Оливера Катарина
Из пројекта Википедија
Оливера Катарина или Оливера Вучо (Београд 5. март 1940) је српска глумица и певачица.
Студирала је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију. Своју позоришну каријеру као студент почела је главном улогом у Народном позоришту у представи Коштана. Постаје супруга тадашњег позоришног критичара Вука Вуча.
Играла је у десетак домаћих и исто толико иностраних филмова. За филм Гоја награђена је на филмским фестивалима у Москви и Венецији, a њена најпознатија улога је у филму Скупљачи перја Александра Саше Петровића, који је награђен на филмском фестивалу у Кану. Овај фестивал је затворила концертом где су поред ње певале и Нана Мускури и Дајан Ворвик.
Kao интерпретатор изворних народних песама и циганских романси одржала је више од стотину концерата широм света, снимила је сингл и LP плоче са српском, циганском, индонежанском и црначком музиком. Певала је композиције Енија Мориконеа, Шарла Демона, Дома Сузукија, Корнелија Ковача... У чувеној француској „Олимпији" одржала је 72 узастопна концерта којима су присуствовале све водеће француске звезде филма и музике тога времена.
Аутор је збирке песама Бели бадњаци и заступљена је у Антологији песама o Косову. Написала је мемоарску прозу под називом Аристократско стопало.
Из брака са Миладином Шакићем има сина Манета који последњих година живи у Мадриду као успешан сликар.

