Приједор
Из пројекта Википедија
Координате: 44° 59′ Сј.,16° 43′ Ис.
| Приједор
|
||
| Грб општине | ||
![]() |
||
| Положај | ||
| Начелник Општине | Марко Павић; | |
| Површина - укупно |
834 km² |
|
| Становништво | 65.000
|
|
| временска зона | централноевропска: UTC+1 | |
| 44º48'30
N |
||
Поткозарска општина Приједор налази се на 44 степена, 48 минута и 30 секунди сјеверне географске ширине и 16 степени, 42 минута и 53 секунде источно од Гринича, на надморској висини од 135 метара.
Сам град смјештен је у алувијалној долини ријеке Сане у сјеверозападном дијелу Републике Српске, између планина Козара и Грмеч.
Општина се простире на 834 квадратна километра и по величини је на другом мјесту у Републици Српској.
У самом граду данас живи нешто више од 65 000 становника, а на подручју цијеле општине 127 000 становника. Од тога, 25 000 су избјеглице и расељена лица.
Према привредној структури општина Приједор је центар индустријско-пољопривредног региона који сачињавају поткозарске општине Козарска Дубица, Нови Град и Српска Костајница, те један мањи дио подгрмечких општина Крупа на Уни и Сански Мост. Окосницу привредног развоја чини рударство, целулоза, дрвнопрерађивачка, метална и текстилна индустрија. И прије рата и сада Приједор је и у културном, образовном и спортском погледу регионални центар Поткозарја.
Садржај |
[уреди] Историја Приједора
| За више информација погледајте Историја Приједора. |
Историјски, Приједор је, такође, са својим селима, одувек био бастион слободарства, буна, устанака и одбране о чему свједоче I и II свјетски рат, те задња дешавања на подручју бивше Југославије.
Први пут у историјским документима Приједор се, истина као земљана утврда, помиње у ратним извјештајима грофа Адама Бацанија за вријеме Бечког рата од 1683. до 1699 године. Међутим, археолошка грађа указује да његово постојање датира још из времена предисторије и доласка Римљана у ове крајеве првенствено због нових освајачких подухвата. Али, и због експолатације гвоздене руде која је, претапана у великим топионицама Салоне, Сисције и Сирмијума. Веома брзо Приједор постаје значајан - трговачко занатски центар захваљујући римским путевима и пловности ријеке Сане, али понајвише првој жељезничкој прузи у бившој БиХ изграђеној 1873. године у вријеме барона Хирса. Један вијек послије, тачније 1882, готово цијели град изгорио је у великом пожару па су аустроугарске власти 1901. године донијеле први урбанистички план по коме је Приједор изграђен као савремено насеље без махала и уских сокака.
Као први већи индустријски капацитет помиње се пилана изграђена 1883. године изнад Козарца, а већ 1891. године основано је прво пољопривредно друштво и перадарска фарма, једини у то вријеме у аустро-угарској Босни и Херцеговини. Почетак XX вијека донио је нове индустријске објекте и предузећа као што су "Прва крајишка творница цигле и цријепа" коју је 1926. године основало једно српско акционарско друштво. У исто вријеме један српски трговац оснива и прво извозно предузеће. Ријеч је о извозу живежних намирница и живине у Европу. Вриједно је поменути да је у том времену основана и чувена столарска радионица "Антонијевић", као и прво кондиторско предузеће које је послије II свјетског рата прерасло у Фабрику кекса и вафла "Мира". На почетку XX вијека Приједор има сва обиљежја урбане градске средине. Приједорски Срби још више развијају трговину и банкарство, а да би сачували свој национални идентитет и традицију, имућне газде и трговци улажу свој капитал и име у културни и национални препород и подижу културне установе и институције. Јос 1834. године Приједор је имао српску основну школу која је заједно с тзв. комуналном (основаном 1891. године) прерасла у државну школу 1919. године. Пододбор "Просвете" основан је 1902. године, а негдје у исто вријеме основана је прва штампарија и "Прва српска штедионица д.д.", па затим још три основне школе и забавиште, односно женска занатска школа, док је Гимназија основана 1924. године.Само пет година касније, 1907. године основано је друштво за тјелесно васпитање које је наредне, 1908. године, добило име "Српски Соко". Године 1885. основано је и пјевачко друштво "Вила" за које је химну написао Алекса Шантић, а музику је компоновао тада најпознатији живи српски композитор Јосиф Маринковић. Приликом преноса костију Стевана Мокрањца 1923. године "Вила" је на такмичењу југословенских хорова у Београду освојило другу награду.
