Албер Ками

Из пројекта Википедија

Албер Ками

рођен: 7. новембра 1913.
Алжир
преминуo: 4. јануара 1960.
Француска

Албер Ками је француски писац и добитник нобелове награде за књижевност 1957.године.Познат је по свом карактеристичном стилу писања и тематикама својих дела.

Садржај

[уреди] Камијев прозни стил

По прометејском ангажовању да уметничком речју продре у загонетке живота и одгонетне смисао човековог присуства у свету и свемиру, Албер Ками спада међу најангажованије писце свога времена. Његово књижевно дело, са оригиналном филозофском основом, активно се укључује у борбу савременог човека за личне и друштвене слободе.

[уреди] Биографија

Албер Ками је рођен 7. новембра 1913. у породици сиромашног алзашког земљорадника у Алжиру. Отац је, убрзо по дечаковом рођењу, погинуо у чувеној бици на Марни у Првом светском рату. Камијево школовање и касније студије на Филозофском факултету у Алжиру протекли су у свакодневној борби за опстанак. Као студент је морао сам да зарађује хлеб, удара печате на возачке дозволе у алжирској префектури, а у слободним часовима да продаје аутомобилске делове и бележи барометарски притисак у метеоролошкој станици. Ками затим ради у алжирској радио-станици, интересује се за позоришну уметност, а једно време ради и са властитом позоришном трупом.

Успешна публицистичка активност, међутим, постепено га одводи књижевном стварању. Као есејист, критичар и уредник листа „Борба“, који је 1940. покренуо у Паризу, Ками постаје истакнута личност у француском покрету отпора против нацизма. Богато животно искуство и већ оформљена визија света почели су да добијају свој уметнички облик у низу његових славних романа: Странац (1942), Куга (1947) и Пад (1956); затим у драмама Неспоразум (1944), Калигула (1944) и Опсадно стање (1948), као и у дитативном лирском коментару романа Странац, објављеном 1943. године под називом Мит о сизифу. Познати роман је и Побуњени човек (1951). Камијевом књижевном делу одато је највеће признање додељивањем Нобелове награде за књижевност 1957. године.

Ками је преминуо 4. јануара 1960. у саобраћајној несрећи. Возач је био његов блиски пријатељ и издавач Михел Ђалиарди, који је такође погинуо. Његова деца близанци Катерина и Јованка држе ауторска права на његова дела.

[уреди] Дела

  • Мит о сизифу (1943.)

[уреди] Романи

  • Странац (1942.)
  • Куга (1947.)
  • Побуњени човек (1951.)
  • Пад (1956.)

[уреди] Драме

  • Неспоразум (1944.)
  • Калигула (1944.)
  • Опсадно стање (1948.)

[уреди] Спољашње везе