Ткиво

Из пројекта Википедија

Ткиво представљају скуп ћелија које су једнаке по морфолошким (grč. morpha = облик) и физиолошким особинама и имају заједничко порекло и функciju.

Сва ткива се састоје од:

  • ћелија и
  • међућелијске супстанце.

Садржај

[уреди] Врсте животињских ткива

Ткива се, према грађи и функцији коју обављају, деле на:


[уреди] Врсте биљних ткива

[уреди] (незавршено, радови у току)

У клицама биљака се формирају две основне различите групе ткива: прва, ћелије на врховима изданака и корена, одговорна за раст, чијом деобом настају ћелије свих осталих ткива - творна или меристемска ткива, и друга, коју изграђују диференциране ћелије (које су стекле свој коначан облик и величину, као и улогу) које имају посебну функцију и привремено су или трајно изгубиле способност деобе - трајна ткива.



[уреди] Творна ткива

Према пореклу, творна ткива могу бити примарна и секундарна.

     Примарна творна ткива су она чије су ћелије настале директном деобом ембрионалних ћелија.
     Секундарна творна ткива граде ћелије које су способност да се деле стекле накнадно (секундарно).

Према положају у биљци, творна ткива могу бити вршна или апикална, бочна или латерална, уметнута или интеркаларна и творна ткива рана или трауматична.

Вршна творна ткива се налазе на врховима (крајевима) изданака и коренова и деобом ћелија дају "материјал" за раст тела у дужину.

Бочна творна ткива се налазе у зони паралелној са страном - боком стабла или корена. У бочна ткива спадају камбијум и фелоген. Активношћу камбијума стабло и корен се дебљају (крећу се у ширину).

Уметнуто творно ткиво се налази "уметнуто" између трајних ткива.

Творна ткива рана настају на повређеним местима биљака. Она стварају творевину, масу ћелија звану калус, којом се рана затвара и тиме спречава сушење и продор микроорганизама. Калус може да образује било која жива ћелија.

[уреди] Спољашње везе