У току II свјетског рата приједорски крај је претрпио огромна разарања. Пред офанзивама хрватских усташа и Немаца голоруки српски народ је бјежао у збјегове на планину Козару. Ратна фотографија Жоржа Скиригина Мајка са Козаре остала је потресно свједочанство на страдање српског народа Поткозарја. Усташе су са Козаре одвеле у смрт око 60.000 невиних српских цивила. Међу њима је било око 11.900 дјеце. Након рата на платоу Мраковица подигнут је величанствен споменик жртвама фашистичког терора. Дио планине Козаре проглашен је за национални парк.
Национални парк Козара, ријека Сана и прекрасни крајолици туристички су адути приједорског краја и цијелог Поткозарја.
Дакле, без обзира на археолошке ископине из римских и предримских времена и времена Мезеја, без обзира на некрополе из млађег и старијег бронзаног доба, античке и позноантичке некрополе, као и неке трагове средњовјековних грађевина Приједор је варошица из новијег доба, заправо град XIX и XX вијека.
[уреди] Становништво
| За више информација погледајте Демографија Приједора. |
Попис становништва из 1991.
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Приједор имала је 112.543 становника, распоређених у 71 насељу.
Национални састав:
| Срби | Муслимани | Хрвати | Југословени | остали | |
|---|---|---|---|---|---|
| ~1971~ | 46.487 (47,47%) | 39.190 (40,02%) | 8.845 (9,03%) | 1.458 (1,48%) | 1.941 (2,00%) |
| ~1981~ | 45.279 (41,59%) | 42.129 (38,69%) | 7.297 (6,70%) | 10.556 (9,69%) | 3.607 (3,33%) |
| ~1991~ | 47.581 (42,27%) | 49.351 (43,85%) | 6.316 (5,61%) | 6.459 (5,73%) | 2.836 (2,54%) |
Послије потписивања Дејтонског Споразума, општина Приједор у цјелини ушла је у састав Републике Српске.
[уреди] Насеља општине
Алишићи, Бабићи, Бистрица, Бишћани, Божићи, Брђани, Брезичани, Бришево, Буснови, Цикоте, Црна Долина, Чараково, Чејреци, Чиркин Поље, Ћела, Дера, Доња Драготиња, Доња Равска, Доњи Гаревци, Доњи Орловци, Доњи Волар, Гаћани, Гомјеница, Горња Драготиња, Горња Јутрогошта, Горња Пухарска, Горња Равска, Горњи Гаревци, Горњи Јеловац, Горњи Орловци, Горњи Волар, Градина, Хамбарине, Хрнићи, Јаруге, Јелићка, Југовци, Калајево, Камичани, Кевљани, Козарац, Козаруша, Криваја, Ламовита, Љескаре, Љубија, Мало Паланчиште, Марићка, Марини, Миљаковци, Миска Глава, Нишевићи, Ништавци, Омарска, Орловача, Пејићи, Петров Гај, Приједор, Ракелићи, Раковчани, Раљаш, Расавци, Ризвановићи, Саничани, Шурковац, Тисова, Томашица, Трнопоље, Велико Паланчиште, Зецови и Жуне.
[уреди] Насеља Града Приједора
Поред центра Приједора, који се такође може подјелити у поједине мање четврти, у Приједору постоје и идућа насеља:
- Урије
- Пећани
- Пухарска
- Рашковац
- Кокин град
- Гашића насеље
- Стари град
- Гомјеница
- Чиркин поље
- Свале
- Аеродромско насеље
- Тукови
[уреди] Спољашње везе
Званична презентација општине ((sr)), ((en))


