Из пројекта Википедија
[уреди] Српске земље прије досељења Срба
Српске земље прије досељења Срба биле су дуго времена дио велике римске империје. Стари народи који су насељавали Балканско полуострво (Илири, Трачани и Келти), прије доласка римских освајача живјели су племенским животом. Илири су били најбројнији и насељавали су највећи дио полуострва. Покушаји да створе јачу државну организацију неће успјети (Теута нпр.). На јадранским острвима ће бити више грчких трговачких колонија и преко њих ће се ширити утицај високе грчке културе према унутрашњости полуострва. Римско освајање унутрашњости Балкана ће бити окончана тек у 1. вијеку послије Христа. Након тога ови народи ће бити изложени дугом процесу романизације. У касној антици они су били углавном романизовани, а и хришћанство је однијело побједу над паганством.
Године 395. римски цар Теодосије дијели Царство на Источно и Западно. Граница између источног и западног дијела ишла је ријекама Савом и Дрином, а затим се спуштала према Скадарском језеру. Ова граница ће се након пропасти Западног римског царства (Источно римско царство ће опстати још готово хиљаду година), услијед продора разних народа на римску територију, и даље рефлектовати, првенствено као културна граница између европског истока и запада. Српски народ населивши се на територије с обе стране границе (на терену симболичне, али у очима онодобних и садашњих великих сила стварне), наћи ће се распет између европског истока и запада, на правој историјској вјетрометини.
 |
За више информација погледајте Српске земље прије досељења Срба. |
[уреди] Словени у старој постојбини
Стара словенска постојбина налазила се на просторима истока Европе. Приближне границе насељености Словенима су биле: око ријеке Одре до средњег тока Волге, од Балтичког мора до Карпата и средњих токова ријека Буга, Дњепра и Дона. У својој старој постојбини Словени живе у родовској заједници. Јужнији Словени (ближе Црнога мора), због додира са развијенијом грчком-римском цивилизацијом, ће полако напуштати начин живота у родовској заједници. Са сточарског и ловачког начина живота постепено прелазе на земљораднички. У науци се наводе различити разлози словенских сеоба. Највјероватнији је тај да су Словени били приморани на расељавања повучени великом сеобом народа и хунским нападима. Сеоба Словена је био дуготрајан процес, много дужи него што се сматрало у традиционалној науци. Срби су највјероватније насељавали западније крајеве словенске прапостојбине.
 |
За више информација погледајте Словени у старој постојбини. |
[уреди] Долазак Срба на Балкан
Старија историографија је узимала, као поуздане, податке које је написао византијски цар Константин Порфирогенит о досељењу Срба на Балканско полуострво. По њему Срби су у 7. вијеку населили пространу територију: Рашку, Дукљу, Босну, Травунију, Захумље и Паганију. Према новијим проучавањима, подаци које је цар изнио о насељавању српских племена су неоспорни, али вријеме насељавања је упитно. Археолошки је доказано да је било више сеобених валова. Најизгледније је да су се Срби доселили у каснијем валу; највјероватније крајем 8. вијека и то са простора сјеверно и сјеверо-западно од данашње Чешке. Јављање чвршћих државних организација код Срба је тек у 9. вијеку, а што потврђује већ изнесену теорију о каснијем досељавању Срба. Они су, будући у додиру са Францима, били војно напреднији од раније досељених словенских сродника. Исте покоравају и временом се српско име шири и на њих. Број досељених Срба није био већи од 30 хиљада. Неповољан географски положај српских земаља ће отежати обједињавање српских земаља.
[уреди] Српске земље пре Немањића
[уреди] Српске средњовјековне државе
 |
За више информација погледајте Српске средњовјековне државе. |
[уреди] Турска владавина
 |
За више информација погледајте Турска владавина. |
[уреди] Срби у Хабсбуршкој монархији
 |
За више информација погледајте Срби у Хабсбуршкој монархији. |
[уреди] Стварање модерних српских држава
 |
За више информација погледајте Стварање модерних српских држава. |
[уреди] Срби у ХХ веку
 |
За више информација погледајте Срби у ХХ веку. |
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе