Из пројекта Википедија
[уреди] Хронолошки преглед открића Антарктика
- 1739 – Француз L. Bouvet открива на рубу Антарктика острво које је после по њему добило име - острво Bouvet
- 1772 – Француз J. de Kergueiem-Tremarec открива острво Kergueiem
- 1772 – 1775 – Џејмс Кук, енглески морепловац који је извео три пловидбе око Света, изводи другу пловидбу у потрази за Јужним континентом. Два пута прелази преко поларног круга и открива острво Јужну Џорџију и Јужна Сандвичка острва
- 1819 – W. Smith открива групу острва Јужни Шетланд
- 1819 – 1821 – Антарктичко копно први пут су угледали Фадеј Фадејевич Белингсхаузен (1778-1852) и Михаил Петрович Лазарев (1788-1851). 1819. креће прва Руска антарктичка експедиција са два брода: „Восток“ чији је командир био Белингсхаузен и „Мирниј“ чији је командир био Лазарев. Циљ ове експедиције је био истраживање јужне приполарне области. Бродови су 28.01.1820.год. доспели до обала раније непознатог континента. Тај дан се узима за дан открића Антарктиде. У октобру 1820.год. експедиција се поново усмерила ка Антарктику. Бродови су обишли Антарктиду са стране Тихог океана. Открили су острва Петра I, Шишкова, Мордвинова, Земља Александра I, тачније су одређене координате раније откривених острва. Белингсхаузен је опловио Антаркиду, пресекао шест пута Јужни поларни круг, доказавши тиме релативну безбедност пловидбе у антарктичким водама. Његово име носи море у Тихом океану, ледник на Источној Антарктиди, рт на Јужном Сахалину и острво у архипелагу Туамоту.
- 1821 – G. Powel открива групу острва Јужни Оркнеј
- 1823 – J. Weddell открива море које је по њему добило име Веделово море
- 1832 – J. Biscoe открива Грахамову земљу
- 1839 – 1843 – Џејмс Кларк Рос (1800-1862), енглески морепловац и поларни истраживач, предводио је експедицију на Антарктику са циљем да се тачно одреде координате Јужног магнетног пола које је претходно теоретски одредио немачки математичар Карл Фридрих Гаус. Са два брода се упутио у Тасманију одакле је 1840-1843 извео три пловидбе ка Антарктику. Открио је део континента Антарктиде – Викторијину земљу, море и ледену баријеру (касније названи његовим именом), вулкане Еребус и Терор (имена његових бродова). Одредио је положај Јужног магнетног пола, на 300км од обале Викторијине земље. Године 1841. искрцао се на Антарктиду у намери да досегне Јужни географски пол. Успео је да пређе Јужни географски поларник и стиже до паралеле 78° али је био принуђен да се врати. Написао је књигу „Путовања ради открића и истраживања у јужним и антарктичким морима“
- 1840 – Dumont d’Urville открива земљу
- 1840 – Вилкс открива Вилксову земљу
- 1895 – први пут су ступили на антарктичко копно Christensen и Borchgrevink. Borchgrevink Karsten (1864-1934), норвешки путник и природњак. Плови између 1894-1895 антарктичким водама на китоловцу “Антарктик”. Године 1895 први се у историји истраживања Антарктиде искрцао на континент у рејону Рт-а Адер. Том приликом се уверио да се и у тако суровим условима лети јавља биљни свет (маховина). Први је презимио на Антарктиди, на Рт-у Адер, где је вршио систематска метереолошка истраживања. Затим је бродом запловио Росовим морем, достигао Ледену Росову баријеру успео се на њу и на скијама и санкама продро на југ до рекордне ширине од 78°50’. Доказао је пловност Росовим морем лети, и могућност да Росовим морем продре далеко у дубину континента. Своје путовање је описао 1900.год. у књизи „Ка Јужном полу“.
- 1897-1899 – Белгијска експедиција Belgica прва је провела зиму на леду испред Грахамове земље
- 1901-1905 – Рубне делове Антарктика истражују експедиције:
- немачка Gauss под вођством Е. Дргалског
- енглеска Discovery под вођством P.F.Scot-а
- шведска под вођством О.Норденскјолда
- шкотска Scotia под вођством W.Th.Brunce
- француска под вођством J. Charcot-а
- 1908-1909 – Шентонова експедиција на Антарктику стиже до 28°23’ ј.г.ш. и успева да одреди Јужни магнетни пол
- 1909 – T. Davis и D. Mawson допиру до Јужног магнетног пола Земље
- 1911-1912 – Раул Амундзен (1872-1928) путује на броду „Фрам“ с циљем открића Јужног пола. Јануара 1911. године се искрцао на Росову ледену баријеру и одатле се са четворицом сапутника упутио у дубину Антарктиде. Први је стигао на Јужни пол, 14.12.1911.год., престигавши експедицију P.F.Scot-а за месец дана. На Антарктиди је открио планине Мод
- 1928-1930 – Hubert Wiklius (1888-1958), аустралијски поларни истраживач, покушао је да прелети Антарктиду авионом, али је због лоших временских услова морао одустати, ограничивши се на неколико истраживачких летова. Његово име носи ледник на Антарктику.
- 1928-1947 – Четири антарктичке експедиције R. Byrd-а. 1929. год. први лет авионом од зимовалишта Little America на Росовој баријери до Јужног пола и натраг.
- 1935 – I. Ellswort лети преко Западне Антарктике од Веделовог до Росовог мора.
- 1955 – Подизање специјалних станица за истрживање Антарктика у оквиру међунаридне геофизичке године *1957 - 1958. године. На западној обали постављена је главна истраживачка база Little America, а на источној совјетска станица Мирни.
- 1957 – Совјетска експедиција допире до магнетног пола земље и подиже станицу Восток
- 1958 – Новозеландска експедиција под вођством E. Hillary-ја долази 03.01. из Росовог мора до Јужног географског пола. Нешто касније 20.01. долази до пола британска експедиција из Веделовог мора. Руска експедиција подиже у близини пола станицу Совјетска.
- 1959 – Совјетска експедиција долази до Јужног пола из станице Мирни преко станица Комсомолска и Восток.