Храм светог Саве

Из пројекта Википедија

Храм светога Саве од 2005. године
увећај
Храм светога Саве од 2005. године
Споменик светом Сави у дворишту храма
увећај
Споменик светом Сави у дворишту храма
Храм још увек у изградњи - Август 2006. године
увећај
Храм још увек у изградњи - Август 2006. године

Храм светог Саве је највећи православни храм тренутно у употреби на свету. Он се налази у источном делу Светосавског трга, на општини Врачар, у Београду. Подигнут је на месту на коме се мисли да је Синан паша 1595. године спалио мошти светог Саве, оснивача Српске православне цркве. Изградња цркве је финансирана искључиво донацијама. Недалеко од храма је парохијски дом, а ту ће се налазити и предвиђена зграда патријаршије.

[уреди] Архитектура

Храм се налази на крају београдске линије Калемегдан - Трг Републике - Теразије - Београђанка - храм светог Саве. Изграђен је у српско-византијском стилу, са четири звоника висока 44 m. Висина врха куполе износи 70 m, док је главни позлаћени крст висок још 12 m, што врху храма даје укупну висину од 82 m, а надморску висину од 134 m (64 m изнад нивоа реке Саве). Због тога ова црква заузима истакнуто место на београдском хоризонту и видљива је са свих прилаза граду. Храм заузима површину од 3.500 квадратних метара у приземљу, уз додатних 1.500 m² на три галерије на првом нивоу. Постоји још и галерија од 120 m² на другом нивоу, на коме се налази и спољашњи видиковац који се простире око целе куполе. Храм се у правцу исток-запад протеже 91 m, а у правцу север-југ 81 m. Куполе су украшене са осамнаест позлаћених крстова у три величине, док се у звоницима налази 49 звона. Храм може да прими 10.000 верника, а на западну хорску галерију може да стане 800 хориста. Испод пода храма је играђена ризница и крипта светог Саве, као и гробна црква светог кнеза Лазара, укупне површине око 1.800 m². Храм је обложен белим мермером и гранитом, а живописање, које тек предстоји, биће урађено у техници мозаика. Предвиђено је да се у главној куполи налази огроман мозаик Христа Пантократора.

[уреди] Изградња

Припреме за његову изградњу трајале су веома дуго, још од 1894. На другом конкурсу расписаном 1926. године усвојено је архитектонско решење архитекте Богдана Несторовића, уз касније прихватање неких елемената пројекта архитекте Александра Дерока. Освећење темеља извршио је патријарх Варнава 15. септембра 1935. године, а када су радови поодмакли, патријарх Гаврило је 27. маја 1939. године свечано осветио, и у олтару, уз камен темељац, положио повељу. Даља изградња била је прекинута нападом Немачке на Југославију, 6. априла 1941. Тек у лето 1984. године добијена је дозвола од државе за наставак градње, па је ратом и људском небригом оскрнављен храм поново осветио патријарх Герман у присуству свих српских архијереја, 30. априла 1985. године, положивши повељу о наставку радова у новим историјским приликама. За протомајстора изградње одређен је архитекта Бранко Пешић, професор Универзитета. Године 2004. завршена је градња екстеријера, док градње у самој унутрашњности цркве још нису готове. Овај спомен-храм представља органски део савремене живописне силуете Београда, чинећи једно од његових главних обележја.

[уреди] Спољашње везе

Други језици