Римске терме
Из пројекта Википедија
Одлазак у јавно купатило у Старом Риму, представљало је исто задовољство као и одлазак у позориште или на гладијаторске борбе. Посете купатилу и приредбама су се у Риму плаћале, али су те цене биле скромне (за посету купатилу плаћао се један qуадранс, дакле најмањи ковани новац који је постојао). Сви људи су имали слободан приступ на приредбу или у купатило – слободни људи, робови, зене, деца… Највеци део приватног зивота проводио се на јавном месту. Купање није представљало само хигијену, него слозено задовољство, као код нас данас одлазак на плажу. Понекад су књижевници у термама читали своја дела, а ретори своје говоре.
Истраживањима се испоставило да су терме на крају постале установе за уживање. Од хеленистичлог периода њихова функција није само омогућити хигијену, вец и живети на пожељан нацин. Најранија јавна купатила за која се данас зна потичу из Помпеја и саграђена су почетком 1. века ст. е. У купатилима је од тада постојало и подземно грејање; више није било довољно грејати воду у кадама и базену, него је народу понуђен простор у коме је било топло. У то време, без обзира на зиму, људи су у кућама зивели у капуту као и у куци.
Сиротиња је долазила да за коју пару остане сатима окружена раскоши коју јој је даровала власт, цар или нека друга угледна личност. Поред сложених инсталација за топлу и хладну воду, постојала су шеталиста и терени за спорт и игру. За жене су постојала посебна јавна купатила.
Иначе у Риму није било богате куће у којој купатило не заузима више нароцито уређених просторија, с грејањем испод пода. Није било вароши без барем једног јавног купатила, а ни без водовода, који снабдева водом купатило и јавне чесме. Оно што показује колико су Римљани волели јавна купатила је то сто је Цицерон рекао да је гонг који је свакога дана најављивао отварање јавних купатила био сладји уху од гласа неког филозофа у сколи.

