Евалд фон Клајст

Из пројекта Википедија

Евалд фон Клајст (нем. Paul Ludwig Ewald von Kleist; 8. август 1881. - † 13. новембар 1954.) је био немачки фелдмаршал и носилац Витешког крста са храстовим лишћем и мачевима.

Евалд фон Клајст
увећај
Евалд фон Клајст

Садржај

[уреди] Рани период

Евалд фон Клајст је рођен 8 августа 1881. године у Хесенском граду Браунфелсу на Лани, у стари Пруски род Генерала и аристократа. Међу његовим прецима су се налазила три фелдмаршала, а један од њих, фелдмаршал Фридрих фон Клајст је ратовао 1814. године и против самог Наполеона. Тридесет и један човек међу његовим прецима био је носиоц Пруског одлоковања Pour la Mérit. Клајстов отац је био доктор филозофије Кристоп Албрехт Август Хиго фон Клајст и предавао је приватно математику у једној средњој школи.

Марта 1900. године Евалд фон Клајст је као подофицир приступио 3. коњичком пуку пољске артиљерије, да би већ 18. августа 1901. године добио чин потпоручника. Током 1907. године постаје пуковски ађутант. Након завршене коњичке школе у Хановеру (1908.-1909.), он добија 1910. године чин поручника и одлази на Војну академију у Берлин, где се оспособљава за Генерал-штабног официра. Касније у току те године он се жени Гизелом Вахтел у Хановеру.

Клајст 1912. године завршава Војну академију и постаје командир 14. хусарског пука у Каселу, на месту официра при Генерал-штабу. Мало пре почетка Првог светског рата дат му је чин ротмајстера (коњички капетан) и пребачен је на службу у штаб 1. хусарског пука.

[уреди] Први светски рат

Када је почео Први светски рат, ротмајстер фон Клајст је послат на Источни фронт где је провео наредне четри године. У бици код Таненберга, која се одвијала од 17. августа до 2. септембра 1914, године, командовао је коњичким ескадроном. На почетку битке Руска војска је успела да уђе на територију Источне Прусије, али се ситуација касније изменила и Руси су доживели тежак пораз (око 92000 заробљених и 50000 погинулих и рањених војника). Дана , 17. октобра 1915. године прелази као Генерал-штабни официр у штаб 85. ландвер пешадијске дивизије. Од 1. јануара 1916. године је бригадни ађутант а током јула исте године постаје дивизијски ађутант.

Крајем 1916. године пребачен је у службу артиљериско-техничког снабдевања 17. корпуса. Током 1917. године постављен је за начелника гардијске коњичке дивизије. Након капитулације Царске Русије 1918. године, дивизија је пребачена на Западни фронт и Клајст са њом учествује у биткама: код Ремса, у Шампањи и на реци Мези. При крају рата постаје командант у штабу 225. пешадијске дивизије. После потписивања примирја Клајст за кратко служи у Добровољачком корпусу, а након тога приступа Рајхсверу на месту начелника штаба дивизије.

[уреди] Између два рата

Од 1919. до 1931. године Евалд фон Клајст врши различите дужности у штабовима и војно-школским установама: 1920. - 1923. служи у 13. коњичком пуку; 1923. - 1926. предаје тактику у Хановерској коњичкој школи; 1927. - 1928. начелник штаба 2. коњичке дивизије у Бреславу (сада Вроцлав); 1928. - 1931. начелник штаба 3. пешадиске дивизије. Током 1931. године постављен је за команданта елитног 9. пешадиског пука у Потсдаму. Како су расле функције које је вршио, тако су му расли и чинови: 1922. - Мајор; 1926. - Потпуковник; 1929. - Пуковник и 1932. - Генерал-мајор. Дана, 1. фебруара 1932. године долази на чело 2. коњичке дивизије уместо Герда фон Рундштета који је постао командант трећег војног округа. Клајст 1935. године добија чин Генерал-потпуковникa.

Клајстова супруга Гизел Вахел је родила два сина. Јоханес Јирген Евалд фон Клајст се родио 1917. године и кренуо очевим стопама. За време Другог светског рата он је био капетан у коњици на Источном фронту. Други син фон Клајста, Хиго Едмунд Кристоф Хајнрих се родио 1921. године. И он је за време рата био на Источном фронту где је зарадео астму и био отпуштен из војске као неспособан за војну службу.

Када је започео брзи раст Вермахта, 2. коњичка дивизија је током 1936. године расформирана а Клајстов штаб је прерастао у штаб 8. војног округа. Дана, 1. августа 1936. године Клајст добија чин Генерала коњице.

Њему су тада биле подчињене 8., 18. и 28. пешадиска дивизија као и трећа и четврта погранична команда. До фебруара 1938. године под његовом командом тече развој и нарастање оружане силе Вермахта у Шлезији, услед чега га фон Браухич, који је косо гледао на промонархистички изглед фон Клајста, принуђује да поднесе оставку. У знак захвалности фон Клајсту је дато право да носи жуте коњичке еполете (мисли се на чин Генерала коњице). Те еполете фон Клајст ће да носи током целог Другог светског рата.

