Хор

Из пројекта Википедија

Овај чланак или један његов део није преведен.
Ако сматрате да сте способни да га преведете, кликните на картицу уреди и преведите га, обавезно водећи рачуна о стилу и правопису.

Хор је музички састав певача.

Melbourne Chorale (back of stage}
увећај
Melbourne Chorale (back of stage}

Хор најчешће има осам или више певача, најчешће два или више певача за сваку деоницу; може бити и већи, где сваку деоницу певају и много више певача. Мањи вокални састави су: трио, квартет, квинтет, итд.

Садржај

[уреди] Структура хора

Док пева, хор најчешће води композитор. Најчешће постоје четири деоница у делу, али то није фиксно, постоје дела и са 40 деоница (за осам хорова са по пет деоница у сваком, нпр. мотет Томаса Талиса Spem in alium). Поред четири, честе су и поделе на три, пет, шест и осам.

Хорови могу певати са инструменталном пратњом, или без ње. Певање без пратње се стручно назива a-cappella. Инструментална пратња може бити шаролика, од једног инструмента до целог оркестра. У Римокатоличкој и Англиканској цркви, пратња су најчешће оргуље. У православној цркви хорови увек певају без пратње.

За пробе, најчешће се користи клавир као пратња, било у припремању инструменталне хорске или a-capella музике.

Хорови се могу разврстати према могућностима и/или полу певача:

Слика:Choir.jpg
Дечији хор
  • Мешани хор (хор у ком певају и мушкарци и жене). Ово је најчешћа врста хорова, и чине је гласови: сопран (женски високи глас, најчешће водећи глас), алта (женски ниски глас), тенора (мушки горњи глас) и баса (мушки доњи глас), скраћеница је САТБ. Често се гласови даље деле на два, нпр. ССААТТББ, или САТБСАТБ где је хор подељен на два, делимично независна четворогласна хора. Често се среће и баритон, кога певају басови који могу да певају високо.
  • Мушки хорови, са истом структуром као и мешани, где сопране певају дечаци, мушкарци певају алт (техником фалсето, често их уместо алта називају контратенорима).
  • Женски хорови, који се најчешће састоје из вишег и нижег сопрана и вишег и нижег алта, подељених на два, скраћеница је ССАА.
  • Мушки хорови, који се састоје из вишег и нижег тенора, баритона и баса, скраћеница је ТТББ (или АТББ, као највишу деоницу певају тенори техником фалсето)
  • Дечији хорови, најчешће двогласни СА или трогласни ССА, понекад и са више гласова.

Хорови се деле и према установи у којој раде на:

  • Црквени хорови
  • Академски хорови
  • Школски хорови
  • Градски хорови
  • Професионални хорови (било самоиздржавани, или које издржава држава)

Неки хорови се деле и према врсти музике коју изводе на:

  • Симфонијски хорови
  • Џез хорови
  • Хорови са кореографијом (где чланови хора, поред певања и плешу)
Хор бечких дечака
увећај
Хор бечких дечака

[уреди] Вештине које захтева певање у хору

Хорски певачки се мешусобно доста разликују према могућностима и квалитету. Најбољи хорски певачки, поред одругих, поседују следеће особине:

  • певање по мелодији своје деонице, са пријатном бојом која се уклапа у остатак хора;
  • контролисање јачине звука, према ономе што пише у деоницама или ономе што даје диригент, и певање тако да се никад не истиче од других певача у хору;
  • тежно читање мелодије са листа;
  • певање соло деоница, према захтеву;
  • памћење мелодије, према томе праћење диригента што је више могуће;
  • читање и изговарање страних језика тачно, на начин који је заједнички за цео хор;
  • држање пажње дуго времена, праћење онога што се дешава приликом проби и наступа;
  • праћење сопственог певања, и откривање грешака;
  • прихватање упутства од других, зарад добробити целе групе, чак иако се певач не слаже са инструкцијама;

Од певача који имају добру интонацију захтева се још и да певају у другом тоналитету од онога у коме је музика првобитно написана.

[уреди] Историја хорске музике

Пуно композитора је писало дела за хорове. Међутим, компоновање хорске музике се доста разликује у односу на компоновање инструменталне. Потребно је укључити текст, учинити га разумљивим, и петљање са могућностима и ограниченошћу људских гласова, што компоновање хорске музике чини незнатно тежим него инструменталне. Због овока, чак и нека светска имена компоновања нису компоновала музику за хорове. АЛи, и велики број композитора се специјализовао за хорску музику.

