Dunav

Из пројекта Википедија

Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Река Дунав.   (Разговор)

Дунав (немачки: Донау, словачки: Дунај, мађарски: Дуна, румунски: Дунареа, док је антички назив Данубиус) је међународна река, друга по величини у Европи. Извире у Шварцвалду , ушће, са огормном делтом (4000 km²), му је у Црном мору, кроз три рукавца: Килија, Сулина и Св. Ђорђе. Дунав је подједнако: немачка, аустријска, словачка, мађар­ска, хрватска, југословенска, румунска, бугарска, украјинска и мањим делом код ушћа Прута у Дунав молдавска река. Веће и важније притоке Дунава су: Изар, Лех, Ин, Реген (Немачка), Енс (Аустрија), Морава (Словачка), Тиса (Мађарска и Југославија), Драва (Хрватска), Сава (Словенија-Хрватска-Југославија), Морава, Тамиш и Тимок (веће притоке из Југославије), Олту (Румунија), Искар (Бугарска) и Прут (Румунија-Молдавија). После Бечког и Панонског басена протиче кроз величанствену, композитну, антецедентну, Ђердапску клисуру од Голуп­ца до Кладова. Клисура је искоришћена за изградњу хидроелектрана и формирање Ђердапског језера. После Кладова Дунав тече кроз Влаш­ко-понтијску низију.

Изградњом Ђердапских електрана и подизањем нивоа Дунава омогућена је безбеднија пловидба овом реком. Дунав је плован (преко 2.500 km) од Улма за мање, а од Регенсбурга и за веће бродове. Важнија пристаништа и градови на Дунаву су: Регенсбург, Пасау (Немачка), Линц, Беч (Аустрија), Будимпешта (Мађарска), Нови Сад, Београд, Смедерево, Прахово (Југославија), Русе (Бугарска), Браила, Галац (Румунија) и Измаил (Украјина).

Изградњом канала Рајна-Мајна-Дунав, ова европска река укљу­­чена је у систем водених магистрала континенталног дела Европе. Ово је највећи европски систем пловидбеног простора који повезује Црно и Северно море. Воде Дунава искоришћене су, конкретно, у нашој земљи, за изградњу система канала Дунав-Тиса-Дунав (кроз Војводину).