[уреди] Други светски рат

Пољска 1939

Годину и по дана Евалд фон Клајст је живео на прекрасном имању у Вајделбруку у близини Бреслава. Иако су нацисти гледали са антипатијом на фон Клајста, његове војничке способности никад нису оспораване од Хитлера. Током августа 1939. године, уочи напада на Пољску, у 58. години живота он је враћен у војну службу. Клајст је добио команду над 22. корпусом, који са налазио у саставу 14. армије генерала Вилхелма Листа и дејствовао је на јужном делу фронта.

Прва три дана рата корпус је чекао у резерви да би 4. септембра 1939. године, Клајст са својим корпусом који је имао по једну оклопну, пешадиску и планинску дивизију, био послат у борбу. Фон Клајст се показао као изузетно способан командант приликом овладавања нафтног реона у близина Лавова. Дана, 17. августа његова војска се сјединила са војском генерала Гудеријана у близини реке Буг, разделивши територију Пољске на два дела.

Западни фронт 1940

Пре почетка Француске кампање фон Клајсту је дат важан задатак. Дана, 29. фебруара 1940. године Хитлер је подржао предлог да се фон Клајст постави на место команданта тенковске групе на Западном фронту. Та група је у свом саставу имала: 41. оклопни корпус генерала Георг-Ханс Рајнхарда (6. и 8. оклопна дивизија), 19. оклопни корпус генерала Хајнц Гудеријана (1., 2. и 10. оклопна дивизија плус елитни моторизовани пук "Велика Немачка"), као и три моторизоване дивизије из 14. моторизиваног корпуса генерала Густав фон Витерсхајма. Од десет дивизија спремних за напад на Француску, Белгију и Холандију, пет су биле под командом фон Клајста, а још две су стајале у резерви. Тако је фон Клајст постао први командант једне "оклопне армије" (термин оклопна армија официјално ће бити уведена у употребу тек годину и по касније).

Штаб 22. корпуса добио је привремено име штаб "оклопне групе Клајст". Уствари Клајст никада није имао посебно наклоност према тенковским јединицама и увек је давао предност коњу над тенком. Главнокомандујући у Немачкој копненој војсци такође су гледали са сумњом на тенковски род као и на концепцију муњевитиг рата (Блицкриг).

Пред "оклопном групом Клајст" постављен је најважнији задатак за брзи успех на Западном фронту. По Манштајновом плану "оклопна група Клајст" треба да пробије линију одбране на реци Мези и да се устреми ка Ла Маншу, притом опкољавајући са југа савезничку војску. У случају успеха главнина савезничке војске би се нашла опкољена северно од Париза и рат може да се сматра решеним.

Сагласно Манштајновом плану Клајст треба да изврши пробој кроз тешко проходне Белгијске Ардене и брзо форсира реку Мезу. На тој реци одбрамбена линија је јако слаба, зато што су савезници сматрали да је на том терену немогуће извести крупну тенковску операцију. На северном крилу Клајстове групе налазио се 41. оклопно корпус генерала Рајнхарда а на јужном делу 19. оклопни корпус генерала Гудеријана. Корпус генерала Витерсхајма је остављен у резерви и он би требало да прати Гудеријана као предходница 12. армије генерала Вилхелма фон Листа.

Поред "оклопне групе Клајст" на Западном фронту је дејствовала још једна оклопна група, а њу је чинио 15. оклопни корпус. Дивизије из 15. оклопног корпуса (5. и 7. оклопна) под командом генералом Хермана Хота нису могле по снази да се мере са прејаком "оклопном групом Клајст", али су имале и лакше постављени задатак. У 18:00 сати 9. маја 1940. године "оклопна група Клајст" је почела да се помера ка реонима одрђеним за почетак напада. Сутрадан, 10. мај 1940. године, у 4:00 сата на граници Немачке са Холандијом, Белгијом, Луксембургом и Француском покренуо се "ураган". Ловци и бомбардери Луфтвафе (намачко ратно ваздухопловство) напали су аеродроме, војна складишта и објекте у дубини од 250 километара од линије фронта. Клајстови тенкови и пешадија просто су протчали кроз Луксембург и лако пробиле Белгијску граничну линију. Француски коњички корпус, који је требао да уђе на територију Белгије одмах након нарушавања Белгијске неутралности од стране Немачке, није се помакао са места све до половине јутра 11. маја: премештање француске војске ишло је доста споро, увече првог дана напада предњи делови Немачке 10. оклопне дивизије ступиле су у борбу са 2. коњичком и 3. колонијалном пешадијском дивизијом Француске и одбацили их ка реци Мези.

[уреди] После рата

[уреди] Интернет станице


ратник Овај незавршени чланак Евалд фон Клајст, везан је за ратнике.
Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.