Радијум
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол, атомски број | Радијум, Ra, 88 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | земљаних алкалних метала | ||||||||||||||||||||||||||||||
| група, периода | IIA, 7 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 5000 kg/m3, bd | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Боја | сребрнобела | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 226 u | ||||||||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 215 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [Rn]7s2 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 18, 32, 18, 8, 2 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони број | 2 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | јако базни | ||||||||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | регуларна просторно центрирана |
||||||||||||||||||||||||||||||
| физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | чврсто | ||||||||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 973 K (700 °C) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 2010 K (1737 °C) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 41,09×10-3 m³/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 136,8 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 37 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | 327 Pa (527 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 0,89 (Паулинг) 0,97 (Алред) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 94 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | 1×106 S/m | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 18,6 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 509,3 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| II енергија јонизације | 979 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| III енергија јонизације | 3300 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| IV енергија јонизације | 4400 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона |
|||||||||||||||||||||||||||||||
Радијум (Ra, латински - radium) - је земљоалкални метал IIA групе. Име потиче од латинске речи radius која означава пречник.
Радијум има 25 изотопа чије се атомске масе налазе између 213-230. Сви његови изотопи су нестабилни. Најстабилнији изотоп је 226, који има време полу распада 1600 година.
Радијум је откривен од стране Piotrа Curie и Mariе Curie у Паризу. Они су га открили 1898 године.
Радијум се у природи јавља међу рудама урана, у облику оксида RaO и хидроксида Ra(OH)2. Заступљен је у земљиној кори у количини од 6x10-7 ppm (ang. parts per million).
Најважнија једињења радијума су соли Ra2+ које су се користиле за производњу неких врста фарби. Радијум се више не користи због тога што је радиоактиван.
Биолошки значај - радијум нема никакав биолошки значај. Присутан је у људским костима у количини од 2x10-9 ppm (ang. parts per million)..
У чистом облику он је сребрнаст, блистав метал. Има јаке радиоактивне особине. Његове хемијске особине су сличне магнезијуму. Врло споро реагује са кисеоником градећи оксид RaO и доста брзо са водом градећи хидроксид Ra(OH)2 .

