Аргон
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол, атомски број | Аргон, Ar, 18 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | племенитих гасова | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| група, периода | VIIIA, 3 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 1,784 kg/m3, bd | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Боја | безбојан | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 39,948 u | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | bd (71) pm | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 97 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | 188 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [Ne]3s23p6 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 8 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони број | 0 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | непознате | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | регуларна зидно центрирана |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | гасовито | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 83,8 K (-189,35 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 87,3 K (-185,85 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 22,56×10-3 m³ /mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 6,447 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 1,188 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | 319 m/s (293,15 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| лектронегативност | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 520 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 0,01772 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 1520,6 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| II енергија јонизације | 2665,8 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| III енергија јонизације | 3931 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| IV енергија јонизације | 5771 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| V енергија јонизације | 7238 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| VI енергија јонизације | 8781 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| VII енергија јонизације | 11995 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| VIII енергија јонизације | 13842 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Аргон (Ar, латински - argon) је племенити гас (не ступа скоро ни у какве хемијске раекције). Године 2000 је добијено прво једињење аргона, HArF Стабилни изотопи су му: 36Ar, 38Ar и 40Ar.
Аргон који се јавља на Земљи има већу атомску масу од калијума који се јавља после њега. То је проузроковано тим да непостојан изотоп калијума 40K прелази у аргон (скоро сав аргон на земљи је постао на тај начин), док је доминантан изотоп калијума 39K стабилан.
Садржај |
[уреди] Заступљеност
Пошто од настанка Земље на њој постоји доста калијума, а веома мало племенитих гасова, аргон који настаје из калијума својом количином неколико пута превазилази остале племените гасове. Заступљен је у атмосфери у количини од 0,934%.
[уреди] Особине
Под нормалним условима је у гасовитом агрегатном стању. Инертан је и не реагује ни под којим стандардним технолошким условима. На -186°C и 1,013 бар је у течном стању
[уреди] Примена
- У хемијским реакцијама за добијање нереактивне атмосфере (ако је и атмосфера азота сувише реактивна.
- У техници заваривања, чист или у гасним смесама са CO, CO2, H2 и N2 ;
- У металургији за термичку обраду и производњу високолегираних челика, за заштиту одливака, за десулфуризацију ...
- У електроници за производњу полупроводника, у производњи расветних средстава инструменталној аналитици, нуклеарној техници ...
[уреди] Начин производње и испоруке
- Добија се ректификацијом течног ваздуха (кисеоничне фракције) на температури испод -185°Ц
- У челичним судовима - боцама, под притиском од 150 бара. Боце су појединачне или у батеријама - палетама са заједничким вентилом за пуњење и пражњење, у батеријама судова - боца трајно уграђеним на транспортно возило или у течном агрегатном стању специјалним транспортним возилима до резервоара корисника аргона
[уреди] Поступак и материјали
- У гасовитом стању под притиском, у течном стању се треба придржавати прописаних норми и мера заштите.
- За гасовити аргон се може применити већина уобичајених материјала. Течни аргон захтева примену аустенитних легираних челика, алуминијума, бакра и легура, тефлон ...


