитеља и библијских личности се адаптирају, односно прилагођавају, па је тако Абрахам - Аврам, Томас је Тома, Лукас је Лука а Габријел је Гаврило!

--делија 12:03, 23. новембар 2006. (CET)

Children of Abraham = деца Аврамова. Јел то из оног дела "може Бог и од камења овог направити децу Аврамову..." или већ како тачно иде. --Ђорђе Стакић (р) 16:32, 23. новембар 2006. (CET)
Други језици