Лудвиг Витгенштајн
Из пројекта Википедија
| Западна филозофија Филозофија XX вијека |
|
|---|---|
| Име: | Лудвиг Витгенштајн |
| Рођен: | 26. априла 1989. године у Бечу (Аустрија) |
| Умро: | 29. априла 1951. године у Кембриџу (Енглеска) |
| Школа/традиција: | Аналитичка филозофија |
| Главна интересовања: | Метафизика, Епистемологија, Логика, Филозофија језика, Филозофија математике |
| Значајне идеје: | Структура реалности одређује структуру језика (први период) |
Лудвиг Витгенштајн (26. април 1889. - 29. април 1951.), је енглески филозоф, родом из Аустрије. Многи га сматрају једним од најупечатљивијих филозофа 20. вијека. Родио се у Бечу, у породици јеврејског поријекла. Као студент, отишао је у Енглеску на Кембриџ, гдје је био један од штићеника филозофа Бертрана Расела. Вратио се у Аустрију уочи почетка Првог свијетског рата, да би поново отишао у Енглеску 1928. године. Иако је провео већи дио свог професионалног живота у Енглеској, Витгенштајн никада није потпуно изгубио контакте са својим аустријским корјенима. Дјело које је створио је јединствена комбинација англосаксонске филозофске традиције и традиције континенталне Европе. Његову филозофску мисао прати дубоки скептицизам према филозофији, иако је очувао увјерење да постоје неке веома битне ствари које треба сачувати из традиције. У свом Плавом свезку (1958. године), дефинише своје дјело као „насљедство теме која је била позната под именом филозофија“.
[уреди] Кратка биографија
Лудвиг Јозеф Јохан Витгенштајн, родио се у Бечу, 26. априла 1989. године, син Карла и Леополдине Витгенштајн. Био је најмлађи од осмеро дјеце, у једној од најутицајних породица Аустроугарског царства. Родитељи његовог оца, Херман Кристијан и Фани Витгенштајн, су порјеклом из јеврејске породице, асимилирани у Протестантизам. Лудвигов отац, Карл Витгенштајн је био познати индустријалац, који се обогатио у индустрији жељеза и челика. Његова мајка, Леополдина, рођена Калмус, је такође била поријеклом из јеврејске породице са очеве стране, али су њени прешли у католике. Лудвиг, као и његова браћа и сестре, су крштени у Католичкој цркви.
[уреди] Филозофски метод
Прво што изненади читаоца, када отвори списе Витгенштајна је начин на који су организовани, њихова композиција. Обично се састоје од кратких индивидуалних биљешки, које су у већини случајева нумерисане чинећи једну секвенцу, а у више разрађеним списима се налазе само оне одабране, које су распоређене обраћајући максималну пажњу на детаљ. Садржај биљешки је почев од више техничких дискусија о логици, уму, значењу, схватању, дјеловању, филозофским ставовима, математици, сазнању, па све до више афористичких запажања о етици, култури, умјетности и смислу бивствовања. Због свог пријемћивог карактера, несвакидашње перспективе и често енигматичног стила, Витгенштајнови списи су привукли професионалне филозофе, као и људе који се интересују за филозофију више уопштено. Ти списи су били повод стварању обилате и веома интересантне литературе. Ипак, због многих ставова који се у њима излажу и који често нису позитивно схваћени, остаје сумња, да ли ће Витгенштајн икада бити интегрисан у оквире академске филозофије. Више је сигурно да ће, попут Паскала и Ничеа, остати некомотна презенција у филозофији.
Од самог почетка, Витгенштајн је био под утицајем идеје по којој се филозофски проблеми могу ријешавати обраћајући пажњу на функције језика, идеја коју је вјероватно позајмио из дјела њемачког филозофа и писца, Фрица Маутнера, Beiträge zu einer Kritik der Sprache (1901-1902). Блискост Витгенштајна са Маутнером је очигледна у свим фазама његовог филозофског развоја, а нарочито у посљедњој.

