Јагодина у време Устанка против Турака
Из пројекта Википедија
Са Кочином крајином од 1788. до 1791. године почињу ослободилачки ратови српског народа против Турака, а окончавају се Првим и Другим српским устанком од 1804. до 1815. године. У устаничким биткама које су вођене за и око Јагодине, насеље је паљено и рушено у више махова. Према записима савременика најтежу катастрофу је дозивело 1813. године у току стравишне турске одмазде, када је изгорело „да се парче дрвета није могло наћи“.
Две најважније битке на самом почетку Првог српског устанка одиграле су се у Јагодини. У њој се био утврдио најгори од свих дахија Кучук Алија са вођом крџалија Гушанцем Алијом. У првој бици Карађорђе је претрпео неуспех, а у другој је победио Турке и ослободио Јагодину.
У току Првог српског устанка, Јагодина је делимично попаљена. За време борби повремено се расељавало варошко становништво. Највише су страдали становници српске махале, приликом одмазде 1813. године. Исте године српске старешине су израдиле ратни план против Турака.
По склапању мира 1815. године, Јагодина је до Хатишерифа 1830. године нахија са кнежевинама Левач и Темнић и са 140 села. После Хатишерифа 1833. године у Јагодини је седиште Расинског сердарства у које улазе Расина, Темнић, Левач и Белица. То је допринело развоју насеља са зградама Начелства и Магистрата. Са изградњом железнице 1844. године и подизањем нове цркве 1901. године, центар се премешта на садашње место.
После Дугог српског устанка, Јагодина се демографски мења. Наиме, турско становништво се исељава и тако смањује број градских житеља. Но и поред тога, Јагодина се привредно стабилизује и постепено равија као погранична варош (до 1833.) тадашње Милошеве Србије. Захваљујући томе постаје занатско-трговачки центар Јагодинске нахије.
На првом попису 1818. године, Јагодина је имала 276 домова са 494 харачких глава. Последња турска породица иселила се 1832. године. Већ 1837. године Јагодина је имала 5.220 житеља, док је цела Србија имала 41.374 варошких становника. 1866. у Јагодини је живело 4.429 становника који су се бавили пољопривредом, трговином и занатством. 1876. године било је 91.88 % земљорадника. Неколико епидемија куге и неки други разлози изазвали су застој, па је 1900. године имала 4.765, а 1931. године 6.950 становника.

