Атом
Из пројекта Википедија
| Атом | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
![]() |
||||||
| Класификација | ||||||
|
||||||
| Својства | ||||||
|
Атом (грчки άτομον - недељив) је најмањи делић који испољава све особине хемијског елемента. Атом се састоји од 3 типа субатомских честица:
- Електрона, који имају негативно наелектрисање и занемарљиво малу масу;
- Протона, са позитивним наелектрисањем и јединичном масом; и
- Неутрона, који имају јединичну масу али нису наелектрисани.
Хемијске особине атома одређује број протона у њему (редни број) а масу број протона и број неутрона. Атом као целина је неутралан јер садржи исти број електрона и протона. Атом постаје наелетрисан тако што прими или отпусти један или више електрона и постаје јон.
Хемијске особине атома не зависе од броја неутрона па постоје атоми истог елемента са различитим бројем неутрона - изотопи.
Атомска језгра са неповољним односом броја протона и броја неутрона су нестабилна и путем радиоактивног распада постају стабилнија.
[уреди] Литература
С. Мацура, Ј. Радић-Перић, АТОМИСТИКА, Службени лист, Београд, 2004.


