Источнохерцеговачки дијалекат
Из пројекта Википедија
Источнохерцеговачки дијалекат је млађи штокавски дијалекат ијекавског изговора. Њиме се говори у Источној Херцеговини (источна Босна и Херцеговина и западна Црна Гора), западном делу Санџака, западној Србији, и Хрватској (Срби у Војној крајини). Овом дијалекту припада и већина штокавских говора Босне, као и сви ијекавски штокавски говори Хрватске, укључујући и дубровачки говор, који има неке своје посебне особине. Простире се на запад све до чакавског и кајкавског наречја (понегде чак и до Словеније), а на север до границе са Мађарском.
[уреди] Особине
Међу важније особине источнохерцеговачког дијалекта спада новоштокавска акцентуација, развијена нова деклинација (са наставком -а за генитив множине и са једним обликом за датив, инструментал и локатив множине). Слово јат је замењено са ије и је (пјесма, вјера, млијеко, дијете), али и са е (брегови, од бријег) и и (волио од вољети). Углавном је раширено јекавско јотовање, али се оно у говору Дубровника и Бошњака по градовима не налази: дјевојка и тјерати. У највећем делу дијалекта нема гласа х, али се налази у Дубровнику и говору бошњачког становништва: љеб и хљеб, рана и храна, раст и храст. Група ао сажима се у о: пјевао > пјево. Завршетак инфинитива је на -ти и -ћи, али јављају се и облици крњег инфинитива на-т и -ћ. У овом дијалекту се чува аорист, док се имперфекат налази само у јужнијим и источнијим говорима, а идући на северу се губи.
Овај млађи штокавски дијалекат ијекавског изговора, који је још од краја XV и почетка XVI века у Дубровнику био основа тадашњег књижевног језика, и на коме је писана разноврсна народна књижевност, заслугом Вука Караџића, његових присталица и хрватских илираца, у току XIX века постао је основа књижевног српскохрватског језика (односно, српског, хрватског и бошњачког језика).
[уреди] Види још
- српскохрватски језик
- српски језик
- ијекавски изговор
- штокавско наречје
- златиборски говор
- војвођанско-шумадијски дијалекат

