Петар Бојовић
Из пројекта Википедија
Петар Бојовић, војвода (16. јул 1858, Мишевић- 20. јануар 1945, Београд).
Био је поријеклом из племена Васојевића. Завршио је гимназију у Београду и ступио у Војну Академију 6. октобра 1875. Произведен је за артилеријског потпоручника 1880, за коњичког поручника 1883, за ђенерал-штабног капетана 1 класе 1891, пјешадијског потпуковника 1897, ђенерал-штабног пуковника 1901, ђенерала 20. октобра 1912, војводу 23. септембра 1918.
Као млад официр заузимао је постепено положаје према чину и командовао је у миру пјешадијским пуком, пјешадијском бригадом, дивизијском облашћу, коњичком дивизијом, трупама нових области. Био је начелник штаба дивизијске области у два маха, помоћник начелника штаба активне војске, помоћник и заступник начелника и начелник главног ђенералштаба, начелник штаба главне војне инспекције и начелник општег војног одјељења Министарства Војног.
У рату 1876, као питомац Војне Академије, био је у штабу Врховне Команде, у рату 1877. до 1878. као питомац Војне Академије, био је у батерији на дужности подофицира, у рату 1885. био је водник коњичког ескадрона и заступник начелника штаба шумадијске дивизије. У Првом балканском рату 1912-13. био је начелник штаба Прве армије и командант приморског кора. У рату 1913 против Бугара био је начелник штаба Прве армије. У Првом светском рату 1914—18. био је командант Прве армије, командант трупа нових области, начелник штаба Врховне Команде (од краја 1915. до јуна 1918), па поново командант Прве армије.
Написао је и штампао, поред чланака у војним листовима и часописима: Вод патроле, Васпитање војника, Метода за решавање тактичких задатака, Шта имамо и можемо да очекујемо од Егзерцирних правила, Одбрана Косова поља (1922). Превео је Тактику од Бриалмонта.
У априлу 1941. године, са 83 године живота, постављен је за заступника врховног команданта југословенске краљевске војске Петра II Карађорђевића.
Литература
- Народна енциклопедија (1927 г.), чланак написао бригадни ђенерал Владимир Белић

