Индоевропски језици

Из пројекта Википедија

Породица индоевропских језика је једна од најпроширенијих језичких породица, која обухвата готово све европске језике (у Европи и у земљама које су населили Европљани) и знатан број језика у југозападној Азији. Ти језици, особито у својем старијем облику, показују такву сродност и таква подударна обележја у фонетици, морфологији и лексици, да се безусловно мора закључити да су они, у старије доба, били тешње међусобно повезани и да су творили језичку заједницу. Индо-Европски језици се начелно деле у десет грана:

Балто-Словенска грана

Индо-Иранска грана

Албанска грана

Јерменска грана

Германска грана

Романска грана

Келтска грана

Грчка грана

Анатолска грана

Тохарска грана

Садржај

[уреди] Балто-Словенски језици

Деле се у две групе:

Балтички језици

Словенски језици

[уреди] Балтички језици

Литвански

Летонски

Старопруски

[уреди] Словенски језици

[уреди] Јужна група

Српски

Црногорски

Босански

Хрватски

Словеначки

Македонски

Бугарски

Старословенски

[уреди] Источна група

Руски

Белоруски

Украјински

Источни Русински

[уреди] Западна група

Пољски

Кашупски

Полапски

Чешки

Словачки

Западни Русински

Доњолужичкосрпски

Горњолужичкосрпски

[уреди] Индо-Ирански језици

Деле се у две групе:

Ирански језици

Индијски језици

[уреди] Ирански језици

(потребно написати)

[уреди] Индијски језици

(потребно написати)

[уреди] Албански језик

(потребно написати)

[уреди] Јерменски језик

(потребно написати)

[уреди] Германски језици

(потребно написати) Германски су језици део индоевропске језичке породице. Првобитни говорници старогерманскога језика били су Готи( који су имали и писмо-готицу) и Викинзи. Готи су се негде око 6. века спустили из Скандинавије на просторе средње Европе. Викинзи су касније нападали Британију и атлантску обалу. Данас се германски језици деле на три групе: 1) Источногермански језици су мртви, а то су готски, вандалски и бургундски 2) Северногермански су шведски, норвешки(скоро једнаки језици), дански, исландски и фарерски 3) Западногермански су енглески( који је претрпео разне фонетске промене на територији ван Енглеске, тако да га данас мало људи зна говорити исправно, а то је и врло тешко јер има 46 гласова), немачки( са бројним дијалектима, од којих се неки врло разликују од правог немачког, готово да су као самостални језици), холандски( већим делом је мешавина претходна два), фламански, африкаанс и јидиш. Германске језике одликује мањи број падежа(у немачком само четири, у енглеском их ни нема), велики број речи које се слично изговарају, или чак исто, дуге, сложене реченице и врло брз изговор.

[уреди] Романски језици

(потребно написати)

[уреди] Келтски језици

(потребно написати)

[уреди] Грчки језик

(потребно написати) (потребно написати) Jedan je od najbolje dokumentovanih jezika sto svetskih, sto indoevropskih. Postoje pisani dokumenti na grckom za period od skoro 3000 godina. Najstarija forma grckog je mikenski grcki za vreme tzv. ahejskog perioda

[уреди] Анатолски језици

[уреди] Тохарски језици

Тохарски језици су једна од најзагонетнијих грана индоевропске језичке групе. Састоји се из 2 језика, Тохарски А (Турфански, Арси или Источно Тохарски) и Тохарски Б (Кучеански или Западно Тохарски). Ови језици су били живи негде од шестог до осмог века, а онда су изумрли, услед ширења Ујгурских племена.

Тохарски језици су кориштени у басену реке Тарим у Централној Азији, што данас одговара провинцији Синкјанг у Кини.

Име језика је узето од појма Тохарци (грчки: Τόχαροι, "Tokharoi") који су користили грчки историчари (Птоломеј VI, 11, 6). Израз Тохаристан се обично повезује са Бактријом у првом миленијуму нове ере.