[уреди] Средњевековна музика

Најранија нотама забележена музика у западној Европи је Грегоријанско појање, а у источној Европи Византијско појање. Традиција певања без пратње трајала је од времена Светог Амброзија (4. век) и Гргура Великог (шести век) до касног средњег века на западу... Најранија музика забележена нотама у западној Европи је Григоријанско појање, уз још неколико врста појања које се користило у Римокатоличкој цркви. Традиција певања без инструмената у Римокатоличкој цркви трајала је од времена Светог Амброзија (4. век) и Григорија Великог (6. век) до касног средњег века. Музика која је најраније записана нотама је Грегоријанско црквено појање, поред још неколико других врста црквенога појања која је Католичка црква прихватила (понекад и одбацила). Традиција певања без инструмената је трајала од времена Светога Амврозија (4 век) и Григорија Великога (6. век) до каснога средњег века. У касном средњем веку, нова врста певања је постала доминантна у неким случајевима, додуше њу певају само појци појединачно. Ова врста певања укључује више мелодијских линија које се називају органуим. Даљи развитак овог вишегласја наставља се на цлаусула, цондуцтус и мотет, који је постао доминантна форма Ренесансе. Први доказ веишегласног певања се налази у рукописима из Халеа (из 1420, мада је музика из касног четрнаестог века), где се мелодијска деоница повремено раздваја у две.

[уреди] Музика Ренесансе

Током Ренесансе, сакрална (духовна) хорска музика (такође под називима формална и 'озбиљна') је главни облик музике Западне Европе. Највећи композитори тог времена компоновали су Мисе, мотете и друга дела, углавном за хорове без пратње, мада постоји несагласност у вези употребе инструмената у одређеним раздобљима и на одређеним просторима). Имена композитора из овог доба су: Josquin des Prez, Giovanni Pierluigi da Palestrina, и William Byrd; они су компоновали дела која су била позната широм Европе; световна музика Барокног доба потиче из Ренесансне музике која је настала у овом веома стваралачки плодном добу.

[уреди] Музика Барока

Међу највећим композиторима Барока је Claudio Monteverdi (1567 - 1643), мајстор за контрапункт, који је показао део онога што може да се уради са хоровима и другим музичким саставима, новим техникама развијеним у Венецијској школи и Фиренцској Камерати. Монтеверди, заједно са Хајнрихом Шицом (1585-1672) је демонстрирао могућност музике да подржи појача поруку коју носи текст, као што је и Palestrina урадио неколико генерација пре њих. Обојица су компоновали велики број дела за хорове са пратњом и без ње.

Један век касније, Јохан Себастијан Бах (1685-1750) је био следећи који је оставио дубок траг у историји музике. Пошто је био и црквени појац, компоновао је доста сакралне хорске музике: кантате, мотете, пасије (страдања?) и другу врсту музике. Познат је и због његових корала - врло лепо хармонизованих црквених напева (химни). Бахов утицај на развој црквене музике не треба да се потцени.

[уреди] Класична музика и музика романтизма

Велики композитори овог дома су Волфанг Амадеус Моцарт, Франц Јосеф Хајдн и Јоханес Брамс. Сакрална музика се из цркве преместила на концертне бине; музика писана у то доба била је неподобна за употребу у цркви због своје дужине; познате су Бетовенова Missa solemnis, Реквијем Луиђија Керубинија и Брамсов Ein deutsches Requiem (Немачки Реквијем). Истовремено, аматерски хорови добијају озбиљна признања због извођења дела Шуберта, Шумана, Менделсона, Брамса и осталих. Ова 'певачка удружења' често су била одвојена на мушки и женски део, а музика је углавном била за четири гласа, без пратње или са једноставном пратњом.


[уреди] Двадесети и двадесет први век

Као што се десило и осталим жанровима у музици, и хорска музика је ушла у период експериментисања током двадесетог века. Док се мали број познатих композитора фокусирао само на хорску музику, најзначајнији композитори у својим опусима имају макар мало и хорске музике.

