Рубидијум
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол, атомски број | Рубидијум, Rb, 37 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | алкалних метала | ||||||||||||||||||||||||||||||
| група, периода | IA, 5 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 1532 kg/m3, 0,3 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Боја | сребрнобела |
||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 85,4678 u | ||||||||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 235 (265) pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 211 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | 244 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [Kr]5s1 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 18, 8, 1 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони број | 1 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | јако базни | ||||||||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | регуларна просторно центрирана |
||||||||||||||||||||||||||||||
| физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | чврсто | ||||||||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 312,46 K (39,31 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 961 K (688 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 55,76×10-3 m³/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 72,216 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 2,192 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | 1,56×10-4 Pa (312,6 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | 1300 m/s (293,15 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 0,82 (Паулинг) 0,89 (Алред) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 363 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | 7,79×106 S/m | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 58,2 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 403,0 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| II енергија јонизације | 2633 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| III енергија јонизације | 3860 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| IV енергија јонизације | 5080 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| V енергија јонизације | 6850 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| VI енергија јонизације | 8140 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| VII енергија јонизације | 9570 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| VIII енергија јонизације | 13120 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| IX енергија јонизације | 14500 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| X енергија јонизације | 26740 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона |
|||||||||||||||||||||||||||||||
Рубидијум (Rb, латински - rubidium) је алкални метал IА групе. Има 30 изотопа чије се атомске масе налазе између 75-98. Постојан је само један - 85. У природи се јавља и његов изотоп 87. Заступљен је у земљиној кори у количини од 90 ppm (енг. parts per million), у облику минерала лепидолита (KLi2Al(OH, F)2Si4O10) и кармалита.
Откривен је 1861 године од стране Robertа Bunsena i Gustav Robert Kirchhoffa у Хеиделбергу, у Немачкој.
Познати су његови оксиди, соли неорганских киселина и неколико органометалних комплекса. Ниједно од тих једињења нема практичну примену.
Биолошки значај - нема.
У чистом облику рубидијум је метал сребрносиве боје. Има сличне хемијске особине као и калијум, само је још реактивнији од њега. На ваздуху се сам од себе пали, а са водом реагује експлозивно.

