Милица Мићић Димовска
Из пројекта Википедија
Милица Мићић Димовска је рођена 1947. године у Новом Саду. Дипломирала је Општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду.
До сада је објавила четири збирке приповедака:
- Приче о жени, 1972,
- Познаници, 1980,
- Одмрзавање, 1991,
- У процепу, 1998;
- Заручнице (избор из прозе), 2003;
три романа:
- Утваре, 1987,
- Последњи заноси МСС, 1996, 1997,
- Мрена, 2002, 2003;
- Путописи, 1999.
и водич кроз књижевне изразе и појмове за ученике основних и средњих школа Од А до Ш, у коауторству са Стеваном Бељанским, 1987, пет издања.
Приче су јој превођене на енглески, мађарски, пољски, словачки, италијански и шведски језик.. Заступљена је у неколико домаћих и страних антологија српске прозе.
Живи и ради у Новом Саду. Један је од уредника Летописа Матице српске.
Књига «Последњи заноси МСС» је прича о животу врдничке виле Милице Стојадиновић Српкиње, трагичне фигуре нашег романтизма. За живота слављена а потом брзо заборављена, песникиња је парадигма једног времена у коме су узвишени заноси врло брзо пали у блато животног прагматизма. Роман је поема о човековом паду и поразу у бурном времену.
Приказ и биографија су преузети из књиге (наведене горе) чији је садржај заштићен копирајтом.
[уреди] Награде и признања
- За "Познанике" је добила награду „Карољ Сирмаји"
- за "Одмрзавање" Андрићеву награду
- за "Последње заносе МСС" награде: Нолитову, „Бранко Ћопић" и Награда Борисав Станковић
Опширнији приказ књиге може се прочитати на адреси:
Види још: Милица Стојадиновић Српкиња