Рани композитори пост-романтизма, као што су Ричард Штраус и Сергеј Рахмањинов, допринели су хорској музици, али је највећи допринос дао Ralph Vaughan Williams, пишући нове мотете у ренесансном стилу новим хармонским језиком, и аранжирањем енглеских и шкотских народних песама. Арнолд Шенбергова Friede auf Erden представља врхунац оваквог стила, музички шарениш где се тонални центри стално премештају (слично његовом делу Verklaerte Nacht за гудаче из истог периода).

Током двадесетог века, модерне технике су нашле израза и у хорској музици, међу којима су дела Шенгерга, Антона фон Веберна и Ставинског; еклектичке (провери превод) композиције Чарлса Ајвеса; дисонантни контрапункст Даријуса Милхауда (Cinq Rechants) и Paul Hindemith (When Lilacs Last in the Dooryard Bloom'd). Због тешкоћа на које су наилазили хорови када би певали атоналну музику, ова дела се данас ретко изводе, иако их специјалисти воле. Ипак, примитивне покрете (провери превод) данас представља врло чето извођено дело Карла Орфа Carmina Burana.

Неокласични стилови су нашли бољу потпору у хорској музици. Бенџамин Бритен ја написао велико број добропознатих хорских дела, међу њима Ратни реквијем, Песме пет цветова и Радујте се у Јагањцу. Мотети Francis Poulenc-а Motets pour le temps de noël, Gloria, и Миса у G-дуру се чето изводе. Хуго Дистлер је написао пуно модерне музике по Баховим моделима. У Сједињеним Државама, Арон Копланд, Самјуел Барбер и Рендал Томпсон су написали значајна америчка дела. У источној Европи Бела Барток и Золтан Кодали су малим делом писали и хорску музику.

Време после Другог Светског Рата је експериментисање у овој области довело до екстрема. Sinfonia Луцилана Берта (Luciano Berio) укључује и хор. Страдање по Светом Луки Krzysztof Penderecki-ја укључује викање, тонске гроздове и алеаторичке технике. Richard Felciano је писао дела за хор и електронску касету.

Представник минимализ,а је Арво Перт, чија дела Johannespassion (Страдање по Светом Јовану) и Magnificat' се редовно изводе.

Авантгардне технике:

  • Викање
  • Дубоки тонови (најнижи могући)
  • Тонски гроздови
  • Хорови који не певају речима, зачето их је Чајковски у Крцку Орашчићу и Холст у Планетама, а даље раљзвијали Шенберг, Даријус Милхауд и други.

Аранжмани црначкиих Спиритуала су постали чести на хорским репертораима. Познати композитори по овој традицији су Андре Томас и Moses Hogan.

Премда је рано говорити о трендовима у двадесет првом веку, дух практичне тоналне музике је био доминантан у задњим децнијама двадесетог века и настаља се у делима Карла Јенкинса, Џона Ратера и Роберта Стедмана, међу осталима. Ерик Витакре је скренуо пажњу комбинујући тоналну музику са тонским гроздовима и сличним експерименталним техникама.

[уреди] Познати хорови

[уреди] Професионални хорови

  • Би-Би-Си Певачи (спољна веза)
  • Chanticleer
  • Камерни Хор Естонске Филхаромније
  • Холандски Камерни Хор
  • Хор Црвене Армије
  • [[Филипински Мадригалисти] (Добитници европске Grand Prix Du Chant Choral 1997)
  • Гласови Вазнесењеа (спољна веза)

[уреди] Аматерски хорови

  • Cantata Academy Chorale
  • Los Angeles Master Chorale
  • Mormon Tabernacle Choir
  • Norwegian Student Choral Society
  • London Philharmonic Choir
  • Tanglewood Festival Chorus
  • Elektra Women's Choir
  • Laus Deo Choir
  • St Lawrence Choir external link
  • Sura Chamber Choir

[уреди] Академски хорови

  • Cornell University Glee Club
  • Harvard Glee Club
  • St. Olaf Choir
  • The University of Pennsylvania Glee Club

[уреди] Дечји хорови

  • Wiener Sängerknaben (Vienna Boys' Choir) [1]
  • The Harlem Boys Choir
  • Thomanerchor Leipzig
  • Stuttgarter Hymnus-Chorknaben (Stuttgart Hymnus Boys' Choir)
  • Knabenkantorei Basel (Basel Boys' Choir)
  • Tapiola choir (external link)

[уреди] Црквени хорови

[уреди] Хорови са узвицима

  • Mieskuoro Huutajat

[уреди] Види још

  • List of choral works
  • Glee

[уреди] Спољашње везе