Фојница
Из пројекта Википедија
Фојница је стари град у средишњем делу Босне и Херцеговине, са око 3.400 становника у граду, односно 15.000 у општини (1991.) .
[уреди] Историја
Име града, у писаним документима, први пут се спомиње 18. марта 1365. године. Прва половина 15. век а је период када Фојница у свом привредном и демографском ширењу достиже врхунац; урбани део града прелази број од 2.000 становника са изразито јаком насеобином Дубровчана, отварају се нови рудници у Дежевицама (1403. године) и Дусини (1413. године), фрањевци граде манастир на Пазарницама, тргује се занатским производима израђеним од племенитих метала, кожом, свилом, вином, оружјем, кућним потрепштинама, скупоценим талијанским тканинама. Рударство, посебно производња сребра, било је најважнија привредна грана средњовековне Босне, а имало је несумњивог значаја и за привреду Европе онога времена. Узимајући у обзир богатство рудника као и стално присуство дубровачких златара (око 1430. године, укупно 12 ) који су се између осталог бавили и ковањем новца, највјероватније да је у Фојници дуго времена постојала ковница новца босанских владара. Новац означен као краљев често се помиње у изворима и то обично у вези са Фојницом.

