Језеро
Из пројекта Википедија
- За остале употребе, погледајте Језеро (вишезначна одредница).
Језеро је природно удубљење на копну испуњено водом, које није директно повезано са светским морем. Језера могу имати притоке, отоке, а језеро које има и притоку и отоку зове се проточно језеро. У односу на то каква је вода у језерима деле се на слатководна језера и слана језера.
Највећа и најдубља језера су тектонског порекла. У њима се налази преко 95% укупне количине језерске воде. Ова језера испуњавају удубљења настала тектонским поремећајима. Највеће језеро (по површини и количини воде) је Каспијско језеро. Најниже језеро је Мртво море (око 400 m испод нивоа мора), најдубље Бајкалско језеро (1620 m). Најбројнија су ледничка језера.
[уреди] Подела језера
Језера се деле по начину настанка корита или по хидрографским, физичким хемијским и биолошким особинама. Званично у класификацији се не примењује минимална побршина коју треба да захвата језеро, али се често помиње да језеро не би требало да има површину испод 1 хектара.
Подела по начину настанка:
- метеорска (космична) - настала услед удара метеорита
- тектонска - настала услед тектонског поремећаја (земљотреса).
- ледничка - настале радом ледника (углавном су уска и дубока са стрмим обалама)
- вулканска - настала радом вулкана (у кратерима вулкана или преграђивањем река потоцима лаве)
- приобална - настала повлачењем мора из залива
- крашка - настала у крашким удубљењима
- речна - настала мењањем тока реке (напуштањем старог корита)
- еолска - настала радом ветра (ветар издуби удубљења, које вода потом испуни)
| Овај незавршени чланак Језеро, је везан за језера. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |

