Епителијално ткиво

Из пројекта Википедија

Епителијално ткиво (eпители) је врста животињских ткива које је најмање диференцирано. Састоје се од великог броја густо збијених и међусобно повезаних ћелија тако да садрже малу количину међућелијске супстанце . Покривају све површине тела и унутрашњих органа, све телесне шупљине, изводне канале и др.

Основна улога овог ткива је заштита организма од исушивања, механичких повреда, инфекције патогеним организмима и др. Изграђени су од ћелија које воде порекло од сва три клицина листа. У изградњи епитела никада не учествују крвни судови па се размена хранљивих материја и гасова врши посредно - преко ткива које се налази између крвног капилара и епитела.

У зависности од функције коју обављају, епителне ћелије могу да буду различитог облика па се тако разликују:

  • плочаст,
  • коцкаст,
  • призматичан,
  • цилиндричан итд. епител.

Одређене епителне ћелије су снабдевене трепљама на површини. Покретима трепљи се потискује слуз и разне честице изнад њих. Такве ћелије граде трепљаст епител који се налази у дисајним путевима, каналу средњег уха, полним одводима човека.

Разликују се три основне врсте овог ткива :

  • покожица,
  • ендотел и
  • жлездани епител.

Покожица (епидермис) покрива површину тела. Код бескичмењака је једнослојна и покривена кутикулом. Покожица кичмењака је вишеслојна при чему долази до орожњавања површинских слојева .

Рожна материја која испуњава ове ћелије може да награди различите творевине:

  • крљушти
  • перје,
  • нокте,
  • длаке и др.

Ендотел облаже унутрашње површине телесних дупљи и крвних судова.

Епителске ћелије које стварају неки производ и процесом егзоцитозе га избацују у ванћелијску средину називају се жлездане (секреторне) ћелије. Жлездане ћелије образују жлездане епителе који заједно са другим ткивима граде жлезде.

Према типу секреције разликују се два основна типа жлезди:

  • ендокрине (код кичмењака су добро развијене тако да граде читав систем и
  • егзокрине:
    • пљувачне,
    • знојне,
    • лојне,
    • млечне итд.

Међутим, има и жлезда које имају истовремено обе функције (нпр. јетра, панкреас, полне жлезде човека).

Жлездане ћелије неких кичмењака (нпр. рибе) јављају се као појединачне и означавају се као пехарасте жлезде.

[уреди] Литература:

  • Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.
  • Маричек,Магдалена; Ћурчић,Б; Радовић,И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1996.
  • Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.


[уреди] Спољашње везе