Амерички долар
Из пројекта Википедија
Долар је средство плаћања, обрачуна и размене у САД. Одмах после рата за независност 1785. године, први министар финансија нове владе, Александар Хамилтон, је као средство плаћања, обрачуна и размене предложио долар. Као прва средства плаћања код колониста «новог света» су била пиринач, дуван, жито, индиго и вампум, индијански "новац", нанизане пробушене шкољке, али такође и енглески, и француски и шпански златници и сребрњаци.
| Деноминација ($) | Особа |
|---|---|
| 1 | Џорџ Вашингтон |
| 2 | Томас Џеферсон |
| 5 | Абрахам Линколн |
| 10 | Александар Хамилтон |
| 20 | Ендру Џексон |
| 50 | Улисеј С. Грант |
| 100 | Бенџамин Френклин |
| 500 † | Вилијам Мекинкли |
| 1.000 † | Гровер Кливленд |
| 5.000 † | Џејмс Медисон |
| 10.000 † | Селмон П. Чејс |
| 100.000 † | Вудро Вилсон |
| † Нису у оптицају | |
Шпански ковани сребрњак годинама је служио као «неслужбена» валута америчких колонија. Међутим, његова размена је била врло непрактична. Наиме да би се могао разменити, морао је, дословно, бити разбијен на осам комадића. 1690. године, колонија Залив Масачусец је била прва колонија која је издала папирнати новац. У време рата за независност, како би успео финансирати војску на челу са генералом Џорџ Вашингтоном, Континентални Конгрес 1775. године одобрава неограничено издавање папирних новчаница, познатих као „Континенталс“. Будући да су биле без покрића убрзо су постале безвредне. Отада у Америци постоји чак и један израз на енглеском: „Није вредан ни континенталца“.
По потписивању Декларације о независности, реч „Сједињене Државе“ по први пут су се појавиле на папирном новцу, али због пропасти «Континенталса», људи су били сумњичави према том новцу. Због тога је Континентални Конгрес, како би придобио додатну подршку за рат, 1781. године основао у Филаделфији Банку Северне Америке, прву комерцијалну банку, а четири године касније је увео долар као националну валуту која је заменила оне из појединачних колонија. Долар је био кован од сребра.
После 181 године ковања, «сребрни долар» је 1873. године престао бити стандарда вредност. Открића злата на Аљасци, довела су до повећања златних резерви. Америка је, службено, 1900. године, увела као стандард «златне резерве».
Године 1913. утемељена је федерална структура звана Федерални систем резерви, као и Средишња банка која од тада ставља у оптицај и папирнати и ковани новац у САД.
Долар какав ми данас познајемо издаје се у деноминацијама до 100 долара. Све веће вредности су укинуте 1969. године. Величина долара је промењена и смањена 1929. године, када је и одлучено да све новчанице до 100 долара на лицу носити портрет а на наличју зграду или споменик. 1955. године на новчанице су додане речи „У Бога верујемо“. Амерички долар се састоји од 100 центи.


