Кисеоник
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол, атомски број | Кисеоник, O, 8 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | неметала | ||||||||||||||||||||||||||||||
| група, периода | VIA, 2 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 1,429 kg/m3, bd | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Боја | безбојан | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 15,9994 u | ||||||||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 60 (48) pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 73 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | 152 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [He]2s22p4 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 6 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони бројеви | ±2, 1 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | нема | ||||||||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | регуларна | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | гасовито | ||||||||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 50,35 K (-222,8 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 90,18 K (-182,97 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 17,36×10-3 m³/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 3,4099 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 0,22259 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | 317,5 m/s (293 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 3,44 (Паулинг) 2,50 (Алред) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 920 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 0,02674 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 1313,9 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| II енергија јонизације | 3388,3 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| III енергија јонизације | 3388,3 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| IV енергија јонизације | 7469,2 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница:
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
Кисеоник (O, латински oxygenium) је неметал z VIA. Он је најраспрострањенији елемент на Земљи - количина кисеоника у земљиној кори износи 45%. Он такође чини и 20,8% атмосфере земље.
Стабилни изотопи су му 16O, 17O и18O
Садржај |
[уреди] Особине кисеоника
Под нормалним условима је у гасовитом агрегатном стању. Неопходан за опстанак живих бића. Снажан оксиданс. У течно стање прелази на -183°Ц (1.013 бара) подржава горење, беѕ боје, укуса и мириса. Кисеоник у чистом облику се јавља у виду молекула O2 и озона O3
[уреди] Примена
- У процесима сагоревања ради постизања виших температура.
- У металопрерађивачкој индустрији и металургији за сечење и заваривање, за интензивирање технолошких процеса.
- У индустрији неметала за постизање виших температура.
- У хемијској индустрији за производњу синтензних гасова, у пиролитичким процесима ...
- У осталим применама (медицина, биолошке науке, прехрамбена индустрија, научнотехничка истраживања).
[уреди] Поступак са гасом
Употреба кисеоника под притиском и употреба течног кисеоника подлежу посебним прописима и мерама заштите.
Није дозвољен контакт кисеоника са органским материјалима. За течни кисеоник се препоручује аустенитни челици, алуминијум и легуре, бакар и легуре. Дозвољена употреба флуорних полимера (тефлон). За гасовити кисеоник је под одређеним условима дозвољена примена угљеничних лако легираних челика и легура бакра и алуминијума.
[уреди] Начин добијања и дистрибуције
У индустрији се добија се ректификацијом течног ваздуха на температури испод -185°Ц
Најчешће се испоручује у челичним судовима - боцама, под притиском од 150 бара. Боце су појединачне или у батеријама - палетама са заједничким вентилом за пуњење и пражњење, у батеријама судова - боца трајно уграђеним на транспортно возило или у течном агрегатном стању специјалним транспортним возилима до резервоара корисника кисеоника.

